Кајсија

С Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацијуИди на претрагу

Кајсија

Статус угрожености

Најмање угрожен (IUCN 3.1)

Научна класификација

Царство: Plantae

Кладус: Tracheophytes

Кладус: Angiospermae

Кладус: Eudicotidae

Кладус: Rosids

Ред: Rosales
 Породица Rosaceae
:

Род: Prunus

Подрод: Prunus  subg.  Prunus

Секција: Prunus  sect.  Armenia

ca

Врста: P.  armeniaca

Биномијално име

Prunus armeniaca

Linnaeus

Синоними[1][2]

 Amygdalus
armeniaca (L.) Dumort.
 Armeniaca ansu (Maxim.)
Kostina

 Armeniaca vulgaris Lam.
 Prunus ansu (Maxim.)
Kom.

 Armeniaca
holosericea (Batalin) Kostina
 Armeniaca
armeniaca (L.) Huth
 Prunus tiliifolia Salisb.
 Prunus
xanthocarpos Hort. ex C.Koch

Кајсија (лат. Prunus armeniaca, јерменска шљива,[3] тур. kayısı), такође позната по

имену „марелица“, је континентална коштуничава воћка која заједно
 са шљивама, бадемима, бресквама, вишњама и трешњама припада
роду Prunus фамилије Rosaceae. The native range is somewhat uncertain due to its
extensive prehistoric cultivation, though almost certainly somewhere in Asia. It is
extensively cultivated in many countries and has escaped into the wild in many places. [4]
[5][6]

Садржај

 1Порекло и статус кајсије

 2Опис
 3Производња и употреба
o 3.1Историја култивације
o 3.2Употребе
 4Види још
 5Извори
 6Спољашње везе

Порекло и статус кајсије[уреди | уреди извор]

Центар настанка и природни ареал ове врсте тешко је дефинисати, услед ране
доместификације (3 миленијум п. н. е.)[7]. Кајсије највероватније потичу из
предела средње Азије и североисточне Кине, из области у близини руске границе.
Могуће је да природни ареал врсте обухвата и Корејско полуострво и Јапан.
Кајсија, иако то њено ботаничко име сугерише, не потиче из Јерменије. У
Јерменију су кајсије стигле после 3000 година, ширећи се дуж Пута свиле. Одатле
су је Римљани, око 70. п. н. е., проширили по целој Европи[8].
Данас, дивље (недоместификоване) јединке кајсије расту у веома малим групама
у Кини, Казахстану, Киргизији и Узбекистану[9]. Услед мале бројности ових
популација, врста Prunus armeniaca сматра се угроженом.
Узгојене сорте кајсија раширене су широм планете. Најбоље успева у областима
са благом, медитеранском климом, услед чега се у таквим областима интензивно
комерцијално узгаја.

Опис[уреди | уреди извор]

Цветови кајсије
Кајсија расте као жбун или ниско дрво, високо 8—12 m, са стаблом пречника до 40
cm. Облик крошње је округао, понекад пљоснат. Кора стабла је тамносива,
уздужно испуцала. Младе гране и лисне дршке су често црвенкасте
боје. Листови су овални, дуги 5—10 cm, широки 5—8 cm, са шпицастим врхом,
заобљеном базом и назубљеном ивицом. Лисне дршке су дуге 2—4 cm.
Цветови имају кратку цветну дршку, па често имају изглед седећих цветова.
Развијају се усамљено или у паровима, најчешће пре листања биљке. Пречник
цвета је 2—4,5 cm. Цветна ложа и чашични листићи су длакави, крунични листићи
су беле до бледоружичасте боје, дуги 11—15 mm. Кајсија је самооплодна, ретко
странооплодна биљка (ауто-инкомпатибилни су на пример култивари 'Riland' и
'Perfection'). Најважнији опрашивач је пчела.
Плод је коштуница, подсећа на малу брескву, пречника 1,5—2,5
cm, жуте до наранџасте боје, понекад и црвене на страни изложеној сунцу.
Једно семе се налази унутар тврде коштице. Диплоидни број хромозома је 2n=16.
[10][11]