1.

Opisati i prepoznati simptome čađave krastavosti jabuke i kruške

Simptomi bolesti: Parazit se razvija na svim zeljastim delovima voćaka. Do infekcije dolazi
odmah nakon pojave lista iz pupoljka. Na lišću i lisnim drškama pojavljuju se svetlosmeđe i
maslinasto mrke, okruglaste pege sa tipičnom prevlakom na licu lista. Mlado lišće ukoliko je
inficirano u ranijoj fazi deformiše se, uvija, kržlja i prevremeno opada. Ukoliko su zaraze
kasnije dolazi do pojave jasno oivičenih mrkozelenih pega. U okviru ovih pega obrazuje se
sloj plute ispod zaraženog mesta, parazitirano lisno tkivo se sasušuje, ispupči, odvaja se i
otpada.

Štetnost: Ova bolest spada medju najopasnije bolesti jabučastog voća. Ukoliko dođe do
ranijeg opadanja lišća dolazi do retrovegetacije, ponovnog listanja, a samim tim i slabijeg
formiranja cvetnih pupoljaka. Sadnice su slabijeg porasta i lošijeg kvaliteta.

Suzbijanje: Čađavu krastavost je potrebno suzbijati preventivno, pre pojave prvih simptoma.
Za sprečavanje primarnih zaraza potrebno je izvesti tretiranje u fazi mirovanja, pre kretanja
vegetacije do pojave prvih listića „mišje uši”, preparatima na bazi bakra :

 Bakarni oksihlorid
 Blauvit

Tokom godine mogu se primeniti kontaktni i sistemični preparati:

 Antracol
 Akord Plus
 Captan
 Mankogal
2.Opisati i prepoznati simptome pepelnice na jabuci

Simptomi bolesti:
Napada list, mladare, cvet i plodove. Razvija se na svim zelenim delovima stvarajući
karakterističnu brašnastu belosivu navlaku. Prema simptomima oboljenje se manifestuje
u dva različita tipa:
- “beli mladari” - razvijeni iz zaraženih pupoljaka, potpuno pokriveni belom navlakom
konidija i površinskom micelijom - proizvod su primarnih infekcija
- pojedinačno zaraženo lišće tokom vegetacije su posledice sekundarnih infekcija.
Zaraženi cvet se deformiše, zadeblja i na njemu se formira karakteristična belosivkasta
navlaka.
Na plodu je zaraza manje vidljiva. Na pokožici ploda se stvara tanka rđasta mrežica
utisnuta u epidermis.

3. Opisati i prepoznati simptome napada jabukinog smotavca

Jabukin smotavac je tamno-smeđi leptir sa tamnom poprečnom prugom na prednjim

krilima zbog koje ga je lako poznati. Leptir je aktivan noću, a danju je skriven ispod lišća
ili grančica. Reč je isključivo o štetočini ploda (zelenog i zrelog), pri čemu zeleni plodovi
opadaju, a zreli gube upotrebnu vrednost zbog prisustva gusenica i zagađenosti ploda
izmetom ove štetočene.
Takvi plodovi ne mogu da se čuvaju, zato što su podložni napadu fitopatogenih gljiva -
truleži.
4. Opisati i prepoznati simptome kovrdžavosti lista breskve

Bolest kovrdžavost lista breskve izaziva gljiva Taphrina deformans, koja napada
nadzemne delove te voćke. Prvi simtomi se mogu uočiti u proleće, odmah po kretanju
vegetacije, a kada se pojavi više listova, simptomi se lako primećuju. Mlado lišće počinje
da se deformiše, uvija, gubi hlorofil i menja boju. Micelija gljive u parenhimu lista
uništava hlorofil, on gubi zelenu boju i postaje žutocrvenkast do ljubičastocrvenkast.
Prisustvo parazita Taphrina deformans prouzrokuje potpuni poremećaj u rastu i razvoju
ćelija lista, zbog čega list počinje nepravilno da raste, uvija se spiralno i kompletno se
izdeformiše, prestaje da raste gubi funkciju, suši se i opada.

