Professional Documents
Culture Documents
Bor I Šta Je On Gradio
Bor I Šta Je On Gradio
следеће:
Србија
4.Ваљаоница бакра у Севојну. Бор је годишње Севојну давао око 30.000 тона бакра, на прераду.
Део од продатих лимова ишао је Бору, али Бор је све то могао да прода у иностранство и да узме
десет пута више новца!!
10.Пругу према Мајданпеку и Београду, са једне стране,и према Зајечару са друге стране. Рудници
бакра (РББ) су сами финансирали мост код Церова.
12.СЕВЕР-Суботица (део).
18.САВА-Центар у Београду.
26.Београдски сајам.
Е сад долазимо на период тешких санкција!1994. године, јануара месеца, "деда Аврам" је увео
нови динар који је имао покриће у Борском злату. Да није било Борског злата, цела Србија би
"пасла траву" и пила Зајечарско пиво... Нови динар је захваљујући Борском злату био релативно
конвертибилан. Конвертибилност новца се није добила "захваљујући" зајечарском пиву или
млеку, или намештају из СИМПА. Зна се шта се чува у трезорима банака. Уосталом, математика је
и ту јасна: ако је РТБ у то време производио бакар по цени од само 3.000$/тони, а производио око
8.000 тона бакра месечно (плус злато и остало), што износи око 24 милиона долара, а са златом и
преко 26 милиона долара. Плате су нам биле као и свима у Србији: око 10 марака, или 5 долара.
Ако смо имали око 15.000 запошљених, то износи око 75.000$. Нека на остале ставке оде око 5
милиона долара, поставља се питање, где је отишло осталих 21 милион долара? Да смо били
себични и да гледамо само себе, могли су радници да имају плате од по 1.000$, и да глуме велике
богаташе као што то раде радници у пиварама, дуванској индустрији, фабрикама воде...
7.Паре за спорт.
8.Верски објекти.
Верујем да се људима већ "завртело у глави" од ових цифара за Србију,али треба да се спомене и
ово,да се не заборави и радна акција Црни Врх 1945. године када је Борска омладина, голим
рукама и секирама у зимским условима, секла дрва за Београдске болнице. Зато се најмање једна
улица у Београду зове Борска улица. Наравно и то је било на добровољној бази и без динара
накнаде. У тој акцији учествовала су и деца од 12-13 година, а на срећу и данас су неки од њих
живи. Филм "Освајање слободе", Здравка Шотре о томе говори.
Словенија
1.ЗЛАТАРНА-Цеље.
2.Рудник ВЕЛЕЊЕ.
Хрватска
1.Одмаралиште у Оребићу.
2.Одмарилиште у Водицама
3.Одмаралиште у Омишу.
5.Железара у Сиску.. Са парама које смо ту уложили, могли смо да отворимо још један рудник у
Бору!
БИХ
5.Изградња жичара на Јахорини и Бјеласици као и центра ЗЕТРА за зимске олимписке игре у
Сарајеву 1984. године!
Црна Гора
Македонија
Иностранство
Не знам коме су та председништва припала после распада СФРЈ, али знам да РТБ-у Бор нису
сигурно! Мислим да су то све под своје узеле амбасаде. Али не знам чије...!Да напоменем још
једном:ово све што сам наводио горе,финансирано је директно парама из прихода РТБ-а Бор,које
немају везе са издвајањем пара из личног доходка радника РТБ-а Бор!Овде се још морају
назначити и количине племенитих метала које је РТБ дао разним фирмама на услугу, а које никада
нису враћене! Нпр. платина за Кутину у Хрватској, злато из Бора и Мајданпека за Златарну-Цеље,
платина за Панчевачку рафинерију, платина за Суботичку азотару, итд. Те цифре су веће од
неколико десетина милиона долара. Чисто да се зна. Поделите са пријатељима.