Келти

Келти су индоевропски народ[1][2] који се још у

камено до а већином насељавао између садашње
Француске и Чешке[3] ( ило их је и на Балкану) у
северној Ср ији и Славонији. Келтско племе
Скордисци је основало град на месту данашњег
Београда који су назвали Сингидунум или
Сингидунос што у преводу највероватније значи град
Синга пошто дун на келтском значи град, тврђава.
Под притиском Германа или су принуђени да се
померају ка западу и југу (Британија, сев. Шпанија,
сев. Италија, зап. Француска). На први поглед изгледа
чудно да су Келти стално ратовали једни против
Преглед територија које су насељавали Келти
других и никада нису могли да се уједине. Ипак, мора
кроз историју:
ce узети у о зир да, вероватно о појму келтске нације
6. век п. н. е. - језгро халштатске области
нису или ни свесни. Келти су живели у малим
сеоским заједницама. Радије су се авили сточарством 3. век п. н. е. - највећа област келтске
него земљорадњом. У ор и су или врло хра ри, али експанзије
нису умели да се оре по упутствима. Када итка „шест келтских народа“ захваљујући којима
почне сваки Келт и се орио сам за се е. Келтска је келтски језик опстао у Европи у периоду од
цивилизација одржала се до данас у Ирској, Шкотској, 16. до 19. века
Бретањи, Велсу, делимично у Корнволу и на острву области у којима се келтски језици и данас
Ман. налазе у широкој употреби

У класичном античком до у су Римљани у до а

репу лике имали прве додире и суко е с Келтима већ
у северној Италији, где су се келтски Гали у 6. и 5. веку населили северно од реке По. Потом су се
Римљани у даљем освајању данашње Француске суко или с главнином Келта у Галији под њиховим
најјачим војсковођом Верцин е ориксом, па о тим Галским ратовима све до Цезара постоји низ
римских записа с највише детаља о Келтима, међу којима је најпознатији и наопсежнији латински
текст De bello Gallico у више томова.

Негде око 600. п. н. е. племена која су користила гвожђе предвођена огатим вођама из Галије
(Француска) су се проширила до средишње Европе. Говорили су келтским језиком, претком или
давним рођаком ирског језика какав данас познајемо. Била је то група различитих народа повезаних
заједничким језиком и сличним изгледом, начином одевања и живота, које су Грци познавали под
називом Keltoi, односно Келти. Дуго су времена доминирали средњом и западном Еуропом, а нападали
су и Грчку и Рим. Проширили су се на југозападу до Шпаније и Португалије, на истоку до Украјине те
Мале Азије, и на север до Велике Британије и Ирске. Записи о Келтима се могу наћи захваљујући
старим римским и грчким документима, те средњовековним писцима из Ирске.

Један од важнијих записа о ританским Келтима начинио је Тацит, римски историчар и зет првог
римског намесника у Британији који је написао да је становништво које је живело у Британији
„варварско”, наглашавајући притом да је разедињено. Стра он, римски географ и историчар написао је
да је становништво Британије производило пшеницу, стоку, злато, сре ро, гвожђе, калај, животињске
коже, ро ове и псе за лов. Важно је нагласити да Римљани нису освојили целу Британију, па стога нису
имали увид у сва келтска племена. Гај Јулије Цезар сматрао је да „најцивилизиранији становници”
живе у о алским подручјима Кента, где се он искрцао. Цезар је веровао да највећи део племена у
унутрашњости није узгајао пшеницу, него да је живео на млеку и месу и да су се одевали се у
животињску кожу. Најјачи утисак је оставило њихово неустрашиво држање у ор и. Носили су дуге
келтске мачеве и орили се ез оклопа на телу. Цезар говори да сви Брити оје тело сачем које им даје
модру оју. Носе дугу косу и рију цело тело осим главе и горње усне.

Садржај
Друштво
Келтска култура
Гали и Римљани
Британски Келти
Келтска митологија
Религија
Референце
Литература
Спољашње везе

Друштво

Реконструкција насеља из каснога латенског раздобља у Алтбургу, Фалачко порајње (1. век п. н. е.)