5. Opisati i prepoznati simptome rogača šljive

Rogač je nakada veoma rasprostranjena bolest u šljivarima sa ekstenzivnim načinom

proizvodnje. Zbog deformacije ploda, koju izaziva ova gljivica, on (plod) gubi bilo kakvu
upotrebnu vrednost.

Simptomi ove bolesti se javljaju na plodovima mada se mogu javiti i na

lasatarima , listu i cvetu gde se ređe uočava. Plodovi brzo rastu (mnogo su veći od ne
zaraženih plodova) i deformišu se dobijajući oblik pasulja svetlo zelene boje. Kasnije ovi
plodići pocrne i opadaju. U proleće, tokom cvetanja, padavine i umerena temperatura
pogoduju razvoju rogača šljive.
6. Opisati i prepoznati simptome virusa šarke šljive
Virus šarke šljive. Jednom zaraženo stablo ostaje čitavog života zaraženo i nema mogućnost izlečenja.

Šarku šljive prouzrokuje virus šarke šljive Plum pox virus.

Virus zaražava sve delove biljke uz pojavu karakterističnih simptoma.

Kako da prepoznamo obolela stabla i koje preventivne mere da preduzmemo, saznajemo od

savetodavca Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije Slavice Stojkić.

Simptomi se javljaju na listovima, cvetovima, plodovima i košticama.

Cvetovi zaraženi virusom šarke šljive su obezbojeni dok su krunični listići sa tamno-roze prugama. Mogu
da budu zahvaćeni svi cvetovi na biljci ili kako je češći slučaj samo one na manjem broju grana.

Listovi se prepoznaju po prosvetljenim nervima, zaostalim porastom, kovrdžavim oblikom.

Javljaju se na manjem broju grana, čak mogu da se jave samo na nekim listovima jednog izdanka.

Na plodovima se javljaju karakteristične prstenaste pege, različitih dimenzija. Simptomi se javljaju obično
pre sazrevanja da bi kasnije postali sve uočljiviji. Kod nekih sorti ispod pega se pojavljuju udubljenja ,
pliće i dublje brazde raznog oblika i boje.

Na koštici se mogu javiti tamne prstenaste pege.

Zaraženi plodovi su neukusni, neprijatne arome, žilavi. Ranije sazrevaju i opadaju.

Požegača je najosetljivija na ovaj virus i kod nje svi plodovi otpadnu pre zrenja.

Na nektarini se javljaju i deformacije na plodu u vidu izbočina crvenkaste boje.

Virus šarke šljive prenosi se vegetativnim razmnožavanjem zaraženih biljaka i lisnim vašima.
7.Opisati i prepoznati simptome plamenjače na šljivi
Plamenjaču šljive prouzrokuje gljiva Polystigma rubrum. Bolest se javlja isključivo na listu. Na
njemu se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju,a ponekad prekriju i celu
lisnu površinu. Pege su sa lica lista malo ispupčene,a sa naličja udubljene. U početku pege su
žućkaste,nešto kasnije narandžaste i na kraju,zatvoreno crvene. Kod jačih napada lišće
prevremeno opada u avgustu ili početkom septembra. Voćke slabe,plodovi ostaju sitni i
opadaju. Mladari se teško oporavljaju,a cvetni pupoljci teško obrazuju.

8. Opisati i prepoznati simptome Monilinia laxa na višnji

Ovu bolest prouzrokuje gljiva Monilinia laxa,a manifestuje se sušenjem cvetova i granica i
mrkom truleži plodova.

Najveće štete pričinjava na višnji,kajsiji i šljivi (mada se javlja i na breskvi,nektarini,dunji a nešto

manje na jabuci i krušci) prouzrokujući masovno sušenje cvetova i grančica što dovodi do
značajnog smanjenja prinosa kako u godini pojave bolesti tako i kasnije ukoliko se ne preduzmu
mere njenog suzbijanja.

Bolest može zahvatiti i plod u toku zrenja, transporta i čuvanja. Prvi simptom je pojava mrke
pege na pokožici ploda koja se kasnije širi zahvatajući ceo plod koji se vremenom smežura,truli
pa mumificira dobijajući čvrstu konzistenciju. Ovakvi plodovi često ostaju u krošnjama drveća
preko zime i predstavljaju izvor zaraze za sledeću vegetacionu sezonu.
9. Opisati i prepoznati simptome Monilinia fructigena
Monilinia fructigena – prouzrokuje trulež plodova. Pored navedenog koštičavog voća, napada i
jabuku i krušku, ali bez velikog ekonomskog značaja.

