mre ns aS Satan e somes Ane a MILOMIR MARIC, KOMESA D MOJ RSK EF »DUGE« baviti rano, POSAQ JE DETEKTIVSKI Milomir Marié, novinar u »aktivi«, iz Beograda, roden 1956. u Gornj Milanoveu. Novinarstvom s potetkom sedamde: O-IDEOLO§ tom izlazi uskoro. g0) prica sa Ga Tavald vpalived techie CE (mnala) deo a Hudima. Nikako da se natudl tome g njegovih tekstova, a on je pro’ao »komforno«. bi se nepretenciozno 1 bez a po arhivima i ( su tri urednika smije- ‘ND: Da It Ces ikada definitivne zavréiti -De- te kmeatgnee? ZS MARIC: rane sam da pads dve njge »Dece komunizma«, prvi i drugi tom, i treéa knjiga oJosipu Brozu Tica. To e biti zavrina knjiga o tome. Toliko juna- Tlea canis line en foe tragi¢no zavriile, toliko tih ideoloskih fa- Bek ole bik a he bare lon yess Makes fs a da cemo se mi brzo otarasiti te idologije, prema tome da ée prestati i interesovar za to, 10 tome cemo govoriti sa jedne dis- tance, mirnije i manje osvetnicki nego da- nas, Mi sada, zog ove situaije uw kj) se svaljujemo na fs ideoloike postulate. I zato mislim da je baviti se komuniz- mom Peps en suvide usko. Ja sam se bavio sudbinama komunista i njihovim itelima kad su jedni mudi . Ako su bili tako brutalni prema partijskim drugovima, modete tek ‘zamislici kakvi su bili prema neprijateljima, prema protivnicima komunizma, Zato ée u ‘ovoj novo} knjizi biti pocmienes eerie na komuniste s dru- Si alta Esko 2e spromad za dre : = spromet 22 ‘denu temu? MARIC: To je jedan stalni rad. Nagi istoriéari su uglavnom éinovnici koji od]a- ze na posao i tamo imaju svoj zadatak. Sta rade nasi instituti? Ceo posao, recimo, In- aut reesei ranije je bio rad na Sabranim delima Josipa Broza Tita, i kad je to malo privedeno kra- ju oni sad rade Dela Edvarda Kardelia, Ko dda su to neke 2naéajne stvari! Umesto da se bave istrativanjem, ozbiljnim temama — zaito smo mi dodli u ovu situaciju, za- So smo propali, gde su kozeni nasih zabla- da — oni i dale te zablude podstitu. Pre- ‘ma tome, ja sam u neko} sasvim drugo} ‘waciji od njih. Moj posao je vise detektiv ski nego taj komemorativno-memorijaln Osim toga, ne smatram to ni Zurnalisukom ni istoriografijom, nego pisanjem. Po sulu to li na ameri¢ki nivo Zumalizma, koji je bio nekd w modi, i mnoga velika literatura je izaila iz tog durnalizma. I kod nas je is- izaila ova nova, moderna lite- ratura. Dobri novinari su uglavnom posta- jali loSi pisei, a kad smo kod toga, moj na} ‘yeti uzor je bio jedan istoricar, a ne novi- nar — Slobodan Jovanovié. To je istorija koja preko lignosti prikazuje istoriju i njen tok, Sta se tim Ijudima deSava i kud ih sve vode istorijski dogadaj. A nasa istoriogra~ ja je jo8 zasnovana na istoriji SKPb. To ‘znadi nizanje th rezolucija, kongresa, epo- Peja isliéno. Sluzbeno, mi smo ish iz pobe- de u pobedu i stigli smo u — poraz. Svaki kongres je bio neki napredak, svaki istorij- ski, sve jubileji, medutim, sve je to propa- lo. mi sad moramo iz neke druge vizure dda posmatramo natu stvarnost. ‘ND: Je Ml to tkada bilo strat MARIC: Ne. Nikada me nije bio