Zašto Plače Sveti Sava - Vadimir Dimitrijević

VLADIMIR DIMITRIJEVI]
ZA[TO PLAÊ
SVETI SAVA ?
AUTOR: VLADIMIR DIMITRIJEVI]
KOREKTURA: JOVAN SRBUQ

RECENZENT: BO[KO OBRADOVI]
IZDAVA^: D.O.O. [TAMPA ÂÂK
SLOG I PRELOM: D.TANASKOVI]
DIZAJN: D.TANASKOVI]
[TAMPA: D.O.O. [TAMPA ÂÂK
Захвалност
Ова књига је задужбина православних Срба из Америке – једног монаха и

једног мирјанина. Они су желели да остану непознати. Нека им Господ
стоструко узврати добрим
UVODNO SLOVO
Kwiga “Za{to pla~e Sveti Sava?” zbornik je ~lanaka koje je

wen potpisnik objavqivao u pravoslavnoj i nacionalnoj periodici
od 1990. do 2006. godine. U to te{ko vreme, kada se oko nas ru{ilo i
raspadalo sve {to se moglo sru{iti i raspasti, nisam mogao ni{ta
drugo do da pi{em i govorim, u nekoj, krajwe krhkoj, nadi da }e ta re~
negde, nekome i zbog ne~ega ne{to zna~iti, da }e nekoga probuditi
u svetlost Hristovu ili (makar to!) pomo}i mu da ne posustane pred
navalom zla koje nas je potapalo i bacalo iz bezna|a u bezna|e. Wena
tematika je {iroka i raznovrsna: od ogleda o osnovama pravoslavne
duhovnosti, preko svedo~ewa o raznim vrstama okultizma i sujeverja
koje su nam nametali i jo{ uvek name}u umesto vere u Boga, do
komentara na na{u stra{nu politi~ku stvarnost (Srbija i Zapad,
Srbija i komunizam, Srbija i wene utvarne vo|e u ponor.) U ~lancima
ima ponavqawa, vra}awa na sli~ne konstatacije, dijagnoza koje je
~italac ve} sreo. Ali, shvati}e to svako dobronameran: borba re~ju
protiv haosa nije nimalo laka, i ona ~esto zahteva da osnovne istine
pisac ponavqa i samom sebi, a kamoli drugima... Da se u~vrsti, da ne
zaboravi, da ga ne odnesu pomodna mi{qewa, da ne potone u struji koja
vu~e ka dnu...
Mnogi }e re}i: u kwizi ima mra~nih mesta. Jeste. Ima. Takvo je
doba bilo. Ali, u svakom tekstu je ukazano i na sjaj svetosavskog
i svetolazarevskog zaveta, kojim smo se, sve do sada, odràli na
balkanskoj vetrometini.
Golgota Srbije nije zavr{ena. Tek po~iwe. Oni koji èle da zagospodare
svetom nemaju milosti ni prema narodima iz kojih biolo{ki poti~u,
a kamoli prema drugima. U doba sveop{teg trijumfa demonokratije,
zasnovane na pretvarawu ~oveka u ekonomsku ìvotiwu i roba
multinacionalnih kompanija, Srbi, narod gre{an, ali Hristov, mogu
se osloniti samo na zahtev epske pesme da treba na stra{nom mestu
postojati. Na stra{nom mestu i u stra{nom vremenu... Jer, mnoge nas
opomene Bo`je zovu na pokajawe: dok kwigu privodim kraju, Srbija
strada od klizi{ta, i u mnogim krajevima ku}e propadaju u zemqu koja
se otvara.
A ti, Sveti Savo, i ti, Sveti kneè Lazare, i ti, Nebeska Srbijo,
Majko na{a, ne dajte nas neprijateqima na{im na podsmeh! Pomozite
da izdrìmo, nose}i krst svoj kako ga je Hristos Bog na{ nosio, i
da s Wim, nadom na{om, vaskrsnemo. Ne prezrite nas, ne odbacite
nas, nemojte nas ostaviti nama samima, nego nas podignite u svetiwu
Nebeskog Jerusalima, bez koga nema Srbije i Srbstva.
Autor
Na Sv. sedam mu~enika
Hersonskih i Svetog Emilijana 2006.
PRAVA VERA – TEMEQ SPASEWA
OBRAZOVAWE ZA VE^NOST
(Veronauka – da ili ne?)
Kako videti Boga?
Razgovarao sam s jednim mladi}em, mojim vr{wakom. Tvrdio je, uporno

i povr{no, kao {to svi mi ~esto ~inimo, da je ateista jer je ateizam
ne{to najlogi~nije, najprirodnije – to jest, savr{eno “nau~no”.
Otvoreno sam ga pitao za{to ne veruje u Boga. Vrdao je levo-desno,
pozivao se na ovog ili onog mislioca, i na kraju iskreno kazao:
– Bog ne postoji. Zato ne verujem. Da postoji, javio bi mi se. Mogao bih
da ga vidim.
Uzvratio sam pitawem:
– Veruje{ li ti da mikrobi izazivaju mnoge bolesti?
– Verujem.
– A ako veruje{? Jesi li ih ikad video?
– Nisam... Ali, moèmo ih videti. Imamo mikroskope.
– Zna~i instrumente.
– Pa da. Instrumente.
– E, vidi{, i Hristos je ostavio instrumente onima koji èle da Ga
vide. Evan|elist Matej svedo~i da je Gospod, propovedaju}i na Gori,
kazao: BLA@ENI ONI KOJI SU ÎSTA SRCA, JER ]E BOGA
VIDETI. Da bi se uo~ila mikro-bi}a i mikro-objekti, potrebno
je, pored zdravog oka, imati i pomagala – mikroskope. Da bismo se
udostojili susreta sa Bogom, moramo se pripremiti, moramo o~istiti
svoje srce, oneviniti se, oprati se od r|e zvane mr`wa, oven~ati se
svetlo{}u vere, nade i qubavi...
– To su sve popovske pri~e.
– Ne, nego su to najdubqe istine o svakom od nas. Te najdubqe istine
~ovek sledi hiqadama godina: zagledan u nebo, u prirodu, u sebe samog,
on je uvek otkrivao svetlost Boga i u du{i svojoj i u svetu... Ateizam
je, dragi moj, bolest novovekovnog ~oveka, koji se toliko zaqubio u
aveti civilizacije da je pomislio da osim wega – niko ne moè biti
Bog. I zato smo doli dovde: 20. vek, kako veli na{ Otac Justin, vek je
atomske tehnologije i pra{umske etike.
Bog i nauka
Savremena prirodna nauka, u koju su ateisti polagali toliko nade,
~vrsto uvereni u to da }e ih ona “osloboditi” od Boga, sve vi{e se
spoti~e pred neshvatqivo{}u prirodnih zakona. [to se dubqe prodire
u atom, to nam se zagonetnije ~ine galaksije. [to se dubqe gleda u
zvezde, to je nejasniji atom. Ruski rediteq Tarkovski je zato govorio
da skoro svi fizi~ari veruju u Boga. Bor, Hajzenberg, Plank: svi su
bili svesni ograni~enosti svog znawa i svi priznaju da kosmos nije
mogao nastati “sam od sebe”. Uostalom, nauka nikad ne moè otkriti
KO JE BOG, jer za to nema eksperimentalnih i teorijskih puteva koji
pripadaju wenoj oblasti. Moèmo se diviti Tvorcu koga kroz tvorevinu
slutimo; ali Ga ne moèmo ni secirati, ni psihoanalizirati. Jedan
od najve}ih Otaca Crkve, Sveti Atanasije Veliki, jo{ je u ~etvrtom
veku rekao da on ne bi ni verovao u Boga koji bi se razumom mogao
objasniti. To i ne bi bio Bog, nego nekakav intelektualisti~ki
fantom. Jer, svaka definicija je istovremeno negacija, poni{tewe
mnogostranosti prou~avanog, wegovo “ubijawe u pojam”... Nekakvo
“prirodwa~ko” definisawe Boga bilo bi isto {to i progla{avawe
senke ~ovekove za wegovu jedinu stvarnost. Previ{e je sitan razum
~ovekov da bi uhvatio Neuhvativog. Mi ni same sebe ne shvatamo, mada
smo umislili da smo stigli do krajwih granica svemira i mada se
divimo svojim uxbenicima antropologije i psihologije.
Ali ono {to Bog ne dopu{ta ledenom, autonomizovanom razumu,
dopu{ta celini na{eg bi}a – dakle i razumu. Put do Boga vodi preko
srca, koje ne pristaje na krti~ju zaslepqenost intelekta, na mrtav,
definisani svet. Srce se u qubavi predaje onome koga èli da sazna,
i tada nastaje dijalog molitve i po~iwe blagodatna radost susreta
Tvorca sa stvorewem, Spasiteqa sa spasenim. Na{e vreme je èdno
Boga, @ivog i Istinitog; pogotovu su ga èdni mladi qudi, oni koji
su shvatili svu la` socijalnih utopija i zemaqskih idola politike,
hedonizma, sre}nije budu}nosti. Zato je veronauka neophodna; ne da
bi Boga definisala i pretvorila u “objekt” prou~avawa, nego da bi
du{e na{e uputila na izvor ìve vode.
â~ansko ogledalo, 1991.
NEDEQA HRISTOVOG STRADAWA

Koja je vera prava?
Kada je, one stra{ne 1941. u toku odmazde, nema~ki okupator kao taoca
streqao jednog srbskog mladi}a, wegov otac je oti{ao sve{teniku da
zakaè opelo. Ophrvan bolom, skoro slomqen, on je upitao sve{tenika:
“A gde je bio Bog kada su streqali moga sina?” Sve{tenik ga je uzeo
za ruku, odveo u oltar i pokazao Raspe}e, pa rekao: “Tamo je bio Bog
kada su streqali tvoga sina”. Sve{tenik je ukazao na samo su{tinu
pravoslavne vere: na Boga Raspetoga i Vaskrsloga, Boga @ivoga
i Istinitoga jer je Bog Patnik i Stradalnik, ve~ni Sapatnik i
Sastradalnik mnogonamu~enog roda qudskog.
Gledaju}i razne religije i ~ude}i se wihovom mno{tvu, neupu}en
posmatra~ moè da se pita: “Koja je od wih prava?”. Svaka religija za
sebe veli da je ona potpuno otkrivewe Istine, bez koje nam nema smisla
ìvota. A ako ~ovek ne zna za{to ìvi, onda je wegovo postojawe
puno ìvotarewe. Me|utim, u paganizmu je mnogo bogova, koji se ne
razlikuju od qudi, osim po mo}i i bemsrtnosti; u budizmu nema Boga;
u judaizmu i islamu Bog je Samac. Da li je to nalaèwe smisla?
A {ta je su{tina Hri{}anstva?
Bog nije ostao daleko na nebu, da gleda kako se qudi na zemqi mu~e,
nego je si{ao sa nebesa i postao ôvek, uzev{i sve qudsko osim greha
(jer je greh demonski, a ne qudski). U svetu je ìveo kao siromah,
Koji nije imao gde glavu da skloni; u~io je, {irio re~ qubavi, ~inio
~uda ~iji je ciq bio da pokaù kako je Bog ne`ni Otac qudima. Na
kraju, Samoga Sebe je `rtvovao za spasewe svih, raspet na Golgoti
radi iskupqewa svih grehova ~ovekovih od Adama do kraja sveta. On,
Bezgre{an, @ivot i Bog, pobedio je greh, smrt i |avola sjediniv{i nas
sa Ocem i Duhom Svetim i dav{i nam mogu}nost da, Krstom Wegovim
i slavnim Vaskrsewem, postanemo usinovqeni deca Bo`ja. I to je
su{tina vere Crkve: Bog je Qubav i Bog je @rtva. Bog Se `rtvovao za
grehe svih qudi, predav{i Sebe u ruke samih tih qudi, koji su Mu se
narugali, te{kim mukama Ga namu~ili i na kraju na krstu raspeli. To
je cena qubavi Bo`je: Raspe}e.
Kad pitate Hrista: “Kako Ti voli{ ~oveka?”, On pokazuje Svoje
probodene ruke, noge i rebra i kaè: “Do smrti na krstu”. Nije nas
ostavio same i kukavne, u na{oj nemo}i i bolu, nego je, budu}i na{im
Bogom, postao na{ sastradalni Brat. Ne imaju}i nijednog greha, uzeo
je, kao nevino jagwe, grehe ~itavog qudskog roda na Sebe i omogu}io
qudima koji se kaju da nadi|u sopstvenu gre{nost i vrate se svom Ocu
Koji je na nebesima. Jer, svaki greh je otu|ewe od Boga @ivoga; svaki
greh je korak ka smrti i |avolu. Ali, za pokajnike, nema tog greha koji
ne}e biti opro{ten, jer je Hristos Svojom Krvqu o~istio sve grehe od
postawa sveta do posledweg trenutka istorije.
Strasna sedmica
îtava sedmica uo~i Vaskrsa posve}ena je `rtvenoj qubavi Bogo~oveka
Isusa Hrista, Spasiteqa svih qudi. Ona se naziva Velikom, jer su se
u toku we desili najva`niji doga|aji u istoriji ~ove~anstva. Naziva
se i Strasnom (strasti su, na staroslovenskom jeziku, stradawa), jer
je nedeqa stradawa Gospodweg. Ona se najstroè posti u woj bi ~ovek
najusrdnije trebalo da se moli, slede}i Gospoda na putu ka Golgoti i
spremaju}i se za najradosniji praznik Crkve: svetlo Vaskrsewe. U toku
te sedmice Crkva opomiwe svoje verne i peva: “Evo ènik (Hristos)
dolazi u pono}, i blago slugi koga na|e budnim: nedostojan je onaj koga
na|e nemarnim. Pazi, dakle, du{o moja, da te san ne nadvlada, da ne
bude{ predana smrti i da se pred tobom ne zatvori carstvo, nego se
preni kli~u}i: Sveti, Sveti, Sveti jesi Boè, molitvama Bogorodice
pomiluj nas!”
Na Veliki Ponedeqak pomiwe se starozavetni praotac Josif, koji
je nevin stradao, prodan u ropstvo od svoje bra}e, ali kasnije Bogom
uzdignut. Tako je i Hristos nevin stradao na krstu, izdan od naroda
Kome je do{ao, ali je vaskrsao i pobedio smrt. Pomiwe se i neplodna
smokva, koju je Gospod osudio da se osu{i jer na woj nije bilo roda.
Ona podse}a svakog ~oveka da je duàn da rodi rod dostojan pokajawa,
da ne bi bio izba~en iz Carstva Nebeskog.
Na Veliki Utorak Hristos je bio u starozavetnom hramu u Jerusalimu,
gde je mnogo pou~avao. Govorio je o posledwim vremenima i opomiwao
narod da bude budan, tvore}i dela milosr|a i sti~u}i blagodat Duha
Svetoga. Tako|e, govorio je protiv licemerja jevrejskih stare{ina
i fariseja, ~ija su srca bila toliko ohladnela da su Hrista, Boga i
Mesiju omrznuli, tobo` kao kr{ioca starozavetnog zakona (kao da
im ga On, Sin Bo`ji, nije, sa Ocem i Duhom Svetim, preko proroka
Mojsija dao na gori Sinaju). U svojoj mr`wi i{li su tako daleko da
su Bogo~oveka osu|ivali zato {to je qude le~io subotom, prazni~nim
danom Starog Zaveta.
Po{to je mnogo naroda i{lo za Hristom, a Hristos im je propovedao
da Carstvo Bo`je ne}e biti zemaqsko, uìvawe i mo}, nego carstvo
~istih srca i du{a, fariseji su re{ili da Hrista ubiju, jer su oni
èleli zemaqskog mesiju, koji }e im dati vlast nad celim svetom,
proterav{i prethodno Rimqane iz Palestine.
Velika Sreda je dan kada je Juda izdao Hrista (zato se taj dan, osim
trapavih sedmica, cele godine posti; petak se posti zbog Raspe}a.)
Jedan od apostola, kome je Bogo~ovek dao da ~ini ~uda i propoveda kao
i ostali apostoli, oti{ao je kod judejskih stare{ina i traìo pare
da bi izdao svoga U~iteqa. Obe}ali su mu trideset srebrnika.
Crkva nas podse}a na stra{nu opasnost od qubavi prema novcu i
materijalnom bogatstvu, zbog koga su qudi istoriji ~esto ~inili
svako zlo i nanosili patwu bli`wima. Svakom qubitequ novca
pokazuje se Juda kao primer kuda srebroqubqe vodi (Juda se obesio).
Tako|e, pomiwe se i èna bludnica, koja se na Veliku Sredu pokazala
pred Hristom, izliv{i na Wega mnogoceno miro, oprav{i Mu noge
suzama i obrisav{i ih svojom kosom. Za wu je Hristos rekao da joj se
mnogo opra{ta, jer je pokazala veliku qubav prema Bogu i iskreno
se obratila. Dakle, na jednoj strani apostol – izdajnik, na drugoj
bludnica – pokajnica! Zato svako treba da se ~uva i da ispituje svoje
srce – da li u wemu ìvi Juda ili pokajnik.
Veliki êtvrtak je dan Tajne ve~ere, kada je Gospod, uo~i stradawa,
prvi put pri~estio u~enike Telom i Krvqu Svojom i ustanovio Svetu
Liturgiju kao Tajnu na{eg spasewa. Pod vidom hleba i vina, On je
u~enicima dao Svoje Telo i Krv. I ovo ~udo qubavi Bo`je bilo je
vrhunac svih Wegovih ~uda – qudi, usmr}eni grehom, dobili su ono
{to Sveti Igwatije Bogonosac zove lekom besmrtnosti. Kako je
Hristu bilo mogu}e da nam da Svoje Telo i Krv? A kako mi svaki dan
jedemo sun~evu energiju pod vidom zemaqske hrane? I to je ~udo veliko
i divno Znamo da je osnovna hrana ve}ine ìvih stvorewa biqna. A
{ta radi biqe? Putem fotosinteze sun~evu energiju pretvaraju u
plodove. Biqkama se hrane ìvotiwe – biqojedi, a ìvotiwe mesojedi
jedu biqojede. ôvek jede i biqnu i ìvotiwsku hranu, koja sva, bez
izuzetka, ima svoj koren u procesima fotosinteze – to jest, pretvarawa
sun~eve energije u hranu. Kao {to pod vidom vo}a i povr}a uzimamo
u svoj organizma Sunce, tako pod vidom Hleba i Vina, osve{tanih na
Liturgiji Duhom Svetim, u sebe primamo Hrista.
Odmah posle Tajne Ve~ere, Bog je pokazao krajwe Svoje smirewe: oprao
je apostolima noge, u~e}i ih da se ne gorde, nego da im slava i veli~ina
budu u sluèwu bli`wima. Poku{avao je da urazumi i Judu, govore}i
da }e Ga jedan od u~enika izdati. Nije vredelo – Juda je ostao nepokajan,
iako je Hristos ~ak i wemu oprao noge. Posle Tajne ve~ere, u~enici su
sa Hristom oti{li u Getsimanski vrt, gde su svi zaspali, iako ih je
On molio da bdiju s Wim, jer Mu je du{a bila “àlosna do smrti” (Mt.
26, 38). Nije se Hristos pla{io smrti, nego mu je bilo stra{no {to
}e Ga qudi, koje je On stvorio i kojima je samo dobro ~inio, raspeti.
Zato je molio Svog Oca da Ga mimoi|e takva ~a{a. No, naravno, uvek
je Sebe predavao O~evoj voqi (Mt. 26, 39). U Getsimaniji, pred o~ima
Hristovim, pro{li su svi gresi svih qudi od Adama do kraja sveta i
veka. Napor Wegove molitve bio je toliki da mu je krvav znoj kapao
na zemqu.
Odmah posle toga, stigle su sluge jevrejskih prvosve{tenika,
predvo|ene Judom. Juda je poqupcem izdao U~iteqa. (Dakle, najve}a
izdaja u istoriji desila se putem la`nog poqupca!) Hristos Se predao
dobrovoqno, ne dozvoliv{i Svetom Petru da Ga oru`jem {titi i
rekav{i da bi On mogao da od Oca dobije dvanaest hiqada angela
da Ga brane, ali da je stradawe Jagweta Bo`jeg predvi|eno u Pismu
i da tako mora biti da bi rod qudski bio iskupqen. Svi u~enici
su se upla{ili i pobegli, osim Svetog Jovana Bogoslova i Svetog
Petra. Apostol Petar se, me|utim, upla{io kasnije, u dvori{tu
prvosve{tenika gde je Hristos saslu{avan, i tri puta porekao da
zna ko je taj ôvek. Me|utim, ~im ga je Hristos pogledao (a na Tajnoj
Ve~eri mu je ve} predskazao trostruko odre~ewe), apostol Petar se
pokajao do dna du{e, iza{ao napoqe i gorko zaplakao, zbog ~ega je
kasnije ponovo primio apostolsko dostojanstvo.
Hristu su sudili judejski prvosve{tenici Ana i Kajafa, koji su
na{li gomilu la`nih svedoka protiv Wega, Bezgre{nog i Pre~istog.
Wihove sluge su Ga {amarale. Najvi{e su Ana i Kajafa podivqali
kada su ~uli da Hristos jasno potvr|uje da je on Sami Bog. Smatraju}i
to hulom, odmah su Ga osudili na smrt, ali, forme radi, re{ili su da ga
odvedu rimskom namesniku Pontiju Pilatu da ga i on, u ime centralne
vlast, osudi. Na Veliki êtvrtak uve~e ~ita sa dvanaest Evan|eqa o
stradawu Gospodwem i zvona prestaju da zvone sve do Velike Subote.
Umesto zvona, udara se u klepalo.
Na Veliki Petak Crkva pomiwe ono {to se tog dana desilo: Hristovu
mu~eni~ku smrt i pogrebewe i Wegov silazak u ad. Tada se ~itaju
Evan|eqa o stradawu, ali i starozavetni tekstovi koji stradawe
Hristovo prorokuju. Stalno se peva: “Slava dugotrpqewu Tvome,
Gospode!” Qudi i angeli sa divqewem i strahom gledaju Boga koji
trpi da Ga mu~e i rugaju Mu se. Jedna od crkvenih pesama veli: “Danas
visi na krstu Onaj Koji je zemqu postavio na vodama, trnovim vencem
se kruni{e Car angela, u haqinu poruge obla~i Se Onaj Koji odeva
nebo oblacima, udarce prima Iskupiteq koji je u Jordanu oslobodio
kletve Adama, klinovima se prikiva na krst @enik Crkve, kopqem se
probada Sin Djeve. Klawamo se stradawima tvojim, Hriste, klawamo
se stradawima Tvojim, Hriste, klawamo se stradawima Tvojim Hriste!
Pokaì nam i svetlo Tvoje vaskrsewe!”
Judejske stare{ine su Hrista dovele pred Pilata, koji u po~etku nije
èleo da se me{a u sud nad Wim, jer je smatrao optu`bu za bogohulstvo
~isto unutra{wim jevrejskim pitawem.
On je stare{inama rekao da mogu sami da mu sude. Lukavi, kakvi
su bili, oni su èleli da u svemu u~estvuje rimska vlast, pa su
Hrista oklevetali kako sebe naziva Carem i protivi se vladaru
Rimske imperije. Zapretili su Pilatu da }e ga dostaviti kao onog
ko prikriva antidràvnog buntovnika. Pilat je bio ~ovek slabog
morala i ravnodu{an prema istini, pa, iako je video da je Hristos
nevin, upla{io se tih pretwi i osudio Ga na pogubqewe. Prethodno
je, povodom jevrejskog praznika pashe, gomili okupqenoj na trgu
ponudio da bira koga }e im pustiti iz tamnice: da li krotkog Isusa
iz Nazareta ili razbojnika – ustanika protiv rimske vlasti Varavu
(Barabu). Narod je, na Pilatovom referendumu, glasao za Barabu, a, po
nagovoru svojih vo|a, traìo da se Isus pogubi.
Pre nego {to je raspet, Hristos je pretrpeo razne muke: rugali su Mu se
straàri koji su Ga ~uvali; bio je {iban stra{nim rimskim bi~em od
uzica, na vrhu kojih su se nalazile olovne kugle; na glavu mu je stavqena
trnova kruna. Gospod je toliko bio izmu~en batinama da nije sam
mogao da nosi krst na Golgotu, pa su na{li nekog Simeona Kirinejca
da to u~ini umesto Wega. Smrt raspe}em smatrala se najstra{nijom
u to vreme, jer se umiralo u dugim i te{kim mukama. Na takvu smrt
su osu|ivali najve}e zlo~ince. Hristos je bio raspet izme|u dvojice
razbojnika, od kojih se jedan, videv{i muke Bezgre{noga, pokajao,
mole}i Gospoda da ga pomene u Svom Carstvu. Spasiteq mu je obe}ao da
}e istog tog dana sa Wim biti u raju. I to je velika radost za sve nas,
gre{ne qude: prvi ~ovek koji je u{ao u raj bio je pokajani razbojnik.
Pokajawe otvara vrata raja.
Ispod krsta Hristovog na Golgoti nalazila se Presveta Bogorodica
sa ènama – mironosicama, sledbenicama Gospodwim, kao i sa Svetim
Jovanom Bogoslovom. Na Veliki Petak u crkvama se peva kanon koji se
zove “Pla~ Presvete Bogorodice”, u kome Majka oplakuje Sina, mole}i
Ga da {to pre vaskrsne.
Gospoda su na Krstu pojili sir}etom i ù~i. Gresi svih qudi, svakog
od nas, bili su i jesu gor~ina kojom pojimo Hrista; gresi na{i su
o{tri klinovi kojima su Wegove ruke i noge bile prikovane na Krstu.
Svaki greh raspiwe Hrista. Zato se protiv greha treba boriti svim
svojim bi}em, prizivaju}i u pomo} blagodat Raspetoga i Vaskrsloga.
Kada je Hristos izdahnuo na krstu, sunce se pomra~ilo, zavesa u
hramu se rascepila odozgo nadole, kamewe se raspalo, a vaskrsli su iz
grobova i mnogi mrtvi. Narod je, kada je video {ta je uradio oti{ao
sa Golgote kukaju}i. Gospod je svim zlo~incima koji su u~estvovali u
Wegovom stradawu prethodno oprostio, mole}i za to Svog Nebeskog
Oca: “O~e, oprosti im jer ne znaju {ta rade”. Kasnije }e mnogi od ovih
qudi primiti propoved apostola i postati Hri{}ani.
Jutrewe Velike Subote, ima za sadràj opelo pla{tanice, na
kojoj je izobraèn Hristos kako Ga polaù u grob. Sa Krsta su Ga
skinula dva bogata i plemenita ~oveka, Josif i Nikodim, a sahrawen
je u Josifovom novom grobu u Getsimaniji. @ene mironosice su Ga
pripremile za pogreb i oplakale, skupa s Majkom Wegovom. Pred
pla{tanicom se tri puta obilazi oko crkve, u slavu Svete Trojice i
tridnevnog vaskrsewa Hristovog.
Velika Subota je dan kada Hristos po~iva telom u grobu, ali je du{om
u adu gde propoveda Evan|eqe svima koji su umrli od postawa sveta
do tada. Iz ada, carstva smrti, on izbavqa pokajane Adama i Evu i
bezbroj du{a starozavetnih pravednika. Satana je mislio da je smr}u
ubio Boga, ali je Bog si{ao u wegovo carstvo kao muwa i razorio ga do
temeqa, tako da je tada vlast smrti nad ~ovekom ukinuta. @ivotodavac
donosi ìvot i svetlost svima. “U grobu telesno, u adu s du{om kao
Bog, u raju sa razbojnikom, i na prestolu sa Ocem i Duhom Svetim bio
si, Hriste, Koji sve ispuwava{, Neograni~eni!”, peva Mu Crkva.
A Vaskrs? To je dan kada Hristos ustaje iz groba, i Svojim
preobraènim telom prolazi kroz grobnu plo~u, dok straàri koji
~uvaju grob padaju na zemqu od straha i uàsa, shvataju}i da je pobeda
na strani Raspetoga. Vaskrsewe Hristovo je vaskrsewe svih qudi i
cele tvorevine, nad kojom greh, smrt i |avo vi{e nemaju vlast. Radosna
vest o vaskrsewu iz mrtvih je su{tina Evan|eqa. Tog dana Crkva peva:
“HRISTOS VASKRSE IZ MRTVIH, SMR]U SMRT UNI[TI I
SVIMA U GROBOVIMA @IVOT DAROVA!”.
Takvoga Boga imamo: Raspetoga i Vaskrsloga, Stradalnika i
@ivotodavca. Nije na{ Bog “ne{to” (“Ima ne{to!”), nego Hristos,
Jagwe Bo`je i Car nad carevima, krotki i svesilni, blagi i
svemo}ni.
Posle Strasne sedmice, dolazi Svetla sedmica, u kojoj se pozdravqamo
sveradosnim HRISTOS VOSKRESE!
VAISTINU VOSKRESE, I SVIMA NAM @IVOT, SVETLOST I
RADOST DONESE.
Velika nedeqa 2002.
Izdawe: PNHZ “Sv. |akon Avakum i iguman Pajsije”.
VENÂJTE SE, SRBI
Tri su se stra{ne nesre}e, izme|u mnogih stra{nih, desile

sa srbskim narodom od kada je pao u bezbo`ni~ku tamu. Prva – mnogi
Srbi do dana dana{weg nisu kr{teni: druga – ogroman broj Srba i
Srpkiwa nije ven~an u Crkvi; tre}a – zahvaquju}i abortusima, kojih
ima 150 000 godi{we, samo u Srbiji, preti nam biolo{ko izumirawe i
nestanak sa lica zemqe. Sve ovo je posledica zaboravqawa Boga i Doma
Boìjeg, Crkve; sve ovo }e ako se ne promeni, imati kobne posledice
po telesno potomstvo Svetog Save i Svetog Simeona Miroto~ivoga,
koje je prestalo da ih duhovno sledi.
[to se kr{tewa ti~e, tu nam je sve jasno iz pitawa koje se i me|u
narodom i danas moè ~uti: “JESI LI KR[TEN?” A to zna~i:
“JESI LI NORMALAN?”. Kr{tewe ~oveku daje blagodatne sile
Duha Svetoga, Duha Hristovog, koje, ako se pravilno koriste, donose
napredak i u ovome ìvotu, ali i otvaraju dveri nebeskog Carstva. I
za abortus je svakome zdravomisle}em Srbinu i trezvenoj Srbkiwi
jasno: poba~ajem se u utrobi ubija ZAMETAK ÔVEKA, koji je, s
obzirom da du{a nastaje u istom trenutku kad roditeqi za~iwu telo
deteta, ÔVEK SAM. Pravoslavna Crkva je abortus uvek smatrala
~edomorstvom, za koje su vinovnici bili odbijani od Svetog Pri~e{}a,
~ak i na po dvadeset godina (danas je taj rok kra}i, ali poba~aj se i
daqe shvata upravo onakvim kakav jeste – ubila~kim ~inom, koji ako
se roditeqi za wega ne pokaju, vodi u ve~nu muku bogoostavqenosti,
pakao). A ven~awe? [ta je sa wim? Za{to je ono i{~ezlo iz ìvota
srbskog naroda?
Crkva priziva ~oveka na oboèwe, a to, kako re~e jedan od novih
srbskih svetaca, zna~i da od “sedamdeset kila krvave ilova~e”, ~ovek
moè da postane usvojeno ~edo Boìje. Sinovi i k}eri Nebeskog Oca
po blagodatnom usvojewu, moèmo postati samo kroz Jedinorodnog
Sina Boìjeg po prirodi, Gospoda Isusa Hrista. On je, budu}i Bog i
Sin Nebeskog Oca, radi nas qudi i radi na{eg spasewa, postao ôvek
i Sin Djeve Marije, raspet i vaskrsao, daruju}i nam ìvot ve~ni.
On je osnovao Crkvu koja nas, kr{tewem u ime Svete Trojice, ra|a
za ve~nost, a Svetim Pri~e{}em hrani Telom i Krvqu Spasiteqa.
Crkva osve{tava svaki trenutak qudskog ìvota od kolevke do groba,
a mole}i se za one koji su se upokojili u Gospodu, ~ak i preko groba. Sve
{to se osve{ta Hristom, u Hrista se, Jedinog po prirodi Besmrtnog,
uliva, da bi i samo postalo besmrtno i ve~no. Sve {to nije osve{tano
ne moè da pobedi smrt, to najve}e prokletstvo, koje se zbog greha
zacarilo me|u qudima. A to zna~i: gde nema blagoslova od Boga, tamo
je prokletstvo i nesre}a.
Zato je sjedinewe mu{karca i ène u bra~ni savez jedna od Svetih
Tajni, koje blagoslov primaju od Hrista u Crkvi. To je tajna u kojoj
se prirodna veza mu{karca i ène, u koju oni slobodno stupaju,
obe}avaju}i se jedno drugom na vernost, osve{tava po ikoni odnosa
Hrista sa Crkvom (po Apostolu Pavlu to zna~i da èna treba da
po{tuje muà kao Crkva Hrista, a mu` da voli i da se `rtvuje za ènu
kao Hristos za Crkvu). Svetom Tajnom Braka blagosiqa se porodi~ni
ìvot, kao i ra|awe i vaspitavawe dece. Zemaqska qubav mora
biti osve{tana da bi ostala trajna, i da bi supru`nici, dobiv{i
blagoslov od Boga, koji je Qubav, kroz podvig bra~nog ìvota u{li
u Carstvo Boìje. Qudi su skloni da smatraju kako }e sami sebi u
braku biti dovoqni. Ali prva zaqubqenost bra~nika ne traje dugo;
kasnije ona se mora hraniti Hristom, Raspetom i Vaskrslom Qubavqu.
Kao {to je bez soli i najlep{e jelo bqutavo i bezukusno, tako je bez
blagodati Duha Svetoga i najplemenitije ose}awe mu{karca prema
èni i ène prema mu{karcu nedovoqno za sre}an porodi~an ìvot.
Zato je potrebno da se supru`nice VENÂJU U CRKVI, pred Bogom
i svetima Boìjim, mole}i Gospoda da im pomogne u zajedni~kom
ìvotu, ra|awu i vaspitavawu potomstva. Krune koje sve{tenik
stavqa na glave onih koji stupaju u brak su krune wihove predbra~ne
~istote, trnovi venci wihovog zajedni~kog ìvqewa, koje je veliki
podvig i napor, ali simvoli zadobijenog Carstva Nebeskog, u koje }e
u}i verni sinovi i k}eri Nebeskoga Oca.
Ko nije ven~an u Crkvi – nije krunisan od Boga (ven~awe zna~i
krunisawe). On nema nebeske blagodati za porodi~ni ìvot. Nije
nimalo slu~ajno {to je srbska porodica, zasnovana na “divqem
braku”, registrovanom samo pred dràvom, ali ne i pred Bogom,
razorena do temeqa. Nije slu~ajno da su oci ~esto pijanice, bezbrige
i qudi li{eni svakog autoriteta; da su majke ka}iperke, egoisti~ne,
nespremne da vode doma}instvo; da su deca neposlu{na, samovoqna,
nevaspitana. Nisu slu~ajna bra~na neverstva, sva|e, pa i ubistva; ne
cveta slu~ajno narkomanija, prostitucija, razvrat svake vrste. Zato
Crkva svim svojim ~edima stavqa do znawa: neven~ani mu` i èna ne
ìve kao supru`nici, nego kao puki “partneri”; po zakonu Boìjem
deca im nisu zakonita. Neven~ani se odlu~uju od Svetog Pri~e{}a sve
dok kroz Crkvu ne prime blagoslov za svoj bra~ni ìvot, ispovediv{i
svoj prethodni ìvot u bludu.
Crkva, me|utim, poru~uje i ovo: nikad nije kasno, sve do smrti, da se
~ovek pokaje i ispuni voqu Boìju. Qudi koji ho}e da ìve kako je
Gospod ustrojio, qudi koji ho}e da ìve radi @ivota Ve~nog, treba da
Svetu tajnu Ven~awa obave ~im shvate da se, kako narod veli, bez Boga
ne moè ni preko praga. Godine starosti supru`nicima nisu prepreka.
Za Mati Crkvu svi, koji to èle, su wena draga, voqena deca.
”Hilendarac”, 1995.
POKOQ NERO\ENIH SRBA
Nedavno u Beogradu objavqena kwiga dr Mirjane Ra{evi} “Ka

razumevawu abortusa u Srbiji”. Podaci koji su u woj izneti, uprkos
svojevrsnog apologirawa “prava ène” da odlu~i ho}e li roditi
ili ne}e, za svako, bar malo, osetqivije srce i za svaki, bar malo,
nepomra~en razum, zaista su apokalipti~ni (ne zaboravimo: to su
zvani~ni podaci! Kakvi li su tek oni stra{niji, nezvani~ni?). Prema
statistici kojom se koristi ova nau~nica, godi{we se SAMO U
SRBIJI, U UTROBAMA MAJKI, ZAKOQE 150000 NERO\ENIH!
To zna~i da za deset godina Srbi i Srbkiwe ubiju milion i po svojih
potomaka; za dvadeset godina to je tri miliona. Setimo se, zbog svoje
vere i narodnosti, u Prvom i Drugom svetskom ratu stradalo je tri
miliona Srba; sada, u bezbo`ni~kom miru, sami Srbi “likvidirali”
su vi{e de~ice nego svi wihovi neprijateqi u ovom stole}u skupa.
“Plodite se i mnoìte, i napunite zemqu i vladajte wome”, zapovedio
je Gospod ~oveku i ~ove~ici, Adamu i Evi, jo{ u raju. Na{i sveti
preci ~vrsto su se dràli ove zapovesti Boìje: svaki wihov brak,
blagosloven Svetom Tajnom Ven~awa u Crkvi Pravoslavnoj, za osnovni
ciq je, pored uzajamnog po{tovawa i pomagawa supru`nika, imao i
ra|awe dece, koja su bila vaspitana u duhu hri{}anske vere, nade
i qubavi. Bilo je sinova i k}eri, i za produèwe porodi~ne loze,
i za mona{tvo, i za rat, i za rad, i za slavqe radosnije, jer je puno
veselih srca slo`ne porodice, i za nesre}u, lak{u i podnosiviju,
jer je imao ko da te{i i razume. Na{im starima poba~aj je bio jedna
od najneprihvatqivijih grehova; znali su da gnev Boga @ivotodavca
neminovno poga|a one koji ratuju protiv ìvota. Dok smo se plodili i
mnoìli, pune}i zemqu koju nam je Hristos poverio na ~uvawe, zaista
smo i vladali svojim oblastima. Sada, kada koqemo decu u utrobama
majki, na{i neprijateqi se mnoè, osvajaju srbsku zemqu i prete da
nas istrebe. (Uostalom, ako se ovako nastavi, Srbi }e uskoro biti
mawina u Srbiji. Kroz poba~aje istrebqujemo sami sebe.)
Pravoslavna Crkva je Mati sviju Srba koji èle da im Nebeski Otac
bude roditeq, onakav Kakav je bio Svetom Simeonu Miroto~ivom
i Svetom Savi, Svetoj Petki i Svetoj knegiwi Milici, monahiwi
Evgeniji, Svetim srbskim Ispovednicima i Mu~enicima. Kao Mati,
ona opomiwe i poziva na pokajawe, pla~u}i i tuguju}i zbog greha
svojih neposlu{nih sinova i k}eri; ona pou~ava i svedo~i ve~nu
Istinu, Bogo~oveka Hrista. A to zna~i: ABORTUS JE U SVAKOJ
SVOJOJ FORMI UBISTVO DETETA, NERO\ENOG, ALI @IVOG
I ISTINITOG ÔVEKA. Tri su strane ume{ane u ubistvo: otac,
majka i doktor koji poba~aj vr{i. I sve tri strane nose odgovornost
pred Bogom i Carstvom Boìjim; i svima ume{anim u deteubistvo,
deca zaklana u utrobi ne}e dati da u|u u Carstvo Boìje, ako se ne
pokaju i ako ne po~nu da ìve hri{}anski.
U srbskim gradovima o~evi i majke rode po jedno-dvoje dece, a ubiju, po
podacima pomenute kwige, od troje do deset (a ima i nesre}nica koje
na gubili{te ginekolo{kih stolova izvedi i po ÊTRDESET sinova
i k}eri). Umesto dece Srbi po gradovima (naro~ito u prestonici)
gaje pse, kupuju im skupocenu hranu, pletu im pulovere i xempere, i
pravdaju se da ne mogu da ra|aju, jer za to “nema uslova”. Tobo`, za{to
da gajimo sirotiwu! Zna~i: ne}emo da gajimo, nego }emo da ubijamo.
Ako se dosledno sledi ova satanska logika, neko bi mogao da po~ne da
ubija sve “neproduktivne” ~lanove dru{tva: od invalida i du{evnih
bolesnika do penzionera! Gospod je, me|utim, rekao: “PO VERI
VA[OJ NEKA VAM BUDE!” Na{i sveti preci su verovali da }e
se Gospod starati za decu i – ra|ali su! Gospod wihova nadawa nikad
nije posramio. Ne bi ni va{a danas; ali Srbi se prave “mudriji” od
Wega i svoj blud, sebi~nost i samoìvost kriju pod maskom “brige” za
“nero|enu sirotiwu”.
Bilo kako bilo, jo{ ima nade. Ko god èli da ide za Hristom, moè
da stane na put Gospodwi. A to zna~i: neven~ani da se ven~aju,
neispove|eni da ispovede greh bluda i deteubistva, nepri~e{}eni da
se, nakon ispovesti i duhovnog leka dobijenog od sve{tenika, pri~este
Telom i Krvqu Jagweta Boìjeg, i da po~nu da ìve po zapovestima
Nebeskog oca i Majke Crkve. [to vi{e Srba se OBO@I, SLO@I
I UMNO@I, to }e pre na opepeqenom srbskom ogwi{tu zaplamsati
svetlost Sunca Pravde, Hrista Boga na{eg.
”Hilendarac”, 1995.
VERSKA NASTAVA NIJE NAMETNUTA
Veronauka se vra}a u {kole – da, upravo vra}a, a ne UVODI, jer

je odluka Vlade Srbije (kojoj se protivio ministar prosvete sa svojim
pomo}nicima) zasnovana, izme|u ostalog, i na ~iwenici da je ovaj
predmet bio izba~en iz na{ih {kola voqom Josipa Broza i wegovih
srbskih slugu, koji su tako sproveli u ìvot poznati Lewinov dekret
iz 1918. godine “O odvajawu Crkve od dràve”. To, dakle, nije bila
posledica demokratskog odlu~ivawa, nego revolucionarne samovoqe.
Tako da se veronauka zaista NE UVODI, nego VRA]A.
Najve}i broj zemaqa Evrope veronauku ima u svom obrazovnom
sistemu – od Finske do [panije i Italije (osim Francuske). Srbske
verou~iteqe u Austriji pla}a austrijska dràva. Na{i susedi (Gr~ka,
Rumunija) tako|e imaju veronauku. Bio je red da taj predmet “u|e” u
{kole, o ~emu su se sloìle sve tradicionalne verske zajednice na
ovom prostoru – pravoslavci, rimokatolici, protestanti, muslimani
i sledbenici judaizma, ~ime je stavqeno do znawa svim “borcima
za qudska prava” da Srbska Crkva ne ugroàva ni~ija prava u
“multikonfesionalnoj sredini”, nego se zalaè da se ta prava po{tuju.
Tako|e, sama Srbska Crkva se potrudila da, zalaù}i se za versku
nastavu, istovremeno traì i da taj predmet ne bude nametnut, nego
IZBORNI: bi}e obavezan za onu decu ~iji roditeqi èle da se wihovo
potomstvo verski obrazuje. Ni tu, dakle, nema ugroàvawa qudskih
prava i sloboda. Ministarstvo prosvete je onoj deci koja ne}e i}i na
veronauku ponudili predmet “vaspitawe za qudska prava, demokratiju
i toleranciju” (tako nekako!), èle}i vaqda time da istakne da je
religija u svojoj biti netolerantna.
[ta }e deca u~iti na veronauci?
Na pravoslavnoj veronauci deca }e u~iti da je Bog qubav, i da je
svet i ~oveka stvorio iz qubavi, da je ~ovek bi}e zajednice koje ne
moè da ìvi samo, niti da svoju budu}nost zasniva na egoizmu; da je
Crkva zajednica qubavi; da voleti svoju Crkvu i svoj narod ne zna~i
mrzeti druge narode i wihovu veru; da vernost Istini Pravoslavqa
ne zna~i {ovinisti~ku retoriku i praksu, da biti skinheds nije u
duhu srbskog Hri{}anstva; naravno, deca }e u~iti da NE LA@U I
NE KRADU (pa makar se bavila i politikom), da je UBISTVO GREH
NAD GRESIMA. U~i}e da po{tuju oca i majku, jer su oni ikone Boga;
u~i}e da vole i pomaù sirotiwu, jer, kako veli Sveto Pismo, ko
siromahu daje, Bogu pozajmquje. U~i}e da vole svoju otaxbinu i da se
gnu{aju izdaje; da ima vrednosti koje se ne mogu kupiti i prodati; da
mafija{ - }elavac, koji nosi tri kila zlata i vozi xip, a to je stekao
na zlo~ina~ki na~in, ne}e dobro pro}i na sudu Boìjem, i da on nije
uzor koji treba opona{ati; da droga nije put ka prosvetqewu; da kad
se oèni{ i uda{, treba da voli{ supru`nika svim svojim bi}em i da
ne ~ini{ prequbu; da treba da ra|a{ i vaspitava{ decu koju si rodio,
`rtvuju}i se za wih po uzoru na Hrista. Sve to i mnogo drugog deca }e
u~iti na pravoslavnoj veronauci. Zdravoumnom ~oveku, ovo, naravno,
ne moè da smeta.
Kakvi }e biti verou~iteqi? Naravno, oni ne}e biti supermeni koji
}e delovati silom propovedi sna`no poput Svetog Jovana Zlatousta
ili Vladike Nikolaja. Ali, sigurno ne}e biti lo{iji od profesora
drugih predmeta, i trudi}e se da, sa qubavqu, deci prenesu ono {to je
potrebno. Nadajmo se, stoga, da }e nam veronauka pomo}i da se na|emo
kao qudi i kao narod. Predugo smo, zaista predugo, bili bez sebe,
budu}i da smo bili bez Boga Pravde i Qubavi kome peva na{a himna.
<pl>â~anski glas, 2001.
SEKTA[KA NAJEZDA I SREDSTVA ZA[TITE
Crkva Boìja sve qude opomiwe: ~uvajte se la`nih proroka

i la`nih verskih u~ewa, koja vode u duhovnu i, sve ~e{}e, u fizi~ku
smrt. “ûvajte se da vas ko ne prevari!” (Mt. 24, 4), govorio je Boànski
osniva~ Crkve Pravoslavne, Gospod Isus Hristos, kako Svojim
u~enicima, tako i svima posle wih. Ali, dana{we ~ove~anstvo sve je
mawe spremno da ~uje taj glas i sve vi{e strada od la`nih proroka i
vo|a sumanutih sekti...
1979: U Gvajani, Ju`na Amerika, sekta “Hram naroda”, pod vo|stvom
Xima Xonsa, vr{i kolektivno samoubistvo: otrovalo se, {to
dobrovoqno, {to pod prinudom, oko hiqadu mu{karaca, èna i dece...
April 1993: sekta “Loza Davidijanaca” ulazi u sukob sa federalnom
policijom SAD. Gine 80 ~lanova sekte. Aprila 1994. jedan od
preìvelih iz sekte se sveti dràvi podmetawem kamiona-bombe, u
~ijoj eksploziji gine preko sto nedu`nih prolaznika...
Novembra 1993: ruska sekta “Belo bratstvo”, o~ekuju}i smak sveta,
juri{ala je na pravoslavne crkve u Kijevu i poku{ala kolektivno
samoubistvo... Opet je morala da interveni{e policija.
Jesen 1994 godine: sekta “Red solarnog hrama” izvr{ila je kolektivno
samoubistvo u Kanadi i [vajcarskoj (oko sedamdeset mrtvih).
Po~etak 1995: u tokijskom metrou sekta “AUM [inrikjo” pomo}u
ubistvenog gasa truje na hiqade nevinih putnika...
Jesen 1996: u Amsterdamu uhap{en satanista, vudu-vra~, koji je ubijao
decu u svojim obredima...
Po podacima ameri~ke policije dràve Juta, svake godine nekoliko
hiqada dece i odraslih, koji se vode kao “nestali”, biva ubijeno u
ritualima satanista...
Srbija devedesetih je tako|e videla ovo zlo: u Trsteniku su, luduju}i,
satanisti oskrnavili manastir Svete Petke, zadu`binu carice
Milice; satanisti u [apcu i Vrawu pobili vojnike na spavawu; u
Zaje~aru, otac, “Jehovin svedok”, spre~io lekare da wegovom povre|enom
sinu daju transfuziju krvi (jehovisti veruju da je u krvi – “du{a”),
i sin mu je umro. U jesen, 1994. devojka iz sela Vu~kovice kod Gu~e,
veruju}i da se u wu reinkarnirao “bog”, ubedila je oca i majku da, posle
stra{nih iìvqavawa, ubiju wenu baku – spaquju}i je ìvu...
Svakom trezvenom ~oveku je, posle ovakvih i sli~nih primera, jasno:
sekta{ki put vodi u propast... Ko zna koliko roditeqa – mu~enika
do dana dana{weg vodi borbu da vrati svoga sina ili k}i iz sekte
u kojoj vo|e i u~iteqi decu savetuju da zaborave oca i majku, da wih,
“mudrace” i “proroke”, smatraju za “prave roditeqe”...
Da ukratko vidimo kakve sve sekte postoje, kakvim se metodama
vrbovawa sluè i kako se od wih za{tititi.
Tipovi sekti i wihova u~ewa

Sekte se, kod nas i u svetu, mogu podeliti na ~etiri
osnovne grupe: Neoprotestantske, dalekoisto~ne, okultno-magijske
(sinkretisti~ke) i satanisti~ke.
NEOPROTESTANTSKE SEKTE: protestantizam je nastao u
XVI veku, kada se Martin Luter odvojio od Rimokatoli~ke crkve i
proglasio qudski razum vrhovnim merilom u tuma~ewu Biblije (zbog
toga {to svaki protestant ima mogu}nost da tuma~i Bibliju po svome.
U svetu danas ima preko dvadesetak hiqada protestantskih sekti, od
kojih svaka tvrdi da “jedino ispravno” shvata Sveto Pismo.)
1. Neoprotestanti ne po{tuju Majku Boìju ni svece, i rugaju se na{oj
krsnoj slavi kao “paganskom obi~aju”, oni se podsmevaju po{tovawu
âsnog i @ivotvornog Krsta Hristovog i svetih ikona, {to nazivaju
“idolopoklonstvom”; ne veruju da se hleb i vino na Liturgiji
pretvaraju u Telo i Krv Hristovu, i zato nemaju ni Pri~e{}e; ne
veruju u silu Boìju datu mo{tima Svetaca, pa su, po wima Srbi
koji odlaze Svetom Stefanu De~anskom, Svetom Vasiliju Ostro{kom
i drugim netrule`nim ugodnicima Boìjim, da ih mole za pomo}
i izle~ewe “sujeverni” qudi; tvrde veruju da se ~ovek spasava samo
verom, a ne i dobrim delima; tvrde da se deca ne mogu kr{tavati, jer
jo{ nisu “svesna”; odbacuju sve{tenstvo kao “nepotrebno”... Neke od
sekti, koje nasr}u na Srbe danas, oti{le su jo{ daqe u svom bezumqu,
pa negiraju same osnove Hri{}anstva. Tako, na primer, “Jehovini
svedoci” u~e da du{a ne moè da postoji odvojeno od tela, a subotari
da du{a posle smrti – “spava”; jehovisti vele da je du{a qudska – “u
krvi”, pa zabrawuju transfuziju, i time sebe i svoju decu u slu~aju
hirur{kih zahvata ozbiqnijeg tipa osu|uju na smrt. Subotari tvrde
da treba slaviti subotu Starog Zaveta umesto nedeqe Novog Zaveta,
iako je Hristos u nedequ vaskrsao iz mrtvih i Crkvu osnovao na
temequ pobede nad smr}u; jehovisti vele da Hristos nije ni raspet na
krstu nego da je bio obe{en na nekom “stubu”; tako|e, kaù da Hristos
nije Bog sa Ocem i Duhom Svetim, nego samo “prosvetqeni ~ovek”; ne
veruju u Svetu Trojicu... Ve}ina sekta{a od svojih ~lanova napla}uju
“desetak” (uzimaju im deseti deo prihoda), strogo nadziru jedni druge,
a pravoslavne Hri{}ane nazivaju “idolopoklonicima”, pa ~ak i
“slugama satane” (u tome se naro~ito isti~u “Jehovini svedoci”.)
DALEKOISTO^NE SEKTE: Indusi su pagani, mnogobo{ci, i wihova
su u~ewa tako fantasti~na da bi svim na{im precima, zbog religijskog
primitivizma mnogobo{tva, ta u~ewa bila sme{na kad se uporede sa
verom Hristovom. Na àlost, dana{wi qudi su izgubili trezvenost
svojih otaca, pa nasedaju na induisti~ku propagandu. Indusi veruju u
reinkarnaciju (seobu du{a iz tela u telo, zbog “zasluga” u “prethodnim
ìvotima”.) Tako se, po wima qudska du{a, “kazne” radi, moè na}i
u telu ìvotiwe (Buda je verovao da je u jednoj od inkarnacija bio
– papagaj!) Zato u Indiji postoje hramovi mnogim vrstama ìvotiwa
(~ak i pacovima i zmijama!), a krava je tolika svetiwa da se niko ne
usu|uje da jede kravqe meso, mada stotine hiqada Indusa umire od gladi.
Induisti tako|e tvrde da je na{e telo i sva materija samo iluzija
(“maja”), koje se treba {to pre osloboditi (zato spaquju svoje mrtvace,
a razliku od Hri{}ana koji tela sahrawuju kao sasude du{e.) Sekta
“Hare Kri{na” tvrdi da je vrhovno “boànstvo” Kri{na – izvor zla,
kao i dobra; Kri{na je veliki, “kosmi~ki” zavodnik, koji je jednu no}
proveo sa 16108 èna, da bi dokazao svoju “mo}”. Tako|e, dalekoisto~ne
sekte budisti~kog pravca propovedaju ni{tavilo kao kona~ni ciq
qudskog postojawa (to se zove “NIRVANA”): po{to je ìvot patwa,
samo ni{tavilo ~oveka moè osloboditi bola. Induisti~ke prakse
meditacije i mantrawe podrazumevaju poznavawe ritualnih formula
koje ispiraju mozak (tipa “Hare rama, Hare Kri{na”), mada se kaè da
to “nije {tetno”. Neke od ovih sekti se prikrivaju tvrdwom da wihove
meditacije samo “poboq{avaju zdravqe i koncentraciju”, mada se obred
posve}ewa sastoji u klawawu la`nim induskim bogovima (na primer,
tako je u sekti “transcendentalna meditacija”). Mir koji mantrawe
donosi je mir otupelosti i neosetqivosti za patwe bli`wih, {to
~oveka iskqu~uje iz stvarnog sveta i pretvara u ìvot mrtvaca. Na
kraju, ne treba zaboraviti: dalekoisto~ne sekte oboàvaju ZMIJU
(“kundalini” – “zmijska energija”), za koju pravoslavni Hri{}ani
znaju da je simbol |avola i da Sveto Pismo Bo`je naziva satanu –
“a`dajom, drevnom zmijom” (Otk. 20, 2).
Okultisti~ko-magijske (sinkretisti~ke) sekte

Oni veruju (kao i dalekoisto~waci) da je ~ovek po prirodi “bog”, i
da on magijskim operacijama moè da “gospodari” Bogom i angelima
Boìjim. Da bi se ~ovek spasao, treba da poseduje nekakvo magijsko
ZNAWE, koje drugi, “prosti” qudi nemaju. Ove sekte se nazivaju
sinkretisti~kim, zato {to kombinuju razne verske tradicije (nazovi
– hri{}anstvo, induizam, budizam, taoizam, islam, alhemiju, magiju
Istoka i Zapada, astrologiju, itd.) Jednom re~ju, duhovna papazjanija
se nudi umesto istinitog Otkrivewa Bo`jeg.
Satanisti~ke sekte
Veruju da je |avo “bog” i da mu se treba klawati umesto Bogu. Osnovno
na~elo wihovog delovawa izrekao je britanski satanista, narkoman i
seksualni izopa~enik, Alister Krouli: “îni ono {to ho}e{ i neka ti
to bude jedini zakon”. U svojim obredima `rtvuju ìvotiwe i orgijaju,
a spremni su da `rtvuju i qude, naro~ito decu. Propovedaju mr`wu i
nasiqe, smatraju}i da }e tako ugoditi svom gospodaru, |avolu. Me|u
satanisti~kim grupacijama, naro~itu podvrstu ~ine samoubila~ke
sekte, tipa “Crne ruè”. Oni sami sebe `rtvuju |avolu.
Treba opomenuti ~itaoca i na slede}e ~iwenice:
1. âsopisi tipa “Tre}eg oka”, “Horoskopa”, “[estog ~ula”,
“Tajni” itd. {ire nepravoslavna u~ewa: veru u reinkarnaciju,
bavqewe astrologijom, spiritizmom (prizivawem duhova), magijom,
meditacijom, mantrawem, itd. Zapovest crkvena glasi: “Jereti~ke
kwige ne ~itati” upravo zbog opasnosti da se preko takvih kwiga i
~asopisa ne do|e u dodir sa pogubnim u~ewima koja du{u mogu odvesti u
pakao. Zato: ne ~itati “Tre}e oko” i ostale ~asopise sli~nog sadràja
ni po koju cenu.
2. “Silva majnd metod kontrole uma” i wemu sli~ne “tehnike
koncentracije” tu|e su duhu na{e vere: wegovi u~iteqi qude navode
da se bave vizualizacijom (zami{qawem raznih likova), {to moè
voditi demonskoj obmani (setimo se re~i Svetog Pavla, po kome
satana uzima obli~je angela svetlosti, da bi, ako je mogu}e, prevario
i izabrane): da teè “kontroli snova”, “opu{tawu” i “prepu{tawu” (a
to opu{tawe i prepu{tawe moè biti kobno, jer ga zli duh koristi
da bi ~oveku nametnuo svoju voqu). Treba izbegavati i sve vrste
kontakata sa “duhovima – vodi~ima” (uvek zlim duhovima, jer se angeli
ne odazivaju na “Silva majnd” pozive), kao i spiritizam, itd. Nipo{to
se ne baviti jogom, ~ak ni “radi zdravqa”, jer telesni poloàji hata-
joge bude izvesna stawa koja vode u prelest (samoobmanu).
3. Sa sekta{ima i wihovim u~ewem mora se izbegavati svaki dodir,
bez mr`we i gneva, ali oprezno i pa`qivo. Svi moramo braniti sebe
i svoju decu od wihove najezde.
4. Jedini uspe{an metod odbrane od sekti je – POSTATI
PRAVOSLAVNI HRI[]ANIN. Treba se moliti Bogu, postiti,
ispovedati se i pri~e{}ivati Svetim Hristovim Tajnama; redovno
poha|ati bogosluèwa; ~itati pravoslavnu literaturu i, gde je ima,
i}i na veronauku. Naro~ito decu treba utvr|ivati u pravoslavqu
da jednog dana, ne daj Boè, ne bi upala u sektu. Za sve nedoumice se
obratiti svojoj Crkvi, wenom sve{tenstvu i verou~iteqima.
5. Nikad ne zaboravimo: mi smo potomci Svetog Save i Svetog kneza
Lazara, Vladike Nikolaja i oca Justina. Mi smo naslednici @i~e i
Studenice, De~ana i Ravanice, Hilandara i Ostroga. Crkva nam je
dala dràvu i {kolu; spasila nas u doba turskog ropstva; o~uvala
na{ duhovni i nacionalni identitet. Zato nam je Pravoslavna Crkva
majka, a sekte iz Indije i Amerike, pune tu|ih u~ewa i la`nih
praksi, donose Srbima samo razjediwenost i haos. Neka nas Gospod, po
molitvama svetih Srba i Srbkiwa i Pre~iste Matere Svoje, od toga
zanavek sa~uva!
Taktike i tehnike sekta{a

Razorne sekte i kultovi imaju mnogo zajedni~kih osobina:
1. Vode ih {armantno – hipnoti~ki ili dinami~no-harizmati~ni
lideri.
2. Koriste manipulaciju i prevaru da osvoje i zadrè sledbenike.
3. Svoje pripadnike odvajaju i izoluju od porodice i prijateqa.
Nastoje da ih stalno drè bez dodira sa stvarno{}u van sekte, da bi
prido{lice izgubile ose}aj realnosti i bili odvojeni od spoqa{wih
izvora informacija.
4. U totalitarnim sektama je prisutna upotreba hipnoze. Stawa
izmewene svesti i povi{ene podlo`nosti sugestiji postiù se
upotrebom repetitivnog pevawa, meditacija, mantrawa, vizualizacije
mandala i drugih okultisti~kih simbola.
5. Zahtevaju od novih sledbenika javno ispovedawe grehova i prestupa
dotada{weg ìvota, {to moè sluìti kao sredstvo ucene u slu~aju
da se poku{a napu{tawe sekte. Uz to, postiè se razvoj “mi – ose}awa”
i grupne svesti, zasnovan na uzajamnom poznavawu intimnih ìvota
~lanova grupe.
6. Poricawe tradicionalnih vrednosti podrazumeva promenu ìvotnog
stila, ciqeva karijere, obrazovawa, ~itala~kih interesovawa,
i, naravno, versko-moralnog pogleda na svet. Kult insistira na
“promeni paradigme” i raskidu sa nacionalnom tradicijom kod novog
pripadnika zajednice.
7. Oduzimawe potrebnih koli~ina hrane i stalna neispavanost tako|e
su sredstva kontrole. Vegetarijanstvo, koje ve}ina sekti preporu~uje,
smatra se uvodom u izmewena stawa svesti, “astralna putovawa”,
kontakt sa duhovima – vodi~ima itd. Takva osoba po~iwe da fizi~ki
pati. U isto vreme, ona je sve podlo`nija sugestiji i raznim oblicima
manipulacije.
8. Podsti~e se ose}aj izabranosti u sekti. Osoba treba da shvati da je
“naro~ita” i “nadmo}na” u odnosu na druge. Ona je “novo bi}e”, na putu
potpune sre}e i blaènstva, a razliku od slepih masa, koje se nalaze
“na putu propasti”.
9. Nastojava se na prozelitizmu – ~lanovi sekte propovedaju i dele
bro{ure na ulicama, po stanovima, kafanama, restoranima; “love”
decu ispred {kole i studente na fakultetima (naro~ito ako je sekta{
student). Tako|e, pa`qivo prate situacije pojedinaca, i pojavquju
se da ga “ute{e”, uvukav{i ga u sektu, u ~asu ìvotnog bola (smrt
u porodici, raskid veze izme|u mladi}a i devojke) ili razo~arewa
(neuspeh na poslu, gubitak ìvotnog ciqa, itd.)
10. Od ~lanova grupe se traì potpuna poslu{nost i odanost. Ve}ina
kultova ima gurue ili vo|e prema kojima se, bili ìvi ili mrtvi,
mora pokazati qubav i po{tovawe, {to ide do obogotvorewa. Oni su
“najprosvetqeniji”, “glasnici Boga”, itd.
11. Koriste se sredstva grupnog pritiska. Novi ~lan sekte u po~etku
biva primqen sa pa`wom i qubavqu, ~ime se utoqava è| za
pripadno{}u i utehom. ^lanovi sekte se grle, qube, zajedno ple{u,
mole se, pevaju, igraju, meditiraju.
12. U slu~aju otpora, `rtva biva izloèna surovim napadima
(verbalnim, a mogu}i su i fizi~ki: satanisti~ke grupe se svete
ubistvom za napu{tawe sekte.) Preti joj se i biva poniàvana sve
dok se ne oseti da je “bezvredna”. Tada je grupa opet prima i pokazuje
“ne`nost” prema woj.
Pravila verske bezbednosti