Plodovi voćaka mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, a i kasnije u skladištu. Ređe su
napadnuti mlađi plodovi i kada su zahvaćeni oni nekrotiraju, istrule i opadnu. Na starijim
plodovima javljaju se kružne koncentrične svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju, tkivo u
okviru pega truli zahvatajući sve veće površine tkiva. Ubrzo čitav plod počinje da truli,
smežurava se, suši i pretvara u mumije. Tako mumificirani plodovi mogu ostati u krošnji da vise
ili otpadaju na zemlju i mogu više godina formirati konidije i askospore.

10. Opisati i prepoznati simptome plamenjače na vinovoj lozi

Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola) je zarazna bolest, koja može da zahvati vinograd
tokom toplog i kišnog perioda. Tada se na listovima loze najpre pojavljuju hlorotične, a nakon 2-
3 dana i uljaste pege, dok se na naličju lista u okviru tih pega obrazuje beličasta navlaka. Oboleli
listovi odumiru i izgledaju kao sprženi. Osim lišća, ova bolest napada i cvast, i to pre nego što se
otvori. Obolela cvast se takođe suši i opada, s tim da i na njoj može da se javi bela prevlaka.
11. Opisati i prepoznati simptome pepelnice na vinovoj lozi
Pepelnica (Uncinula necator) nanosi velike štete, a rod može biti smanjen i do 90 odsto. Ova
bolest napada listove, zelene izbojke, vitice, cvetove i bobice. Na zelenim delovima se javlja sivo
pepeljasta prevlaka, napadnuto mlado lišće se deformira, a kod jakih zaraza i suši. Najveću
opasnost pepelnica predstavlja za grožđe koje je zaraženo od zametanja pa do šaranja. Mlade
bobe su također prekrivene prevlakom, smežuraju se i suše i radi toga dolazi do velikog gubitka
prinosa.

Kod kasnijih zaraza bobice često i pucaju, a te pukotine su idealna mesta za ulaz gljivice roda
Botrytis što dovodi do dvostruke štete. Važno je uzgajati otpornije kultivare. Skidanjem listova u
okolini grozdova stvara se manje vlage, a i više fungicida dospe na njih prilikom zaštite. Neki od
dozvoljenih fungicida su na bazi tebukonazola, triadimenola ili spiroksamina aktivne materije.

12. Opisati i prepoznati simptome sive truleži na vinovoj lozi

Siva trulež grožđa (Botrytis cinerea) je bolest intenzivnog uzgoja. Uslovljena je intenzivnim
đubrenjem, bujnom lozom i osetljivim sortama, sa zbijenom i tankom pokožicom.

Kod nas je naročito štetna na vinskim sortama, kod kojih smanjuje prinos, ili on može u
potpunosti da izostane. Njena štetnost dolazi do izražaja u godinama sa dosta padavina u vreme
sazrevanja grožđa, izazivajući trulež bobice ili čitavih grozdova. Pored smanjenog prinosa, siva
trulež utiče na kvalitet grožđa i vina.

Simptomi sive truleži se javljaju na svim delovima loze. Zaraženi cvetovi, mladi izdanci potpuno
potamne i osuše se. Na listovima, obično na ivici, javljaju se velike crvenkastomrke nekrotične
pege, nepravilnog oblika. Prve infekcije se najčešće ostvaruju pred kraj cvetanja, kada na opalim
cvetnim kapicama gljiva naseljava grozd i ostaje da živi u tzv. saprofitnoj fazi. Tada gljivica nije
parazit, već se hrani ostacima cvetova. Upravo ova faza vinove loze je ključna za suzbijanje sive
plesni, te se mora preventivno prskati, da bi se smanjio potencijal zaraze. Opasnost leži u tome
da se napad ne primećuje, a uočava se tek u fazi formiranja bobica.

