Леска

Леска

лист и плод

Статус угрожености

Најмање угрожен (IUCN 3.1)

Научна класификација

Царство: Plantae

Дивизиј Magnoliophyta
а:

Класа: Magnoliopsida

Ред: Fagales
 Породиц Betulaceae или Coryla
а: ceae[1]

Род: Corylus

Врста: C.  avellana

Биномијално име

Corylus avellana

L.

Леска (обична леска, лат. Corylus avellana) разгранат је жбун или мање дрво из

породице Betulaceae или Corylaceae [a][1]. Плод леске је лешник. Значајна је
економска, али и декоративна врста и има широку употребу у пејзажној
архитектури.
Име рода потиче од грчке речи кóрис - кацига, због лиснатог овоја који обавија
плод.[2]

Распрострањеност и услови станишта[уреди | уреди извор]

Ареал леске је веома широк. Обухвата Скандинавију (осим северних
делова), западну и средњу Европу, Средоземље, Балканско
полуострво, Кипар, Малу Азију[3] и Алжир.[2]
Леска у Србији[уреди | уреди извор]
Код нас је широко распрострањена у свим крајевима земље, претежно
у храстовом појасу, али се може наћи и у неким фитоценозама буковог појаса,
углавном на дубљем и свежијем земљишту. Често изграђују шибљаке.[3]

Морфолошке и физиолошке особине[уреди | уреди извор]

Ботанички цртеж биљних делова леске

Леска је жбун или, ређе, мање дрво висине до 7 м, разгранате

крошње. Кора стабла је глатка и светла, а изданци и гране дуге и равне. Кора
грана је танка, црвенкасто смеђа, са израженим смеђим лентицелама.[4][3]
Листови су наизменично распоређени на грани. Округласти су до широко јајолики,
дуги 6—10 цм, широки 5—9 цм. Са лица тамно зелени, без сјаја, слабо маљави
или голи, са наличја светлији, често длакави дуж нерава којих има 6—7 пари. О
ободу су двоструко тестерасто назубљени, нагло ушиљеног врха, а при основи
срцолико урезани. Лисна петељка је дуга до 2 цм, длакава.[3] Млади листови су
меки и баршунасти.[2]
Цвета при крају фебруара и марта, а некад и почетком априла. Мушки цветови,
скупљени у цвасти - висеће ресе, развијају се с јесени, док се женски, ситни,
усправни и једва уочљиви,[2] налазе испод мушких на врло краткој дршци.
[4]
 Плодови су појединачни или се јављају до 4 заједно, а окружени су краћим
листоликим овојем који је по ободу назубљен или режњевит. Сам лешник је
округао или јајаст, 15—18 мм дуг и 13—15 мм широк. Сазрева у септембру.
Размножава се семеном, кореновим резницама и калемљењем.[3]