Uzbu|ivati se zbog sekta{ke delatnosti je kasno. Treba razmi{qati
kako sebe i decu za{tititi od wih. Radi toga je potrebno znati
svojevrsna pravila “duhovne bezbednosti”.
PRAVILO PRVO: Zapamtite zauvek: “duhovnost” ima dve strane, i
kao re~ i kao stvarnost. Postoji svetla i tamna duhovnost, duhovnost
istinita i duhovnost la`na. Ne vodi sve {to govori o duhovnosti do
Boga. Omiqena zabava tamne duhovnosti je – maskirawe u svetlost.
PRAVILO DRUGO: Postanite svesni onog u {ta ne èlite da
verujete i u kakvoj religioznoj tradiciji ne èlite da se na|ete pod
bilo kakvim okolnostima.
PRAVILO TRE]E: Ako sa vama zapo~iwu razgovor o veri, prinudite
svog sagovornika da se predstavi. Traìte od wega da jasno iskaè
svoj odnos prema Pravoslavqu.
PRAVILO ÊTVRTO: Pamtite da se sekta{ke religiozne misije
pre~esto skrivaju iza “nevinih” naziva: “ekolo{ki forumi”, “{kole
komunikacije”, besplatni te~ajevi engleskog jezika, “Dopisna
biblijska {kola”, (itd.)
PRAVILO PETO: Utvrdite u ~emu se veroispovedawe sekta{a
razlikuje od u~ewa drugih hri{}anskih konfesija, pre svega
Pravoslavqa, da vam, preko “sitnih razlika”, neko ne proda rog za
sve}u. Setite se izreke: “\avo se krije u sitnicama”.
PRAVILO [ESTO: Ako vam se sekta{ke optu`be protiv pravoslavqa
u~ine osnovanim, potraìte ~oveka koji poznaje pravoslavnu veru (pre
svega, sve{tenika ili verou~iteqa) i saslu{ajte wegovu argumentaciju
– odgovor na tvrdwe sekta{a.
PRAVILO SEDMO: Ne upore|ujte grehove pripadnika ove ili one
konfesije, nego temeqe wihovog verskog u~ewa.
PRAVILO OSMO: Ne smatrajte ~iwenicu da je razlika izme|u
religija kao istorijski fakt plod “netrpeqivosti”, “uskogrudnosti”
ili “verskog fanatizma”. Hrista su, hteli to da priznamo ili ne,
raspeli la`no VERUJU]I qudi. O~ito je dakle, da se vera od vere
razlikuje, i da wihovi plodovi mogu biti sasvim suprotni.
PRAVILO DEVETO: Ako vam neko kaè da je na{ao put za ujediwewe
svih religija, obratite pa`wu na ~iwenicu da taj poziv podrazumeva
prethodno razjediwewe i odvajawe od va{e vere i tradicije. Ako vam
neko kaè da je Hristos bio u~iteq bilo ~ega osim pravoslavnog
Hri{}anstva – znajte da laè.
PRAVILO DESETO: Priznajte pravo svakoj religijskoj zajednici da
sama odre|uje svoje granice, da sama kaè {ta jeste, a {ta nije.
PRAVILO JEDANAESTO: Budite prosto trezveni. Ne me{ajte
psihi~ko odu{evqewe velikih skupova, gromkih re~i, misti~kog
plesa ili vegetarijanske hrane sa tajnom Hristovog ulaska u svetiwu
srca. Zapamtite: ~im u|ete u sektu, vi{e niste pravoslavni vernik.
Prema tekstu |akona Andreja Kurajeva
(“Pravoslavni Sankt-Peterburg”, 9/1995)
Za kraj
Hristova vera je vera qubavi i milosr|a, a ne mr`we i nasiqa;
Pravoslavqe nikad nije imalo, niti moè imati inkviziciju. ûvaju}i
sebe i svoje bli`we od pogubnog dejstva sekta{ke propagande, mi uvek
moramo imati na umu da su pripadnici sekti na{a zabludela bra}a i
sestre za koje se treba moliti Gospodu ôvekoqupcu, prose}i Ga da ih
obrati na put Istine. Evo jedne od takvih molitava za spasewe onih
koji zablude{e:
“Gospode, prosvetli svetlo{}u Tvoga poznawa one koji, zaslepqeni
ubistvenim jeresima, odstupi{e od pravoslavne vere i privedi ih
Tvojoj svetoj apostolskoj Crkvi. Amin”.
[TA HO]E NOVOPROTESTANTI U SRBIJI?
Pravoslavna Crkva, koja je sa svojim narodom vekovima delila

dobro i zlo, sa sektama se srela prvi put u XIX veku u Vojvodini, kad
su se pojavili nazareni. Od tada do danas, novoprotestantske sekte
bujaju kao pe~urke posle ki{e, i u sve ve}em broju vr{qaju po na{em
duhovnom prostoru, opusto{enom vi{edecenijskom ateizacijom. Sekte
su naro~ito uspele da prodru me|u Srbe za vreme tito-komunizma,
kome je odgovaralo sve {to je srbski narod, kao “hegemonisti~ki” i
“imperijalisti~ki” (tako je o nama govorila Kominterna) moglo da
zbuni, dezorijenti{e i odvoji od korena. Tek po~etkom devedesetih,
kada smo se delimi~no probudili iz titoisti~kih snova o “bratstvu-
jedinstvu” i “svetlijoj budu}nosti”, na{a javnost je po~ela da se
ozbiqnije suo~ava sa fenomenom sekti, i da poku{ava da taj problem,
makar delimi~no, re{i...
I, naravno, javile su se sve de~je bolesti sektologije u povoju: od
histeri~nog ùrnalizma “lova na ve{tice” do krajwe neobave{tenosti
i sramnog neznawa. Biv{e vlasti, u prividnom sukobu sa Zapadom,
napadale su “sekte i narkomaniju” kad je trebalo da dobiju pokoji
politi~ki poen. U narodu se, pored zdravog opreza kad su razne “nove
vere” u pitawu, pojavio i, katkad pani~an, strah od svega {to li~i na
sektu, i sekta{kom delovawu pripisane su mnoge negativne pojave u
dru{tvu koje sa sektama nemaju veze, dok su one druge, koje tu vezu imaju,
prenebregnute (upravo iz neznawa). Javilo se i povr{no trpawe u isti
ko{ svih i svakoga: ~esto je ispadalo da su baptisti i adventisti isto
{to i satanisti, i da se novoprotestantske grupe, poznate po svom
strogom uzdràvawu od projava spoqa{we nemoralnosti, “drogiraju i
orgijaju”. Ovo je samo dovodilo do zbrke i pometwe, a zbrka i pometwa
nikad i nikom nisu bile od koristi.
@elimo da istaknemo ono osnovno; baptisti, recimo, jesu
novoprotestantska sekta, ali oni nisu SATANISTI, niti pripadnici
nekog okultisti~kog pokreta i pravca religije Novog Doba (Wu Ejxa).
Oni tako|e nisu ni psihomafija{ki totalitarci tipa munovaca i
sajentologa, i wihovo delovawe nije dalekoisto~na praksa mantre i
meditacije, opasna po psihu od samog po~etka bavqewa “putem joge”.
Dok se sa gorepomenutim grupacijama moè i mora op{titi kao sa
paganima, sa baptistima, pentekostalcima i adventistima se treba
suo~iti kao sa jereticima, qudima koji su izabrali veru drugu i
druga~iju od vere “jednom predate svetima” (Juda, 1, 3).
Kada je nova vlast, posle promena {to su usledile 5. oktobra 2000,
krenula u ure|ivawe zakonskog okvira za rad Crkve i drugih verskih
organizacija i zajednica, novoprotestanti (me|u kojima najsna`nije
baptisti i pentekostalci) pokrenuli su sve sile uticaja kako bi
dokazali da su progoweni i ugroèni u postmilo{evi}evskoj Srbiji.
Iza{la je ~ak i kwiga “Udar na verske slobode /Zbornik tekstova o
poloàju protestantskih vi{enacionalnih verskih mawina u Srbiji”
(priredili Branko Bjelajac i Dane Vidovi}, Alfa i Omega, Beograd
2001.) êga sve tu nema – od nastojavawa na tome da se iz preambule
predloga Zakona o verskoj slobodi iskqu~e “nazivi svih verskih
zajednica, male verske zajednice, pravna lica sa verskim ciqevima,
itd” (a u preambuli su, kao tradicionalne vere na{ih prostora, bile
pomenuta, pored Srbske Crkve, koja je formirala na{u dràvu i udarila
pe~at na na{u kulturu, i rimokatolicizam, judaizam, islam, kao i stare
protestantske zajednice) do pri~a o tome kako se “kamenuju bogomoqe
i rasturaju skupovi protestantskih, vi{enacionalnih verskih
mawina”. U protestu “verskih mawina” od 30. jula 2001. pi{e: “Imamo
informacije o diskriminaciji vojnika, pripadnika protestantskih
vi{enacionalnih verskih mawina, o vr{ewu pritisaka na decu ~iji
su roditeqi pripadnici protestantskih, vi{enacionalnih verskih
mawina da “usklikuju svetitequ Savi”, o vr{ewu pritisaka na
pojedine nastavnike koji su vernici iz ovih crkava – tako da moraju da
“dobrovoqno” napuste nastavni~ku slu`bu”. Viktor Sabo, gledaju}i
“surove progone” svojih jednoveraca, pi{e o tome kako “u Sudanu,
Iranu, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji ka`wavaju se smr}u oni koji
govore jevan|eqe nehri{}anima”, pa mu na pamet padaju i biblijska
vremena, kad je progowena “rana hri{}anska crkva”. Izgleda da se
pla{i takvih progona, od strane “verske ve}ine”, i u Srbiji (u ovom
trenutku, jedini koji se na prostoru biv{e Jugoslavije progne zbog
svoje vere i nacije su pravoslavni Srbi – setimo se samo slu~ajeva
prognanih koji se vrate u Hrvatsku i nai|u na nasiqe ili, {to je
svima poznato, ru{ewa srbskih hramova i oltara i ubijawa srbskog
naroda na Kosovu.) Doma}im novoprotestantima je jasno i {ta treba
da se radi. Dane Vidovi}, u svom tekstu “Zakon s predumi{qajem” ({to
implicitno podrazumeva da je re~ o zlo~ina~kom zakonu, jer kod nas
postoji samo jedna {iroko kori{}ena sintagma u kojoj se predumi{qaj
pomiwe – “zlo~in s predumi{qajem”), smatra da bi pravi zakon
trebalo da ima odredbu po kojoj javni tuìlac po slu`benoj du`nosti
diè optu`nicu u slu~ajevima progona “malih verskih zajednica”,
po~ev od diskriminacije u {kolama i kasarnama, preko napada na
bogomoqe, do, verovali ili ne, “pogrdnog pisawa” o istim: “Ako bi se
ove odredbe uvrstile, na udaru bi se na{le sve publikacije objavqene
od strane verske ve}ine koje {ire versku netrpeqivost”. Jednom re~ju,
neka kwiga, koja pravoslavnom ~itaocu obja{wava zablude baptizma,
bila bi zabrawena, a o kwigama pokojnog prote Lazara Milina da i
ne govorimo. Za Vidovi}a, novi zakon }e “dovesti do progonstva ili
makar do nezdravog razdvajawa na verskoj osnovi” (za wega je to isto –
kad se u Saudijskoj Arabiji ubijaju baptisti ili pentekostalci i kad
u Srbiji Srbska Pravoslavna Crkva ima pravo na {kolsku veronauku.)
To i jeste ciq novoprotestanata – da svako drì veronauku pri hramu
svoje vere, da ne bi bilo “diskriminacije”.
Ve} smo rekli – baptisti nisu satanisti. Ali, {ta oni ho}e od Srba?
Objektivno gledano, oni su tu da bi, u ime “pluralizma” i “tolerancije”,
a koriste}i se ogromnim parama koje dobijaju iz svoje ameri~ke
centrale, promenile versku i kulturnu paradigmu na{ih prostora. To
ne mora da zna obi~an preobra}enik u baptizam ili pentekostalizam,
ali to znaju vo|i wihovih pokreta. I ozbiqne analize to odavno
pokazuju. (Treba pogledati tekst francuskog religiologa Andrea
Kortena) u poznatom, ina~e sekularnom, listu francuskih i svetskih
intelektualaca, “Le Mond Diplomatique”, u broju 10/2001., koji govori
o ekspanziji pentekostalnog pokreta u zemqama tzv. “Tre}eg sveta” –
{to smo, po mi{qewu gospodara Novoga svetskog poretka, i mi, Srbi –
zahvaquju}i direktnoj pomo}i ameri~ke dràve i CIA, jer su ameri~ki
interesi najva`niji na celoj Zemqinoj kugli.) Iako novoprotestanti
tvrde da oni nemaju nikakve druge ciqeve, osim verskih, sasvim je
jasno da nije tako, jer, vera uvek oblikuje antropolo{ku matricu i
kulturu jedne sredine. Od pravoslavne vere su nam @i~a i Studenica,
Sopo}ani i De~ani, Hilandar i Qevi{ka, zograf Longin i Teodosije,
Domentijan i Jefimija. Pravoslavna vera nam je dala Svetog Savu
i Svetog Simeona, Vasilija Ostro{kog i Petra Cetiwskog; ali, i
Kara|or|a, Wego{a, Mihaila Pupina. A baptizam i pentekostalstvo
nisu dali ni{ta ve~no ni u Americi, a kamoli u Srbiji. Dovoqno
je uporediti veli~anstveni lik Vladike Nikolaja ili Oca Justina
sa baptisti~kim propovednikom Bilijem Grejemom, pa shvatiti
kakve su razlike i {ta bi bilo da u Srbiji pobede, na prvi pogled
liberalni, politi~ari, sledbenici novoprotestantizma (kao {to se
desilo u okupiranoj Makedoniji, ~iji je predsednik Boris Trajkovski
nepravoslavan ~ovek, novoprotestant.) A wihova netrpeqivost prema
pravoslavnima je svima poznata. Ako mi wih smatramo sekta{ima (to
jest, jereticima koji pripadaju iskrivqenom hri{}anstvu), oni nas
smatraju NEZNABO[CIMA. U tekstu Branka Bjelajca “Jugoslavija:
ho}e li veronauka u {kolama da bude obavezna?”, jedan propovednik
iz Novog Sada veli: “Ne èlimo da na{u decu u~e paganizmu koji je
samo maskiran u hri{}anstvo”. Mada ima i novoprotestanata koji
trezveno misle (tako Dragoqub Jovanovi} iz Udruèwa za verske
slobode kaè: “Ima samo 7000 evan|eoskih hri{}ana u Jugoslaviji
i ne moèmo o~ekivati da oni imaju isti status kao ~lanovi SPC”),
su{tina je u slede}em – baptisti i wima sli~ni traè toleranciju
samo zato {to ih je malo, i {to nemaju vlast. Da imaju vlast i uticaj
na dràvu, bilo bi druga~ije: jer, u SAD nema predsedni~ke kampawe
u koju se ne ukqu~uju pastori i propovednici, od Bilija Grejema do
Xerija Folvela, podràvaju}i svoje kandidate. Zato oni mogu i da
prete vlastima u Srbiji: “ZA[TO VLADA ZATVARA OÎ PRED
ÎWENICOM DA OVE CRKVE PREDSTAVQAJU VERSKU
MAWINU SAMO U SR JUGOSLAVIJI, ALI DA U DR@AVAMA
DO ÎJE POLITI^KE PODR[KE IM JE STALO ONE NISU
MAWINA?” (Tako pi{e u kwizi “Udar na verske slobode”.) Zato
pastor baptista Aleksandar Birvi{ poziva svoje vernike da prijave
svaki primer diskriminacije po verskoj osnovi, da bi se dojavilo
ameri~koj centrali, i da bi centrala obavestila specijalnog
izvestioca predsednika SAD zaduènog za verske slobode {irom
sveta, koji moè da predsednika nagovori da uvede sankcije prema
zemqi koja ugroàva “verske slobode” (iz pretwe su izuzete dràve
od strate{kog interesa za Ameriku, kakva je Saudijska Arabija, u
kojoj biv{e muslimane, a sada baptiste i pentekostalce mogu da koqu
do mile voqe, po{to je ova totalitarna islamska monarhija vaàn
bliskoisto~ni saveznik SAD.)
Tvrdimo da novoprotestanti vr{e amerikanizaciju na{eg prostora,
i stojimo iza te tvrdwe. Jer, baptista studeni~ko Raspe}e smatra
paganizmom (ikona), Mokraw~eve horove bespotrebnim pesmama
paganskim “svecima”, Hilandar i @i~u paganskim mauzolejima, a
krsnu slavu prezire kao neznaboà~ke obi~aje verski nepismenih
uro|enika. Zato baptista ho}e slobodu da misionari – i to na sve
mogu}e na~ine, po~ev od HUMANITARNE POMO]I, koja sluì za
kupovawe qudskih du{a. Ni raspored novoprotestantskih centara nije
slu~ajan. Zar su slu~ajno pentekostalci svoju molionicu napravili
preko puta Saveznog crvenog krsta u Siminoj ulici u Beogradu i
zar su baptisti slu~ajno izabrali mnogoprometno turisti~ko mesto,
Vrwa~ku Bawu, da u wemu podignu svoj “duhovni centar”?
A o toleranciji novoprotestanata znamo ve} mnogo: od progona
Indijanaca do NATO-vog “Milosrdnog an|ela”. Jer, na osnovu Biblije,
beli protestanti (WASP Amerika) su pobili doma}i indijanski
ìvaq. O tome |akon Andrej Kurajev u kwizi “Protestantima o
Pravoslavqu” veli: “Protestanti su sebe u Americi ose}ali kao
“novi Izraiq”/.../ U Americi su videli Novu Palestinu, novi
Hanaan. Amerika je tako|e puna Indijanaca – pagana. Prema tome,
istorijski letopisi Starog Zaveta proro~ki su nagovestili sudbinu
nas, protestanata. Zna~i, zapovesti koje je Bog onda dao Jevrejima,
odnose se i na nas/.../ Protestantska lozinka “samo Pismo” dovela je
do takvog shvatawa Biblije u kome se Stari Zavet nije preobraàvao
u Novi, nego se mehani~ki s wim spajao. Stoga je rat sa Indijancima
kod Amerikanaca dobio religioznu sankciju. Tako je protestantski
bukvalizam u kontaktu s Biblijom dao religioznu osnovu genocidu
nad iskonskim stanovni{tvom Amerike. I gde nam je garancija da
}e protestanti, koji sad iz Amerike dolaze u Rusiju, imati takta
prema domoroda~ko-pravoslavnoj kulturi? Kad se pogre{no shvati,
~ak i Biblija moè postati opasnost i za samog ~oveka i za wegovo
okruèwe”.
Naravno, do toga je daleko. Ali novoprotestanti uop{te nisu
vaplo}ewe “tolerancije”, kakvima se predstavqaju. Wihov uticaj
svakako nije mali. Ako ni{ta drugo, Srbija i daqe nema nikakav
zakon o verskim zajednicama.
Veoma je zanimqivo da se taktika novoprotestanata na na{em
prostoru u posledwe vreme mewa. Oni su, naime, dobro shvatili da
na tlu pravoslavne kulture vi{e ne mogu da nastupaju sa potpunim
negirawem te iste kulture. Zato je adventisti~ki ~asopis “Znakovi
vremena”, deqen ispred pojedinih pravoslavnih hramova na Badwe
ve~e 2003. (g. januar 2004.) na naslovnoj strani imao veliki usklik
“Mir Bo`ji – Hristos se rodi”, a u ~lancima objavqenim u istom
bilo je re~i i o pravoslavnim boì}nim obi~ajima, pa ~ak i citata
iz dela Svetog Nikolaja @i~kog. Naime, adventisti su shvatili
da je la`ni “objektivizam” veoma dobro sredstvo za novu akciju
obmawivawa lakovernih. Oni }e svakako poku{ati da prodru i do
teolo{kih krugova Srbske Pravoslavne Crkve i da se nametnu kao
ozbiqni, stru~ni i odgovorni protestanti koji SPC nude “dijalog” i
uzajamnu pomo} u “misiji” po zemqama Svetog Save. Tako je, po~etkom
devedesetih, ve} bilo u Rusiji.
Veoma je va`no i to da novoprotestantske sekte {aqu veliku koli~inu
besplatne literature bibliotekama {irom Srbije, kao i da dostavqaju
TV ku}ama svoje filmove na biblijske teme. Nismo sasvim sigurni
da su bibliotekari i TV poslenici dovoqno verski pismeni da bi
znali ko stoji iza anonimnih paketa verske “humanitarne pomo}i”.
Bar ne svi. Zato wihove kwige leù na police biblioteka, a wihovi
filmovi se gledaju za Boì} i Vaskrs pravoslavnih.
Novoprotestanti kod nas ìve sjajno: i baptisti i subotari
– adventisti imaju teolo{ke {kole (u Novom Sadu i Beogradu),
sara|uju u humanitarnom radu sa biv{im i sada{wim vlastima,
“liberalna {tampa” ih uzima u za{titu, i nikom ne smeta da se la`no
predstavqaju kao “jevan|eoski hri{}ani”. (A {ta su pravoslavni?
O~ito – “pagani”.) No, du`nost pravoslavnih je da im u tom la`nom
predstavqawu odmaù, ukazuju}i na sve dubine wihovih zabluda
i svu ubogost wihovog u~ewa. Nije na{ ciq “lov ne ve{tice”, nego
razumevawe. Mi sekta{e, kao i sve zabludele qude, ne mrzimo, nego se
drìmo u~ewa Svetog Jovana Zlatousta da jeresi treba razobli~avati
i protiv wih se boriti, a qude {tedeti i za wih se moliti Bogu (i u
svakodnevnom na{em molitvenom pravilu nalazi se prozba: “Prosveti,
Gospode, svetlo{}u Tvoga poznawa one, koji zaslepqeni ubistvenim
jeresima, odstupi{e od Tebe, i privedi ih Svojoj Svetoj, Sabornoj i
Apostolskoj Crkvi”!)
Neka bi Gospod ôvekoqubac, Koji je Krv Svoju prolio osnivaju}i
Crkvu Pravoslavnu, Jedinu Istinitu, obratio na{u zabludelu bra}u, a
nas za{titio od svih isku{ewa vremena u kome ìvimo i svih zabluda
novoverstva.
2002.
JO[ MALO O SRBIMA I TOLERANCIJI
Sada, kada su Srbi progla{eni od nekih za ~udovi{ta i krivce

za sva zla ovoga sveta, zbiva se i proces pretuma~ivawa na{e istorije,
koju treba predstaviti kao istoriju razbojnika i ubica (od Milo{a
Obili}a do Gavrila Principa, zar ne?) Mediji koje pla}aju razne
“me|unarodne krizogene grupe” i mo}nici kojima je, po povoqnim
cenama, stalo do srbske imovine (rudnika Trep~a, na primer)
poku{avaju srbskom narodu da nametnu krivicu za ~itavu istoriju,
dokazuju}i da je knez Lazar bio zanesewak i fanatik, nesposoban za
“suìvot” i “toleranciju”, a da su kwige poput Wego{evog “Gorskog
vijenca” maltene “uxbenici genocida”. Zato nam je va`no se}ati se
istorije onakve kakva je bila, i ~uvati dostojanstvo svog se}awa za
budu}a pokolewa.
Zato }emo, kroz nekoliko, nesistemati~no pore|anih, ali smisaono
povezanih, zapisa drugih o nama, poku{ati da se vratimo svom
istorijskom liku, od koga nedobronamernici ho}e da naprave
karikaturu.
Jeste li ve} ~uli da:
– je ugledni pripadnik jevrejske zajednice Srbije, Ja{a Almuli, 2002.
godine objavio kwigu “@ivi i mrtvi: razgovori s Jevrejima” (izd.
Slobodan Ma{i}), u kojoj se nalaze svedo~ewa doma}ih Jevreja koji
govore o svojim stradawima i patwama za vreme nacisti~ke okupacije,
kao i o odnosu Srba prema wima u te stra{ne dane;
– u toj kwizi Moric Marci Levi, rezervni oficir u kraqevskoj
jugoslovenskoj vojsci, opisuje kako su mu Srbi 1941. pomogli da
preìvi daju}i mu la`ne dokumente i skrivaju}i ga, i tvrdi da su
do 1942. beogradski Jevreji stradali samo od nema~kih okupacionih
snaga, a ne od “doma}ih izdajnika”, “nedi}evaca”: “Mi nismo nikakve
kontakte imali sa srpskim okupacionim ili kvislin{kim snagama
u Beogradu. Mi smo imali kontakte samo sa Nemcima, iskqu~ivo sa
Nemcima. Ja napomiwem da na Ta{majdanu nije bila nikakva straà, a
kod Topovskih {upa tvrdim da je bila nema~ka vojna straà, Vermaht.
Nisu bili doma}i. U logoru na Bawici to je bilo pod Specijalnom
policijom, ali na streqawe su ih vodili Nemci. Ima ìvih
logora{a, postoje tri kwige. Egzekutori svih stradalih Jevreja su
bili Nemci”;
– u istoj kwizi, pisac \or|e Lebovi}, rodom iz Sombora, veli da je
on u sredwoj {koli ose}ao antisemitizam kod Nemaca i Ma|ara, ali
“KOD SRPSKOG STANOVNI[TVA NIKADA GA NIJE BILO”;
– da je profesor Jakov Danon za vreme Drugog svetskog rata ìveo
u srbskom okruèwu, i da su se Srbi druìli s Jevrejima: “Bili su
na na{oj strani i kritikovali i pokazivali negodovawe prema
Nemcima. Izuzetno su bili protiv Nemaca”; govore}i o Srbinu koji
je spasao wegovu i jo{ dve jevrejske porodice, profesor Danon kaè
da je doti~ni rizikovao svoju porodicu i pomogao im, “bez ikakve
materijalne dobiti”;
– da je poznati profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr
Maksim [terni}, u razgovoru sa Almulijem istakao: “Za Jevreje u
Srbiji moglo se ~esto ~uti da ih nazivaju Srbima Mojsijeve vere ili
srpskim Jevrejima”, to jest: “Bilo je pre rata u Srbiji pojedinaca i
qudi koji su se deklarisali da ne vole Jevreje, mo`da i gore od toga,
ali u slu`benoj politici toga nije bilo, ni kod Dvora ni kod vlada”;
– da dr Marko Anaf, ~iji je brat poginuo kao partizan, tvrdi da su se
Nemci hvalili kako je Beograd “bio prvi veliki grad Evrope o~i{}en
od Jevreja” i da |eneral Mihailovi} nije bio izdajnik;
– da je dr Nikola Rot, sa Filosofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, u ovoj kwizi izrazio veru da }e pojedini Jevreji u svetu
pojmiti zlo u antisrbskoj politici tzv. “me|unarodne zajednice”:
“Nadam se da }e oni jevrejski krugovi u svetu koji imaju pogre{an
stav prema Srbima uskoro uvideti da taj stav treba napustiti, da je
vrlo va`na borba za pravednost, za ~asnost. Treba da imaju na umu da
ne moè ceo jedan narod biti kriv kao {to Srbe okrivquju. Pre svega
to na umu treba da imaju Jevreji, koji su dva milenijuma neprestano
bili napadani i stra{no progawani, i to celi narod, bez krivice. Ne
bi smeli sad da sudeluju u progonu jednog naroda koji isto tako nije
kriv i koji je isto tako progawan”;
– da je ~uveni kompozitor Enriko Josif u Almulijevoj kwizi izjavio:
“@iveti u jednoj Srbiji i ne osetiti da ste Jevrejin, to nigde u Evropi
ni pre Hitlera nije bilo. To je po prirodnom zakonu tako. Srbi su
jedan neverovatan narod, ja ga zovem zagrqajni narod, koji ~ak tu|ina
vi{e prigrquje nego samoga sebe”.
Da li ste ~uli za Mihajla Jankovi}a iz Ni{a, kafexiju i trgovca,
~ija je majka Sultanija bila dvorska dama kraqice Natalije, i koji je
prihvatio porodicu Jakova Danona i druge jevrejske porodice? Poznat
kao Mika Araxija, ovaj vitez ~ovekoqubqa spasao je mnoge progowene.
Za vreme rata bavio se samo trgovinom, jer u kafani nije hteo da
sluì Nemce. Posle rata, komunisti su mu oduzeli imovinu i umro je
od sr~anog udara, bez penzije, kao “~uvar otpada na svom imawu, datom
u zakup” (“Ve~erwe novosti”, 8. oktobar 2002. godine). O wemu Jakov
Danon svedo~i: “Do{li smo u Ni{ (iz Beograda, nap. V. D.), javili
se Miki Araxiji, i odmah od wega dobili ku}u, xak bra{na, pasuqa,
{e}era, drva za ogrev i sve to bez ikakve nadoknade. Mika nam je
obezbedio i la`ne legitimacije”.
Da li ste znali da je u jedinicama |enerala Mihailovi}a postojala i
Jevrejska ~eta, koja se, skupa sa Srbima, borila protiv Nemaca?
O tome da li danas ima prave antijevrejske mr`we u Srbiji, pogotovu
institucionalne (kako nam podme}u razni “odbori za qudska prava”),
kaè rabin Isak Asiel: “Nema u ovoj sredini ozbiqnih problema ove
vrste, pri ~emu sam spadam u qude koji su skloni da o svemu sude sa
dobre strane. Nedavno je na novosadskom grobqu poru{eno nekoliko
jevrejskih spomenika, bilo je toga i u Beogradu, iskrsne ponekad
neprijatan grafit... Organizovanih napada ipak nema – sve su to
pojedina~ni ekscesi s kojim se sre}e svaka verska zajednica. U svakom
slu~aju, mnogo ih je mawe nego u Ma|arskoj ili Slova~koj. Ima zemaqa
u kojima, ~im si|e{ s voza i vide tvoja jevrejska obele`ja, povi~u:
“Napoqe, Jude”. Ovde se to ne doga|a” (“Novosti”, 27. jun 2003.)
Znate li da je Jevrejin Xonatan Levi, ekspert me|unarodnog prava,
koji je vodio procese u korist Srba i Ukrajinaca, `rtava usta{kog
terora za vreme Drugog svetskog rata, posle upoznavawa sa mu~eni~kom
istorijom pravoslavnih Srba, u Kijevu primio pravoslavqe i da se
sada zove Jovan? (“Jutarwe novine”, 13. novembar 2001.)
Znate li da su [iptari, skupa sa Srbima, iz Pri{tine proterali
i Jevreje, ~ija je tamo{wa zajedica bila stara pet stotina godina?
Aca Singer o tome kaè: “Jevrejska kultura je 1999. godine na Kosovu
uni{tena, i to nakon {to su navodno zavladali mir i bezbednost”
(Ekspres politika” 23-24. avgust 2003).
Da li ste ~uli za dr Savu Stanojevi}a iz Trstenika, lekara koji je spasao
trsteni~ke Rome da ih Nemci ne pobiju u doba kada su nacisti {irom
Evrope ogwem {irili ideje “novog evropskog poretka”? Aleksandar
Mitrovi}, svojevremeno predsednik zajednice trsteni~kih Roma,
istakao je da oni s kolena na koleno prenose povest o ovom plemenitom
~oveku, koji je u romskom nasequ proglasio la`nu epidemiju trbu{nog
tifusa i tako spasao sve wegove ìteqe od pogroma (“Glas javnosti”,
17. oktobar 2002.)
Niz ovih ~iwenica, bez uop{tavawa i analize, tu su da nas podsete
samo na jedno: Srbin nije mrziteq nijednog naroda pod kapom nebeskom
– ako je pravi Srbin, to jest ako je ukorewen u svetosavskom zavetu.
Umesto da ovakvim primerima budu ispuweni na{i mediji i da se na
wima u~e |aci, neki nas optuùju da smo oduvek bili zveri, ubice i
koqa~i, i ho}e da ~itavu na{u istoriju pretuma~e u novom, “politi~ki
korektnom”, kqu~u u kome Sveti Nikolaj @i~ki, zato~enik Dahaua,
samo {to ne ispadne glavni Hitlerov savetnik u pisawu “Majn
kampfa”... Ali, neka! Kako re~e Marko Kraqevi}:
Pijte, Srbi, u slavu Boìju,
i ’ri{}anski zakon ispuwujte!
Ako jesmo carstvo izgubili,
du{e na{e gubiti nemojmo.
Bude li du{a, bi}e i Carstva. I Nebeskog i zemaqskog.
2006.
POVRATAK VERI OTACA
Kada u jednom narodu ubiju ~istotu i ~ednost, kada oskrnave

wegove svetiwe i zavade ga sa iskonskom svetlo{}u wegovog bi}a,
mnogo je dana i godina potrebno da bi taj isti narod, zahva}en
stihijom ni{tavila, ponovo osetio kucawe svog srca i o~istio se od
duhovne zaga|enosti. Komunisti~ki satanizam, proizveden u ledenim
{i}arxijskim laboratorijama papisti~ko-kapitalisti~kog Zapada,
svojom silinom otrovao je mnoge narode. Najvi{e je, me|utim, uprqao
devi~ansku ~istotu Srba i Rusa ostavqaju}i ih da, nakon svega. Boluju
rane koje bi, ako se odmah ne vratimo sebi, mogle biti neprebolne. Ne
vredi se zavaravati: komunizam je u mnogo ~emu pobedio. Pre svega,
on je stvorio novi tip ~oveka, dvodimenzionalnu potro{a~ku du{icu
koja ne vidi daqe od nosa (i stomaka). Da nije tako, odavno bismo se
oslobodili ostataka boq{evizma – jer bismo bili slobodni iznutra.
To {to sada znamo mnogo vi{e o sopstvenoj nacionalnoj istoriji, {to
smo svesniji ko se u pro{losti borio za Srbstvo, ako protiv wega, to
{to se krstimo na himnu “Boè pravde”, u~estvujemo na opozicionim
mitinzima i nosimo {ajka~u s kokardom, prete}i da }emo pucati iz
svih mogu}ih kala{wikova, tompsona i koltova ovog sveta – sve je
to samo tu`ni poku{aj da spojimo krhotine svoje post-komunisti~ke
bede u lepu celinu na{e drevnosti. Raweni smo, pogotovo mladi, i jako
krvarimo... Komunisti su na{u mladost svojim vaspitnim sistemom
pretvorili u tupu, hedonisti~ku igru hipi-komune. Od nas su na~inili
mrqave ènskaro{e i nafrakane lutkice koje ìvotare u magli
“seksualnih sloboda”, ne shvataju}i svetiwu bra~ne zajednice. Srbi i
Srbkiwe poba~ajima su posle Drugog svetskog rata pobili vi{e svoje
dece nego usta{e u Jasenovcu; fetusi tih poba~aja se (o, bezumqa!)
prodaju na Zapadu da bi neko od wih pravio kreme za lica svetskih
dama. Komunizam vlada Srbijom duhom podrepa{tva, ulizi{tva,
malogra|anskog primitivizma koji je stvoren nakon “oslobo|ewa”.
Folk-parada zamewuje vojnu paradu, beskrajno zaglupquju}i jednu po
jednu generaciju...
Muzika koju slu{amo, hrana koju jedemo, TV koji gledamo – sve neukus
do neukusa i la` do laì. Manipulacije poraàvaju}a: iskreni
studentski, omladinski mart 1991, mart kojim smo hteli da se vratimo
Svetom Savi i opet ga umolimo da nam bude Pastir, oni su pretvorili
u borbu za nekakvu Evropu (kako da mi, sinovi i k}eri Vizantije, deca
Nemawina, nismo Evropa, kao da moramo biti ugnani u taj beslovesni
tor nadnacionalnog “melting pota”), u borbu za Mekdonalds i Levis.
Ko je to u~inio u na{e ime? Socijalisti, demokrati, levi, desni,
liberali, “~etni~ke vojvode” – ne ti~e me se. Znam samo da uglavnom
laù, jer su mnogi od wih u du{i komunisti, jer ne shvataju su{tinu
Srbstva – a to je na{e sve{teno opredeqewe za krst ~asni i slobodu
zlatnu, kojim je Sveti Car Lazar srbsko srce zauvek podigao na visinu
Nebeskog Carstva.
A {ta moè biti lek? Lekova ima mnogo, jer su bolesti razli~ite.
Jedan je, ipak, najva`niji, najspasonosniji: duhovni preporod. Ako
se ne vratimo Bogo~oveku Hristu i Svetoj Pravoslavnoj Crkvi,
bi}emo izgubqeni, jer se Srbstvo moè utemeqiti samo na istini i
pravdi preda~ke vere. Srbija je uvek bila mo}na kad se molila Bogu.
Na{ Sredwi vek, umiven svetlo{}u manastira i hramova, monaha
i pobo`nih monarha je doba najsna`nijeg uspona srbske dràve. Od
Nemawe do Du{ana Silnog bejasmo nesalomivi. Iako petsto godina
pod Turcima, verom pravoslavnom i krstom s tri prsta isplivali smo
iz nevidelice u koju nas je gurnula nesloga i izdajstvo velika{a. Kraq
u opancima, Kara|or|e, vode}i svoj narod u slobodu, molio se Bogu
za uspeh poduhvata: pred svaku bitku wegovu, sve{tenici su ~itali
molitve za pobedu. Od Mi{ara do Solunskog fronta srbska vojska
posti i pri~e{}uje se pre~istim Telom i Krvqu Isusa Hrista. U nama
je zbog toga postojala vaskrsna snaga: zatirani, ali nikad zatrveni,
dizali smo se iz praha kad god nam je bilo najteè. Bore}i se za svoju
slobodu, mi nismo bili osvetnici, niti smo ubijali ène i decu
neprijateqa. Zato nam je obraz ~ist i pred Bogom i pred qudima.
Komunisti su, kre}u}i u borbu za vlast, znali ko smo i {ta smo. Zato su
nastojali da slome ki~mu na{eg doma}inskog duha, pa su nasrnuli na
Boga, Doma}ina kosmosa, Kraqa, doma}ina dràvnog i Oca, doma}ina
porodice. Jer, kako re~e veliki Wego{: “Kada glavu razdrobi{ tijelu,
u mu~ewu izdi{u ~lenovi”... Odvajaju}i nas od kulta, upropastili su
nam kulturu, pretvoriv{i nas u masu novokomponovanih kreatura u
svakoj oblasti – od politike (dana{wi “~etnici” uvek mi li~e na
~etnike iz partizanskih “bau-bau” pri~a) do muzike (muslimanski
sevdah op~inio je sluh onih ~iji su preci odbili da se potur~e).
Da bismo ponovo bili to {to jesmo, moramo se umiti ~istotom
na{e vere i lepotom na{e tradicije; moramo se osnaìti Hristom,
Spasiteqem i Vaskrsiteqem sveta. Jedino tako moèmo sebe smatrati
naslednicima Svetog Save, Kara|or|a i Wego{a, ~ija je vera bila
nepokolebiva i ~vrsta, po`rtvovana i prizivaju}a. Tek tada }e se
ispuniti molitva Svetog Nikolaja @i~kog – DA SE SRBI OBO@E,
SLO@E I UMNO@E.
”Pogledi”, 12. jul 1991.
SVETI SAVA – UÎTEQ OBRAZA
Gde god da Srbi pogledaju u svoju pro{lost, vide Svetog

Savu: eno ga u Hilandaru, eno ga u Studenici, eno ga u Mile{evi; u
slovima Nomokanona i Studeni~kog tipika; u prvim na{im {kolama
i bolnicama; usamqen u Karejskoj isposnici, okruèn plemstvom i
narodom na Studeni~kom saboru, posle krunisawa Svetog Stefana
za prvog kraqa Srba: doneo nam je Trojeru~icu i Mlekopitatelnicu;
otvorio nam prozore i umove; nau~io nas kako se slavi krsna slava i
kako se sloga gradi oko ve~nih i neprolaznih ciqeva... Svetosavqe,
koje je “Pravoslavqe srbskog stila i iskustva”, nastalo je u wegovim
grudima i obasjalo sav na{ geografski i duhovni prostor. Ono je dalo
najuzvi{eniju etiku:
”Boqe ti je izgubiti glavu nego svoju ogre{iti du{u”;
“Sve za obraz, a obraz ni za {ta”;
Dalo je nevi|eno herojstvo:
“Hrabro mrite kad mrijet morate” (Wego{)
”I kad nam mu{ke uzmete ìvote,

grobovi na{i bori}e se s vama” ([anti})
A sve je utemeqeno na svetloj veri u pobedu ìvota nad smr}u i

ve~nosti nad onim {to prolazi i propada.
“Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no”, kaè narodni
pesnik o Kosovskim junacima palim u borbi za krst ~asni i slobodu
zlatnu; a |akon Avakum, trnavski mu~enik, kad mu nude da se potur~i
da bi spasao ìvot, peva: “Nema lep{e vere od hri{}anske,
Srb je Hristov. – raduje se smrti”.
Svetog Savu prepoznajemo u knezu Lazaru i Kara|or|u; prepoznajemo ga
u Tanasku Raji}u, usamqenom branitequ topova, i u Sin|eli}u, koji “sa
trista druga, gleda iz {anca / pa im se ruga” – strahu i smrti se ruga;
i u majoru Gavrilovi}u, koji zna da “obraz Beograda, na{e prestonice,
mora biti svetao”, a po{to izda komandu, pada, rawen metkom u grlo
koje je komandu otkliktalo.
Sveti Sava je nau~io srbskog seqaka da, kad mu vo zastane na wivi,
potap{e ìvotiwu po ple}ima i kaè: “Ajde, brale!”; nau~io je
srbsku majku da detetu da pouku o qubavi prema svemu ìvom: “Nemoj
da mu~i{ àbu, ili ma~ku, umre}e ti majka!”; posavetovao srbskog oca
da sina uputi na po{tovawe devojaka kao qudskih bi}a: “Pazi {ta
radi{, ima{ sestru! Nemoj da povredi{ devojku da te ne prokune”;
izveo na krajputa{e likove ~elnih i ~estitih moma i momaka koji kao
da su sa fresaka si{li na spomenike, sa golubovima na ramenu... Dok
je on bio me|u nama, gost je do~ekivan kao an|eo, a kom{ija je cewen
kao brat: sirotiwi se pomagalo i roditeqi su po{tovani...
Za{to je bila takva Savina Srbija?
Zato {to su svi Srbi koje je Sveti Sava vodio, bili obrazovani, makar
i nepismeni – jer su imali OBRAZA.
Direktor jedne {kole, koji je preìveo nacisti~ki konc-lager u
Drugom svetskom ratu, novim nastavnicima svoje ustanove davao je
specijalno uputstvo:
“Po{tovani nastavni~e! Ja sam jedan od malobrojnih koji su preìveli
koncentracioni logor. Moje o~i su videle takve stvari koje niko ne
bi trebalo da vidi:
– gasne komore koje su konstruisali i izgradili u~eni inèweri;
– qude koji su otrovali visokoobrazovani lekari;
– dojen~ad koju su ubile kvalifikovane medicinske sestre;
– ène koje su spalili diplomci sredwih {kola i univerziteta.
Zato ja ne verujem u obrazovawe.
Moja je molba: pomozite u~enicima da postanu ~ove~niji. Plod va{eg
rada ne sme biti u~eni dru{tveni {qam, visokokvalifikovane
psihopate, obrazovani Ajhmani. îtawe, pisawe, aritmetika va`ni
su samo onda ako va{u decu ~ine ~ove~nijom”.
Dakle, obrazovawe koje u~eniku ne daje obraza nije ni{ta drugo do
{kolovawe. A {kolovan ~ovek ne zna~i pravedan, dobar, ~estit; on to
moè biti samo ako je u wemu nadvladala svetlost qubavi.
Danas, kad izlazimo pred Svetog Savu kao {kolsku slavu, trebalo bi
da se setimo svega ovoga, i da pogledamo oko sebe i u sebe, premeriv{i
spoqa{wu stvarnost i stvarnost svoje du{e svetosavskim ar{inom.
Ve} duè vremena novine su pune naslova o ubistvima koja se vr{e u
najuèm porodi~nom krugu; znamo za, zvani~no registrovanih, 50 000
narkomana u Srbiji; znamo za raspad porodi~nog i dru{tvenog morala;
ose}amo hladno}u i otu|enost od bli`wih... I sav taj teret (a nije ga
lako nositi, naro~ito ako si mlad ~ovek i èqan ideala) na na{im je
ple}ima sa opasnom mogu}no{}u da se uve}a da i pritisne nas tako da
}emo se pod wim kona~no skrhati.
[ta se to sa nama desilo?
Zaboravili smo da re~ “prosveta” ima isti koren kao i re~ “svetlost”;
zaboravili smo na obrazovawe kao put ka obrazu (~ast izuzecima, i u
ku}i i u {koli i u dru{tvu!); zaboravili smo da je “boqe izgubiti
glavu nego svoju ogre{iti du{u”.
Zato put ka na{em li~nom i svenarodnom preporodu mora da krene
od se}awa na to ko smo, {ta smo i kuda idemo. Jedan ruski mislilac
narod je odredio kao misti~nu zajednicu pokojnih, ìvih i nero|enih.
Potomci u~e od predaka, a preci se raduju dobrim i dostojnim
potomcima. Kada je knez Milo{ uvodio Svetog Savu u {kole, kao dan
srbske prosvete po preimu}stvu, on je upravo to imao u vidu: ugledawe
na takvog pretka wegovim potomcima }e obezbediti svest o poreklu,
ali i svest o smislu i ciqu postojawa na balkanskoj vetrometini.
Danas, kad usklikujemo s qubavqu Svetitequ Savi, i mi bi trebalo
da o tome razmi{qamo; a razmi{qawe da nas pokrene na delawe i
pregnu}e; a pregnu}e da bude slo`no i saborno, ka neprilaznom
usmereno. Jer, kako re~e [anti}, MI PUT SVOJ ZNAMO! Sveti
Sava nam ga je pokazao.
”â~anski Glas”, 22. januar 1999.
PRESTO NEBESKI I PRESTO ZEMAQSKI
25. marta 1196. godine, na dràvnom saboru, prestola se odrekao

jedan od najmo}nijih vladara sredwovekovnog Balkana, veliki ùpan
Stefan Nemawa. Kada je èzal predavao svom sredwem sinu Stefanu,
prizivaju}i na wega blagoslov Bo`ji, Nemawa je iza sebe imao velika
dela: samostalnu dràvu, ujediwenu Ra{ku i Zetu, pobe|ene spoqa{we
i unutra{we neprijateqe, obuzdanu halapqivu Vizantiju. U jednoj ruci
drào je ma~, a u drugoj brojanicu. Nemawa je u~vrstio pravoslavnu
veru kao osnovu narodno-dràvne ideologije, potisnuo rimokatoli~ku
jeres, koja bi, da je duè delovala na Srbe, potpuno razorila gradila~ka
dru{tvena pregnu}a. Nemawa je, dakle, sa prestola si{ao na vrhuncu
vladala~ke mo}i, sa jednim ciqem – da ostatak svog ìvota posveti
pokajni~ko-molitvenom trudu, oplakivawu grehova svoje du{e i
pripremi za izlazak pred Hrista, u Apokalipsi imenovanog Carem
nad carevima i Gospodarem nad gospodarima. Umesto skupocene ode}e
monarha, Nemawa obla~i skromnu mona{ku rizu. 25. mart 1196. zauvek
je opredelio sudbu dinastije Nemawi}a kao vladarske porodice koja
je dala najvi{e monaha u sredwovekovnoj Evropi. Ugledaju}i se na svog
rodona~alnika i wegovog najmla|eg sina, koji je ve} godinama pre
wega bio svetogorski monah Sava, Nemawi}i su nastojali da zemaqski
presto ne zaseni kona~ni ciq ovda{weg ìvota: zadobijawe Nebeskog,
ve~nog i neprolaznog carstva.*
Danas ìvimo u luda~kom vremenu u kome su sve vrednosti bezbo`ni~ki
“prevrednovane”, u kome se qudi vi{e ne se}aju svog nebeskog porekla
i nazna~ewa. Ko od Srba danas zna da re~ ~ovek poti~e od starosrbskog
“ÊLO-VEK”, to jest “bi}e koje je ~elom (licem) okrenuto ve~nosti”?
Ko od dana{wih vladara misli ma o ~emu drugom osim o sisawu
posledwe kapi krvi na zbuwenog i oja|enog naroda ~iji su kabadahijski
gospodari? Ko od wih, potomaka Marksa, Lewina i Broza, satanskih
du{eubica, misli o svojoj ve~noj odgovornosti na Sudu Boìjem, o
izlasku pred Nemawu, Svetog Savu i Nebesku Srbiju ~asnih doma}ina,
po`rtvovanih majki, hrabrih mladi}a i ~ednih devojaka? U Beogradu
se gine zbog para patika, narkomanija i prostitucija bujaju vi{e
nego u “banana-republikama” Ju`ne Amerike, srbski narod biolo{ki
izumire, jer mortalitet dobija trku sa natalitetom, a “veliki brat” i
wegova èna se spremaju da, umesto Srba, po zemqama kojima su hodali
Nemawi}i, naseqavaju Kineze. Ovo nekoliko retorskih pitawa i dve-
tri gorke konstatacije, me|utim, vektorski nas privode u nu`nosti
da se ba{ sada, kada je, kako bi Wego{ rekao, “kukavno Srbstvo”
uga{enije no igda, progovorimo o zavetima Svetorodne Loze, u~e}i
od wih na~ine na koje se moèmo izbaviti od pakla u kome smo se
na{li. O~ito je da nam socijalno-politi~kih izlaza nema: Novi
svetski poredak, kompjuterski totalitarizam posledwih dana, na{e
vlastodr{ce i wihovu qubav prema Kinezima odavno je ukalkulisao
u svoj balkanski program, i ne}e biti dru{tvene pobune koja bi
mogla da uspe. Sme{no je poku{avati da se komunisti obore {arenim
plakati}ima koji li~e na reklame za sladoled, i parolama tipa
“Srbija u Evropu – Evropa u Srbiju”, to jest “Sutra po~iwe odmah”.
Nama je, prodatima i upropa{}enima sa obe strane Drine, ostalo
jo{ jedino uzdawe u milost Bo`ju i vapaj svecima na{eg roda, kao i
ho|ewe, po meri sila koje imamo, wihovim stopama.
Dakle, da vidimo, iz perspektive Blagovesti 1196, dana Nemawinog
odre~ewa od prestola, {ta nam Nemawi}i poru~uju.
Narod je misti~ka zajednica pokojnih, ìvih i nero|enih; predaka,
savremenika i potomaka. Ako savremeni ne ose}aju svoje pretke
kao delatnu silu, niti se pak brinu za budu}nost onih koji }e do}i
posle wih, narodna zajednica je mrtva, ma kakvi prividi zdravqa u
woj dejstvovali. Pretke i potomke ne mogu vezivati samo istorijske
okolnosti ili dru{tveni uslovi: i jedno i drugo se mewa iz dana u
dan, pa je svakom zdravoumnom jasno da se povezivawe mora odvijati
na planu neprolaznog i ve~nog. Svest o ve~nosti i kod pojedinaca
i kod naroda mogu}a je jedino kao svest o @ivom Bogu, Koji stoji
iznad prostorno-vremenskih koordinata i bdije u sva~ijem srcu kao
savest, neumitni glas Istine. Jedino oni koji veruju u Boga i znaju
za odgovornost na sudu Bo`jem mogu biti ~vrsto spregnuti u borbi
za bilo kakav bitan ciq, po~ev od politike do ekonomije. “Ako nema
Boga, sve je dozvoqeno”, govorio je Dostojevski, to jest – nema vi{e
nikakvog kriterijuma po kome se razlikuju Dobro i zlo, Pravda i
krivda, ono {to je za pohvalu i ono {to je za pokudu. Nije zato nimalo
slu~ajno {to je prvi udarac komunisti~ka revolucija zadala veri u
Boga: ru{ene su crkve, ubijani sve{tenici i vernici, skrnavqene
svetiwe zato da bi se narod obeskorenio i pokorio na jedan trajan
na~in. Tito i wegovi izme}ari Srbe su prvo udarali maqem masovnih
ubijawa i zatvarawa neistomi{qenika (pravoslavno-doma}inske
Srbije), a zatim je, da bi se ugu{ila savest, glas Bo`ji u ~oveku, uveden
sistem “fine korupcije”, moralnog kvarewa stanovni{tva – ve}ini je
omogu}eno da laù, kradu, makar na sitno, da ~ine prequbu. Kada je Tito
umro i kad su ga nasledili neokomunisti, me|u Srbima skoro da nije
bilo moralno besprekornih li~nosti koje bi narod mogle da povedu
u slobodu. Pobune socijalnog tipa, zahtevi da nam se napuni trbuh i
novcem nabije kesa, ne samo da nikad nisu uspevali, nego nikad ne}e
ni uspeti. Kara|or|e i wegovi ustanici digli su se protiv Turaka
ne zbog “eksploatacije ~oveka po ~oveku” i siroma{tva, nego zbog
skrnavqewa srbskih svetiwa i nasrtaja na obraz majki, èna i sestara.
Pobednici Prvog balkanskog rata bili su “osvetnici Kosova”, i to ne
kao obi~nog komada etni~ke teritorije, nego kao zavetne srbske zemqe
koja narodu daje misti~ki legitimitet.
Iz gore navedenoga je jasno da je ono prvo ~emu se Srbin, istinski
Srbin, mora u~iti jeste – bogoqubqe, ìvo molitveno i prakti~no
vezivawe za Onoga koji nas je stvorio i iskupio Krsnom @rtvom. Na
àlost, ve}ina dana{wih Srba su puki tradicionalisti, ~ija se vera
svodi na no{ewe kola~a jednom godi{we u crkvu i povremeno paqewe
sve}a za zadu{nice. [ta bi bilo da Srbi nisu iskreno verovali u Boga
tokom petvekovnog ropstva? Da se Hristom nisu vezivali sa svojim
precima i nadahwivali wihovim primerom? ûdno je, ali istinito:
na{i neprijateqi boqe to ose}aju nego mi. Zar je slu~ajno {to odmah
posle Titove smrti, a naro~ito za vlasti sada{weg la`nog mesije, sa
Zapada u Srbiju nahrlile tolike sekte: od Jehovinih svedoka, preko
Hare Kri{ne, do satanista? Ideolozi i stratezi “novog poretka”
znaju da jehovista, kri{naista i satanista nisu i ne mogu biti
Srbi: sekta{tvo je zato jedna od najlak{ih i najuspe{nijih na~ina
obeskorenewa naroda koji èle da pot~ine.
Nemawi}i su nam zaista primer vere u Boga i bogoqubivosti kao
realne dràvotvorne, politi~ke sile na{eg Sredweg veka. Ma {ta
o tome govorili “nau~nici”, koji ne vide “daqe od nosa” datuma
i hronologije, ~iwenica je da je Sveti Sava molitvom umrtvio
bugarskog nasilnika Streza, koji je juri{ao na Srbiju Svetog Stefana
Prvoven~anog; ~iwenica je (to sam Stefan pi{e u ìtiju svog oca, a
radije }u verovati wemu nego savremenim istori~arima-ateistima) da
je Srbija od udruènih snaga Ma|ara i Vizantinaca bila odbrawena
molitvenim zastupni{tvom Svetog Simeona Miroto~ivog, koga je
wegov sin i naslednik prekliwao nad }ivotom u Studenici da mu
pritekne u pomo}; ~iwenica je da je Bog pomogao kraqu Milutinu u
borbama protiv zapadnih kriàra upravo zato {to je Milutin branio
Pravoslavqe, spre~avaju}i papine vojske da ogwem i ma~em pounijate
Srbe. Nijedne bitke i rata u srbskom Sredwem veku nije bilo bez
prizivawa imena Bo`jeg i Wegove pravde. Tako i kasnije: pred svaku
bitku, Kara|or|e zapoveda da sve{tenici ~itaju molitve za pobedu
srbskog oru`ja; Sveti Petar Cetiwski blagosiqa broj~ano malu, ali
hristoqubivu vojsku pred bitku sa Mahmut-pa{om Bu{atlijom na
Krusima; kraq Petar I Kara|or|evi} i wegovi saradnici ostali su
upam}eni po svojoj izuzetnoj molitvenosti, i to u najteìm trenucima
srbske istorije novijeg doba.
Vizantija, od koje su Nemawi}i u~ili kako se vlada, ostavila je
pravoslavnim narodima uzvi{eno na~elo simfonije (saglasja) Crkve
i Dràve (Monarhije, naravno), oli~ene u dvoglavom orlu pod krunom
s krstom. I Crkva i dràva, svaka u svojoj oblasti, jesu nezavisne,
ali obe sara|uju na dobru: spasewu qudskih du{a i mirnom ìvotu
gra|ana. Hristos je Pantokrator, Svedrìteq, a vladar je, ma kako
mo}an, sluga Wegov i narodni. Tako je, na primer, na velike praznike
zlatno sedi{te carskog prestola ostajalo prazno, a monarh Vizantijske
imperije je sedeo na skromnijem, purpurnom. Tako|e, na Veliki ~etvrtak
dvanaest najubogijih Carigra|ana obedovalo je za zlatnom trpezom sa
imperatorom, koji im je, posle toga, po ugledu na Hrista, prao noge.
Ovi ~inovi nisu bili demago{ko “podilaèwe narodu”, jer je na~elo
demokratije (izvrgnute u ohlokratiju) sasvim tu|e pravoslavnom
Hri{}anstvu, nego izraz najuzvi{enije te`we hri{}anskog monarha
– te`we za smirewem pred Bogom i bli`wima. Zato se Nemawi}i kao
vladari potpisuju sa “sluga Hrista Boga”. Vlast neograni~ena versko-
moralnim zakonom je demonokratska: teè}i da se pro{iri na sve
sfere, ona neminovna gazi u krv i zlo~in, pot~iwavaju}i podvla{}ene
svim dostupnim sredstvima. Nemawi}i su ZNALI da su i oni i
seqaci pred Bogom (ne u i u dru{tvu, jer je to nemogu}e) JEDNAKI, i
zato su nastojali da dràvne zakone usaglase sa zapovestima Bo`jim,
{to je (iz Du{anovog zakonika vidimo) zna~ilo da se i seqak moè
suditi sa carem, i na sudu ga dobiti, s obzirom da ih obojicu ~eka
nepotkupqivi sud Bo`ji.
Vera je beskrajno dragocena i kao izvor hrabrosti u odbrani otaxbine.
ôvek koji zna da posle ovoga postoji drugi, boqi i lep{i ìvot,
i da se `rtvovawem za bli`we (a otaxbina je pro{irena porodica)
taj ìvot sti~e, ne boji se smrti. (To kaè Sveti |akon Avakum,
odbijaju}i da se potur~i kako bi izbegao muke na kocu: “Nema lep{e
vere od hri{}anske, / Srb je Hristov, raduje se smrti.”)
Iz svih ovih razloga je jasno za{to su na{i Nemawi}i tako bri`qivo
~uvali veru, zabrawuju}i rimokatolicima da me|u Srbima {ire
“latinsku jeres”, a dozvoqavaju}i im, naravno, da imaju svoje bogomoqe
na teritoriji Srbije. Jasna je i qubav wihova prema sve{tenstvu i
mona{tvu, zadu`binarski duh, i tome sli~no. Bog na prvom mestu!
“Bez Boga ni preko praga”, kaè narodna izreka. Kad je On sa nama, ko
}e protiv nas?
Od Nemawi}a se danas moèmo u~iti i bratoqubqu, qubavi prema
bli`wima. Oni su se na svaki na~in starali da po Srbiji zbrinu
sirotiwu i bolesnike, da omogu}e namernicima udobno putovawe i
toplo preno}i{te, da svakog odenu i nahrane. Sveti kraq Milutin
je no}u, preru{en, u pratwi malog broja slugu koji o tome nisu smeli
nikom da govore, i{ao i delio novac potrebiti i ubogima; to je kasnije
~inio i despot Stevan Lazarevi}. Mi smo danas postali sumorni i
surovi: svako zato~en u svoju muku, niko ne obra}a pa`wu na patwu
bli`wih, pa makar ta patwa vi{estruko prevazilazila na{e probleme
i problem~i}e. [ta je sa na{im izbeglicama? Kako oni ìve? Ko ih
hrani? Da ne}e, mo`da, Ujediwene nacije? Gde su ti qudi? U halama, u
rupama, u barakama? Ho}emo li sada Kineze, kao nekad Arape i Crnce,
do~ekivati hlebom i soqu, a na{e mu~enike, ostavqene samima sebi,
prepu{tati krstu crvenom od petokrake koja ga je organizovala?
Gu{imo se u sebi~luku, sre}ni {to su nam vlastodr{ci ostavili
mi{je rupe u kojima se krijemo ponavqaju}i, kao hipnotisani, “Dobro
je, izbegli smo rat”. Ako ovako nastavimo, moèmo biti sigurni da
}emo, na kraju krajeva, ostati i bez mi{jih rupa.
Na kraju, ono najva`nije {to se od Nemawi}a da nau~iti jeste
pokajawe. Mnogi dvodimenzionalci danas grde svetorodnu lozu zbog
“bratoubila{tva” i “me|usobnih obra~una”, pa govore: “Kakvi su
to sveci?” Sre}a je {to o tome ko je svetac ipak, na prvom mestu,
odlu~uje Bog Starog i Novog Zaveta, Koji je Sebe mnogo puta otkrio
kao Boga pokajanih gre{nika. îtavo Sveto Pismo je puno primera
qudi koji su gre{ili, po slabosti i nemo}i svojoj, ali se kajali i
Bogu vra}ali, po svemo}i i qubavi Wegovoj. Zar Evan|eqe ne svedo~i
da se Apostol Petar upla{en od hap{ewa, odrekao Hrista, ali da
se, suzama pokajawa, opet udostojio apostolstva i da je, svedo~e}i
Vaskrsloga, za Wega mu~eni~ki postradao? Nemawi}i jesu gre{ili
– bili na prestolu, gde je greh te{ko izbe}i. Ali – koliko je wihovo
pokajawe bilo, kolika svest o svojoj gre{nosti! Sveti Nemawa je od
Svetog Save traìo da ga poloì na zemqu, stavqaju}i mu kamen pod
glavu – jer je smatrao sebe nedostojnim da umre na posteqi; Sveti Sava
je sebe poredio sa “stokom nerazumnom”; Stefan Prvoven~ani je tvrdio
da nije vredan sebe nazvati Savinim bratom, nego jedino slugom; kraq
Dragutin je, pav{i sa kowa, pri ~emu se povredio, to shvatio kao kaznu
Bo`ju zbog svrgavawa oca sa vlasti, pa se odrekao prestola u korist
brata Milutina i ostatak ìvota proveo udaraju}i se u prsa, ridaju}i
i leè}i na kamewu i trwu, da bi mu Gospod oprostio uvredu nanetu
roditequ; Milutin je poslu{ao svetogorske monahe koji su ga molili
da se pomiri sa Svetim Stefanom De~anskim i, kad su se sreli, plakao
je kao malo dete zbog bola koji je sinu naneo. O ovome “pametwakovi}i”
na{e istoriografije }ute, jer im je to potpuno nerazumqivo. Ali
za svakog Srbina je pou~no, jer svi mi imamo debelih razloga da se
kajemo, budu}i da smo se zaista upodobili stoci nerazumnoj: sa 200.000
abortusa godi{we u Srbiji i Crnoj Gori, sa 50.000 narkomana, i sa
uìvawem u svim vrstama izopa~enosti i razvrata, postali smo
mo`da i gori od stoke. Da i ne govorimo o hramovima Bo`jim koje smo,
posle Drugog svetskog rata, svojim rukama ru{ili, o preziru prema
sve{tenstvu i Crkvi koji smo gajili, o zaboravu Boga i na{ih krsnih
slava. Kada bismo se pokajali i iskreno zavapili (a iskreno zna~i
–nemawi}ki!) Gospodu za opro{taj, On bi bio kadar da nas obnovi i
preporodi, razvejavaju}i na{e neprijateqe kao prah pred vetrom.
”Hilandar”, 1996.
PAD CARIGRADA I MI DANAS
Opsada Carigrada bila je jedan od najva`nijih doga|aja poznog

Sredweg veka. Za onovremenog ~oveka, koji je, bez obzira na ratove,
sukobe i kolebawa, svet doìvqavao kao harmoniju u kojoj se svakom
zna mesto, Carigrad je bio jedan od simvola ure|enosti, dovr{enosti
i sklada. Wegove prelepe crkve, draguqi prestonice, sa Svetom
Sofijom, zlatnim srcem Hri{}anstva, u sredi{tu, {iroke ulice
pune prolaznika, trgovine i ìvog saobra}aja, wegov carski dvorac,
biblioteke i hipodrom – sve je to izgledalo nepokolebivo, maltene
ve~no. Drugi Rim, koji je, svojim Zlatnim rogom, blistao na ulazu u
Evropu, {tite}i je od azijskih tmina i stihija nepoznatog, divqeg
Istoka, i me|u pravoslavnim i me|u rimokatolicima slovio je kao
~udo. âk i kad su ga palili, ru{ili i razarali, papini kriàri su
pred wim ose}ali strah zbog toga {to nisu mogli da ga do kraja shvate.
Znali su da je to mesto Hristovo, gde obitava slava Bo`ja, silna u
hramovima prepunim liturgijske svetlosti, ali sebe nisu mogli da
prepoznaju u romejskom Hristu, blagom i stra{nom Pantokratoru, i
nisu poimali ono {to razaraju.
Bila je 1453. Po onovremenom ra~unawu, 7000 godina od stvarawa
sveta trebalo je da se navr{i 1492. Hri{}anski svet je drhtao pred
mogu}no{}u skorog smaka. Mislilo se da je vreme spasewa pro{lo, i
da }e ogwenim krilima doleteti angeli apokalipse zarad posledwe
ètve Gospodwe. To se, kao i mnogo puta do tada, ne}e desiti. Godine
1492. Zapad }e otkriti Ameriku, za koju je Kolumbo mislio da je
Indija, zemqa za~ina i magije. Tek pet stole}a kasnije, Amerika }e
postati novi Vavilon i kona~ni Zapad qudske istorije; Kolumbo
je, kao i mnogi pre wega, verovao da }e do sun~anog Istoka do}i
preko zapadne tame. Ali to }e tek biti. A tekla je 1453, kada su pod
zidine Carigrada do{li Turci, mladi varvari verni Muhamedovom
preupro{}avawu otkrivewa i naoruàni do zuba.
Turci su za Romeje bili jaha~i apokalipse. Pqa~kali su i palili
drevnu imperiju, osvajali stopu po stopu Balkana, lako potkupqivali
dekadentne hri{}ane i jo{ lak{e mewali saveznike. Gr~ka, Srbija
i Bugarska pod senkom muslimanske sabqe drhtale su i o~ekivale
kona~ni udarac. Ali bilo je i nade, treperave kao plamen vo{tanice
ili kandila. Nadali su se, ipak, da }e Bog, kao i mnogo puta do tada,
pomo}i. A nisu imali ~emu da se nadaju. Jer, Vizantija je, u liku svog
cara Jovana Paleloga i u liku svojih vladika, kakav je bio Visarin,
potpisala uniju s Rimom priznaju}i papu za vrhovnog poglavara svih
Hri{}ana i namesnika Hristovog na zemqi. To }e Carigrad ko{tati
pada. Jer, papa je obe}ao pomo} koju nikad ne}e poslati; wemu je, uvek
i svagda, sve do danas, ciq bio da Istok baci pod noge.
Gospod je, dakle, re{io da zbog umnoèwa gordosti i bezakowa Novog
Izraila, preda isti u ruke neprijateqa Krsta Svoga, posle mnogih i
te{kih borbi u kojima su se ~uli pucwevi topova i prapu{aka, novog
oru`ja kome bedemi i qudska tela vi{e nisu mogla tako lako da odole
kao pred sabqama i ma~evima.
Kule i bedemi nisu odoleli. Posle ki{e strela koja je sejala smrt
u qudska tela, posle zveketa ma~eva i sabqi, posle buke i besa,
vatre i krvi, pao je, hrabro se bore}i, i jedanaesti Konstantin, car
vizantijski, po majci od srbskog roda Draga{a. Carevu glavu, odse~enu
i krvavu, sultanu je odneo neki Srbin. Nestor Iskander, biv{i ruski
jani~ar, a kasnije monah, koji je o tome ostavio zapis, ovog Srbina
glavonosca pomiwe samo uzgred. Ne kaè da mi je to bio muhamedanac
srbskog porekla ili hri{}anin u turskoj slu`bi. Kako bilo da bilo,
ovaj podatak je pravo se~ivo u svesti. Kao da smo same sebe osudili
na stra{ne raspone: od juna~ke, buntovni~ke siline koja nad sobom
ne priznaje nikakvog tu|ina do potpune, ni{ta mawe revnosne,
pokornosti svakom tu|inu. (Setimo se da knez Milo{ sultanu {aqe
Kara|or|evu glavu, kao {to je ovaj anonimni Srbin, da bi se sultanu
dodvorio, odneo istom glavu imperatora Konstantina.) Ne zaboravimo
to kad promi{qamo o sebi: Srbin moè biti ~ovek i vitez samo ako
visoko drì steg pravoslavne pobo`nosti. Ina~e, on se lako pretvara
u plahovitog zlo~inca. Biv{i Srbi, potur~eni i pokatoli~eni,
bili su najgore usta{e u Drugom svetskom ratu. I sad, kad traje rat
na prostorima biv{e Titoslavije, to je rat uglavnom izme|u raznih
vrsta Srba: pravoslavnih, muslimana, rimokatolika i komunista. Jer,
i komunisti su novi potur~ewaci, i spremni na razne vrste zlo~ina,
kojima sramote srbsku istoriju u ovom nesre}nom ratu.
[ta jo{ moèmo da nau~imo iz povesti o padu Carigrada?
@ive}i u doba prosta{tva i pusto{i, nihilizma i laì, pravoslavni
hri{}ani treba da ~uvaju uspomenu na svoje blagoverne careve i carice,
na svoje Konstantinopoqe, Prizrene i Kijeva, na svoju pro{lost
Hristom obasjanu i umivenu. To se}awe da ih snaì, bodri i pou~ava;
da ih opomiwe i urazumquje. Ali nikada, nikada, nikada da ih svodi na
pro{lost kao takvu, na puste ma{tarije o zemnim carstvima, sklonim
padu i ru{ewu, kao i sve {to je rukotvoreno.
Tri Rima su pala u istoriji ~ove~anstva: prvi – jeresju papizma,
drugi – pod naletom turskih hordi, tre}i – u krvavoj no}noj mori
komunisti~ke revolucije. Ali na{ ve~ni Grad, Otaxbina na{a,
Nebeski Jerusalim, ~eka svoje ìteqe, ~eka decu Bo`ju.
(Izgovoreno na skupu o padu Carigrada organizovanom u Misionarskoj
{koli hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu 1993. godine)
SVETLOST SA NADGROBNIKA
O hri{}anskom odnosu prema smrti kao kona~nom potpisu u

kwizi ìvota ispevao je u svojoj zbirci “âslovac” stihove veliki
nema~ki pesnik Rajner Marija Rilke:
Sopstvenu smrt, o Boè, svakom daj,
mrewe {to ni~e iz onog ìvota,
gde mu se qubav zbivala i sjaj,
i smisao, i beda, i strahota.
Pravoslavni Srbi su o svom odnosu prema smrti progovorili ustima

sve{tenomu~enika |akona Avakuma koji je, odbijaju}i da se potur~i
da bi spasao ovaj, prolazni i trule`ni, ìvot, Turcima rekao:
Nema lep{e vere od hri{}anske,

Srb je Hristov, raduje se smrti.
Raduje se smrti jer ga sa one strane groba ~eka Onaj Koji je vaskrsao iz
groba Koji je “smr}u satro smrt”, a o Kome se na Vaskrs u pravoslavnim
hramovima peva:
Vaskrsewa dan je, prosvetlimo se,

narode, Pasha je Gospodwa, Pasha,
od smrti u ìvot i sa zemqe na
nebo, Hristos Bog nas prevede,
dok Mu pevamo pobednu pesmu.
Dok su Srbi ìveli sa Bogom, umirawe je za wih bilo uzvi{eno kao

i ìvqewe; grobovi su poru~ivali svakom ko bi pred wih stao: ovde
po~iva ôvek Bo`ji, ôvek koji je i{ao za Bogom i upokojio se u Bogu.
Putni~e, umiri se! Pripremi se da i ti leì{ ovde! Zamisli se nad
sobom i nad svojom du{om dok jo{ ima vremena; kad vreme pro|e, i kad
te smrt povede u neznanu zemqu, bi}e kasno.
Tri kwige g. Radojka Nikoli}a (“Kamena kwiga predaka”, “Seqakova
du{a na kamenu” i “Kamenopisci narodnog obraza) predstavqaju za
svakog ko èli da se suo~i sa srbskim shvatawem smrti neocewivu
vrednost. Ovaj vredni skupqa~ zapisa i natpisa sa srbskih nadgrobnika,
biograf kamenorezaca i istraìva~ wihove umetnosti, ostavio
je vredan doprinos kulturi svog naroda. Wegova shvatawa su u ovim
kwigama (izme|u prve i tre}e je pro{lo dvadesetak godina) postepeno
evoluirala: od sekularno-ateisti~kih u “Kamenoj kwizi predaka” do
pravoslavnih u “Kamenopiscima narodnog obraza”. Ova evolucija je,
o~ito, i{la u korak sa evolucijom pogleda na svet samog autora.
U “Kamenopiscima narodnog obraza” (“Litopapir”, â~ak, 1998.)
g. Nikoli} sa pravom isti~e da je srbski nadgrobni spomenik bio
pravqen kao svojevrsna mala crkva, crkva bez vrata i prozora, ali
istovremeno crkva pred kojom se Srbin naj~e{}e zaustavqao da se
pomoli Bogu, okadi i razmisli o ve~nosti koja ga ~eka. Zbog toga su
veoma bitni zapisi na grobovima na{ih starih: u wima je iskazana
aksiolo{ka vertikala srbskog ~oveka – Hri{}anina. Kakvu su Srbi
nekad bili? êmu su stremili? [ta im je bio ideal? (Ne zaboravimo:
jedan narod ìvi svojim idealom, onim ka ~emu stremi. Nekad su Srbi
stremili svojim svecima, Nemawi}ima i Hrebeqanovi}ima; danas
su spremni da podignu spomenik majmunu Samiju, {to su i u~inili
u beogradskom ZOO – vrtu sredinom devedesetih.) Koristi}emo, u
tragawu za odgovorom na ovo pitawe, kwige g. Nikoli}a.
Vera u ve~ni ìvot

Na{i preci su, na svojim nadgrobnicima, izraàvali veru u ve~ni
ìvot ~vrsto i nepokolebivo. Na jednom spomeniku pi{e: “Bog je
Otac; grobovi su ìzne dveri” (vrata ìvota); na drugom, u kwizi koju
je izrezao kamenopisac stoji: “@ivimo da mremo, a mremo da ve~ito
ìvimo, jer Bog nikad ne mre”. Na spomenicima ~ovek je uvek “rab
Bo`ji”, koji se ìvotom spremao da pre|e duboku reku {to ga odvaja
od O~evog Doma. A ovaj ìvot je, kako peva Sveti Jovan Damaskin u
pesmama opela, “senka i san”. Za tren ga nema – i{~ezne kao vodena
para. Zato na grobu Vasa Brajovi}a iz Draìnovi}a (+1861.) stoji:
O, Srbine, ko si da si
da ti je znati {ta si
Znaj da ni{ta drugo nisi
nego prah i pepeo.
No, iako zna za to, Srbin ne gubi nadu. Za{to? Zato {to
postoji Nebeska Srbija. “Bog mu dao u raju naseqe”, govorili su Srbi
za svoje usnule. A tamo ima mesta za svakoga: od sveca do pokajnog
gre{nika. Zbog toga na grobu jednog doma}ina, koji se upokojio 1886.
stoji: “Odok radostan na Nebesko Carstvo”. Kamen – belega iznad
glave sedamnaestogodi{we devojke veli: “Vinuk se u nebesne visine da
tamo an|eoskim ìvotom cvatem”. Smrt je stra{na, ali o~ajawa nema.
O~evi su na spomenima svojoj deci pisali da su im maloletna ~eda
umirala “po milosti Bo`joj” (“Bog dao, Bog uzeo”, kao {to zbora{e
i pravedni Jov, koji u najve}im mukama ne pohuli na Svevi{weg.)
Ledni kamen nadgrobnika sestra greje suzom i molitvom: “Boè, spasi
du{u mome bratu Risimu”; a desetogodi{wakiwa iz Kravarice svojoj
majci koja rida poru~uje: “Ne brini se, ne pla~i moja mila majka, u
raju me zagrlila moja mila baka”. Srbi su raj doìvqavali kao prisno
susreti{te sa Bogom i precima, sa “mnogim i mnogim, i srodnicima
dragim”, kako veli Vladika Nikolaj u svojoj pesmi “Nebeska Srbija”.
Tu }e deda zagrliti unu~e, i otac sina, i mati svoju k}i, i sestra
brata, i prijateq prijateqa; tu je miris lep{i od mirisa bosioka i
duwe, i svetlost silnija od svetlosti sun~eve, i radost ve}a nego kad
rodi p{enica i vino. Zato epitaf tvrdi: “Blago onom ko u ~istoj veri
iz ovoga u nov ìvot po|e”.
Srbsku filosofiju groba iz koga }e zablistati zora vaskrsewa
wego{evskim stihovima opisao je sve{tenik Arsenije Prokopijevi},
koji je na spomenu svom ocu kraj ivawi~ke crkve zabeleìo slede}e:
Evo groba, neizbje`na dvora,

|e s’ odmara tjelo od umora,
|e je pravda podjednaka svima,
|e se ravwa prosjak s carevima,
|e se ne zna za ~emerne dane,
|e su svakom suze ubrisane,
|e nestaje od bola leleka,
|e sve boqke na{le sebi leka,
|e su dveri {to vode svakoga
kroz wih poznat Tvorca velikoga.
Veliki Tvorac i Wegova ~eda, Srbi, stole}ima su se poznavali. jer,
”sve je sveto i ~estito bilo,
i milome Bogu pristupa~no”.
Mladi}i i devojke na spomenicima

Pozivaju}i juno{e i deve da qubav uzqube, despot Stefan Visoki,
u svom “Slovu qubve”, moli ih da to ~ine “pravo i nezazorno”, da ne
bi svoje “mladi}stvo i devstvo povredili”, jer mladi}stvo i devstvo
~edno{}u na sebe prizivaju ono {to je Boànsko. Lepota i radost
mladosti su od Boga; i kad lepota i radost mladih odu prerano sa ovog
sveta (a i to “prerano” je opet po na{im qudskim merilima), odlaze
onome ko ih je dao. Tako na jednom nadgrobniku stoji: “Ovde po~iva
Bogom ukra{ena devica Selena, preliepa k}i”.
Device i momci na spomenicima po Zapadnoj Srbiji kao da su si{li
sa ikona i fresaka. A za{to? Jer su tako i ìveli. Za devojku
kamenopisac kaè da je ìvela “ u liepom devoja~kom vladawu” i da
je umrla kao “~asna i po{tena devojka”. Bila je “osobita radnica i
kutwica” (ku}anica), “od najlep{e ruke poslu{nica svojoj majci”.
Momak je, tako|e, ìveo “u dobrom vladawu i poslu{nosti”.
Velika je bila i wihova rodbinska qubav. Na grobu Simke Jankovi}
iz Lasca stoji da se “razboqe od àlosti za svojim bratom kog je ona
najvoqela i drugog dana za wim prestavi se”. Sre}ko iz Visibabe,
narednik, “pogibe na ostrvu 1916. godine, a sestra mu Sida uvenu za
wime”. (Se}amo li se ovde one potresne narodne lirske pesme “Najve}a
je àlost za bratom”, u kojoj se isti~e da srce ne moè zarasti ako
je raweno bratovqevom smr}u? Se}amo li se sestrine tu`balice u
“Gorskom vijencu”? A ìvimo u vremenu u kome, pre~esto, bra}a i
sestre gledaju jedni druge sa mr`wom, sva|aju se oko toga ko }e paziti
stare roditeqe, kako }e podeliti nasle|e, itd.)
Supru`nici
Supruànska qubav i vernost su, od kada su komunisti do{li na vlast
u Srbiji, neprestano izvrgavani ruglu. Komunisti~ki ideolozi su
tvrdili da ih nije bilo ni u hri{}anskoj patrijarhalnoj kulturi. A
bilo ih je, i to svedo~e grobqa srbska.
G. Radojko Nikoli} prime}uje da je “atribut “verna” ~e{}i od svih
ostalih koji su se uz suprugu mogli pridodati”. Iako su imali decu,
supru`nici su celog ìvota ~uvali sve{tenu ~istotu rodnog ìvota.
(Nekada se, zbog stidqivosti, govorilo: “S opro{tewem, moja èna”;
“Moj mu`, Boè oprosti”.) A qubav je postojala, ~vrsta i nepokolebiva:
weno trajawe merilo se posebnim ar{inom. Tako je Savo Obradovi}
iz sela Gugqa iza sebe “ostavio bogatu zadrugu i vernu suprugu Stojku
sa kojom je poìveo 42 godine i 12 dana”. To su, sigurno, bili dani
za~iweni sla{}u uzajamnog po{tovawa i poverewa – ina~e se ne bi
beleìli na nadgrobnom spomenu. @ena muù u Gora~i}ima postavila
je biqeg “za na{e verno i qubavno ìvovawe za 20 godina. Prosti,
Jeko”. (“Qubavno” zna~i “puno qubavi” i “qubazno”. Re~ “qubavnik” je
u 19. veku zna~ila “omiqen, svima drag ~ovek”.)
Hri{}anske vrline ~inile su osnovu srbske porodice. Tako se
na grobovima ~estitih èna pisalo: “Nije u svom ìvotu nikog
ucvelila”; “Ni sa kim nije u zavadi bila”; “Bila je pa`qiva prema
radnicima i prijateqima”. Za Miqku Petrovi} iz Sve{tice se veli:
“Pokojnica bila je ~ove~na – juna~na u àlosti, kao i u radosti. Umela
je razgovoriti sebe i drugoga, koja je bila za primer i ostalima”.
Supru`nici se najvi{e hvale decom koju su iza sebe ostavili.
Na primer: Dobra supruga i majka podigla deset deca”; starac iz
Trbu{ana:
”Za ìvota imao sam sre}u,
imam koga da mi pali sve}u”;
Mikailo Vu~i}evi} iz Tabanovi}a:

”Al’ se opet moja sre}a vila:
sinovi su moja desna krila.
Sa sve}ama oko groba stoe:
wig sedmoro – to je srce moe”.
Kamenopisac je, u ime jedne majke, ostavio trag: “U braku sa muèm

imala sam osmoro dece, koig sam ih juna~ki sa~uvala za vreme rata
od 1912. do 1918. g. I danas ostaju nakon mene svi ìvi. I lepo sam
do~ekala.” Ako supru`nik umre, deca koja ostaju iza wega su spomen
bra~ne qubavi. Jedna èna hvali muà {to je nije ostavio samu, nego
joj je podario ~eda, da joj budu uteha. U Markovici mu` se obra}a èni
koja po~iva telom u zemqi, a du{om kod Gospoda:
Se}a{ li se, Miqo moja,
kad si mi negda bila:
kad do|emo mi sa rada,
deca su nas zagrlila.
A sad grle dvaput mene,
jednom, Miqo, mesto tebe.
Maj~instvo je `rtveno sluèwe Bogu i braku. Desanka Petrovi} iz

Ivawice “u najsvetijoj du`nosti – u materinstvu – naprasno preminu...
ostavqaju}i svoje novoro|eno ~edo ni gledano ni maj~inom rukom
milovano”.
Dobri doma}in se, preko spomenika, rastaju sa svojim bli`wima
kao da idu na daleki put, ali i kao da znaju da }e se opet videti.
Starac Kosta Matovi} iz Adarana poru~uje svojima: “Zbogom, bra}o,
i ti baba, neumorni druè, i vi, mili sine, }eri, snahe, unuci i unuke
moje”. Imali su razloga da sre}ni odu sa ovoga sveta: tihi spokoj im
je ispuwavao du{u jer su oni, ku}evnici i trudbenici, odlazili da u
Bogu na|u odmor od zemnih trudova svojih.
Na srbskim spomenicima putnik biva pozvan da zastane i da “ne
poàli truda svoga da ~ita”. Jer ima {ta da se pro~ita. Recimo, zapis
iz Visibabe, kojim pokojnik poru~uje ìvima kako da ìve da bi
ìveli ve~no:
Zbogom deco i unuci moji,
vi sad znate {ta vam du`nost stoji:
po{tuj Boga i bli`wega svoga,
pridr`te se karaktera moga.
Poslu{ajmo ga. Ne}emo se pokajati.
Pravoslavni put, 7/2000.
KARA\OR\E I WEGOV NAROD

(@rtvena glava i temeq slobode)
O suprotstavqawu zlu silom

U doba Vu~i}evog prolaska s vojskom prema Beogradu, se}a se
Milan \. Mili}evi}, razgovarali su seqaci o zulumu koji narod trpi
od Obrenovi}a. Dok su brali kukuruz, jedan upita: “A da li je pod
Kara|or|em bilo zuluma?” A drugi mu re~e: “E, moj brate, bilo je, kako
nije; bilo je zuluma da propi{ti materino mleko; ali se onda ratovalo
s Turcima, pa je to druga stvar. Ja sam slu{ao /…/ da je Kara|or|e
sam, svojom rukom, ubio sto qudi kr{tenih Srba, pa je wemu Bog sve
oprostio za to {to je ’ri{}anluk oslobodio od Turaka!”
U ovoj re~enici vidi se da su Srbi veoma dobro shvatali ulogu
sna`ne istorijske li~nosti u vanrednim okolnostima. “Ne moè
se carstvo zadobiti, / na du{eku sve duvan pu{e}i”, veli Filip
Vi{wi} u “Po~etku bune protiv dahija”. Pet vekova turskog ropstva,
sva ponièwa i stradawa koja je srbski narod doìveo, traìla su
odlu~nog i ozbiqnog ~oveka, spremnog da ide preko prepreka, ~oveka
svesnog da se borba za duhovnu i politi~ku slobodu ne moè ste}i
ve{tinom, nego vrlinom (Vladika Nikolaj), ali i ~oveka koji ne preza
pred kr{ewem svakog otpora sagledanoj stvarnosti ka kojoj se stremi,
stvarnosti slobodne Srbije. Zato nije slu~ajno da je Kara|or|e na silu
u ustanak gonio one koji su odbijali da mu se pridruè, pa ~ak i palio
srbska sela koja su bila “u lepo” s Turcima. Jer, plemenski mentalitet
i sklonost partikularizmu bili su veoma ozbiqna opasnost na putu
ka obnavqawu nemawi}ke dràve. (Setimo se da su svi veliki srbski
vladari morali da se bore protiv tog partikularizma: i Nemawa, i
Sveti knez Lazar, osniva~i najva`nijih sredwovekovnih dinastija,
prvo su pobe|ivali sredobe`na stremqewa velika{a koji su hteli da
budu oblasni gospodari {to se ne osvr}u na potrebu o~uvawa dràvne
celine.) Tu Kara|or|e nije imao milosti: svako ko se suprotstavi
sna`noj vlasti bez koje nema zajedni~kog pregnu}a, bi}e surovo
ka`wen.
Vukov opis onoga {to se de{avalo je najsu{tinskiji za poimawe
Kara|or|eve dràvotvorne svesti: “Knezovi i ostali poglavari
iznajprije izaberu i postave Crnoga \or|ija, kao gotovo da im bude
sluga; ali on, dobiv{i vlast i silu u ruke, stane vladati i svima
zapovijedati gospodarski! Kad se ova buna ovako sre}no protegne i
oni vide da starje{instvo donosi ~est i slavu i bogatstvo, onda se
svaki stane kajati {to on nije starje{ina; i |e koji od ovih ve}ih
nahijskih starje{ina stane raditi, ako ne moè nad svima biti
starje{ina, barem u svojoj nahiji da mu niko ne zapovjeda. Zato stanu
vikati na Crnoga \or|ija da je on hajduk, i da hajduk zemqom i narodom
niti je kad upravqao, niti moè upravqati. A ni jednome od ovih
poglavica nije tako bilo za nevoqu da se nao~igled sad odmah mrzi
oko toga s Crnim \or|ijem kao knezu Teodosiji; jer on ne samo {to
je glavno starje{instvo od sebe odbacio i \or|iji nametnuo, nego mu
je \or|ije malo-pomalo i nahiju kragujeva~ku, u kojoj su iznajprije
obojica zapovijedali, uzme svu pod svoju vlast. Zato se on u Pe}inama
(vi{e Ostru`nice) svadi s \or|ijem i potegne iz pu{ke da ga
ubije, no pu{ka ga prevari, a \or|ije onda potegne te wega posred
srijede, govore}i: “Kojekude, po du{i te! Kad si znao boqe od mene
ure|ivati i zapovijedati, za{to si mene nagonio da se ovoga posla
primam?” I zato su se svi pla{ili Kara|or|a, {to je potvrdio i sam
knez Milo{. Kad mu je sekretar Dimitrije Joksi} pro~itao da Vuk
Karaxi} u spisu o Pravitelstvuju{~emu sovjetu veli kako se vojvode
nisu bojale Kara|or|a, Milo{ je uzviknuo: “Laè{, Vu~e, laè{!”, a
zatim ga opsovao i dodao: “Ja se qutim na Vuka {to pi{e tako. On ili
ne zna kako je bilo, ili navalice laè. Kako da se vojvode nisu bojale
Kara|or|a, kad nije bilo nijednoga kom se nisu tresle haqine na wemu
kad pred \or|a izlazi? Bre, bojali su se, te jo{ koliko!”
Kara|or|e je svesno usa|ivao taj strah u qude. Jer, u vanrednim
okolnostima, pogotovu u borbi za slobodu i dràvu, svako popu{tawe
i svaki kukavi~luk moè skupo da ko{ta, i da odnese na hiqade
qudskih ìvota. Vo`d je ustanak po~eo samo kao bunu protiv dahija,
ali ga je nastavio kao borbu protiv Stambola. Ne zaboravimo, Srbi
su prvi balkanski narod koji se usudio da se digne protiv sultana.
Grci }e to u~initi tek 1821. godine, kada su Srbi iza sebe imali i
Ora{ac i Takovo. Kara|or|e je ose}ao narodnu muku kao svoju, i nije
bio nasilnik radi nasiqa i dokazivawa da je on gospodar, a svi drugi
robqe… Kada je Kara|or|e u Jagodini sreo gazda Mladena i izloìo mu
svoj plan odbrane, kojim je trebalo {titi ne samo vojne poloàje, nego
pre svega narod, Mladen je bio nezadovoqan i protivio se tome. Na to
ga je Kara|or|e upozorio da }e narod, bez za{tite, izginuti kao stoka.
Mladenova re~enica: “Neka ginu. Svadbe bez mesa ne moè biti”, navela
je Kara|or|a da duboko uzdahe, legne i uzvikne: “Ej, Mladene, Mladene!
Bog te ubio! Dosad je ovaj narod bio o mojemu vratu, a odsada neka je
o tvojemu!”, posle ~ega je po~eo da bquje jed i te{ko se razboleo. Bol
zbog naroda – eto osnovne osobine naizgled surovog vo`da. Govore}i o
tome, vladika Atanasije (Jevti}) je po~etkom devedesetih upozoravao
da u la`nom vo`du Srbije, nema ni~eg kara|or|evskog jer je u pitawu
“osion i opak ~ovek” u kome nema bola za bli`wim, bola narodnog.
“Li~nost je bol”, veli Nikolaj Ber|ajev u svojoj studiji “O ~ovekovom
ropstvu i slobodi”. I to su qudi dobro znali i svim svojim bi}em
ose}ali: iako je pobio “sto kr{tenih Srba”, wemu je “Bog oprostio”,
jer je “ri{}anluk oslobodio od Turaka”.
To jest, Kara|or|e je ustao u odbranu narodnih svetiwa – crkava,
manastira, ~asti i po{tewa srbskih èna i devojaka. Nije ustao zbog
zemaqske nepravde, nego zbog zla koje je po~elo da nagriza sam koren
narodnog bi}a. I, naravno, taj ustanak nije bio nimalo slu~ajan, nego
jedan od mnogobrojnih ustanaka naroda koji se nikad nije pomirio
s ropstvom. (Setimo se da su mo{ti Svetog Save 1594. godine bile
spaqene od Turaka zato {to su banatski ustanici nosili zastave sa
likom Svetog Save i kada je vladika vr{a~ki Teodor, koji je bio na
~elu svoje pastve, odran ìv.)
U svojoj raspravi “O suprotstavqawu zlu silom” ruski religiozni
mislilac Ivan Iqin nas upozorava na osnovna moralna protivre~ja
rata u ime dobra: “Da, put sile i ma~a nije pravedan put. Ali
ima li drugog, pravednog? Zar je to put sentimentalisti~kog
nesuprotstavqawa, koji je put /…/ izdaje slabih, sau~e{}a sa
zlo~incem, “sakrivice” sa zlotvorom, i, na kraju, naivno – licemernog
samozadovoqstva? Naravno, taj put ima “spokojniju”, mawe krvavu
spoqa{wost; ali samo lakomislenost i zla tupost mogu da ne ose}aju
kakva je cena za taj “spokoj” i takvu “pristojnost”… Onaj ko pred
agresivnim zlo~ina{tvom traì idealno moralno re{ewe kao ciq,
taj ne shvata osnovnu ìvotnu tragediju: ona se sastoji u tome {to
u takvoj situaciji NEMA IDEALNOG ISHODA. Ve} najprostije
prisustvo protivuqubavne i protivuduhovne voqe u du{i drugog ~oveka
taj bezuslovno – pravedni ishod ~ine te{kim i problemati~nim: jer,
kako ne suditi i ne osuditi? kako ne iza}i iz punote qubavi i ne
uznegodovati duhom? kako se ne pokrenuti i ne suprotstaviti? Ali u
prisustvu istinskog zla, koje se izliva u SPOQA[WA ZLODELA,
idealno – pravedni ishod postaje TOBO@WI, LA@NI zadatak. Tog
ishoda nema i ne moè da ga bude, jer dilema koja se javqa pred ~ovekom
za wega ne ostavqa mesta. /…/ Zlo~inac, koji je pogazio duhovno
prizivawe ~ovekovo i na to primorava druge qude, stavqa svakog, koji
je usvojio delo Boìje pred izbor: ostaviti delo Bo`je i izdati svoje
duhovno i religiozno prizvawe, ~uvaju}i svoju “pravednost”, ili ostati
veran Bogu i prizvawu, ostvaruju}i ga na putu koji nije pravedan. /…/
@ele}i dobro, predan dobru, on vidi da je primoran da u ime svog
religiozno istinitog ciqa na sebe uzme nepravednost i mo`da krivicu
i, na prvi pogled, da napusti dobro; pritom, sa punom sve{}u o tome
{ta ~ini. Wegov poloàj je MORALNO – TRAGIÂN, i jasno je da je
izlaz iz istog mogu} samo sna`nim qudima.. Ali snaàn ~ovek svoju
snagu potvr|uje upravo time {to ne beì od sukoba u tobo` vrlinsku
pasivnost, i ne zatvara o~i pred tragi~nom prirodom istog, upadaju}i
iz malodu{nosti u la`nu du{evnost; sna`ni ~ovek vidi tragi~nost
svog poloàja i ide mu u susret, da bi iza{ao iz wega i pretrajao
ga. On na sebe uzima nepravednost, ali ne sebe radi, nego Bo`jeg
dela radi. I to {to on ~ini jeste wegov postupak, wegova sopstvena
delatnost, koju on ni ne misli da pripisuje Bogu. /…/ Podvig ovde nije
samo u vo|ewu borbe, nego u onoj duhovnoj napetosti koja je potrebna za
otvoreno i trpeqivo PRIMAWE mogu}e KRIVICE. Napetost duha
ovde je neophodna ne samo da bi zlo~inac bio usmr}en nego i da bi se
taj postupak podneo i da bi se u~iweno delo pronelo kroz ìvot, ne
krwe}i svoj postupak malodu{nim odricawem od neophodnosti istog,
ali i ne idealizuju}i wegov moralni sadràj”.
Istinitost ovih Iqinovih re~i na primeru Kara|or|evom neporeciva
je. Po Vuku Karaxi}u, on je bio radan ~ovek, doma}in, koji nije uìvao
u ratu i ratovawu, i nije podjarivao najopasniju osobinu na{eg epskog
mentaliteta – sujetu, èqu da bude prvi po svaku cenu i u svemu. (Epska
sujeta je opasna upravo zato {to ~oveka magijski opija “voqom za
mo}i”, i zatvara mu puteve uma; zato Vuk Mi}unovi} Vladiki Danilu
kaè: “A ja zebem od mnogo mi{qewa”.) I kad je bio najbogatiji,
nosio je “stare svoje plave ~ak{ire, izno{en kratak }urak i dobro
poznatu crnu kapu”; spavao je sa trupcem pod glavom. ]erka mu je sa
svim ostalim seoskim devojkama i{la na vodu. I jo{: “U Topoli bi
svak’ pomislio od wega da je seqak. S momcima je iskr~io jedan kraj
{ume; odveo je vodu na jednu vodenicu; posle je imao obi~aj zajedno sa
wima hvatati ribu u Jasenici. Orao je i radio zemqu. Svoj ruski orden
je pokvario jedared nabijaju}i obru~ na bure”… Pred sobom imamo
lik vo|e koji je to postao zahvaquju}i Bo`jem i narodnom pozivu, ali
vo|e koji ne stremi da bude ne{to vi{e od onoga {to jeste. Godine
1807, u Malajnici, on je ruskom pukovniku Pauli~iju rekao: “Znajte,
gospodine, da ja ne èlim ni{ta drugo, nego da vidim svoju otaxbinu
oslobo|enu od Turaka tako da nikad vi{e ne strahuje od wihova jarma;
i onda bih se vratio mojemu plugu”.
Kad je bilo mirno doba, veli Vuk, Kara|or|e se nije mnogo me{ao u
ono {to se zbiva u dràvi, i sve je prepu{tao kancelarijama: “Pu{tao
je stvari rado i pozadugo nek’ idu svojim putem”… Ali, u vanrednim
okolnostima nije bilo tako. Kada su Turci navalili na Deligrad, i
kad je Kara|or|e poslao svoje momke da sakupe seqake po Topoli zarad
kretawa u borbu, jedan od pozvanih ubi vo`dovog glasnika. Desilo se ovo
u selu Stragarima. Kad je ~uo za to, Kara|or|e do|e sa svojom pratwom
i ubije i tog seqaka i porodicu mu; ostalo je ìvo samo jedno dete.
Godine 1808. ubio je Gavra Jednookog, buquba{u prekodrinskih be}ara,
koji je odbio da zvorni~kom pa{i vrati zelenka, jednog od tri pa{ina
kowa koja je Gavra oteo. Kara|or|e mu je pisao i molio ga da zelenka
vrati da se sukob sa zvorni~kim pa{om ne bi produbqivao. Kada su se
sreli, buquba{a re~e: “Gospodaru! @ivot mi uzmi, a zelenka ne dam”,
a Kara|or|e: “More, Gavrilo, zar ja da mirim, a ti da zava|a{?” I,
po{to je Gavra odbio da poslu{a, vo`d ga je ubio, kukaju}i posle nad
wim, jer mu je bio drag. (To Vuk Karaxi} pomiwe kao stalnu osobinu
vo`dovu: àlio je onoga na koga je digao ruku, i “nije bio osvetqiv
– ako je kome jedanput oprostio, posle se nije nikad vi{e ni se}ao
onih uvreda”.)
I tako dolazimo do ~iwenice da je vo|a Prvog srbskog ustanka ubio
svog brata. Evo {ta o tome kaè Vuk: “Ra~unaju}i na svoje ime, brat
mu se poprili~no izmetao iz reda, a Kara|or|e ga je dugo trpeo. Ali
kad on silova neku devojku, i wezina rodbina stade na glas vikati da
se toga radi i na Turke ustalo, Kara|or|e se tako naquti da je svoga
ro|enog brata, kojega je jako pazio, za to nedelo obesio o ku}na vrata.
Materi nije dao plakati za wim”. I jo{ pomiwu svedoci da posle toga
tri dana ni sa kim nije prozborio ni re~i…
Ovaj, na prvi pogled zastra{uju}i ~in, najdubqe nam ukazuje na moralni
tragizam vo`da Kara|or|a. Kada ~ovek vodi jedan narod, on nema pravo
na li~ni ìvot i na li~na ose}awa. On je sav narodni, i svaki wegov
postupak svojina je svih koji idu za wim. Dakle, Kara|or|e je ubio
brata zato {to je brat silovao nevinu devojku, obe{~astio ènsko
~eqade, zbog ~ega su Srbi i ustali (“Ne dirajte u wihove crkve, / ni u
zakon, niti u po{tewe”, poru~ivao je, prema Vi{wi}u, Murat na samrti
Turcima koji ostaju da vladaju Srbijom, ali ga oni nisu slu{ali.)
Sve samovoqe mogle su se podnositi, ali kad je brat pogazio svoj i
Kara|or|ev obraz, obraz jedne Srbkiwe, obraz ~itavog naroda (jer,
narod je ustao da brani obraz), onda nije bilo milosti. Zato on majci
i zabrawuje da kuka. Postupak zbog koga je drugi wen sin ubijen je
takav da on ne zasluùje da bude oàqen ni kao mrtav. I tu dolazimo
do onoga o ~emu nam je svedo~io Iqin: ~ovek koji ustaje da se oru`jem
bori protiv zla, uvek mora biti svestan da na tom putu nema dobrih
re{ewa, i uvek mora biti spreman da preuzme odgovornost za svoje
postupke, ne pripisuju}i ih Bogu, sudbini, zloj kobi, nego samom sebi,
slobodnoj i odgovornoj li~nosti koja je stala na put borbe do pobede
ili smrti. Kara|or|e }e tri dana }utati, crn kao zemqa, i uàs }e
obuzimati wegovu du{u od onoga {to je u~inio; ali, nikom ne}e re}i
{ta ga i koliko boli, jer se od wega o~ekuje da bude vaplo}ewe pravde.
On nema pravo na li~ni bol i li~ni ìvot kad vodi jedan narod. On je
narodu u Ora{cu rekao: “Ko se uhvati u najmawoj izdaji, ho}u da ubijem,
da obesim, da udaram na stra{ne muke!” I narod mu je uzvratio: “To
sve ho}emo i mi!” Zato Kara|or|e nije mogao ni{ta drugo do da svog
brata, izdajnika narodnog obraza, obesi, vo`d nije bio sentimentalni
moralista, nego ~ovek koji je morao da “uzdrma tartar” (Wego{). Zato
je tukao ~lanove Sovjeta ako nepravedno izvr{e presudu, govore}i “da
nipo{to ne}e trpeti da narod strada od nepravedna su|ewa”.
Tragi~ni lik
Kao {to je pokazao dr @arko Vidovi} u ogledu “Tragedija i Liturgija”,
anti~ka tragedija je bila religiozni ~in po preimu}stvu, to jest,
ODA u slavu TRAGOSA, `rtve koja je utemeqila zajednicu. Ona nije
bila dramsko delo u dana{wem smislu re~i: tu niko nije glumio radi
“umetni~kih efekata”. @arko Vidovi} tim povodom veli: “Iskonska
tragedija – od koje je u literarnoj tragediji mogu} samo odjek – je
ispa{tawe tragi~ne krivice ~ovekove. Sama re~e “tragedija” ozna~ava
i to ispa{tawe i slavqewe tragi~ne `rtve (ili tragi~nog junaka),
onog koji ispa{ta. To slavqewe moè da bude op{tenarodno slavqe,
jer `rtva ispa{ta krivicu ~itavog naroda, te narod ima i razloga da
`rtvu slavi, u tragediji, kao op{tenarodnom slavqu. To zna~i da su
blagoslov i blagodat potrebni ne samo za pobedu nad zlom, za uspe{no
ispa{tawe krivice, nego i za slavqewe te `rtve. Jer tragedija
je i SLAVQE, kako to i sama re~ kaè. Boànstveno mora da bude
podjednako i sa `rtvom, i sa onima koji prinose `rtvu, i sa onima
koji se uspehu i dejstvu `rtve raduju. To je opet jedinstvo: ispa{tawa,
`rtve koja predstavqa narod i, tre}e, samog naroda sa – boànstvom.
Tragedija je dakle, op{tenarodno slavqe, ili, {to je isto, preobraàj
stradawa u slavqe i praznik. Bez toga preobraàja stradawe bi bilo
samo stradawe, samo zlo, dok je tragedija preobraàj kojim se postiè
pobeda nad zlom (uz `rtvu) i SLAVQEWE te pobede”... Vidovi} je
dokazao da je anti~ki Grk ve} bio pripremqen za evan|eqe Crkve
– tragedijom. Jer, Liturgija, kao objavqivawe Stradawa, Smrti i
Vaskrsewa Bogo~oveka Isusa Hrista, jeste slavqewe Pashe, @rtve
Gospodwe koja je utemeqila zajednicu blagodatnih sinova i k}eri
Bo`jih u Wemu, Sinu O~evom po prirodi. Liturgija je slavqewe
Vaskrsa, “praznika nad praznicima i slavqa nad slavqima, u kome
blagosiqamo Hrista zauvek”, kako peva Sveti Jovan Damaskin u
pashalnom kanonu...
Zajednicu, dakle, utemequje @RTVA. Zajednica moè nastati samo oko
@RTVE, i to svesne `rtve, onoga koji je poneo svoj krst kao krst svoje
bra}e. To je duboko ose}awe svih pravoslavnih naroda, me|u kojima
Srbi ne ~ine izuzetak. Pogledajmo Ruse: wihovi prvi mu~enici,
strastoterpci (trpioci stradawa), sinovi Svetog kneza Vladimira,
krstiteqa kijevske Rusije, Boris i Gleb, postradali su od svog zlog
polubrata samo zato {to su odbili da mu se suprotstave, jer bi to
izazvalo gra|anski rat. Oni su vi{e voleli da umru nego da prolivaju
bratsku krv. (Jedan od novokanonizovanih ruskih svetiteqa, Car
Mu~enik Nikolaj II Romanov, tako|e se na{ao me|u strastoterpcima,
upravo zato {to je podneo smrt, skupa sa svojom porodicom, jer je
pristao da abdicira u korist brata Mihaila da bi se izbegao gra|anski
rat.) I prvi srbski mu~enik, Sveti kraq Jovan Vladimir, ubijen je
od srodnika svoje supruge Kosare, Vladislava, zato {to nije hteo da
se zlu suprotstavi zlom. @rtva je, naravno, temeq srbske zajednice
upravo kroz dvojicu najve}ih svetiteqa srbskog naroda – Svetog Savu
(koji, kako beleè Domentijan i Teodosije, kaè da nije poàlio ~ak
ni svoju du{u da bi do{ao u Srbiju i u~io one kojima pouka treba i
~ije }e mo{ti 1594. biti spaqene na Vra~aru) i Svetog kneza Lazara,
opredeqenog za Carstvo Nebesko, bez koga se carstvo zemaqsko
rasipa na balkanskim vetrometinama. Pri~e{}ivawe svih ratnika
u “bijeloj Samodreì crkvi” pred odlazak u boj na Kosovu zna~ilo je
najneposrednije sjedinewe sa Hristom, îja `rtvena smrt i vaskrsewe
postaju zaloga ve~ne pobede.
Tako dolazimo i do smisla Kara|or|evog u istoriji srbskog naroda.
On ostaje u svesti svojih potomaka li~nost nadistorijska, koja
nadilazi faktografiju. Iako nije bio bez svojih slabosti (mnoge od
wih opisao je Vuk Karaxi}), on je zra~ewem svoje li~nosti postao
“otac Srbije” (Wego{). îme? Upravo time {to je svoju glavu prodao
za wen mu~eni~ki venac, {to je u “Posveti prahu oca Srbije” Petar II
Petrovi} i rekao.
ôvek Bo`ji
Tragi~ni lik srbskog ustanka, koji je u sebi imao sve mane i vrline
srbskog ~oveka, Kara|or|e je uvek ostajao ~ovek Bo`ji. On je, u dubini
du{e, nosio veru u Hrista i svece Wegove, {to je mnogo puta dokazao,
pre svega svojim delima. Jo{ za vreme frajkora, kada su vojvode sa
narodom morale da beè pred Turcima u Austriju, skupa sa ostalim
uglednicima, na ple}a je podigao }ivot sa mo{tima Svetog Stefana
Prvoven~anog, srbskog kraqa, i poneo ga ka manastiru Feneku, da
ga Turci ne bi spalili. I to no{ewe srbskog zaveta na ple}ima i
u du{i su{tina je Kara|or|evog bi}a. I zato su stradali oni koji
su digli ruku na velikog Vo`da. Nikola Novakovi}, koji je sekirom
ubio Kara|or|a i wegovog momka Nauma, po{ao je prema Budilovini,
mestu svog ro|ewa, ali je upao u reku i voda ga je odnela pod to~ak
vodenice, gde je, polomqenih kostiju, izdahnuo. Sahrawen je bez belega
na grobqu u Opari}u. Vujica Vuli}evi} je oslepeo na jedno oko i umro
od ìvih rana. Milo{ Obrenovi} je bio proteran iz Srbije, a sin
mu je ubijen. Dragutin Mileti}, potomak Nikole Novakovi}a, koji je
krajem XX veka ìveo u selu Opari}u, u izjavi za novine je rekao: “Ubi
nas kumovska krv. Otkad je moj ~ukundeda ubio Kara|or|a, na na{u
ku}u je ba~eno prokletstvo. Nema {ta nisam radio u ìvotu da bih
ne{to stekao, ali ne vredi. Trudili su se i moji preci. Ne da nam se. Ja
dugo nisam verovao u te stvari. Tvrdio sam da su moji bili neradnici,
ali me je moj primer razuverio. Poku{ao sam da “dosko~im” sudbini.
Poslao sam sina iz sela u Rekovac, ali ni to nije vredelo. îm je
po~eo da radi, te{ko se povredio. Te{ko ìvi. Ne moè ni sebi da
pomogne, a kamoli meni”...
I zato Kara|or|e jo{ {aqe prouke svom narodu. Tako je u no}i izme|u
13. i 14. oktobra 1993. nebo iznad Pokajnice bilo obasjano krvavom
svetlo{}u, a iznad mesta vo`dovog ubistva zvuci i svetlost bili
su zastra{uju}i. Ova znamewa su o~ito najavila stradawe Srba iz
Krajine i Slavonije, Bosne i sa Kosova, stradawe ~itavog naroda.
Srbski narod je tragedijski narod, to jest narod ~ije se zajedni{tvo
zasniva na `rtvi i proslavqawu iste. Dvestagodi{wica Prvog ustanka,
koju do~ekujemo pod poluokupacijom tu|ina i wegovih gaulajtera,
treba da nas na to podseti. “@rtvena glava vo`da Kara|or|a” (Vladika
Amfilohije) jo{ uvek je glava oko koje se moèmo okupiti i koja nam
moè doneti nadu da nije sve izgubqeno. Jer, kako re~e nema~ki pesnik
Helderlin, “gde je opasnost, raste i ono spasonosno”.
Literatura:
1. Vuk Karaxi}: @ivot srbskih vojvoda, Nolit, Beograd 1967.
2. M. \. Mili}evi}: Kara|or|e u govoru i tvoru, Hipnos, Beograd
1990.
3. Ivan A. Iqin: O suprotstavqawu zlu silom, u “Sabrana dela I. A.
Iqina”, tom peti, Ruska kwiga, Moskva 1995. (na ruskom)
4. ûda Bo`ja u XX veku, Pravoslavna misionarska {kola, Beograd
2000.
5. @arko Vidovi}, Tragedija i Liturgija, Vizantijsko ogledalo, Ni{
1996.
@i~ki blagovesnik, Vaskrs 2004.
HRI[]ANSKI LIK SRBSKOG VOJNIKA
Na srbskim krajputa{ima (o kojima je ozbiqnu trilogiju:

“Kamena kwiga predaka” – “Seqakova du{a na kamenu” – “Kamenopisci
narodnog obraza” napisao Radojko Nikoli}) oslikani su divni
likovi srbskih ratnika nestalih negde po balkanskim i evropskim
gudurama u ratovima od 1912. do 1918. godine. Svaki od tih likova kao
da je si{ao sa freske. Jedan od najva`nijih momenata u prikazivawu
srpskih mladi}a koji su pali u boju za otaxbinu jeste ~iwenica da
su wihove ruke skr{tene na grudima, kao pred pri~e{}e, a da pu{ka
iz koje su pucali stoji po strani. Oni, braniteqi i za{titnici
“ène i deteta, crkve i plemena” (Wego{) nisu i{li u rat da ubijaju
druge, nego da `rtvuju sebe, i velika institucija narodnog genija
predstavqala ih je kao smerne, Bogu i rodu poslu{ne, kao one koji su
imali “stas moma~ki, pogled devoja~ki”. To ne zna~i da se oni nisu
borili, to ne zna~i da oni nisu pucali u neprijateqa. Ali to zna~i
da wihova osnovna snaga nije bila è| za ubijawem, niti voqa za mo},
nego krotka qubav prema zavi~aju i bli`wima. A ta je qubav izvor
najve}eg herojstva, najve}ih podviga za koje je ~ovek sposoban. Episkop
budimski dr Danilo (Krsti}) pravi razliku izme|u pojmova ubiti i
usmrtiti, pa kaè da prvo zna~i li{iti nekoga ìvota sa demonskom
èqom da nestane, da mu se zatre trag i ime, da i sama wegova du{a
bude uni{tena, a ono drugo zna~i posluìti kao oru|e pravde Bo`je
u odbrani svetiwe, otaxbine, porodice, i spre~iti nasilnika i
skvrniteqa pa ~ini zlodelo koje je namerio da ~ini.
U svakoj kwizi “Karakter i mentalitet jednog pokolewa” Dragi{a
Vasi} isti~e upravo ono o ~emu smo govorili kad smo pomiwali
likove na krajputa{ima: ciq srpskog vojnika je uvek i svagda bio da
se {to pre vrati ku}i, a ne da ubija i uìva u ratnim strahotama.
Iz svega toga vidi se da su Srbi u dubini svog bi}a shvatili poruku
kirilo-metodijevskog pravoslavnog predawa, koju je Sveti Kirilo
izgovorio kada su ga Saraceni pitali “kako hri{}ani mogu ratovati
a odràti Hristovu zapovest o moqewu za neprijateqe”. Ta poruka
glasi: “Hristos, Gospod na{, zapovedio nam je da se molimo Bogu za
one koji nas gone, te da i wima ~inimo dobro. Ali, On nam je jo{
rekao: ve}u qubav niko ne moè imati u ovome ìvotu nego ako li ko
du{u svoju poloì za prijateqe svoje. Stoga mi podnosimo uvrede koje
neprijateqi ~ine nama pojedina~no i molimo se Bogu za wih. Ali kao
zajednica mi se zalaèmo jedni za druge i polaèmo ìvote svoje, da
ne bi kako neprijateq, plene}i bra}u na{u, zaplenio s telima i du{e
wihove, i pogubio ih i telom i du{om”.
Jedna od najva`nijih osobina srbskog vojnika jeste wegov hri{}anski,
vite{ki odnos prema neprijatequ. [ta to zna~i? To zna~i da Srbin
ose}a da je i neprijateq ~ovek i ne dozvoqava sebi da se ogre{i o
~ove{tvo svog bli`weg, makar taj bli`wi bio sa druge strane boji{ta.
To je ono na~elo o kome je ~esto govorio na{ patrijarh gospodin
Pavle: “Pu{ka meni, pu{ka tebi, pa kome Bog i sre}a juna~ka”. To
jest – ogleda}emo se na bojnom poqu, ali ako te pobedim, ako te ranim
ili zarobim, ti za mene vi{e nisi smrtonosac, nego brat u nevoqi, i
ja s tobom moram postupati ~ove~no. Setimo se samo zga|enog vojvode
Dra{ka, koji, kad vidi kako Mle~ani zlostavqaju Dalmatince koji
robuju na wihovim galijama, uzvikuje: “[to, pogani, od qudi ~inite?”
S druge strane, sveto na~elo hri{}anskog ratnika jeste – ne cveliti
neja~, bilo ~iju. @ene i deca su neprikosnoveni, i ko se ogre{i o
wih, mora biti strogo ka`wen. Zato nije nimalo slu~ajno {to je
Kara|or|e, kad su mu rekli da wegov brat siluje devojke, obesio svog
brata i zabranio majci i uku}anima da ga oplakuju. (Zbog odbrane
~asti Srbi su se, izme|u ostalog, i digli na ustanak protiv Turaka).
Naravno, bilo mu je te{ko, i tri dana ni sa kim nije re~ progovorio,
ali nije mogao da dozvoli da bilo ko, pa bio to i ro|eni brat, kr{i
sveto srbsko pravilo – ne dirati neja~.
Primera hri{}anskog milosr|a na{eg vojnika ima mnogo, mo`da vi{e
nego kod bilo kog drugog naroda na Balkanu. Mi }emo navesti samo neke,
tek toliko da ilustrujemo ono o ~emu smo ve} govorili. Norveànin
Henrik Angel, oficir koji je sa Srbima bio u balkanskim ratovima,
u svojoj kwizi “Srpske ratni~ke pri~e” kaè: “Srpski vojnici, srpske
vlasti, zasluùju najve}u hvalu za svoje plemenito postupawe sa
osvojenim delovima zemqe. Ja i mnogi moji zemqaci, lekari i qudi,
kao i kapetan Neregor moèmo potvrditi da je u podru~jima gde smo
se kretali postupawe bilo veoma humano, sasvim druga~ije humano od
onoga na {ta smo ina~e navikli u Evropi. Vite{ko postupawe Srba sa
zarobqenicima i izbeglicama moè da prevazi|e samo ono koje pokazuju
Crnogorci. I to kaèm po sopstvenom uvidu, a ne po pri~awu drugih.
Slu~ajnost je u~inila da sam jednom stanovao sa nekoliko stotina
muhamedanskih izbeglica. Nisam video ni traga lo{eg postupawa.
Srbi su im obezbedili besplatan prevoz vozom, dozvoqeno im je da se
smeste po vagonima i oko wih, od vojnika su dobili ~ak i hleb. (Od
svojih jednovernih u istom selu dobili su samo malo duvana.) Video
sam da te izbeglice toliko veruju vojnicima da su, kada su oni, jedno
tuce wih, lak{e bolesnih, digli logor i krenuli, skoro svi po{li
za wima. @ene su uprtile decu na le|a i uzele za ruke, natovarile
na sebe ono malo {to su posedovale i poùrile za wima. Video sam
vojnike kako pomaù deci, kako uplakanoj deci daju vodu i hranu…
Ja sam, {to se mene ti~e, napustio Srbe pun najvi{eg divqewa prema
vite{kom, pa`qivom na~inu na koji su vlasti, kako civilne, tako
i vojne, postupale u osvojenim podru~jima. U Ko~anima sam video
stotine muhamedanskih i bugarskih udovica i wihove dece kako svaki
dan dobijaju bra{no i gorivo. U Manastiru sam video isto, samo u jo{
ve}em obimu. Nismo ba{ naviknuti da to uvek doìvimo od naroda
koji se hvale da su na vi{em kulturnom nivou od Srba. Dozvolite mi da
dodam da ja i moji drugovi nikad nismo videli nijednog pijanog vojnika,
nijednog neu~tivog vojnika, nijednog brutalnog vojnika. To mora da
zna~i da srpski vojnici imaju pre svega jaku narodnu disciplinu.
Onda se moè razumeti da se u takvom narodu mogu obrazovati potpuno
upotrebqivi vojnici za samo 18 meseci. Nu`na vojni~ka disciplina
prirodno ishodi iz narodne discipline”.
U kwizi “Solunci govore” Antonije \uri} navodi slu~aj srbskog
vojnika koji je zarobio bolesnog Bugarina dok je ovaj na izvoru pio vodu.
Bugarin ga je molio da ga ubije, jer vi{e ne moè da izdrì. Umesto
toga, srbski ratnik je zarobqenika posadio na svog kowa, a on je kowa
poveo u pravcu srpskog logora. Tamo su sreli vojvodu Stepu Stepanovi}a
(onog, duboko pobo`nog, koji se svaki put pred bitku molio za svoju
vojsku i narod). Kad je video tu sliku, veliki vojvoda je, umesto da svog
vojnika ukori ({to je ovaj o~ekivao), uskliknuo: “Hiqadili se takvi
sinovi!” Jer dok je takvih, Srbi ne mogu propasti.
Dragi{a Vasi} u pomenutom delu “Karakter i mentalitet jednog
pokoqewa” opisuje sudbinu srbskog vojnika Packa, koji je, na ni~ijoj
zemqi, izme|u srbske i bugarske linije fronta, iskoristiv{i prekid
vatre zbog magle koja je pala, iza{ao iz rova da bi sahranio bugarskog
podnarednika Kasanova, koji je leào na ni~ijoj zemqi. Packo mu je
i krst izdeqao i pobo mu ga vi{e glave. Kad se magla razi{la, neko
od Bugara je ugledao Packa, pucao u wega i ubio ga na mestu. On je pao
preko krsta na grobu svog neprijateqa.
Posle poraza kod Bitoqa i Oblakova, Xavid-pa{a se sa razbijenom
turskom vojskom povla~io, dok su ga gonili vojvoda Vuk i pukovnik
Zisi}. Prestolonaslednik Aleksandar je saznao da me|u Turcima
u povla~ewu vladaju glad i zarazne bolesti. Zato je naredio da se
neprijatequ po{aqu hrana i lekovi. Dirnut ovakvim postupkom, pa{a
je odmah poslao svoje parlamentare radi pregovarawa.
Kada su, u slavnom srbskom 19. veku, Crnogorci zauzimali Nik{i},
wihova komanda je poru~ila Turcima da Crnogorci topovima mogu
razoriti grad, ali da bi to zna~ilo i ru{ewe grada i pokoq neja~i, pa
su pravoslavni oficiri garantovali Turcima da mogu da pre|u u Bosnu,
sa celokupnim naoruàwem, ako to èle – to jest, da mogu da se povuku
bez borbe. I zaista, Turci su se povukli bez borbe, a Crnogorci su
odràli svoju re~. Braniocu Skadra, Esad-pa{i, zbog hrabrog dràwa
na{i oficiri ostavili su znake oficirskog dostojanstva – sabqu i
revolver. Esad-pa{a }e to Srbima vratiti dobrim, i kasnije, kad su se
povla~ili preko Albanije, nastoja}e da im pomogne.
Svakako da u obrasce hri{}anskog pona{awa srpskog vojnika spadaju i
ona pravila koja su o~evi predavali sinovima kada su sinovi i{li da
se bore za otaxbinu. Ta Pravila su bila kratka, jasna i jednostavna:
1. Kad se puca, ne ni{aniti u neprijateqa, nego pucati prema
neprijateqskim linijama (naravno, to nije uvek mogu}e, ali kada je
mogu}e, postupiti tako);
2. ne uzimati ni{ta sa pokojnika od wegovih li~nih stvari;
3. ~uvati se od nemoralnog ìvota i raspusnosti;
4. po{tovati tu|e i ne otimati ne~iju muku i znoj.
Pokojni deda po majci pri~ao mi je da je wegov otac Janko Lu~i}, iz
Kulinovaca kod â~ka, prelazio preko Albanije sa desetinama hiqada
drugih vojnika i mu~enika. Bili su gladni do bola. Jednom prilikom,
dok su prelazili kroz albansko selo, on je, ne mogav{i da izdrì glad,
udario kundakom o vrata neke ku}e. Otvorila mu je Albanka, sa zarom
i ferexom. Iza we je bilo mnogo dece koja su ga upla{eno gledala.
Tada je Janko na {iptarskom zatraìo hleba i èna mu je pruìla
komad proje. To je bilo dovoqno da Janko Lu~i} re{i da vi{e nikad
na taj na~in ne traì hleba – setio se da mo`da neki tu|in udara na
vrata wegove ku}e i traì hleba od wegove ène i gladne dece.
Srbska vojska ima slavne i svetle tradicije juna{tva i ~ojstva. Vojska
danas, koja te tradicije ima, ne treba da se boji za svoju budu}nost,
samo ako im se vrati. Me|utim, veoma va`no je re}i da taj povratak
mora biti su{tinski, a ne formalan. A upravo to zna~i obnovu vojne
sve{teni~ke slu`be, mogu}nost da se vojnici i oficiri ispovedaju
i pri~e{}uju. Izvor ~ovekoqubqa je blagodat Jedinog ôvekoqupca,
Gospoda Isusa Hrista, ~iji su sinovi po blagodati Sveti Sava i Sveti
knez Lazar utemeqili etiku srbskog hri{}anskog vojinstva.
Ovih dana mnogo se govori o tome kako je na{a zemqa
multikonfesionalna, pa to smeta uvo|ewu veronauke u {kole i vojnog
sve{tenstva za pripadnike pravoslavne veroispovesti u Vojsku
Jugoslavije. To mogu da govore samo zlonamerni. Pravoslavqe se nikad
nije nametalo, niti }e se ikad nametati silom. Kao {to bi deca
tradicionalnih konfesija na na{em prostoru, kao i pravoslavna deca,
morala da imaju veronauku koju }e iz buxeta finansirati dràva (dakle,
rimokatolici, tradicionalni protestanti, muhamedanci, Jevreji),
tako isto bi i svakom pripadniku na{e vojske trebalo omogu}iti
da poha|a bogosluèwe svoje vere i slavi praznike svoje religijske
zajednice bez ikakvih problema. Uz to, u Vojsci se religijski pogled
na svet ne bi nametao ni onima koji nisu vernici. Pravoslavqe nije
marksizam, i oni koji tvrde da je hri{}anska veronauka isto {to
i marksizam ili nisu upu}eni u ono o ~emu govore ili zlonamerno
krivotvore ~iwenice.
Obnova srbskog hri{}anskog lika u vojniku na{e vojske zna~i}e
najve}u pobedu duha istine i pravde nad duhom laì i nepravde koji je
na{ narod tako dugo mu~io u 20. veku. Vojnik hri{}anskog srca ne}e
morati da se na silu privodi ispuwavawu pravila @enevske i drugih
konvencija – wegovo srce, puno qubavi, zna}e da izabere kojim putem
treba po}i ~ak i u najteìm okolnostima.
”Vojska i vera”, Vojska, Beograd 2000.
PRED HRAMOM NOVOMUÊNIKA ZEMQE RUSKE
”Cvetovi ruske livade duhovne, u godinu qutih progona divno

procvali, novomu~enici i ispovednici bezbrojni, svetiteqi, carski
strastotrpci i pastiri, monasi i mirjani, muèvi, ène i deco,
dobar plod ste u trpqewu Hristu prineli, molite se Wemu, kao
Zasaditequ va{em, da izbavi narod svoj od bezbo`nih i zlih, da se
utvr|uje Crkva Ruska, krvqu va{om na spasewe du{a na{ih”, peva se
u troparu Novomu~enicima zemqe ruske, postradalima od bezbo`nih
komunista, koji su, idu}i za Hristom kuda god On po|e, do{li na
Golgotu gra|anskog rata i crvenog terora, gulaga i ludnica u koje su
sme{tali vernike zbog vere u Wega... A ta Golgota najve}a je u istoriji
Crkve – svaka stopa zemqe ruske natopqena je krvqu i suzama onih koji
su krstom ustali protiv satane i wegovih slugu, komunista... I ovaj
izraz “svaka stopa” skoro da uop{te nije stilska figura; ponajmawe
je po{tapalica. Evo jednog primera: u zaseoku Butovo, na jugu od
Moskve, gde se nalazio poligon KGB–a, od 8. avgusta 1937. godine do 19.
oktobra 1938. godine streqano je 20726 qudi: od petnaestogodi{wih
de~aka do osamdesetogodi{wih staraca i starica. I to je jedna, samo
jedna, od mnogobrojnih Golgota zemqe ruske, u kojoj su antihristove
vojske u~inile sve da se ime Isusa Najsladosnijeg ni ne pomiwe me|u
qudima, ali u kojoj je to Ime, bez Koga nema spasewa svetu, opet blista
u du{ama stotina hiqada i miliona qudi.
Uvek je tako: satana misli da pobe|uje, ubijaju}i qude Bo`je; ali Bog,
Koji mu~enike Svoje prima i daje im vence besmr}a, svagda je jedini
Pobednik. Jer, XX vek, vek najsurovijih progona Hri{}ana, istovremeno
je i vek kada je, mo`da vi{e no ikad, du{a u{lo u Carstvo Nebesko
kroz porfirne dveri Krvi Jagwetove i krvi sopstvenog svedo~ewa.
Krajem novembra 1995. godine mnoge svetske novinske agencije
objavile su vest o rezultatima istraìvawa zvani~ne ruske dràvne
komisije za rehabilitaciju `rtava politi~kih progona. Prema tim
rezultatima, od oktobra 1917., od kada su Lewinove horde osvojile
vlast u Rusiji, pa do dana kada je komunizam pao i Sovjetija se raspala,
bilo je ubijeno oko dvesta hiqada sve{tenih i mona{kih lica, a oko
petsto hiqada bilo je podvrgnuto najstra{nijim represijama... Pred
tom ~iwenicom, koja je zahtevala pokajni pla~ ne samo Rusije, nego i
~itavog ~ove~anstva (pre svega Zapada, koji je, preko judeoameri~kih
bankara, finansirao Lewinovu revoluciju), niko nije zastao ni za
trenutak, niti se iko upitao: za{to se to desilo?
A desilo se zato {to je postavqen ciq da se na zemqi stvori savr{eno
dru{tvo, dru{tvo u kome ne}e biti “poniènih i uvre|enih”, nego }e
svi biti siti, sre}ni i spokojni, sve dok se sunce ne ugasi i zemqa
ne ohladi na svom putu oko sle|ene zvezde. Tom dru{tvu ne}e biti
potreban ni Bog, ni zakon Bo`ji; “religija je opijum naroda”... ôvek
je bog samom sebi, i nema drugih bogova osim wega, najvi{eg ploda
slu~ajnih evolutivnih mutacija. Ubiti babu – zelena{icu i postati
Napoleon, rekao bi Dostojevskijev Rodion Raskoqnikov. Ubiti stotinu,
dvesta hiqada reakcionarnih burùja i mra~wa~kog sve{tenstva koje
im sluì – i eto sre}e ~ove~anstva, kako su mislili boq{evici...
Ali, Raskoqnikov je shvatio da je babu ubio |avo, a da je on ubio samog
sebe; a boq{evici su, ubijaju}i sto, dvesta, trista hiqada, milion,
dva miliona, tri miliona “klasnih neprijateqa” (podaci kaù da je
ukupan gubitak stanovni{tva, nekad carske, Rusije pod Lewinovim
naslednicima bio oko stotinak miliona, ba{ kao {to je prorekao
Dostojevski) odlagali “sre}u ~ove~anstva” sve daqe u budu}nost da bi
na kraju, kada su nestali, iza sebe ostavili pusto{ i smrt nevi|enu
u istoriji ~ove~anstva. (Wihovi potomci, poput Jeqcina, koji je, od
partijskog aparat~ika, u starosti postao “demokrata” nastavili su
posao komadawa Rusije...)
Prema tome, bore}i se protiv Crkve Raspetoga i Vaskrslog Mesije,
komunosatanisti su na sve mogu}e na~ine nastojali da uni{te
“konkurentsku” veru; zato su, gde god su osvojili vlast, ru{ili hramove
i oltare, ubijali sve{tenstvo, mona{tvo i vernike, oduzimali crkvene
dragocenosti, crkve pretvarali u muzeje, domove kulture, pa ~ak i
{tale i klozete (tako su srbski komunisti u \akovici, pedesetih
godina ovoga veka, sru{ili spomen – hram podignut nad kostima Srba,
vojnika i civila, `rtava Prvog svetskog rata, da bi od ostataka istog
napravili javne nu`nike.) Minirawe hrama Hrista Spasiteqa u
Moskvi, sazdanog u znak blagodarnosti Gospodu za pobede ruskog oru`ja
u ratu protiv Napoleona, izvedeno je sa jednom jedinom namerom: da
se na mestu ru{evine podigne Dom sovjeta, sa ogromnom Lewinovom
figurom na vrhu, i da se time ozna~i da je umesto pravoslavnog
Carstva, Tre}eg Rima, zauvek trijumfovala Tre}a Internacionala
(Rusi bi rekli: “Infernacionala”.)
Ali, Rusija je 2000. godinu do~ekala sa obnovqenim Hramom Hrista
Spasiteqa na istom mestu. Hristos voskrese!
1999-2000.
NA[A PRO[LOST I NA[A BUDU]NOST
(Evo jednog pisma svetog Nikolaja @i~kog upu}enog starcu

Nikanoru Hilandarcu 10. marta 1956. nekoliko dana pred upokojewe
ì~kog svetlosnika srbske vere. Pismo, zbog lepote i zna~aja,
donosimo u celini.)
“Qubazni mi i mili o~e Nikanore,
radovatisja o Gospodje!
Ho}u ovim da te pozdravim âsnim Postom, da ti ~estitam novo
zvawe antiprosopa i da te umolim za pro{tewe i molitve jer nasta
’svjetloje vremja posta’.
Javio sam Ti i da sam primio pismo od onog visokog posetioca
Hilandara i ti mi re~e pisati jo{ o nekim stvarima i pismima,
{to ja jo{ ne primih.
Ja sam pisao patrijarhu Carigrad(skom) i molio ga da se mane svakih
reformi Svete Gore nego da ju ostavi samoj sebi i pod rukovodstvom
Presvete Bogorodice i Duha Svetoga. Koliko saznajem, tamo je sad
spokojnije.
[togod sazna{ od monaha tamo o nekom skora{wem sudu Bo`jem,
molim Te javi mi i opi{i ta~no. Spremam kwigu o novim ~udesima
Boga Svemogu}eg Promisliteqa.
Pozdravi nove epitrope (Mihaila i Sava?) i tvoga druga u
epitropiji. Nekako suvi{e brzo se smewujete.
Pozdravi o. Nauma. Hvala mu na poslatim sitnicama, naro~ito
brojanicama. Ali neka ne osve}uje i ne {iri latinske likove.
Pozdravi starog Nikifora i javi kako je, moè li da liturgi{e.
Pozdravi o. Joakima mol~aqivog: on je dobit za Hilandar. Znam ga
kao izvrsnog.
Sve }e biti dobro za Hilandar. Moja du{a ~ezne za Svetom Gorom,
ali neka bude voqa Bo`ja. Moram kako On ho}e, a ne ja. – Pi{i mi o
svima i svemu.
Sve ti dobro od Boga i od mene qubav i blagoslov. Nikolaj
Spomeni na liturgiji moje roditeqe + Dragomira i + monahiwu
Katarinu. Spomeni i tri velika srp(ska) mu~enika: Dimitrija,
Draù i Milana. O. Alimpiju: sve mu prosto, samo neka miruje u
manastiru, neka iz la|e ne prelazi u ~amac”.
U ovom pismu je sav Nikolaj Srbski: qubav prema Bogu, o îjim ~udima
pi{e kwigu; qubav prema svetosavskom Hilandaru i briga za wegovo
mona{tvo i ìvot duhovni; qubav prema Svetoj Gori, na koju èli da
ode i da na woj do~eka upokojewe i za koju od patrijarha carigradskog
traì da ne vr{i nikakve reforme; qubav prema ìvim monasima
Hilandara i qubav prema pokojnim roditeqima svojim; zahvalnost za
mona{ke darove wemu, izbeglici u Americi. No, ono {to nas zanima
je jedna re~enica, u kojoj on moli starca Nikanora da pomene “tri
velika srpska mu~enika: Dimitrija, Draù i Milana. U toj jednoj
re~enici je sve ono {to treba da znamo o odnosu prema novijoj srbskoj
pro{losti i Drugom svetskom ratu.
<t>Mladi qudi, koji ulaze u borbu za Rodinu, ne smeju biti nekakvi
ostra{}eni “qoti}evci”, “nedi}evci” i “draìnovci” sva|aju}i se
oko toga ko je vi{e u~inio za srbski narod u doba pred komunisti~ko
ropstvo, dok smo robovali pod Nemcima i wihovim slugama. Vladika
Nikolaj svu trojicu naziva srbskim mu~enicima i nalaè molitvu
za pokoj wihovih du{a. Zaista, oni su to, svako na svoj na~in, i bili:
Nedi} je kle~ao pred Hitlerom mole}i ga da ukine odredbu “sto za
jednog” i znao da }e, bez obzira na to da li }e pobediti Tito ili
Draà, biti streqan – time je postao svesna `rtva za dobro svoje
Otaxbine; Qoti} je u tome, kako je znao i umeo, pomagao Nedi}u
organizuju}i dobrovoqce za borbu protiv komunista: Draà je, pak,
bio simvol srbske nepokornosti, otpora nema~kom okupatoru i nade da
}e Srbstvo opet biti slobodno. Nedi}a i Draù su ubili komunisti,
kojima su to omogu}ili na{i “saveznici”, pre svega êr~il; Qoti} je
poginuo u saobra}ajnoj nesre}i, a i on bi sigurno bio ubijen. Svako
od wih je radio {ta je mogao i kako je mogao, a sad se za wihove du{e
treba moliti Bogu – to je zavet Svetog Nikolaja @i~kog.
To ne zna~i da se istorijom ne treba baviti i da je ne treba izu~avati.
Ali to zna~i da su pred nama drugi i druga~iji zadaci od podela na
sledbenike ovog ili onog ~oveka koji su se za Srbstvo borili u Drugom
svetskom ratu. Mi smo sad u novom, isto tako stra{nom ratu, ratu u
kome koqu srbske du{e. Na{i zadaci su te{ki toliko da mi nemamo
prava na bilo kakve podele i sva|e.
UMESTO ZAKQU^KA
1. Vera u Boga je osnova sveg na{eg pregnu}a, a Srbski zavet na~in na
koji delamo kroz tu veru.
2. Najvi{i uzori Srbskog zaveta su nam, pored Svetog Save i svetog
kneza Lazara, sveti Nikolaj @i~ki i sveti Justin ]elijski; svi ostali
sveci i junaci iz na{e pro{losti tu su da nas nadahnu i podstaknu u
boju za Rodinu.
3. Na{ ciq je Visoka Srbija, koja }e svojom duhovnom visinom biti
kadra da ujedini sve Srbe, ma gde se nalazili; u borbi za taj ciq nama
su dozvoqena samo Bogom blagoslovena sredstva qubavi, pravde i
~istote.
4. Ne delimo se na osnovu doga|aja iz Drugog svetskog rata; molimo
se za pokoj svih onih koji su ìvot dali za Rodinu, onako kako nam to
poru~uje sveti Nikolaj @i~ki.
5. Ne mrzimo druge narode, nego volimo svoj; ne mrzimo druge vere,
nego volimo svoju; ne preziremo tu|e, nego negujemo svoje. Sve {to
je plemenito kod drugih, svojina je nas hri{}ana – govorio je sveti
Justin Filosof jo{ u 2. veku.
6. Odbrana vere i nacije je odbrana gra|anskih prava i sloboda, odbrana
svake qudske li~nosti jer }e “novi poredak”, zasnovan na poklowewu
“zlatnom teletu” i bezavi~ajnosti novih globalisti~kih elita, biti
totalitarniji od svih totalitarizama zajedno zato {to }e nasrnuti
na li~nost i porodicu svim sredstvima – od medijske idiotizacije,
preko propagirawa prava na izopa~enost, do totalitarne tehnotrone
kontrole nad ìvotom svakog pojedinca.
7. Ne o~ekujemo zemaqsku slavu i pohvalu – ovo je posledwa linija
odbrane. Ne uzdamo se u svoje misli i mi{ice, nego u Boga @ivoga i
Istinitoga, Boga Pravde Kome peva na{a himna.
”Dveri srpske”, Vidovdan 2001.
LEKTIRA U DOBA APOKALIPSE
STASATI DO IKONE
U izdawu “Jasena” iz Nik{i}a iza{la je kwiga “Ikonostas”
oca Pavla Florenskog, jedno od najzna~ajnijih dela ovog velikana, u
prevodu dr Dimitrija Kalezi}a. Florenski je ubijen 1937. godine u
Sibiru.
Ikona je kona~no ishodi{te svakog sveta~kog ìvota. Ona nije samo

slika: ona je pre svega projava jedne druk~ije stvarnosti, stvarnosti
Carstva Nebeskog. Tom Carstvu ~ovek je ustremqen vertikalom svoje
ki~me i ~e`wom svoga srca. Pravoslavna umetnost ikonopisawa
stalno nagla{ava OBRATNU PERSPEKTIVU; to je perspektiva
preobraènog qudskog bi}a. Florenski upravo isti~e vezu izme|u
~istote du{e i ~istote ruku onoga koji se poduhvata slikawa ikone
– na kraju krajeva, tvrdi on, umetnik se mora osloboditi od sopstvene
tmine, od zate~enog, gre{nog sebe... On, na neki na~in, mora dopustiti
samom svetitequ da dovr{i svoj lik, da ga, kao ìteq Carstva Nebeskog,
naslika sa one strane, iz predela Hristove svetlosti. Rimokatoli~ka,
a kasnije i protestantska Evropa, nikada nije dubqe shvatala crkvenu
umetnost, nije tragala za sjajem preobraène telesnosti, ve} je svojim
stvaraocima davala “odre{ene ruke” – tako je nastala religiozna
umetnost bez izvornih duhovnih dubina, tako su ro|eni Mikelan|elo,
Da Vin~i, Rafael...
Ruski teolog, sve{tenik Sergej Bulgakov, uo~io je svu neoduhovqenu
~ulnost sentimentalisti~kog rimskog slikarstva. Govore}i o
Sikstinskoj Madoni, on je naglasio kako je to predivan lik ène, ali
lik u kome nema ni traga od Ve~nodevstvene Bogorodice Marije. Pred
tom slikom se moè osetiti estetsko uìvawe, ali se pred wom ~ovek
ne moè moliti ni Bogo~oveku Hristu, ni Wegovoj Majci. Pavle
Florenski tako|e uo~ava prelesnu (prevarnu) ~ulnost rimokatoli~kog
slikawa uqanim bojama i gustih, masnih tonova katedralskih
orguqa. To moè imati izvesnog smisla samo u qudskom, ali nikako u
bogoqudskom svetu. Ni zapadna muzika, ni zapadno slikarstvo, nemaju
dovoqno poleta i lako}e da bi se uzdigli do oblasti molitvene
radosti u kojoj obitava pravoslavna celovitost ikonopisa i crkvenog
pojawa.
Po u~ewu Isto~ne Crkve, ~ovek je ikona Boìja: po mogu}nosti da
voli, po slobodi svojoj i po svom umu. Stvoren je kao kruna sveta,
kao most izme|u sveta materije (prirode) i sveta duhovnih bi}a
(angeli). Oba ova sveta imaju podjednaku vrednost, ali je ~ovek taj
koji, op{te}i s Bogom, omogu}uje wihovo zajedni{tvo. Izgubiv{i
svoju qubavnu vezu s Bogom, Adam, praotac qudi, dopustio je da se u
svet usele greh, smrt i |avo. Isus Hristos, Sin Boìji i Sin ôvekov,
kao Novi Adam, ponovo je obnovio grehom zatamwenu ikonu Boìju
u ~oveku... Wegova Crkva, kr{tavaju}i u ime Boga Trojice, Oca i
Sina i Svetoga Duha, Koji je po su{tini Jedan Bog, ima za ciq da tu
obnovu blagovesti ~itavom ~ove~anstvu – svojim bogosluèwem (Sv.
Liturgija) i svojom propove|u. Slikana ikona, iz Florenskovog dela
vidimo, ima obe funkcije – bogoslu`benu kao deo hramovnog prostora
i propovednu – potse}a na ìvot Spasiteqa, Wegove Majke i svetaca,
qudi koji su Hrista voleli vi{e od sebe. Ikone su toliko zna~ajne za
ìvot Crkve da su ih weni mu~enici krvqu pla}ali. U osmom veku,
naime, neki vizantijski carevi, pod uticajem islama, po~eli su da
uni{tavaju ikone, tvrde}i da su to idoli (druga zapovest data Mojsiju
zabrawuje klawawe idolima). Pravoslavni svedoci ikonopo{tovawa
tvrdili su da se oni ne klawaju drvetu i boji ikona, nego li~nostima
predstavqenim na wima – Hristu, Bogorodici, svetima.
Ikonolomci su ubijali ikonobraniteqe, ali, Sedmim vaseqenskim
saborom, ikonopo{tovawe je dogmatski potvr|eno i vi{e nikad nije
prestajalo. Florenski je svestan ogromne va`nosti te pobede, i svojim
radom, svojom studijom o ikonostasu, on umno apologira bitne aspekte
pravoslavne likovne umetnosti. On problemu slike daje metafizi~ke
dimenzije, i u {irokim zahvatima iz istorije qudske duhovnosti
pokazuje nu`nost ikone kao vi|ewa svetosti na koju je ~ovek od Boga
pozvan. Velikog teologa ne zadovoqava Rembrant, niti ga uspokojava
la`na mistika bilo koje vrste. On ho}e sliku Nevidive Stvarnosti
ne kao proizvoqnu konstrukciju, ve} kao istinsku projavu Carstva
Nebeskog u ograni~enosti na{e perspektive, kao razarawa navike
na tu perspektivu i prilago|avawe na novi, duhovni vid. Suvereno
se kre}u}i kroz psihologiju, istoriju kultova i umetnosti, tehniku
ikonopisawa, kanonsko i dogmatsko u~ewe Crkve, Florenski svoja
ogromna znawa ustremquje ka Alfi i Omegi svega – Hristu. Za wega je
Hristos smisao ikonopisawa – to jest, ikonopis je sastavni deo Svete
Liturgije koja se dovr{ava Pri~e{}em Gospodom Hristom, Wegovom
Krvqu i Telom. Ne pristaju}i na dre~avu sentimentalnost zapadnog
slikarstva, Florenski otkriva snagu asketske produhovqenosti u
delima isto~nih ikonopisaca, poput Svetog Andreja Rubqova, recimo.
Na taj na~in, otvara nam o~i za druk~iji pogled u ve~nost i uverava
nas da je pravoslavni kult uvek sve` izvor istinskih kulturnih
dometa. Postaje nam jasnije za{to su ikone najqubqenije slike na
svetu – poqupci vernih hri{}ana na wima pe~ati su jedne te`we za
Carstvom Nebeskim, za koje su se opredelili i svi Sveti Srbi: od
Svetog Simeona i Svetog Save, preko Svetog Lazara Kosovskog, do
Svetih Jasenova~kih Novomu~enika.
Pravoslavna Crkva ne samo da je najstarija hri{}anska Crkva, nego
je jedina uspela da o~uva duh Evan|eqa Hristovog. Florenski, ~ovek
– ~udo po mnogobrojnim svojim talentima, okrenuo se Crkvi upravo
shvativ{i wenu najve}u tajnu – ne razumom, nego srcem, i ne celu
(jer je neobuhvatna), nego po meri svoje qubavi. Ta tajna je Gospod
Isus iz Nazareta. On je, po Sv. Irineju Lionskom, iako Bog, postao
~ovek, da bi ~ovek mogao postati usvojeni sin Nebeskog Oca. Zapadna
Evropa, koja je otpala od Pravoslavne Crkve, odavno je ve} bila u tami
paganski shva}ene kulture kao slavqewa trbuha i polnih organa. U
vreme Florenskovo bila je opsednuta dadaizmom i nadrealizmom,
analiti~kom filosofijom i egzistencijalisti~kim bezbo`jem,
seksualnim revolucijama i svim vrstama hedonizma. Evropqani su
priznali da poti~u od majmuna (Darvin), da im je èludac va`niji
od du{e (Marks) i da su im polni organi najboqi prijateqi (Frojd).
Florenski je, nadahnut svakodnevnim molitvenim ìvotom, poku{ao
da osmisli druk~iju viziju ~oveka i ~ovekove kulture – kulture
kao izraza bogosluèwa, kao primene kulta u ovozemaqskoj na{oj
prisutnosti. Wegov poduhvat je poziv da se ne pomirimo sa svetom
koji smo zatekli, nego da i sebe i sve preobrazimo u svetlost Carstva
Nebeskog, da svi, koliko god nas ima, STASAMO DO IKONE.
”Pogledi”, 23. novembar 1990.
U POTRAZI ZA NADOM
Kwigom “ôvek pod znakom pitawa” Eèn Jonsko, veliki
tragalac za istinom, do{ao je do kraja svog tragawa. Izdava~ “Gradac”
iz â~ka, 1991.
Zlo navla~i bezbroj obrazina. Mi mu se pot~iwavamo. Zlo je