Bobice su otporne na sivu trulež od njihovog formiranja pa sve do šarka. Posle toga se njihova
osetljivost naglo povećava. Grozdovi bivaju zaraženi preko epidermisa ili povreda.

Trulež se brzo širi sa bobice na bobicu i za kratko vreme propada ceo grozd. Bolest nastavlja
razvoj i posle berbe u hladnjačama.

Osnovni princip suzbijanja sive truleži je da se izbegnu povoljni uslovi za razvoj parazita. To se
postiže primenom agrotehničkih mera, odgovarajućom ishranom i prskanjem fungicidima.

Najbolje je da se gaje sorte na manje bujnim podlogama, jer one imaju manje lisne mase i
provetravanje je bolje. Prednost dati manje osetljivim sortama, a vinograd saditi u pravcu
duvanja vetrova. Veoma je važna zelena rezidba, čime se omogućava bolja provetrenost zasada,
posebno uklanjanje listova oko grozda dvadesetak dana pred berbu, uklanjanje zaperaka,
uništavanje korova.

13. Opisati i prepoznati simptome napada grinja na vinovoj lozi

sve češće javlja napad grinja na vinovoj lozi. U zavisnosti od tipa oštećenja, simptomi na vinovoj
lozi mogu biti različiti.

Prvi i klasični tip simptoma, je erinoza lišća kada se na licu lista javljaju deformacije u vidu
bradavičastih izraštaja ispunjeni sitnim grinjama beličaste boje. Na naličju lista se javljaju
udubljenja ispunjena vunastom prevlakom što često može dovesti do pogrešnog zaključka da je
u pitanju plamenjača vinove loze. I vunaste prevlake su takođe ispunjene kolonijom grinja. U
zavisnosti od sorte, ova prevlaka kasnije može dobiti crvenkasti (rđasti) ili ljubičasti sjaj što, na
kraju, dovodi do sušenja listova, a grinje iz takvih listova prelaze na mlađe delove biljke.

Drugi tip oštećenja se javlja na pupoljcima, gde prezimljava odrasla grinja, izazivajući izumiranje
pojedinih pupoljaka i deformaciju lastara u vidu kratkih internodija, formirajući rozetnu u obliku
"veštičije metle", ili cik-cak rasta lastara. S obzirom da se nalaze u pupoljku, grinje se u nove
zasade mogu preneti zaraženim sadnim materijalom, ili kalemljenjem u istom zasadu putem
zaražene plemke.
Treći tip oštećenja je uvijanje lišća, kao posledica sisanja sokova, bez pojave vunaste prevlake.
List dobija cilindričan oblik i najjače je izražen na vršnom lišću koje menja boju iz zelene u
smeđu i na kraju otpada.

14. Opisati i prepoznati simptome napada viline Kosice

Vilina kosica je vrlo štetna parazitna cvetnica, koja napada lucerku i detelinu. Pošto predstoji
setva ovih useva u narednom periodu, mora se voditi računa pre svega o tome gde se kupuje
seme.

Seme viline kosice zadržava klijavost veoma dugo, tako da velika količina ovog semena ostaje na
zaraženim parcelama. Prenosilac semena mogu biti ptice, zatim oruđa prilikom obrade, stajnjak,
korovi koji se javljaju oko parcela.

Na našem području su najštetnije dve vrste, krupnozrna i sitnozrna.

Krupnozrna – za svoj razvoj zahteva više svetlosti, pa se zbog toga nalazi na srednjim i vršnim
delovima, a veoma retko na prizemnim delovima biljke. Stablo je zadebljalo žućkaste boje, a
seme klija tokom cele vegetacije i za dva do tri dana posle klijanja se prihvataju za biljku
domaćina.

Sitnozrna – obrazuje mnogobrojna končasta stabla na zaraženim biljkama i spušta se do zemlje,

pa tako obrazuje gust pokrivač. Prilikom kosidbe najniži delovi stabla viline kosice ostaju na
biljkama domaćina pa je njeno suzbijanje teže. Delovi stabljike viline kosice ostaju vitalni tokom
blage zime na korenovom vratu lucerke ili deteline, a pošto ove biljke uvlače korenov vrat u
zemlju tokom zime da bi se zaštitile od izmrzavanja, tako se i delovi stabla viline kosice štite
pošto se nalaze obavijeni oko korenovog vrata. Sa pojavom toplih dana u proleće, na
korenovom vratu se obrazuje gust splet od stabala viline kosice, koje ubrzo počinju da se
granaju.