Реконструкција насеља из каснога латенског раздобља у Хавраноку, Словачка (2–1 век п. н. е.).

Келтска племена имала су три главне класе: ратнике, друиде и ратаре. Ратовање је ило важан део
живота па су ратници са софистикованим оружјем припадали аристократији. Римљани су
идентификовали 12 племена у деловима Британије које су освојили. У сваком је племену на једном
крају друштвеног спектра ила аристократија која је веројатно ила осло ођена свакодневних послова
у пољу, а на другом крају или су ратари. У друштвеној организацији издваја се свештенички сталеж
друида, који има (донекле слично индијским рахманима) и снажну јавну и општу културну функцију.
Друиди су или свештеничко друштво мудраца или пророка који су, осим што су подучавали младеж,
могли да доносе и пресуде у споровима међу одраслима. Они су имали јавну улогу у заједници и за то
су или плаћени у новцу или натури. Цезар је веровао да су имали светилишта у природи, у храстовим
шумама, где су Месец и храстова ста ла (и каткад имела) играли важну улогу у њиховим о редима.
Били су и верске вође који су често владали животом и смрћу осталих припадника племена. Друиди су
развили и властито (испрва тајно) огамско писмо. Ратари су узгајали стоку и о рађивали земљу
гвозденим оруђем те одржавали комплетну привреду. Келти су живели у утврђеним логорима званим
хилфор . Иако су грађене за о рану, та утврђења су и уједно и место трговине и верска светилишта -
нека су чак прерасла и у градове. Свако је поганско келтско племе имало свога краља, а можда чак и
своје огове. Вешти металци веројатно су имали висок статус. Цезар је ио први који је описао и
тамошње жене, те је утврдио да их деле скупине од 10 до 12 мушкараца, углавном очева и синова.[4]

Келтска култура
Келти јесу или врло рато оран народ, међутим и њихова култура је ила врло развијена. Од Грка и
Римљана научили су да праве керамичке и ронзане посуде. Углавном су их украшавали апстрактним и
геометријским о лицима. Бронзане рошеве и штитове украшавали су разно ојним емајлом.

Правили су веома лепо оружје, дизали веома сложене тврђаве,

ковали акарни новац, или су до ри песници и певачи. Келти који
су живели при мору (Француска и Белгија; Британија) или су до ри
морнари, као и родоградитељи. Међутим, у ици код залива
Кви ерон, показало се да ови родови нису до ри за ратовање.
Ратничка одећа Келта састојала се од металног шлема са
животињским роговима, грудних оклопа, панталона. Оружје се
састојало од дугих мачева, копаља, лукова и стрела.
Келтски котао

Гали и Римљани
Римљани су Келте на територији данашње Француске називали Галима. Са њима су често долазили у
суко . При сео и Келта, један део кренуо је ка Италији и у 4 веку п. н. е. неколико племена је населило
долину реке По. Ти крајеви су касније постали познати под латинским именом Цисалпинска Галија.
Године 390. п. н. е. или 387. п. н. е. под вођством Брена, Келти (лат. Celtae) су савладали Римљане у
ици на Алији, упали у Рим и опустошили га. Римљани су успели да од ију Келте и све до Јулија
Цезара, Келти су остали у границама Галије и Британије. Када је Цезар постао конзул затражио је да се
њему додели провинција Галија коју је тек тре ало освојити. За време Цезара, једини Келти који су
имали независност су Шкотски и Ирски Гали (Пикти и Гелски Келти). Док је ио у Британији 52 год.
п. н. е. дигнут је општи устанак у Галији под вођством Верцингеторикса. Верцингеторикс је чак
постигао по еду над Цезарем код Герговије, што је једина позната изгу љена Цезарева итка.
Верцингеторикс је тада повео војску у Алезију, где је утврдио положај чекајући појачање из других
делова Галије. Цезар га је опколио низом ровова, те није могло ити ега. Верцингеторикс је намеравао
да доведе Цезарову војску између своје две војске, међутим када је Галима стигло појачање спољни
прстен Цезарове војске поразио га је, а тада је остатак Римљана кренуо на утврђење (види: о са а
Алезије). Верцингеторикс се тада предао и устанак је коначно угушен. То је ио и последњи устанак
Гала. Након тога прихватили су римску управу и Галија је касније устројена у римску провинцију.