vladar na{eg sveta... Sve se ispraznilo. Sve je ogoqeno. U kwigama,
u pogledima na{ih bli`wih, o~itavamo sopstvenu smetenost.
Samo na jednu re~ mase }e razjareno poleteti jedna na drugu, svi }e
se poubijati; jedna varnica neka kresne i buknu}e sveop{ti poàr...
Mladi se drogiraju usled nedostatka ideala... Svet je izgubio pravac.
A vode}ih ideologija koliko ho}ete. Samo {to one nikuda ne vode...
Qudi se vrte ukrug u svom zemaqskom kavezu, zaboravqaju}i da se
moè pogledati u nebo...
Ove o~ajni~ke re~i pripadaju Eènu Jonesku. Po poreklu, Jonesko je
Rumun i Francuz. U wemu su se pome{ale dve krvi – krv pravoslavne,
vizantijske drevnosti i u~ene, ugla|ene francuske tradicije. Od
rane mladosti ìvot mu je bio glad i è| za Istinom – zato je postao
kwièvnik. @ive}i u svetu zarowenom u haos, on je poku{avao da
otkrije mehanizme po kojima funkcioni{u prividi civilizacijskog
poretka. U dramama “]elava peva~ica”, “Stolice”, “Nosorog” i
drugim, Jonesko je razobli~avao la` i malogra|anske svakodnevice,
razarao jezi~ke {ablone, rugao se jeftinoj u~enosti moderne kulture,
wenim plitkim, razumskim “re{ewima” metafizi~kih tajni. Velikog
pisca nije zadovoqavala efemerna medijska slava – on je ~eznuo za
ne~im vi{im, ne~im boqim, ne~im VE^NIM – i na kraju je shvatio
da ~ezne za Bogom. Bog je postao o~iglednost wegove qudske sudbine.
Ako ìvimo samo sada i samo ovde, ako ìvimo samo da bismo umrli,
onda smo mi najbesmislenija bi}a – ìvotiwe su sre}nije od nas. I
zaista, zaista Boga ima, otkriva Jonesko Istinu. Oni koji odbacuju
Wegovo postojawe laù sebe. Bog je neophodnost. âk je i Andre
Malro, nekad ateista, revolucionar, komunista, pred kraj svog
ìvota priznao: “XXI vek }e biti religiozan, ili ga ne}e biti”.
âk se i Staqin u trenutku iskrenosti ispovedio [arlu de Golu i
rekao da, na kraju, “pobedu ipak odnosi smrt”. Wihove primere Jonesko
navodi kao posredna svedo~anstva o Boìjem postojawu, o Ve~nom
Izvoru @ivota koji predstavqa jedinu zalogu da na{e ìvqewe, sa
svih strana okruèno ni{tavilom, ima svoj smisao. Jedino okretawe
Nebu moè spasiti zemqu. Jonesko tvrdi da svako, ko zaista dubqe
gleda u svet oko sebe pronalazi to isto re{ewe i dodaje: “Jedino se
novinari, kwièvnici – ideolozi, filosofi desetog reda podruguju
Bogu misle}i da je verovawe u Boga sramna slabost”.
Ali, {ta je zamra~ilo ~ovekov pogled u Ve~nost? [ta ga je u~inilo
dvodimenzionalnom kreaturom svakodnevnih iìvqavawa? Za{to je
na{ vek tako stravi~no ispuwen zlom i tako beznade`no povr{an
u odnosu prema tom zlu? Jonesko se, kao i Dostojevski u pro{lom
stole}u, osmelio da progovori o |avolu i da kaè: “Ja verujem da
postoji |avo... Bez demonologije istoriju ne moèmo razumeti”. Duh
zla, usmeren na saka}ewe i prqawe tvorevine Boìje, na razarawe
kosmi~kog sklada i qudskih du{a za Joneska je su{ta stvarnost. Ko ne
veruje u wega, ne}e mo}i da objasni ko{mar u kom na{a planeta ~eka
kraj – ratnu, ekolo{ku ili nekakvu drugu katastrofu. Ko ne veruje
u |avola, gubi bitku s wim, kao {to je posvedo~io veliki pesnik
Bodler, rekav{i da se “najve}a obmana satane sastoji u tome da nas
uveri kako on ne postoji”. Ta uspela obmana dovela je do stra{nih
rezultata u “najboqem od svih svetova”. Zlo se javilo u punoti svoje
gnusobe u Au{vicu, u sibirskim logorima, na Golom otoku. Veliki
ples smrti zatekao je ~oveka nespremnog: pred svedo~anstvima o
sopstvenoj niskosti qudski rod je sakrio glavu u pesak. Svi su stali
da izbegavaju razgovore o su{tinskim pitawima postojawa. “Za{to?
êmu sve to? Od kuda dolaze apokalipti~na stradawa na{ih dana?”
– ta pitawa su tabuisana, i po~elo se sa {minkawem svakodnevnih,
sitnih, “civilizacijskih” stvarnosti. Velika, mo}na Dràva je
obezbedila funkcionisawe {arenih laà ideolo{ke namene: kult
“sre}nije budu}nosti” upropastio je polovinu Evrope; izme|u ostalih,
i Joneskovu prvu domovinu – Rumuniju. “Tri ~etvrtine sveta je pod
vo|stvom ludaka”, upozorava nas Jonesko, i pita se: “Za{to je svet
dat na upravqawe politi~arima?” U tekstu “Kultura i politika”,
razobli~avaju}i mehanizme Dràve – Moloha koji mrvi qudske
du{e, Jonesko kaè: “Po{to se razvila tako da zadire u sve ~ovekove
aktivnosti, politika je od ~ove~anstva napravila ludnicu. Ona je, u
stvari, bezumna bitka za mo} koja mobili{e i stavqa pod svoj monopol
celokupnu energiju modernog ~oveka”. Mora se prodreti sa one strane
dràvnih zavesa od gvo`|a, mora se prekinuti politi~ka mora na{eg
stole}a, jer: “Koncentracija mo}i, kakvu imamo u prejakoj Dràvi, to
je ~ovekova smrt. Pravednost u jednom poretku nije mogu}a kao nema
milosr|a i ako nema qubavi. Znam da je re~ qubav izvikana, da su obe
re~i izvikane i molim da se ne smejete {to sam ih izgovorio... Dràva
jeste smrt”. Na na{oj maloj plavoj kugli vodi se odlu~na bitka izme|u
Raja i Pakla, @ivota i Smrti, Boga i |avola – samo pojedinac koji
uspeva da se izmigoqi iz drobilice dràvnih i ideolo{kih aparata
u toj bici moè da stane na stranu Svetlosti i Istine. Jonesko veruje
u takvog ~oveka, mada ima trenutaka kad mu se ~ini da je Bog napustio
ovaj svet upravo zbog siline s kojom se zlo pojavquje me|u nama. Tada je
Jonesko razo~arani tragalac.
Kad mladi, urbani Srbin ho}e da kaè kako se negde lepo proveo,
on tvrdi da mu u tom i tom dru{tvu bilo “STRAVA”, “HAOS”, ili
“LUDNICA”. Wegova draga vi{e nije gospo|ica, on joj ne tepa –
“du{o”. Ona vi{e ni nije qudsko bi}e: do nedavno je bila “ma~ka”, zatim
se pretvorila u “ribu”, a sad je zovu imenom wenog polnog organa. Eèn
Jonesko, veliki pisac i priziva~ Ogwa u na{e ledene dane poru~uje
svakom, pa i mladom, urbanom Srbinu, da je vreme da se iza|e iz strave
haosa i ludnice na{ih sivih sada{wica, da je vreme da se u dragoj
devojci i svima bli`wima prepoznaju qudske i boànske vrednosti.
Da je vreme da se okrenemo Bogu i Ve~nom @ivotu. Posledwa re~enica
wegove kwige koja ~oveka stavqa pod znak pitawa sav put nade u
na{im vremenima odre|uje kao put molitve. Jonesko veli: “Moliti?
Ne znam Koga? Isusa Hrista, nadam se”. Tako veliki pisac staje na
stranu svog genijalnog kolege Dostojevskog koji je, stole}e ranije,
nakon svih plitkih politi~kih i ideolo{kih istinica, rekao (da
parafraziramo): “Ja ne znam nikog dubqeg, lep{eg i simpati~nijeg od
Hrista. Kad bi mi dokazali da je istina van Hrista, ja bih ostao s
Hristom, a protiv istine”.
”Pogledi”, 8. februar 1991.
KA OBNOVI EROSA
(Vasilije Zjewkovski: Na pragu zrelosti, Beograd 1990.)
Dolaze}i do tajne erosa kroz kanalizaciju beslovesne hedonije,

seksualne revolucije, pornografije, savremeni ~ovek izgubio je ose}aj
za tu tajnu kao su{tastveni izraz svoje kosmi~ke (i nadkosmi~ke)
prisutnosti. Pred erosom sopstvenim i erosom voqenog vi{e se
ne drhti. Nema strepwe koja dodir ~oveka i ~ove~ice osve{tava u
qubavnu radost. Sve je otkriveno, razgoli}eno, zna se. Sve je snimqeno
na filmsku i video-traku. Nema qudi, postoje erogene zone, razmena
partnera... Iz te ledene, obe{~ove~ene pusto{i kao da se ne moè
pobe}i: seksualna drobilica mrvi pokolewe za pokolewem.
Kwiga Vasilija Zjewkovskog “Na pragu zrelosti” progovara nam,
me|utim, o druk~ijim mogu}nostima erotskog ìvqewa. Nastala je u
prvoj polovini na{eg veka, u vremenu prvih “seksualnih sloboda”, onda
kada su Frojd i psihoanaliti~ari naukom pravdali pobunu polnih
organa. Zjewkovski, ruski pravoslavni pedagog, u vreme nastanka ove
studije bio je emigrant: 1920. godine, s mnogim drugim hri{}anskim
intelektualcima, bio je prinu|en da beì iz otaxbine, preplavqene
tminom komunizma. Jedno vreme proveo je u Beogradu, kao profesor
Teolo{kog fakulteta; zatim se zaustavio u Pragu; kona~no uto~i{te
na{ao je u Parizu, gde je bio predava~ na Bogoslovskom institutu
Svetog Sergija sve do svoje smrti 1962. godine. Pored zna~ajnih dela
hri{}anske pedagogije, objavio je studiju “Ruski mislioci i Evropa”
i “Istoriju ruske filosofije”.
Zjewkovski, ugledan nau~nik i iskreni hri{}anin, suo~avao se
sa stihijnom provalom “oslobo|ene” seksualnosti vrlo pa`qivo
i s dubokim razumevawem nove stvarnosti polnosti. U Rusiji se
porodica intenzivno raspadala zahvaquju}i erozivnom dejstvom
novog, “antiburòaskog morala”. Lewinova saradnica, madam
Kolontaj, govorila je u ime nesputane promiskuitetnosti i tvrdila
da imati sno{aj s nekim ne zna~i vi{e od ispijawa ~a{e vode. îtava
Evropa opila se karnevalom senzualnosti. Kwièvnici i slikari,
psiholozi i pedagozi odu{evqavali su se nesputano{}u, dionisijskom
orgijasti~no{}u, telesnom zaneseno{}u. Qubav je shva}ena kao pobeda
poùde nad puritanizmom i licemerjem prethodnih vekova. I{~ezla
je du{a: ostali su samo nadraàji, fiziolo{ki procesi, koà.
Zjewkovski veli da je smisao idealizovawa qubqenog “u tome da kroz
spoqa{wu opnu gledamo u drugima skrivenu, idealnu stranu koja
postoji u svakom ~oveku kao lik Boìji, skriven, a ~esto i potisnut
spoqa{wem qu{turom...” Kad se dvoje qudi sjedine u Svetoj Tajni
Qubavi, od Boga blagoslovenom braku, oni se uzdiù do punote koja
prevazilazi svaki egocentri~ki individualizam. Ova punota je
plodna i otvara se ka Tre}em: suprug i supruga, naime, ra|aju dete,
postaju otac i mati. U porodici se ~ovek razraste i wegove snage
nabujaju upravo zato {to on vi{e ne ìvi samome sebi, ve} onima
koje voli: svom bra~nom drugu i svom potomstvu. Brak omogu}uje
preobraàj telesnog i du{evnog elementa ~ovekovog u duhovnu celinu
koja pripada Bogo~oveku Hristu i Crkvi, ali i svim qudima. Zato je
zdrav porodi~ni ìvot uslov zdravog dru{tvenog ìvota. Zjewkovski
kaè da “zdrava, normalna qubav muà i ène ne samo da nema potrebu
za odvajawem od drugih ve}, naprotiv, stvara naro~itu ne`nost prema
drugim qudima... Od blagostive povezanosti jednog s drugim, kod oba
supru`nika ra|a se socijalna osetqivost – odatle najve}i zna~aj
porodice za razvoj socijalnih odnosa”.
Me|utim, do braka treba sti}i celovit i potpun, da bi se iz
sopstvene celokupnosti moglo iza}i u susret voqenom svim bi}em i
bez ostatka.
Autor kwige “Na pragu zrelosti” o izvanrednom zna~aju predbra~ne
~istote kaè slede}e: “Oni koji stupaju u brak ~isti, ~edni prvi put u
wemu postiù tajnu telesnog jedinstva – i od toga se u du{i ra|a nov,
pun po{tovawa odnos prema telu drugog koje postaje kao posve}eno
i sveto. Kao {to pokazuje ìvot, upravo od telesnog zbliàvawa u
braku (u normalnim uslovima) rascvetava se u du{i duboko, svetlo
i radosno ose}awe qubavi jednog prema drugom, ne`no pokolewe i
duboko ose}awe neraskidivosti”. Kada je bra~na posteqa ~ista, iz
zajednice ~oveka i ~ove~ice u svet se probija duhovni miomiris, a
skladna porodica predstavqa sna`nu potporu svojoj okolini. Zato se
ne treba ni ~uditi donedavnoj ulozi koju je porodica imala u srbskom
narodu i svetiwi ~istote koju je ona sa~uvala u vekovima istorijskih
neda}a.
Seksualni ìvot bez najdubqe qubavne povezanosti mu{karca i ène
je jednostran i vodi ozbiqnom naru{avawu izvornosti ~ovekovog
psihofizi~kog, ali i metafizi~kog bi}a. Bez svetlosti Hristove,
prisutne u braku, me|u supru`nicima vrlo brzo nastaje praznina koja
se ne moè popuniti nikakvim nagomilavawem polnih atrakcija.
Mno{tvo razvoda, pogotovu mladih bra~nika, dokazuje nam da je opasnost
od uzajamnog zbliàvawa qudi samo na osnovu prolaznih, telesnih
simpatija najpogubnija upravo zbog toga {to je telesnost sama po sebi,
zarobqena trule`no{}u i osaka}ena vremenito{}u, osu|ena na smrt.
Polni ìvot, autonomizovan i atomizovan dvodimenzionalno{}u
potro{a~kog dru{tva, otrov je koji razara ~ovekov ose}aj sopstvene
ikoni~nosti i onog ve~nog dostojanstva deteta Boìjeg koje
predstavqa osnovu za ostvarewe svake potpune qudske smislenosti.
Vasilije Zjewkovski nam svojom kwigom, pisanom na vrlo pristupa~an
i zanimqiv na~in, otvara o~i za ve~no dostojanstvo na{e i na{ih
bli`wih i ukazuje na put ka preobraàvawu erosa i seksualnosti u
wihovu iskonsku ~istotu. Uzdigav{i se iznad ìvotiwskog u sebi,
~ovek }e otkriti predele neslu}ene radosti i punote. Jer, kako veli
Sveti Pavle u prvoj poslanici Korin}anima – QUBAV NIKAD NE
PRESTAJE.
”Pogledi”, 3. maj 1991.
UXBENIK VITE[TVA
Posle gomile bqutave, kvazi-patriotske, krokodilski
suzne literature o srpstvu i Srbima, literature doju~era{wih
kominternovaca i kapejotovaca (a la ~ika Dobrica), najzad smo dobili
jednu zdravu, sna`nu, kwigu – “Sedam srbskih zapovesti” Monaha
Teodora u izdawu “Preda” iz Beograda, 1991.
Da bismo svetlost nebeske Srbije preneli u tminu na{e ovda{wice,

moramo biti svesni stawa u kome se nalazimo. U predgovoru “Zapovesti”,
Monah Teodor nam o tome jasno govori: “Nama je danas dragocen svaki
~ovek. Zato {to smo u ratu. Izloèni smo novom na~inu okupacije,
novom tipu genocida. Danas neprijateqa ne vidimo golim okom, pa
mislimo da nema opasnosti. Navikli smo da do|u s ma~em ili pu{kom.
Ali, oni vi{e ne drè ni ma~ ni pu{ku, zastarela su to oru`ja. Sada
su im u rukama najmodernija sredstva koja je wihov demonski mozak
mogao da smisli: hemijska, atomska, ekonomska, psiholo{ka i “bela
kuga” – smawewe ra|awa... U ovoj eri gole tehnike, bez morala i Boga,
oni nam u nekom svom ra~unaru odbrojavaju gubitke: izginule zbog
lo{ih puteva i automobila, i pomrle zbog lo{e zdravstvene slu`be,
i radijacije koju namerno bacaju na nas, koliko nas iseliti, koliko
smawiti prira{taj... muka je duhu koliko je nesre}e po svim srbskim
prostorima”. Da nam ovo ne bi bio razlog za o~ajawe i ve~nu propast,
potreban je otpor. Ali otpor mudar, oduhovqen, uskla|en sa zahtevima
na{eg vremena. Gospod Isus Hristos nam je rekao da moram obiti
MUDRI KAO ZMIJE I BEZAZLENI KAO GOLUBOVI. Srbi to
mogu da budu, {to su pokazali kroz svu svoju istoriju. Bez obzira da
li na{i neprijateqi sawaju o Vavilonskoj kuli “novog poretka”, ili
smrad svog ne~ove{tva kriju mirisima petokrake ruè, hote}i da nas
ubede kako nisu potomci Marksa i Lewina, bez obzira da li smo opet
smetwa kriàrima “nepogre{ivog” pape – svi oni koji nas mrze se
moraju nanovo suo~iti sa ~edima Svetog Save, Svetog Cara Lazara
i Vladike Wego{a. Pri tom, neka ne gube iz vida da smo pregrmeli
i Turke, i Habzurge, i usta{e, i Josipa Broza. Mi }emo se boriti
protiv wihovih satanizama zato {to , je, kako veli pisac ove kwige
“neprotivqewe zlu nepravda i prema Bogu i prema qudima”.
A {ta zna~i ispuwavati SEDAM SRBSKIH ZAPOVESTI?

NE ÎNI IZDAJU zna~i: “Odbij da radi{ protiv svojih
i svoga, bez obzira na politiku kojoj pripada{“. Na{ narod, ~esto
u situaciji da bude izdan i prevaren, izdajnike je kleo najteìm
kletvama. Danas, kad nas je tako malo, i kad smo opet opkoqeni sa svih
strana, izdaja Srbstva zlo~in je nad zlo~inima. Zato se pod hitno treba
osloboditi boq{evi~ke tmine iz koje katkad izrawaju nacionalni
“vo|e” ~iji je jedini smisao da zamaù o~i narodu i onemogu}e kona~nu
agoniju najcrweg izdajni{tva u ovom veku – SRBSKOG KOMUNIZMA.
Monah Teodor nam o wima veli: “Ne daj da te opet prevare”. A {to se
ti~e partija i strana~kih borbi, on kaè: “Zato gledaj uvek ono {to
je korisno ne za partiju kojoj pripada{, nego za narod kome pripada{,
jer svaka je politika prolazna, a samo narod je ve~an”.
POMOZI SVAKOM SRBINU. Otac Teodor nalaè: “Pomozi
koliko moè{ na na~in koji sam odabere{, i to svakom na{em ~oveku
kome je pomo} potrebna”. Solidarnost je neophodna kao ìvi sok na{eg
nacionalnog “JA”. Neka svako, prema svojim mo}ima, pomogne svom
bratu, da bi razbijeno i raslabqeno narodno zajedni{tvo opet oja~alo,
i da bi opet pobedio na{ IDEAL SABORNOSTI: sabranosti i
sabra}enosti u Hristu i Svetom Savi.
ÛVAJ SRBSKE ZAVETE – zavet o slobodi, zavet o juna{tvu
i svetosavski zavet. Oni su od Srba u~inili narod nepobediv, narod
koji traje. Ako ove zavete zaboravimo, bi}emo i sami zaboravqeni.
Da bi oni bili o~uvani u svojoj punoti, Crkva i dràva moraju biti
skladno povezane; dvoglavi orao saglasja i Crkve i Kraqevine treba
opet da poleti nad Srbijom. Kako kaè monah Teodor: “Zato i vladar i
patrijarh nose krst na kruni, jer ko je prvi mora da bude sluga i Nebu
i narodu”.
UÎ OD SVOJIH VELIKANA zna~i – u~i od Svetog Save,
od Svetog Lazara, od Kara|or|a i Wego{a... Gledaj u Oca Justina
Popovi}a i Vladiku Nikolaja, savetuj se s Nikolom Teslom i
Mihailom Pupinom. Srbski narod je u svojoj istoriji imao velikane
koji bi ~ast ~inili i mnogoqudnijim nacijama. Neka nam oni budu
uzor i ideal.
NE DAJ DA OTIMAJU SRBINOVO – jer, eto, opet nas na{i
susedi gone, ho}e da im damo zemqe do Zemuna. Iza na{ih malih, lakomih
suseda, iza kriàra i xihadovaca, VMRO-vaca i autokefalista, kriju
se velike sile kojima smeta pravoslavna duhovnost srbska. Smeta
im jer je Novi svetski poredak u svojoj biti anti-hri{}anski: sav
sveden na demonsko na~elo ekonomije kao jedinog smisla qudskog
postojawa, on se ne miri sa Carstvom Nebeskim i wegovom Svetlo{}u.
Multinacionalnim kompanijama ne odgovaraju li~nosti, slobodne
iznutra, slobodne u Hristu: wima su potrebni {rafovi u ma{ini,
postmoderni kreteni, robovi televizije i masovne kulture. Zato ho}e
da nas satru preko na{ih suseda, ve} odavno obezli~enih, uvek tu|ih
robova. Ali, ne smemo im se dati. Monah Teodor nam kaè: “NE VREDI
JADIKOVATI, TREBA SE BORITI”. Moramo ~uvati svoj verski i
nacionalni identitet po svaku cenu, da ne bismo bili smrvqeni u
ma{ini novodolaze}ih carstava.
SLAVU NE OSTAVQAJ. ûvaju}i svoju veru i svoju krsnu
slavu, Srbin je, uz Bo`ju pomo}, uvek ~uvao svoje ogwi{te i svoju istinu
na ovim prostorima, dokazuju}i da je kolenovi} i korenovi}. Otac
Teodor nas u~i da nam je ikona KRSNE SLAVE porodi~ni, plemi}ki
grb, da smo preko we nebeski plemi}i, opredeqeni za KRST ÂSNI
I SLOBODU ZLATNU. Od svih pravoslavnih naroda, samo Srbi
imaju krsnu slavu. Bez we, oni su osaka}eni za svest o kontinuitetu.
SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA. Hri{}anska,
svetosavska, duhovna sloga u na{im stra{nim danima mora se pokazati
i kao sloga u svim drugim oblastima; od ekonomije do kulture, od
porodice do dràve. Raskinuv{i sa |avolskim danima komunizma, koji
nas je pocepao i razjedinio (“Crnogorci”, “Makedonci”), zavetu sloge
prilazimo kao isto~niku vaskolike svoje trajnosti. Da bi se taj zavet
ispunio, da bi se SVIH SEDAM ZAPOVESTI ispunile u punoti
wihovog zna~ewa, svaki Srbin koji ih prihvata mora biti spreman
da postane vitez koji }e u borbi za ostvarewe Boìje i qudske pravde
biti u stawu da se `rtvuje do kraja. Treba se o~istiti i oplemeniti,
jer vremena vi{e nemamo. @ivimo u doba ILI – ILI odluka.
Na kraju svoje kwige, monah Teodor poziva svakog Srbina na zakletvu
da }e se, koliko god moè, dràti ovih zapovesti.
Krajwe je vreme, zar ne?
”Pogledi”, 31. maj 1991.
SVETLA TAMNOVAWA
Protojerej Sava Bankovi} napisao je kwigu “U predvorju pakla”
(izdava~: “Fond izdava~ke delatnosti eparhije banatske”, Vr{ac, 1991)
koju je godinama zapisivao po predvorjima komunisti~kih GULAG-a i
sive robija{ke stvarnosti
Da bi se srbski narod vratio sebi, preporodio i preobrazio u punotu

svoga nazna~ewa, neophodna mu je velika moralna katarza i pokajawe
za zlo~in bratomrza{tva i bratoubila{tva koji je, vi{e no bilo {ta
drugo, obeleìo godine komunisti~ke vlasti nad Srbijom. Od 1941.
do 1991. kroz pitominu srbske du{e te~e reka smrti, puna qudi koji
su osu|eni da nestanu samo zato {to nisu mislili kao “oslobodioci”
pod petokrakom. âk i danas, kada je dah slobode zagrejao na{u ledenu
svakida{wicu, mnoge jame – bezdanice, pune kostiju stradalnika od
komunizma, jo{ nisu opojane, i neumirena bratska krv vapi do neba,
prizivaju}i pravdu Boìju. Nad neopojanim grobnicama ne moè biti
nacionalnog pomirewa. Potomci Aveqa, dobrog i pravednog brata,
mo`da bi i hteli da se mire, ali potomci Kaina, onoga koji je Aveqa
zaklao, ne ose}aju ni stid, ni kajawe, ni griù savesti – i pomirewa
nema.
Ruski narod, koji je u dvadesetom veku preìveo sli~nu Golgotu,
kroz usta svog velikog pisca Aleksandra Solèwicina je ve} odavno
progovorio o satanizmu boq{evi~kih vlastodràca. “Jedan dan Ivana
Denisovi~a” i “Arhipelag GULAG” (naro~ito on) uzdrmali su savest
ne samo Rusije, nego i sveta. Mi, naàlost, jo{ uvek nemamo svoj
“Arhipelag GULAG”. Na{a savest, ve} decenijama mrvqena crvenim
`rvwem, polako se budi i rasawuje. Poku{aj kragujeva~kih “Pogleda”
da u jednom dahu ispri~aju pri~u o mukama Srbije koju su porobili weni
komunisti~ki izrodi primer je kako nova pokolewa èle da odmucaju
istinu o zatirawu na{ih svetosavskih i kara|or|evskih korena. Mora
se priznati da je odziv na taj poku{aj bio slab – a kako i ne bi, kad
mnogi biv{i partizani àre i pale Srbskom akademijom nauka i
umetnosti? Specijalni broj “Pogleda” je morao biti veliki impuls
svenarodnog pokajawa – ali on to nije bio jer su me|u zlo~incima
mnogi prepoznali sebe. Pa ipak, na{ “GULAG” se pi{e i daqe, i
pisa}e se sve dotle dok bude svedoka stradalni{tva srbskog. Kwiga
protojereja Save Bankovi}a “U predvorju pakla” nova je stranica tog
letopisa uàsa.
Protojerej Sava Bankovi} je veliki pa}enik, ali pa}enik koga patwe
nisu slomile: wegov misao je krepka, a wegova re~ o{tra, upravo
onakva kakva je potrebna na{em sentimentalisti~kom, uspavanom
vremenu. Za Savu sada znaju svi slobodoqubivi Srbi: uhap{en 1944.
jer je, kao profesor veronauke, govorio deci da ne idu u bezbo`ni~ku
partizansku vojsku i jer je, kao rodoqub, bio u vezi s ravnogorskim
pokretom, ovaj ~asni narodni sve{tenik je u prvi mah bio osu|en
na smrt. Bog ga je za{titio da bi bio svedok tame kroz koju je morao
da pro|e, li{en svih qudskih prava i sloboda, i da bi dana{wem
nara{taju objavio pravu sliku komunizma koji on naziva KRVAVOM
PREVAROM. Pi{u}i kwigu “U predvorju pakla” Bankovi} je
pa`qivo birao detaqe sive robija{ke stvarnosti: nije ulep{avao,
nije stilizovao, nego je govorio “po pravdi Boga istinoga”. Zato je
wegova kwiga pravi dokument, bez koga bismo bili siroma{niji za
saznawe o ponoru qudskog pada zvanom “revolucija”.
Komunisti~ki teror karakteri{e besprimerna surovost, surovost kojoj
nije bilo ravne u prethodnoj istoriji. Qudi su ubijani, mu~eni, saka}eni,
a da se na to gledalo kao na jedini “normalan” na~in uspostavqawa
nove vlasti. Negiraju}i hristolikost i duhovnu vertikalu ~ovekovu,
komunisti~ka ideologija je ispod svojih utopisti~kih obrazina
krila bezdanu ~equst nihilizma, za koju je qudsko bi}e samo {raf u
ma{ineriji revolucije. Protojerej Sava opisuje slu~ajeve prozivki
streqanih, i za koje se desetak – petnaestak dana nakon streqawa
utvrdilo da nisu krivi ni po kojoj ta~ki drakonskog (drakulskog)
“krivi~nog zakona” boq{evi~kog. Nesre}nici su ve} bili mrtvi, i
ovom pozivu se niko nije odazivao; revolucija je jela ne samo svoju,
nego pre svega tu|u decu. Bankovi} svedo~i o pobijenim mladi}ima i
~asnim starinama koji su nestali u no}i izre{etanoj mitraqeskim
rafalom; o lepim, visokim, stasitim delijama ~ija je jedina krivica
bila u tome {to su Srbi. U }elije su ulazili ozna{i, obu~eni u ko`ne
mantile i sa ~izmama koje su {kripale, nove, nerazgaène. Pisac
daje wihove likove: “Omawi ~ovek velike, ru`ne glave i upadqivo
velikih usta, a drugi visok, bled, orlovskog nosa i mr{av kao smrt”.
Karikature, du{evne i telesne, dobile su vlast; po~elo je klawe lepote
i dobrote u Srbiji. “Kako u|o{e, po~e{e na brzu ruku da izdvajaju
qude, ali ne po spisku kao ranije, nego onako, od oka... Nekoga uhvati
za rukav i kaè: Ti, izlazi! – Druge ni{ta ne pita, samo kaè: – Ti,
izlazi napoqe, i ti, i vas dvojica {to me tako gledate, izlazite!” I
tako je smrt harala Srbijom, ne gledaju}i, ne biraju}i, ne èle}i da
zna za bol, za strah, za porodice likvidiranih, za èqe i sinove onih
koji zano}i{e, a ne osvanu{e. Smrti je ime bilo OZNA. OZNA SVE
DOZNA... OZNA, mra~no, demonsko “ja” srbskog komunizma...
Pa ipak, ni u tim stra{nim danima nije se kolebalo ~ove{tvo
me|u su`wima. Sava Bankovi} je pro{ao kroz mnoge robija{nice,
i u robija{nicama sreo mnoge utamni~ene. Bio je sa ravnogorskim
odborom i gledao hrabrost dr Stevana Moqevi}a, jednog od
glavnih ravnogorskih ideologa. U zatvoru se nikad nije odustalo od
Pravoslavqa, iako su bezbo`nici nastojali da svoje robove pretvore u
beslovesnike koji za Boga ne znaju i da ih tako upodobe svojoj praznini
i ni{tavnosti. Sava Bankovi} je slavio slavu u najteìm uslovima – u
vagonu voza koji ga je vukao u tamnicu, u }elijama i podrumima “nove
Jugoslavije”. Qudi su, svedo~i ovaj mudri starac, na robiji jako ose}ali
Boìju blizinu, i uvek su imali po{tovawe za svoju veru i tradiciju.
Bogu su se molili, u Boga se uzdali, pa su im i dani prolazili lak{e,
i stradalni{tvo im je bilo prihvatqivije. Tu, na robiji, prota
Sava sreo je i predstavnike drugih naroda i vera. Sjediweni istom
mukom, oni su znali da uvaàvaju jedni druge, da se uzajamno pomaù.
Pred zlom komunisti~ke tamnice u wima su se budila ista ose}awa
– solidarnosti i otpora. Nesalomivog otpora... [trajkovalo se gla|u,
pisala su se protestna pisma, trpele su se samice – ali su zato~enici
uvek uspevali da ostvare ne{to od onoga {to su traìli. Komunisti
su se pla{ili wihove hrabrosti.
Kwigu “U predvorju pakla” treba ~itati otvorena uma i srca ne
beè}i od bone istine koju ona otkriva, ali nikad ne zaboravqaju da
vreme te kwige jo{ nije pro{lo. Dok god se grobovi `rtava komunizma
ne opoju, dok god Kain u Srbinu postoji, dotle je i stvarna opasnost da
se arhetip ove kwige ponovi. Znaju}i to, moramo se buditi i sve{}u
i save{}u.
”Pogledi”, 1. novembar 1991.
SVE[TENI PROSTOR LEPOTE

(Viktor Bi~kov: Vizantijska estetika, Prosveta, Beograd 1991.)
Veliki ruski religiozni mislilac, sve{tenomu~enik Pavle Florenski

(postradao od komunista), napisao je na jednom mestu: “Isposni{tvo
(i svi drugi oblici crkvenog ìvota u Pravoslavqu, nap. aut.) ne
ra|a dobru, nego lepu prirodu; karakteristi~na osobina velikih
svetiteqa nije dobrota srca, koja je uobi~ajena me|u ~ulnim, i ~ak vrlo
gre{nim qudima, nego duhovna lepota, zaslepquju}a lepota ozarene,
svetlo-darivaju}e li~nosti, nedostupna ~ulnim qudima oteàlim
pohotom”. Preobraèna ~ulnost ~ovekova, oblistana nestvorenim
Energijama Boìjim, telesnost koja je dostigla eshatolo{ku punotu
Carstva Nebeskog, “prah i pepeo” koji se, o~i{}en Ogwem Duha
Svetoga, pretvara u zlatni sasud Boìje qubavi: eto tajne pravoslavne
hri{}anske estetike! Kao i sve u Crkvi od Istoka, tako je i estetika
zasnovana na svetajni Onoga Koga psalmopesnik David zove “najlep{im
od sinova qudskih” – Bogo~oveka Isusa Hrista. Zatvoren u tminu
greha Adamovim padom, ~ovekov lik, na~iwen po ikoni i podobiju
Svete Trojice, izgubio je crte svoje izvorne krasote: postav{i rob
prirodnih stihija, Adam se zakqu~ao u smrt i trule`nost. Wegova
rajska, prvobitna, svetlosna priroda okovana je “ko`nim haqinama”,
ovremewena i osu|ena na prolaznost. Dok Sin Boìji nije si{ao u
“dolinu suza”, uzev{i od Presvete Bogorodice sav sastav qudske
prirode (naravno, oslobo|en greha), za Lepotu se na zemqi znalo
samo kao za projavu spoqa{weg sklada i telesne harmonije, Krstom
i Vaskrsewem Svojim, Isus Hristos je svakom od nas pokazao miline
Nebeske Otaxbine; On, Put, Istina i @ivot (praksa, gnoseologija
i ontologija Pravoslavqa), istovremeno je i Lepota ~ovekova i
kosmi~ka (dakle, temeq pravoslavne estetike).
Kwiga Viktora Vasiqevi~a Bi~kova koju je “Prosveta” objavila krajem
pro{le godine (1991.) odli~an je putokaz onima koji èle da se upoznaju
sa nekom od osnovnih teorijskih pretpostavki vizantijske misli o
Lepom i Uzvi{enom (naravno, to je spoqa{we upoznavawe: u Lepoti
i Uzvi{enosti se obitava kao u sakralnom prostoru svakodnevnih
hri{}anskog podviga, bogoqubqa i bratoqubqa). Dobar poznavalac
patristi~ke literature, kwièvne i likovne umetnosti, muzike i
arhitekture Crkve, Bi~kov je uspeo da napravi kwigu sinteze u kojoj
moèmo prepoznati obrise liturgijske celovitosti vizantijskog
stvarala{tva (re}i “Vizantija” zna~i re}i i Srbija, Rusija, Bugarska,
Rumunija, Gruzija; re}i “Vizantija” zna~i i uskliknuti “Sveta Gora”;
Isto~no Rimsko carstvo je duhovna, ali i politi~ka povezanost
mnogih naroda od Carigrada do Moskve i Kijeva).
Hri{}anstvo ne prezire od Boga stvoreni kosmos, niti s gnu{awem
odbacuje telesnost qudsku (nihilisti~koj askezi sklone su
dalekoisto~ne religije-hinduizam i budizam, na primer). Za
Vizantince, kaè Bi~kov, “svijet je prekrasan zato {to je svrhovito
ure|en, i u tome je sli~an djelu umetnosti”. Priroda svojim ~udesima
otkriva neposti`nu Premudrost Tvor~evu; ~ovek skladnim sklopom
svojih du{evnih i telesnih kvaliteta svedo~i o Svetotroji~noj
Qubavi kojom je sazdan. Ali, apsolutna lepota nalazi se s one strane
vidqivog sveta, u duhovnim gradinama koje je Gospod, kako veli
Sveto Pismo, “pripremio onima koji Ga qube”. Toj lepoti ne moè se
pristupiti bez unutra{weg o~i{}ewa; ona se ne da osvojiti – ona se
usvaja. Jer, du{a ~ovekova je jedina u stawu da prepozna sjaj Boànskog
i da ga primi kao svoj modus vivendi i modus cognoscendi. Ali, du{a pada
u isku{ewe da se zaqubi u zemaqsko koje je, iako lepo i privla~no,
ipak prolazno; u takvom stawu, ~ovek bludi (=luta) i pada u grehove
(a greh je upravo proma{aj autenti~nog, dakle pobo`nog na~ina
postojawa). Bi~kov kaè: “Pod dejstvom grehova du{a gubi izvornu
krasotu i postaje bezobli~na. Ciq ~ovjekovog ìvota je sa~uvati,
ili povratiti – ako je izgubqena – du{evnu krasotu”. Sveti Teodor
Studit s tim u vezi poziva nas: “Zavolimo tu qepotu i sa~uvajmo tu
privla~nost, ne obra}aju}i pa`wu na privla~nost ovog vijeka i na
qepotu tjela i krvi. Jer to nije krasota nego privid krasote, boqe
re}i – trule` i promjena”. Zato su pravoslavni podvi`nici najve}i
umetnici – oblikuju}i svoje telo i du{u prema ikoni Hristovoj,
upodobqavaju}i se Spasiteqevoj nadtvarnoj divoti, oni su u stawu da
otkriju iskonske riznice unutra{weg blaga. Ovim blagom, veli Sveto
Pismo, kupuje se Carstvo Nebesko. Ponor izme|u Tvorca i stvorewa,
premo{}en Qubavqu Bo`jom, prestaje da zjapi bezna|em: iz wega zasja
biser nanovo ste~ene ~istote bitija.
Li~nost, a ne priroda – to je jedna od najva`nijih poruka Hristovih.
ôvek nije toliko mikrokosmos koliko mikroteos, “mali bog u
blatu” (Otac Justin). Zato je sva crkvena umetnost usmerena na to
da ~ovekovo ja uzdigne iznad stihijnosti ~ulnog ìvota. @ivopis,
pojawe, arhitektura, kwièvnost ìtija i slu`bi svetima je tu da
bi nas probudila iz dremeà u prostorno – vremenskim koordinatama
ovog sveta i usmerila na radost bogosluèwa. Sva umetnost Vizantije,
prime}uje Bi~kov, za~u|uju}e je celovita: ikona se dopuwava s pojawem,
a re~i crkvenih himni i blistawe mermernih svodova hrama su u
divnom dosluhu s Punotom. Sveti Jovan Damaskin svedo~i o tome
da ìvopis u hramu nije estetski fenomen sam za sebe i sam sobom;
ìvopis nije “umetnost radi umetnosti”. On kaè: “Boja ìvopisa
vu~e me prema sazrcawu (gledawu duhovnih svetova, nap. aut.) i, kao
livada koja nasla|uje vid, neprimetno uliva udu{u boànsku slavu”.
Pravoslavno ikonopisawe i zidno slikarstvo poznati su, stoga, po tzv.
OBRATNOJ PERSPEKTIVI: centar slike nije u prostoru slike,
nego u posmatra~u. U stvari, to je najplemenitija mogu}a umetni~ka
perspektiva, jer je ona prizivaju}a: zove posmatra~a na u~estvovawe u
Boànskom ìvotu, to jest na liturgijsko slavqe – Pri~e{}e Krvqu
i Telom Isusa Hrista. Kroz ikonu, kroz pevawe, kroz ìtija svetih
javqa se Apsolut Hristovog Prisustva; onaj koji se sretne s Hristom,
za Wim i polazi u naru~je Oca Nebeskog. A Tajna ve~nosti se ne iscrpe
nikada. Kaè Bi~kov: “Boga je mogu}e saznati i vidjeti samo kroz ne-
saznawe i ne-vi|ewe, to jest, kroz oslobo|ewe od svih vrsta prolaznog
znawa i vi|ewa i ìvi ìvot u krilu Boìjem. Izraàvawe tog ìvog
ìvota na{im zemaqskim sredstvima op{tewa uvek je antinomi~no
i, po{to je izraàvano nadlogi~no, ne moè se nikad potpuno
ostvariti.” Umetnost Pravoslavqa ga, ipak, projavquje u onoj meri u
kojoj je Sveta Tajna dostupna ovozemaqskoj na{oj egzistenciji. Opet
Bi~kov: “Vi{e znawe zadobijalo se u vizantijskoj kulturi prije svega
u formi emocionalno-estetske informacije. Vansaznajno psihi~ko
je bilo va`na alka u sistemu saznawa vizantijskih mislilaca...
u aktu estetskoga katarsisa ostvarivalo se ukidawe antinomija
spekulativnog mi{qewa”.
Stoga je najuzvi{enija umetnost dostupna ne samo ~oveku, nego i
duhovnim bi}ima, angelima – MOLITVA, taj, po Svetom Nilu
Ankirskom, “razgovor uma sa Bogom”. Onaj koji nau~i da op{ti sa
Svetom Trojicom, Bogom Qubavi, otkri}e neuvenivu Lepotu ve~nosti
i dosti}i }e punotu svoje qudskosti koja je – bogolikost. Jer, veli
Sveti Irinej Lionski: “Sin Boìji postao je Sin ôve~iji da bi
sinovi qudski postali sinovi Boìji”. Tajna vizantijske estetike je u
sve{tenom nagove{tavawu ~iwenice da se u Hristu, Logosu, Boìjem,
sabira sva Krasota ovog i budu}eg veka.
Logos 2-3/1992.
KASKAJU]I ZA GRAALOM (Odlomci)
”Na{e ideje”, srbski ~asopisi za geostrate{ka i tradicijska
istraìvawa, broj 1, Beograd 1993.
îni nam se da ideologija “Na{ih ideja” podrazumeva izvesne stavove

koji su u suprotnosti sa nameravanim ciqem – da se, s verom u Boga, bude
za Kraqa i Otaxbinu, bar ako tu ideologiju osmotrimo iz pravoslavne
perspektive (pri ~emu nikom od pokreta~a ovog zanimqivog ~asopisa
ne osporavamo dobre namere i iskreni rodoqubivi patos):
1. VERA U BOGA, onako kako je Srbi od vremena Svetog Save poimaju,
mora biti ÎSTA, a to zna~i pravoslavna. Ne mogu se spajati graalska
i kosovska, zapadna paganska legenda o i{~ezlom putiru s Krvqu
Hristovom i liturgijsko predawe o `rtvovawu u ime Hrista; ne
slaù se zapadno, kriàrsko i varvarsko, vite{tvo, sa romejskim,
krstonosnim i plemenitim, svetim ratni{tvom. Pogotovo se
pravoslavno hri{}anstvo ne slaè s bilo kakvim vidom rasisti~kih
teorija, ideologija “krvi i tla”, “hiperborejstva” i “ibermen{izma”,
teosofskih brbqarija o jedinstvu orijentalnog neznabo{tva i
“ezoternog” hri{}anstva. Kakve veze ima svetoota~ka blagovest
oboèwu ~oveka s genonovskom ma{tarijom o “primordijalnoj tradiciji”,
koju poznaju tek “inicirani”? Pravoslavni ne cene herojstvo samo
po sebi, ~emu su, o~ito, skloni mislioci poput Dugina i Kalaji}a.
Oni cene herojstvo kao mu~eni{tvo, kao podvi`ni~ko svedo~ewe o
raspetom i vaskrslom Hristu, zbog koga je Sveti Mu~enik Avakum,
uo~i nabijawa na kolac, zapevao: “Srb je Hristov, raduje se smrti”.
Iz takve perspektive, jasno je da pravoslavna kultura ne moè biti
nikakav “xakuzi sa ukusom Studenice”, nego sama Studenica, ogwi{te
s koga blista svetlost Istina. U tom kontekstu, “Baja Mali Kninxa”,
kome je posve}ena jedna od recenzija (boqe re~eno: panegirik) “Na{ih
ideja”, nema nikakve veze sa autenti~nom, hri{}anskom srpskom
kulturom, nego je on puki simulakrotum iste, ma koliko se upiwao
da dokaè, u jednoj od svojih posko~ica, kako “ìvje}e ovaj narod,/ i
poslije usta{a” jer “Bog je Srbin” (kakva bqezgarija!), a nebesa su
na{a (sic!).
2. ZA KRAQA I OTAXBINU. Ovaj slogan kod Srba uvek je, makar i
nesvesno, podrazumevao na~elo simfonijskog odnosa Crkve i Carstva,
koje je temeq pravoslavnog monarhizma (odatle nam dvoglavi orao pod
krunom s krstom). Zapadno poimawe monarhije, kako u Sredwem veku
(ugroèno papocezarizmom), tako i danas (“parlamentarna monarhija”,
{to je, dakako, samo simularkum istinske monarhije), kao i Otaxbine
(optere}eno {ovinizmom, imperijalisti~kim pretenzijama, rasizmom)
su{tinski se razlikuje od pravoslavnog shvatawa ovih pojmova.
”Pogledi”, 1. X 1993.
LICE I NALI^JE UTOPIJE

(Georgije Florovski, Metafizi~ki preduslovi utopizma, Moderna,
Beograd 1991.)
Platon je nameravao da stvori idealnu dràvu u kojoj bi bio

vaplo}en vrednosni poredak “sveta ideja”. Da bi ovakva dràvna
funkcionisala, u~io je gr~ki mudrac, moraju se ukinuti li~ne slobode,
a pesnici, ti najve}i “anarhisti” prognati iz savr{enog dru{tva.
Rimski papa je, zaboravqaju}i re~ Gospodwu da Carstvo Boìje nije
od ovog sveta, hteo da nametne vlast svoje “nepogre{ivosti” ~itavoj
Evropi... @ele}i da ubrza proces prihvatawa te vlasti blagosiqao
je inkvizitorske loma~e. Volter, Didro i Ruso zamislili su slobodu,
jednakost i bratstvo za sve, a kad su wihovi sledbenici uvideli da
ima onih koji ne èle da budu “slobodni, jednaki i bra}a”, pustili
su koqa~a Robespjera da ubija neistomi{qenike... Marks, Lewin i
Staqin su “znali” da posle klasne borbe i diktature proletarijata
nastupa doba besklasne sre}e za ~ove~anstvo – komunizam; do
komunizma se, naravno, putovalo Gulazima i masovnim ~istkama...
Hitler, firer plavokosih Arijevaca, sawario je o nema~koj imperiji
u kojoj }e wegova rasa roditi nat~oveka. Superiornost nema~kih gena
dokazivana je gasnim komorama Au{vica i Treblinke... Velike sile
savremen me|unarodne politike zanete su izgradwom “novog poretka” u
kome }e religiozne, nacionalne i dru{tvene raznolikosti zavr{iti
u “loncu za topqewe”, u razduhovqenoj stvarnosti poklonewa Wegovom
Veli~anstvu Dolaru. Poredak se ostvaruje sveop{tom masmedijskom
kretenizacijom uz dopu{tawe da tre}ina ~ove~anstva umire od gladi...
Prokletstvo istorije, dakle, leì u ~iwenici da uvek ima onih koji
èle da ostvare raj na zemqi, ali raj bez Boga i protiv Boga. U ime ideje
o “kona~noj harmoniji”, vo|e raznih “rajskih” pokreta nare|ivale su
svojim sledbenicima da nemilosrdno uni{tavaju svakog ko odbije da se
povinuje stihiji istorijske nu`nosti koja vodi ovoj ili onoj utopiji.
Himere ostvarene Utopije pro`dirale su milione qudskih ìvota;
idol Boqeg Sutra napio se krvi mnogih pokolewa... Odakle tolika
è| za ostvarivawem kona~nog u istoriji, za eshatolo{kom punotom
stvarnosti koja ne bi iza{la iz vremensko-prostornih koordinata
ovoga sveta? Na ova pitawa se mora ozbiqno odgovoriti jer, ako se ne
raskrije sama osnova utopijskog mi{qewa kao arhetipske realnosti
na{eg duhovnog i socijalnog iskustva, rizikujemo povr{an odnos
prema tom mi{qewu, kritikuju}i ga u wegovoj plitkoj, fenomenskoj
prisutnosti.
Otac Georgije Florovski, jedan od najumnijih mislilaca ruskog
religioznog preporoda prve polovine veka, krenuo je u re{avawe
zagonetke zvane Utopija preobraèn svetlo{}u pravoslavne
duhovnosti. Suo~iv{i se s Oktobarskom revolucijom, jednim od
najkobnijih izliva tame u istoriji, prinu|en da emigrira iz otaxbine,
on je sebi postavio zadatak da ispod krvave kore boq{evi~kog URA
na|e najdubqi metafizi~ki odgovor na pitawe – za{to je tako bilo...
Pri tom, upozorava nas on, ne smemo se upla{iti od “buke vaseqenske
bure” u kojoj se ru{e zemaqska carstva i nestaju, negda mo}ni, oblici
dru{tvenog ìvota. Celokupna istorija je metafizi~ka bura, ~ak
i kad funkcioni{u prividi socijalnog blagostawa i skladnog
institucionalnog poretka: u istoriji se, naime, stalno odvija bitka
izme|u Boga i kneza tame, izme|u Istine i laì, @ivota i smrti...
Za velikog pravoslavnog teologa Georgija Florovskog utopizam je
“stalna i neodstrawiva sablazan qudske misli”, wen “negativni
pol, zaraèn velikom, mada otrovnom, energijom”. Povr{inski
sloj wegov, socijalni utopizam, jeste ni na ~emu nezasnovana vera
u mogu}nost re{avawa svih nevoqa ovog sveta u nekom istorijskom
trenutku “skoka iz carstva nu`nosti u carstvo slobode”. Do tog
skoka, istorija progresom osvaja prostore budu}e sre}e, i svaki
slede}i dru{tveni poredak boqi je od prethodnog (Hegelova ideja o
razvi}u Apsolutnog Duha i Marksovo naga|awe o robovlasni{tvu,
feudalizmu i kapitalizmu koji vode pobedi komunizma izraz su iste
vere u progresivnu evoluciju ~ove~anstva). Sve {to se ne uklapa u
bujice istorijskih epoha koje se slivaju u okean utopijskog blagostawa
progla{ava se neistorijskim, “nazadnim”, osu|enim na propast. Samo
doba ostvarene harmonije shvata se kao “nad-eti~ka sila” u ~ije se ime
qudi mogu li{avati slobode. Ideal treba ostvariti po svaku cenu
i otuda “patos NASILNOG DARIVAWA SRE]E”. Utopisti~ki
ciq je uvek apstraktan. Odbacuje se li~nost i sve se posmatraju kao
{rafovi socijalne ma{ine. ôvek nije vrednost po sebi, nego se uvek
tretira kao cigla za zgradu “sre}nije budu}nosti” shva}ene kao doba
IDEALNOG POTRO[AÂ koji }e iskoristiti zalihe prirodnih
epoha (INFANTILNA KREATURA ~oveka-trbuha, ~oveka-sisaqke
dominira u tabloidnom svetu ameri~ke potro{a~ke stvarnosti).
Florovski kaè da utopijski mislilac sva lica vidi kao “detaqe
i crtice” sveobuhvatne celine koja se ostvaruje “sistemom finih
prinuda”. îtava istorija, puna patwe i stradawa, opravdava se wenom
konzumentskom svrhovito{}u.
Naravno, dru{tveni utopizam je samo posledica qudske opijenosti
kosmosom i wegove pot~iwenosti prirodnim stihijama. ôvek, zanesen
ovim ose}awem, moè da deluje U SVETU, ali ne i NA SVET. On
nema slobodne voqe. Sve se utapa u bezli~ni okean vasionske “muzike
sfera”. Od predsokratovaca i Platona, preko nema~kih idealista, do
Ni~ea i Hajdegera evropska misao ve~no priznaje svoju nemo} pred
KOSMOSOM, obezqu|enim i apsolutnim. Pri tome, evropska misao
uliva qudima veru u kona~nu odgonetivost prirode, navodi ih da
ma{taju o svojoj “svemo}i” i gorde se zbog we.
Nasuprot ovom iskustvu, iskustvu kosmi~ke, utopijske opsednutosti
Totalitetom, stoji hri{}anska vera kao OPITNO ISKUSTVO
SLOBODE. Sav svet, naime, postoji zahvaquju}i SLOBODNOJ
odluci Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga Trojice, obitava u Wegovoj
qubavi i, kroz ~oveka i ~ovekom, kao krunom tvorevine, stupa u ìvu
zajednicu s Tvorcem. ôvek je slobodan da Bogu kaè DA ili NE, da
Ga usvoji ili ne. Bog je Svoje ve~no DA svetu kazao poslav{i nam Svog
Jedinorodnog Sina Koji Se o~ove~io od Duha Svetog i Marije Djeve,
postav{i ve~ni Brat qudi.
Po ocu Florovskom, sva istorija je time postala poqe opredelewa
za Bogo~oveka Isusa Hrista ili protiv Wega. Zato ona nije nikakav
NU@NI (utopijski) put ka dobru po sebi, nego ve~ni dijalog s
Raspetim i Vaskrslim Spasiteqem. Ona se ne re{ava sama sobom i
sama u sebi, nego se mora otvoriti za dan Drugog Dolaska Hristovog
kada }e biti preobraèna u svojoj tvarnosti i uzneta u punotu Carstva
nebeskog. Hristos je Alfa i Omega prostora i vremena, on je Ve~ni
Logos tvorevine. Tek u Wemu mogu} je smisao kao zajedni~arewe sa
Svetom Trojicom, Bogom Qubavi.
Sa osmatra~nice Duha Svetog i blagodatnog ìvota Crkve,
bogo~ove~anski slobodnog, utopija se pokazuje kao demonska zamka koja
~oveku nudi ideal Velikog Inkvizitora – hedonisti~ke idole umesto
@ivog Boga i la` “savr{enih” dru{tvenih ustanova umesto slobode.
Svojim dolaskom u svet, Gospod Isus Hristos je preobrazio na{e bitije
i mi taj preobraàj sledimo po meri svog li~nog i nacionalnog podviga.
Taj podvig je jedini “lek” protiv antihristovskog utopijskog otrova.
Stoga je, poru~uje nam Florovski, naro~ito prizvawe gr~kog, ruskog,
srbskog i drugih pravoslavnih naroda upravo u wihovom opredeqewu
za Hrista, a ne u wihovom “slovenskom”, “isto~nom” poreklu. Nebeska
Gr~ka, Nebeska Srbija i Nebeska Rusija stalno se moraju utkivati u
svoje zemaqske prisutnosti, jer je jedino wihova svetlost u stawu da
razagna krvoèdne tmine “zemaqskih rajeva”.
Logos 1-2/1993.
PAPA NA “RADNOM ZADATKU”

Zoran Milo{evi}, Za{to papa putuje?, [abac 1996.
O rimokatolicizmu se govorilo, govori i govori}e se; o wemu

su pisane, pi{u se i bi}e napisane mnoge studije; niko ko èli da
se ozbiqno bavi religijskim fenomenom u savremenom ~ove~anstvu
ne moè zaobi}i Vatikan i rimokatoli~ku konfesiju (makar da
ima i onih koji smatraju da se politika Vatikana i rimokatoli~ko
hri{}anstvo ne mogu i ne smeju poistovetiti do kraja.)
Jedna od opasnosti sa kojom se izu~avalac rimokatolicizma susre}e
je, dakako, pristrasnost, kao i upotreba izvora koji nisu objektivni
za neku od izu~avanih tema. Ume{anost Vatikana u politiku, jo{
od Sredweg veka, sasvim sigurno doprinosi takvim pristra{}ima
kod onih koji rimokatolicizam posmatraju iz perspektive neke
druge hri{}anske konfesije ili, pak drugog centra okultne
politi~ke mo}i. (Poznato je neprijateqstvo istori~ara masona
prema rimokatolicizmu, koji je dru{tvo slobodnih zidara donedavno
smatralo svojim glavnim ideolo{kim protivnikom.) Zato je najboqi
na~in prou~avawa rimokatolicizma i kao konfesije i kao politike
ovoga sveta (ne zaboravimo da je taj pristup nuàn, jer je Vatikan,
bez ikakvog dvoumqewa, od po~etka hteo politi~ku mo}, a rimske
pape sebe smatraju i politi~kim liderima) – kori{}ewe izvornika
rimokatoli~ke doktrine i dokumenata koji poti~u iz sredine samih
rimokatolika.
Kwiga mr Zorana Milo{evi}a, nevelika obimom, ali uputna i
sadràjna, ima sve odlike ve} pomenutog pristupa: kojom god temom
modernog rimokatolicizma da se bavi, g. Milo{evi} nastoji da, pre
svega, izu~i izvorno mi{qewe rimskog hri{}anstva, da ga izloì na
pravilan na~in i u~ini ga dostupnim ~itala~koj publici; zatim on
istraùje posledice takvog u~ewa i ukazuje na mogu}e pravce daqih
izu~avawa doti~nog fenomena. Kao politikolog mr Zoran Milo{evi}
je zainteresovan pre svega za dru{tvene aspekte rimokatolicizma, i
zato nije nimalo slu~ajno da se bavi tako va`nim pojavama kakve su
rat i rad, onako kako ih doìvqava religijska svest rimokatoli~kih
teologa. Kad se suo~ava sa problemom ekumenizma, g. Milo{evi}
nastoji da mu pristupi tako|e sa istorijsko-dru{tvenog aspekta,
posmatraju}i pore svega plodove ekumenskih nastojawa Vatikana. Iza
wih je, naàlost, pre~esto stajala puka “voqa za mo}” (pri ~emu se
mo} skrivala iza obrazine “interkonfesionalne saradwe” i “qubavi”,
a podrazumevala, jasno i nedvosmisleno, te`wu za unija}ewem
“nesjediwenih”.) Ovaj pristup, tako|e, moèmo primetiti i u ogledu o
papinim pastirsko-politi~kim putovawima.
Jo{ je Dostojevski primetio da je rimokatolicizam, unakaziv{i
lik Hrista i otu|iv{i se od Tela Wegovog, Crkve, krenuo putem
}esarevim, ogwem i ma~em name}u}i papsku “nepogre{ivost” onima
koji druga~ije misle. Na tom putu, putu koji podrazumeva slivawe
sa ovim svetom i disawe wegovim dahom, veoma lako se de{avalo da
budu zaboravqena osnovna evan|elska na~ela. Teologija je, umesto
da bude svedo~ewe susreta sa Bogom (tako je uvek doìvqavana na
pravoslavnom Istoku) postala suvi sholasti~ki intelektualizam,
koji je mogao opravdati bilo kakvu politi~ku akrobaciju pape.
Centralno mesto pape, “namesnika Hristovog na zemqi”, oduvek je
shvatano kao neophodan uslov spasewa za one koji su rimokatolicizmu
pripadali. Na taj na~in, kad je mo} po~ela da i{~ezava iz Vatikana,
i kad je Zapad, oslobodiv{i se sholasti~ke magle sredwovekovnog,
unutra{weg sekularizma, po~eo da se sekularizuje brzo i otvoreno,
rimske pape su bile prinu|ene da “savremenim jezikom” ponovo odrede
stare pojmove, i tako izbegnu ostajawe u pozadini istorijskih doga|aja.
U ovom ogledu o radu u dru{tvenoj doktrini rimokatolicizma, kao i
u eseju o savremenim papinim putovawima, g. Milo{evi} je pokazao
kako su pape istovremeno nastojale da spre~e talas radikalnog,
ateisti~kog levi~arstva, koji je pozivao na “oslobo|ewe rada”, i da
ostanu verni bogatim mo}nicima ovoga sveta: radu je data velika
teìna kao “saradwi sa Bogom” i radnik je stavqen na centar pastirske
pa`we na jednoj strani, dok je na drugoj ostala tvrdwa da je dru{tvo
nu`no hijerarhizovano i da siroma{ni ne smeju dizati glas protiv
bogatih, bar ne na politi~ki radikalan na~in. (Ovo se naro~ito vidi
u razmatrawu o putovawima sada{weg pontifeksa po siroma{nim
zemqama tzv. `”Tre}eg sveta”.)
Najuverqiviji pogled ove kwige je, dakako, ogled o ratu u dru{tvenom
u~ewu rimokatolicizma. Rat, plod qudske palosti i otpalosti od
Boga, rimokatolicizam na~elno shvata kao zlo; me|utim, u datom
istorijskom trenutku, kada se moè upotrebiti za {irewe rimske
vere, on je koristan i dopu{ten, i moè biti blagosloven. “Deus
vult!”, “Tako Bog ho}e!”, pokli~ je papinih sledbenika od epohe
kriàrskih ratova do dana dana{weg. Taj Bog je hteo i juri{ na
Jerusalim, koji su dràli muhamedanci, ali i na Carigrad i Svetu
Goru, koje behu u rukama pravoslavnih “{izmatika”; taj Bog je hteo
pokoq ju`noameri~kih Indijanaca, ali i Rusa na Ukrajini (setimo
se “Brest-Litovske unije” iz 1596. godine ili moskovskog “smutnog
vremena”, posle smrti cara Borisa Godunova). Taj “Bog” je nare|ivao
unija}ewe Rumuna po èqi Habzbur{ke monarhije, ali i pokoq Srba u
I i II svetskom ratu. Posle svakog takvog rata nu|en je isti takav mir:
oni, koji su do ju~e hu{kali svoje vernike pokli~em “Deus vult” sada
govore o “novom svetskom poretku mira i blagostawa”. G. Milo{evi}
veoma ozbiqno i razlo`no analizira odnos rimokatolicizma prema
ratu, dokazuju}i da tu nije re~ samo o teologiji, nego, pre~esto, o
politici. Ne zaboravimo – Vatikan je, pre svega, dràva!
Sve u svemu, kwiga g. Milo{evi}a zna~ajna je za sve one koji èle da
se upoznaju sa savremenim stawem rimokatolicizma i tendencijama
koje to stawe karakteri{u. Napisana jednostavno i pristupa~no,
ona u sebi sadrì odgovore na mnoga savremena pitawa koja su, ako
se pravilno shvate neophodan sastavni deo razmatrawa krize u kojoj
se na{ao i na{ narod, umnogome zaslugom Vatikana, nemilosrdnog u
svojoj “voqi za mo}” (za uniju!) iz kwige g. Milo{evi}a tako|e postaje
jasno da ne treba ùriti sa “ekumenskim zagrqajima” Zapada i Istoka:
previ{e toga nas deli da bismo se smeli upu{tati u nepromi{qene i
sentimentalne “projekte ujediwewa” do po~etka 21. veka!
SATANIZAM OÎMA @RTVE
(Luaren Stratford: Satan’s Underground, Harvest House Publishers, 1988.)
Bal kod satane

Ro|ena je kao kopile i neki qudi su je usvojili. Ime joj je Lorina
Stratford. Doìvela je stvari u koje se ne moè verovati; a mora se,
jer su se desile.
@elim da umrem
Kad je Lorin imala ~etiri godine, o~uh i ma}eha su se posva|ali, i
on je oti{ao od ku}e. Dete je ostalo sa sumanutom majkom, koja je pred
kom{ijama izgledala sasvim normalno i pristojno. Ona je ponekad
razbijala stvari po ku}i, a zatim optuìvala Lorinu da je to u~inila
i terala detence da ~isti ku}u. Nikada je nije qubila i mazila. Da
bi obezbedila privid “sre}ne porodice” vodila je Lorinu u crkvu,
redovno, i malena je zavolela Hrista. Ma}eha joj je, me|utim, stalno
pri~ala da Hristu ne trebaju deca poput Lorine, prqava i zla. êsto ju
je pquvala i tukla, govorila da je mrzi. Lorina je sawala roditeqsku
qubav i ne`nost.
Zatim je po~eo pakao. Ma}eha je devoj~icu po~ela da podvodi raznim
mu{karcima – izopa~enicima. Davala ju je nekim monstrumima koji
su dete prinu|ivali na odnose sa ìvotiwama, i sve to snimali.
Ma}eha ju je prodavala za novac, a zatim dobijala porno-~asopise sa
slikama svoje usvojenice koju zlostavqaju i poniàvaju. Dete je po~elo
da se ose}a kao predmet. Pred kamerama i pred svetlom porno-studija
ose}ala se kao nepostoje}a. “Mrzela sam svoje telo. Mrzela sam sebe,
èlela sam samo da umrem.”
@alila se, isprva, {kolskom pedagogu, zatim pastoru, ali nije mogla
da ispri~a sve detaqe. Pomo}i nije bilo: wena ma}eha je i{la u crkvu
i pretvarala se da je pristojna èna.
Uàs se nastavqa
U petnaestoj godini Lorina je dobila histeri~nu paralizu. Molila
se Bogu, zatim ustala i pobegla od ku}e. U policiji, pose}uje je o~uh,
koji je odvodi svojoj ku}i. Luda ma}eha po~iwe ne~im da ga ucewuje i
da Lorin traì natrag. On se prvo opire, ali pristaje.
Po wu, da je odvede, dolazi fotograf Toni. Vodi je u zgradu gde se
snimaju pornografski filmovi. Zgrada ne izgleda sumwivo, nalazi se
u poslovnom delu grada.
Postala je punoletna, ali nije mogla da pobegne iz svoje tamnice.
Postojale su mnoge wene pornografske slike sa ìvotiwama, ènama,
decom. Prilikom snimawa davali su joj drogu.
Na rukama Lorine Stratford umrla je petnaestogodi{wa devoj~ica
Ronda koja je od roditeqa – alkoholi~ara pobegla u svet. Drogirali su
je i terali da u porno-filmovima, kao robiwa, ~ini najve}e gadosti.
Umrla je od prevelike doze droge, {ap}u}i: “Maj~ice… @elim da
vidim svoju majku. Vodi me ku}i, Lorina.”
Oko 500.000 dece u SAD biva zloupotrebqeno u porno-industriji, kaè
Stratfordova. Od sedamsto hiqada do milion dece svake godine beì
od ku}e, po podacima ameri~kog Ministarstva pravde. Eksploatatori
ih hvataju na stanicama, na uglovima ulica, pred kioscima. Nude im
pare, drogu, seksualna zadovoqstva. Roditeqi prodaju decu, kako je
ma}eha u~inila sa Lorin.
Kad su ocenili da je dovoqno “zrela”, odveli su Lorin samom {efu
lokalne porno-industrije, Viktoru. Viktor ju je namenio za posebne
svrhe. Kod Viktora se nalazila tzv. “Ku}a mu~ewa”, za sadisti~ka
iìvqavawa sudija, lekara, profesora, pa ~ak i nekih pastora. Kad
politi~ar svu~e ode}u, nije vi{e politi~ar. Kad se pastor skine, nije
vi{e pastor. Kad se obrazine svuku, otkriva se istinski ~ovek, veli
Lorina.
Na crnoj misi
Viktor ju je davao na iìvqavawe najokrutnijim sadistima. Decu,
~iji su roditeqi traìli svoje mali{ane, slikali su u najgnusnijim
perverzijama, i zatim te fotografije slali o~evima i majkama.
Viktor je Lorinu uzeo u svoj harem, i urezao joj na ~elu svoj znak. Ran~
je bio privatan posed, i niko nije znao {ta se na wemu zaista de{ava:
usred Amerike.
Pijan~e}i, pri~ao je Lorini o svojim poslovima. Bio je trgovac drogom
i imao ogromnu porno-industriju. Po{to mu je bilo dosta obi~nih
zadovoqstava, u~lanio se u jednu satanisti~ku sektu. One no}i kad
joj je to saop{tio, Lorina je u wemu videla pravog satanu. Htela je da
beì, ali su je uhvatili, a Viktor joj je pokazao krvavu ode}u svoje
posledwe ène, ubijene u poku{aju bekstva. Svake no}i pri~ao joj
je o satanskim obredima: na seansama su upra`wavali telepatiju,
lebdeli su predmeti, vrhovni `rec je, toboè, le~io od raka. Viktor
je pri~ao o trudnici koja je svojom krvqu potpisala ugovor sa satanom
i posvetila mu budu}e dete.
Viktor je imao ~in arhi-`reca. Poveo je Lorinu u podrum gde su
obavqani crni rituali. Vazduh je bio neizdr`qivo teàk. Crni
saten i purpur ukra{avali su prostoriju, tu je bio i pehar za anti-
pri~e{}e, kao i izvor plamena, ma~, pentagram u krugu, glava jarca.
Qudi odeveni u crno slavili su satanu i molili demone da nanesu zlo
nekim qudima, kao i da wima, svojim vernim slugama, daju vi{e mo}i.
Rezali su se se~ivima, sipali krv, mokra}u i vino u pehar i zatim su
to pili, posle ~ega su sledile ritualne orgije. Uhvatili su je i nagu
vezali u tamnom krugu, da bi je kod `rtvenika silovali, svi redom, i
rekli da ju je sam satana imao. Viktor joj je rekao: “Oboje pripadamo
satani”, ali Lorina je mislila: “Satana me ne}e imati nikad. Nikad!”
Verovala je u Boga, i to ju je krepilo. Lorina obja{wava za{to su
napredovali u izmi{qawu novih zlo~ina: “Da bi zadobili vi{e mo}i,
da bi nastavili da uga|aju svom paklenom ocu, mora se i}i iza onoga
{to ~ovek moè da zamisli.”
@rtvovawe beba
Viktor je uskoro po~eo da video-kamerom snima rituale svoje sekte, a
filmove su kupovali ugledni i bogati qudi.
Ubijali su bebe. Viktor je rekao da satana voli ubijawe beba i male
dece – jer su ona ~ista. Bebe su dobijali preko la`nih agencija za
usvajawe dece, a u haremima skrivenim od o~iju javnosti bile su ène
koje su morale da ra|aju decu samo radi ubijawa u satanskim ritualima.
Za te ène javnost ne zna. Kad obave posao, ubiju ih. I Lorina je
rodila troje dece: Xoija, Karli i Lindi. Karli i Lindi, devoj~ice,
upotrebqene su u porno-filmovima, koji se zavr{avaju ubijawem dece.
Xoija su ubili u satanisti~kom ritualu. Ona je nudila svoj ìvot u
zamenu za wihov, ali nije vredelo. Viktor je i{ao i daqe: hteo je da
majka zakoqe dete u ime |avola. Tada je Lori ~ula glas: “Dete moje, sa
tobom sam. Nikad te nisam ostavio, niti napustio, najcrwi ~as ti tek
predstoji, ali }u biti s tobom i pomo}i }u ti!” Taj glas je doìvela
kao Hristov.
Pobegla je o~uhu, koji je prima, ali uskoro umire. Morala je u du{evnu
bolnicu. Tamo joj se javqao zli duh i pretio joj da ne moè uma}i.
Mnogo se molila Bogu i shvatila svoju patwu kao put prema Wemu.
Po izlasku iz bolnice, pojavila se na radiju i rekla da osniva
organizaciju za za{titu polno zlostavqenih. Javilo joj se mno{tvo
dece iz SAD i Kanade. Saznala je za podatke koje je izneo Al Karlajl,
zatvorski psiholog dràve Juta, da od 40.000 do 60.000 dece godi{we
biva zlostavqano i ubijano u crnim obredima slugu |avoqih.
Kako prepoznati satanistu?
Satanizam u Americi napreduje sve krupnijim koracima. Sedamnaestog
novembra 1987. Xerald Rivera je otkrio razmere satanisti~ke zavere,
u intervjuu sa biv{om `re~icom kulta, koja se predstavila kao
Elen. Elen je jo{ u sedamnaestoj godini gledala kako ~lanovi sekte
|avopoklonika ubijaju bebu i ~upaju joj srce.
Kada su masovnog ubicu, koga je satanizam nadahnuo na ubistvo, Henrija
Li Lukasa pitali, kako to da satanisti ne ostavqaju tragove ritualnih
`rtvoprino{ewa dece, odgovorio je: “Oni su kao ja. Uve`bani da ne
ostavqaju tragove.”
Godine 1981. Savez ve{tica sveta imao je sastanak u Meksiku, na kome
su donete mnoge odluke o budu}oj infiltraciji u dru{tvo i javni
ìvot. Tekst wihove deklaracije zaplenila je policija, tako da je
javnost saznala za wihove planove. One su, izme|u ostalog, re{ile da
doprinesu: razarawu porodice, {irewu Wu Ejx ideologije, uklawawu
molitava iz svih {kola, uticaju na profesore da deci {to slobodnije
govore o drogama, seksu, “qudskim pravima i slobodama”, kao i
otvarawu prodavnica porno-materijala za sve uzraste, infiltraciji
u de~je klubove i negovawu buntovnog duha protiv roditeqa i svih
autoriteta.
Satanisti~ki rituali za glavni ciq imaju uni{tewe tri osnovne
vrednosti na kojima po~iva li~no dostojanstvo wegovih `rtava::
1. Vera u Boga (teraju `rtve da pquju na krst, siluju ih preru{eni u
sve{tenike, itd).
2. Uni{tewe patriotizma (siluju `rtve dr{kom zastave ili u
vojni~koj uniformi).
3. Uni{tewe porodice (nagone decu da crtaju svoju porodicu i vr{e
nu`du na svoj crte`, govore im da je sekta nova “porodica” itd.).
Prawe mozga `rtvama, a naro~ito deci, obavqa se na nekoliko
na~ina:
1. Primoravawem da u~estvuju u ritualu, posle ~ega se deca ose}aju kao
krivci, naro~ito ako su `rtvovala neku ìvotiwu |avolu, naterana
na polni odnos ili trpela silovawa.
2. Primoravawe na ponavqawe odre|enih fraza: “Ja sam lo{, ja sam
zao, duh mi preti.”
3. Drogirawem i modelovawem podsvesti, putem re~i koje pokre}u na
izvesnu aktivnost, tzv. re~i-{ifara.
4. Crteìma sa porukama koje razumeju samo dete i silexija, i kojih
se dete pla{i.
Znaci na osnovu kojih roditeqi mogu posumwati da su deca bila u
dodiru sa satanistima su ovi:
1. Razgovor sa nevidqivim osobama. Ako se pri tom ispoqava strah,
ili dete odbija da o tim nevidqivim sagovornicima kaè bilo {ta,
mogu}e je da razgovara sa demonom – “vodi~em”.
2. Ako je preokupirano seksom i koristi detetu nepoznate re~i za
polni odnos i polne organe.
3. Slu{awe demonskih gasova ili molitava demonu.
4. Opsednutost brojem 6, i strah od {estog ro|endana, zato {to dete
misli da tada moè umreti.
5. Pisawa ili govorewa ~udnih re~i ili re~i unazad, kao i ponavqawe
“O~e na{“ unazad.
6. Radikalna promena raspoloèwa i sklonost ka nasiqu.
7. Nagli strah od ostavqenosti.
8. Strah od boja: purpurne, crvene i crne (koriste ih satanisti za
dekoraciju svojih ritualnih mesta).
9. Strah od malih prostora (nad decom se iìvqavaju i u mrtva~kim
sanducima).
10. Nagli strah od kupawa i ~isto}e.
11. êsta potreba za promenom doweg rubqa.
12. Izopa~ena potreba za konzumacijom urina i izmeta, {to se zbiva
u ritualima.
13. Mr`wa prema roditeqima ili vr{wacima.
14. Upotreba slede}ih simbola: pentagrama, meseca sa pet zvezda i
crnom, crvenom i purpurnom bojom.
15. Strah od putira, krstova, statua, sve}a, vina, hleba, sve{tenika.
Za kwigu Lorin Stratford biv{i reporter AVS novosti, Kenet Vuden
veli da je “delo nacionalnog zna~aja”, i “trijumfalni ep hrabrosti
i nade u borbi sa mr`wom i smr}u”. Lorin Stratford prekliwe
hri{}ane da se mole Bogu za one koji stradaju od satanista, a naro~ito
oko {est uve~e i u pono} – jer se tada obavqa najve}i broj ubistava
nevinih.
Pogledi, 195/1997.
KA PONORU
(Jurij Vorobjovski: Zapadni put u apokalipsu, Svetigora 2001.)
Za{to ova kwiga?