strah jer me guje nisu ujedale. NiSta mi se nije desilo, Nekad se 2a knjigu koju sam napi- 520 iSlo u ‘aps, ona bi se zabranjivala, aja sam pro3ao vrlo komforno, éak sam se i ‘obogatio “smijeh) “i: Ba 32 knlgom namjernozakas- flo, te Je IzaSia neposredno prile sezone etnith odmora? MARIC: Nisam, ali ih im da se nije ako desilo. Ja sam tr zavesiti u january, a zavitio mjeseci kasnije, te su politiéar tors, Cale su shar iho Jima se to jako dopalo, pa sui oputteno} aimosfer, peal te su i politigari kn leno. Ba gue al doba, onda bi to prvo prot for! kabineta kop by i raza neprijateliska dela, ut skladu tim, tako i procum bile je veoma bitno Sto je bilo let bio neki plenum — ont wv obi ita pamerno da pea daju Knjige — a kad je proslo se medusobno nesto posvadali, a negde izmedu prosao, Posle je kasno, Imao sam sreéu Sto si rmunizmae prodla kao letnje 80 Gu se da i drugi tom izade leti rmerno (smiieh) -njihovin= plsaca, boll slall biografije | siléne stvarl, bo jedna od keljuénth Dedijer chewed ‘ae — Niegs ja jako lin da se naan ijem Viadinirom {icon tenis pena postojal. Kazem, ya sam mia imam de 20 poooalitl Sam dete, ne se¢am se. On ond tmene | Kade Kako mismo pon FRIIEIIIIIRIRIIRII RII I IIIA IIIA III IRI IR.a — kao posojali su parizani Ali ine fica je da eave ikonografiiepartizanskog a dao Dedijer se tim »Dnevnikome fo ge oxnorne kone, Onda meso a Broza, ne samo u nafo}toriogeai Bs ucuanrsiery Seat ass Feomkojgom sfsp Brov govoris i 1933 sega es Ameri ieactla etka ine: Fehon, to je prirodno. Sv borch, Bettovnci, revoloner tagledajo po Kad dolaze na vlase Tako je Tito delovec setavauce, on se sukobio sa Seajinomyt toima je: Mada mi moramo jos gov Hoo) 1948, Pravastalinzacia Jogonan fegitvedena ek posije 1948, osu ese. ate radne zadruge, Goll oto, 2% =n0- itor sada troramo pists sano- Wa judlch prava, sa seanoviseaslobode, es ijenics Je da ie bilo vise zarvorenih Vad Jogos nego wv Cehostoratio}, sho li Rumunt, bez obrira a Kar Nei Detail Zakory «Baga ava et) socrealetle tit dobre prossa? MARIC."~ Pa, jeste dobro protso. Mi $0 prvo mis da nas samo komunist Mole da nam oni mise dabro. Sad su se ena promenila | mi smo gobi very us komuniste i smatramo ih oli¢enjem sva- og zla, dok nam judi na Zapadu lice na oligenje dobrote | iskrenosti, To nije taéno. Recimo, zapadne sile nikada nisu mistile kako je ovome narodu bilo posle rata, bilo im je potpuino sicjedno, ali im je odgova ralo stratetki da Jugoslavija bude van sov- jetskog bloka, Jugeslavija je. bila njihov risks, blo im je potpno seed ka © se j ta radia unutratnjem plant njoj, daf’ se narod mei, dale vo propast Shino. Recimo, ja sam razgovarso u Stele Department si svaicnicmna ¢ goror0 sam nesto 0 tom polozaiu Jugostavije, a ce eae eas smo vas posteno placali, a sto ste vi to up- ropastili — to je vasa stvare. Medutim, tre bs to sad istraziva Ta) posleratni period, yreme sukoba sa Informbiroom, stvaranje Balkanskog pakta — zna¢i jpak smo bili u pktgvima koje zaprao bio aneks At fantckog pakta, zatim pokret nesvrstanih, Da