Suzbijanje – najefikasnija mera je setva čistog deklarisanog semena. Površine koje su bile
zakorovljene vilinom kosicom i gde postoji verovatnoća da je ostala u zemljištu i nije klijala, ne
bi trebalo koristiti za setvu ovih kultura narednih 4-5 godina.
15. Opisati i prepoznati simptome bakteriozne plamenjače (Erwinia
amylovora)
Patogen napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.

CVET – rano u proleće već posle 2-3 nedelje od otvaranja cvetova uočava se pojava mrke, a
potom crne boje cvetova. U početku su cvetovi vlažni i venu, a potom se suše i izumiru.

LIST – sa cveta kroz cvetnu dršku parazit dospeva na mladare i lišće. Obolelo lišće dobija crnu
boju, suši se i izumire, ali ne otpada, već ostaje na granama.

MLADARI – oboleli mladari venu, dobijajući prvo mrku, a potom crnu boju, pa zajedno sa crnim
osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom, otuda i naziv ”fire blight”.

Parazit postepeno prelazi i na deblje grane i plodove. Promene na debljim granama se uočavaju
na kori, na kojoj se pojavljuju manje ili veće površine mrke boje. Obolela kora postaje mekša,
bubri i nabira se, a potom i puca. Inficirani delovi se suše i ljušte.

Iz obolelih delova kad je vlažno pojavljuje se mnoštvo kapljica bakterijskog eksudata

ćilibarnožute, posle mrke boje. Iz tih bakterijskih eksudata se širi zaraza insektima, kapljicama
vode, vetrom i sl. (česticama peska na peskovitim zemljištima). Biljke domaćini : jabuka, kruška,
dunja.

16. Opisati i prepoznati simptome napada kruškine buve

Opis štetočine Kruškina buva (Psylla spp.): Štetočina napada krušku, ima 4-5 generacija
godišnje. Imago je dugačak 2,2-2,9 mm.

Zimska forma je tamno-smeđa sa nekoliko crnih i narandžastih pega. Letnja forma je svetlo-
smeđa sa nekoliko tamnih i narandžastih pega. Jaje je svetlo-žute do narandžaste boje, dužine
oko 0,3 mm, s donje strane ima peteljku, a sa uže nosi tanku vlas.

Postoje 5 razvojnih stadijuma larve. One su spoljoštenog tela, svetlo-žute nijanse sa više tamnih
pega na dorzalnoj strani i crvenim očima. Poslednja dva stadijuma su zelenkasto-smeđe boje,
telo je zaobljenije sa izrazitim nastavcima krila. Prezimljava imago u pukotinama kore stabla i
grana kruške. Pojavljuje se rano u proleće, krajem marta čim se 2-3 dana temperatura ustali i
dostigne 10°C. Pari se i polaže jaja i do 450, bledo žute boje, u blizini pupoljka, oko pupoljaka ili
duž nerva lista.

Na jaču pojavu kruškine buve utiču mnogi faktori među kojima i:

– preterano đubrenje azotom,

– osetljivost sorti,

– uništavanje korova,

– uništavanje prirodnih neprijatelja i

– brzo prilagođavanje pesticidima.

Simptomi pojave kruškine buve

U našim uslovima najveće štete su tokom juna meseca, a pričinjava ih larva, koja se u
kolonijama javlja na mladim izbojcima i listićima. Larve sišu sokove i izazivaju zastoj letorasta,
lišće se kovrdža, smanjuje se asimilaciona površina, lišće se suši i opada.

Kruškina buva luči mednu rosu na kojoj se naseljava čađavica, sprečava se proces fotosinteze
što utiče na kvalitet voćke.

Ova štetočina je vektor mikoplazmi koje izazivaju žućenje i propadanje kruške.