Kada je Polonije pitao Hamleta {ta ~ita, danski kraqevi}, zga|en
nad svetom koji je tamnica i vremenom koje je “isko~ilo iz zgloba”,
odgovorio mu je: “Re~i, re~i, re~i”. Od mno{tva re~i koje nas, poput
mutnih talasa informativnog okeana, svakodnevno zapquskuju,
pravoslavni ~ovek kao da po~iwe da se gu{i. On vi{e ne moè da
slu{a o uàsima koji ga okruùju; on postepeno oguglava, zatvara se u
sebe, beì u svojevrsni autizam. îni mu se da je “ìvot besmislena
pri~a koju pri~a idiot, puna buke i besa, a bez zna~ewa” ([ekspir).
Ta stravna informativna bujica, te “re~i, re~i, re~i”, taj nedostatak
logosne ose oko koje bi se sabralo sve ono {to ~ujemo i vidimo – to
je ono {to svaku kwigu danas, pa i pravoslavnu (ne u bitijnim, nego
u pojavnom smislu) ~ini obezvre|enom i bespomo}nom da se na|e u
nevoqi qudskom bi}u na pragu tre}eg milenijuma. Pa ipak, kwige
postoje, izdava~ke ku}e postoje, i qudi, okruèni televizijskim
aparatima i kompjuterskim ekranima, jo{ uvek ~itaju, nadaju}i se da
}e, kako bi Ujevi} rekao, na}i “mo}nu rije~ i odgovor”. Pi{e se i
~ita sve: od romana za gatawe i priru~nika za astralnu projekciju,
preko politi~kih biografija, od nau~nih studija. Poneko, ponegde,
milo{}u Bo`jom nai|e i na pravoslavnu kwigu, i po~ne da je ~ita...
I ta kwiga, koja se pri~e{}uje Kwigom @ivota koju je Krvqu Svojom
potpisao Jagwe Bo`je, deluje na du{u ~itaoca, preobraàvaju}i je i
bude}i iz grehovnog sna u javu Carstva Logosovog...
I kwiga koju ~italac ima u rukama napisana je u slavu Logosa Bo`jeg,
iskupiteqa ~oveka i kosmosa. Ona je tu da pomogne ~itaocu da se
sna|e u bujici informacija koje stiù iz sveta “novog poretka”, sveta
koji je srbski narod osudio na smrt (uz pomo} doma}ih bezbo`nih
vlastodràca, koji egzekuciju organizuju, smrtna kazna se nad Srbima
sprovodi od po~etka devedesetih, i mrcvarewu se ne vidi kraja.)
Autor ove kwige, Jurij Vorobjovski, jedan od najuglednijih ruskih
pravoslavnih publicista.
Ova kwiga, plod wegovih dugogodi{wih istraìvawa, mogla bi se
nazvati uvodom u pravoslavnu “konspirologiju”, to jest pravoslavnim
pogledom na tzv. “teoriju zavere”. (O tome {ta je “teorija zavere”
izvanredno pi{e Viktor Trostnikov u pogovoru ruskom izdawu kwige
Vorobjovskog, “Za~uti kucawe zla”.) Jasno je da jedna takva kwiga mora
imati kako svoje ~itaoce, tako i one koji }e je kritikovati, govore}i
da je re~ o “pravoslavnoj paranoji”, da nikakve zavere nema, da je u
pitawu svojevrsni staqinizam u oblasti hri{}anstva, itd. Sa takvim
zagovornicima “otvorenog dru{tva” ne vredi raspravqati, kao {to
se ne treba osvrtati ni na histeri~ne ispade doma}ih komunista
koji tako|e imaju svoje “dokaze” o zaveri protiv na{eg “mudrog
rukovodstva”. Ova kwiga je pre svega, upu}ena obi~nom ~oveku, koji
ose}a da u svetu u kome ìvimo nije sve u redu, i da se mnoge stvari
koje vidimo na bini “teatruma mundi” u stvari reìraju duboko ispod
bine (u podzemqu.) “Svetska zakulisa” ve} stole}ima sawa “dru{tvo
prosvetqenih” (iluminata), koje }e vladati neprosve}enom masom (oko
u trouglu iznad nedovr{ene piramide na nov~anici od jednog dolara je
upravo simvol vlasti Velikog Inkvizitora nad beslovesno sre}nom
“de~icom” potro{a~ke Nove Hedonije.)
Jedno od pitawa koje dobronamerni ~italac moè postaviti je: dobro,
ali {ta }e to nama? Zar mi, u svom polomu, nemamo pre~a posla nego
da ~itamo horore o “zaveri vampira” i trgovini qudskim organima?
Odgovore takvom, dobronamernom ~itaocu je nekoliko beleàka u ovom
tekstu, koje jasno pokazuju da sve {to postoji u ovoj kwizi postoji i
kod nas, i da sve {to ~eka ~ove~anstvo bez Hrista ~eka i nas, ako se
Hristu ne vratimo.
A na{i nau~nici?
Vorobjovski kod savremenih nau~nika, koji ne traè Boga Logosa,
prime}uje faustovsko-franken{tajnovsku è| za gospodarewem nad
prirodom – u krajwem slu~aju, za takmi~ewem sa Samim Tvorcem, ~iji
poredak u tvorevini treba izmeniti, da bi nastupio nekakav “novi”, u
skladu sa “vrlim novim svetom” koji nastaje. Ali ti nau~nici obuzeti
prometejsko-luciferijanskom gordo{}u ne ìve samo na Zapadu ili
u Rusiji. Wih ima svuda, pa i kod nas. Oni vi{e ne mogu da razlikuju
dobro i zlo, a svoje spekulacije, koje su posledica tragawa za pojmovnom,
pilatovskom “{ta – istinom” name}u kao apsolutne dogme jedne nove
religije.
Tako recimo, u ~asopisu “Svest”, u kome sara|uju mnogi ugledni
nau~nici sa na{ih prostora, nalazimo tvrdwu prof. dr Dejana
Rakovi}a da je sama priroda u stvari “Bog”, a mi ìva bi}a sa
lokalizovanom “kosmi~kom sve{}u” – “boànske iskre”. (Dr Rakovi}
smatra da je panteizam jedina “nau~ni ispravna” teologija.) Nau~nik
“nau~no” zasniva astralnu projekciju, tvrdi da je, na temeqima moderne
fizike, mogu}a i reinkarnacija, itd. Jedan drugi na{ stru~wak, u
“slobodnom stilu”, ovako vidi eti~ku mogu}nost klonirawa qudi:
“Vrlo je rasprostrawena èqa roditeqa da deca li~e na wih. Parovi
koji èle decu a ne mogu normalnim putem da ih imaju, prolaze kroz
egzoti~ne medicinske procedure koji podrazumevaju ~ak i analizu
kataloga sa potencijalnim donorima polnih }elija, traè}i qude
koji nisu samo superiorne jedinke, ve} je vrlo va`na i sli~nost sa
budu}im roditeqima. Mi jednostavno èlimo da se repliciramo. Pa
ako ba{ toliko volimo sebe, gledano kroz èqu za potomstvom, za{to
je tako zastra{uju}e ~ak i razmi{qawe o genskim replikama koje se
normalno rode i predstavqaju nama identi~ne blizance, samo ne{to
mla|e”?
Tekstovi u “Svesti” puni su entuzijazma kada je u pitawu ideja
stvarawa kiborga – ~oveka ~iji je organizam povezan sa kompjuterom
na jedan organski, telesni na~in...
Faust i Franken{tajn }e, na kraju svojih ogleda, kao se ne vrate Bogu,
morati da plate cenu. Sre{}e Mefista i monstrume koje su sami
prizvali.
A vampiri?
Jedno od naj~udnijih i najstra{nijih poglavqa kwige Jurija
Vorobjovskog je “Zavera vampira”. ôvek ~ita, i ne moè da veruje:
sve li~i na ma{tarije nekog pisca strave i uàsa. Ali, onda po~ne{
da traga{ i na|e{ ~lanke koji govore o vampirizmu kao pokretu
postmoderne subkulture i o vampirizmu koji traì svoja “qudska prava”
(u Americi, a uskoro }e i drugde). Tako “Reporter” od 29. septembra
1999. donosi tekst o “Novim Gotima” iz pera Vladimira \uri}a.
Prepisujemo najzanimqivije delove: “Tajanstveni zamkovi u magli,
`rtvovawa na oltaru, okultisti~ke i spiritisti~ke seanse, prizivawe
duhova i izazivawe samog |avola, jesu neprekidna inspiracija Novih
Gota. Mnogi darkeri su ~esto destruktivno orijentisani prema svetu
koji ih okruùje, ali i prema samima sebi. Za wih se vezuju i pri~e
o klubovima samoubica ~iji pripadnici ritualno `rtvuju svoje
ìvote. /.../ Oni su se obla~ili u crno, stavqali gomilu pudera na
lice, i farbali kosu u dre~ave boje, a najradikalniji su ~ak i pili
krv. /.../ Novi Goti provode veliki deo svog ìvota skrivaju}i se od
sunca, u tami svojih stanova, podruma i garaà, naviknuti iskqu~ivo
na te{ke zavese i neonsko osvetqewe. Inspiracija vinom i qudskom
krvqu zahteva pa`qiviju psiholo{ku analizu. Qubavni parovi ove
grupacije ponekad vode qubav tako {to pu{taju jedno drugom krv koju
piju. /.../ Vampirski filmski podànr broji na stotine filmova koji
su na razli~ite na~ine stabilizovali mit o demonu no}i, koji svoju
besmrtnost odràva tako {to pije qudsku krv, koji se obla~i u crna
odela i spava u mrtva~kom kov~egu, ~ije se napuderisano lice, na kom
dominiraju zakrvavqene o~i, ne vidi u ogledalu. /.../ Mogu}e je da je
novi vampirski talas samo uvertira u budu}e demonolo{ko ustrojstvo
sveta ili Tehnosveta, u kome }e qudima biti svejedno da li ~ine zlo
ili dobro. Zato nije slu~ajno da je udarna muzi~ka numera iz filma
Nila Xordana “Intervju sa vampirom” obrada pesme “Simpatija za
|avola” Rolingstounsa”. “A u uglednom ameri~kom antisekta{kom
“SCP NEWSLETER”, u broju 21-23, za zimu 1996/97, Xon Bajron Koh nudi
tekst “Living in Darkness” (When Evil Enters the Mainstream” (“@ivot u
tami/ Kad zlo postane uobi~ajeno”)). U ~lanku se veli kako vampiri
Amerike, qudi koji kupuju i piju qudsku krv, traè svoja “qudska
prava”. Posle homoseksualaca, koji su ve} po~eli da usvajaju decu za
svoje ~udovi{ne “brakove” i da izvode na sud normalne qude koji su
krivi zbog “homofobije” (govorili su protiv polne izopa~enosti
pedera i lezbejki), i vampiri kaù da su “ro|eni takvi kakvi jesu”,
da im je wihovo pona{awe “u genima”. Frenk Bruni je 10. avgusta 1996.
u “Wujork Tajmsu” objavio tekst o modernim vampirima koji nisu kao
oni stari, “zli besmrtnici” {to spavaju u mrtva~kom sanduku, ali jesu
vampiri – ne podnose sun~evu svetlost i piju krv. Jedan mlad ~ovek, koji
pripada ovoj “subkulturi”, opisuje kako pije krv svojih prijateqa koji
se slu~ajno poreù. “To je kao te~ni elektricitet”, veli on novinaru.
Ovi stanovnici no}i imaju svoje sajtove na Internetu, svoje klubove,
muziku i ~asopise {irom sveta. Bruni veli da je za mnoge vampirizam
samo “igra presvla~ewa”; za mnoge je ne{to vi{e – “romanti~arska
fantazija, polni identitet, ~ak i religija”.
[ta bi bila Srbija bez Hrista ako ne kontejnerski otvoreno dru{tvo?
Novi Goti ìve i u Beogradu.
Trgovina qudskim organima
Ima li trgovine qudskim organima koju Vorobjovski pomiwe u kwizi?
On govori o Rusiji. A kod nas? U na{em okruèwu? [to se okruèwa
ti~e, evo vesti iz “Blica” od 19. oktobra 1998. “TIRANA (TANJUG)
Skandal oko prodaje novoro|en~adi koja su iz Albanije tajno
prebacivana u Italiju, dobio je novu dimenziju tvrdwama u {tampi
da u Tirani postoji ilegalna klinika za trgovinu organima beba,
javqa agencija DPA. Najuticajniji albanski nezavisni list “Koha
jone” izve{tava, citiraju}i izjavu neimenovanog tuìoca, da su neki
hirurzi u Tirani odstrawivali organe iz tela beba i krijum~arili
ih u Italiju. Organe su, kako se tvrdi, italijanski kupci unapred
naru~ivali”...
“Glas javnosti” je 8. avgusta 1999. godine doneo vest o tome kako su
“nema~ki vojnici iz sastava KFOR-a sa Kosova u Makedoniju ilegalno
uneli oko ~etiri tone medicinskog otpada i delova qudskih organa da
bi ih, navodno, spalili u Vojnoj bolnici u Skopqu. Iza toga je stajala
vladaju}a koalicija na ~elu sa VMRO, koja je odobrila Nemcima
ovaj ilegalni uvoz. Fridrih Cimerman, portparol NATO-snaga
sme{tenih u Tetovu, rekao je da su nema~ke trupe to i ranije ~inile,
i da nisu obave{tavale vlasti Makedonije “misle}i da za to ne}e
biti problema”. U tekstu “Glasa javnosti” postavqeno je nekoliko
pitawa na koja odgovor niko nije dao (ali }e morati da ga daju u dan
Suda Boìjeg): “O kakvim delovima qudskih organa je re~? Za{to je
medicinski otpad uop{te odvoèn sa Kosova, a pogotovu ilegalno u
Makedoniju? /.../ I mo`da najglavnije: kojim nesre}nicima su delovi
tela i raskomadani, i u koju svrhu?” Tim povodom dr Rada Trajkovi} je
komentarisala strahove kosovskih Srba da je re~ o trgovini qudskim
organima. “Ovde se o tome danima pri~a, mada niko ta~no ne zna o
~emu se zapravo radi. Qudi odavno sumwaju, jer niko ne pronalazi
otete, niti mu daju da vide ubijene. Mnogi qudi su nestali, posebno
u Prizrenu kada je ulazio KFOR. Tamo ne da su samo nestali odrasli
qudi, ve} i bebice sa svojim majkama o kojima se danas ni{ta ne zna.
/.../ Morbidni qudi, kojima je u glavi samo profit, mogu da rade {to
god èle, a verovatno to i rade, a da to nikoga ne brine. /.../ Pla{im
se da oni koji su izginuli nisu postali `rtve ovakvih qudi, kojima je
va`no da sve {to mogu dobro unov~e”...
Psihotronska oru`ja?
Srbi dana{wice ne bi bili to {to jesu da ne poku{avaju da na
svoj, smu{en naivan, na~in podraàvaju ono {to se de{ava u svetu
obezboènog Zapada, koji se ve} odavno puni demonskim energijama.
Tako je u Vojsci Jugoslavije, umesto da se u wu uvedu vojni sve{tenici,
da se u garnizonima podiù hramovi i kapele, po~etkom devedesetih
osnovana nekakva “Grupa 69”, sa ciqem da emituje “energetski {tit”
iznad Beograda. (O tome je svojevremeno pisala “Duga”. U tekstu
“O~ekuju}i gr~ na Klintonovom licu”, ~lankopisac “Duge” je o
postavkama grupe “69” zabeleìo: “Ovladavawe mogu}nostima ~oveka
skrivenim u ~akrama i praznini izme|u malog mozga i ki~mene
mo`dine, koje je nekad demonstrirao najve}i mistik sveta Milarepa,
lebde}i iznad Himalaja, treba da postane nadgradwa nau~nih
dostignu}a.” Zatim se navodi primer la`nog induskog ~udotvorca
Sai Babe, koji se poredi sa Hristom; Teslina otkri}a me{aju se sa
uvereno{}u da je telepatskim putem mogu}e obarati NATO-avione, i
sli~no.
Grupa 69 je, kao konsultante, imala Spasoja Vlaji}a, Miqu Vujanovi},
koja se astrolo{ki udala za zvezdu Regulus, balvanopisca i slikara
Mili}a od Ma~ve, kao i konspirologa – neopaganina Drago{a
Kalaji}a.
Jadni srbski narod! Nekada se wegova vojska ispovedala i pri~e{}ivala
Telom i Krvqu Hristovom idu}i u boj za krst ~asni i slobodu zlatnu;
nekada su pravoslavni sve{tenici ~itali molebane za pobedu srbskog
oru`ja; nekada su se srbske vojskovo|e, od Svetog kneza Lazara, preko
Kara|or|a, do Vojvode Stepe molile Bogu pre i posle boja... A sad
“Grupa 69” ~ita “Pisma tibetanskih mudraca” i okultnim silama
“obara” avione...
Da, “neokorti~ki rat”, rat okultnim sredstvima postoji. Ali,
demonskim slugama se ne moè suprotstaviti “pravoslavni” okultizam,
nego samo sila Bo`ja koja dela kroz qude Hristove... O tome pi{e i
Vorobjovski...
Post scriptum
Vorobjovski je, suo~avaju}i se sa stawem savremenog bezbo`nog ~oveka
i o|avoqenog ~ove~anstva, mogao da padne u o~ajawe. Ali, naravno, on
nije pao u o~ajawe, jer zna za Hrista, “Boga slovenskih o~ajnika” (kako
Ga je zvao otac Justin Popovi}.) A Hristos, sa Ocem i Duhom Svetim,
vlada istorijom, i svi vekovi }e, kao splavovi, wemu doploviti na Sud
(tako veli Pasternak u svojoj pesmi “Getsimanski vrt”.) Vorobjovski
podse}a: antihristov prete~a, Napoleon, slomio je kola u pohodu
na Rusiju; antihristov prete~a, Hitler, slomio je kola u pohodu na
Rusiju. Rusija je danas ponièna i pogaèna, ali weni podvi`nici i
blagovesnici jo{ su ìvi (kao otac Nikolaj, o kome Vorobjovski pi{e
u poglavqu “Ostrvo”.) “Umom ti Rusiju shvatiti ne}e{, /sveop{ti
ar{in wu ne prati./ Ona se druk~ijem ciqu kre}e – /u wu tek moè{
verovati”, pevao je Tjut~ev u XIX veku, i ta istina }e vaìti dok bude
Rusije i sveta. Dok bude Pravoslavne Crkve koja je Rusiju, Srbiju,
Gr~ku, Bugarsku, Rumuniju, Gruziju u~inila zemqama Gospodwim...
Tvorci “novog poretka” su se zahuktali; postiù, {to uz pomo} vojne
sile, {to uz pomo} “neokorti~kog rata”, ovaj i onaj uspeh, osvajaju ovaj
i onaj ciq, utiru}i put sinu bezakowa i propasti. Ali, kao ni ono
Ture iz na{e narodne izreke, ne govore: “Ako Bog da!” Zamislili su da
svoju kulu vavilonsku sagrade {to pre; no, “Onaj koji ìvi na nebesima
smeje Se, Gospod im Se podsmeva” (Ps. 2, 4)... Jer On je ru{io silom
qubavi Svoje sve vavilonske kule od postawa i ru{i}e ih kad god se
bezbo`nici udruè da ih sazidaju. Krstom Sina Boìjeg zape~a}ena je
sudba svake vavilonske zidanice, ~iji je ciq ru{ewe qudskih du{a; i
ne}e pobediti Vavilon veliki, “mati bludnica i gnusoba zemaqskih”
(Otk. 17, 5), nego jagwe, Temeq i Sunce novog Jerusalima, Neveste Svoje
(Otk. 21, 10).
Zato, ~itao~e, ne gubi nadu. Idi za onim Kome se sve{tenik na kraju
svake liturgije obra}a re~ima: “Slava Tebi, Hriste Boè, nado na{a,
slava Tebi!”
2001.
ZAPAMTITI ZAUVEK
(Antonije \uri}: Crvena kuga, Dveri srpske, Beograd 2001.)
Delo Antonija \uri}a, kwièvnika i publiciste, predstavqa

nezaobilazan doprinos svedo~ewu o srpskom XX veku: kako o wegovom
svetlom, herojskom po~etku, opisanom u kwigama “Solunci govore”,
“@ene solunci govore” itd., tako i o borbi srbskog naroda za slobodu
od okupatora u II svetskom ratu (“Ravnogorci govore”). \uri}evi
istorijski portreti, koji se katkad pretvaraju u verbalne ikone
onoga {to je “sveto i ~estito bilo, i milome Bogu pristupa~no”,
sedamdesetih godina XX veka, kada je Srbija uìvala u “blagodetima”
titoisti~ke “denacifikacije” predstavqale su pravu {kolu istine o
narodu koji je u ratovima od 1912. do 1918. dao preko milion qudi “za
~ast otaxbine” (naslov jo{ jedne \uri}eve kwige). “Solunci govore”
su bili dokaz da je istorija Srbije postojala i pre 1941, i da su weni
sinovi tu istoriju osvetlali svojim obrazom.
Pred nama je, sada, na po~etku XXI veka, jo{ jedna kwiga vrlog pamtioca
i svedoka “veka – vu~jaka” (O. Mandeq{tam). Re~ je o autobiografskoj
umetni~koj prozi (romanu-hronici, po ànrovskom odre|ewu mo`da
najsli~nijem kwizi Milovana Danojli}a “Oslobodioci i izdajnici”),
“Crvena kuga”. Na ovo delo smo dugo ~ekali, i ~ekali smo sa nadom da
}e jednom ugledati svetlost dana – ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog
istine bez koje }emo se, navikli na la` i maske, ugu{iti, i kwiga
se pojavila da bi nam pomogla “u ratu ovom koji se}awe bri{e” (M.
Pavlovi}).
Ko bi boqe od Antonija \uri}a mogao da pi{e o najstra{nijoj epohi
u istoriji srbskog naroda, vi{e nego poluvekovnom komunisti~kom
ropstvu? Ko bi svedo~io uverqivije od wega, koji je robijao u
Sremskoj Mitrovici samo zato {to je, kao mladi}, ~astan i ~estit
gra|anin Uìca, ustao protiv komunisti~kog reìma, znaju}i da
sloboda nema cenu? Ko bi boqe od wega, koji je slu{ao i gledao kako
raspiwu Srbiju, beleìo, uporno i predano, sa strpqewem i pobo`nim
strahopo{tovawem, ìvote novomu~enika srbskih postradalih od
Titovih izme}ara, vernih pretorijanaca Nerona iz Kumrovca?
Kwiga po~iwe i zavr{ava se u zatvoru, u kome uì~ki zato~enici,
~ekaju}i da do|e Krcun ili neko od wegovih xelata i da ih povede u
smrt, pri~aju o onome {to su ~uli i videli {irom otaxbine. Mladi
pripoveda~, saslu{avan i prebijan, upija svaku wihovu re~, beleì u
se}awu svako ime, i ~eka trenutak da objavi istinu. Na svoj na~in, on
radi ono {to je u Rusiji radio Aleksandar Solèwicin, koji se molio
Bogu da ostane ìv i da, kad iza|e iz logora, moè da opi{e sve {to
je preìveo (tako je nastao “Arhipelag GULAG”). Pred na{im o~ima
promi~u: devojka Milunka Ma~i} iz sela Trudova na Goliji, koju su,
kao ~etni~kog “jataka”, komunisti~ki “oslobodioci” pekli strujom,
da bi je osudili na robiju u Poàrevcu, gde je, naravno, umrla; iguman
manastira ôke{ine, pesnik, Mitrofan Mati}, kome partizani
vade o~i i rugala~ki traè od wega da im ~ita Sveto Pismo; Mirko
Jeftovi}, solunac iz sela Mraviwci kod Kosjeri}a, koga na prinudnom
radu, po ci~i zimi, zato {to je odbio da radi na Nikoqdan, vezuju za
drvo da umre od hladno}e; jeromonah Jelisej Popovi}, iz manastira
Svete Trojice pod Ov~arom, koga ubice ~ekaju u zasedi, mrcvare
maqevima i bacaju u Zapadnu Moravu; Sreten Cveti}, iz Visibabe
kod Poège, nesvr{eni bogoslov, koga mobili{u i, bez krivice, po
la`noj dostavi, ubijaju u Trnovu iznad Sarajeva, a ~ije }e telo otac
i stric u xakovima iz Bosne preneti u Srbiju i sahraniti u blizini
roditeqske ku}e; Kosta Vasili}, kraqev oficir, koji puca u sebe da
komunistima ne padne u ruke, i koga }e pobesneli “ozna{“ mrtvog
streqati; sestre Bosa i Draga Pavlovi}, streqane na Vardi, samo zato
{to im je brat Mi}ko oti{ao sa ~etnicima; gimnazijalci iz â~ka,
Leskovca, Skopqa, koji su osu|ivani na prinudni rad i robiju zato
{to se nisu mirili sa Brozovom okupacijom Srbije; Rosa Vujovi},
èna posledweg komandanta Jeli~kog ~etni~kog odreda, Petra, koju su,
skupa sa dvanaestogodi{wim sinom Mla|enom, ~etrnaestogodi{wim
sinom Aleksandrom i osamnaestogodi{wom }erkom Danicom ubili
petnaest meseci posle kraja rata, da bi dokazali kako su stigli
“bogovi”, delioci nove pravde.
Ubistva, pqa~ke, otimawe s trudom ste~ene tu|e muke, rat protiv Boga
i Crkve, dou{ni{tvo i potkazivawe kao na~in da se dobije poloàj
i zara|uje plata (o tome u romanu ima potresna pri~a koja govori o
uì~kom amalinu Vasu, kome OZNA nudi platu za la`ni iskaz na
sudu, ali on odbija da svedo~i protiv nevinog ~oveka) – sve je to temeq
na kome je, od jeseni 1944, do nedavno zidana Srbija. I zato nije nimalo
~udno {to se, takva kakva je zidana, ru{ila tako stra{no i tako naglo
od po~etka devedesetih, u ratovima “na prostoru biv{e SFRJ”. Oni
koji su do ju~e slepo vr{ili svoje du`nosti prema Brozu, i klicali
“bratstvu-jedinstvu”, bore}i se protiv “srbskog nacionalizma”, kad
ih je poveo pobednik sa Osme sednice, odjednom su postali branioci
“Srpstva i Pravoslavqa” i, naravno, “~etnici”. Oni, ozna{i i udba{i,
~inili su ratne zlo~ine i prqali ruke krvqu tu|e neja~i, a sada za te
zlo~ine, po~iwene u ime vo|e, ceo srpski narod treba da odgovara pred
ha{kom inkvizicijom.
I {to je najgore, oni drugi, donedavno poraèni, opet sa Osme sednice,
tako|e duhovna deca Krcuna, Rankovi}a, Milo{a Mini}a, \ilasa,
Petra Stamboli}a i wima sli~nih, sada su “aktivni gra|ani”, koji
traè “denicifikaciju Srbije”. “Dekomunizaciju” niko i ne pomiwe
(a kako bi, kad su do ju~e bili branioci “lika i dela” kumrova~kog
Nerona?) I dok se pri~a o `rtvama iz Srebrenice i sa Kosova, niko
i ne pomiwe `rtve komunisti~kog terora, Srbe pobijene i ba~ene u
jame 1944, 1945, 1946, 1947... Niko ne pomiwe Vardu, Miqevinu, Lisi~ji
potok u Beogradu, obalu Morave u â~ku, i tolika druga strati{ta po
Srbiji. Sinovi i k}eri xelata sad su “aktivni gra|ani”, i naravno, vode
ovu zemqu u “svetliju budu}nost” (na primer, k}i srpskog Vi{inskog
sad je DOS-ov diplomata).
Znaju}i za sve ovo, Antonije \uri} preko svog junaka, ~ika Isidora,
govori o vremenu u kome }e se doju~era{wi komunisti preobraziti u
“demokrate”: “Sve }e svaqivati na Broza, a znaju i oni da bi Broz bio
niko i ni{ta bez srpskih komunista! [ta bi bio Broz bez Rankovi}a,
Penezi}a, Milo{a Mini}a, Stamboli}a, {ta bi bio bez \ilasa,
Dedijera, Raje Nedeqkovi}a, Qubi~i}a, bra}e Markovi}, Dap~evi}a,
Ko~e Popovi}a... [ta bi Broz bio bez pesnika, koji su ga do zvezda
uzdizali, i bez drugih pisaca, koji su pleli vence slave. [ta bi bio
Broz bez akademika koji su se utrkivali ko }e pre skute da mu poqubi,
ko }e vi{e da ga nahvali, ko }e da povede udvori~ko kolo... /.../ Na
srpstvo }e se pozivati oni koji su se davno rasrbili i srpstvo ojadili
i unakazili /.../ Crkvu }e ’{tititi’ oni koji su je najvi{e ruìli
i revnosno otpuìvali; oni koji su se naotimali i napqa~kali
bi}e pomaga~i manastira i hramova, a sebi }e obezbediti mesto za
– pevnicom: ne znate vi wih /.../ Svi }e se ~upati i govoriti kako su
`rtve komunisti~kog zla – oni koji su bili istinske `rtve ne}e od
ovih la`nih mo}i da progovore.” I sve to vidimo danas.
Kwiga Antonija \uri}a “Crvena kuga” lep je primer kako kwièvnost
moè da bude utilitarna u najboqem smislu te re~i. Jer, nema
prakti~nijeg ciqa no {to je pam}ewe zla, po{to, kako kaè dr @arko
Vidovi}, “istorijska svest je nemogu}a bez svesti o zlu”. Zlo se pamti
da se ne bi ponovilo; pamti se da bi opstalo ono {to je Dobro, ono
Boànsko Dobro, protiv koga je to zlo ratovalo, nastoje}i da ga zatre u
qudima i narodu. Istovremeno, ova kwiga je poziv na samosagledavawe,
na “pokajawe i samoograni~ewe kao kategorija nacionalnog ìvota”
(Solèwicin). Ona je i opomena: krajwe je vreme da se krene u
istorijska istraìvawa komunisti~kih zlo~ina po Srbiji, dok jo{
ima ìvih svedoka i dok su, naravno, ìvi xelati, koji o svemu mogu
najboqe da posvedo~e. Ona nas poziva da prona|emo masovne grobnice
`rtava ideologije “svetlije budu}nosti” i da svoje mu~enike dostojno
sahranimo.
Jer, dok god budemo igrali fudbal na kostima nevinih, Srbiji ne}e
biti boqe. Krenimo sa komisijom za istinu – istinu o wima, na{im
xelatima, i nama, koji smo ~esto bili kukavice da bismo se xelatskoj
“istini” suprotstavili. Kwiga “Crvena kuga” g. Antonija \uri}a zato
je obavezna lektira za sve one koji èle da se suo~e sa najmra~nijim
periodom istorije ovog naroda.
ZLA SUDBINA SRBSKOG NARODA

(Miodrag Tasi}. ZLE SUDBINE, izdawe autora, Prijevor 2001.)
Uàse je doìveo na{ narod u dvadesetom veku: 1918, kada je

mogao da zaokruì svoj duhovni i nacionalni prostor, utopio se u
dràvu koja je 1941. postala wegova klanica; od 1941. do 1945. ubijali
su ga okupatori i wihovi pomaga~i (doju~era{wa bra}a), a vo|en je
gra|anski rat u kome je pobedila komunisti~ka partija na ~elu sa
srbomrscem Brozom, koji je do{ao u Beograd na sovjetskim tenkovima,
a s êr~ilovim “blagoslovom”. Borba protiv “narodnih neprijateqa”
(~itaj: Srba vernih Bogu, Kraqu i Otaxbini) odnela je preko 150
hiqada, uglavnom nevinih, a ve}inom jo{ nesahrawenih, `rtava. Oni
koji su ostali ìvi, a mislili druga~ije, morali su da }ute (a za
pevawe pesama poput “Oj vojvodo Sin|eli}u” i{lo se u zatvor) ili
da robijaju i beè u inostranstvo. Kako je u tom paklu bilo obi~nom
~oveku? [ta je on preìveo i doìveo? Da li je mogao (a morao je) da
izdrì?
Autor kwige “Zle sudbine” Miodrag Tasi}, pripada porodici ~iji
su ~lanovi 1945. i 1946. ~uvali |enerala Draù Mihajlovi}a, koji se,
izdan od “saveznika” i pod prismotrom Titove OZNE, krio uglavnom
oko Vi{egrada i Dobruna, u srbskoj Bosni, gde je i uhva}en da bi bio
streqan na montiranom politi~kom procesu. Ro|en 1931. u Uìcu,
èlezni~ki slu`benik u penziji, Tasi} ve} ~etrdeset godina ìvi
u Prijevoru kod â~ka ~ekaju}i kada }e da ispri~a svoju potresnu
pri~u. I do~ekao ju je, i ispri~ao, ìvo i jasno, jezikom narodnim,
ali oblikovanim i srezanim kao krajputa{ znanog nam îkiriza.
Tasi}i iz sela Bijele dobili su zaista dostojan spomen svom juna{tvu,
a srbski narod jo{ jednu zna~ajnu kwigu o vremenu pro{lom.
Kwiga je podeqena u {est delova – u prvom je opisano bekstvo pi{~evog
ro|aka Vlastimira iz usta{kog logora u Sremu, bitka za Vi{egrad
1943, koju dobijaju ~etnici, proteruju}i usta{e, kao i svedo~ewe o
stra{noj “bosanskoj Golgoti” ~etnika koji se nisu predali, nego su
sa svojim |eneralom poku{ali da nastave borbu u srbskoj Bosni; u
drugom delu opisuje se skrivawe |enerala Mihajlovi}a u okolini
Vi{egrada posle bitke na Zelengori 13. marta 1946. Potresno je ~itati
o Draìnim poku{ajima da se prebaci u Srbiju, i tamo organizuje
ustanak – on mora da se vrati u Bosnu, shvataju}i da je komunisti~ki
teror u~inio svoje, i da od ustanka ni{ta ne}e biti. Tre}i deo kwige
posve}en je otporu komunisti~koj vlasti, ~etvrti govori o qubavima
mladih ~etnika vi{egradskog kraja. Svakako, najpotresniji je peti deo,
koji govori o `rtvama komunisti~kog terora u vi{egradskom kraju:
Miliju Tasi}a, oca ~etnika Radisava iz Bijele, stavqaju na nevi|ene
muke da oda gde mu je sin, da bi ga, na kraju, bacili u Drinu, a da za
wega niko nije smeo da pita; Petronija Vidakovi}a, ~etni~kog jataka,
bez suda i presude streqaju pred narodom da bi narod zastra{ili;
ubijaju Budimira Vidakovi}a, oca petoro dece; Nikola An|i}, otac
petoro dece, ubijen bez ikakve krivice; u septembru 1947, iznad sela
Grawa, komunisti ubijaju po jedno ~eqade iz ~etni~kih ku}a tog kraja,
da bi strahom pokorili stanovni{tvo; itd. SPISAK JE DUG I
U@ASAVAJU]I, kao i na{a posleratna stvarnost.
Svakako je najpotresnija, anti~ki tragi~na, sudbina mladog
Vlastimira Tasi}a. Na po~etku rata, pobegao je iz usta{kog logora;
bio je simpatizer komunisti~kih ideja; ali, 1947, kada je ~etni~ki
pokret poraèn, on, shvativ{i la` i zlo komunizma, odlazi u ~etnike,
i gine bore}i se za Kraqa i Otaxbinu. Wegova smrt bila je mra~ni
pe~at na sudbini mnogomu~enog roda Tasi}a, koji je g. Miodrag Tasi}
ovekove~io svojom dubokom kwigom.
”â~anski Glas” 14/2002
POLITIKA I MISTIKA
PRAVOSLAVNI MONARHIZAM DANAS
U~ewe Svetih Otaca Crkve je jasno: ustanova pravoslavne

monarhije ima ne samo politi~ko, nego i misti~ko zna~ewe (u
tom smislu je u pravu otac Mitrofan Hilandarac koji je jednom
prilikom rekao: “Mistika je najboqa politika”). Dok god u svetu
bude postojala pravoslavna monarhija, monarhija u kojoj vladar nije
lutka u partijsko-parlamentaristi~koj borbi za vlast, nego istinski
Otac narodno-dràvnog doma, dotle zlo ne}e mo}i da bude ozakoweno,
niti }e neprijateqi Hristovi u kona~nom smislu preuzeti kontrolu
nad ~ove~anstvom da bi sebi na ~elo postavili posledweg me|u svim
bezakonicima, naopakog gospodara u laì i zlu ujediwene planete
– antihrista. U Drugoj poslanici Soluwanima Sveti apostol
Pavle je zakonitog monarha nazvao onim koji zadràva svet na putu
bogoodstupni{tva (apostasije): tek kad on bude uzet, to jest tek kada
vlast prestane da se pokorava voqi Bo`joj i postane oru|e u rukama
ispuniteqa voqe demonske, tek tada }e otpadija dosti}i vrhunac da bi
dala najotrovniji plod – antihrista, ~oveka bezakowa i sina pogibije
(2. Sol. 2, 1-4; 6-8).
Oci su zakonitu vlast uvek nazivali rimskom, a pravoslavne imperije
su sebe smatrale naslednicima rimske tradicije (Kostantinopolis je
Drugi, a Moskva – Tre}i Rim). Zlatousti Jovan kaè: “Kad prestane
postojawe rimske dràve, tada }e on (antihrist) do}i. I tako je
pravedno. Jer dok god se budu bojali te dràve (to jest dràve koja
sluì Bogo~ove~anskom, a ne |avo~ove~anskom idealu, nap. aut.), niko
se ne}e brzo pod~initi antihristu; ali, ubrzo nakon wegovog ru{ewa,
nastupi}e anarhija, i on }e se ustremiti da ugrabi svu – i ~ove~ansku, i
Boànsku vlast.” Rimsko carstvo misti~ki postoji sve do pada Tre}eg
Rima, Moskve, koju osvajaju prete~e antihrista, Lewinovi boq{evici.
Od tada doga|aji u svetu sve vi{e dobijaju apokalipti~no ubrzawe, a zlo
se kre}e koracima od sedam miqa. Iz re~i Svetog Kirila Jerusalimskog
vidimo da se na{a svakida{wica da pojmiti samo iz ove perspektive:
“Do}i }e predskazani antihrist onda kad se zavr{e vremena Rimskog
carstva, i pribliì se kraj sveta”. Rimsko carstvo je, prema velikom
proroku starozavetne Crkve, Danilu, posledwe u istoriji (Dan. 2,
31-44). Iako goweni od imperatora – neznaboàca, Hri{}ani su se
molili za opstanak Rimskog carstva kao takvog, znaju}i da }e, ~im
ono podne, nastupiti tiranija antihrista. (O tome pi{e ~ak i tako
veliki kriti~ar paganskog na~ina ìvota i mi{qewa kakav je bio
Tertulijan). Kasnije su o misti~kom zna~ewu carske vlasti svedo~ili
romejski bogoslovi i ruski Sveti Oci na{ih dana, od kojih jedan,
Sveti Teofan Zatvornik, kaè: “Kad svuda zavedu samoupravqawe,
republike, demokratiju, komunizam – tada }e se antihristu otvoriti
prostor za delovawe. Satani ne}e biti te{ko da pripremi glasawe
kojim }e se (qudi) odre}i Hrista, {to je pokazalo iskustvo Francuske
revolucije pro{log i ovog (XVIII i XIX, nap. aut.) veka. Niko ne}e
imati mogu}nost da kaè “veto” (ne dopu{tam), a smireno ispovedawe
vere ne}e hteti ni da slu{aju. Kad svuda budu zavedeni takvi poreci,
koji pogoduju razvoju antihristovih stremqewa, tada }e se i javiti
antihrist. Do tada }e pri~ekati, bi}e zadràn.” Celokupno u~ewe
Crkve po tom pitawu saìma ruski mislilac Konstantin Leontijev,
koji se pred smrt zamona{io pod imenom Kliment: “Radi zadràvawa
naroda na putu antihri{}anskog progresa, radi udaqavawa roka
dolaska antihrista (to jest onog najmo}nijeg ~oveka koji }e u svoje
ruke uzeti celokupni protivhri{}anski i protivcrkveni pokret),
neophodna je sna`na carska vlast”. Jer ona dràvnim sredstvima
spre~ava {irewe zla – ~edomorstva, polnu izopa~enost, satanisti~ke
sekte, pornografiju, kriminal, itd.; sa druge strane, monarh nosi
titulu najpobo`niji, i ima zadatak da to u svom ìvotu, kao prvi laik
(~lan Laosa, naroda Bo`jeg), zaista i bude. Na wega se svi podanici
ugledaju u vr{ewu svojih du`nosti i prema Hristu i Crkvi.
***
Znaju}i sve ovo, jasno nam je da je istinska monarhija u ovom
trenutku samo molitvena èqa malog broja pravoslavnih, koji znaju
misti~ku podlogu ustanove zadràvaju}eg, koji su, da tako kaèmo,
trezveni apokalipti~ari (apokalipti~ari su gledaju}i pripreme za
antihristov “novi poredak”, a trezveni znaju}i da je Hristos, Jagwe
Bo`je, pobednik nad svakom zveri iz bezdana.) Politi~kim sredstvima
pravoslavna monarhija se obnoviti ne moè, ako pod politikom
shvatamo sve ono {to se danas pod tim pojmom podrazumeva. Hri{}ani
se za zemaqsku vlast ne bore zemaqskim oru|em: na to nas vi{e no
igda, upozoravaju prva tri veka Crkve Bo`je, kada su jagwad Hristova
svakodnevno klana od neznaboàca, svojom krvqu dobrovoqno prinetom
na oltar Dobrog Pastira, pripremila tle iz koga je iscvetala li~nost
Svetog Ravnoapostolnog Cara Konstantina. Hri{}ani danas, opet
vi{e no igda, u svetu satanskog bezakowa, ne mogu (i ne smeju, ako su
trezveni) o~ekivati nikakva prava, pa ni pravo da se slobodno bore
za obnovu pravoslavne monarhije bilo kojim dru{tvenim putem (u
bezbo`ni~kom dru{tvu i dràvi bezakowe je ozakoweno, a zakon Boìji
se progoni). Oni danas pravoslavnu monarhiju moraju ispovedati kao
sastavni deo svog pogleda na svet i upu}ivati ateizovane dru{tvene
delatnike i sve ostale na taj spasonosni lek za rasto~ene narodne
organizme. Moraju biti spremni da svakom odgovore na pitawe: “A
vi, {to se Hri{}anima nazivate, {ta vi nudite?!” Naravno, treba da
budu svesni: ve}ina ne}e hteti ni da ~uje taj odgovor. Zatisnu}e svoje
u{i i navali}e s kamewem da ih pobiju, a mnogi od la`ne bra}e iz
same Crkve }e pristati na wihovu krv, govore}i: “Tako im i treba!
Za{to su se bavili politikom?”
Da budemo konkretniji.
Dana{wi monarhista ne osniva nikakve politi~ke partije, ne
registruje se ni u kakve registre, izbegava bilo kakvu medijsku
profanaciju svojih zavetnih ideala, pazi na svaku svoju re~, svaki
postupak; on ispoveda pravoslavni monarhizam – ne ube|uje, ne name}e,
ne terori{e, ne juri{a na vetrewa~e vorholovske petnaestominutne
slave. Ko ga traì – na}i }e ga; ko èli da mu se pridruì moli}e se
i pri~esti}e se skupa s wim; ko mu se ruga – ne}e dobiti odgovor; ko
ga goni – od wega samoga bi}e blagosloven.
Pravoslavni monarhista je svestan da }e biti gowen, ne samo kao
monarhista, nego kao onaj koji èli da Predawem Crkve ìvi u
celini. Proglasi}e ga za fundamentalistu zato {to on svima kaè:
“Temeqa (Fundamenta) drugog niko ne moè postaviti, osim onog
koji je postavqen – a to je Hristos”. Monarhista je, u vremenu Novog
svetskog poretka, oli~ewe mrskih pojedinaca koji odbijaju “sveop{tu
integraciju” u “doba sre}e i blagostawa” tupo sitog ~ove~anstva. On
je predawski Hri{}anin, antiekumenista, rodoqub, svedok Hrista,
“Neujedna~iteqa i Neujedna~ivog” (Vl. Nikolaj). Zato je monarhista,
kao i wegov Spasiteq, “znak protiv koga se govori”. Ali on mora biti
dostojan svog uzvi{enog prizvawa, i mora uzrastati u Duhu Bo`jem, da
ne bi ostao u pli}acima ideologije. Jer, ne zaboravimo: pravoslavni
monarhizam nije ideologija, nego ispovedawe vere u mogu}nost Bogom
blagoslovene narodno-dràvne zajednice.
”Obraz” 2/1995.
PODVIG CARA MUÊNIKA NIKOLAJA II

”Kad glavu razdrobi{ tijelu,
u mu~ewu izdi{u ~lenovi.”
Wego{
Posledwi veliki duhovnik Optine pustiwe, znamenitog ruskog

manastira XIX veka, starec Anatolije, govorio je o neraskidivoj
povezanosti Rusije i pravoslavnog Cara: “Ako se raduje Car, radova}e
se i Rusija. Zapla~e li Car, Zaplaka}e i Rusija. [ta je telo bez glave?
Smrdqivi le{. Tako }e i Rusija, ako ostane bez svoje glave, Cara, postati
smrdqivi le{“. Drugi, pak veliki ruski duhovnik, Sve{tenomu~enik
Vladimir, mitropolit kijevski, ubijen od boq{evika na Ukrajini
1918, brane}i monarhizam od, u ono vreme popularne, republikansko-
demokratske demagogije, bio je jo{ jasniji i smeliji: “Sve{tenik
koji nije monarhista nedostojan je da stoji kraj Svetog Prestola.
Sve{tenik – republikanac svagda je maloveran. Monarha na carstvo
pomazuje sam Bog, predsednika bira narodna gordost; Car se drì na
vlasti ispuwavaju}i zapovesti Bo`je, a predsednik – uga|aju}i ruqi;
Car svoje verne podanike Bogu privodi, a predsednik – od Boga ih
odvodi”.
U istoriji pravoslavnih naroda monarhijsko dràvno ure|ewe
imalo je prednost upravo zbog onog na~elnog stava da je Car, Kraq
ili Kwaz – sluga Boìji i za{titnik vere Hristove, koji svojim
delima i vrlinama ~itav narod podsti~e da ide za Bogo~ovekom
i sluì Svetoj Trojici. U romejskom carstvu, Vizantiji, rodila
se od Boga blagoslovena ideja simfonije Crkve i Carstva koju
simvolizuje dvoglavi orao, onaj isti orao koji je sleteo na grbove
Svetih Nemawi}a i Crnojevi}a, Petrovi}a i Kara|or|evi}a. Jedna
glava i jedno krilo ovog orla bio je Patrijarh, druga glava i drugo
krilo – Car. I jedan i drugi – rabi Hristovi, Ve~noga Vladike i
Ve~noga Cara, ~ijem Vladi~anstvu i Carstvu ne}e biti kraja. Romejski
Imperator, najugledniji od najmo}nijih sredwovekovnih vladara za
razliku od zapadnih, papizmom otrovanih monarha, nigde sebe nije
smatrao ontolo{ki “boqim” ili “vi{im” od svojih podanika: on
je samo funkcionalno bio izdvojen da, sa krstom u jednoj i ma~em u
drugoj ruci, brani svoj narod od neprijateqa. Na Veliki êtvrtak,
dan kada Sveta Crkva slavi spomen na posledwu ve~eru Hristovu sa
Apostolima, obavqenu uo~i samog stradawa na Golgoti, Car romejski
je za svoju trpezu pozivao dvanaestoricu najsiroma{nijih ìteqa
Carigrada, a zatim, posle ve~ere, svima je, po uzoru na Hrista, prao
noge, pokazuju}i da je on Gospodar upravo kao Sluga – Sluga Boga i
Boìje Pravde.
Ovo predawe o simfoniji Crkve i Carstva, iako u burama istorijske
svagda{wice ~esto naru{avano, ostalo je kao ve~ni dràvotvorni
ideal svim pravoslavnim Hri{}anima; me|u wima – Srbima i Rusima.
Kada su pala na{a kraqevstva i carstva, zaista se zbilo ono {to su
prorokovali ruski svetiteqi: na{a Ota~astva postala su smrdqive
le{ine, na~ete crvima bezbo`ni{tva i ~ovekomrziteqstva zvanog
komunizam. Dobili smo predsednike koji su svojim ìvotom svedo~ili
da su ni{taci i nikogovi}i, i da, iz nigdine do{av{i, u nigdinu vode
narode. Veliki Wego{ je skoro ~itavo svoje delo posvetio obasjavawu
ovoga problema iz hri{}anske perspektive. Stalno se pitao – kako
braniti i odbraniti monarhiju kosmi~ku u kojoj je Bog na prestolu,
monarhiju dràvnu, koju vodi Kwaz, Car i monarhiju porodi~nu, kojoj
je Otac glava. U “Lu~i”, recimo, satana ugroàva autoritet Boga,
pozivaju}i se na nekakvu “prvobitnu anarhiju”: u sredini sve{tenih
nebeskih simetrija on je izraslina, tumor, i kao takav bi}e poraèn
u ratu sa angelima koji su Bogu i zakonu Boìjem ostali verni; u
“Vijencu” je ugroèn autoritet prave, pravoslavne vere, i crnogorska
dràvnost slobodnih Srba, i jedno i drugo oli~eno u umnom Vladiki
Danilu, svedoku i tuma~u Kosovskog Zaveta – ovaj autoritet se brani
spremno{}u na borbu do smrti (“neka bude {to biti ne moè!”) sa
zlom i izdajom od strane biv{e bra}e; u “[}epanu Malom” Wego{
pokazuje kako je opasno poverovati la`nom caru, la`nom autoritetu,
koji je puka simulacija i utvara pomra~ene svesti kolektiva u raspadu.
I genijalni Dostojevski je u “Zlim dusima” osetio da bezbo`nim
revolucionarima umesto pravog Cara – Hri{}anina treba la`ni
monarh. Kobni, demonizovani Verhovenski stoga predlaè Stavroginu
da bude “carevi} Dimitrije” u koga }e neznavene mase uloìti svu
svoju nadu.
Smrt Cara Nikolaja Drugog Romanova imala je svetsko-istorijski
zna~aj, naro~ito za pravoslavne Hri{}ane. Ovaj plemeniti i pobo`ni
ruski monarh bio je Glava jednog velikog i svetlog Doma Rusije, Matu{ke
sviju pravoslavnih Slovena. Ubijaju}i ga, ubijali su Bogo~oveka u
ruskom narodu; razdrobili Glavu da bi ~lenovi u mu~ewu izdahnuli.
I zaista: ako vidimo {ta se sada zbiva sa negda mo}nom Rusijom, {ta
se zbiva sa negda sna`nim balkanskim monarhijama Srbijom i Crnom
Gorom, postaje nam jasno da su neprijateqi Krsta âsnog i Slobode
Zlatne u mnogome uspeli. Narodi na{i, vite{ki i juna~ki, sada su
zbuweni i rastrojeni, a wihove dràve se, malo po malo, rasta~u
u prah. Pa ipak, nade ima: Bogo~ovek je ubijen, ali je i vaskrsao.
Krstom su Ga, umesto da Ga ponize i uni{te, samo proslavili. Iako
desetinama godina raspiwani i poniàvani, pravoslavni se vra}aju
svojoj veri, svom istinskom duhovnom ogwi{tu. Car – Mu~enik Nikolaj
Drugi Romanov sada je svetac Boìji, i moli se Hristu Raspetome i
Vaskrslome za svoju bra}u na zemqi.
Od sviju carstava u kona~nom smislu pravoslavne moè zadovoqiti
samo ve~no carstvo, Carstvo Boìje. Ali, to ne zna~i da se zemaqsko
Ota~astvo moè i sme prepustiti |avolu; naprotiv! Borba pobo`nih
za pravoslavnu monarhiju, vo|ena svagda ~asno i vite{ki, borba je za
dràvu koja }e biti {tit pravoslavne vere i ma~ protiv slugu |avoqih,
ma kako se oni zvali. Na{e je da svima svedo~imo o mogu}nostima
izgradwe jednog ~istog i Bogu dragog narodnodràvnog Doma, koji }e
imati ve} pomenutu doma}insku vertikalu (Bog – Monarh – Otac) u
svome sredi{tu.
Zahvalnost Rusiji
Na odgovor ruskog cara: “da Rusija ni u kome slu~aju ne}e ostati
ravnodu{na prema sudbini Srbije” – Prestolonaslednik Aleksandar
uputio je ruskom caru Nikolaju II ovaj telegram:
Ni{, 1572. 8. jula 1914. god.

Duboko dirnut telegramom koji Mi je Va{e Veli~anstvo izvolelo
ju~e poslati, hitam da Mu zahvalim iz svega srca. Molim Va{e
Veli~anstvo da bude uvereno, da nam je iskrena naklonost, koju Ono
ima prema Mome narodu, neobi~no dragocena i da ispuwava na{u du{u
nadom, da je budu}nost Srbije obezbe|ena, po{to se Va{e Veli~anstvo
o woj stara.
Ovi mu~ni trenuci mogu samo da poja~aju veze duboke naklonosti,
koje spajaju Srbiju sa svetom slovenskom Rusijom, a ose}awa ve~ne
zahvalnosti prema Va{em Veli~anstvu za ukazanu pomo} i za{titu,
bi}e bri`qivo sa~uvana u du{ama svih Srba.
”Obraz” 1/1995.
DUH REVOLUCIJE
U svojoj studiji “ôvek protiv Boga”, blaènopo~iv{i jeromonah

Serafim Platinski (Rouz) je uo~io da je, od doba Prosvetiteqstva,
ceo na{ svet u stawu revolucije, nihilisti~ke pobune protiv Starog,
na hri{}anskom Otkrivewu, zasnovanog poretka, ~iji je ciq bio
priprema ~oveka za susret i ìvot sa Nebeskim Ocem u ve~nosti.
Nihilizam, koji je ru{io bogo~ove~ansku ustremqenost kulture
Evrope, na kraju je do{ao do svog kona~nog ciqa; na novoj, tehnikom
preobraènoj zemqi, mora da se pojavi i “novi ~ovek”, “zver sa veselim
trbuhom”, kako je nat~oveka zvao Ni~e, “~ovek novog kova”, kako su o
wemu govorili marksisti. Revolucija je po~ela u oblasti dru{tvenih
odnosa, progla{avawem borbe za “slobodu, jednakost, bratstvo – ili
smrt”, kako su propovedali filosofi – xelati u doba Francuske
revolucije, a zavr{ava se u oblasti genetike, sa wenim ogledima koji
podrazumevaju ugradwu qudskih gena u ìvotiwe i klonirawe.
Revolucija nije zavr{ena. Dok god postoje normalni, makar delimi~no
slobodni, qudi i narodi, revolucija te~e daqe. Kona~ni ciq revolucije
je potpuno porobqavawe ~oveka prvom revolucionaru, satani. Nije
slu~ajno Xorx Orvel, zgroèn posledicama levi~arskih ideologija,
kojima je nekad i sam sluìo, zabeleìo u romanu “1984” da je sudbina
~ove~anstva u budu}nosti «~izma koja gazi qudsko lice, i to zauvek”.
Naravno, pravoslavni znaju da to “zauvek” ne zna~i vi{e od tri i po
godine vlasti antihrista, posle ~ega }e Hristos do}i da sudi ìvima
i mrtvima, i, kako kli~e na{ “Simvol vere”, “îjem carstvu ne}e
biti kraja”. Jedini put kojim se moè i mora i}i jeste pokajawe. Jer,
rod “duhova revolucije” se izgoni samo postom i molitvom (to jest,
delatnom, podvi`ni~kom borbom protiv zla u sebi i svetu). Ho}emo
li se prenuti pre nego {to bude kasno? Na nama je da odlu~imo. A Bog
}e pomo}i, ako bude imao kome.
DEMONSKI KORENI KOMUNIZMA

U izdawu Glasa Crkve iza{la je kwiga Riharda Vurmbranta “Karl
Marks i satana” koja nas upoznaje sa satanisti~kom prirodom osniva~a
~udovi{ne ideologije ~ijoj agoniji upravo prisustvujemo
Svi veliki racionalisti, oci moderne evropske kulture i demokratije,

bili su podeqeni qudi: na jednoj strani, klawali su se idolu Razuma,
a na drugoj bavili se raznim kvazimistikama i magijom. Istinu
Crkve proglasili su za mit, hri{}anstvo su ismejali kao “mra~ni
fanatizam” – ali nikad nisu prestali da veruju u Nepoznato.
Wihova vera je umesto Bogo~oveka Hrista nudila ~oveka oslobo|enog
svih stega, svih morala, ~oveka – gospodara prirode, revolucionara i
pronalaza~a. Primera je mnogo: Frensis Bekon, jedan od prvih koji su se
kleli u nauku i eksperiment, bio je ~lan magijskog reda rozenkrojcera;
Isak Wutn, oli~ewe nepotkupivog fizi~ara, ronio je u alhemiju,
èle}i da olovo pretvara u zlato; Ruso, Volter i Didro gnezdili su
se u onovremenim masonskim loàma, pripremaju}i ideolo{ku osnovu
Francuske revolucije u kojoj je, zarad “slobode, jednakosti i bratstva”
samo u monarhisti~koj Vandeji na najokrutniji na~in pobijeno trista
hiqada kraqevih pristalica. Izvr{ioci te revolucije, koqa~i poput
Robespjera, Dantona i Maraa, hteli su da Hrista zamene “bogiwom
razuma”, pa su u Parizu uveli wen kult. “Bogiwa” je bila na anti~ki
na~in kostimirana laka ènska. Ta bludnica je postala simbol
sveukupne prostitucije evropske misli koja je u ime najuzvi{enijih
ideala ~ovekovih prava i sloboda padala u najdubqe ponore zla i
nasiqa nad ~ovekom. Bez Boga, ona je zidala konclagere i Gulage. Iza
wenog povr{nog racionalizma pre~esto se krila okultisti~ka tama
tajnih dru{tava i antihristovskih “mistika”. I ko ho}e da se bavi
marksizmom, tom najve}om tragedijom Isto~ne Evrope, utopijskom
krvavom bajkom ovih prostora, ne sme gubiti iz vida wegovu la`no-
proro~nu osnovu. Kwiga Riharda Vurmbranta o toj osnovi nastoji da
govori argumentovano i istinito. Nekada i sam komunista, pro{av{i
kroz ruske i rumunske kazamate, Vurmbrant je shvatio Istinu Hristovu
i postao protestantski pastor. Iako je mnogo zla video od konkretnog,
koclagerskog marksizma, on nije podlegao isku{ewu strasnog, suvi{e
li~nog suda. Zato je wegovo delo jo{ zna~ajnije. Naravno, tvrdwa da je
Marks bio satanista u “konfesionalnom” smislu ne mora biti ta~na.
Ali, o tezama kwige treba razmisliti.
U mladosti, Karl Marks je vatreno verovao u Hrista. Sin Jevreja
koji su pre{li u hri{}anstvo, kao gimnazijalac je pisao rasprave
o Bogo~oveku i Wegovoj qubavi prema qudima, zanosio se idealima
svetosti i milosr|a, samo`rtvenosti i Carstva nebeskog. U wemu
se ne{to slomilo kad je oti{ao na studije. Nakon susreta s kobnom
druìnom mladohegelovaca, qudi koji su se rugali svemu svetom i
~estitom, Marks je po~eo da se mewa i postaje bogoborac. Mozes Hes,
wegov prijateq iz tih dana, bio je odu{evqeni propovednik ru{ewa
svih moralnih poredaka, a ponajvi{e hri{}anske vere i eti~nosti.
Pod uticajem nove sredine, Marks se otvara za najtamnije demonske
uplive. Pi{e stihove u kojima veli~a “mr`wu prema svim bogovima”,
èle}i da se, kao Satana, uzdigne nad svima i “postavi sebi presto
na visinama”. @eli da izaziva, da huli, razara – “Baci}u rukavicu
svemu svetu”, “bi}u ravan Tvorcu”... U jednoj pesmi nagove{tava
da }e gurnuti ~ove~anstvo u ponor. Wegova drama “Ulanem” puna je
satanisti~kih inverzija (po~ev od naslova, koji iskrivquje proro~ko
ime Gospoda Isusa Hrista – Emanuil). U woj mladi mislilac kona~no
raskida veze sa Hristom i javqa se kao Wegov neprijateq. Uskoro svoj
nagomilani bes po~iwe da prikriva filosofirawem. Wegovi “Rani
radovi” objavquju “bespo{tednu kritiku svega postoje}eg” koja
mora da po~ne od “kritike religije”, jer je religija – “besmislica”,
“opijum naroda”. Iracionalni nagon destrukcije zaslepquje wegovu
nau~ni~ku objektivnost. On u to vreme tvrdi da su rani hri{}ani
– “jeli decu”! Fridrih Engels, potowi verni saborac, upla{io
se kada ga je prvi put sreo. I sam hri{}anski vaspitan, Engels je
bio zapawen Marksovim izgledom i pona{awem. Zapisao je negde da
je razbaru{eni Karl delovao kada ga “|avoli vuku za kosu”, kao da
je u svakom trenutku spreman da sru{i nebesku Svetiwu i baci je u
blato. Ali ipak, hipnotisan sna`nom Marksovom pojavom, i Engels
postaje ratnik protiv Boga. Pi{u}i “Komunisti~ki manifest”,
“svetu kwigu” potowih krvoèdnih revolucija, Marks i Engels na
sav glas hvale buròaziju koja je razorila najbitnije qudske ustanove
(brak, porodicu, prijateqstvo) i zamenila ih ekonomskom prinudom
kapitalisti~ke proizvodwe. Objavquju}i klasnu mr`wu i klasnu
borbu, wih dvojica u potpunosti slede svoj novi, satanisti~ki projekat
razarawa vrednosti.
Marks je ìveo u skladu sa svojim mi{qewem, – bio je krajwi
egocentrik. U jednom pismu veli da jedva ~eka da mu umre ujak, “matoro
pseto”, da bi nasledio wegovu imovinu. Dok su mu deca gladovala, on
se izleàvao i ~ekao Engelsovu materijalnu pomo} (na svom bogatom
saradniku parazitirao je od kada su se upoznali). Za politi~ke
protivnike nije birao re~i – Prudona je zvao “magarcem”, Lasala
“crn~ugom”, Garibaldija – “ni{takom”...
Me|utim, glavna teza Vurmbrantove kwige jeste to da je Karl Marks
zaista bio satanista, ~ovek koji je obi~avao da se klawa Luciferu,
“knezu tame”. Neki nagove{taji o tome mogu se na}i u wegovoj
prepisci s najbliìma – sin mu se, recimo, obra}ao sa “Dragi moj
|avole”, èna je hvalila wegov demonizam... Jedna od k}eri se}ala se
kako je tata uìvao da im pri~a bajke ~iji je glavni junak, po svemu
sude}i, prodao du{u vragovima. Marks otkriva svoju pravu prirodu i
u nekim revolucionarnim tekstovima – na jednom mestu on, recimo,
tvrdi da je glavni prijateq komunista – “stara krtica”, Robin
Gudfelou (Robin Gudfelou je, u engleskom folkloru, ime za zloduha).
Kqu~no svedo~anstvo, me|utim, pripada Marksovoj prostosrda~noj
sobarici koja je detaqno ispri~ala na~in Marksovog poklowewa
satani. Wegovi potomci, boq{evici svih vrsta, nisu se odrekli
saveza s “laòvom i ocem laì”, “lukavom, drevnom zmijom”, |avolom.
Balsamovano telo Vladimira Iqi~a Lewina je, kako veli Vurmbrant,
sahraweno u mauzoleju za ~iju je gradwu kao uzor posluìo drevni presto
satanin, sastavni deo jednog maloazijskog kulta s po~etka na{e ere. U
Rusiji je podignut spomenik Judi, kao prvom “revolucionaru”. Staqin,
“otac naroda”, koji je u mladosti nosio komunisti~ki pseudonim
“Demono{vili”, ru{io je, kao i Lewin, hramove i uìvao u tome
da se ubijaju sve{tenici, monasi i verni narod... Titovi partizani
su pevali: “Nosim kapu sa tri roga, i ratujem protiv Boga”. Enver
Hoxa je zabranio veru kao {tetnu po izgradwu “svetlije budu}nosti”.
Milioni mu~enika za Istinu Evan|eqa, za Hrista, Svetlost sveta,
pali su u naletu raspomamqenog satanizma, ali sa nadom na vaskrsewe
i ìvot ve~ni.
Tu nadu Marks nije imao. Umro je u du{evnoj i duhovnoj bedi, razo~aran
u svoje poduhvate. Wegovo ~edo, crvena a`daja, tako|e lagano krepava.
“Ko s |avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju”, veli narodna
poslovica.
”Pogledi”, 8. mart 1991.
POSLEDWI DANI ROMANOVIH
Od dana kad je car Konstantin, u IV veku, primio hri{}anstvo

kao veru svoje dràve, Jerusalim (Crkva) i Rim (Carstvo) na
vizantijskom Istoku proìmali su se na uzajamnu korist. Uz sve
neminovne istorijske nesporazume, Vizantija je kao svoj glavni
ciq imala Carstvo Nebesko. Kr{tavaju}i Srbe i Ruse, ona im je
taj ciq ostavila kao zave{tawe. Od Stefana Nemawe do kraqa
Petra i od Svetog Vladimira do Cara Nikolaja II srbski i ruski
vladari su se uvek borili za KRST ÂSNI I SLOBODU ZLATNU.
Kada su boq{evici, izdajnici ruskog naroda i agenti pqa~ka{kih
interesa Zapada, nasrnuli na Rusiju, znali su da moraju otkinuti obe
glave dvoglavom orlu da bi mogli da zavladaju {irokom du{om ruskog
naroda – trebalo je, dakle, uni{titi i monarhiju i Crkvu. Car Nikolaj
Romanov, veliki prijateq Srba, uhap{en je od strane masonskih
februarskih revolucionara u martu 1917. godine, a ubijen sa suprugom
Aleksandrom, naslednikom Aleksejem i k}erima Olgom, Tatjanom,
Marijom i Anastasijom u Jekatarinburgu (kasnije Sverdlovsk) od
strane komunista 17. jula 1918. godine. Nare|ewe je poticalo direktno
od Lewina. Zapadni saveznici nisu ni prstom mrdnuli da ga oslobode:
i wima je mo}na pravoslavna ruska carevina bila trn u oku, pa im je
bilo lak{e da odre{e ruke boq{evicima i puste ih da urade ono {to
}e Rusiju ostaviti bez svetle vizantijske krune, na milost i nemilost
crvene po{asti...
Godine 1925. u srbskoj {tampi pojavio se opis ~udesnog javqawa u
snu Cara – Mu~enika jednoj starici. Od tog vremena Sinod Srbske
Pravoslavne Crkve po~eo je da prikupqa svedo~anstva o tome da
srbski narod ne samo da duboko po{tuje uspomenu na ubijenog Ruskog
imperatora, no i da ga ubraja u Svece. Iz tog vremena poti~u i
prva ikonopisna predstavqawa Carskih Mu~enika. U avgustu 1927.
godine u beogradskoj {tampi pojavio se ~lanak pod naslovom “Lik
Cara Nikolaja II u srpskom manastiru Svetog Nauma na Ohridskom
jezeru”, u kome se govorilo o prvom takvom predstavqawu na zidovima
jednog hrama. Ruski umetnik S. F. Koqesnikov dobio je zadatak da
ikonopi{e likove petnaest svetiteqa, razme{tene u petnaest ovala.
êtrnaest likova je naslikao, a mesto za petnaesti dugo je ostalo
prazno. Neobja{wivo ose}awe spre~avalo ga je da uradi taj lik.
Jednom, u sumrak, Koqesnikov je u{ao u hram. Na zidovima su se igrale
svetlosti i senke. Sve je izgledalo nezemno i neobi~no. U tom trenutku,
ikonopisac je video kako je neoslikani oval oìveo i kako ga iz tog
ovala posmatra bri`ni lik Cara Nikolaja II. Poraèn ~udesnom
vizijom, on je neko vreme stajao kao ukopan. Zatim, u molitvenom
zanosu, bez prethodne pripreme i skicirawa, ne spavaju}i cele no}i,
pribeleìo je ovaj lik kao petnaestu ikonu, potpisuju}i slede}e:
SVERUSKI CAR NIKOLAJ II KOJI JE PONEO MUÊNI^KI
VENAC ZA SRE]U I DOBRO SLOVENSTVA. U martu, 1930. godine
u na{im novinama objavqen je zahtev ìteqa Leskovca Sinodu Srbske
Pravoslavne Crkve s molbom da se liku Svetih pribroji Car Nikolaj
II, koga Leskov~ani po{tuju zajedno sa srbskim narodnim svecima:
Simeonom, Savom, Lazarom, Stefanom i drugima. Ve} 1936. godine,
prilikom polagawa kamena-temeqca za Spomen-hram Carske Porodice
u Briselu, mitropolit Dositej, izaslanik na{eg Patrijarha Varnave,
rekao je: “Srbija po{tuje Gospodara Imperatora Nikolaja II kao
svetoga i nedavno je na Svetom Arhijerejskom Saboru postavqeno
pitawe pribrajawa Cara – Mu~enika u red na{ih svetiteqa. U dva
novosazidana hrama u Srbiji Car – Mu~enik Nikolaj prestavqen je
kao svetac – video sam to svojim o~ima. To {to on jo{ nije pribrojen
Svetiteqima Srbske Crkve posledica je trenutnog odlagawa, ali
u najskorije vreme pitawe wegovo bi}e povoqno re{eno.”. Me|utim,
uskoro je po~eo Drugi svetski rat, a posle Drugog svetskog rata u
Srbiji pobedili su u~enici boq{evika – careubica. Srbska Crkva
na{la se u jednom od najmra~nijih perioda svoje istorije, tako da o
progla{ewu Romanova za svetiteqe nije moglo biti ni re~i.
Po{tovawe Carske Porodice kao Hristovih Mu~enika bilo
je slobodno jedino u ruskoj emigraciji. Tamo su zabeleèni i
slu~ajevi molitvene pomo}i koja je poticala od Cara i wegove Svete
Porodice.
Godine 1981. Ruska Zagrani~na Crkva je, nakon sabirawa svih ~udesnih
znaka koji su ukazivali na svetost posledwih Romanova, pribrojila
Carske Novomu~enike u Svetiteqe Pravoslavne Crkve Hristove.
U toku zato~ewa, Romanovi su vodili prepisku sa svojom rodbinom
i prijateqima. Prepiska svedo~i da je wihov unutra{wi ìvot bio
ispuwen blagorodnom brigom za sudbinu Otaxbine, Svete Matu{ke
Rusije, i da su usred {ikanirawa kojima su bila podvrgnuti, usred
smrtne opasnosti koja ime je pretila bili svesni da je pravda na
wihovoj strani, i da }e, posle stra{nih patwi koje o~ekuju Rusiju, u
woj pobediti Bog Logos, Isus Hristos. Naro~ito su potresna pisma
Carice Aleksandre koja je preuzela brigu o Nikolaju II i o deci: puna
vere i uzdawa u Boga, sastradavaju}i voqenoj Rusiji, ona je pokazala
herojstvo dostojno hristonosnog naroda i Crkve kojoj je pripadala.
Decu je pripremila za smrt, ali i za Ve~ni @ivot. U jednoj od kwiga
koje su ostale iza Carske Porodice, wena k}i Velika Knegiwa Tatjana
Nikolajevna podvukla je re~i koje se odnose na Hri{}anske Mu~enike
od prvih dana Crkve do Oktobarske revolucije i Jasenovca: “Veruju}i
u Gospoda Isusa Hrista i{li su u smrt kao na praznik. Stoje}i
pred neizbe`nom smr}u, sa~uvali su samo to divno spokojstvo
duha, koje ih nije napu{talo ni za trenutak... I{li su spokojno u
susret smrti stoga {to su se nadali da }e stupiti u drugi, duhovni
ìvot, koji se ~oveku otkriva sa one strane groba... Ko pretrpi
do kraja, spa{}e se...” Objavquju}i neka od pisma Carske Porodice,
stojimo pred Ogwem Mu~eni{tva, tog herojstva koje je jedino u stawu
da razagna tmine istorije i za koje se zna sve mawe, jer ìvimo u doba
dvodimenzionalne TV – civilizacije. Ta pisma su dokaz onoga {to
je oduvek bilo na~elo ìvota za krst ~asni i slobodu zlatnu, na~ela
koja je izrekao predak Nikolaja Romanova, Sveti Knez Aleksandar
Nevski, pobednik nad papinim krsta{ima: “Na{ Bog nije u sili,
nego u pravdi”. Nakon sedamdeset godina krvavog rata s Crkvom i
idejom monarhije u ruskom narodu, boq{evici izlaze iz okr{aja kao
poraèni: sve su mawe silni i sve vi{e svesni da su zavr{ili na
|ubri{tu istorije.
Car Nikolaj II Velikoj Knegiwi Kseniji Aleksandrovnoj:
– Ne dopu{tam sebi da mislim da }e ovi uàsi, nevoqe i
sramo}ewa koja sve nas okruùju trajati dugo. ^vrsto verujem, kao i Ti,
da }e se Gospod smilovati Rusiji i na kraju krajeva smiriti stradawa.
Neka bude po Wegovoj Svetoj Voqi. (24. januara 1918.)
Carica Aleksandra (raznim adresatima):
– Kad o meni gadosti u novinama pi{u, neka, odavno ve} to rade. Meni
je svejedno, ali to {to su Wega oklevetali, Cara, to {to se blatom
bacaju na pomazanika Boìjeg – eto, to je te{ko. Samo Gospod po{tuje
i nagradi}e Wegovu krotkost. Kako on silno strada iznutra, gledaju}i
rasulo... To niko ne vidi.. (29. maja 1917. godine)
– Samo Gospod moè spasiti voqenu Otaxbinu, i ja ne gubim tu nadu,
mada }e jo{ mnogo toga te{kog morati da se podnese. Ima jo{ dobrih
qudi (mada ih je malo). Uop{te, u meni je odavno oslabila vera u qude.
Suvi{e sam zla videla u svetu. No, ja Bogu verujem, i to je najva`nije
– Wemu je sve mogu}e. (4. juni 1917.)
– Videti i znati patwe qudi srcu dragih – to je velika muka, i sve
spokojno podnositi uàsno je te{ko. U mislima ih (decu, nap. V.
D.) predaje{ Boìjoj milosrdnoj ruci, i zna{ da du{e wihove ne}e
poginuti. One rastu, cvetaju, dok god veruju i mole se... Sam Spasiteq
je pred o~ima... Ona, deca, s Hristom krst nose... Boè, pomozi im,
smiluj se, spasi ih, ute{i ih... (29. maja 1917. g.)
– Sa carevi}em Aleksejem prolazim tuma~ewe Liturgije; neka mi Bog
da umewe da ga pou~im, da mu to celog ìvota ostane u pameti, da mu
bude na korist i razvi}e du{e. (23. januara 1918. godine)
– Sve se moè podneti, samo ako ose}a{ blizinu Boìju i qubav
Wegovu, ako u svemu Wemu ~vrsto veruje{. Korisna su te{ka isku{ewa.
Ona nas pripremaju za drugi ìvot, za daleki put. Sopstvena stradawa
lak{e je podneti, nego gledati muke drugih, a bez mogu}nosti da im
se pomogne. îtam puno Evan|eqa i Bibliju, ono {to mi je potrebno
da bih spremila zadatke deci, i velika je uteha kad s wima ~itam ono
{to predstavqa na{u duhovnu hranu. Uvek pronalazi{ ne{to novo i
boqe razume{. U mene je mnogo dobrih kwiga – pravim ispise iz wih...
Du`ni smo da se uvek nadamo. Gospod je tako veliki, i treba stalno da
mu se molimo, molimo, da prekliwemo da spase na{u Otaxbinu. Ona
se ru{i brzo, i ru{i se strahovito za tako malo vremena. No onda, kad
sve bude izgledalo lo{e, da gore ne moè biti, On }e milost Svoju
pokazati i sve spasiti. Kad i kako, to samo On zna... (28. maja 1917.
godine).
– U molitvi je uteha; àlim one koji smatraju da nije nu`no moliti
se. Ne shvataju zbog ~ega ìve. Duhovni mir daleko je od wih – sve im
je ta{tina. Zbog toga je sve tako lo{e krenulo. Svi su zaboravili
i Otaxbinu i istinu. @ive la`ju, samo zbog sopstvenih ugodnosti...
Stra{no je te{ko gledati pogibiju naroda, no Hristos ne}e ostaviti
Svoje, ne}e dati da poginu svi nevini. Skandali, uni{tewa svega,
tama koja sve pokriva, stid i sramota – eto do ~ega su za kratko vreme
do{li (revolucionari, nap. prev.). Zar wihova savest spava? A kad
do|e posledwi ~as wihov, kad budu stajali pred ve~nim sudom... vika}e
im se: Budite se, du{a pogibe. Prolazi kratko zemaqsko ìvqewe,
a {ta ih tamo ~eka? Milosrdni Gospode, saàli se nad nesre}nom
Otaxbinom, ne daj da pogine pod teretom “slobode” (27. novembar 1917.
godine).
– Mnogi ve} shvataju da je sve bilo utopija, himera... Wihovi ideali
sru{ili su se, pokriveni stravom. Ni{ta dobro nisu u~inili za
Otaxbinu; sloboda – ru{ewe, - potpuna anarhija – eto do ~ega do|o{e...
Meni je ào tih idealista (ako su dobri), no zahvaqiva}u Bogu kad
se wihove o~i otvore. Samo su o sebi mislili, Otaxbinu zaboravili
– sve to wihovo su re~i i buka. No mnogi }e se probuditi, la` }e se
otkriti, sve {to je neistinito, a sav narod nije pokvaren, zabludeo je,
sablaznio se... no Gospod nas ne}e ostaviti, i Sveta Bogorodica }e se
zaloìti za jadnu Rusiju na{u. (29. novembra 1917.)
– Ne gledajte na sve to tako mra~no – glavu gore – svemu u o~i pogledajte
bodrije. – Nikada nadu ne gubite, - nepokolebivo verujete da }e pro}i
ova no}na mora. Nije sve uni{teno – zemqa je mlada – kao posle opake
bolesti, organizam }e se jo{ vi{e osnaìti – tako }e i sa Dragom
Otaxbinom biti. (10. decembra 1917. godine)
– Uskoro }e prole}e do}i i u srcu je radost. Krsni put, a zatim –
Hristos voskrese! Skoro godina je pro{la od rastanka s tobom, ali
{ta je vreme? Ni{ta, ìvot je – ta{tina, sve se dovr{ava u Carstvu
Nebeskom. Zato ni{ta nije stra{no. Sve ~oveku mogu oduzeti, no du{u
niko ne moè. Iako lukavi |avo prati ~oveka na svakom koraku, mi
smo du`ni da se sna`no borimo protiv wega: on boqe od nas zna na{e
slabosti i koristi se wima. Na{e je delo da budemo na straì, da ne
spavamo, nego da vojujemo. Da sav ìvot nije borba, ne bi bilo podviga
i nagrade. Sve je ispit, od Wega poslat, sve je dopu{tewe Boìje –
i ono vodi ka boqem: svagda vidi{ Boìju ruku. Qudi ti ~ine zlo,
a ti trpi bez roptawa. On }e ti poslati angela ~uvara, ute{iteqa
Svojega... Moramo shvatiti da je Bog iznad svega i da on ho}e da nas
kroz stradawa Sebi pribliì. Qubite Ga vi{e i ja~e, jer je on sve i
svja. No moja Otaxbina – Boè moj, kako je volim svim svojim bi}em,
i wena stradawa pri~iwavaju mi skoro fizi~ki bol.. (2. mart 1918.
godine)
– Za{to da ne stradamo mi, kad je On, Hristos, nevini, bezgre{ni,
voqno stradao? Ovako iskupqujemo sve na{e stoletne grehe, u krvi
peremo sve mrqe, sve {to prqa na{u du{u. (13. januar 1918.)
– Kad vas ukoravaju – blagosiqajte, kad vas gone – trpite, kad hule
– budite hrabri, kad zloslove – radujte se (re~i Svetoga Serafima).
To je na{ put... Onaj ko pretrpi do kraja, spa{}e se... Na{i krstovi su
samo senka Hristovog krsta... (20. marta 1918. godine)
U jednom od posledwih pisama iz zato~eni{tva, k}i Careva, Velika
Knegiwa Olga Nikolajevna, po voqi Imperatorovoj predala je ruskom
narodu Wegov posledwi zavet:
– Otac moli da poru~im svima onima koji su Wemu ostali verni, i
onima, na koje on moè imati uticaja, da se nikako ne svete zbog wega,
jer je on svima oprostio i za sve se moli Bogu. Poru~uje im i da se ne
svete zbog sebe, nego da pamte da }e zlo koje se sada nahodi u svetu biti
jo{ ja~e, ali i to da se zlo ne moè pobediti zlom, nego qubavqu...
Sedamdeset godina stradawa ruskog naroda za Hrista i Wegovu pravdu
potvrdile su ovu poruku Cara Mu~enika u punoti wenog zra~ewa.
”Pogledi”, 22. februar 1991.
RUSKI I SRBSKI SEDAMNAESTI JUL

