Manhajm – madjar социолог

1.Pitanje interpretacije pogleda na svet

2.проблем реконструкције погледа на свет

Жели да пронађе метод погледа на свет. Манхајм прави микс социологије и филозофије.

Централни појам је Weltanschaung. Он хоће да омогући реконструкцију синтезе у којој су

претходно биле неке објективације (уметничко дело, нека књига).

Поглед на свет решава начин на којем су утемељене друштвене науке.

Поглед на свет унапред условљава науке. Раздваја начине на које функционишу природне и
друштвене науке. Weltanschauung je sinteza, није апстракција свих наука већ нешто што све науке,
културу и остале објективизације условљава. До њега се долази атеоријским путем. Све што је
теоријско наука, методологија, све је објектификација weltanschauunga, поглед на свет је пре
теорије, пре уметности пре религије... Он је пред теоријски. Проблем је метода како открити велт
ансцхауунг јер би било каква описивања била теоријска, а он је пред теоријски па морамо
теоријском путем описати оно што није теоријско. Поглед на свет није објект, већ он условљава
све објективизације па је питање како је дат? Дат је преко тих објективизација.. посредно! Ми
разумевање о погледу на свет имамо пред теоријско, пре него што смо га рационализовали, а
приори, пре било којег нашег става, мишљења, раз-мишљања, мњења. Питање је јел можемо
преко теорије да потврдимо преко наука и преко објективизација? Ако је дат, да ли ми то уопште
можемо да објаснимо јер то није разумско, нити теоријско. Поглед на свет мора да се манифестује
у наукама! Поглед на свет није нека моја визија стварности, већ је употреба тог појма кренула из
овога. Поглед на свет је уклопљен у епоху, он није субјективан као мој, твој.. Имамо проблем
комуникације између људи, интерсубјективности, акко је могуће да ја разумем шта ми неко
говори. Такав проблем који важи за све објективизације, има нешто што им претходи, што им је
заједничко а то је поглед на свет. Ту нема метафизике. То је начин на који нам је свет дат. Он врши
улогу метафизике али није метафизика. То је социолошки термин. Нема личне перспективе већ се
схвата као оно што је заједничко за све људе из једне епохе. Поента је да се не иде од
појединачком ка општем већ од општег (држава, музичари, радници, панкери) до појединачног.
Он посматра конкретне емпиријске датости, то је како људи истражују у наукама. Овде је питање о
разумевању стварности, пре сваке теорије пре сваког појма. Објективизације су науке религија
уметност, али и материјални објекти (вероватно мисли на оно што је створено од човека). Питање
је начин на које те науке функционишу с обзиром на оно што их утемељује а то је поглед на свет; а
то питање води ка томе како ми уопште можемо да сазнамо који је поглед на свет епохе како
бисмо из односа њега и његове објективизације могли нешто да сазнамо о њему самом. Поглед
на свет је дат преко културе. Морамо поћи преко културе да би објаснили поглед на свет а затим
од погледа на свет како би објаснили саму ту културу и то чини један херменеутички круг! Не
постоји поглед на свет независно од саме културе, он постоји само као дат у својим
објективизацијама. Он није ентитет већ услов могућности разумевања. То је трансцендетнални
поглед, корак у назад (украо од канта). Поглед на свет тражи услов могућности који важи за све
људе одређене епохе. То је методолошки потез, у том смислу он је нешто што по реду сазнања
претходи конкретним објективизацијама! Наука је овде један од облика културе, као и религија
као и језик. Науке су условљене погледом па ми поглед објашњаваамо преко наука.

„Методологија погледа на свет само треба да буде изражена у истраживањима..“

Разумевање-друштвене, објашњење-природне. (важна подела јер се оно друштвено разумева јер

је створено од самог човека а природно само интерпретира и тумачи из угла човека!)
Типови интерпретације подразумевају начин на који ми можемо да ухватимо поглед на свет. 3
типа интерпретације: 1.Објективно 2.експресивно и 3.документарно

Ова 3 значења су начини посматрања једне те исте ствари. Нису у питању 3 аспекта неке ситуације,
у питању су 3 погледа на објективизацију погледа на свет.

Ова 3 значења се објашњавају:

Пример са просјаком и шетњом са пријатељем. Пријатељ даје просјаку помоћ, ми то аутоматски

захватамо као удељивање помоћи. То је у домену културе, не може вук вуку да удели помоћ. То је
објективно тумачење. То што је нама унапред дато говори о томе да први поглед говори о томе да
је неко неком доделио милостињу. Ово је објективно јер не морамо да знамо ништа о пријатељу и
довољно је да присуствујемо тој ситуацији.

Експресивно - зависи од људи који су ангажовани у тој ситуацији, то може бити лицемерно
удавање помоћи не мора бити хумано, већ неко хоће да се покаже. Експресивно – чињеница да
није свеједно што је неко дао милостињу, то може да обогати наше сазнање шта се заправо
десило. Требва нам информација од делатника, не можемо објективно да сагледамо ситуацију
већ субјективно.

Документарно – сродно експресивном али иде даље. Оно важи за 3. Лице које гледа са стране па
и та позиција постаје релевантна да би се ситуација разумела. Јер 3. Лице може да означи то дело
као лицемерно а не он као уделивач помоћи сам.

Поглед на свет услов је могућности да ми разумемо ситуацију. Ми имамо конкретну ситуацију.

Она је нама разумљива на основу погледа на свет који она изражава. Ми анализирамо конкретну
ситуацију с обзиром на 3 тачке, анализом из 3 тачке ми добијамо пун захват о томе шта се десило.
Проблем би било прескакање корака.

(Значи: објективно само поглед из угла пролазника, експресивно, експресија оног ко делује,
поглед из угла оног који дела (не искључује могућност саморефлексије), документарно 3. Лице
које познаје самог удељивача помоћи и има шири поглед од самог удељивача на ситуацију..
помоћу ова 3 погледа реконструишемо поглед на свет)

Документарно значење имамо у оба случаја и униног и срђановог, ... У следећих 10 минута следе
ирелевантне и тривијалне теме које аутор не жели да куца...