17. Opisati i prepoznati simptome napada šljivine ose

Šljivine ose (Hoplocampa flava, Hoplocampa minuta) su rasprostranjene u svim rejonima gde se
šljiva gaji, javljaju se svake godine. Žuta šljivina osa (Hoplocampa flava) je krupnija od crne
(Hoplocampa minuta), obe imaju isti način razvića. Imaju jednu generaciju godišnje, prezimljava
larva u zemljištu, razvijaju se samo na šljivi. Najveće štete nanose larve, larve su ubušuju u tek
zametnute plodove, hrane se tkivom ploda i semenkom i prelaze iz jednog u drugi plod, jedna
gusenica napadne više plodova. Ukoliko je oštećen veći broj plodova tada dolazi do
prevremenog opadanja. Suzbijanje se vrši u vreme precvjetavanja šljive preparatima na bazi
deltametrina.

18. Opisati i prepoznati simptome Blumeriela japi na višnji

Prouzrokovač bolesti je gljiva Blumeriella jaapii. Ona uglavnom napada list, a nešto ređe
peteljku lista ili ploda, plod, kao i izdanke, odnosno tanje grančice. Ukoliko se voćke ne štite,
bolest može da nanese ozbiljne štete voćarima.

Simptomi se javljaju u vidu sitnih, okruglih mrkoljubičastih pega koja se obrazuju na licu lista.
Pege se obrazuju krajem maja i početkom juna. Tkivo u okviru pega nekrotira i ponekad ispada.
U slučaju jake zaraze lišće se suši i masovno opada.

Jedna je od ekonomski najznačajnijih bolesti višnje i trešnje pogotovo u zemljama vlažnije klime.
I posle monilije je na drugom mestu po štetnosti za višnju i trešnju.

Bolest prouzrokuje prevremeno masovno opadanje lišća koje prouzrokuje opšte slabljenje voća,
što može da dovede do sušenja voćaka posle višegodišnje pojave. Plodovi neravnomerno
sazrevaju usled ove bolesti, takođe se i rodni pupoljci ređe formiraju.

U rasadničkoj proizvodnji jedna je od najopasnijih bolesti višnje i trešnje jer rana defolijacija
usled zaraze ovom bolešću dovodi do slabijeg sazrevanja lastara i izmrzavanja.
19. Doza-proračun
Pre svake primene pesticida obavezno treba pročitati uputstvo, koga se treba strogo
pridržavati. Pesticide treba tačno odmeriti kao što je navedeno u uputstvu, a nikako ne
odmeravati od "oka", kao što je i najčešći slučaj u praksi.

Potrebna Zapremina prskalice, aparata ili posude za sredstvo

koncentracija
(u litrima)
1 2 3 5 6 8 10 15 20 50 100 200 300
  grama (g), odnosno mililitara (ml) sredstva (preparata)
0,01% 0,1 0,2 0,3 0,5 0,6 0,8 1 1,5 2 5 10 20 30
0,02% 0,2 0,4 0,6 1 1,2 1,6 2 3 4 10 20 40 60
0,03% 0,3 0,6 0,9 1,5 1,8 2,4 3 4,5 6 15 30 60 90
0,04% 0,4 0,8 1,2 2 2,4 3,2 4 6 8 20 40 80 120
0,05% 0,5 1 1,5 2,5 3 4 5 7,5 10 25 50 100 150
0,06% 0,6 1,2 1,8 3 3,6 4,8 6 9 12 30 60 120 180
0,1% 1 2 3 5 6 8 10 15 20 50 100 200 300
0,12% 1,2 2,4 3,6 6 7,2 9,6 12 18 24 60 120 240 360
0,15% 1,5 3 4,5 7,5 9 12 15 22,5 30 75 150 300 450
0,2% 2 4 6 10 12 16 20 30 40 100 200 400 600
0,25% 2,5 5 7,5 12 15 20 25 38 50 125 250 500 750
0,3% 3 6 9 15 18 24 30 45 60 150 300 600 900
0,4% 4 8 12 20 24 32 40 60 80 200 400 800 1200
0,5% 5 10 15 25 30 40 50 75 100 250 500 1000 1500
0,6% 6 12 18 30 36 48 60 90 120 300 600 1200 1800
1% 10 20 30 50 60 80 100 150 200 500 100 2000 3000
0

20. Koncentracija-proračun

21. Količina primene hemijskih preparata

Štete na gajenim biljkama prouzrokuju: insekti, grinje, nematode, puževi, glodari, neke vrste
ptica kao i prouzrokovači bolesti: gljive, bakterije, virusi, fitoplazme. Za njihovo suzbijanje
koriste se pesticidi samo kada populacija štetnih organizama dostigne ekonomski prag štetnosti.