17. jul 1918. godine – 17. jul 1946. godine...
Dom Ipatijeva, Jekatarinburg, Rusija – Ada Ciganlija, Beograd,

Srbija...
Car Nikolaj II Romanov, carica Aleksandra, Prestolonaslednik
Aleksej, velike knegiwe Olga, Tatjana, Marija, i Anastasija lekar
Botkin, slu{kiwa Demidova, lakeji Trup i Harintonov – |eneral
Kraqevske vojske u otaxbini Dragoqub – Draà Mihailovi}, Velibor
Joni}, ministar Nedi}eve vlade, komandant Srbskih dobrovoqaca,
|eneral Kosta Mu{icki...
Predvo|eni boq{evikom Jurovskim, Jevrejinom koji se, promenom
imena, “maskirao” u Rusa, banda stranih pla}enika streqa porodicu
Romanova koja je vladala Rusijom preko tri stotine godina. Streqawe
je obavqeno iz neposredne blizine, na najokrutniji na~in. Car i
wegovi izvedeni su iz spava}ih soba i ubijeni pre no {to su shvatili
{ta se doga|a. Wihova tela su masakrirana, ba~ena u neku od jama u
okolini grada i polivena sonom kiselinom, da bi bili uni{teni svi
tragovi zlo~ina. Za ubistvo je znao – i odobrio ga – Vladimir Iqi~
Lewin, vo|a boq{evi~kih hordi, nema~ki {pijun koji je u Rusiju iz
[vajcarske stigao da bi slomio monarhiju i omogu}io germanskoj
soldateski oporavak na Isto~nom frontu.
Predvo|eni srbskim izrodom, krvolo~nim Slobodanom Penezi}em
Krcunom, pripadnici OZNE dovode na Adu Ciganliju svoje `rtve,
stra{no izmu~ene u toku istrage i posle we. \eneralu Mihailovi}u
~upana je brada i kosa, a Krcun ga je, pred samo streqawe, ujedao i psovao
mu majku srbsku. Stra{no nepo~instvo prikriveno je uni{tavawem
tragova, a telo |enerala Mihailovi}a ba~eno je u kre~anu. Mada, da
li je to bila ba{ Ada Ciganlija, jo{ se ne zna.
Godine 1977, Boris Jeqcin, sada{wi predsednik “demokratske” Rusije,
sprovodi u delo nare|ewe Leonida Bre`weva: ru{i Ipatijevski
dom u kojem je smaknuta Carska porodica. Obrazloèwe: spre~iti
monarhisti~ka pokloni{tva i kult Nikolaja II. Jeqcin je u to vreme
bio {ef Oblasnog komiteta kompartije.
Prole}e na Ravnoj gori 1990. Jake policijske snage spre~avaju
obeleàvawe po~etka ustanka protiv okupatora na ~ijem ~elu se
nalazio |eneral Mihailovi}. Obrazloèwe: Mihailovi} je “ratni
zlo~inac”.
Nema mesta za slu~ajnost u Carstvu svemogu}eg Boga, govorio je Sveti
Jovan Kron{tatski: 17. jul 1946. godine od strane Tita i wegovih
srbskih izme}ara – Mini}a, Penezi}a, Rankovi}a – nije izabran
nimalo slu~ajno kao datum streqawa qudi osu|enih na montiranom
procesu “izdajnicima” i “saradnicima okupatora”. Jer, svi oni su
bili qudi verni srbskom kraqu Petru II Kara|or|evi}u i svi oni su se
uzdali u obnovu monarhije koja bi nam, posle velikog stradalni{tva
na{eg naroda u Drugom svetskom ratu, ponovo omogu}ila procvat
nacionalnog bi}a, Mihailovi} je Kraqu i Otaxbini sluìo bore}i
se pu{kom i re~ju, kao ministar vojni Kraqeve vlade, okupqaju}i
oko sebe slobodoqubivu nacionalnu inteligenciju; Velibor Joni} je
bio saradnik |enerala Nedi}a koji je, da bi spasao Srbstvo ugroèno
genocidnom politikom, `rtvovao svoju qudsku i oficirsku ~ast, ali
bez koga bi u Srbiji i u NDH bilo stotine hiqada Srba vi{e pobijeno
– Joni} i Nedi} su kraqu sluìli ~uvaju}i wegov narod od istrebqewa:
|eneral Kosta Mu{icki bio je komandant Srbskih dobrovoqaca koji
su na svojim grudima nosili Kosovski krst, zakliwu}i se na vernost
Kraqu i Otaxbini u borbi protiv komunisti~ke opasnosti... S verom
u Boga, za Kraqa i Otaxbinu: Srbi streqani u no}i izme|u 16. i 17.
jula znali su zna~ewe ove sve{tene poruke srbske istorije, i svojom
krvqu su to posvedo~ili... Ali, oni nisu bili ubijeni samo zbog
svojih “zlo~ina”; oni su i ubijeni pre svega kao monarhisti. Mr`wa
koju je titoisti~ka pravda FNRJ pokazala prema Kara|or|evi}ima,
oduzimaju}i im sva gra|anska i qudska prava u domovini izraz je
nemo}nog besa pred ~iwenicom da Kara|or|evi}e nije bilo mogu}e
izvesti pred “narodni sud” i streqati ih, kao {to su to u~inili
`reci crvenog zloduha u prvim danima Sovjetskog Saveza. Draà,
Joni} i Mu{icki stajali su pred streqa~kim vodom umesto Petra II
i wegovog sina...
Jo{ jedna paralela izme|u Nikolaja II i Draè Mihailovi}a, to
jest kraqa Petra; i ruski car i srbski vladar izdani su od svojih
saveznika, koji nisu ni prstom mrdnuli da ih vrate na presto. Nikolaj
je to platio ìvotom, kao i Draà, zato~nik monarhije u Srbiji.
“Saveznici” su naravno, zadovoqno trqali ruke: wima nikad nije
odgovarala pravoslavna monarhisti~ka vlast ni u Srbiji, ni u Rusiji.
Lak{e je bilo sara|ivati s “drugom” Lewinom i “mar{alom” Titom
koji su svoje zemqe prodali u bescewe, samo da bi mogli da ostvare
ciqeve “svetske revolucije”...
Car Nikolaj II u{ao je u svetski rat da bi odbranio svoju bra}u iz
malene Srbije: kao vladar Tre}eg Rima i legitimni naslednik
svetog vizantijskog prestola, on je bio svestan svoje uloge u za{titi
Pravoslavqa na celoj zemaqskoj kugli. Iako je bio upozoravan da
}e izgubiti svoju vlast, jer je wegova domovina ve} bila nagrizena
spoqa{wim i unutra{wim otrovima, on je reagovao plemenito i
vite{ki, ne obaziru}i se na {i}arxijska predvi|awa svojih savetnika.
Koliko je voleo Srbe, pokazao je i 1916, kada je zapretio da }e sklopiti
separatni mir sa Nema~kom ako se pod hitno izmu~enoj srbskoj vojsci
koja je pre{la Albaniju ne omogu}i oporavak i ne obezbedi naoruàwe
za oslobo|ewe porobqene RODINE. Taj i takav ÔVEK bio je trn u
oku demonom ekonomije porobqenog Zapada, koji je davno zaboravio za
~ojstvo i juna{tvo. Dakle, 17. jul 1918. godine dan je trijumfa “bele
Demonije”, kako je Vladika Nikolaj nazvao bezbo`ni~ku Evropu: tada
su boq{evici pucali u Nebesko Carstvo, oli~eno u monarhu koji je
bio sluga Nebeskog Cara, Gospoda Isusa Hrista. A 17. jul 1946. zna~io
je po~etak srbskog sloma.
”Promene”, maj-jun 1996.
VASKR[WA SVETLOST STRADALNI[TVA
Pobusani ponedeqak, 15. aprila 1991. godine, dan kada

pravoslavni hri{}ani izlaze na grobove svojih bli`wih da bi ih
pozdravili najradosnijim pozdravom HRISTOS VOSKRESE, da bi
im odneli {arena uskr{wa jaja i da bi u molitvenoj zajednici s wima
proslavili Bogo~ovekovu pobedu nad smr}u. Nakon decenija tame u
koju je Srbija kro~ila od svog “oslobo|ewa” 1944-45. godine, najzad
su svoj Pobusani ponedeqak do~ekale i `rtve “oslobodila~kih”
komunisti~kih zlodela u Beogradu. Na predlog studenata Bogoslovskog
fakulteta Srbske Pravoslavne Crkve, a u organizaciji Mlade Srbije,
kraj manastira Vavedewa Presvete Bogorodice na Top~ideru, nad
negda{wom, jo{ uvek, neobeleènom jamom, po~eo je pomen krstonosnim
stradalnicima srbskim, mu~enim i uni{tavanim od bezbo`nika i
bogoboraca koji su, zatiru}i sve sveto i ~estito, hteli da u narodu
zauvek skr{e zlatnu lestvicu Hristovu i svetosavsku, lestvicu {to
spaja Nebesku i Zemaqsku Srbiju.
U ~asu kad su otac Atanasije (Jevti}) i otac @arko Gavrilovi} koji su,
izme|u ostalih, sluìli pomen, zapevali uskr{wi tropar (HRISTOS
VASKRSE IZ MRTVIH, SMRT SMR]U UNI[TI I SVIMA U
GROBOVIMA @IVOT DAROVA), postalo je jasno da pobeda ni
ovog puta nije na strani ubica, nego na strani ubijenih, i da istina
nije na strani “kneza ovog sveta”, |avola, i wegovih komunista, nego
na strani Sina Boìjeg i Wegovih vernika. Otvorila su se nebesa,
i zaplakala su. Dok je pomen kraj Vavedewa trajao, padala je ki{a.
Blagoslovene suze kvasile su tle nekad natopqenu krvqu nevinih. U
rukama okupqenih treperile su sve}e. Me|u mladim qudima, kojih je
bilo ponajvi{e, na{li su se i Borisav Mihajlovi} Mihiz, Nikola
Milo{evi}, Milan Komneni}, Kosta âvo{ki, Drago{ Kalaji},
Pavle Aksentijevi} i drugi. Svi su se okupili oko zajedni~kog bola
pro{losti, ali i oko zajedni~ke svetlosti, mu~eni{tva koja je od
srbskog naroda u celokupnosti wegovog istorijskog trajawa u~inilo
narod nadzemni, ve~no vaskrsavaju}i. Posle pomena i izlivawa vina na
tle pod kojim po~ivaju tela stradalnika, besedili su otac Atanasije
Jevti}, arhitekta Predrag Risti} i istori~ar Antonije \uri}, a
~ule su se i re~i potomaka onih koji su stradali od satanisti~ke
ruke boq{evika. Otac Atanasije je, na osnovu mnogobrojnih procena i
svedo~ewa, izneo tvrdwu da je Beograd nakon odlaska Nemaca izgubio
oko 30 000 stanovnika ~ija je krivica bila u tome {to nisu hteli
da se pomire sa varvarskim reìmom i krvoèdnom ideologijom
onih koji nisu “verovali u nebesa, no u Marksa i Engelsa”. Sa
nepokajanim zlikovcima nema mirewa, nastavio je otac Atanasije,
niti je nacionalno jedinstvo mogu}e s naslednicima tih nepokajanih
zlikovaca. Arhitekta Predrag Risti} je bio de~ak kada su vr{ena
masovna streqawa u srbskoj prestonici, i on je jedan od prvih koji
su se zalagali za obelodawewa istine o tim streqawima. Antonije
\uri} je pri~ao o mnogobrojnim zverstvima “narodnooslobodila~ke
vojske” po Srbiji, o strati{tima koja jo{ uvek ~ekaju svoje pobusane
ponedeqke i spomenike. Govorio je o jednom srbskom selu kraj Gorweg
Milanovca u kome su OZNA[I posle rata ubili doma}ina ku}e samo
zato da bi u svom izve{taju pretpostavqenoj komisiji za utvr|ivawe
zlo~ina “okupatora i doma}ih izdajnika” mogli da napi{u kako u tom
selu nema nijedne porodice koja nije izgubila poneku mu{ku glavu.
Nakon svedo~ewa dece i unuka pobijenih, prisutni su krenuli na
molitveno poklowewe `rtvama ubijenim u Lisi~ijem potoku.
Povorka, na ~elu sa ocem Atanasijem, kretala se Dediwem, podse}aju}i
stanovnike ovog dela Beograda na to da su, mo`da, naselili domove
koje sami nisu gradili, i da uìvaju blaga koja su ste~ena u vreme
obra~una sa “klasnim neprijateqem”, ~ija je jedina krivica bila u
tome {to nije klicao drugu Staqinu i proleterskoj revoluciji, {to
nije hteo da prizna druga Tita za “najve}eg sina naroda i narodnosti”.
Podse}awe je bilo hri{}ansko, mirno; ono je zna~ilo poziv na
pokajawe i iscelewe neisceqenih rana na telu srbskom. Ko zna {ta
su qudi pozvani na pokajawe mislili? I da li su u stawu da pobede
svoju “crvenu” viziju sveta podeqenog na “partizane” i “neprijateqe
svih boja”?
U Lisi~ijem potoku pomen je odsluèn kraj ~esme koju je podigao
Vite{ki Kraq Oslobodilac Aleksandar Kara|or|evi}, a s koje su
boq{evici uklonili spomen-plo~u jer ih je podse}ala na vremena ~asti
i po{tewa, za wih vremena “mra~ne pro{losti”. Okupqeni su molili
Gospoda da u Svom Carstvu pomene Aleksandra Prvog, Dragoquba
Draù Mihailovi}a, |enerala Jugoslovenske kraqevske vojske u
otaxbini, ministra Vuji}a, mitropolita crnogorsko-primorskog
Joanikija, bogoslova Luku Vukmanovi}a ~ije je streqawe odobrio
wegov ro|eni brat Tempo, kao i du{e znanih i neznanih stradalnika
za KRST ÂSNI I SLOBODU ZLATNU, opojanih i neopojanih, ~ija
imena samo Bog zna. Prisutni su od Svetih Novomu~enika Srbskih,
pobijenih od okupatora, usta{a i komunista, iskali molitveno
zastupni{tvo pred Prestolom Boìjim i opro{taj grehova na{eg roda,
opro{taj bez koga je nemogu}e obnoviti napa}eno Srbstvo u punoti
wegovog Bogom danog nazna~ewa. Otac Atanasije je zatim besedio o
mu~eni~koj smrti Kraqa Aleksandra kao o apokalipti~nom trenutku
srbske istorije, trenutku od kojega je sve krenulo u pravcu kasnijeg
pokoqa. Okupqeni su dobili Uskr{wu poslanicu Svetog Arhijerejskog
Sabora SPC u kojoj se govori o Golgoti Srba u Drugom svetskom ratu
kao o preobraàjnom, hristolikom `rtvovawu u ime Bogo~ove~anske
Istine i Pravde. Podeqena su {arena jaja, simvol pobede @ivota nad
smr}u, grehom i |avolom. Ponovo se ~ulo: HRISTOS VOSKRESE!
VAISTINU VOSKRESE!
Zatim su poklonici autobusima oti{li na Bawicu, jedno od najve}ih
srbskih strati{ta u Drugom svetskom ratu. Ovde su komunisti~ki
“pravdoqupci”, nedaleko od dana{weg stadiona Crvene Zvezde,
streqali qude u jeku “klasne borbe”, poku{avaju}i da pogromima uklone
neposlu{ne (pa makar Srbiju posle toga naselili Kinezi – kako su se
“{alili” onovremeni “Srbi”, komandanti i komesari, Titovi izme}ari
i ulizice). Tu je govorila unuka izvesnog Vasiqevi}a, ~oveka koji je
po~etkom rata od {iptarskog zuluma pobegao s Kosova u Beograd, gde
je bio slu`benik u Nedi}evoj administraciji koja je poku{avala da
spase narod od nepotrebnih pogibija. Gospodin Vasiqevi} je pomagao
svojoj bra}i koliko je mogao – i ubijen je. Boq{evici nisu imali ni
trunke “buròaskog morala”, a o pravi~nosti i ~ovekoqubqu da se i ne
govori. Satanizam nema obzira: iz mr`we prema Bogu i ~oveku ra|a se
samo è| za uni{tewem.
Gospod Isus Hristos je jednom zauvek prorekao svojim u~enicima:
“Ako su gonili Mene, i vas }e da gone”. I to se proro{tvo ispuwavalo
od re~i do re~i, od stole}a do stole}a. Bezbroj puta se ponovila
Golgota hri{}anskih naroda. Nastavqa~i dela onih koji su, obuzeti
demonskom zlobom, raspeli Spasiteqa sveta, od rimskih cezara, preko
Muhamedovih sledbenika i papinih kriàra, do petokraka{a svih
vrsta, juri{ali su na stado Nebeskog Pastira s nadom da }e ga satrti,
i da od Crkve, stuba i tvr|ave Istine, ni kamen na kamenu ne}e ostati.
Ali su se uvek varali: previ|ali su ~iwenicu da posle Raspe}a
dolazi Vaskrsewe, i posle privremene smrti ve~ni ìvot Nebeskog
Carstva. Opredeliv{i se za no{ewe svog krsta kroz tamu istorije,
Srbi su se uvek opredeqivali za Hrista, Logosa Boìjeg, Raspetog i
Vaskrslog Mesiju. U Wemu su svi Srbski stradalnici nalazili svoj
smisao i svoju snagu. Pomen `rtvama komunisti~kog terora odsluèn
na Pobusani ponedeqak 1991. godine u Beogradu jo{ jednom potvr|uje
taj smisao i snagu kao ve~nu mladost srbskog naroda.
”Pogledi”, jun 1991.
KRST ZA NEVINO POSTRADALE
Dvadeset devetog avgusta po pravoslavnom (tzv. “starom”) ili

11. septembra po novom kalendaru, na Usekovawe glave Svetog Jovana
Prete~e, godine 1997. pored pomo}nog “Bor~evog” igrali{ta postavqen
je krst koji je spomen svima izginulim od bratoubila~ke ruke u prvim
godinama “narodne vlasti”, 1944. i 1945. Dan nije slu~ajno izabran;
tada Crkva slavi najve}eg starozavetnog proroka i prvog novozavetnog
Mu~enika, Jovana, Krstiteqa Hristovog, koji je, tako|e na pravdi Boga,
i svedo~e}i pravdu Bo`ju, bio pogubqen od bezakonog cara Iroda. To
je dan koji poru~uje da u na{em svetu, takav kakav jeste, istina Bo`ja
mora biti gowena i ka`wavana od onih koji je ne podnose i koji na
svaki na~in èle da je uklone da ih ne bi mu~ila savest.
Tu, pored Morave, i tu, gde je sada pomo}no “Bor~evo” igrali{te,
nalaze se kosti qudi dovo|enih iz raznih krajeva Srbije i streqanih
jer su bili “narodni neprijateqi” (a ko je “neprijateq” odre|ivali su
“narodni prijateqi i usre}iteqi”, na ~elu sa Josipom Brozom Titom
i wegovim izme}arima, od kojih je najve}i broj xelata po krvi bio
Srbin). Streqani su, pored Morave, i mnogi â~ani... Ne zna im se,
naravno, ni groba ni mramora, a kosti wihove jo{ su pod zemqom, i po
wima se gazi, ili, na sramotu na{u, igra fudbal.
Od po~etka devedesetih, sve{tenstvo ~a~anske crkve na tom mestu
svake godine na Usekovawe sluì parastos umu~enima.
Podizan je tu bio drveni krst, ali je lomqen od nepoznate ruke. Bez
obzira ko je nepoznati, ime mu je Kain.
Ideja i organizacija postavqawa hri{}anskog znamena leta Gospodweg
1997. pripala je gospo|i Nadi \uri}, vlasniku firme “Plazm-metal”,
~estitoj pravoslavnoj hri{}anki. Wena firma je metalni krst
uradila, “Elektrovat” ga je za{titio, a “Litopapir” je priloìo
plo~icu sa natpisima.
Na jednoj strani krsta je tropar Vaskrsewu Hristovom: “Hristos
vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt uni{ti, i svima u grobovima ìvot
darova”; na drugoj strani pi{e: “Pomeni, Gospode, srbske sinove i k}eri
koji su pali za Tvoju pravdu. Vje~naja pamjat, vje~naja pamjat, vje~naja
pamjat. Bog da im du{e prosti”. Oko postavqawa krsta pomagali su
mladi svetosavci â~ka. I ove, 1997. godine, sve{tenici nemawi}ke
zadu`bine sluìli su parastos za pokoj du{a po ~ijim telima jo{
uvek hodamo i igramo fudbal, nadaju}i se da }e nam biti boqe, i da }e
nam se, ipak, pove}ati standard...
Krst je simvol stradalne i pobedne Qubavi, simvol Boga koji nije
ostao na nebu, da gleda smrtnike kako se mu~e na planeti zla, nego
je postao ôvek i postradao i vaskrsao radi nas qudi i radi na{eg
spasewa, obesmrtiv{i nas. Krst postavqen 1997. godine, zaslugom, pre
svega, jedne pobo`ne i ~estite ène, podse}a nas upravo na to da je
jedino {to vaskrsava i pobe|uje – Qubav. Krst poziva na pokajawe
i pra{tawe: na pokajawe zove one koji su raspiwali, a na pra{tawe
one koji su bili raspiwani. Jer i Hristos, na Golgoti, u predsmrtnim
rukama, molio se Ocu svome: “O~e, oprosti im jer ne znaju {ta
rade”...
Na Usekovawe 1997. pred Krstom ~a~anske Golgote nije bilo mnogo
qudi. Uglavnom su do{li oni koji su bili u hramu na Liturgiji,
da se mole Bogu i Svetom Jovanu. Tog popodneva, â~ak je doìveo
predizborni miting SPS-a sa mno{tvom policije, i napeto{}u koja
je mogla da postane tragedija...
Pro{li su politi~ki izbori u Srbiji, takvi kakvi su bili.
Srbija ima sve mawe izbora, i sve je umornija od birawa koje to nije.
Srbija je zemqa sa belom kugom, sa destinama hiqada narkomana, sa
stotinama hiqada izbeglica, zemqa iz koje mladi sve vi{e odlaze u
inostranstvo, da se mo`da vi{e nikad ne vrate...
Jedini izbor za Srbiju koja èli da ima budu}nost je – pokajawe i
pra{tawe. [to se vi{e Srba, Boga radi, pokaje i oprosti, to }e vi{e
sloge i qubavi biti u na{em jadnom, napa}enom narodu. Krst podignut
pored Morave na Usekovawe 1997. neka nas stalno na to opomiwe...
”â~anski glas”, 26. septembar 1997.
DNEVNIK MOJE RUSKE BRIGE
Kada su pre rata komunisti udarili u talambase demokratije

i antifa{izma, jedan umni srbski politi~ar primetio je da je u
pitawu varka. Rekao je, otprilike ovo: “Boq{evizam moè da evoluira
u taktici, ali ne i u strategiji. Wegov strate{ki ciq je osvajawe
vlasti”. Ova ocena vaì za boq{evizam dok god ga ima i u kom god
obliku da se javqa. Najnoviji doga|aji u Sovjetskom Savezu u punom
svetlu pokazuju nam da je to tako. U no}i u kojoj pi{em, ja ne znam
ho}e li KGB-druìna uspeti da zadrì vlast posle smewivawa i
hap{ewa Mihaila Gorba~ova. To nije ni bitno. Bitno je da mnogoglava
komunisti~ka hidra u SSSR-u jo{ nije mrtva, i da je na dobro poznati
na~in digla svoje glave (tenkovi, avioni, cenzura, hap{ewa).
Dràvni udar
Meni ni Jeqcin, ni Gorba~ov nisu drage osobe. I za jednog, i za drugog
o~ito je da su u slu`bi pqa~ka{kih interesa Zapada, nastoje}i da pod
firmom oìvqavawa privrede i privatizacije prodaju resurse svoje
otaxbine po bagatelnim cenama. Promene koje su uvodili u dru{tvo
samo su maska na licu umorne socijalisti~ke stvarnosti. Od po~etka
do kraja u pitawu su qudi koji misle komunisti~ki (dakle, lopovsko-
prevarantski), ali koji su na Zapadu omiqeni jer }e u bescewe prodati
svoj narod i dràvu. Slobode formalne demokratije kojom su zamazivane
o~i milion gladnih Rusa, po sistemu “pri~aj {ta ho}e{, mi smo na
vlasti” bile su jedan pol sovjetske realnosti; drugi pol su nesta{ice
osnovnih ìvotnih namirnica, kriminal u neverovatnom porastu,
raspad moralnih, ali i ekonomskih, vrednosti. Zato je dràvni udar
logi~na posledica svega {to se zbivalo u ovom gigantu na staklenim
nogama. Ali, ko je izvr{io dràvni udar? Dok postavqam ovo retorsko
pitawe, do|e mi da kukam od muke – dràvni udar su izvr{avali
najcrwi (najcrveniji, svejedno) komunisti, takozvana “tvrda linija
(batina{ki tvrda)” kojoj, negde iz senke, predsedava {ef KGB-a
Krju~kov. Ponavqamo (repetitio est mater studiorum): “Boq{evizam moè
da evoluira samo u taktici, ali ne i u strategiji. Strate{ki ciq:
ostati na vlasti.”
Izvr{ioci dràvnog udara su doju~era{wi “Gorbijevi” saradnici.
Oni su promenu, takozvanu “perestrojku” trpeli dok su mogli, dok god je
to podnosila wihova marksisti~ko-lewinisti~ka “klasna svest”. Kad
su Gorba~ev i Jeqcin malo preterali (ne u su{tinskim reformama,
nego u formalnim metodama “perestrojke”), i kad je izgledalo da }e
se SSSR sru{iti kao kula od karata, u politi~ku arenu su uleteli
komunisti~ki toreadori ma{u}i pred razjarenim bikom lokal-
{ovinisti~kih pokreta u “prvoj zemqi socijalizma” crvenim barjakom
kompartije, pozivaju}i se na poslu{nost dok traje vanredno stawe (za
neupu}ene: vanredno stawe traje od 1917.). Na vlast se krenulo silom
jer je komunizam otrov koji se hrani svim sokovima nacionalnog
bi}a samo zbog vlasti, i to vlasti metafizi~ke, vlasti nad qudskim
du{ama, one koja pripada Velikom Inkvizitoru. “Tvrda struja” nije
mogla da podnese ru{ewe mita o Lewinu, mita o realnom socijalizmu,
mita o pobedi proleterijata; “tvrda struja” nije htela da veruje da je
~itav wen ìvot proma{en, da su se do ju~e pogre{no zakliwali na
vernost Marksu i Engelsu, da su tolike nesre}nike utamni~ili zbog
druk~ijeg mi{qewa i da su stotine miliona osakatili obrazovawem
majmunolikih kreatura zvanih “qudi novog kova”. Snage koje su izvele
udar i zavele cenzuru zauvek pripadaju pro{losti, pro{losti GULAG-
a i Lubjanke. Ta pro{lost, objavqena kao policijski ~as, posledwi
put ri~e ruskom narodu. Ali, nemojmo zaboraviti – zver na izdisaju,
rawena i sa svih strana opkoqena, najopasnija je. U woj postoji samo
nagon za uni{tewem, ùdwa da sa sobom u ponor povu~e {to vi{e
lovaca koji nad wenom smr}u likuju pre no {to ona zaista nastupi.
Prerano smo se radovali padu komunizma u Rusiji: on jo{ nije mrtav,
mada je smrtno rawen.
Zlo~ini i mr`wa
Gde god je kro~io, komunizam je po~inio nevi|ene zlo~ine. Odneo je
stotinak miliona ìvota u Sovjetskom Savezu; ~etiri petine mu{kog
stanovni{tva u Kamboxi, a koliko li je tek ovde, me|u Srbima ~iji je
jedini greh bio to {to su boqi od partizanske ruqe fukara i probisveta
u osvajawu! Wego{ je upozorio da je “krv qudska hrana naopaka”: ko se
wome opije, taj ve}u slast ne poznaje. Komunizam, je sav zasnovan na
mr`wi prema Bogu i qudima, prema svemu svetom i ~estitom. Zato je
wegova su{tina bila i osta}e (dok god ima komunista) satanizam (ma
kako se komunisti maskirali). Opet Wego{: “[to se jednom napoji
satanom, obe}a se wemu dovijeka!” Preobilno su se napojili – od 1917.
do danas, od Petrograda do Pekinga; a to ne sme da se zaboravi. Za{to?
Zato {to je opasnost od povampirenog boq{evizma realna (i krvava).
Dok god oni imaju silu, svaki narod u slu~aju pobune protiv wihove
tiranije na{ao bi se u poloàju Rumuna u posledwe dane âu{eskuove
diktature. Tu su tenkovi (setimo se Tjenanmena); tu su vodeni topovi
i palice (setimo se prestoni~kog prole}a u nas). Zato stalno treba
ponavqati: boq{evizam mewa taktiku, ali ne i strategiju. U ~asu
kad je strate{ki ciq, vlast, ugroèn, taktika je: pobiti sve {to se
kre}e.
Tumor narodnog organizma

Promena taktike jasno nam svedo~i da su komunisti TUMOR narodnog
organizma. Kao i svaki tumor, oni po~iwu da se razvijaju od uobi~ajenih
}elija tkiva koje “polude” u programirawu (usvoje Marksa, Engelsa,
Lewina). Izvesno vreme prikrivaju se u raznim formama (preuzimawe
nacionalne simbolike i demokratske retorike, recimo); a onda,
iznenada, partijska }elija metastazira i usmr}uje narodni organizam.
Dok god ima makar jedna nit malignog tkiva u telu, dotle je realna
opasnost da se rak javi; tako je i sa komunistima – dok god ih ima
u dràvnim organima, vojsci, policiji, oni nastoje da obezbede
APSOLUTNU KONTROLU nad dru{tvom i svakim ~ovekom – jednom
re~ju, da METASTAZIRAJU. Tipi~an primer (opet!): SSSR i dràvna
vrhu{ka koja je izvr{ila udar.
[ta }e se desiti s Matu{kom Rusijom, to samo Bog zna. Uzdam se u
wegovu milost da }e tamo ipak pobediti duh pravoslavni, jer i Rusi,
ba{ kao i mi, znaju {ta KRST ÂSNI I SLOBODA ZLATNA.
No} 19. avgusta 1991. godine.
POST SCRIPTUM. Ovaj tekst se moè primeniti i na mnogo poznatije
uslove u na{oj sredini. Dovoqno je izmeniti nekoliko imena,
pripremati se za hap{ewe (ako ste opozicija) i ~ekati vojni udar.
Dan posle
Jeqcin i “gorbijevci” su pobedili; izgleda da to~ak istorije ne
moè da se vrati unazad. U novim uslovima vaì prethodna analiza
Gorba~ovqevog i Jeqcinovog karaktera: to su TAKO\E KOMUNISTI
(Jeqcin se naro~ito istakao u borbi protiv ruskog monarhisti~kog
kulta, ru{ewem Ipatijevskog doma u kome je ubijen Car Nikolaj Drugi
s porodicom). Ali, ovi komunisti su po ukusu zapadnih nov~anih
sila, i spremni su da se povijaju na stranu sa koje vetar duva. Sada se
nastavqa lagano raspadawe Rusije, ovog puta pod maskom demokratije.
Vi se verovatno pitate – {ta ja ho}u? Na ~ijoj sam strani?
Naravno, ja sam na strani Pravoslavqa i Monarhije. Dok se Romanovi
ne vrate u Rusiju i ne preuzmu presto, ne verujem nikakvim promenama.
Jer, siguran sam, ne}e biti su{tinske.
Post scriptum dana posle

Uostalom, jo{ uvek postoji KPSS. Kad umire KP, ostaje SS.
Ko zna {ta nosi dan, a {ta no}?
Neka nam je Bog na pomo}i.
â~ansko ogledalo, avgusta 1991.
PRAVOSLAVQE I ZIDARI NOVOG VAVILONA
Kod nas
Ve} godinama se pi{e o masoneriji i ulozi iste u stvarawu Novog Doba i

novog svetskog poretka. Prvi veliki majstor obnovqene “Velike Loè
Jugoslavija”, Zoran Nenezi}, u zanimqivom feqtonu objavqivanom u
novembru 1997. u dnevnim novinama “Blic” pisao je o ulozi masonerije
u raspadu biv{e Jugoslavije, tvrde}i pritom da je re~ o “nepoliti~koj
organizaciji”. Iz feqtona smo saznali da su “sloboda, jednakost,
humanizam i tolerancija ve} vekovima ciq i stremqewe slobodnih
zidara {irom sveta i da je to i osnova rada masona u Jugoslaviji”
(zvani~na izjava prilikom obnavqawa Loè, {to su izvr{ili nema~ki
masoni uz prisustvo gostiju iz Italije, [vajcarske, Gr~ke, Holandije,
Austrije, Engleske, Kanade i SAD.); saznajemo da je o obnavqawu loè
Nenezi}, po~etkom devedesetih, razgovarao sa Slobodanom Vu~eti}em,
@eqkom Simi}em i predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em,
koji je, po wegovom svedo~anstvu, “izrazio svoje o~ekivawe da }e
dràvni organi, rade}i u skladu sa svojim ovla{}ewima, doneti
pozitivno re{ewe za registraciju Velike loè Jugoslavija, i da ne
vidi razloge za drugo re{ewe, posebno ne za organizaciju sa izrazito
humanitarnim i patriotskim ciqevima, kako je on, po wegovim re~ima,
doìvqavao slobodno zidarstvo”. Uspomene onovremenog predsednika
predsedni{tva SFRJ, Borisava Jovi}a, obave{tavaju nas o tome da je
Tito bio mason, ~lan “reakcionarne vatikanske loè”, a da je mason bio
i Ante Markovi}. Nenezi} se u feqtonu hvalio kako ga je predsednik
Savezne Republike Jugoslavije Dobrica ]osi} svojevremeno ovlastio
da pregovara sa masonima koji su senatori SAD. Saznali smo da je
Milorad Pavi}, poznati pisac, mason (dodu{e, suspendovan iz
Nenezi}eve loè, ali je zato nastavio da gradi svoju)...
Kakva je to tajna?
Na{, XX vek je doneo otkrivawe mnogih tajni, u pro{lim stole}ima
skrivenih pod maskama humanizma i altruizma; u na{em veku pokazalo
se da je smisao ovih tajni u tajni bezakowa, za koju Apostol Pavle
Soluwanima poru~uje da ve} dejstvuje. Weno kona~no ishodi{te,
stra{no je re}i, jeste pojava antihrista, ~oveka bezakowa, koji }e
na zemqi ponuditi “rajske” miline potro{a~kog dru{tva, traè}i
zauzvrat da mu se, sinu sataninom, ~ove~anstvo pokloni kao Bogu. Kao
{to je rekao Solèwicin: linija koja razdvaja dobro od zla i deli
Carstvo Hristovo od carstva antihristovog ne prolazi kroz planine,
gradove i sela onako kako preko wih prolaze dràvne granice. Ta
linija ide kroz qudska srca, bojna poqa u bici izme|u Tvorca neba i
zemqe, Blagog i ôvekoqubivog Boga, i kneza ovoga sveta, ~ovekoubice
od po~etka – |avola. Tajne otkrivene u XX veku, sada kad se on bliì
svom kraju, nakon vi{e od stotinu miliona qudskih `rtava koje je
odneo, kazuju nam da su mnoga, naizgled filantropska, srca bila sa
one strane granice Carstva Boìjeg, u tami zabluda i nedela, laì
i smrti. Novi svetski poredak koga na koì ose}aju ponajvi{e
pravoslavni, plod je privremenog trijumfa tajne bezakowa ~iji se
humanisti~ki zagovornici vi{e ne kriju iza paravana “ruì~astog”,
askeze li{enog, Hri{}anstva, niti poku{avaju da umawe svoju ulogu u
savremenoj svetskoj revoluciji, od Francuske bune naovamo. Naravno,
re~ je o masonima.
O wima se mnogo pisalo: hvaqeni su i ku|eni, osporavani i blagosiqani.
U pravoslavnoj Rusiji oni su na ìvot dràve i dru{tva uticali jo{
od doba Petra Velikog, a odlu~no su se borili protiv monarhijskog
dràvnog ustrojstva, sasvim po ugledu na Voltera, Didroa, Rusoa,
Dantona i Robespjera, ideologe i egzekutore Francuske revolucije.
Wihova ru{ila~ka delatnost omogu}ila je svrgavawe Cara Mu~enika
Nikolaja II Romanova, izvo|ewe februarskog prevrata koji je pripremio
tle za dolazak boq{evika i najstravi~niji rat koji je poveden protiv
Crkve Hristove jo{ od Dioklecijanovih vremena. Godine 1925. B. V.
Astromov ponudio je, u ime tzv. Autonomnog ruskog masonstva, GPU
i sovjetskoj vlasti, poziv na saradwu. (Dokument se nalazi u arhivu
biv{eg KGB SSSR Lewingradske oblasti, koji je delimi~no objavqen
1991. u istorijskom almanahu “Ruska pro{lost”). Astromov, sekretar
Autonomnog ruskog masonstva, veli ovo: “[ta zbliàva Autonomno
rusko masonstvo sa komunizmom? Pre svega, petokraka zvezda, koje je
mali grb SSSR-a i koja je usvojena u Crvenoj armiji. Ta zvezda je u
masonstvu vrlo po{tovana kao simbol harmoni~no razvijene qudske
li~nosti, koja je pobedila svoje strasti, neutralizovala krajnosti
dobra i zla. Daqe, komunizam je na svoju zastavu stavio op{te
SAMOOPREDEQEWE I BRATSTVO UGWETAVANIH NARODA.
Ruski masoni tako|e pozivaju na takvo bratstvo, nazivaju}i sebe
gra|anima sveta – i u tome se sastoji nova sli~nost izme|u dva pomenuta
pravca. Na kraju, streme}i ka uspostavqawu jednakosti vaspitawa i
ìvotnih uslova, masonstvo se ne razlikuje od komunizma, koji je sebi
postavio iste zadatke, pri ~emu parola komunizma o UNI[TEWU
LI^NE SVOJINE nailazi na puni odziv u masonstvu...” Astromov
daqe tvrdi da uloga masonstva u izgradwi komunizma ne bi smela
da bude mnogo vidqiva, jer bi se to ruskoj inteligenciji u~inilo
kao slugerawstvo ÊKI. Masonerija treba, smatra on, da svoje
~lanove uveri u zakonitost boq{evizma, da pomogne {irewu ideje
internacionalizma i u borbi protiv klerikalizma (~itaj: CRKVE).
Stvar je, o~ito, vi{e nego jasna. Mitropolit kijevsko-galicijski
Antonije Hripovicki je o pogubnoj ulozi ruske masonerije u borbi
protiv Pravoslavqa pisao jo{ tridesetih godina ovog veka. Me|utim,
{ta je dubqi smisao slobodnog zidarstva? Za{to ono ratuje protiv
Crkve, a propoveda slobodu, jednakost i bratstvo, ~ovekoqubqe i
nepravdu, {to na prvi pogled mnogo li~i na ideale Evan|eqa?
Masonstvo je, znamo, inicijati~ka, tajna organizacija, ~iji je ciq
da od obi~nog ~oveka, koji je “neobra|eni kamen”, putem posve}ewa
na~ini novog i boqeg, onoga koji ìvi u skladu sa boànstvenim
na~elima. Slobodni zidari, usavr{avaju}i se u svom “zanatu,
istovremeno pomaù napretku ~ove~anstva i stvarawu jedinstvene
svetske dràve u kojoj }e sve biti jedno, bez obzira na religiju, rasu
ili nacionalnu pripadnost. Biti mason zna~i u~estvovati u zidawu
Solomonovog hrama jedinstvenog ~ove~anstva, bore}i se protiv svega
onoga {to tu izgradwu ometa (a to su, ponovimo, razlike religijske,
rasne, nacionalne). Zato su masoni-ekumenisti, to jest, oni formalno
mogu pripadati bilo kojoj religiji, ali su{tinski, oni veruju u
bezli~ni Boànski Razum (“Velikog Arhitektu Svemira”); zato se
oni, formalno patrioti, zalaù za ukidawe nacionalnih dràva i
stvarawe bezli~nih konglomerata tipa SAD i evo, Ujediwene Evrope
(jedan od eksperimenata u stvarawu Novog svetskog poretka bio je
i SSSR, koji je uni{tio nacionalnu Rusiju zarad komunisti~kog
internacionalizma). [to se pak, “boànskih na~ela” kojima
slobodni zidari streme ti~e, ona ne idu daqe od obogotvorewa razuma
(francuski revolucionari su, recimo, u Notr Dam uveli glumicu koja je
predstavqala “Bogiwu Razuma”) i moralizma od koga su mnogo va`nije
“bratske veze” izme|u samih masona, bez obzira na veru i naciju. I to
bi bilo sve: povr{na mistika posve}ewa, razum umesto Boga, svetska
demokratska dràva (sve je dozvoqeno, pa i najve}e izopa~enosti, u ime
demokratije). Naizgled, naivno i za du{e gladne i èdne Carstva Bo`jeg
nezadovoqavaju}e. Ali, postoji granica koja prolazi kroz qudska srca
i koja, bez obzira na humanisti~ko-altruisti~ke ciqeve masonerije,
ovu kao organizaciju stavqa nasuprot Crkvi. Za{to? Zato {to je bez
Crkve, Tela Hristovoga, ~ovek osu|en da sara|uje sa neprijateqem
Bo`jim i qudskim, koga je neko definisao kao inteligenciju bez
qubavi, logiku bez Logosa. Na àlost, tu se krije tajna obogotvorewa
razuma: u savezu palog ~ovekovog razuma sa razumom biv{eg angela koji
je, pogordiv{i se, digao ustanak protiv Boga i, pomra~en samoqubqem,
postao satana. On je jo{ od Adama i Eve nagovarao rod qudski da se
ne uzda u Boga, nego u svoju inteligenciju, da ne sluì Bogu, nego
samom sebi (“~ove~anstvu”). Me|u prvim “slobodnim zidarima” bili
su zidari Vavilonske kule koji su hteli da kulom dosegnu nebo i
“steknu sebi ime”, buntuju}i protiv Tvorca do Koga se ne moè sti}i
zidawem puke ovozemaqske stvarnosti, nego preobraàvawem uma i
srca u ~edno stani{te Svete Trojice. Vavilonsku kulu Bog je sru{io,
qudske jezike razdelio i narode rasejao kao ne`ni Roditeq, ne èle}i
da se Wegova deca udruùju u grehu i zlu, nego u svetlosti i istini.
“Slobodnih zidara” bilo je i docnije. Me|u wima utisak najve}e
gordosti ostavqaju fariseji, koji su raspeli Bogo~oveka Isusa,
jedinog pravog Hrista, zato {to nije hteo da ostvari zemaqski raj
samo za Jevreje, nego je u nebeski raj pozvao sve koji èle da Ga slede.
Wima je Gospod i rekao: “Kamen (Mene, Hrista) koji odbaci{e zidari
(fariseji i wihovi potomci) postade Krajeugaonik” (temeq Crkve,
Bogo~ove~anske zajednice koja, za razliku od Kule vavilonske, qude
sjediwuje po Duhu Svetome, a ne po duhu gordosti i zlobe). I upozorio
ih je: “Ko na ovaj kamen padne – razbi}e se, a na koga on padne – satr}e
ga”. Jer je nemogu}e boriti se protiv Hrista a da se ne bori{ protiv
sebe i svog ve~nog spasewa u Wemu, Spasitequ na{em. Uz to, Carstvo
Boìje nije nikakva univerzalna demokratska dràva koja ~oveka
svodi na ovaj svet i utapa ga u wemu; Carstvo Boìje je Carstvo onih
koji su postali sinovi i k}eri Nebeskog Oca, carstvo preobraène,
nove tvari, ~ije je srce – Vaskrsli Vaskrsiteq, Bogo~ovek. On je put,
Istina i @ivot, pa zato za pravoslavne hri{}ane nema i ne moè biti
kompromisa s la`ju. Jer, ako je Istina – Li~nost Bogo~oveka, onda je
la` – neprijateq Boga i ~oveka, |avo. I tu otpada svaki ekumenizam
i sinkretizam.
Iz svega ovoga je jasno: oni koji veruju u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha
nikako ne mogu biti poklonici “Velikog Arhitekte Univerzuma”; oni
koji se pri~e{}uju Telom i Krvqu Hristovom i ìve u Crkvi Bo`joj,
u tom, kako Apostol Pavle re~e, stubu i tvr|avi istine, ne mogu
biti ~lanovi masonskih loà. Ali, isto tako (a to se danas ~esto
previ|a, u ime revnosti koja, o~ito, nije po razumu) pravoslavni ne
smeju da u masonima vide qude koje treba mrzeti i èleti im ve~nu
pogibiju. Jedini neprijateq ~ovekov je |avo koji, seju}i la`na u~ewa
i posve}uju}i zabludele u nesvete tajne svoje gordosti, nastoji da {to
vi{e potomaka Adamovih gurne u propast, nude}i im da se bore protiv
Hrista i Crkve Wegove. Znaju}i da je Hristos pobedio |avola i uzeo
mu vlast nad onima koji Hristu streme, mi se ne pla{imo Lukavoga
i wegovih vojski, a u onima koje je Lukavi obmanuo prepoznajemo
bolesne i nesre}ne bli`we za koje se treba moliti, a ne mrzeti ih i
kleti. Pravoslavni hri{}anin osu|uje masonstvo, a za masone èli
da ih Gospod prosvetli i privede Sebi, u~iniv{i ih od zidara Kule
Vavilonske ìvim kamewem koje, utvr|eno na Krajeugaoniku, ~ini
Crkvu. Krivicu za brzo {irewe la`nih u~ewa me|u kojima masonstvo
spada u jedno od najpogubnijih treba da traìmo pre svega u samima
sebi: jer, da smo mi bili boqi hri{}ani i vi{e svetleli svetu, ta
la`na u~ewa bi ostala u tami sataninog razuma, a on, drevna i lukava
zmija, ne bi imao koga da zavodi. [to je vi{e zidara Crkve Bo`je,
istinski slobodnih u Hristu, to je mawe zidara Kule vavilonske,
la`no slobodnih u antihristu. Zato je svima koji slede zavete Svetog
Pravoslavqa jasno: potrudimo se na sebi, steknimo mir u Duhu Svetome
i, kako re~e voqeni ba}u{ka Serafim Sarovski, hiqade qudi oko nas
bi}e spaseno. Ni masoni, ako se pokaju i pribegnu Hristu, ne}e biti
iskqu~eni iz broja spasenih. Jer, ne zaboravimo, Pastir Dobri voli
svaku Svoju ovcu, a naro~ito je traì ako je zalutala. Wegova qubav
od nas i{te da Mu pomognemo u traèwu zabludelih, svedo~e}i da smo
stado Hristovo svojim evan|elskim ìvotom i molitvom za obra}ewe
onih koji od Crkve otpado{e.
”Vizantijsko ogledalo”, 1994-1998.
TEORIJA ZAVERE I PROMENA PARADIGME
Jedna od najve}ih opasnosti sa kojom se pravoslavna svest danas

suo~ava je opasnost kukavi~kog beàwa pred stvarno{}u, a stvarnost
je stravna, i zato kukavi~luk moè biti “prirodna” (po paloj prirodi)
reakcija – u tzv. “teoriju zavere”. Osnovna ideja te teorije, agresivno
redukconisti~ke, mogle bi se svesti na tvrdwu da je stawe u kome se
nalazimo kao pravoslavni Hri{}ani posledica delovawa svemogu}ih
zaverenika iz politi~kog i okultnog podzemqa, i da smo osu|eni na
to da zaveru gledamo i da wima, zaverenicima, ni{ta ne moèmo, i da
}e oni, zbog na{e nemo}i, pobediti. Ovakvo stanovi{te komentarisao
je veliki ruski religiozni mislilac Ivan Aleksandrovi~ Iqin u
svom ogledu “Svetski uzroci boq{evi~ke revolucije”, analiziraju i
“teoriju zavere” u ruskoj emigrantskoj publicistici koja je povremeno
bila preplavqena “zavereni~kim” kwigama i pamfletima. Prenosimo
jedan deo wegovog ~lanka da bismo boqe videli o kakvoj krivotvorini
je re~ ako se sve pripi{e “svemo}noj zaveri”:
“Malogra|anstva i diletantizma moramo se apsolutno kloniti: jer
ono ne otvara o~i za spasonosno razumevawe i, samim tim, za le~ewe,
nego, naprotiv, zavezuje nam o~i; ono umiruje um i raspiruje strast,
umiruje ne putem shvatawa, nego putem lo{eg surogata. Upravo su takvi
svi uobi~ajeni emigrantski razgovori o tome da je revolucija prosto
rezultat ZAVERE, svejedno ~ije (jedni vele engleske, drugi nema~ke,
tre}i jevrejske; masoni kaù katoli~ke, katolici kaù masonske.)
Odatle: svetom upravqaju zaverenici, svesilni, svemogu}i, koji sve
vuku za nos. A nama ostaje da jurcamo za posledicama wihovih postupaka
i da ih, razobli~avaju}i ih, registrujemo – svuda podozrevaju}i jezuitu,
masona, Jevrejina, Engleza ili Nemca.
Tog vulgarnog i demago{kog pristupa ja se sasvim odri~em. Uop{te
ne zbog toga {to mislim da jezuiti i masoni ne uti~u na doga|aje; ne,
oni nesumwivo uti~u – jedni na jednu, drugi na drugu stranu, naj~e{}e
sasvim suprotnu. Nego se odri~em zato {to to nije obja{wewe, nego
tobo`we obja{wewe; to nije pozivawe na uzrok, nego na jednu od
projava uzroka. Ono ~oveka onesve{}uje udarcem po wegovoj maniji
gowewa (a ona, u zametku, postoji u svakom od nas); ona vara ~oveka,
sugeri{u}i mu da je on tobo` ne{to shvatio, mada je, u samoj stvari,
on odveden u mra~no }o{e i onesve{}en udarcem po temenu. I ako
je ikad postao nesposoban da shvata bilo {ta o uzrocima, to mu se
desilo upravo posle ove operacije koja ga je pomutila. To bi bilo
isto kao kada bi se bolest tuma~ila bakterijama koje su se pokvareno
dogovorile (da je izazovu), a uz to su svemo}ne (nakon ~ega ostaje samo
da se sve dezinfikuje i da se drhti da mo`da na stolwaku, {poretu,
bundi koji nisu dezinfikovani ima na milijarde bakterija). Ali
bakterije nisu uzrok bolesti, one su samo weni izaziva~i; razlog je
u organizmu, wegovoj slabosti, wegovom funkcionalnom rastrojstvu;
bakteriolo{ka analiza nije dijagnoza, dijagnoza je dijagnoza bolesnog
organizma. To je laàn zadatak – juriti svuda sa lupom i mikroskopom
i pretvarati fiziologiju i terapeutiku u lov na bakterije (za to je
neophodna sanitarija – i uz to u~ena i iskusna sanitarija, to jest
suptilan rad policije, a ne diletantska i neznala~ka graja o svemo}i
bakterija).
Re~ju: pozivawe na svemo}ne, tajne i pokvarene organizacije – ni{ta
ne obja{wava; ono precewuje snagu zavera ~ove~anskih, i sugeri{e
strah, ne daju}i poznawe. Jer – a to je glavno – stihija ìvota je
iracionalna i neverovatno sloèna, a delovawe zaverenika je ipak
– qudsko delovawe, delovawe qudske namere i samovoqe. @ivot se
kre}e po tajanstvenim i sloènim zakonima prirode – materijalne,
psiholo{ke, socijalne, privredne. Ako su jezuita, mason, Jevrejin i
Englez u ne~emu jaki, oni su jaki pre svega po tome {to su prou~ili te
zakone i zato ih mogu uspe{no koristiti na svoju korist – oni znaju
zakone qudskih strasti i slabosti, zakone vlasti, berze i trì{ta.
Ti zakoni su zaloèni u prirodu; oni su dostupni svima, pa i nama;
za{to ih mi ne koristimo tako ve{to? Upravo zato {to ili uop{te
ni{ta ne mislimo ili mislimo o tome da je sav problem u tu|oj
zaveri. Mi smo kao pokvareni i leni pastiri, koji niti umeju da pasu
ovce, niti umeju da ih {i{aju; i sve nesre}e svoje nepostojanosti,
sopstvenog neznawa, sopstvene neume{nosti, beskarakternosti i
ne~asnosti – svaqujemo na zaveru vukova iz {ume. I svaki put kad
se desi nesre}a zbog na{e kolebqivosti – poteèmo obja{wewe o
zloj intrizi podlih zaverenika. Svaki put kad se pojavi opasnost da
}e qudi videti na{u ru`nu wu{ku – po~iwemo da besnimo protiv
ogledala, koje je zlo, magijsko i tajanstveno. Stari seqa~ki metod – na
|avola sve svaqivati: “Ja sam vam – znalac, iskusan, po{ten, trezven
– ali mi |avo vezuje ruke i noge”. “\avoqa rabota”, “vezuje”, “vodi”. To
demago{ko pozivawe na \avoqu Silu ja kategori~ki odbijam: to nije
obja{wewe, nego zbuwivawe; to nije put prema snazi i pobedi, nije
kretawe po liniji najve}eg otpora, nego put prema slabosti i porazu,
kretawe po liniji najmaweg otpora.
I, na kraju, jo{ jedna re~: zna~i li to da ja pori~em delovawe i uticaj
jezuita, masona, Engleza i Jevreja – u toku rata i revolucije? Ne
zna~i. Zna~i li to da ja pori~em svrsishodnost i neophodnost nau~nog
istraìvawa wihove delatnosti? Ne, ne zna~i. [ta ja pori~em?
1. Kompilatorsko brbqawe o tome iz druge i tre}e ruke, nenau~no i
demago{ko;
2. mogu}nost da se time objasne uzroci svetske i ruske revolucije;
3. korist za rusku nacionalnu stvar ako bilo ko po~ne da
samorazobli~avawe zamewuje – tobo`wim razobli~avawima tu|eg
zlo~ina{tva, po~iwe da zamewuje ozbiqnu dijagnozu – bakteriolo{kom
manijom gonewa (ti si bakterija, on je mikrob, svuda su bacili; ti si
jezuita, on je mason, oni su iluminati – i posle svega toga: samo sam ja
pravednik, koji sve to razobli~ava).”
Iqinove re~i se mogu primeniti i na ostale probleme sa kojima
se Pravoslavna Crkva danas suo~ava: od religijskih do politi~kih.
Hri{}ani ne ìve kao tuìoci, nego kao optuèni; oni su du`ni
da sebe preispituju kad vide da se zlo {iri oko wih. Ako je Hristu,
po Wegovim re~ima, data sva vlast na nebu i na zemqi (Mt. 28, 18), a
Hristos je u Crkvi Svojoj, otkud to da vlast imaju “jezuiti, masoni i
Jevreji”? Imaju je i mogu je imati samo ako se uzme u obzir ~iwenica
da se so koja obqutavi (so su, odli~no to znamo, Hri{}ani), zato {to
nije niza{ta, izbacuje napoqe da je qudi pogaze (Mt. 5, 13). To jest,
pogaèni smo zato {to smo obqutavili, zato {to u nama nema Duha
Boìjeg, svesilnog Ute{iteqa, kojim svaka du{a ìvi i ~istotom se
uzvisuje.
Sekte, kaèmo, haraju. Za{to haraju? Za{to mi ne stignemo pre
sekta{a sa blagove{}u Vaskrsloga? Za{to na{e parohije nemaju
istinsku toplinu hri{}anskih zajednica koju bismo ponudili umesto
la`ne topline sekta{kih grupica, koje umesto qubavi Hristove
nude tzv. “Love-bombing” (bombardovawe propagandnom qubavqu)?
Za{to na{e obrazovne ustanove ne daju teologe i sve{tenike koji
odli~no poznaju Pravoslavqe, ali i zamke sekta{tva i okultizma da
bi objasnili onima koji pitaju? Jo{ puno retori~kih “za{to” bi se
moglo ispisati, ali od toga nema mnogo koristi. Potrebno je delati
da se stvarnost okrene Hristu, a ne da se mi okrenemo od stvarnosti u
udobnu “teoriju zavere”.
Dvadesetih godina ovoga veka, kad smo imali mawe muka nego danas,
otac Justin Popovi} je vapijao: “Podvi`nici su jedini misionari
Pravoslavqa; podvi`ni{tvo je jedina misionarska {kola Pravoslavqa.
Pravoslavqe je podvig i ìvot, zato se samo podvigom i ìvotom
propoveda i misionari. Razviti podvi`ni{tvo li~no i saborno, – to
treba da bude unutra{wa misija na{e Crkve u na{em narodu”. Wegove
re~i i danas su od iste, mo`da jo{ ve}e, va`nosti. Krajwe je vreme da
ih po~nemo ostvarivati, pa }e i snaga “zavere” biti mnogo slabija.
Jer, pred Licem Bo`jim neprijateqi se Wegovi razvejavaju kao prah
pred vetrom i tope se kao vosak od ogwa. Ako Vaskrsli obitava u
vaskrslima, zar }e smrt i smrtopoklonici pobe|ivati?
Dakle, osnovna teza autora ove kwige je – najdubqa krivica za {irewe
la`ne duhovnosti leì na pravoslavnima. Oni su izgubili voqu sa
Savr{enim i Sve{tenim; oni su postali mlaki i bqutavi. S druge pak,
strane, postoje ~iwenice koje ukazuju na to da, kako re~e [ekspirov
Polonije, “u tom ludilu ima sistema”. I taj sistem se naziva “zaverom”
od strane onih koji ga stvaraju.
Globalni pokret “promene paradigme” koji se popularno zove Novo
doba (“The New Age”) uop{te ne krije da je on svojevrsna zavera. U
svom “Arkaninom re~niku novih perspektiva” (kod nas prevedeno kao
“Re~nik ezoterije”) Stjuart Holrojd pi{e slede}e: “Akvarijanska
zavera. Termin je skovala Merilin Fergason da ozna~i labavo povezanu
grupu, ili mreù, qudi najrazli~itijih profesija i aktivnosti ~iji je
rad smisleno orijentisan ka budu}nosti i u skladu sa nekoliko pomaka
paradigmi koje se de{avaju u na{em vremenu. Ovi qudi nisu zavernici
poput ideologa ili terorista; wima nije toliko stalo do ru{ewa starog
koliko do stvarawa novog”. S druge strane, u svetu je sve uo~qivija
uzajamna saradwa sekti, bez obzira na u~ewe, kad je potrebno ru{iti
tradicionalnu, a ve} “odìvelu”, hri{}ansku paradigmu. Tako, prema
pisawu nema~kog ~asopisa “Berlinski dijalog”, jedne od najuglednijih
stru~nih publikacija posve}enih pitawu novih religijskih pokreta,
adventisti u Rusiji ostvaruju veoma dobru saradwu sa vo|om ruskih
budista lamom Da{inom, islamskim muftijom Ravilom Gainutidinom,
rimokatoli~kim nadbiskupom Kondru{evi~em... Sa Sergejem
Zujevim, predsednikom Izvr{nog komiteta sekte Hare Kri{na, su u
najprisnijim vezama. 22. februara 1996. doneli su odluku o saradwi
sa bahajcima i sajentolozima (“Berlinski dijalog” br. 1/96.). Ko
poznaje u~ewe adventista, zna da su oni ekskluzivisti kad je wihova
dogmatika u pitawu – muhamedance smatraju qudima koji ne pripadaju
svetu Hristovog spasewa, rimokatoli~kog poglavara, papu, optuùju
da je prete~a antihrista, bore se protiv isto~wa~kog okultizma
kojim Hare Kri{na obiluje, tvrde da nisu totalitarna sekta (poput
sajentologa), protiv su Novog svetskog poretka koji bahajci smatraju
svojim religijskim ciqem – ali u praksi, kad je Rusija u pitawu, sara|uju
sa budistima, muhamedancima, rimokatolicima, evangelistima,
kri{naistima, sajentolozima, bahajcima. Ova “neprincipijelna
koalicija” iskqu~uje, izgleda, samo Rusku Pravoslavnu Crkvu, koja
je jo{ uvek ~uvarka preìvele “pravoslavne paradigme”. Dakle – po
starom vojni~kom pravilu! – mar{irati odvojeno, tu}i zajedno. (Kad
smo ve} kod mar{irawa, novoprotestantske sekte izvele su 3. juna
1995. godine u Sankt-Peterburgu “Isusov mar{“; zajedno su bili
jehovisti, adventisti, mormoni i munovci, kao i niz mawih grupacija
(“Berlinski dijalog” 2/95). Svaka od ovih sekti smatra da ona druga
pogre{no tuma~i Bibliju – ali, kad treba nastupati na Pravoslavqe,
biblijske razmirice se zaborave – i mar{ira se skupa.)
Mondijalizam postoji i to se vi{e ni ne krije. [ta mondijalizam, koji
ima ekonomske, politi~ke duhovne ciqeve, u svojoj su{tini jeste?
Ruski filosof Vladimir Simanski jo{ 1991. kaè slede}e: “Pod
mondijalizmom treba poimati uspostavqawe u stvarnosti jedne jedine
vlade na planetarnom nivou, koja }e biti izraz vlasti najmo}nijih
klanova najvi{eg me|unarodnog kapitala. Podrazumeva se da je
~iwenica da su ekonomija, politika i kultura u ogromnoj meri pod
uplivom lobija najbogatijih kapitalista – poznata svima, i da je ve}ina
obi~nih qudi prihvata ~ak kao “normalnu” pojavu. Ali mondijalizam
– to je ne{to i zna~ajnije i sloènije od obi~nog kapitalizma.
Mondijalizam, koji postepeno name}e svoju vlast nad svim narodima
zemqe, kona~no stremi prema globalnoj apsolutnoj i – po svojoj ideji
– ve~noj vlasti nad ~itavim ~ove~anstvom. Bilo koji narod, bilo koji
deo planete, svaki ~ovek pojedina~no – aktuelna su ili potencijalna
`rtva te hobotnice, koja je svojim pipcima {~epala ~itavu zemaqsku
kuglu. On (Najvi{i me|unarodni kapital, nap. V.D.) u isti mah
gospodari privredno, politi~ki, socijalno, kulturno, pretenduje na to
da mewa na~ine pona{awa i moral i da upravqa dru{tvenim i li~nim
ìvotom svih qudi, sve do kontrolisawa mi{qewa. Ova totalna vlast
nastoji da bude ve~na i nepromeniva i ve} name}e teoriju tzv. “kraja
istorije”. /.../ Treba pomenuti da su predstavnici Najvi{eg Kapitala
– kosmopoliti: to jest, oni se ne}e kolebati da napuste dràvu sklonu
padu – po{to su iz we isisali svu krv – i da svoju strate{ku bazu
premeste u dràvu koja je u usponu. Do ju~e je takva baza me|unarodne
kaste bankara bila Britanska imperija; sada su to – SAD, a sutra
se sve ponovo moè izmeniti”. U ~emu se, dakle, sastoji ideologija
mondijalizma? Simanski pi{e:
“Mondijalisti~ka ideologija je – direktna naslednica “demokratskog”
prosvetiteqstva masonske obojenosti, plus internacionalizam.
Kona~ni ciq je – stvarawe jedne dràve na celoj planeti; jo{ 1950.
godine Xejms Vartburg je rekao: “Svi|alo vam se to ili ne – ima}emo
jednu svetsku vladu – ili na osnovu op{teg sporazuma, ili primenom
sile”. To pretpostavqa uni{tewe svega {to moè da bude prepreka
zamisli homogenizacije, svedene na unifikaciju ~itavog ~ove~anstva.
Kao rezultat, nastaje novi Svetski Poredak, to jest reìm naro~ite
vrste:
– Kosmopolitski: narodi i nacije se moraju pome{ati, zaboraviti
na svoje rasne i kulturne posebnosti, odre}i se svake stvarne
nezavisnosti.
– Religiozni: sve velike religije moraju biti oslabqene, sjalovqene,
odba~ene na istorijsku marginu. Nijedna Vera i nikakvo U~ewe od sada
se ne smeju suprotstavqati “istinama” koje Mondijalizam priprema
za svoje podanike.
– Demokratski: koli~inski faktor, koji se da lako kontrolisati od
strane onih koji manipuli{u sredstvima masovnog informisawa,
od sada mora postati najvi{a mera dobra i zla, mora zameniti
tradicionalne izvore autoriteta: narodne obi~aje, duhovna na~ela,
mudrost staraca, porodicu.
– Plutokratski: totalna sloboda trì{ta bi}e sveop{te pravilo.
Treba napomenuti da projekti mondijalizma sada vi{e uop{te nisu
tajna: poznata je, na primer, kwiga Kerola Kiglija “Tragedija i nada”
– pravi manifest programskog karaktera mondijalista.”
Upravo u taj se kontekst uklapaju Ujediwene nacije, koje su stvorili
pobednici Drugog svetskog rata, i u ~ijem je stvarawu prvostepenu
ulogu igrao Federalni rezervni fond i naro~ito klan Rokfelera. Kao
{to je izjavio Klod Majer iz Fonda, jedna Svetska Vlada sa monopolom
na nuklearno oru`je u slu~aju ustanka neke nacije “mogla bi tu naciju
da zbri{e sa lica zemqe”.
Po Simanskom tehni~ki ciqevi mondijalisti~ke strategije su:
1. Uspostavqawe, u {to je mogu}e vi{e zemaqa, takvog politi~kog
sistema koji bi omogu}avao postojawe nestabilnih, besperspektivnih
vlada i ustanova – s tim da se politi~ka vlast uvek moè podvrgnuti
uceni ili manipulaciji, i da ista nikad ne bi mogla biti sna`nija
od ekonomske vlasti. Zbog toga su mo}ni me|unarodni finansijski
magnati u posledwa dva veka podràvali reìme tzv. “demokratskog
parlamentarizma”.
2. Jedinstvena i svemo}na svetska vojna sila, koju garantuje politi~ko-
strate{ka integracija dve super-dràve (SAD i SSSR, nap. V. D.)
Na po~etku, politi~ko-ideolo{ka, a zatim i vojna integracija dve
super-sile, pokazuje se kao neminovnost, pre svega zbog nemogu}nosti
da se izdrè rashodi daqe trke u naoruàvawu (kako obi~nom, tako
i nuklearnim oru`jem), rashodi koje diktira potreba su{tinske
ravnoteè.
U svetlosti ovde re~enog jasno se shvata finansijska, tehni~ka, pa
~ak i pomo} u hrani koju je Zapad ukazivao Sovjetskom Savezu, po~ev
od boq{evi~ke revolucije i ~ak u periodima najve}e napregnutosti
tzv. “hladnog rata”, skupa sa mnogim nepojamnim i neobja{wivim
ustupcima Staqinovom Sovjetskom Savezu.
3. Sniàvawe vojni~kog duha i diskreditovawe oruànih snaga, koje
– u zemqama {to ih kontroli{e Sistem – moraju biti tehni~ki
efektivne, ali obavezno slabog ugleda, li{ene duha kaste, da nikad ne
bi mogle postati izvor ili instrument pobune. Time se mogu objasniti
beskrajne antimilitaristi~ke kampawe na Zapadu posledwih decenija,
i naro~ito – programirani vojni porazi u Vijetnamu na jednoj i
Avganistanu na drugoj strani – nameweni li{avawu oruànih snaga
dve supersile, putem preìvqavawa ponièwa porazom, bilo kakve
sposobnosti me{awa u igre visoke politike.
4. Svetska ekonomska integracija, koja se ostvaruje putem me|usobne
zavisnosti u tehnologiji, prehrambenoj industriji, izvorima sirovina
i radne snage izme|u svih dràva sveta – da nijedna od wih ne bi mogla
da dostigne poloàj autarhije, to jest samodovoqnosti.
Time se moè objasniti sada{wa politika multinacionalnih
kompanija – naro~ito farmaceutskih i prehrambene na jugu planete
– koje nastoje da “izbace” ogromne mase qudi u bogate zemqe gde
blagostawe, smawewe ra|awa i “novi moral” otvaraju vrata beskrajnom
dotoku “jeftine radne snage” i u isti mah stratezima mondijalizma
nude efektna sredstva za uni{tewe nacionalnog ose}awa.
5. Su{tinska kulturna i psiholo{ka istovetnost, homogenost,
unifikacija svetskih masa; koje su odre|ene da sa~iwavaju jedinstveno
neograni~eno trì{te, s tim da razlike u ukusima ne smeju da budu
prepreka za preterano diferenciranu proizvodwu i dugoro~ne
investicije i programe.
Najopasnije razlike, koje su najve}a prepreka, su religijske, obi~ajne,
i pre svega, etni~ke. Za sada je samo “cerebralna” i u najbliòj
budu}nosti ~ak ni kao hipoteza nemogu}a zamisao, to jest mra~na
ma{tarija mondijalizma o “loncu za topqewe” (“melting pot”),
sveop{tem me{awu rasa, totalnoj hibridizaciji qudskog roda –
zajedno sa nametawem op{teg jezika.
6. Revolucija morala, koja odbacuje socijalne uloge koje su hiqadama
godina odre|ivale ìvot bilo kog qudskog dru{tva putem
tradicionalnih i prirodnih uzajamnih odnosa izme|u pokolewa
i izme|u dva pola, sa naklono{}u prema moralnoj popustqivosti
i masovnom hedonizmu – kao sredstvu otu|ewa i nasilnog
odvajawa pojedinca od wegove zajednice, po~iwu}i od porodice i
zavr{avaju}i Otaxbinom. Time se moè objasniti propaganda rok-
muzike, pornografije, seksualno vaspitawe u {kolama, odricawe
o~evog autoriteta i mitologizacija ènske seksualne slobode, uz
poniàvawe i ismevawe takvih tradicijskih vrednosti kakve su
~istota, devstvenost, vernost i banalizacija qubavi, kao tragedijske
i pesni~ke komponente postojawa.
7. Sveop{ta demografska kontrola, sve do dostizawa nulte stope
ra|awa. U su{tini, nemogu}a na siroma{nom Jugu, ta se kontrola
fakti~ki ostvaruje putem izmene morala i legalizacije abortusa
u razvijenim zemqama Zapada – to pogoduje masovnim migracionim
me{awima, ~iji je rezultat postojawe dru{tava vi{erasnim i, samim
tim, sve siroma{nijim u nacionalnom duhu i ose}awu zajedni{tva
– {to predstavqa najupornije ta~ke otpora mondijalisti~kom
pritisku.
8. Maksimalna eksploatacija svih zemaqskih resursa u bezumnoj
jurwavi za modelom potro{a~kog blagostawa – istinskog savremenog
“opijuma za narod” – {to sluì anestezirawu masa u bogatijim zemqama
i hipnotisawu stanovni{tva siroma{nih zemaqa.
9. Sve suptilnije prodirawe u {kolske vaspitne strukture i nametawe
vaspitnog modela neo-prosvetiteqskog tipa ~iji je krajwi ishod
sekularizacija (obezboèwe) dru{tva i banalizacija postojawa. U
okviru toga se moè objasniti stalna i neprekidna kampawa protiv
religioznosti, Sve{tenog, Transcendentnog, tragedijskog smisla
ìvota, i protiv same nau~ne koncepcije nepromenivosti qudske
prirode.
10. Denacionalizacija naroda – satirawe wihovog istorijskog
Pam}ewa – posredstvom nasilne i masovne imitacije ameri~kih
modela i obrazaca”. Ko pro~ita ove re~i Simanskog, jasno vidi {ta
se zaista de{ava.
Jedini na~in suprotstavqawa svim “novim svetskim poretcima”
je - ìvot u Hristu, u Crkvi Wegovoj. Ne treba zaboraviti da su
se dva “nova svetska poretka”, Napoleonov i Hitlerov, slomili u
sudaru sa Rusijom, kojoj je Gospod pomogao da odoli duhu bezbo`ne
Francuske revolucije (rat protiv Napoleona) i Hitlerovom snu o
“hiqadugodi{wem Rajhu”.
Opet i opet moramo se kloniti svaqivawa svoje odgovornosti na
“svemo}ne zaverenike”. Mitropolit sankt-peterbur{ki i lado{ki
Jovan nas trezveno opomiwe: “Zdravo shvatawe istorijskog razvoja bez
sumwe ni~eg zajedni~kog nema sa koncepcijom “svetske zavere”, koja
skoro ~itavu istoriju ~ove~anstva razmatra kao rezultat svesne i ka
ciqu usmerene delatnosti nekakvih “judeo-masonskih zaverenika”.
Takvo upro{}eno tuma~ewe istorije, po pravilu svojstveno vrlo
agresivnim i primitivnim ideologijama rasisti~kog usmerewa, ako
se prakti~no primeni, moè da dovede do tragi~nih i nepopravivih
posledica.
Ne, zlo, u kom god vidu nastojalo da sebe ostvari, koliko god upliva i
vlasti imalo u ~ove~anstvu, nikada nije odre|ivalo niti }e odre|ivati
ìvot qudi. Promisao svemogu}eg, neposti`nog, nepoznativog
Boànstva i slobodna voqa ~ovekova – to su dve sile koje pokre}u
svetski istorijski proces!
Da, ima qudi, dru{tava, religijskih sistema i celih dràva koje
zloupotrebqavaju slobodu moralnog izbora i priklawaju se – svesno
ili nesvesno – zlu kao svom duhovnom i delatnom izvoru. Da, wihova
politi~ka, socijalna i religijska praksa je istorijski kontinuirana
i retrospektivno se moè pratiti do duboke pro{losti. Postoje i
vekovima razra|ivane taktike te razorne prakse. Ali – ne postoje, niti
mogu postojati sile u svetu koje mogu da upravqaju tokom dru{tvenih
zbivawa.
Sile zla u savremenom svetu sti~u sve ve}u vlast. Ali se to ne zbiva
zato {to su wihovi nosioci na neki naro~it na~in umni i kadri da
predvi|aju. Ne, zlo raste u onoj meri u kojoj mi sami (!) odstupamo
od Zapovesti Bo`jih, dobrovoqno odsecaju}i sebe od Izvora dobra i
pravde, pravednosti i qubavi. To nije rezultat “zavere”, nego àlosna
posledica svetske otpadije i moè se pravilno shvatiti samo u
okvirima hri{}anske eshatologije, a ne u primitivnoj potrazi za
“zaverenicima” koji su svemu krivi.
Me|utim, to nas ne li{ava obaveza da se, po meri svojih snaga,
borimo sa zlom u svim wegovim formama, izme|u ostalog i socijalno-
organizovanim-politi~ki, ekonomski ili religiozno...” Jednom re~ju:
zavera postoji samo u meri u kojoj mi zaboravqamo Boga. Jer, smisao
istorije je u spasavawu qudi kroz Crkvu. [to se mawe qudi spasava,
to je “zavera” sve mo}nija. @ivimo pobo`no – to je jedini na~in da se
istorija produì!
”Od utopije do ko{mara”, “Svetigora”, Cetiwe 1998.
NA PUTU KA UJEDIWENOJ PLANETI
(Skica za istorijski portret mondijalizma)
Kwiga “Novi svetski poredak” o kojoj }e biti re~i delo je

