Кликну Вишњић небо с еотвори

Карађорђе витез проговори

С оштром сабљом на хату помамном
Ко ће за мном нека иде за мном
Уста раја ко из земље трава
Зазвонише звона са цркава
Тамјан миром Србијом мирише
Крсташи се барјаци развише
Из мртвијех Србин с епробуди
Витештвом се напојише груди
Па грунуше убојни топови
Кнежевине дигоше кнезови
Задрхташе бегови и паше
Од Станоја Главаш харамбаше
Са витезом Ђорђијом Ђурђијом
Разагоне Турке Шумадијом
Преко Гроча Васо Чарапићу
Посавином Симо Марковићу
А Вукови Вуићевић Ђуше
Смедереву турке обрнуше.
Ненадовић Јакове војвода
Свети ране својега народа
Поп га Лука Лазаревић прати
Потурице да хришћанству врати
А Дринац Петар од Ћуприје
Бије као Свети Георгије.
Синђелићу Војводи Стњевану
Бритка сабља коси на мегдану
Ко >Милошу што некад сијева
Када просу Мурату цријева.
Хајдак Вељко пред Неготин стоји
Никога се сем Господа боји
Поручује вожду од Србије
Само шаљи џебане Ђорђије.
Свану зора слободарског дана
Карађорђе као бич тирјана
Скиде раји ланце и окове
Ослободи села и градове
Београдске пробуди дахије.
Зазвонише звона у нахије
Са светијех цркви иолтара
Чу се песма Вишњића гуслара
Штп уз гусле кликну као вила
ООООЈ Србијо моја мајко мила