Британски Келти
Током Галских ратова ритански Келти су помагали своје саплеменике на копну. Цезар је зато предузео
поход на Британију 54 год. п. н. е. и том приликом је наметнуо клијентелски статус неколицини
келтских поглавара. Међутим, готово век касније цар Клаудије је 43. године наше ере наредио освајање
Британије која је Римљане привлачила з ог рудног огатства и могућности извоза ро ова. У другој
половини 1. века Римљани су редовно упадали на територију данашње Шкотске, али сиромаштво тих
крајева их није привлачило да тамо и оснују трајнија упоришта. Најзад, северну границу римске
Британије утврдио је цар Хадријан (117—138) чувеним Хадријановим зидом. Британија је рзо
умирена и једини већи устанак локалних племена, устанак краљице Ицена Будике 60. године, Римљани
су после прво итних тешкоћа лако угушили. Тек Око 410 год н. е. римске легије повукле су се из
Британије под наред ом цара Хонорија. Након одласка Римљана, Келти у Британији су наставили да
ратују једни против других све до доласка Англа, Саксонаца и Јита.

На Британским острвима живе групе келтских народа. Гелски Келти који живе у Ирској (историја
Ирске) и Шкоти који су живели у Шкотској (историја Шкотске) Бретонски Келти који живе у Велсу
(историја Велса) и Корнволу.

Келтска митологија
Келти су или много ошци. Приносили су оговима и људске жртве, све док их Римљани нису
одвратили од тога. Њихова религија за рањивала им је да једу гуске, зечеве и пилиће. Њихови
свештеници називали су се друиди. Они су о ично сматрани за мудре људе, и вршили су улогу
поглавице и судије. Шкоти су примили хришћанство крајем 6. века, а Ирци још у 5. веку.

Религија
Данашњи келтски народи се у верском смислу деле на:

1. протестанте - Шкоти, Велшани, Корнволци и Манкси

2. католике - Ирци и Бретонци

Референце
1. „Celt” (https://www.britannica.com/topic/Celt-people). Encyclopædia Britannica Online.
Архивирано (https://web.archive.org/web/20180711204423/https://www.britannica.com/topic/Ce
lt-people) из оригинала на датум 11. 7. 2018. Приступљено 11. 7. 2018.
2. Koch 2005, стр. xix-xxi
3. Waldman & Mason 2006
4. Opća i nacionalna enciklopedija - Kelti (http://proleksis.lzmk.hr/30655/)