li je t© samo bio dvorski ceremonijal jednog vode koji je bio nezadovoljan sto tae mal je sate deve yoda nego So mu je zemlja ii je to ipal nek dubljsstatetka star tapadnog blo ka da Jugoslavia tim pokretom nesvrst P lom oroku, otisa0 je 1955, nih pokusa da zagti sve svijeta od. sovjetsko znamo kako se kom Kube u taj pokret sovjetskom bloku. To su stvari o kojin imi tek treba da istrazujemo, da otkrivamd prava prirodu nesvrstanose! i cemu je to zapravo, sluzilo. Jugoslaviji sigurno nije Ona je od toga izvukla samo stete AD: J! dodlavlleme da se -plate- go lotnekl =dugov? = Ps, mislim da bi 0 Golo coxoka trebli vlo ozbilino da rargovara mmo. Natim vlasiodsicima je ilo nara ito je Zapadu bilo porpuno sveedno Sos oni gon komusisce. Cak su ih | eatenvall jer #8 haps Lomuniste, muti jh — bil je to vrlo korisno 2a Zapad. I nije Cudo st 1 oni istodri dob ogromne kre na atin toga, Zé svikog Komunist on $0 dobipe talion dolars(eniieb ND: Hota st ih Je bllo melo? MARIC: Pa da, a opet su to milljard dolara. Tako da nije slutajno da se nijedn Kinjiga 0 Golom otoku nije pojavla na Za pad, Nece da Sampaja takve Kaige fers Salto podidavallIsusctak je sano jedan Knjiga koi fe indao Univerive -Kolambi jax 6 Njujorkh, Autor jo Venko Markos 3h, poznat! makedonsks-bugarsk pesaik 4 natlow jo} je »Goh otek: Ostiv0 snr Predgovor je pisao Mate Mestrovic. nap sana je u obliku pista Kéerei sa Golog ot ica dele zanimivo. Ima nekih 300-40 stranica, Medutim, on je kasno blo ai izazvala ikakvo. interesovanje. syetu Tratla je fjedna knjiga Koju su iedal ov nesreénic Koji su prebegli u Albanju 1958 godine — Vlada Dapcevic, Milan Kalafa fe Milea Perovie {to deutivo ~ u kojod se govorlp o logorims, «Koja su 1660, A bane Sampall na ruskom, francuskom iJ valjda, albanskom jeztku, Alito je vec bil Teviarska avancury loss kalign, ta su 92 brajana neka imena, ko je ubien, ko nije, Uglavnom slaba knjga Koja, ckode nd inazvala pikakvo.jateeseyaoie © Golond roku eek teba da ge napte neka vrhun ska knjiga, Za sada je najbolja »Udr dive Mirestiva Popoviéa, Vidi se kad hn ple pba ae izgleda bolje nego ova is Koja sada ilazi ND: A Dobrica Cosi¢ | Antonije tsakovic, | nithove wloge u sve tome? MARIC: — Pa, dobro, [sakovie je 221 éeinik te prozs, A Dobrica Cosie | Antoni] je Isakovte su bil deg tog sistema font sl Chel a cesreoral Kazegiietatee a govomost za 10. Dobrea je to. prance] Anconje job ile. Videtsmo, Ali Kagem! sad je doila do toga da svaki ngolootoes nine pige haji, dobar deo ja imam nekifstotina razedh, tafe rake dre bal pita malo da bi se bilo: psae, A imam, jd Kofi koja teal seu hae pa nada knjiga 0 tome. Kniiga je izasiau Se nik, a potpisao ju je neki Daniel Jelind On wopte nije osudivan lone na Golom th izdaje —| slova — a 0 predived ie‘otoku, nego je 0 njemu govorio kao o oa2i, nici i uprava u nekim idealnim odnosima ‘Moja ideja je da je Goli otok vrlo zna- gajna stvar. Ito po tome 3t0 je socijalistié- ko samoupravijanje isprobano na njemu. Kad je tamo uspelo primenjeno je u celoj "ml Je