Hemijske mere suzbijanja primenom pesticida, često su jedini mogući način njihovog suzbijanja.
Međutim, primena pesticida u velikoj meri opterećuje troškovima poljoprivrednu proizvodnju i
dodatno zagađuje životnu sredinu. Vrlo često se dešava da i pored njihove višekratne primene
izostane efekat, odnosno, da se ne postigne odgovarajuća zaštita. Najčešći razlozi za to su
neadekvatno vreme prskanja i neodgovarajući izbor preparata.
Pravilna primena pesticida između ostalog podrazumeva:

- PRAĆENJE I PROGNOZU ŠTETNIH ORGANIZAMA

- PRAVILNO KORIŠĆENJE PESTICIDA

- PRAVILNO RUKOVANJE PESTICIDIMA

Pre svake primene pesticida obavezno treba pročitati i proučiti dobijena uputstva, kojih se treba
strogo pridržavati. U uputstvima su tačno navedene:

- doza - količina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrima po jedinici površine.

- koncentracija - količina preparata izražena u %.

Da bi smo tačno odmerili količinu sredstava za zaštitu bilja koja mora doći na jedinicu površine,
treba koristiti merne instrumente:

- za određivanje tečnih sredstava za zaštitu bilja upotrebljavaju se male menzure, kapaljke,

plastični špricevi ili dr.

- za odmeravanje sredstava za zaštitu bilja u čvrstom obliku upotrebljavaju se vage.

Sredstva treba tačno odmeriti prema uputstvu, a nikako se ne sme odmeravati od „oka“. Vrlo je
važno napraviti tačnu koncentraciju, jer samo tako postižemo željeni rezultat prilikom tretiranja.

Prilikom pripreme sredstva potrebno je voditi računa o potrošnji vode. Opšte pravilo je da je
najveća moguća količina vode/ha ona, koju biljka može zadržati na listovima, a da ne dođe do
kapanja sa listova na zemljište. Potrošnju vode po hektaru treba prilagoditi visini (zapremini)
kulture koju prskamo i uređaja kojim izvodimo prskanje. U zaštiti ratarskih useva treba koristiti
od 200 do 600 litara tečnosti po hektaru, u voćarstvu 1000 – 1500 l/ha, a u vinogradarstvu 1000
l/ha.

U praksi se često nameće potreba za istovremenim suzbijanjem prouzrokovača bolesti i

štetočina, te je potrebno izmešati 2-3 preparata. Ovakva tretiranja predstavljaju uštedu u
radnoj snazi i materijalnim sredstvima. Kompatibilnost je pojava kada se dva ili više preparata
mogu međusobno mešati radi istovremene primene, a da se ne ispolje nikakve negativne
posledice na biljkama. Međutim, kod nekih preparata prilikom istovremenog mešanja dolazi do
hemijske reakcije koja smanjuje njihovu efikasnost ili dovodi do drugih neželjenih posledica
(pojava fitotoksičnosti i dr.). ova pojava se naziva inkopatibilnost. Većina pesticida se ne može
mešati sa pesticidima alkalne (bazne) reakcije, kao što je bordovska čorba. Pre bilo kakvog
kombinovanja sredstava, dobro proučiti uputstvo za primenu. Kada je potrebno mešati dva
sredstva ili više njih, a u uputstvu nema podataka o mešanju potrebno je pridržavati se sledećih
pravila:

- Uvek treba mešati istovrsne formulacije npr.: WP + WP

Kod pripreme rastvora za prskanje sa dva ili više sredstava različitih oblika formulacije, bitan je
redosled dodavanja u vodu uređaja za aplikaciju. Pre pripreme rastvora za prskanje, može se
napraviti mala proba mogućnosti mešanja (kompatibilnosti) u flaši od 0,5 - 1 litre. Ako u flaši ne
dođe do koagulacije ili do brzog taloženja (sedimentacije) onda se sredstva mogu mešati.
Sredstvo koje izaziva koagulaciju ili naglo taloženje obavezno prskati posebno, a ne u mešavini
(tank-miksu).