Peta Robertsona, osniva~a mreè hri{}anskih televizija Amerike.
Za SAD je obavqao i diplomatske du`nosti. Ovo wegovo delo, veoma
informativno, pisano jednostavnim, ali zanimqivim jezikom i
stilom, na{lo se na bestseler-listi “Wujork Tajmsa”.
Ideologija i magija Novog svetskog poretka

Kad se zavr{avao Zalivski rat, na po~etku devedesetih predsednik
SAD Xorx Bu{ objavio je nastupawe novog svetskog poretka kao
“svetske zajednice naroda” (“global communitz of nations”) koja je, tvrdi
Robertson, “precizan, sistematski i strogo isplaniran mehanizam za
upravqawe narodima i nacijama” (11. str. predgovora). Upotrebom snaga
Ujediwenih nacija u Jugoslaviji i Kamboxi na do sada nepoznat na~in,
koji gotovo sasvim ukida suvereno pravo naroda na re{avawe svojih
unutra{wih problema, otpo~ela je nova faza globalne kontrole.
Mondijalisti~ki totalitarizam dugo je pripreman: nekoliko
farsi~nih poku{aja da se wegova inauguracija spre~i nisu bili ni{ta
drugo do ve{to organizovani me|u~inovi za ovaj nevi|eni “teatrum
mundi” – spektakl, a ciq tih “me|u~inova” bio je jednostavan: poja~ati
napetost kod naiv~ina iz publike i uveriti ih da sve, ipak, ide “po
loju”. Nakon neuspelog pu~a u SSSR-u koji su, tvrdili su horski svi
mediji, izvele snage ve} izumrlog komunisti~kog reìma, reporter
CNN-a Meri Tompson je, prilikom javqawa iz Bu{ovog letwikovca
Kenebankport, Mejn, 21. avgusta 1991. izjavila: “Predsednikov Novi
svetski poredak (u daqem tekstu NSP, nap. aut.) ponovo je u sedlu, sada
ja~i no igda”. Robertson neumitnom logikom dokazuje da je pu~ bio puka
igra koja je imala za ciq da oìvi posustalu “perestrojku” i dovede
u ìù zbivawa Jeqcina, jo{ poslu{nijeg “zapadwaka” od Gorba~ova,
koji je u to vreme ve} obavio svoje: uni{tio je isto~noevropsko vojno-
politi~ki blok, dopustio Nema~koj da se ujedini, a negda mo}nu dràvu
pretvori u bezna~ajni “Savez Nezavisnih Dràva”. Kako se moglo
dogoditi, pita se Robertson, da iskusni KGB- ovci, stari partijski
kadar, koji su pu~ izvodili, naprave gomilu diletantskih gre{aka koje
ne bi napravili ni amateri? Za vreme “pu~a” svi aerodromi ostali
su otvoreni, nisu prekinute veze sa svetom, Jeqcin se pojavqivao na
TV-u, opoziciona {tampa je izlazila i niko nije uhap{en. Poginula
su svega ~etiri ~oveka i zapaqeno jedno oklopno vozilo. Kao {to je
Zalivski rat bio pogodan trenutak da se najavi trijumf NSP-a, tako
je i moskovski “pu~” posluìo tvorcima istog da pokaù kako NSP
– nezaustavqiv.
Mnogi NSP zami{qaju kao doba neprestanog mira, sklada, pravde
i napretka. Popularni “Bitls”, Lenon, sedamdesetih je snimio mega
hit “Imagine” (“Zamisli”) u kome je pevao o vremenu kada na planeti
ne}e biti dràva, religija, nebesa, pakla; nesta}e ideali zbog koji
bi ~ove~anstvo ginulo, svi }e ìveti samo za “ovaj dan” i svet }e biti
“jedan”. Taj “rajski svet” je carstvo hedonizma – bez vere, nacionalnog
ponosa i suverenosti, bez i~ega vrednoga zbog ~ega bismo se borili. To
}e biti mraviwak beslovesno sre}nih potro{a~a. Zato nije ni malo
slu~ajno {to Brok îsolm (str. 7), biv{i direktor Svetske zdravstvene
organizacije, tvrdi: “Da bi se uspostavila svetska vlada, potrebno
je iz umova qudi ukloniti individualizam, li~no dostojanstvo,
odanost porodi~nim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske
dogme”. Svako ko èli nezavisnost, bi}e smatran otpadnikom u novoj
svetskoj civilizaciji: bez obzira da li je u pitawu Irak, Somalija
ili Srbija. Kakva se stra{na tajna krije iza sna o planetarnom
mraviwaku moèmo shvatiti kao se setimo globalisti~kog medijskog
projekta rok-koncerta Live Aid. Rok-zvezde su, èle}i da “pomognu”
gladnima Etiopije, snimale pesmu “We Are the World” (“Mi smo svet”)
u kojoj se, izme|u ostalih, nalaze stihovi – najave NSP-a: “Vreme je,
da po ugledu na na{eg Boga, pretvorimo kamewe u hlebove (“As God has
shown to us, bz turning stones to bread”). Na{ Bog, Gospod Isus Hristos,
nije pretvorio kamenove u hlebove, na zahtev Ku{a~a – Lukavog (Mt.
4, 3-4). “Bog” Live Aid-a o~ito nije Hristos, nego Wegov Ku{a~. [to
se ti~e kona~nog ishodi{ta ove medijske groteske, novac skupqen od
koncerta nije oti{ao me|u gladne – u vidu hrane i lekova; domogli su
ga se etiopski vlastodr{ci – komunisti i za wega kupili oru`je.
Robertson sasvim ispravno uo~ava paradoks “usre}iteqskih ideologija”
kroz vekove (str. 17): “Sve ekstremne politi~ke ideologije sveta –
bilo da su ekstremno leve ili desne – do{le su od privilegovanih
klasa. Oni koji su èleli da odrede na~in na koji }e ìveti
sirotiwa nikada nisu trpeli istinski, niti su ~ak videli pravu
bedu. Britanski socijalizam bio je izum aristokratije. Komunizam je
bio ~edo germansko-jevrejskih intelektualaca. Velike ideje ne stiù
nam od stanovnika predgra|a, no od idealista i sawara iz salona”.
Zbigwev Bèìnski, od vrste takvih “idealista i sawara”, spiritus
movens Trilateralne komisije, savetnik Ximija Kartera i jedan od
najpoznatijih ideologa NSP-a 1970. napisao je kwigu “Izme|u dve
epohe” u kojoj je najavio “planetarnu svest” kao “personalizovaniji
racionalisti~ko-humanisti~ki pogled koji }e postepeno zameniti
institucionalne verske, ideolo{ke i nacionalne perspektive koje
su preovladavale u modernoj istoriji.”
Novi svetski poredak o~ekivan je nekoliko puta u 19. i 20. veku. Godine
1848. objavio ga je “Komunisti~ki manifest”, 1917. predsednik SAD
Vudro Vilson, 1938. Hitler je rekao da }e “nacionalsocijalizam svoju
revoluciju iskoristiti za uspostavqawe NSP”, 1968. Nelson Rokfeler,
uglednik najbogatije porodice sveta, tako|e je govorio o wemu... 11.
septembra 1990. Bu{, predsednik imperijalne zapadne dràve, rekao
je da }e NSP biti “era u kojoj }e sve nacije sveta, istok i zapad, sever
i jug, mo}i da prosperiraju u harmoniji... Svet u kome }e vladati zakon
smewuje zakon xungle” (str. 39). Doba NSP je doba me|uzavisnosti
(kqu~ni pojam kreatora nove Vavilonske kule); po @aku Ataliju, to
je epoha sli~na epohi pojave novih religija. Atali, glavni Miteranov
savetnik, pi{u}i za ~asopis “Nove perspektive”, najavio je da }e se
svet u narednih deset godina izmeniti vi{e no u bilo kom istorijskom
periodu do sada. Nastupawe poretka novca, hiperindividualizma i
materijalizma imalo je i svog “proroka mira”: Atali kaè da je, po
dalekose`nosti uticaja, delo “mirotvorca” Gorba~ova jednako delu
Lutera i Muhameda.
Vlast “idealisti~ko-sawarske” elite koja èli da po svaku cenu
“usre}i” ~ove~anstvo odli~no je simbolizovana na nov~anici od
jednog dolara. Na woj je prikazana piramida sa trinaest redova cigli
koje ozna~avaju mase (neuobli~enu materiju alhemijskog procesa koju
treba preobraziti u “zlato”); iznad je “oko u trouglu” koje simbolizuje
vladaju}u elitu... Natpis na latinskom “Novus ordo seclorum” zna~i
“Novi svetski poredak”: wegovo mesto na dolarskoj nov~anici jasno
ukazuje na ~iwenicu da je NSP veoma dugo pripreman pre no {to je
po~elo wegovo kona~no ostvarewe. Fred Barns razmatra pojam NSP-a,
tvrde}i da je u Beloj ku}i ta re~ postala sveta, i da je pisci Bu{ovih
govora rutinski ubacuju u izlagawa predsednika kad god on besedi o
vojnoj ili spoqnoj politici (str. 40). Pa ipak, Bu{ova sekretarica
za kontakt s medijima Merilin Ficvoter uznemirena je takvom
frekventno{}u pojma NSP jer je on veoma srodna Hitlerovom “novom
poretku” (str. 41). Svest o epohalnosti koja svagda prati izjave
teoreti~ara me|uzavisnosti ima u sebi ne~eg od proro~kog patosa.
Objavquju}i da }e na~elo kooperacije biti osnovno na~elo novog
sveta i tvrde}i da }e “svetska zajednica” mo}i da kontroli{e sve
regionalne sukobe, harvardski profesor Stenli Hofman kaè da }e
posle hladnog rata nastati svet koji ne}e li~iti ni na jedna prethodni
(str. 45). Sigurnost s kojom Hofman to tvrdi moè se uporediti sa
sigurno{}u duboko veruju}eg ~oveka koji svete spise svoje religije
smatra u potpunosti bogonadahnutim.
Robertson isti~e veoma va`nu ulogu svetskih ratova koji su
globalistima sluìli za ru{ewe starog i zidawe novog poretka. U
Prvom svetskom ratu nestale su mo}ne evropske monarhije: Ruska,
Nema~ka, Habzbur{ka i kona~no je i{~ezla Otomanska imperija.
Odmah nakon toga, radi uspostavqawa “mira u svetu” i “boqeg
sporazumevawa” me|u narodima, stvorena je liga naroda. Drugi svetski
rat je uni{tio nema~ki imperijalni stroj i polovinu Evrope bacio u
kanxe komunizma (zanimqivo je napomenuti da su pod vlast bezbo`nih
reìma do{le uglavnom dràve sa sna`nom verskom i nacionalnom
sve{}u – od Poqske do Srbije). Nakon stra{ne klanice ovog globalnog
sukoba, rodile su se Ujediwene nacije, za~etak budu}e “svetske vlade”.
Po{to je okon~an “hladni rat”, objavqeno je da nastupa NSP. Evropska
integracija je zora novog dana...
Mendel Haus, savetnik ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona koji
je i sam ma{tao o globalnom jedinstvu jo{ pre Prvog svetskog rata
napisao je utopisti~ki roman “Philip Dru, Administrator: Storz for
Tomorrow”. U wemu je predloìo stvarawe jedne svetske privrede i
armije – svetske socijalisti~ke dràve kojom treba da upravqa anglo-
saksonska finansijska oligarhija. Na ~elu globalne imperije treba
da bude diktator, koga }e savetovati dvanaest odanih mudraca. Haus
je predvi|ao da }e u stvarawe ove utopije vode}u ulogu igrati SAD i
Liga naroda koja }e biti instrument za dostizawe ciqa. Da je Haus i
radio na ostvarewu svog projekta, svedo~i i ~iwenica da je on jedan
od osniva~a “Saveta za inostrane odnose” (u daqem tekstu SIO),
nezvani~ne organizacije politi~ara, nau~nika i privrednih mo}nika,
koji i dan-danas upravqa spoqnom politikom Sjediwenih Dràva.
”Prosvetqeni” i Novi svetski poredak

Prvog maja 1776. godine (prvi maj – glavni praznik svetskih komunista;
1776. godina stoji na dolarskoj nov~anici), bavarski jezuita Adam
Vajshaupt osnovao je iluminate. Ciq ove tajne druìne bio je NSP
koji }e sru{iti religijske institucije, dràvne me|e i kojim }e
upravqati “mudraci”, zajednica “iluminiranih” (prosvetqenih).
Vajshaupt je uspeo da se ubaci u rukovodstva evropskih tajnih
dru{tava i da tamo postavi svoje qude. Robertson dokazuje da je
Francuska revolucija koja se zavr{ila Napoleonovom diktaturom
delo Vajshauptove druìne (str. 68). Kada su wihovi planovi propali
u vi{im krugovima Nema~ke i Francuske, iluminati su u{li u
revolucionarne organizacije i nastavili da deluju. U predgovoru
nema~kom izdawu “Komunisti~kog manifesta” Marks i Engels
nagla{avaju da je komunisti~ka liga, zvana “Liga pravednika” (koja
je bila tajna), wih jo{ 1847. ovlastila da napi{u manifest koji }e
biti teorijsko-prakti~ki program partije. Godine 1885. kardinal
Henri Maning dokazivao je da “Manifest” nije delo “otaca nau~nog
socijalizma”, no tajnih dru{tava ~iji su ova dvojica bili poslu{ni
pioni (str. 69). Juxin H. Metvin i Sol Pedfover, istraìva~i tamne
strane marksisti~ke doktrine, nagla{avaju veliki uticaj koji je na
Marksa i Engelsa izvr{io “crveni rabin” Mozes Hes, propagator
francuske revolucionarne misli. Posle susreta s 23-godi{wim
Marksom, 30-godi{wi Hes beleì: “Marks je veoma mlad ~ovek koji
}e zadati posledwi udarac sredwovekovnoj religiji i politici” (str.
70).
Ciqevi iluminata u~lawenih u razne javne i tajne organizacije
bili su: ukidawe privatne svojine, nacionalnih vlada i nacionalne
suverenosti, stvarawe svetske vladaju}e elite, kao i borba protiv
judeo-hri{}anskog teizma (str. 71). Robertson wihov politi~ki
program, objavqen kao “diktatura proletarijata”, vidi u Oktobarskoj
revoluciji. Ne treba zaboraviti da je u tu revoluciju volstritski
bankar Jakob [if uloìo dvadeset miliona dolara u zlatu,
pomaù}i boq{evicima. Kad to znamo, postaje nam jasnija izjava
engleskog politi~ara Benxamina Dizrealija da svetom vladaju tajne
sile. Opasnost politi~kog okultizma, me|utim, ve}ini ni danas nije
jasna; dovoqno je setiti se Hitlera i wegovog projekta “Tre}eg Rajha”,
pa videti kako se taj okultizam moè izliti u stravi~ne oblike
uni{tewa.
Mnogi antifa{isti su, ~itaju}i kwigu biv{eg Hitlerovog sledbenika
Hermana Rau{ninga, prevideli da je on, jo{ pre po~etka Drugog
svetskog rata, o nema~kom fireru govorio kao o ~oveku bolesna uma,
opsednutom idejom o stvarawu magijskog “nat~oveka”. Hitler je bio
zaraèn magijom i okultnim: Dasti Skler, izu~avaju}i ovaj problem,
tuma~i ~itavo ustrojstvo SS-reda, kao i no}ne partijske mitinge
nacionalsocijalista, kao ve{to primewene paganske rituale koji
su izvirali iz tame germanskog neznabo{tva. Firer je bio ~lan
“Dru{tva Tule”; okultisti Karl Hauzhofer i Ditrih Ekart tvorci
su ideja o arijevskoj rasnoj premo}i. Milioni Slovena, Jevreja i
Cigana `rtvovani su na oltarima povampirenog moloha da bi se san o
“hiqadugodi{wem Rajhu” ostvario {to pre.
Komunisti~ka igra
Robertson pokazuje i dokazuje da su vo|e SAD i zapadnih saveznika
namerno prepustili tre}inu ~ove~anstva komunisti~kim
ekstremistima da bi rasto~ili narode koji su se na{li u ropstvu.
Kada je me|u tvorcima NSP oceweno da je ciq (raslabqivawe
nacionalnog organizma i rastakawe dràvotvorne svesti) postignut,
igra je zavr{ena.
On pomiwe slu~aj biv{eg KGB-ovca Anatolija Golicina koji
je, pobegav{i na Zapad, 1984. godine objavio da postoji projekat
“liberalizacije” isto~noevropskih totalitaristi~kih reìma
pripremqen da bi “zamazao o~i” naivnim posmatra~ima. U delu “New
Lies For Old” (str. 83) Golicin je rekao da }e se pojaviti sovjetski Dub~ek
koji }e otpo~eti spektakl zvani “perestrojka” i “glasnost” – bi}e
dozvoqena sloboda {tampe i govora, Zapad }e podràti reforme, do}i
}e do razoruàwa, a nastupi}e i ujediwewe Nema~ke. Da je re~ o ve{to
reìranoj predstavi “demokratizacije”, dovoqno se moèmo uveriti
i iz ~iwenice da su glavni vo|i procesa “oslobo|ewa” sovjetskog
dru{tva bili biv{i ~elnici KGB-a Gorba~ov i [evarnadze. Golicin
je u svojoj kwizi istakao da }e ve}ina novoformiranih partija koje }e
se boriti za vlast u uslovima parlamentarizma biti puke kulise iza
kojih }e se skrivati stari boq{evici.
U ovom dance macabre koji se nudi kao “poredak mira i blagostawa”
veliku ulogu igra me|unarodni kapital oli~en u nekoliko
mo}nih multinacionalnih kompanija koje vode politiku najve}ih
najuticajnijih svetskih dràva. “Savet za inostrane poslove” osnovao
je klan Rokfelera, ~ime wihova kompanija na taj na~in odlu~uje
o svim kqu~nim unutra{wim i spoqnim politi~kim potezima
Sjediwenih Dràva, a ogroman upliv ima i na rad UN. Poznati
diplomata Sajrus Vens bio je dugogodi{wi ~lan SIP-a, predsednik
Rokfelerove fondacije. Nelson Rokfeler, jedan od bogate bra}e, bio je
savetnik predsednika Niksona. ^lanovi SIP-a su aktivno pomagali
isto~noevropske i azijske komunisti~ke reìme: Mak Artur je spre~en
da oslobodi Kinu od Mao Cetungovih hordi, a poznati SIP-ovci
Alxer Hiz, Dekster Vord i Oven Latimor su otkriveni kao sovjetski
{pijuni i ~lanovi boq{evi~kih }elija KP Amerike. Koliko je uticaj
SIP-a na oblikovawe modernog sveta veliki, vidi se i po tome {to je
dràvni sekretar SAD, Edvard Setinus, jo{ 1938. osnovao “Komisiju
za izu~avawe problema posleratne epohe” (str. 101); u to vreme Drugi
svetski rat jo{ nije ni po~eo! To zna~i, zakqu~uje Robertson, da su ga
multinacionalni ekonomski mo}nici ve} bili pripremili.
Godine 1970. mladi poqski intelektualac Zbigwev Bèìnski,
odu{evqen liberalno-levi~arskim idejama, predvideo je ekonomski
uspeh Japana i Evrope, ali i prestanak hladnoratovskih kriza i
po~etak politike “svetskog poretka”. Rokfeler ga zapaà, dovodi u
SAD i s wim osniva Trilateralnu komisiju ~iji su ciqevi upravqawe
svetskom privredom i mirna evolucija globalnog politi~kog sistema.
Bèìnski je bio u~iteq predsednika Ximija Kartera koga je
(jo{ pre no {to je ovaj postao predsedni~ki kandidat), u~lanio u
Trilateralnu komisiju. Karter je, sli~no Ruzveltu u Drugom svetskom
ratu, bio bole}iv prema komunistima: Nikaragvu je prepustio wihovoj
tiraniji. [to se ti~e ciqa organizacija tipa SIP-a i Trilaterale,
wega je jasno definisala grupa analiti~ara predvo|enih Henson
Boldvinom, u studiji nazvanoj “Cena mo}i” i ra|enoj za SIP odmah
nakon Drugog svetskog rata: “Na{ kona~ni ciq, koji }e se ostvariti
nakon nekoliko decenija ili nekoliko stole}a, mora biti ujediweni
svet” (str. 145).
Duhovnost Novog svetskog poretka

Robertson obja{wava za{to je namera kreatora {kolskih sistema
zapadnih zemaqa, a pre svega SAD, stvarawe “studenta otvorenog uma”.
To je student koji veruje da je sve relativno, da nema apsoluta, kao i
da je globalno socijalisti~ko dru{tvo jedino re{ewe za probleme
~ove~anstva. Stvoriv{i takvu kreaturu, nesposobnu da se bori za bilo
kakav uzvi{eni smisao, tvorci NSP-a }e imati poslu{ne gra|ane
“globalnog sela”; stoga ne ~udi podatak da je Marks u ovom trenutku
omiqeni intelektualac univerziteta u SAD.
Alen Blum, ugledni profesor starog kova u svojoj studiji “Sumrak
ameri~kog uma” izrekao je mno{tvo bolnih opaski o budu}im
akademskim gra|anima svoje otaxbine. Za wega su oni izraz “nihilizma
na ameri~ki na~in”, qudi ~ije su du{e prepune bqeska {arenog
ni{tavila medija, zatrpani decibelima divqe muzike, podijumi po
kojima ple{u audiovizuelne utvare, èqni “nedozrele ekstaze” koja je,
na ovaj ili onaj na~in, droga (uspeh, slava, rokenrol, film, narkotici,
seks – ciq je uvek “nedozrela ekstaza”, opijenost po svaku cenu). Ovakvi
potomci ne mogu biti ni~iji preci, tragi~an je zakqu~ak Blumove
kwige. Oni definitivno uni{tavaju tradiciju.
Ni duhovnost religijskog pokreta Zapada nije daleko odmakla od
hedonisti~ke àbokre~ine obrazovnog sistema. Robertson, kao i ve}ina
protestantskih teologa Zapada, upozorava na sve ve}u popularnost
sinkretisti~kog pravca Wu Ejx (“The New Age”), koji nagove{tava
da }e se sve religije uskoro ujediniti i da }e im se na ~elo staviti
mesija novog Doba, car ~itave planete – la`ni “hrist Majtreja”. Wu
Ejx ima veoma mnogo sledbenika u celom svetu (procene se kre}u od
nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona), s obzirom na to da
nije re~ o jednoj sekti, ve} o dobro organizovanoj mreì razli~itih
grupa (po~ev od dalekoisto~nih verskih druìna, preko “zelenih” i
feministkiwa do tzv. “liberalnih” protestantskih zajednica).
Osnovne pretpostavke Wu Ejx doktrine su:
1. Isus je samo prosvetqena li~nost, i nije posledwi Mesija;
2. “Bog” je bezli~na kosmi~ka energija;
3. ôvek je po prirodi boànstven, i treba da postane svestan toga;
4. Sve religije i verska u~ewa sli~na su i vode istom ciqu;
5. Osnova nove duhovnosti je drevna mudrost Dalekog Istoka, Vavilona,
Egipta i Gr~ke: reinkarnacija, karma, parapsihologija, kult prirode,
{amanizam, ve{ti~arstvo (Amerika ima religiju ve{tica – “WICA”),
astrologija, hiromantija, inicijati~ki kultovi, itd;
6. Nema greha i zla. Najva`niji su mir i qubav. Wu Ejx ima mnogo
sledbenika me|u popularnim li~nostima masovne kulture, kao i
veliku medijsku propagandu. Poznata glumica [irli Meklejn u TV
seriji “Out On A Limb”, stoje}i na obali Pacifika, vri{ti: “Ja sam
bog, ja sam bog, ja sam bog” i pou~ava gledaoce kako da mantraju da bi
dostigli prosvetqewe.
Tal Bruk, razo~arani sledbenik Sai Babe, u kwizi “Kada svet bude
jedan” veli da je Wu Ejx najidealnija sinkretisti~ka religija za
Novi svetski poredak. Ona ukqu~uje sve religijske doktrine osim
autenti~nog hri{}anstva. Za wu ne postoje pojmovi ogrehovqenosti
qudske prirode, ni suda Boìjeg; ciq joj je da u veri ~oveka u svetost
koja se da dosegnuti mehani~ki, nekom od okultisti~kih tehnika (str.
167).
Ovakva bleduwava, nezahtevna religioznost lako se usvaja u Americi.
Prema podacima Xejmsa Ri~lija sa instituta Brounings, objavqenim
u kwizi “Religija u javnom ìvotu Amerike” preko devedeset posto
Amerikanaca veruje u “Ne{to”, ali svega ~etrdeset procenata ide u
neku od crkava. On tvrdi da glavna vera u SAD nije hri{}anstvo, kako
se uglavnom misli, nego “teisti~ki humanizam”. Popularnost zen-
budizma, Hare Kri{ne, sajentologije, kurseva o ~udima, spiritizma
itd. dovoqno nam govori da se upravo na peskovitom temequ takvog
humanizma najlak{e zidaju uxerice od slame modernih verskih
u~ewa.
Wu Ejx ima i svoje politi~ke pretenzije. Ideolog pokreta,
okultistkiwa Alisa Bejli, vo|ena duhom Xval Khulom, koji se
predstavqao kao “duh tibetanskog gurua”, tako|e je najavila NSP
na ~ijem ~elu }e stajati Mesija “zbratimqenog” ~ove~anstva. Preko
Ujediwenih nacija treba uvesti univerzalne zakone: regulisati
kori{}ewe mora, atmosfere, privredu, zemqe, {ume, energetske
potencijale, industriju, a vojnim snagama svetske vlade kontrolisati
ratove i agresije. Vode}a uloga SAD je tu veoma bitna: one NSP-u
daju svoj jezik (engleski), ideologiju, ìvotne stavove. Tako se stvara
ujediwena planeta.
Da ovakvi pokreti nisu nimalo bezopasni, svedo~i nam ~iwenica
o uspehu “seksualne revolucije” koja je dvadesetih godina ovog veka
bila smatrana idejom malog broja bolesnih umova. U isto vreme u
kome je Aleksandra Kolontaj, Lewinova verna sekretarica, u~ila
sovjetske ène da imati seksualni odnos s nekim ne zna~i vi{e od
“ispijawa ~a{e vode”, ameri~ka revolucionarka Margaret Sejnxer
osnovala je dru{tvo “Planiranog roditeqstva”. Propagirala
je promiskuitet me|u tinejxerima i upu}ivala ih da nesputano
istraùju oblast polnosti. Uz to, predvi|ala je sterilizaciju koja }e
obuhvatiti sve niè rase: Crnce, Jevreje, stanovnike Ju`ne Evrope,
hri{}ane-fundamentaliste i mentalno zaostale (str. 221). Ostali
}e se razmnoàvati da bi stvorili vi{u, gospodarsku rasu... Doista,
ideje Vilhelma Rajha, u~iteqa “orgazmi~ke revolucije”, Kolontajeve
i Sejnxerove sada su postale “op{te dobro” svetske civilizacije, a
seksualno vaspitawe je ve} poodavno zamenilo veronauku. ôvek je
izdeqen na “erogene zone” i prestao je da qubav poima van konteksta
polnog ~ina. Wu Ejx zahuktalo nudi svoja re{ewa...
[ta to zna~i? Jesu li se ostvarili ciqevi iluminata? Prema
Robertsonu, ciqevi tog dru{tva bili su slede}i (str. 108):
1. Ru{ewe monarhija;
2. Ukidawe privatne svojine;
3. Rastakawe patriotskih i nacionalnih ose}awa;
4. Razarawe braka i porodi~nog ìvota, kao i dràvno, a ne roditeqsko,
vaspitawe dece;
5. Ukidawe svih religija...
Dokle se s poduhvatom stiglo, zakqu~ite i sami.
Epilog
Robertson odlu~no tvrdi da }e NSP biti totalitaran i da su pri~e o
demokratiji samo maska iza koje se krije tzv. “teror qudskih prava”. Niko
ne}e smeti da govori protiv “mawina”: islamskih fundamentalista,
animista, homoseksualaca, pedofila. Proces je ve} po~eo; ameri~ki
sud je doneo presudu po kojoj se uprava va{ingtonskog rimokatoli~kog
univerziteta Xorxtaun obavezuje da svim homoseksualcima omogu}i
{kolovawe, kako ne bi do{lo do “polne diskriminacije” (str. 213).
Kvazi – religija Wu Ejxa, kult samodovoqnog, “boànskog” Ja
tako|e vodi u ponor samouni{tewa ~ove~anstva. Tu, gde hri{}anske
vrednosti nisu bitnije od australijskih uro|eni~kih kultova ili
{amanisti~kih ekstaza, duhovnost je prakti~no uni{tena. Stiglo
se do religije Svetskog Inkvizitora, “gazde” koji upravqa velikim
mraviwakom prepunim nesvesnih, bezumno sre}nih kreatura ~iji
je jedini ciq zadovoqstvo bilo kakve vrste (od materijalnog do
verskog).
Ovaj autor sasvim je u pravu kada kaè da }e, usvajawem autodestruktivne
duhovnosti NSP-a, svet razoriti sam sebe: od kulta, naime, zavisi
i kultura. Veruju}i da postoje parije, Indusi ne le~e svoje bolesne
nesre}nike; veruju}i da su u pacovima reinkarnirane du{e predaka,
oni ne vr{e deratizaciju, iako pacovi {ire zarazu (str. 219). Ako bismo
stvorili svetsku vladu u kojoj bi neki islamski fundamentalista
tipa Homeinija bio ministar odbrane, a sledbenik orijentalnog
fanatizma tipa Gandija ministar zdravstva, kako bi ta vlada
funkcionisala? Jednom re~ju: ideja “zbratimqenog” ~ove~anstva nije
ni{ta drugo do utopisti~ka bajka. Ali s obzirom na to u ~ijim se
rukama nalazi svetska mo} (o~ito, vlastodr{ci modernih imperija
ma{taju o ujediwenoj planeti) te bajka bi mogla postati krvava.
Robertson veli: Hristos je nudio slobodu, a utopisti èle ~oveka da
prisile na sre}u. Obzidani delima svojih ruku, oni su Boga zaboravili
i ~ove~anstvu pripremaju totalitarno ropstvo: umesto “kristalnog
dvorca” oni }e svoje sledbenike dovesti do masovne grobnice. Jer bez
Hrista, @ivota Ve~nog, sudbina qudska je grobna tama.
Teolo{ki pogledi 1-4/1992.
@IVOT U DOBA ANTI-LAZARA
UVOD
^lanci sabrani u ovom delu kwige pojavqivali su se u
pravoslavnoj i nacionalnoj periodici od 1991. do 2002. godine. Kako
nam je bilo, to znamo samo mi; mislim da delim iskustvo ve}ine
~italaca ako kaèm da se ose}amo mnogo starijim nego {to jesmo, i
da se ja, koji sam po godinama tridesettrogodi{wak, ose}am da sam
star preko pedeset godina. Od samog po~etka bilo mi je jasno da je
rat koji se vodio na teritoriji biv{e SFRJ bio planiran tako da
ga Srbi izgube. Ali, ne samo to – Srbi treba da budu progla{eni
i za ratne zlo~ince, krive za sve nesre}e na Balkanu od doseqavawa
Slovena do NATO-agresije na SRJ 1999. godine. Naravno, ovim
uop{te ne èlim da kaèm da sam imao neke “proro~ke” sposobnosti
i vizionarska ume}a; svakom pravoslavnom Srbinu, koji zna {ta je
svetosavski i svetolazarski zavet sa Hristom, bilo je jasno ko je
~ovek kome su pevali: “Slobodane, ti si komunista, volimo te ko
Isusa Hrista”. Jo{ u junu 1992, posle studentskog protesta, pisao sam
u “Kwièvnim novinama”: “A Novi svetski poredak? Ve} se dovoqno
pokazao: umirawe beba u srbskim Krajinama legitimisalo je tvorce
ovog poretka kao qude koji svim neposlu{nicima (dakle, narodima
koji èle da budu samostalni i dràvotvorni) spremaju ve} pomenutu
pusto{ i zatirawe. O~ito je da im u Srbiji ne smeta Slobodan
Milo{evi} (trpeli su i Tita dok im je to odgovaralo): na nama se
vr{i ogled razarawa nacionalnog dostojanstva, a Milo{evi} je (kao
i Husein u Iraku) puki izgovor.” A 1996, u ~lanku “Etika posledwe
odbrane”, zabeleìo sam i ovo: “Znam i za{to je pokrenut i vo|en
ovaj rat: da bi se, preko nekih “paravojnih formacija”, pqa~ka{a
maskiranih u “~etnike” i “dobrovoqce”, ve{to reìranih zlo~ina
nad civilima neprijateqske strane kona~no oblatio obraz srbskog
naroda i obesmislio wegovo vi{evekovno mu~eni{tvo Hrista radi;
da bi se, preko va{arske vulgarizacije, obezvredila pravoslavna
i nacionalna simvolika; da bi se, kad se sve okon~a, Srbska Crkva
izvela na sud zajedno sa Svetim Savom i Svetim knezom Lazarom, i
bila optuèna, da je, ona, svojim svetosavqem, raspirila ratni sukob.
A mo`da }e, uz malu pomo} pravdoqubaca iz Haga i Brisela, otkriti
da je na{ Patrijarh, sa episkopima i sve{tenstvom, naoruàvao
srbske ekstremiste (koji, uzgred budi re~eno, polako, bez i~ije brige,
skapavaju u sportskim halama i seoskim mesnim kancelarijama, zauvek
proterani iz zemqe Jankovi} Stojana.)” Jer, u Srbiji 1996. godine
nije te{ko bilo biti “prorok”: trebalo je zamisliti najgori mogu}i
razvoj doga|aja, i znatno da }e biti gore od toga – gore, naravno, po
Srbstvo i wegove nebeske i zemaqske ciqeve. A 5. oktobar 2000, kada
je, uprkos èqi Zapada da kod nas izazove gra|anski rat, narod, svojom
samosvesnom i dostojanstvenom srbskom borbom, sru{io jedan truli
reìm, posluìo je svetskoj oligarhiji Novog poretka za ustoli~ewe
na vlasti u Beogradu jedne nove, anacionalne i antinacionalne vlasti,
koja razgradwu dràve nastavqa, samo koriste}i druga~iju retori~ku
maglu...
Pred ~itaocem je niz ~lanaka pravoslavnog Srbina koji se politikom
bavio ne kao pripadnik bilo koje partije, nego kao jedna od ~lanova
naroda Bo`jeg, Crkve Hristove, koja je jedini smisao i ciq postojawa
~oveka i naroda na ovom svetu, lestvica ka ve~nom i neprolaznom
ìvotu, Hristovo stado u vu~jem veku. Za mene je politika borba
za sre}u i napredak polisa, a ne ono {to u Srbiji gledamo od 1945.
naovamo, i {to }emo, sve dok se Bogu ne vratimo, gledati kao stravu
izdaje i prodaje svega {to nam je Sveti Sava ostavio. Uprkos tome {to
sam pisao, ~esto o{tro i mo`da prejako, o onom zlu koje nas je sna{lo,
i za kojim smo, nesvesni Boga i sebe, i{li, ovo nije glas (bar se
nadam da nije) puke kritike, nego vapaj za Istinom, koja je Hristos, i
Qubavqu, Koja je Bogo~ovek i Spasiteq na{. Nadam se da }e i ~italac
ste}i takav utisak.
2003. godine
O ANTI – LAZARU ILI LA@NI CAR KAO POVOD ZA

DENACIFIKACIJU
Svaki narod koji je uspostavio zavet sa Bogom (od starozavetnog
Izraiqa do danas) nalazi se u neposrednoj opasnosti od propasti u
slu~aju da se taj zavet falsifikuje, i da se krivotvorina predstavi
kao istinski smisao istorijskog postojawa zavetne zajednice. Izraiq
je svoju tragediju doìveo kada je svog Mesiju po~eo da doìvqava
ne kao Mesiju za sve narode, nego kao “{ovinisti~kog jataganliju”
(Vladika Nikolaj), koji treba da mu obezbedi vlast nad drugim
narodima sveta. I zato je Hristos Bog raspet, i zato je Varava (Baraba)
izabran na Pilatovom referendumu. U su{tini, Izraiq se opredelio
za la`nog, prividno svemo}nog, cara, a odrekao se Cara nad carevima,
~ija je slava bila u smirewu (Sveti Jovan Zlatousti o Hristu kaè:
“Zato Ga i nazivam Carem vide}i Ga da strada, jer je caru svojstveno da
strada za svoje podanike”.) Kona~na tragedija Izraiqa zape~a}ena je
sedamdesetih godina prvog veka, kada se narod digao na ustanak protiv
rimskih okupatora veruju}i da je do{lo doba mesijanske politike,
vreme gospodarewa nad svetom. “Judejski rat” Josifa Flavija o tome
izvrsno govori. Oni koji su poveli narod, osim ~asnih izuzetaka, bili
su razbojnici sa li~nim interesima. Narod su podbuwivali protiv
vlasti, koriste}i sikarijevce (bodeàre), koji su pravili smutwu pre
nego {to je ustanak po~eo – ubijali i beàli; koristili su tako|e i
la`ne proroke, koji su govorili da }e Jahve pomo}i pravednu borbu
protiv rimskog okupatora. Narod je ustao, i preko milion qudi je
poginulo, a nemilosrdni Rimqani, predvo|eni Titovim legijama,
uni{tili su Jerusalim i oskrnavili Hram, unev{i u wega svoje
paganske idole.
Najve}i Rus i najve}i Srbin XIX veka, Dostojevski i Wego{, slute}i
{ta ~eka wihove narode na putu otpadije od zaveta, poku{ali
su da kwièvnim delima upozore na opasnosti od krivotvorewa
Bogom otkrivenog smisla istorijskog postojawa. Dostojevski je u
“Zlim dusima” dao osnovnu ideju revolucije: Verhovenski predlaè
Stavroginu da postane “la`ni car” revolucionarnog pokreta, jer
prevrat ne moè bez mistike. Potreban je neko takav, “~ovek novog
kova”, “zver sa veselim trbuhom” (Ni~e), onaj koji je “sa one strane
dobra i zla”, da bi u svesti naroda pretvorenog u paliku}e i ubice
postao zamena za Hrista Koji je, kako veli Tjut~ev, “pod teretom krsta
pro{ao svu rusku zemqu, blagosiqaju}i je”. Petar Verhovenski to i
veli – ja sam obi~an razbojnik, a ne revolucionar; a ti, Stavrogine,
ti treba da bude{ na{ “carevi} Dimitrije”. Wego{ je svoje upozorewe
ponudio u delu “La`ni car [}epan Mali”, opisuju}i istorijski
doga|aj prihvatawa nekog samozvanca za cara Crne Gore. U ovom spevu
svi su u prelesti: od naroda do patrijarha Vasilija, i svi misle da
}e varalica obnoviti Du{anovo carstvo. Jedini koji ne pristaje na
igru nacionalne mitomanije jeste iguman Teodosije Mrkojevi}, koji
mora da trpi o{tre prekore za to {to ne deli odu{evqewe “cijela
naroda”, potonulog u epski zanos. ([ta je epski zanos bez Hrista, i u
kakve ponore vodi, ~itati kod dr @arka Vidovi}a u kwizi “Wego{ i
Kosovski zavjet u Novom vijeku”.)
I tako se desilo: i Srbi i Rusi dobili su la`ne careve. Rusi Lewina
i Staqina, koji su obogotvoravani (“Lewin je ìveo, Lewin je ìv,
Lewin }e ìveti” i “Staqin je Lewin danas”), a Srbi Josipa Broza
i Slobodana Milo{evi}a. Poreklo svesmirenog Cara, Bogo~oveka
Hrista, jedno je od glavnih jevan|elskih tema – i apostoli Matej i Luka
ga detaqno izlaù, da se vidi Ko je Hristos, odakle dolazi i kakvoj
istorijskoj zajednici pripadaju Wegovi preci. Poreklo la`nih careva
koji su razarali Rusiju i Srbiju bilo je mutno i nejasno, i o wihovim
ìvotima pre dolaska na vlast nije se znalo skoro ni{ta (obratimo
pa`wu na ~iwenicu da se Brozovo poreklo i do danas mistifikuje, da
prve godine Milo{evi}eve vlasti proti~u bez ikakve informacije o
tome ko su mu roditeqi i {ta je bilo s wima.)
Presko~i}emo pri~u o Josipu Brozu i genijalnoj (u zlu, naravno)
strategiji ubijawa srbskog Zaveta komunizmom i jugoslovenstvom
(koja se odvijala u dve faze: prvo pobiti sve koji mogu da posluè
kao uzor zavetne nesalomivosti i uterati strah u kosti narodu, a
zatim potkupqivati i podmi}ivati obilatim novcem koji je stizao sa
Zapada.) Na{a tragedija posledwih deset godina bila je takva kakva
je bila zahvaquju}i prihvatawu partijskog anarat~ika Milo{evi}a
za nacionalnog vo|u i ostvariteqa nacionalnih ciqeva. I niko ne
zna kako je do toga do{lo, a mora se znati (jer, kako bi rekao dr @arko
Vidovi}, bez svesti o zlu nema istorijske svesti.) Do{lo je, kako sve i
dolazi kad je prelest u pitawu, zbog prihvatawa jedne la`ne pomisli,
la`nog stava prema svetu. Naime, kada je u sukobu dve komunisti~ke
frakcije na Osmoj sednici Saveza komunista Srbije pobedio,
Milo{evi} je shvatio da mora da zaigra na kartu na koju do tada niko
od komunisti~kih lidera Srbije nije igrao – na kartu nacionalnih
ose}awa. Internacionalisti~ki model “bratstva-jedinstva” bio je
istro{en, pa se moralo pristupiti stvarawu “nacionalne pri~e” u
koju je sve moglo da se uklopi od Nemawe, preko Kara|or|a, do Tita,
i u kojoj su se na istoj strani na{li junaci Solunskog fronta sa
zlo~incima Krcunom i Rankovi}em, tobo` “borcima za srbsku stvar”
pod Titom. Ovakvo okretawe nacionalnom i zloupotreba rodoqubqa
za ostvarivawe interesa komunisti~ke oligarhije nije bilo nepoznato
u istoriji komunizma. Dovoqno je setiti se da je Staqin (koji je, svega
nekoliko godina pre toga, pretio da }e slomiti ki~mu “velikoruskom
{ovinizmu”), kada je Hitler do{ao pod Moskvu shvatio da mora
druga~ije. I {ta se desilo? Po~eo je da se obra}a narodu sa “bra}o i
sestre”, nazvao rat “Velikim otaxbinskim”, jedinicama davao imena
ruskih svetih ratnika Aleksandra Nevskog i Dimitrija Donskog
i, {to je najva`nije, po~eo da uvodi vojno sve{tenstvo, a Ruskoj
Crkvi, sateranoj u katakombe, omogu}io da se, makar malo, pojavi u
dru{tvenom ìvotu i pozove narod na borbu protiv Hitlera. Rat
je predstavqen kao borba Slovena i Germana, rat “Ivana protiv
Frica”. I to je trajalo sve do 1945, ~ak i malo duè; a zatim je sve
bilo po starom – internacionala, “religija je opijum za mase”, popovi
– crnostotina{i, itd. Konclageri su opet radili za “velikoruske
{oviniste”. Istu varku primenio je i Milo{evi}: nacionalna pri~a,
“Niko nema {to Srbin imade”, “nije mala, triput ratovala/ i opet }e,
robovati ne}e”, Crkvi dati poneki termin na TV-u, pri~ati {to vi{e
o “kulturno-istorijskim spomenicima”, o borbi za “Srpstvo”, trulom
Zapadu, zaveri Vatikana. Treba, me|utim, uo~iti da sam Milo{evi}
nikada nije govorio u stilu “srbskog nacionaliste”. On je, uvek i
svagda, pri~ao o demokratiji, ravnopravnosti svih naroda i gra|ana,
o svom stremqewu evropskim integracijama, itd. Wegova supruga je u
svojim kwigama i javnim nastupima uvek bila jugonostalgi~ar, i sa
mr`wom se osvrtala na pojave “velikosrbskih pretenzija” (naro~ito
je mrzela Srbe u Bosni i wihov rat za slobodu.) Milo{evi} je
pre}utno dopu{tao postojawe paravojnih formacija, i svim silama se
trudio da ih predstavi kao “~etnike” (slike bezumnika sa noèvima
u zubima obi{le u svet); te “paravojne formacije”, za koje se zna da
su ih nadzirale tajne slu`be, mogle su kasnije da mu posluè kao
sjajan izgovor – tobo`, to nisam ja (Holbruku je, kaè sam “prqavi
Dik” u svom “Putu u Dejton”, stalno govorio kako nema nikakve veze
sa Arkanom, i kako mu ne moè ni{ta); ja sam demokrata, a ovo su
~etnici, protiv kojih smo se mi i moja ideolo{ka sabra}a borili
i u Drugom svetskom ratu. Oni koji su ~inili ratne zlo~ine u ime
“Srbstva” time su sluìli kao oru|a jedne prqave, nesavesne li~ne
politike. Sluìli su jo{ i ne~emu drugom – ali o tome kasnije.
Sa ~ime je srbski narod u{ao u period raspada zemqe, koji se dugo
pripremao me|u nacionalnim elitama biv{ih jugoslovenskih
republika, pre svega Hrvatske i Slovenije? U{ao je sa mamurlukom
post-titoizma, sa sve{}u da postoje nekakvi nacionalni interesi koje
do tada niko nije ni pomiwao, sa sve{}u o tome da je neophodno krenuti
putem duhovnog preporoda, vratiti se Crkvi, sa mutnom predstavom
da smo nekad imali kraqa i otaxbinu. Wegov jedini kapital je bio
~iwenica da je u Drugom svetskom ratu Srbstvo zna~ilo mu~eni{tvo,
i da je preko milion i po qudi stradalo samo zato {to su bili Srbi.
Mi, Srbi, jesmo ne{to posebno. Ali {ta? [ta je to {to nas ~ini
druga~ijima? I tada je do{lo doba “demonskog mesije” i wegovih
“poslastica” (Wego{).
Odmah su se na{li la`ni proroci-jasnovideoci koji su jadnom i
slu|enom narodu rekli: “Pa da! Vi ste izuzetni, vi ste jedini, vi ste
“Srbi, narod najstariji” (~ak i Isus bio Srbin, kako pi{e u izdawu
IPA “Miroslav”, kwizi “Najstariji jezik Biblije”)! Vi ste nadumna
`rtva, vi ste nevino jagwe, vi ste narod `rtveni, vi ste zasluìli
“re~i u vremenu posledwem” – jer ste vi “nebeski narod!” A da se
Vlasi ne bi dosetili, niko im nije rekao da su duhovno i nacionalno
raslabqeni, da im treba pokajawa, da u politiku ne smeju ulaziti
usijane glave, nego trezveno i oprezno, da ameri~ki “novi poredak”
samo ~eka neki narod koji bi istr~ao da bi oni mogli da ga udare po
glavi i pokaù kako }e pro}i svi “nacionalizmi” u periodu u kom
“qudska prava i demokratija” (~itaj: multinacionalne kompanije
kojima nisu potrebne granice dràva i posebnosti naroda) moraju da
vladaju u celom svetu. Slobodan Milo{evi} je neprijateqima na{eg
naroda do{ao u pravi ~as: pustili su ga da primewuje svoje nacional-
boq{evi~ke trikove da bi jednog dana mogli da kaù: “Ceo srbski
narod je nacional-boq{evi~ki!” Trebalo je pustiti da se u ime srbskog
naroda ~ine zlo~inci da bi se jednog dana reklo: “Oni nisu `rtve,
oni nikad nisu ni bili `rtve! Oni su uvek i svagda bili ~etnici,
ubice – koqa~i, divqa horda sa Balkana, virus koji treba uni{titi”
(Dejvid Gompert). Nije krivac samo Milo{evi}, nego i ceo srbski
narod; nisu krivci la`ni vo|i i gurui – guslari la`nog cara, nego su
krivi Wego{ i Andri}, epska narodna poezija i, naravno, to wihovo
samoubila~ko veli~awe borbe protiv celog sveta, zvano “kult kneza
Lazara”. Sa Milo{evi}em, iz istorije zauvek treba izbaciti i Svetog
Savu; sa nacional-boq{evizmom u Srbiji zauvek treba ubiti i ideju
pravoslavne nacije kao zavetne zajednice. (Dr @arko Vidovi} takvu
naciju defini{e ovako: “Nebeski narod je narod sabran u Crkvi,
svijen oko we, kao kolo (horos) oko Crkve, kao duhovna zajednica koja
se drì iskqu~ivo na snazi verskog SAOSE]AWA, kao VERSKA
ZAJEDNICA”). Na{i neprijateqi su uvek znali {ta je na{a najve}a
snaga: tako je 1917. Hrvat dr Ivo Pilar, pod pseudonimom “Sidland”
u Be~u objavio kwigu “Ju`noslovensko pitawe i svjetski rat”
(pre{tampana u Paveli}evom Zagrebu 1942.) U woj on kaè da snaga
opstanka Srba nije ni u dràvi, ni u vojsci, ni u ratni~kom duhu, nego
(i jedino) u kultu Svetog Save. I to su svi na{i neprijateqi znali: od
Sinan-pa{e, koji spaquje mo{ti Svetog Save, preko “dobronamernika”
Josipa Juraja-[trosmajera, koji pod vidom “jugoslovenstva”, ciqa
na unija}ewe Srba, pa sve do Hitlera koji li~no izdaje nare|ewe za
hap{ewe patrijarha srbskog Gavrila (Doì}a) i episkopa ì~kog
Nikolaja (Velimirovi}a). Zato je i Titova vlast nastojala da nadzire
Crkvu – po~ev od zabrane veronauke u {kolama i litija po selima, pa sve
do poku{aja me{awa u izbor srbskog patrijarha. Milo{evi}ev odnos
prema Crkvi nije bio ni{ta drugo do poku{aj instrumentalizacije.
Uvek je nastojao da putem medijske manipulacije predstavi Crkvu kao
svog saveznika: i u ratu (mada je patrijarh srbski Pavle govorio da,
po cenu zlo~ina, nama ne treba ni velika ni mala Srbija), i u miru
(poku{aj pridobijawa nekih qudi iz Crkve). Mora se priznati da je
bilo pojedinaca u Srbskoj Crkvi koji se nisu najboqe sna{li i nisu
na vreme prozreli igru dediwskog la`nog cara. Ali zvani~ni stav
Crkve i stavovi wenih naj~asnijih predstavnika bili su potpuno
jasni. Ve} 1990. jeromonah (sada vladika) Atanasije Jevti} naziva
Milo{evi}a “nepodno{qivo arogantnim”, a |akon (sada sve{tenik)
dr Radovan Bigovi} kaè da je atmosfera u Srbiji zahvaquju}i
Milo{evi}evom reìmu “zaga|ena” (“Pravoslavqe” 1. decembar 1990.)
Vladika gorwokarlova~ki Simeon u junu 1990. upozorava da Evropa
ne}e ekstreme – ni fa{izam (Tu|mana), ni marksizam (Milo{evi}a),
i da “sve ide ka ujediwavawu, a mi ka dezintegraciji”, {to je opasan
proces. Od tada, skoro da nije bilo sabora, ni redovnog, ni vanrednog,
i da se stvori vlada “nacionalnog spasa i poverewa”. Na vanrednom
zasedawu u Ostrogu 1993. (kraj oktobra – po~etak novembra) re~eno je
“da ni~ija stolica nije va`nija od sudbine i slobode celog naroda”
i da niko “nema monopol nad narodom i budu}no{}u na{e dece”. I
kasnije je bilo tako – setimo se da je policijski kordon prilikom
studentskih protesta 1996/97. probijao mitropolit Amfilohije, a da
je patrijarh Pavle sa Arhijerejskim Sinodom odlu~no podrào borbu
studenata za priznavawa narodne voqe na izborima. Prvi koji je posle
bombardovawa NATO-a traìo da vlast odstupi i preda nadle`nosti
vladi nacionalnog spasa bio je Sveti Arhijerejski Sinod. Mada bi se
mogao napisati analiti~ki ogled o borbi SPC protiv autoritarnog
reìma, iz svega je jasno da Crkva nije bila “milo{evi}evska”, nego da
je, evan|elski odgovorio, upozoravala na opasnost jedne kvazi-srbske
vlasti, i svedo~ila da se na zlu samovoqe ne moè graditi dràva.
La`ni car Srbije je jasno stavio do znawa da je bezbo`nik po~ev
od sletawa na Gazimestan helikopterom, bez odlaska u Gra~anicu
na liturgiju, i bez celivawa mo{tiju Svetog kneza Lazara, preko
istog takvog “desanta na Hilandar”, do onog najva`nijeg: odbijawa
da potpi{e zakon o vra}awu imovine Srbskoj Pravoslavnoj Crvki.
(Milo{evi} je odbio da, pored ve} pomenutog, potpi{e i zakon o
ograni~ewu prava na abortus.)
Ako je sve to tako, za{to onda “nezavisni intelektualci” tvrde da
je Milo{evi} bio nekakav “nacionalista” ili, ~ak, ~ovek koji je
èleo da ostvari “Veliku Srbiju” kao “ideal” Srbske Crkve? Stvari
su tu vrlo proste. “Nezavisni intelektualci” su dovoqno politi~ki
pismeni da znaju da ovakvi wihovi stavovi nemaju veze sa stvarno{}u.
Ali, oni èle da sa “prqavom vodom izbace i dete”, to jest da Crkvu
zauvek uklone iz javnog ìvota, pripisuju}i joj ~ak i “ratne zlo~ine”
(ili podsticawa na ratne zlo~ine). To oni zovu “denacifikacijom”,
kao da su Srbi, koji od 9. marta 1991. neprestano ratuju protiv jednog
li~nog reìma, isto {to i Nemci 1945: narod koji treba “osloboditi”
od nacisti~kih misli i ose}awa. Crkva kao ~uvar zavetne zajednice
srbskog naroda, kao ~uvar “nacionalizma Svetog Save” (Vladika
Nikolaj) bi}e najja~a prepreka novom internacionalizmu, “politi~ki
korektnom” mondijalizmu i duhovnoj laì kvazi-religije Wu Ejxa.
Ona ~uva pam}ewe Srba – i zato je treba ìgosati, a, ako je mogu}e,
izvesti na Ha{ki sud. O tome je, u zimu 2000, jasno rekao “@enski
lobi” iz Beograda, protestuju}i povodom odluke Svetog Sinoda SPC,
da se zabrani pri~e{}e nepokajanim lekarima – aborterima, s obzirom
da kanoni Crkve takve progla{avaju, ako se ne pokaju, kao dostojne
epitimije za ubice. @enski lobi je tada prou~io: “Trgovina izme|u
SPC i reìma je belodana. Trgujte, gospodo popovi, ali se nemojte
za~uditi ako se i vi na|ete na ha{kim spiskovima/.../”.
Povest o na{em la`nom caru je jasna. On je radio slede}e:
1. Brane}i svoju vlast, upotrebqavao je nacionalnu simboliku
i zlo~ine tajnih slu`bi i paravojnih formacija prebacivao na
“~etnike” (“srbo~etnike”, rekli bi Hrvati.)
2. Brane}i svoju vlast, poku{avao je da sebe prikaè kao braniteqa
Pravoslavqa – naravno, nikad neposredno (neposredno je bio demokrata
i “gra|anin”), nego stvarawem odgovaraju}e dru{tvene atmosfere.
3. Zapad je svesno dopu{tao da Milo{evi} to ~ini, prave}i s
wim ugovore i dogovore, sve na {tetu srbskog naroda (prvo je bio
“balkanski kasapin”, pa je postao “dejtonski mirotvorac” i “jaki
~ovek sa Balkana”, da bi se, u jeku NATO-vazdu{ni udara i trovawa
Srbije uranijumom, na{ao kao optuèni za ratne zlo~ine i ha{kom
spisku.) Ideologija najnovijeg “novog poretka” je jasna: Srbi ne mogu
biti narod-`rtva iz Drugog svetskog rata; u su{tini, oni su narod –
zlo~inac, koji je kriv za posledwi rat na prostoru biv{e Jugoslavije,
i koji, kao Nemci, zauvek mora da pla}a ratnu od{tetu i nosi krivicu
za “genocidnost”. (S tim u vezi je odluka ameri~kog ~oveka u Republici
Srbskoj, Milorada Dodika, da jasenova~ki arhiv, koji je bio u srbskoj
Gradini, preda muzeju holokausta u Va{ingtonu, a Muzej holokausta ga
predaje Hrvatima, koji }e, jasno, sve dokumente o Jasenovcu javnosti
selektivno prikazivati – zato je ve} formirana ~itava “historijska
{kola”, koja po~iwe od Tu|manovih “Bespu}a povijesne zbiqnosti”).
Sve ovo intelektualci na platnim (ili honorarnim) spiskovima
raznih “fondova za otvoreno dru{tvo” znaju. Ba{ zato, svim silama
nastojavaju da, u ime borbe protiv Milo{evi}a, sru{e ono vredno u
na{em narodu.
”Crkveni ìvot” 1/2002.
PUSTO[ I ZATIRAWE
Stra{no pleme, dokle }e{ spavati?
Wego{
1. Dok je, nakon govora u ime Udruèwa kwièvnika, Matija