idein Edvarda Kardela i nego vih poslodavaca i saradnika je bila da celu Jugoslaviju pretvori u Goli Goli otok nije bio gretka nego idealno sta- nije, To je samoupravljanje: svako svakog Spijunira, syako svakog nameita, svi st stalno pod sumnjom, ideolotki trans. Mis- lisa da je Goli otok bio taj zaéetak, zamor- fc tog novod doba — samoupraynog soci jalizma Kako razgovor tete, postaje sve jasni ito éega nema u njegovo) knjizi i teksto- ima, bar ne u tolikoj mjeri. On smatra da omuniste, sad kad su primorani da potnu ati po novim pravilima, poslije éerrdeset i kusur godina neprikosnovene viadavi (G0. su, nesumnjivo, anal), treba. ze2 ‘Oni su 10 zaslusili. Hiperbole i poluos jeh koji mu stalno lebdi negdje na licu su ‘moguci dokaz, a neobavezna atmosfera to- kom razgovora popratna pojava tog mis- Tienja. Sa strane Je to moglo ligti na pri¢a- nije masnih viceva. Kako to poslije velikih farsi obigno biva. 'ND: CH! bi blograt pristao it Yello biti? ‘Spomenuo 1 postovanje proma Dedijery. MARIC: — Dedijer je dobar pisac i on je to dobro napisao. Cak i ta sluzbena bi- ‘ografija je dobra. Tu ima mnogo stvari ko- jenisu reéene, ali nema mnogo ladi. Zatim, ‘on je napisao i prvu biografiju sa druge iow Tignost kojo} bi ssebulo posvet Reslovic sad vladaju natea. Mis ima malo znaéajnih lenosti uw nato} “polit, take dae vidi nikog ko 2 knjigu. Drugo, nije r0 enciklope- a dae bose cede dase Boje metal fe, nego kajiga koja ima svoje zakor ie tanimja, da li je dobro napisana, Mislim da su to beznatajne lienost, pro- lazne, te su meni zanimbjvije neke lenost iz protlost nego ove sadatnje, Zato i retko pilem o savremenicima.. ‘Uplavnom we pibet 0. fatori koja ‘0 defava-, all Sa 60, po tab, detava na esova? | kako Go to caves? MARIC: — Ja sam hronitar koiko novinar, pa von ipak zaokrutene procese ds mogu da pritu sagledam cel. Sad se dogadalu neki procest ea vite mogucihre- Sena | ishoda."To oko Kosova su zaista tragiéni doga : ti pametan, kako to da se resi. Najblize pa~ smeti jn da tu reSenja nema. Stvari su tako postavljene, Ne mode se neito Sto se deta- Yalo 40 godina zatas obrauti, Mode, ali uz rneke brutalne metode koje su neprimerene ‘vom stepenu civilizacije odnosa u svets. ' druge strane, ne mozemo mi dozvoli- ti, ako smo za pravnu dréavu, da, recimo, ‘na zahtev kriminalaca okazonimo pljatku, Ne mofemo mi sve dogadaje iz prodlosti prihvatiti kao neSto sto je moralo da se de Bi Moras to ee preveednovs, Tak aji na Kosovu, i uopite u Jugosla MBimamo nate drdavno usiojswo 2a hharmonije, raju na zemlji, gdje dive osude-| . TeBko tu govek moze bi- dobi EEE bolje regeno u ovim zemljama, On. vige susreta sa Mao Ce’ Tungom ) Hodiom, Pol Potom, on je dao te! Za njih teenie Wi: Kolko Gomo batina jo ‘se ne naucimo stvarno] 2 ne tak. demokratiji?: Minimo imal nite pa mokratje. A bitine 0 ord aa dru normains serminslogiee nnas normalan polititki, razgovor Son ures alesis ofa rove cen i: bata J MARIC. Dor napioe ee ‘na tu maksimu, Mogli bi da nad Korisniju. Mislim da je naga jako wapava, kao | ov pol Bf stvaraju. Uglavnom se organia sot, amin dau princi ako Parle uaoeastiegccie pence praks! invite slabim temeljom da bi jedna dréava mogla opstati. I normalno je da tra- Prarie reas easy aah nizaciju. Nama to pozivanje na protlost ‘ial tee gaOike pomnelida spasenac fa ee eis fees Sto je né Bole ce nada i tproptsila, Mada tot ijernsto orgie iko zaklinjali, taj teror dom koji je trajao decenijama it ratinacepal arpa St misilé 0 silénostia | raztlea- mma sistings na Zapadu Ina Istoku? MARIG: — Ruegovarag sam 9 id ideologija, azlitith pogleda na sve, {bilo bi ruzno govoriti samo ZA t PROTHY, Istok i Zapad: Drugo, coveku se uuvek éini’da je 2ivot negde drugde, Evo, smi uzimamo Svedsku kao primer idealno sredene dréave u kojoj su ekonomski pro- speriet i nekakva i armoniju, Medusim, bio sam na obalije- 24 Menien pore Stokholms, dine vill Jana Mirdala, poznatog svedskog kniji- Jevnika. Njegov otac je Gunar Mireal, 20> veni ekonomista, ministar, dabitnik Nobe love nagrade i wor Wedshog Blagora- aja. Njegova majka, Alva Mirdal, je isto bila minstarka, { ambasadorka, i takode je la Nobelovu nagradu — ona 2a mir. T fon je mene pitao »Sto siti dosao?« Kazem da sam dosso da pritam o Svedskoj, zemi blagostanja, a on kade »Kakva zemlja bla gostanja? To je jedna fatisticka zemlja!< Gn je leva i ta Ievidare Svedi. ie zemlja blagostanja, Pitao sam ga Sta je za njega ideal a on je rekao Albanija, Kam- udija kod Pol Pota, Kina u vreme éetvo- foclane bande i kulturne revolucije, Kuba etada za ajega bila jot revizionistitha, su vide demokratska, Tako da dovek nikad ne moze biti zadovoljan onim Sto ima, uvek 5 >nelto drugos. Pa u jedno} sredenoj, har- ‘monigaoj Sredskoj njemu tegleda da je to drubtvena pravda dosliu tu 4i zaworenici, bivse 2rtve post ma, nezadovoljnici iz 1948, 3rwve da bi se revansirale svojim pi ijima za,ono Sto su im wra 10 neozbilino 2a neku politighy ci, ‘ND: fing Ut frat rotary ees ika nije bila funkcion: trsba, da. bude’ casnovana aa zemlje i da bude prilagodena 1 podsticanje naroda na trans, ‘mislim da je falosno, Ne slazea da se komur i eevara pokutavaju na tako brutalan a fe it Jer Sica ea inerpl koministeka ideology Koil bi viadali, Odiedanpaail Kao zaftinicl svojih sacs Ook nisu mislii 49 godina + protiv oni brutainos voded! jedan beskosisal gradanski rat pani da, [sad s6 on saijaju kao 2 mje De he onlceee aa su ranije bili tobode zastitnici toboze zastitnici treba da bude razodkeivena Iai eee ane Kakav tl je status o MARIC: — Komesarso : najzad, posilje ja =Dece komunizma- postao 1 Kojo} valutt? MARIC: — Pa, nisam ja posts dalje zivim u iznajmljen seedy ta expe ni ti, hog tn fjudi Od oga sam mogao da ki knjige koje sam pozeleo i da malo migpreenene i, komunizma- | da Il mijenjag MARIC: — Izace na leto. A ia ima, ad svi hoce, a ja cu se odl Injiga Ce nekoliko puta biei veea od] bicetu nekeekskiurivne foropeaie log otoka, bice i nekih ispovesti Kod nas do sada"! jo8 mnofto Koje st porpuno nepoznate Falko TIIIRERERRIERIIIAERRRRER ERE ARRRERRRR RII (ease