Osnovno pravilo: Sredstvo NIKADA ne mešati jedno s drugim, već isključivo u rezervoar uređaja
za aplikaciju koji je napunjen do polovine čistom vodom.

22. BBCH skala-faze razvoja poljoprivrednih kultura

Decimalni
Opis
kod
0. Razvoj pupoljaka
00 Lisni pupoljci i zadebljali cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore.
Početak bubrenja lisnih pupoljaka: pupoljci vidljivo nabubreli, ljuspice pupoljka
01
izdužene, sa svetlo obojenim mrljama.
Kraj bubrenja lisnih pupoljaka: ljuspice pupoljaka svetlo obojene, a neki delovi
03
pokriveni gustim dlačicama.
07 Početak pucanja pupoljka: vidljivi prvi zeleni listići.
09 Zeleni listići oko 5 mm iznad ljušture pupoljka.
1. Rast listova
Zeleni listići 10 mm iznad ljušture pupoljka: prvi listovi se odvajaju (faza mišjih
10
ušiju).
11 Prvi listovi otvoreni (drugi još uvek uvijeni).
15 Većina listova otvorena ali još uvek ne u punoj veličini.
19 Prvi listovi potpuno razvijeni.
3. Razvoj mladara iz terminalnih pupoljaka
31 Početak rasta mladara: vidljiva osovina razvoja mladara.
32 Mladice oko 20% krajnje dužine.
39 Mladice oko 90% krajnje dužine.
5. Početak cvetanja
Bubrenje cvetnih pupoljaka: ljuspice pupoljaka izdužene sa svetlo obojenim
51
mrljama.
Kraj bubrenja: svetlo obojeni, vidljive ljuspice pupoljaka sa delovima pokrivenim
52
gustim dlačicama.
53 Pucanje pupoljaka: vidljivi zeleni listići koji okružuju cvetove.
Faza mišjih ušiju: zeleni listići 10 mm iznad ljušture pupoljka: prvi listovi se
54
odvajaju.
55 Vidljivi cvetni pupoljci (još uvek zatvoreni).
56 Faza zelenih pupoljaka: pojedinačni cvetovi se odvajaju (još uvek zatvoreni)
Faza crvenih pupoljaka: cvetne krunice izdužene: cvetna loža lagano otvorena,
57
čašični listovi jedva vidljivi.
59 Većina cvetova sa formiranim kruničnim laticama koje formiraju cvetnu ložu.
6. Cvetanje
60 Prvi cvetovi otvoreni.
61 Početak cvetanja: oko 10% cvetova otvoreno.
65 Puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno, prve latice opadaju.
67 Cvetovi venu: većina latica opada.
69 Kraj cvetanja: sve latice opale.
7. Razvoj ploda
71 Plodovi dostigli dimenzije do 10 mm. Opadanje plodova posle cvetanja.
72 Veličina ploda do 20 cm.
73 Drugo opadanje plodova.
Prečnik ploda do 40 mm; plodovi uspravni (T-faza): donja strana plodova i peteljke
74
formira T.
75 Plodovi oko polovine krajnje veličine.
77 Plodovi oko 70% krajnje veličine.
8. Sazrevanje plodova i semena
81 Početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar.
85 Napredovanje zrenja: povećanje intenziteta boje karakteristične za kultivar.
87 Plodovi zreli za berbu.
89 Plodovi zreli za ishranu: plodovi imaju tipičan ukus i boju.
9. Starenje, početak mirovanja
91 Završen rast mladara: vršni pupoljci su razvijeni: lišće još uvek zeleni.
92 Početak obezbojavanja lišća.
93 Početak opadanja lišća.
95 50% listova obezbojeno.
97 Svi listovi opali.
99 Obrani plodovi.

23. Vreme primene hemijskih preparata

24. Simptomi bolesti i štetočina ratarskih kultura (lema, gar žita, glavnica...)