Литература
Waldman, Carl; Mason, Catherine (2006). Encyclopedia of European Peoples (https://books.goo
gle.com/books?id=kfv6HKXErqAC). Infobase Publishing. стр. 144. ISBN 978-1-4381-2918-
1. »"CELTS location: Greater Europe time period: Second millennium B.C.E. to present
ancestry: Celtic"«
Koch, John (2005). Celtic Culture: a historical encyclopedia (https://books.google.com/?id=f899x
H_quaMC&printsec=frontcover&q=peoples%20and%20countries). Santa Barbara: ABC-Clio.
стр. xix—xxi. ISBN 978-1-85109-440-0. Приступљено 9. 6. 2010.
Alberro, Manuel and Arnold, Bettina (eds.), e-Keltoi: Journal of Interdisciplinary Celtic Studies (h
ttp://www.uwm.edu/Dept/celtic/ekeltoi/), Volume 6: The Celts in the Iberian Peninsula (http://ww
w.uwm.edu/Dept/celtic/ekeltoi/volumes/vol6/index.html), University of Wisconsin–Milwaukee,
Center for Celtic Studies, 2005.
Collis, John (2003). The Celts: Origins, Myths and Inventions. Stroud: Tempus Publishing.
ISBN 978-0-7524-2913-7.. Historiography of Celtic studies.
Cunliffe, Barry (1997). The Ancient Celts. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-
815010-7..
Cunliffe, Barry (2004). Iron Age Britain. London: Batsford. ISBN 978-0-7134-8839-5.
Cunliffe, Barry. The Celts: A Very Short Introduction. 2003
 Freeman, Philip Mitchell The Earliest Classical Sources on the Celts: A Linguistic and Historical
Study. Diss. Harvard University, 1994. (link) (http://search.proquest.com/docview/304090918)
Gamito, Teresa J. "The Celts in Portugal (http://www4.uwm.edu/celtic/ekeltoi/volumes/vol6/6_1
1/gamito_6_11.html)", E-Keltoi: Journal of Interdisciplinary Celtic Studies, 6 (2005).
Haywood, John. Historical Atlas of the Celtic World. 2001.
Herm, Gerhard. The Celts: The People who Came out of the Darkness. New York: St. Martin's
Press, 1977.
James, Simon. The World of the Celts. New York: Thames & Hudson, 1993. 3rd edn. 2005.
James, Simon (1999). The Atlantic Celts – Ancient People Or Modern Invention?. Madison:
University of Wisconsin Press, August. ISBN 978-0-299-16674-8..
James, Simon & Rigby, Valerie (1997). Britain and the Celtic Iron Age. London: British Museum
Press. ISBN 978-0-7141-2306-6..
Kruta, Venceslas, Otto Hermann Frey, Barry Raftery and M. Szabo. eds (1991). The Celts. New
York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-8478-2193-8.. A translation of Les Celtes : Histoire et
dictionnaire 2000.
Laing, Lloyd (1975). The Archaeology of Late Celtic Britain and Ireland c. 400–1200 AD.
London: Methuen. ISBN 978-0-416-82360-8.
Laing, Lloyd and Jenifer Laing. Art of the Celts, London: Thames and Hudson. 1992. ISBN 978-
0-500-20256-2.
MacKillop, James (1998). A Dictionary of Celtic Mythology. Oxford: Oxford University Press.
ISBN 978-0-19-280120-3.
Maier, Bernhard: Celts: A History from Earliest Times to the Present. University of Notre Dame
Press. 2003. ISBN 978-0-268-02361-4.
McEvedy, Colin (1985). The Penguin Atlas of Ancient History. New York: Penguin. ISBN 978-0-
14-070832-5.
Mallory, J. P (1991). In Search of the Indo-Europeans: Language, Archaeology and Myth.
London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27616-7..
O'Rahilly, T. F. Early Irish History Dublin Institute for Advanced Studies, 1946.
Powell, T. G. E (1980). The Celts. New York: Thames & Hudson, 3rd edn. 1997. ISBN 978-0-
500-27275-6..
Raftery, Barry (1994). Pagan Celtic Ireland: The Enigma of the Irish Iron Age. London: Thames
& Hudson. ISBN 978-0-500-27983-0..

Спољашње везе
Ancient Celtic music (http://en.citizendium.org/wiki/Ancient_Celtic_music) – in the Citizendium
Essays on Celtiberian topics (http://www.uwm.edu/Dept/celtic/ekeltoi/volumes/vol6/index.html)
Ancient Celtic Warriors in History (http://skyelander.orgfree.com/menu10.html)
Celts descended from Spanish fishermen, study finds (https://www.independent.co.uk/news/uk/t
his-britain/celts-descended-from-spanish-fishermen-study-finds-416727.html)
Discussion (http://www.bbc.co.uk/radio4/history/inourtime/inourtime_20020221.shtml)

Географија

An interactive map showing the lands of the Celts between 800 BC and 305 AD. (http://resource
sforhistory.com/map.htm)
Detailed map of the Pre-Roman Peoples of Iberia (around 200 BC), showing the Celtic
territories (https://web.archive.org/web/20081006160601/http://www.arqueotavira.com/Mapas/Ib
eria/Populi.htm)
Map of Celtic lands (http://www.resourcesforhistory.com/map.htm)
Организације

newworldcelts.org (http://newworldcelts.org/)
XIII. International Congress of Celtic Studies in Bonn (https://web.archive.org/web/20091030071
249/http://www.celtic-congress-2007.com/)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Келти&oldid=23116886”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 7. мај 2020. у 12:02 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.