Be}kovi} odlazio iz Sale heroja Filolo{kog fakulteta, organizatori
su, u znak pozdrava, pustili Lenonovu pesmu “Dajte {ansu miru”. Weni
zvuci odjekivali su prostorijom, neki od studenata su pevali, a meni je
na pamet pala misao: “Ovako je sve izgledalo i u Sarajevu pre po~etka
gra|anskog rata”. I te misli se nisam oslobodio ni kasnije, kad je
studentski protest dostigao ve}e razmere i pro{irio se na ostale
univerzitetske centre Srbije. Zar nije tamo{wa mlade` tako|e
pevala Lenonovu pesmu? Zar je iko normalan u Bosni i Hercegovini
èleo da ratuje? Pa, ipak, u vrtlogu gra|anskog obra~una na{li su se
svi; od Mostara do Sarajeva nastade ono {to se biblijskim jezikom
zove PUSTO[ I ZATIRAWE.
2. O~ito je: studentski protest 1992. nije ni{ta drugo do poku{aj da se
Srbiji kaè kako izlaza uskoro ne}e biti. Ali, veliki deo Srbije to
ne shvata. Vele: zbog medijske propagande. Doista, po beskrupuloznosti
i bestidnosti televizijsko rugawe studentima (naravno, misli se
na zvani~nu, dràvnu TV) dostiglo je vrhunac: optuèni su da jedu
hranu namewenu pacijentima beogradskih bolnica dok ovi gladuju! Pa
ipak, medijska propaganda ne moè opravdati toliku zaslepqenost
mnogih Srba. Ne moè zato {to veliki broj wih ve} ose}a stra{ne
posledice blokade: radnici se otpu{taju s posla, plate su bedne, nema
lekova, nema benzina, nema nade da }e se stawe pod vlastodr{cima
ikad bitnije popraviti. (Ne govorim o bedi na{e obezboènosti,
ne govorim o tome da smo svedeni na dvodimenzionalne potro{a~ke
du{ice koje ne vide daqe od stomaka – govorim upravo o “stoma~nim”
razlozima za krah televizijskih iluzija me|u Srbima). To, {to Srbija
nije na nogama posledica je hedonisti~kog kukavi~luka: kod mnogih
postoji utopija zvana “Samo da rata ne bude”, a to {to }emo ìveti
ispod svakog qudskog nivoa, to {to rata, ako se nastave sankcije
“svetske zajednice”, ne moè a da ne bude – nikom ni{ta. Nismo mi
vi{e onaj isti srbpski narod; izgubili smo slobodu bogolikosti, onu
krstovaskrsnu silu koja je Svetog |akona Avakuma navela da zapeva,
pre no {to su ga Turci na kolac nabili: “Srb je Hristov, raduje se
smrti”. Jer, smrt za na{e pretke nije bila smrt, nego kapija Ve~nosti.
Izgubiv{i Ve~nost, izgubili smo i snagu da se odupiremo laìma i
nepravdi.
3. A NOVI SVETSKI POREDAK? Ve} se dovoqno pokazao: umirawe
beba u srbskim Krajinama legitimisalo je tvorce ovog poretka kao
qude koji svim neposlu{nicima (dakle, narodima koji èle da budu
samostalni i dràvotvorni) spremaju ve} pomenutu pusto{ i zatirawe.
O~ito je da im u Srbiji ne smeta Slobodan Milo{evi} (trpeli su
i Tita i wega sve dok im je to odgovaralo): na nama se vr{i ogled
razarawa nacionalnog dostojanstva, a Milo{evi} je (kao i Husein
u Iraku) puki izgovor. U toku studentskog protesta mi se, barem iz
razgovora s wegovim u~esnicima, u~inilo da mnogi tako misle.
4. Srbski narod je, po ko zna koji put u svojoj istoriji, u ulozi
mnogostradalnog Jova; prvi put, me|utim, on odbija to da shvati i da
primi krst na svoja ple}a. Vapaj Beogradskog univerziteta stoga mi
se ~ini, bez obzira na razli~ite “opcije” koje su nudili u~esnici
protesta kao izlaz iz krize, kao ~in koji ima bar malo jovovskog u
sebi. To je vapaj s |ubri{ta postkomunisti~kog o~aja.
”Kwièvne novine”, jun 1992.
[IBICAREWE
Sve o~itije postaje da je sada{wa vlast u Srbiji sistematski

izdavala interese na{eg naroda: na{ nacionalni organizam o~ito je,
zahvaquju}i delatnosti te vlasti, na umoru. Osvrnite se oko sebe: svuda
pusto{ i zatirawe… Ru{iteqski ciqevi skoro potpuno su ostvareni:
ako je ekonomija u pitawu, narod je opqa~kan (devize su prvo otele
dràvne banke, a zatim i probisvetske druìne zvane “Jugoskandik” i
“Dafiment banka”); ako je dru{tvo u pitawu, kriminal je legalizovana
forma borbe za opstanak, qudi su navikli da sve vrste prevara
smatraju uobi~ajenom pojavom, svuda vlada nepoverewe i nesigurnost,
mnogi Srbi su medijski kretenizovani; ako je nacionalno u pitawu,
mnogi su uvu~eni u zlo~ine, jer su ih komunisti~ki vo|i ubedili da je
to “za dobro Srbstva”. Umesto trezvenog odnosa prema svetu razvijeni
su inat i gordost (“Srbi nebeski narod”), stvorena je ideologija “krvi
i tla” i ra{irena mr`wa prema inakomisle}ima; oni koji su krenuli
u “demokratske” vode, da bi izbegli SPS-nacionalizam, zaboravili
su svako rodoqubqe, pquju na sve svetiwe, èle liberalizaciju droga
i seksualnih izopa~enosti, umesto naroda sawaju individualisti~ku
ruqu… Ali su{tina SPS – pobede je u ru{ewu istinskog Pravoslavqa.
TV {iri okultizam, astrologiju, otvoreni satanizam; nude nam
gastronomsko (za Boì} se jede ovo, a za Uskrs ono) “Pravoslavqe”.
U~e nas da smo pravoslavci samo zato {to smo Srbi…
Idem ulicom, gledam prolaznike i te{ko mi je: kako ne shvataju da je
sve ovo bedno {ibicarewe? Znate {ta je {ibicarewe? Neki mangup,
uz dvojicu – trojicu pomo}nika, do|e na prometno mesto, stavi tri
kutije od {ibica na tle i jednu kuglicu. Zatim brzim potezima
preme{ta kuglicu iz kutije u kutiju, pa pita okupqene da pogode gde
je kuglica skrivena.
Ko pogodi, dobija pare (uvek se igra u devize!) U prvi mah, neko i
“dobija”, neko i “poga|a”: ali taj “neko” su {ibicarevi asistenti, koji
su tu da bi “navukli” prisutne na u~e{}e u igri. Kad naiv~ine nasednu,
ve{ti {ibicar pomera kuglicu tamo-amo, da bi na kraju, kad poga|a~
treba da kaè gde je ona, kuglicu na neprimetan na~in sklonio u
desnu {aku. [ta god da izaberete, pogre{ili ste: KUGLICA JE KOD
[IBICARA, A NE POD BILO KOJOM KUTIJICOM. Zar se to
ne de{ava sa nama? Vlast – {ibicarska; asistenti – la`na opozicija,
s kojom vlast deli dobit; naiv~ine – Srbi. Uvek nam nude pogre{na
re{ewa; {ta god da izaberete, gre{ite: kuglica je kod wih… Ako i
daqe budemo traìli re{ewa u horizontali, bez pokajawa i povratka
Bogu, nema nade.
Ovi koji vuku Srbiju u ponor su kao virus SIDE; virus ove opake
bolesti u lazi u samu sr` }elije - u wene gene – i vr{i wihovo
“reprogramirawe”, koje ~itavo telo raslabquje, li{ava imuniteta i
priprema za smrt od bilo kakve boqetice.: ne umire se, naime, od SIDE,
nego od bolesti koje napadaju neodbraweni organizam (TBC-a, sarkoma,
zapalewa plu}a, itd.). U{av{i u na{e duhovne gene, rasto~iv{i nas
iznutra, obrekli su telo Srbstva smrti i propasti…
Da nam je suza da opla~emo svoj pad!
Da nam je svetlosti da sagledamo svoju tamu!
Da nam je desnog Krsta, da se pokajemo!
Siguran sam: samo nas Bog moè spasiti. Ali to uvek zna~i: potrudimo
se da bi, kako kaè Svjatje{i Pavle, Bog imao kome da pomogne.
1993.
”SVETOSAVSKI” VAAL
. Idol je svako delo ~ovekovo i svaka tvar Boìja kojoj se qudi klawaju
umesto da se klawaju Bogu @ivome i Istinitome. Beè}i iz naru~ja
O~evog, Adam se pogruzio u tvar. Wegovi potomci su ga ~esto sledili u
tome. âk i kada je novi Adam, Gospod Isus Hristos, Svojom Li~no{}u
otkrio punotu Bogopoznawa, bekstvo u tvar i oboàvawe tvari nisu
nestali nego su ostali kao mogu}nost pada. Idolatrija je bila
zabrawena i u Starom Zavetu, pa su Izraiqci ipak pravili zlatnu telad
i prinosili decu na `rtvu demonu Molohu kojim su zamenili Gospoda
nad vojskama. Idolopoklonicima su bili i fariseji, raspiwa~i
Hristovi, kojima je subota bila va`nija od Boga – zato nisu ni mogli
da shvate da je On Qubav, a ne mrtva zakonska forma. Idolopoklonika
je, naàlost, bilo i u Crkvi Vaskrslog Mesije – jeretika, qudi koji su
se klawali svom razumu i zbog toga padali u nakaznu dogmatiku i jo{
nakazniju etiku, raskolnika, koji su farisejski èleli da budu iznad
sabornih pravila crkvenog ìvota, a arhi-idolopoklonik, ~ovek koji
je samim sobom “zamenio” Hrista, rimski papa, “podvigopolo`nik” je
svepogubnog, hoministi~kog idolopoklonstva koje je ~itavu Zapadnu
Evropu gurnulo u tamu obnovqenog paganstva. Idolatrija je, znamo,
SMRT: klawaju}i se tvari, a ne Tvorcu, ~ovek se klawa ~ovekoubici
od po~etka - |avolu. Jer je on, “drevna, lukava zmija” iza svake slu`be
idolima – idoli su maska wegovog prisustva.
2. I svaki narod, kr{ten u Ime Presvete Trojice, kad otpadne od punote
Troji~nog @ivota, postaje idolopokloni~ka i gubi svoj lik, i svaki
narod, kad zaboravi Oca nebeskog, klawa se – ocu laì, satani. Kao
{to su Izraiqci imali svog Vaala protiv koga su neprestano grmeli
proroci Vi{weg, tako i novi Izraiqci, pravoslavni, srodiv{i se
sa stihijama ovog sveta, grade svoje Vaalove i prestaju da op{te s
Nebeskom Otaxbinom. O jednom takvom “vaalizmu” koji se u posledwe
vreme javio u Srba poku{ava da govori ovaj tekst.
3. Iza{av{i iz idolopokloni~kog ludila titoizma, na{li smo se
na raskrsnici: “Kuda daqe”? I uskoro je usledio poziv: vratimo se
precima. Vera na{ih otaca treba da bude i na{a vera. A otac Srbstva,
“najlep{e srpsko dete” (tako ga je zvao Vladika Nikolaj), bio je, jeste i
bi}e – Sveti Sava. I zaista: danas mnogi Srbin veruje da je svetosavac;
i, gle – do ju~e zabraweni i progoweni Prvi Arhiepiskop Srbski,
ponovo je neka vrsta mere i provere Srbinove. Me|utim, tu nastaje
veliki problem: kako obesve}eni i raspame}eni um naroda shvata
svetosavqe? Kako ga shvataju vo|i narodni – politi~ari? Kako ga
shvataju umnici narodni – pesnici, slikari? Kakav duh vlada narodom
koji tvrdi da je “svetosavski”? Bi}emo gorki, ali ne i ogor~eni (u
milosti Bo`joj je na{, tek zapo~eti, duhovni preobraàj): ovo {to se
danas de{ava sa Srbstvom, svetosavskim se ne moè nazvati. Jer, opet
se klawamo delima svojih ruku, opet se klawamo svojim apstrakcijama,
opet verujemo u la`na boànstva, opet nam je Vaal draì od Gospoda
nad vojskama. Dodu{e, taj Vaal se obla~i “svetosavski”, pomodno, kako
to samo on, lukavi, i ume. Ali, prepoznajemo ga, jer odbija Hrista.
A istinsko SVETOSAVQE je svetosavqe Hristom, onim zbog koga
je mladi Rastko Nemawi} odbio vladarsku titulu i posvetio se
mona{kom podvigu; odbijaju}i da Gospoda prepozna kao Izvor i Uvir
svetosavskog duha Srbstva, najnoviji Vaalovi proroci nas nanovo vode
u Zemqu Nedo|iju. Nastoje}i da navedemo neka od lica savremenog nam,
“svetosavskog”, Vaala u Srba, izbegava}emo preop{irne definicije i
gotove zakqu~ke: tekst koji se nudi povod je za razmi{qawe.
Idol stradalni{tva
Srbski narod je jedan od najstradalnijih, dakle najkrstonosnijih
naroda zemaqskih: to je ~iwenica koja se ne moè prevideti.
Ali, u dana{we vreme mnogi (uglavnom iz prizemnih politi~kih
pobuda) poku{avaju da dokaù kako je na{e stradalni{tvo uvek
NEZASLU@ENO i kako smo mi, Srbi, narod koji pati samo zato
{to je takav kakav jeste. Istina je da smo propatili mnogo puta, ali
na{a stradawa su uvek imala svoj smisao: stradali smo zato {to smo
Hristovi (naj~e{}e), ali smo stradali i zato {to smo otpali od
Hrista (pedeset godina komunisti~ke strahovlade pripremile su i
predratne sablazni u Crkvi, i bezbo`ni intelektualci, i mlakost
vere u narodu). Pa i sada{we na{e nevoqe imaju svoj koren u nama
– kao pravoslavni hri{}ani, mi smo du`ni da se kajemo zbog NA[EG
zla, a ne da uvek druge optuùjemo, bez obzira na to {to, objektivno,
imamo neprijateqa. Dakle, nije kriv samo Vatikan, samo Tu|man,
nisu krivi samo Hrvati, Muslimani, Makedonci, [iptari,
Italijani, Nemci, Englezi, i ne mogu se sve muke na{eg sada{weg
trenutka svaliti na Josipa Broza. Krivi smo, na prvom mestu, mi,
jer smo otpali od Boga @ivoga, i ne hitamo da mu se vratimo. Re~eno
je da }e se mnogo traìti od onih kojima je mnogo dato – a Srbima
je Bog podario mnoga privremena i ve~na blaga koja smo, slede}i svoju
ogrehovqenu samovoqu, prezreli i odbacili. Jeste, raspeti smo: ali
nije svako raspe}e spasonosno. Raspe}e koje ima smisla jeste raspe}e
pokajanog razbojnika, razbojnika s desne strane Hristovog Krsta. A
nepokajani razbojnik, onaj koji je na Gospoda Stradalnika hulio, bez
obzira na svoje muke, nije nasledio ìvot ve~ni. Stradalni{tvo ne
sme biti idol i ono nije logosno samo po sebi, nego tek u zajednici s
Raspetim i Vaskrslim Mesijom.
Idol krvi i tla

Odbiv{i pokajawe kao promenu i obnovu uma i srca, mnogi su
nastojali da se iz ode}e komunisti~kog bezumqa odmah “prebace” u
ode}u Srbstva, poistove}uju}i se s wegovim pogre{no shva}enim
spoqa{wim formama. U tome su naro~ito predwa~ili pripadnici
i ~elnici vladaju}e stranke u Srbiji koji su, bez ikakvog istinskog
i otvorenog raskida s pro{lo{}u svoje bezbo`nosti, odjednom
po~eli da se predstavqaju kao zato~nici i glasnogovornici celine
srbskog naroda. Ve{tom medijskom manipulacijom, Pravoslavqe
su predstavili kao PRIVEZAK nacionalnog ose}awa, kao neku
vrstu folklornog ukrasa. (Dovoqno je gledati programe zvani~ne
televizije kad se tuma~e verski praznici: u studiju se uvek na|u
neki “stru~waci” koji svu veru srbskog naroda svode na obi~ajnost
paganskog tipa). Badwe ve~e se gleda kroz posni jelovnik, a Boì}
je dan kad se “jede pe~enica”, prenos Svete Liturgije je “kulturno-
umetni~ki program”, a “u~eni” novinari TV Srbije jo{ uvek i
me{aju “misu” i “liturgiju”; umesto “monahiwe” kaù “~asne
sestre”. Zvani~nici su, da bi sa~uvali svoje pozicije, obe}avali
Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi brda i doline – od toga, zasad, nije bilo
ni{ta (setimo se samo Zakona o povratku imovine SPC). Ali su zato
veoma uspe{no (opet preko medija) u velikom delu srbskog naroda
uspeli da podstaknu primitivne, kafanski-{ovinisti~ke ose}aje,
i da nas “uvere” kako biti Srbin SAMO PO SEBI zna~i – biti
PRAVOSLAVAC. Nije va`no kr{tewe, ni post, ni molitva, a o
Svetom Pri~e{}u da se i ne govori. Po KRVI, svi smo mi plemeniti
i dobri; brane}i svoje TLE imamo pravo da budemo ZLI (to jest, “s
one strane dobra i zla”). Beè}i od Krsta, ideolozi vlasti su sve
vreme nastojali da izvr{e DEONTOLOGIZACIJU nacionalne
simvolike. (Poznat je slu~aj izmi{qenog “grba kneza Vlastimira” i
– jo{ ru`niji – slu~aj “nekrunisanog” dvoglavog orla koje je dràvna
komisija predloìla kao novi grb Srbije, “zaboravqaju}i” da kruna
s krstom nad dvema orlovim glavama ozna~ava simfoniju Crkve i
Dràve). [to je najtu`nije od svega, oni su po~eli da fabrikuju svoju
“mistiku” i “proro{tva”. Pojavila se “proro~ica” Vava; otkriven
je deda Miloje, a donedavno izvesni “Milojko Kremenac” tvrdi da je
Pravoslavqe “oìvelo” svoje i da }e Rusi i Srbi uskoro stvoriti
novu, “slovensku” religiju. Da bi se monarhisti~ke te`we Srbstva
kanalisale u baru{tinu laì i obmane, izmi{qen je nekakav Aleksej
Dolgoruki Romanov-Nemawi}, koji je Srbima obe}ao da }e vratiti
“glavu Kneza Lazara” i time omogu}iti ekspanzivnu obnovu Srbije.
Ukratko: u Srbiji se daqe LA@E. Ne samo na politi~kom planu (to
je ve} poznato), nego i na DUHOVNOM. Poku{avaju}i da se odbrane
od neminovnosti dolaska istinske duhovnosti mnogi nastoje da, po
svom “liku i podobiju” sakroje Pravoslavqe za “novokomponovane”
Srbe. Naravno, tu nema ni traga istinskog Hri{}anstva – re~ je o
vulgarnoj mitologizaciji, folklorizaciji i razsu{tastvqewu Istine
Svete Ortodoksije. Namerno se pre}utkuje ~iwenica da je na{a SLOGA
(koja jedino i spasava), po re~i Vladike Nikolaja, “bogoslovska i
boànska”, a ne zemaqska i trule`na. To je sloga oko Svetog Pri~e{}a,
a ne oko privremenih nacionalnih interesa. S obzirom na ~iwenicu,
o~itu svakome ko se ozbiqnije suo~i sa stvarno{}u na{eg trenutka,
da vlastodr{ci medijski manipuli{u na{im narodom ({tampa,
radio i TV uglavnom su u wihovim rukama) nu`no je da svi veruju}i,
od najvi{ih jeraraha do laika, ~lanova naroda Bo`jeg, ODLU^NO
objave da je “zvani~no”, “dràvno pravoslavqe” samo KARIKATURA,
i da se ideologija “krvi i tla” nikako ne slaè s Otkrivewem
predatim Crkvi Boìjoj. Primitivne mitologeme koje se nude kao
surogat za Hrista i Svetog Savu ne smeju se tolerisati (setimo se
da nije svako rodoqubqe hri{}ansko, i da je etnofilatizam osu|en
kao jeres). Pravoslavna Srbija je Srbija Svetog Predawa, a ne Srbija
kafanskog {ovinizma i “kuhiwskog pravoslavqa” (posna i mrsna jela
spomenuli smo kao jednu od glavnih preokupacija novokomponovanih
tuma~a na{e vere). Jer, ako vlastodr{cima i wihovim partijskim
satelitima uspe da UNAKAZE pravi lik svetopredawskog ìvota
na{ih predaka, bi}e potrebno mnogo vremena da se pokvareno popravi
i o~isti od laì.
Idol politike
Kad se zaboravi Nebeska Otaxbina i kad se sve snage usmere na osvajawe
zemaqskih dobara, nastaju velike nevoqe po jedan narod. Kad se izgubi
iz vida Crkva kao SABOR NEBA I ZEMQE, qudi se otu|uju jedni od
drugih i postaju sebi~ni. A kad se istinska sloboda (sloboda u Hristu)
zameni apsolutizovawem dru{tvenih prava, qudi neprekidno teè da
svoju samovoqu nametnu kao model ìvota svojim bli`wima. Jednom
re~ju: kad se sve ovo desi, politika postaje sr` nacionalnog ìvota. I
to nije politika shva}ena kao sredstvo da se ovde, u “dolini suza”, ìvot
na{ u~ini lak{im, nego politika koja je samoj sebi ciq i opravdawe,
politika obezboèna i obe{~ove~ena. Takva se i kod nas pojavila
~im je po~elo “vi{estrana~ko” nadmetawe. Mno{tvo PARTIJA (od
kojih ve}ina pri~a o slozi i sabornosti) nastojale su (i nastoje) da
dokaù kako su samo one istinski izraz na{eg nacionalnog bi}a. Sve
bi se ove partije (iskqu~uju}i vladaju}u) uslovno mogle podeliti u
dve grupe -–”demokratske” i “dràvotvorne”. Demokratske partije
sudbinu Srbstva vide kao zauvek re{enu u onom trenutku u kome }e u
na{u Otaxbinu sti}i dru{tvene slobode i privreda zapadnog tipa;
dràvotvorne su, pak, zalaù, za teritorijalnu celokupnost Srbstva
i povratak tradicionalizmu (ne Pravoslavqu u punoti wegovog
zna~ewa, nego Pravoslavqu shva}enom ideolo{ki). Na àlost, i jedna
i druga linija veru na{ih otaca tuma~e proizvoqno, na na~in koji
im odgovara. Demokratska struja Hri{}anstvo uglavnom shvata
sentimentalisti~ki (sve}e i cve}e), i neki od wenih “lidera”,
ne poznaju}i dovoqno ono o ~emu pri~aju, na sav glas objavquju da je
budu}nost pravoslavqa ekumenisti~ka (jedan od ~elnika opozicije,
poznat po svojim oratorskim zanosima, ve} mnogo puta tvrdio je
da }e se pravoslavci i rimokatolici uskoro ujediniti, a jednom je,
sasvim smelo, ustvrdio kako je razlika izme|u pravoslavqa i islama
samo u “arhitekturi”). [to se “dràvotvoraca” ti~e, oni pate od
anomalije zvane “sveto ratni{tvo”. To jest, pre}utkuju}i ~iwenicu da
su Sveti Ratnici pravoslavne Crkve bili istinski pobo`ni vitezovi
Hristovi, sluge i mu~enici za pravdu Bo`ju, oni nastoje da sakralizuju
“ratni{tvo” samo po sebi; u tom kontekstu, i dràva sama po sebi,
dràva zemaqska, zna~ajnija im je od Carstva Bo`jeg koje je, kao zalog,
u svakom ~oveku. Pravoslavna Crkva ne sme se odvajati od politike
u nekakvom apsolutnom, “eteri~nom” smislu; ona, kao Mati, mora
bri`no bdeti nad svojim ~edima i u~iti ih da je “zemaqsko za malena
carstvo, a nebesko uvek i doveka” i da se zbog zemaqskog nebeskog ne
sme gubiti. (Svjatje{i otac na{eg roda, Patrijarh Pavle, mnogo je
puta to istakao). Politi~arima srbskim treba objasniti da parole
DEMOKRATIJA ILI SMRT i SVE ZA SRBSTVO – SRBSTVO
NI ZA [TA nemaju temeqa u Svetajni Bogo~oveka Hrista i Wegove
Crkve. Jer, nije Demokratija ìvot, nego je Hristos ìvot. To jedno;
a drugo – na{a narodna poslovica veli: “Sve za obraz, a obraz ni za
{ta”.
Dok se Bogu ne vratimo, nikakve nam zemaqske sre}e biti ne moè.
A koliko smo ovakvim partija{ewem daleko od tog ciqa, pokazuje
slede}i slu~aj. U jedan srbski manastir do{la, pre izbora u decembru
1990, grupa lokalnih vo|a partija koje se deklari{u kao nacionalne
i svetosavske. Bila slu`ba, bila nafora, a posle svega seli oni za
trpezu sa igumanom, pa naduga~ko i na{iroko po~eli da pri~aju kako
}e, ako oni dobiju izbore, u Srbiji sve krenuti na boqe. “Moè biti”,
veli otac iguman, “ali uvek treba znati da bez Pravoslavqa ni{ta
ne}e i}i”. Tek tu po~e{e da govore ~elnici: kad oni do|u na vlast,
Srbija }e odmah postati pravoslavna, kakva je i bila. Otac iguman
ih pogleda, pa pita: “Dobro, bra}o Srbi, a posti li koji od vas poste
koje je Crkva propisala?” Nastade tajac. Niko ni ne pogleda u monaha,
a kamo li da progovori. Opet on: “U redu, ne postite. A ho}ete li,
ako èlite dobro svom rodu, u ime Bo`je, po~eti da postite?” Opet
muklo }utawe. Niko ne odgovara. “Onda”, zakqu~i iguman, “pi{ite da
je propalo. Nema ni{ta od pobede na izborima”. I zaista; komentar
je suvi{an.
Idol ekumenizma
Na àlost, i me|u nas se, na ~isto crkvenom planu, uvukao opasni
“moderni” duh, duh protivan Duhu Svetome koji je govorio kroz svete
apostole Hristove i velike oce Crkve. To je duh ekumenizma kojim
savremeni nara{taji poku{avaju da zamene istinsku brigu i qubav
prema inoslavnim hri{}anima i neznabo{cima. Pod izgovorom da
treba ujediniti pravoslavne s davno odeqenom bra}om (rimokatolici,
protestanti, pa i predstavnici drugih religija) de facto se tvrdi
da ne postoji JEDNA, SVETA, SABORNA I APOSTOLSKA
CRKVA PRAVOSLAVNA. Ta tvrdwa (“u~ewe o granama”, itd.) jeste
SVEJERES koja razovaplo}uje Vaplo}enog Logosa Bo`jeg, nastoje}i
da mu oduzme Wegovo Telo – Crkvu kojoj, po blagodati Bo`joj, pripada
i srbski narod. Time se direktno nasr}e na Istinu. A moèmo li
mi, gre{ni i mali, protiv Istine? Moèmo li da razorimo ono {to
Apostoli i Oci ustanovi{e i preda{e nam kao blago sve{tenih
dogmata i kanona? (Pravila, recimo, 45, 46 i 64. Svetih Apostola,
Pravila 32, 34, 37, 38, 39. pomesnog Laodikijskog sabora; Pravilo 84.
[estog vaseqenskog sabora, itd. Ne pravila kao pravila, no sam Duh
Bo`ji protivi se tome). Te{ko nam je protiv Bodila, protiv Hrista,
pra}ati se. Ne smemo se nikakvim zemaqskim razlozima pravdati, ma
{ta o tome mislili, Istina Hristova je iznad svega. Nedavno su, na
àlost, u jednoj na{oj eparhiji dràne ZAJEDNI^KE MOLITVE
sa rimokatolicima i predstavnicima muslimanske veroispovesti
(a otac Justin Bogomudri kaè da je apostolska zabrana molewa s
jereticima “JASNA I ZA KOMARA^KU SAVEST”). Razlog ovih
molitava: mir u biv{oj Jugoslaviji. Ali, ne moèmo tako mir dobiti.
Gospod je mirodavac, po Svom nela`nom obe}awu. Mir se zadobija
samo po{tovawem Wegovih ìvotvornih zapovesti i ~uvawem
Svetog Predawa, a ne sentimentalisti~kim, naopako shva}enim,
ekumenizmom. Gospod je preko proroka Isaije rekao da NEMA MIRA
BEZBO@NICIMA. Ako se ne ~uva istinska pravoslavna pobo`nost,
ako se ne misli i ne di{e Duhom Istine, TE[KO NAMA: tek tada
ne}e biti mira, tek tada }e nas muke i nevoqe sna}i. Ekumenisti~ka
idolatrija, rekosmo ve}, otrovnija je od sviju drugih, jer je bolest ne
du{evna-telesna, nego duhovna. Ako i duhovno obolimo, zaboravqaju}i
ko smo i odakle smo, AVAJ NAMA! Razmi{qajmo o tome dok nije
prekasno, proveravaju}i svoje misli mislima Apostola i otaca na{ih,
mislima Svetog Save na{eg koji je s inovernima sara|ivao na planu
kulture, ali ne i kulta.
Umesto zakqu~ka
Kao {to ~esto satana uzme lik angela svetlosti, tako se ~esto i
idolatrija maskira sveto{}u i ~estito{}u. Nekolike od tih maski
poku{ali smo da strgnemo u prethodnim poglavqima ovog na{eg teksta,
tek nazna~uju}i mogu}e pravce razmi{qawa. Zanimqivo je, rekosmo,
da se najve}i broj pogre{nih tuma~ewa istina na{e preda~ke vere
maskira pod imenom Svetog Save, Oca i Pastira srbskog. To je velika
opasnost za sve nas, jer ako se la` prihvati za Istinu, Istina – Isus
Hristos – moè se od nas udaqiti i ostaviti nas u idolopokloni~koj,
svepogubnoj tami na{oj.
Iskreno se nadamo da ovaj skromni, mucavi tekst niko ne}e shvatiti
kao zlonamerno kritizerstvo, ve} kao vapaj koji se morao probiti u
svet, po sili unutra{weg pritiska.
@eqa je na{a da se vaskoliko Srbstvo zaista na|e na putu Bo`jem, i
nada je na{a da }e tako biti; verujemo da oni koji Svetosavqe tuma~e
pogre{no, hoministi~ki, ne ~ine to iz zle namere, ve} po inercijama
pro{losti.
Neka bi Sve~ovekoqubivi Gospod prezreo sva na{a sagre{ewa, i
blagoslovio nas na daqe pravoslavne podvige. Jer, samo u Wemu i
Wime na}i }emo Put, Istinu i @ivot; i samo u Wegovom prisustvu
popada}e svi idoli, dela ruku qudskih.
Logos 1-4/ 1994.
MOMCI OBRIJANIH GLAVA U BEZGLAVOJ SRBIJI
Srbiju su preplavili momci obrijani do glave. Oni su, fakti~ki

ili u nameri, kriminalci. Na TV “Politici” je prikazivana serija
“Crni biseri”. Voditeq je dovodio mlade i otka~ene, wihove roditeqe,
rodbinu i prijateqe. Oni su postali idoli pokolewa: o ìvotu
ne misle, misle o brzini, o oru`ju, o nadmudrivawu s policijom.
Buntovnici bez razloga, ali buntovnici koje svaka bezbo`ni~ka
vlast voli: {to vi{e takvih kriminalaca, radikalnih nihilista,
to narod duè u ropstvu. Kneleta (da li ga se jo{ uvek neko se}a?)
je lako stvoriti i ubiti; on je glineni golub o~ajawa. Kad jednom
narodu, jednoj mladosti, ideal postanu kriminalci, vlast ne treba da
se boji. Ona se boji veronauke u {kolama, a qudi kakav je Knele – neka
se hiqade. Nekad omladinske brigade, a sad omladinske bande. To je
od istog duha: brigade su zidale Vavilonsku kulu komunizma, a bande
razgra|uju, raznose ostatke gra|evinskog materijala. Tako to biva;
kao {to kaè Sveti Vladika Nikolaj – ako su roditeqi ratovali
protiv Boga, deca }e ratovati me|usobno. Kad roditeqi sahrawuju
Boga (a to su, po dolasku Tita na vlast, Srbi radili {irom svojih
zemaqa), wihovo potomstvo se ra|a duhovno mrtvo, sa grobnim zadahom
iz usta. Smrt je bolest od koje smo oboleli, gospodo porotnici. A
od we ne}ete na}i leka u apotekama. Smrt udi{emo, jedemo, pijemo;
smr}u gledamo i mislimo. Zato nam je sve teè: hteli bismo da
ìvimo, makar jo{ malo, da bismo uìvali u punim samoposlugama,
u letovawima i zimovawima; hteli bismo da gledamo TV i slu{amo
turbo-folk... Ali, ne vredi. Pro{la je mladost bezbri`na, dok je drug
Tito putovao po Africi, a svaki crnac iz Bantustana znao da kaè
“Jugoslavija”. U Beogradu, prestonici ~iji je obraz uvek morao da bude
svetao, kako je major Gavrilovi} 1915. zapovedio svom puku i nama,
vi{e ni crnci ne studiraju, bar ne u onolikom broju. Sic transit gloria
mundi! (Jedan poznanik, zga|en jugonostalgijom svih boja, a crvenom od
srbske krvi, kaè: “Uzdam se, ne kao Du~i}, u Boga i Srbstvo – vidi{
i sam {ta je od Srbstva s ove strane Drine ostalo... Ja se uzdam u Boga
i mr`wu Hrvata, veruju}i u wenu demonsku silu, koja nikad ne moè
da se pomiri sa obnovom zajedni~ke srbsko-hrvatske dràve... A {to
se nas ti~e, mi smo toliko otupeli da me ni êtvrta Jugoslavija ne bi
za~udila”).
Kriminalci...
I ~udovi{na, neshvatqiva javnosti, ubistva: pro{le godine, u jesen,
u selu Vu~kovici kod Gu~e, devojka je do{la nakon {to je u wu u{ao
duh, i rekla je roditeqima da je ona – “bog”, traè}i da joj se obra}aju
sa “Gospode Boè”. Odmah posle toga, naredila je ocu i majci da spale
wenu baku, tvrde}i da je baka – “satana”. Tri dana su mu~ili nesre}nu
staricu, a zatim je, igraju}i goli oko vatre, spalili...
A de~ko s mitraqezom, koji ubije celu porodicu, da bi na kraju ubio
samog sebe? Sedmi razred osnovne {kole, lep kao upisan, uzima
mitraqez i puca. Niko ne zna – zbog ~ega. Bilo je to normalno, ìvahno,
svima drago dete. Mesto: Pavino poqe kod Bijelog poqa.
Nedavno je drugarica potpisnika ovih redova imala stra{no iskustvo:
posle bdenija koje je, u patrijar{ijskoj kapeli, sluìo Patrijarh
Pavle, a uo~i Svetog Simeona Miroto~ivog, ona je po{la ku}i. Nasred
no}nog Beograda pri{ao joj je mladi} stra{nog pogleda (i on je,
verovali ili ne, bio u crkvi!) i rekao: “[ta vi, pravoslavci, mislite,
ko ste? Mislite da }e vam taj va{ Bog pomo}i? Mi, satanisti, }emo
vas nau~iti pameti... Uskoro }e ovuda krv te}i potocima”. Sre}om, tu
se na{ao jedan dobronamernik, koji je devojku za{titio od nasrtaja, i
otpratio je do ku}e.
Verovatno se niko ne se}a Aleksandra Milesa, jednog od prvih javno
razotkrivenih satanista na teritoriji biv{e Jugoslavije. On je
osamdesetih dejstvovao u Zagrebu – krao vredne kwige iz Sveu~ili{ne
biblioteke i uni{tavao ih. Kad su mu sudili, najavio je tako|e da }e
ovom zemqom krv te}i potocima...
Satanisti u mnogim mestima Srbije sve su ja~i... Skrnave svetiwe,
bore se protiv Boga, `rtvuju pse i ma~ke... Ko je slede}i?
Bezbo`ni qudi (a mnogi Srbi su, avaj, vi{e ili mawe bezbo`ni –
vera im se svodi na no{ewe slavskog kola~a jednom godi{we u crkvu)
nikako ne mogu ovo da shvate. Naravno da ne mogu – re~ je o trijumfu
demonizma, koji dolazi nakon komunizma. Ne}emo veronauku u {kolu
– evo nam |avoimanih momaka i devojaka, biv{ih “Titovih pionira”.
Da li }e iko (osim na Stra{nom Sudu Boìjem) odgovarati za milione
poklanih du{a, za milione zatrvenih savesti, za milione drhtavih,
golu`dravih grudi koja su od maj~ine utrobe puwena otrovom laì,
prevare, mr`we? Ho}e li ijedna od roditeqki odgovarati zbog nebrige
i nemara prema sinovima i k}erima, zbog ~asova provedenih pred
ogledalom u spremawu za izlaske, provode i uìvawa, za bestidno
kikotawe i bludni~ewe, dok su deca ostajala sama, zaboravqena,
bez i~ije brige i tople re~i? Ho}e li ikad odgovarati oni o~evi
koji su vaspitavali svoje naslednike da obmawuju, da nemilosrdno
grabe napred, u~e}i ih da se po novcu meri koliko je ko vredan? A
nastavnici i profesori, ~ije su ruke ogrezle u krvi de~jih du{a, koji
su punili umove svojih |aka Marksom i Lewinom, “skokom iz carstva
nu`nosti u carstvo slobode”, koji su se rugali pri~e{}enoj deci i, da
bi dokazali svoju “klasnu svest”, na Veliki Petak mazali deci usta
slaninom? Znam da su sve ovo retorska pitawa. Ali momci obrijanih
glava, momci koji pucaju i ne misle, razni satanisti i ludaci, jesu
stra{ni odgovori na ta pitawa.
I ~udimo se za{to grmi na Svetog Savu.
(ûdili smo se svega dva dana, a zatim – zaboravili... Oti{li da
{vercujemo cigare, ukqu~ili TV na kome ple{u polugole divqaku{e,
“zvezde na{e estrade”, nastavili da ~itamo horoskope i verujemo u
vraxbine i magiju...)
“Grom zagrme na Svetoga Savu, /usred zime, kad mu vreme nije,/ potrese
se zemqa od Istoka,/ da se Srbqi na oru`je diù,/ al’ se Srbqi dignut
ne smjedo{e...”, kaè vidoviti slepac na{ih gusala, Filip Vi{wi}.
Ali ovog puta grom je grmeo da bi Srbe pozvao na duhovni ustanak, na
kona~no otre`wewe od pijanstva grehom i smr}u... Grmeo je zbog 150
000 abortusa godi{we samo u Srbiji, zbog tolikih narkomana, zbog
feministkiwa koje su se rugale svemu svetom i ~estitom, isti~u}i
parolu: “Mawe Crkve, vi{e prezervativa”... Grmeo je zbog truleì u
nama i oko nas, zbog razorenih porodica, zbog okretawa Srba sektama
i praznoverju koje je poprimilo masovne, stravi~ne razmere...
”Pogledi”, 1995.
TAJNA KRVI
Qudi mogu biti bra}a samo po krvi: ~itava nam istorija Crkve
(a prava istorija i nije ni{ta drugo do istorija Crkve) to svedo~i.
Tri su vrste krvi kojom se qudi bratime: Hristova, rodbinska i tu|a.
Bratstvo po krvi Gospodwoj je jedino va`no, neraskidivo, netrule`no;
samo Bogo~ovekom smo svagda JEDNO; samo evharistijska â{a je
izvor i uvir neuni{tivog zajedni{tva. Ako smo bra}a tek biolo{ki,
osuje}eni smo, pobe|eni unapred – smrt nas ~eka iza svakog bratskog
zagrqaja, a utroba koja nas je rodila, kako je govorio Sveti Justin
]elijski, ro|ena je sestra groba. Me|utim, postoji i TU\A KRV, krv
po kojoj se qudi mogu bratimiti – ne u Hristu, ne po majci i ocu, nego
po skupa izvr{enom ubistvu, po zlo~inu koji vapi do neba, po bezakowu
u~iwenom u ime na{eg MI... Stra{no je govoriti o ovoj tajni, ali se
mora.
Ne smemo pre}utati ono {to se zbiva oko nas.
A znamo {ta se zbiva. Znamo za svesaìù}i plamen rata koji bukti
na teritoriji one ~udovi{ne tvorevine koja se zvala Jugoslavija i
koju kao da je sam demon smi{qao da bi postala grobnica duhovna i
telesna za milione qudi. Znamo za krv koja te~e ovim tlom ve} tre}i
put u XX stole}u – svaki put izviru}i iz najdubqih tmina podqudskog,
zverskog, neobjasnivog.
Jugoslavija je, voqom svetskih antihri{}anskih snaga, nastala
da bi bila zajednica Ju`nih Slovena sve tri vere: pravoslavne,
rimokatoli~ke i muslimanske. Ju`ni Sloveni su, znano je, “bra}a po
materi” – u isto vreme su se javili na Balkanu, sli~no govore, srodne
su im rasne osobine. Najve}i broj muhamedanaca i nezanemarivi broj
rimokatolika biolo{ki su jo{ prisnije povezani sa pravoslavcima
nego sa svojim bra}om po veri – oni, naime, poti~u od potur~enih
i pokatoli~enih pravoslavnih Srba. Reklo bi se: lepa prilika za
zajedni{tvo. Ali... Ali, kada je la` jugoslovenstva (kao i svaka la`
- nedugove~na) pokazala svu svoju gnusnost, kada je Jugoslavija propala
(i prva, i druga), videlo se da nema bratstva. Iz dubine du{a sle|enih
mr`wom i zlom {iknulo je koqa~ko ludilo genocida. Doju~era{wa
“bra}a po materi” na naj~udovi{nije na~ine krenuli su u pohod
protiv pravoslavnih: maqevi, kame, gasne komore, pe}i, bajoneti,
meci, konopci, ~elik, vode, drve}e – sve je trebalo pretvoriti u
oru|e uni{tewa onih koji su se krstili sa tri prsta i pri~e{}ivali
Jagwetom Bo`jim*. Tu je za~eto bratstvo po tu|oj krvi, ono bratstvo
koje je tako skamenilo du{e hrvatskog i muhamedanskog ìvqa i
onemogu}ilo mu da shvati stra{no, nadzemaqsko zlo koje su po~inili
wegovi. I nepokajano zlo se ponovilo u jezama sumraka Titove
Jugoslavije.
I danas te~e krv. Na àlost, ~ak i Srbi, negda hri{}anski vitezovi,
obezboèni i razsvetosavqeni, ne umeju da ostanu na blagodatnim
visinama svoje ~ojstvene pro{losti: iako mawe nego “tamo”, i me|u
wima ima zlikovaca, qudi koji cvele neja~ i ubijaju nevine. Broj ovih
odroda, verujemo, nije veliki: ali ih ima... Po prvi put me|u Srbima
javili su se i ideolozi “krvi i tla” koji dokazuju kako je “boqe mi wih,
nego oni nas” i nude nam da se zbratimimo na TU\OJ KRVI... Oni
preziru krv Gospodwu, izlivenu za nas na Krstu, Krv koja je molila
Oca da oprosti svima {to je proli{e, jer ne znaju {ta rade; oni
odbacuju krv Svetih Mu~enika od apostolskih vremena do danas, pa
i krv Svetih Srbskih Stradalnika i za veru zato~nika – kosovskih,
onih pod turskim ropstvom, onih iz svetskih ratova, logora{a,
utamni~enih, uznika, na ko~eve nabijenih, poklanih, spaqenih...
Za{to? [ta ovovremenog ~oveka navodi da bude èdan tu|e krvi?
Irski kwièvnik Xejms Xojs je, uo~i Prvog svetskog rata, objavio
zbirku pri~a “Dablinci”. U jednoj od pri~a, pod naslovom “Mrtvi”,
on daje dijagnozu vremena u kome ìvimo. Glavni junak povesti, ~ovek
koji je godinama mislio da voli i da je voqen, shvata da se varao.
Stoje}i kraj prozora i gledaju}i kako sneg veje u suton, prekrivaju}i
prirodu i dela qudskih ruku, s bolom koji nema snage da se izvije u
krik, ponavqa u sebi: “Svi smo mi mrtvi”... Aveti... Utvare...
Mrtvi jer ostali bez Hrista, @ivota Ve~nog i Istinitog...
Mrtvi jer izgubili su zajednicu Tela Gospodweg...
Mrtvi jer lutamo van Crkve, Doma O~evog...
A da bi mrtvi oìveli, potrebna je KRV. Setimo se samo Odisejevog
silaska u ad. Da bi prizvao vra~a Tiresiju, ~iji se duh nalazi u tami,
on mora da zakoqe ovcu i ovna: tek tada, zanete sveìm mirisom i
toplinom prolivenog rumenila, aveti dolaze da stanu pred Odiseja.
Jasno je, dakle: kad ~ovek postane avetan, raz-sredi{ten, on se u
postojawe mora vratiti izlivawem/ ku{awem ìvotvorne te~nosti.
Zato ovoliko ubila~kog nagona u savremenicima. Dvadeseti vek bi se,
vi{e od bilo kog drugog stole}a, mogao nazvati KRVO@EDNIM. Ne
samo da se ratovalo, nego se U@IVALO u ratovawu; ne samo da se zlo
~inilo, nego se u zlu u~estvovalo svim bi}em svojim. Priznajmo ovu
te{ku istinu: bez pri~e{}a Hristom, qudi se pri~e{}uju tamom i
satanom. U ratu, u nevoqi, u grani~nim stawima stvarnosti ne pomaè
moral, bonton, bele rukavice, ugla|enost: tad, kad zver u nama ri~e i
luduje, samo Gospod moè spasiti du{u da ne izdahne u ~equstima te
zveri. Dana{we ~ove~anstvo, odbijaju}i da se vrati Hristu, sve vi{e
se utvr|uje u svom bratstvu po zlo~inu; ubijaju}i nevine i rastrù}i
proroke, gone}i od sebe svaki trag svetlosti Gospodwe, ono misli da
sluì Bogu...
Stradalnik na{, Isus Hristos, Jagwe zaklano od postawa sveta, jeste
najpouzdaniji Svedok da se stradawem i samo`rtvovawem dostiè
carstvo Nebesko. Ako ho}emo da hodimo u svetlosti ìvih, ne
zaboravimo zna~aj Krvi Wegove: wome okupani i umiveni, odole}emo
tami “kraja veka”.
1993.
[TA SLU[AMO I [TA NAM SE DE[AVA
Od stawa muzike u jednom narodu zavisi stawe tog naroda. To

su znali svi drevni mudraci: od Platona do Konfu~ija. O tome u~i
Pravoslavna Crkva. Psihijatrija zna da blagotvorna melodija pomaè
u le~ewu du{evnih bolesti – to se zove muzikoterapija. Na{ veliki
pesnik, Mom~ilo Nastasijevi}, govorio je da je jadan narod uni{ten
ako mu uni{te materwu melodiju...
Srbski narodni poj je izraz srbske du{e, one duboke i setne du{e koja,
kad zapoje “Oj, Moravo”, peva u stvari o ne~em neizrecivom, o tome da
“ne{to tajno ima/ na zemqi i na nebesima” (Danojli}). Srbska pesma
je ~edna, kao i srbska igra, kolo, u kome nema isticawa pojedinca, nego
je re~ o sabornom pregnu}u svih koji su se u kolo uhvatili.
Kada je u Srbiji pobedilo bezbo`ni{tvo i kada se, kako kaè Vladika
Nikolaj, zavr{ila “istorija Srbadije a po~ela istorija manguparije”,
tada je jedan od prvih zadataka nove kulturne politike bio obra~un
sa materwom melodijom. Nastala je tzv. “novokomponovana muzika”,
koja je spoqa jo{ pomalo li~ila na onu izvornu, ali se po duhu od
we razlikovala. Primer: u pesmi “Odakle si, sele?”, u kojoj mladi}
i devojka razgovaraju, ona kaè da je od Kru{evca, i da se to vidi po
wenom odelu. Predratna verzija (mladi}eve re~i): “[to odelo kaè,
ne bi verovao/ da ti nisam, sele, u o~i gledao”. Posleratna verzija:
“[to odelo kaè, ne bih verovao,/ da te nisam, sele, svu no} milovao”.
Tada, posle rata, u skladu sa novim “moralom”, pevalo se: “Moj kolega,
demokratija je,/ qubi curu, ne pitaj ~ija je”.
A zatim su i melodije i ritmovi izmeweni; poruke pesama postale su
otvoreno nihilisti~ke. Recimo: “Uzmi sve {to ti ìvot pruà, danas
si cvet, sutra uvele ruà”. Nema ni~ega osim ovog i ovakvog ìvota,
ìvota posle koga nastupa ve~ito ni{tavilo...
Po~etkom devedesetih, kada je sveukupni raspad Srbstva nastupio,
prona|ena je kona~na formula za muzi~ko slu|ivawe srbskog naroda,
turbo – folk. Kombinacija divqih azijatskih ritmova i melodija
i elemenata rok ritmova, uz vulgarno ~ulno obla~ewe i pona{awe
izvo|a~a i izvo|a~ica (narodski re~eno – pevaqki), od kojih mnogi
ne bi umeli da pevaju da im nije savremene tehnologije pretvarawa
glasovnog ni~eg u glasno ne{to, dala je doma}e ~udovi{te za “zabavu
miliona”. Na{e peva~ice, raznorazne Cece, Dragane, Jami, Karleu{e
po~ele su da se nadme}u u nepristojnosti i prostakluku; i to nadmetawe
traje do dana dana{wega. Kaù da turski du}ani u Stambolu odjekuju
od turbo-folka sa srbijanskih prostora: Turci su u srbskoj muzi~koj
industriji prepoznali sebe i svoje nasle|e...
A tekstovi? Apstrahujmo sramotne asocijacije i razne vrste seksualne
razuzdanosti... Pomenimo razne vrste satanisti~kih “{e}erlema”
koje se prodaju kao “narodna muzika”. Jedna, na primer, peva: “Umri
mu{ki na moj znak,/ ne pla{i se, budi jak/, slava mrtvima!”; a drugi
dodaje: “Ako ima pakla,/ Ja }u tamo biti,/ sa |avolom crnim kolo }u
voditi./ Kolovo|a |avo, a na kecu ja,/ sudbina se moja od ro|ewa zna”.
Zamislimo jednu takvu pesmu koju neko naru~uje na vesequ – ispra}aju
u vojsku ili na svadbi! To je, sada i ovde, gore od svakog blek-metala i
rok-satanizma. Jer je masovnije..
Osnovna osobina ovih “narodwaka” je bahatost. [to je narod
samouvereniji i bahatiji, to mu je propast blià, kaè Sveto Pismo.
Tako je Baja Mali Kninxa, uo~i propasti Srbske Krajine, pevao:
“@ivje}e ovaj narod/ i poslije usta{a. Jer i Bog je Srbin,/ nebesa su
na{a”... Sada taj isti Baja peva: “Ne verujem svojim o~ima/ ti i ja pred
oltarom/ Ciganka nam sve pogodila”...
Nije mali greh pevati bogohulne i skaradne pesme i veseliti se uz
bestidnu, divqu muziku; nije mali greh odre}i se sebe i svoje materwe
melodije; nije mali greh okrenuti le|a Bogu, a lice |avolu, i skakati
uz pesme koje kao da pi{e i komponuje sam satana. Komunisti~ki
pokroviteqi Draga~evskog sabora truba~a, bezbo`nici koji su
èleli da na{u narodnu tradiciju preina~e, stavili su ovaj va{ar
krkanluka i trubqewe do besvesti usred Gospojinskog posta – ni to
nije mali greh... I ko zna koliko drugih greha, znanih i neznanih, mu~i
du{u ovog jadnog, napa}enog i prevarenog naroda! Ali, za sve grehe
postoji lek: POKAJAWE, PROMENA I OBNOVA UMA I SRCA,
POVRATAK BOGU I SEBI. Bili smo plemeniti i vaqan narod,
koji je umeo i da se veseli i tuguje; postali smo narod raspolu}en,
li{en vertikale, narod nemo}an da prepozna i razlikuje istinu od
laì. Od na{eg pokajawa zavisi ho}emo li ponovo biti ono {to smo
bili; ako ne budemo, ako se ne urazumimo i ne shvatimo da smo se
strmoglavili u bezdan laì i naopakosti, nema nam spasa. Dvanaest je
ve} odavno pro{lo. Ako nismo uspeli da se urazumimo da podne, onda
bar uznastojmo da izbegnemo pono}.
Odrecimo se muzike koja nije na{a i obnovimo materwu melodiju.
TURBAN-FOLK
Novokomponovana narodna muzika je bila jedna od na~ina

za obezboàvawe srbskog naroda. Ova tvrdwa bi se mogla mnogima
u~initi ~udnom, neobi~nom, preteranom, kad ne bismo znali da
u sistemima koji su i Isto~noj Evropi do{li posle ateisti~kih
revolucija nije bilo ni~eg slu~ajnog u borbi protiv Boga i zakona
Boìjeg. Naravno, svemu su pomogli mediji, zahvaquju}i kojima je,
da parafraziramo nacisti~kog zlikovca, propagandistu Gebelsa,
sto puta ponovqena la` postojala – “istina”. îtavi TV-projekti
su pravqeni da bi se u narodu uni{tili tragovi patrijarhalnog,
hri{}anskog morala pro{losti (jedine pro{losti s kojom je Srbima
mogu}a budu}nost). Tako su se, u “Qubavi na seoski na~in”, izrugivali
~ednosti, name}u}i selu postulate tzv. “seksualne revolucije”. Sve je
bilo veoma suptilno: potpisnik ovih redova se se}a kako je na zidu
u jednoj od seoskih ku}a u TV seriji stajala “kuvarica” sa izvezenom
prase}om glavuxom i natpisom “U Srbiji se ne posti”. Falsifikovani
su narodni obi~aji. Tekstovi novokomponovanih “narodnih pesama”,
stvorenih radi manipulacije beslovesnim masama (jer kad ostane bez
Logosa, Slova Bo`jeg, Hrista, ~ovek obeslovesi), propagirali su novi
pogled na svet, novi, jo{ stra{niji od ideolo{kog, hedonisti~ki
ateizam: “Uzmi sve {to ti ìvot pruà,/ danas si cvet, sutra uvela
ruà”, “Moj kolega, demokratija je,/ qubi curu, ne pitaj ~ija je”.
Turbo-folk je metastaza “novokomponovanog duha”, kona~no razro|ewe
sa materwom melodijom. Divqi, surovi ritmovi, bestidno pona{awe
na koncertima, jo{ bestidniji TV-spotovi i, kao vrhunac propasti,
re~i i refreni, tipa: “Koka-kola, malboro, suzuki,/ diskoteke, gitara,
buzuki,/ to je ìvot, to nije reklama./ Nikom nije lep{e nego nama”
(za to vreme, Srbi u Srbskoj i Krajini ginu, Srbija materijalno i
moralno propada); “Prevara, prequba, to je ìvot moj”; “Zbog tebe
bi vila izgubila krila/ i svetica svaka postala bi laka,/ pa kako
ne bih ja?”; “Mi smo ve{tice, najboqe drugarice”... Skoro da nema
pesme u kojoj se ime Bo`je ne koristi u najcrwem mogu}em kontekstu,
a stihovi stihoklepaca turban-folka iskazuju ~este simpatije prema
|avolu. Taktika “zaglupquj, pa vladaj” funkcioni{e boqe nego ikad;
svi TV i radio-programi puni su duhovnog otrova. Najopakiji u~inak
hedonisti~ki ateizam turbo-folka ima na du{e mali{ana: dece od
pet, {est, deset godina, koji i ne znaju}i {ta sve to zna~i, pevu{e
tekstove “estradnih zvezda”.
Naravno, muzika nije jedini, ali jeste jedan od bitnijih problema s
kojima Pravoslavna Crkva treba da se suo~i, posve}uju}i Bogom joj
povereni narod i vode}i ga ka putu spasewa. Ona mora da taj narod
izvu~e iz duhovnog blata i propasti u kome se sada nalazi, i da ga povede
ka Suncu Pravde, ka Hristu, a bi da parafraziramo Svetog Vladiku
Nikolaja, istorija manguparije ponovo postala istorija Srbadije. Sa
materwom melodijom srbskog iskona dana{we, raslabqene i zbuwene
Srbije moè povezati jedino Sveta Majka Crkva.
ZA[TO SRBIJA NE VASKRSAVA?
Ruski kwièvnik Leonid Andrejev napisao je pri~u “Ben

Tovit”. Ona govori o ~oveku iz jevrejskog plemena koji je, ba{ dok
su raspiwali Gospoda Isusa Hrista, patio od zuboboqe. I ta ga je
zuboboqa toliko obuzela da je zaboravio na sve, osim na samog sebe, pa
se qutio kad su ga ~lanovi porodice molili da baci poneki pogled na
Pravednika Koga su vodili na Golgotu. Najve}a patwa u istoriji roda
qudskog, patwa koja je pokrenula sve stihije, u du{i Ben Tovitovoj nije
izazvala nikakvog “mre{kawa”. Jeftino, }iftinsko zanimawe svojim
“problemima”, egoisti~ko prezirawe tu|eg, istinskog stradalni{tva
– to je tema pri~e “Ben Tovit”. To je, naàlost, i jedna od tema ovog
skromnog razmi{qawa o savremenom stawu Srbstva.
Nekada se ìvelo i mislilo druk~ije, poru~uju nam zlatna stole}a
srbske istorije. @ivelo se i mislilo saborno: Srbi su se sabirali
uvek i svagda, oko malih i velikih poslova, oko sada{wih i budu}ih
zadataka. Pre svega, sabirali su se u hramovima na slu`bi Bo`joj, na
Svetoj Liturgiji koja je molitveno objediwavala ìve i upokojene;
sabirali su se zatim i na mobama, prelima i poselima, na va{arima
i zborovima; sabirali su se kad litija prolazi kroz selo, kad se dvoje
mladih sjediwuju u svetiwi bra~ne zajednice, kad se deca kr{tavaju,
ali i kad neko od seqana umre. Dok je ovako bilo, saborom se disalo
i mislilo, ose}alo i stvaralo. Ovaj duh sabranosti i sabra}enosti u
Hristu, narodu je, preko svog omiqenog sluge Svetog Save, podarila
Sveta Trojica, isto~nik i utoka svakog zajedni{tva, nebeskog i
zemaqskog. Tako je bilo i u zlatnom Sredwem veku, za vreme blagovernih
Nemawi}a; tako je bilo i u tminama turskog ropstva. Ogaw saborne
qubavi zapalio je plamen Kara|or|evog ustanka i Milo{eve vojne
za slobodu. Kroz dveri pravoslavnog zajedni{tva trijumfalno su
prolazili Srbi dok su im na ~elu bili ~estiti vladari iz dinastija
Petrovi}a, Obrenovi}a, Kara|or|evi}a. Silna duhom i vrlinom bila
je Srbija koja je preìvela Golgotu – 1912 – 1918; toliko silna da joj
je Gospod darovao i ostvarewe vekovnog sna: ujediwewe svih srbskih
zemaqa.
Taj sve{teni na~in ìvota po~eo je, me|utim, da i{~ezava ~im se mir
koliko-toliko utvrdio. “ôvekoubica od iskoni”, |avo, ve~iti seja~
razdora me|u qudima, i me|u Srbe je uneo smutwu uzdiù}i posred
wih idola politike. Politika je prestala da bude sredstvo kojim
se narodni mudraci sluè da bi svojoj bra}i omogu}ili opstanak i
napredak na balkanskoj vetrometini. Postala je strast, zbog koje se
laè i krade, a susedi tuku i krve, zbog koje se zaboravqa i “rod i
pomozi Bog”. Srpstvo se partijski podelilo i zavadilo; zaboravqeno je
Sveto Predawe po kome samo sloga Srbina spasava. U takvom ~emernom
partizanstvu (re~ “partizanstvo” ozna~ava ostra{}eno partija{ewe)
po~eo je Drugi svetski rat, rat u kome nismo ginuli samo telom, nego i
du{om. Iz tmine su izronili bezbo`ni Kaini koji su u ime ideologije
po~eli da uni{tavaju sve sveto i ~estito u narodu. Nije slu~ajno da su
oni, satanisti preru{eni u angele svetlosti, sebe zvali partizanima
– doista su bili plod predratnog stranka{tva, prizemnog i plitkog
u borbi za ovda{wicu, za carstvo zemaqsko. A kad su oni, {to silom,
{to prevarom, a {to zbog grehova narodnih, osvojili vlast, po~ela je
Golgota na{a, nevi|ena ni u najstra{nije dane ropstva pod Turcima.
Turci su, naime, nasrtali na telo Srbinovo – na wegovu dràvu i
dru{tvene slobode; bezbo`ni tirani su pak, pored svega ostalog,
ubijali du{u Srbstva – veru i Crkvu.
Tako je bilo godinama, do nedavno. I mada jo{ uvek tragova vladavine
tih tirana ima, i mada wihovi potomci nastoje da, kako-tako, “zakrpe”
stari sistem, ipak je novi dah zastrujao Srbijom. Narod se probudio
iz letargi~nog sna i po~eo da se se}a svoje stare slave: prizvali smo u
svest Nemawi}e i wihove zadu`bine, Kara|or|a i Petra I; vratili smo
se slavskoj sve}i i ìtu, a velika ve}ina je prestala da pravoslavqe
posmatra s podozrewem, kao “opijum za mase”. Uspravi{e se pogrbqeni,
po~e{e da gledaju slepi, ~uli su melodiju predaka oni koji su do ju~e
bili gluvi. I zaista: da je ovaj polet odoleo isku{ewima partija{ewa
i plitkog politikantstva, gde bi nam bio kraj? Ali... ali, nije se
odolelo. Partije su nikle kao pe~urke posle ki{e, i Srbstvo je, umesto
povratka Hristu i Svetom Savi, po~elo da se klawa “liderima” ove
ili one stranke.
Nije bilo pokajawa. Nije bilo obnove uma i srca. Nije bilo uzajamnog
celivawa rana. Umesto da je svetilnik i vodiqa preporoda, Crkva
je osu|ena da bude “folklorni privezak” (stranke, svaka na svoj
na~in, “tuma~e” pravoslavno hri{}anstvo, zaboravqaju}i pri tom da
su ga Sveti Oci ve} vekovima ranije protuma~ili i predali nama).
Organizam narodni razboleo se na smrt. Previdev{i ~iwenicu da se
nalazimo na duhovno-istorijskoj prekretnici, kad se moramo pod hitno
opredeliti kome }emo se privoleti carstvu, na{li smo se o~i u o~i s
raspadom Jugoslavije i bili smo gurnuti u krvavi rat za koji ni u kom
pogledu nismo bili spremni. Rat se razbuktavao, dràva se rastakala,
Otaxbina gubila svoje sinove – a Srbima nikako da padne na pamet
da prizovu Gospoda Svoga i pokajni~ki zavape za opro{tajem. Sada je
Srbstvo na kolenima: vi{e no ikad, ostavqeni smo od doju~era{wih
“saveznika” (koliko iskrenih?) i vi{e no ikad u prilici smo da
izgubimo zemqe i krajine za koje su se izborili na{i stari. Koliko
bi bile kobne posledice takvog gubitka, neka svako sam prosudi:
dovoqno de re}i da su mnogi Srbi iz Hrvatske proterani zauvek, i da
oni vi{e nemaju kuda da se vrate. Dovoqno je re}i da Zapad ne èli
da vidi sna`nu dràvu Srbiju, jer mu u integracionim procesima
odgovaraju samo dràve – marionete, igra~ke “novog poretka”.
Ove je to tako, sloì}emo se. Mi smo u o~ajnom stawu, re}i }e mnogi.
Ne pi{e nam se dobro, uzdahnu}e dobrohotan ~ovek. Ali, uprkos
svesti o dubini na{eg pada, sve se zaustavqa na povremenom hukawu i
odmahivawu rukom. Su{tinske brige kao da nema; kao da se tragedija
Srbstva de{ava nekom drugom, a ne nama. Nismo uzalud rekli na
po~etku da je jedna od tema ovog skromnog rada i ta ravnodu{nost
prema stradawu na{e Otaxbine, ro|ene iz molitava i krvi bezbrojnih
pokolewa. Mnogi od nas se pona{aju kao Ben Tovit iz istoimene
pri~e Leonida Andrejeva: kao {to je ovaj }ifta vi{e mislio o svojoj
zuboboqi no o stradawu Nevinog Mesije, tako i mi vi{e mislimo o
svojoj ubogoj svagda{wici, no o zavetima predaka i svetiwama koje
su nam poverene na ~uvawe. U Beogradu mitinguju prevarene devizne
{tedi{e; neke partije vode borbu za “ulazak u Evropu” i tvrde da
Srbija ne sme biti “pravoslavni Iran” (kao da je pravoslavqe ikada
imalo teokratske pretenzije). Vlastodr{ci s umi{qenih visina svoje
gordosti ose}aju se i daqe kao “spasiteqi” i “usre}iteqi” (od kako su
po~eli da se bore za “ideale komunizma” pa sve do danas, oni uvek – i
uvek uprkos ~iwenicama – veruju da su “izbaviteqi”). Omladina je
zbuwena, ali i prili~no ravnodu{na: raslabqena svim vrstama ~ulne
raspu{tenosti, bez jasne religiozne orijentacije mladost Srbije
luta, od danas do sutra, od zadovoqstva do zadovoqstva, zanemaruju}i
svetosavsko i svetolazarevsko opredelewe svojih predaka. Mladi
tro{e svoju snagu na prolazno, na zemaqsko. I tako daqe: ko }e sve
pobrojati? Buja pornografija, otvaraju se kockarnice, kra|a u tzv.
“privatnom biznisu” je “normalna” stvar. Ra|a se sve mawe dece, a sve
vi{e plodova se pobacuje; porodica se zasniva na klimavom temequ
“seksualnih” ili ekonomskih interesa, umesto na Krajeugaoniku
– Hristu Gospodu. Sabornost je puki pojam bogoslovske nauke, a sve
mawe ìvo ose}awe i ìla-kucavica Srbinova. Do{lo de doba onoga
{to je Vladika Nikolaj zvao “vu~jom sebi~no{}u”. A vukovi nikad ne
mogu da budu stado, pogotovu ne Hristovo stado. Vukovi se udruùju
samo u ~opor.
Za{to Srbija ne vaskrsava? Zato {to je puna mrtvih du{a koje odbijaju
da presko~e sopstvene iluzije i vrate se u naru~je Nebeskog Oca. Zato
{to joj ~eda ne veruju kao Majci, nego èle da je iskoriste i odbace
kao prqavu krpu, prodaju}i wenu svetlost u partijskim borbama i
jurewu za vla{}u. Zato {to Srbi ne èle da vide u kakvoj su smrtnoj
opasnosti, nego svako kuka zbog svoje “zuboboqe”.
I dokle tako? Tako }e biti, i jo{ teè, sve dok se ne pokajemo i
umijemo Krvqu i Telom Hristovim, pa, ~isti i u pravdu odeveni, ne
pohitamo na Sabor zemaqske i Nebeske Srbije.
Hilandar, 1996.
SRBIJA U PROVALIJI
(Naricawa nad vestima)
Uvod
Nebeska Srbija: ima li pojma kome su se vi{e izrugivali u
posledwih deset godina no {to je ovaj? Tu sintagmu srbskom jeziku
je podario Sveti Vladika Nikolaj Velimirovi}, ukazuju}i u svom
delu “Srbski narod kao Teodul” na smisao Nebeske Srbije: “ Tu su
oci na{i i praoci sveti/ {to sa krstom ~asnim dostigo{e meti”.
Nebeska Srbija je srbsko naseqe Nebeskog Jerusalima, grada u kome
obitava bezbrojan narod od svakog jezika, kolena i plemena (Otk. 7, 9)
Nebeska Srbija su svi spaseni i Bogom proslavqeni Srbi i Srbkiwe,
kraqevi i ratari, episkopi i vitezovi, majke i sestre, supruzi i
supruge, mu{karci, ène i deca, podvi`nici, mu~enici, ispovednici,
koji svagda bdiju nad na{om zemaqskom Srbijom i gledaju idemo li
i mi za wima u Carstvo Boìje... Za{to su pquvali po toj i takvoj
Nebeskoj Srbiji?
Postoji mnogo razloga. Pre svega, neprijateqi srbski su èleli
da joj se narugaju i obesmisle weno prisustvo u na{em narodu;
zatim su je zloupotrebqavali komunisti~ki vlastodr{ci, kriju}i
svoja nepo~instva iza borbe za “Pravoslavqe i Srbstvo”; i, {to je
najva`nije, qudima nije bilo jasno {ta je ta Nebeska Srbija, Srbija
pokajnika i molitvenika, Srbija ispove|enih i pri~e{}enih slugu
Bo`jih, a ne Srbija partija{ka i ideolo{ka, Srbija bez Hrista i
Svetog Save...
Umesto Nebeske Srbije, ponudili su nam okultisti~ku, vodolija{ku,
“astralnu Srbiju”, Srbiju obnovqenog paganizma, Srbiju punu la`nih
proroka i fantazera, koji su tvrdili da su Srbi Bogom izabrani samim
tim {to su Srbi, da im ne treba pokajawe, da }e se ceo svet kajati pred
wima, da je pobeda wihova, i, evo, odmah tu, na domaku. (Tako je, avaj,
svojevremeno shva}en i srbski prijateq Enriko Josif, koji je poku{ao
da spoji hri{}anstvo i judaizam sa patetikom svojstvenom umetni~koj
zanesenosti.)* U toj “astralnoj Srbiji”, Srbiji i Crnoj Gori Novog
Doba na domaku, ìvimo (umiremo?) do dana dana{weg, gledaju}i
stravu i nesre}u kakve nije bilo u na{oj istoriji.
Ali, nikad i nigda ne treba zaboraviti re~i koje nam je uputio
Vladika zahumsko-hercegova~ki Atanasije, besede}i o postradawu
Srba iz Krajine na Cetiwu 4. avgusta 1998. i svedo~e}i o najnovijim
mu~enicima na{im: “Neka bi nas oni vodili i {titili, rukovodili
i pokrivali i neka nas ne pokoleba podsmevawe takozvanih srbskih
intelektualaca da smo nebeski narod. Wima je to za posprdwu, a nama
nije, nama je uteha. Samo ako smo nebeski narod moèmo opstati na
zemqi... Neka bi nas sveti Mu~enici {titili, rukovodili, od zla
branili, na dobro upu}ivali. Nebeska Srbija je izraz kojim mi ne
nacinalizujemo nebo, nego onebesujemo ovu zemqu koju nam je Bog dao,
kao dar Boìji, da na woj steknemo nebo.”
Pred ~itaocima je poglavqe kwige koje govori o toj la`noj, nenebeskoj
Srbiji, koja tone u zlu i zlo~inu. Neka bude opro{teno prire|iva~u
na ~iwenicama koje je uneo: sreo ih u novinama, koje izlaze danas i
ovde. Ovo je i tu`balica i naricawe i vapaj Bogu za pomo}: “Pomoz’
Boè, jadnijem Srbima”, kako bi rekao Wego{.
Op{te propadawe
Postajemo smetli{te sveta.
Poznati anti-nuklearni delatnik, Dejan Dimov, u intervjuu datom
“Blicu” 8. aprila 1997. tvrdi da Srbija postaje nuklearno |ubri{te
Evrope. Radioaktivni otpad, veli on, sme{ta se u Aleksina~kim
rudnicima, u jamama Sokolskih planina, Suve planine, itd. Biv{a
Jugoslavija je dobijala 1.300.000 dolara za ~uvawe nuklearnog otpada.
Dimov kaè: “Gra|anima na ovom prostoru odre|eno je da budu ~uvari
evropskog otpada.”
Na Srbima se vr{e ~udovi{ni, mengeleovski ogledi.
Prema pisawu “Javnosti” od 31. avgusta 1996. godine, civilna za{tita
okruga Doboj otkrila je oko hiqadu jaja crvene zmije-otrovnice,
nepoznate ovom prostoru, blizu Ozrena, koja su, po svemu sude}i,
doneli “mirotvorci”. NATO je, bombarduju}i Srbe, koristio bombe
sa osiroma{enim uranijumom. Posledice radioaktivnog zra~ewa
se ve} ose}aju. U Derventi se, recimo, ra|aju telad sa genetskim
deformacijama, nedostatkom koè, kra}im jezikom; o`drebilo se
`drebe sa jednim okom na ~elu, jari}i-hermafroditi. P~ele stradaju
od “ameri~ke kuge”. Propada lekovito biqe, su{e se kru{ke. Bagrem
cveta bez mirisa i p~ele ne sle}u na wega. Avioni NATO-a pu{tali
su jak miris zapr{ke {to je izazivalo {tipawe, suzewe o~iju, teè
disawe, nadraàj na povra}ewe, glavoboqu...
Priroda je sve ugroènija. Nema leta bez katastrofalnih poàra.
Prema pisawu “Novosti” od 13. avgusta 1996. od po~etka te godine
u Podgorici je bilo 910 poàra, a u prvoj polovini avgusta 115. Jug
Srbije i Vojvodina u avgustu 1996. nisu imali ni kapi vode. Poàr
podmetnut u Deliblatskoj pe{~ari, oko izbegli~kog naseqa, odneo je
2000 hektara najboqe {ume... Kao da se ìvi svet buni protiv qudskih
bezakowa: tako su, po pisawu “Novosti” od 25. maja 1994., u Kiseqaku,
bawi kod Smederevske Palanke, vrane neprestano nasrtale na qude i
decu.
Srbski narod i wegove zemqe su osu|eni.
Prema podacima objavqenim u “NT plusu” od 22. novembra 1997.,
Savezna Republika Jugoslavija je, da bi ugodila Americi (koja i
platila izvo|ewe operacije), morala da uni{ti 700 tenkova i 60
aviona. Izbeglice, na{a bra}a koja su pobegla ispred usta{kog noà,
ìve u najgorim mogu}im uslovima. Kako ìve? Izvod iz ~lanka
“Demokratije” (16. avgust 1997.) o izbeglicama u Vojvodini: “Niko
ne èli da reaguje na wihovu nesre}u, niti im iko pomaè”. “Dnevni
telegraf” od 20. oktobra 1997. objavquje podatke Helsin{kog odbora
Srbije: 175 hiqada Srba – izbeglica ~eka vize za Kanadu i Australiju,
~eka da zauvek ode odavde i da, posle dva – tri pokolewa, nestanu kao
Srbi...
Propada se neumitno, ogromnom brzinom. Po pisawu “Politike” (15.
april 1996.), u Beogradu ima preko 100.000 alkoholi~ara, od ~ega je
70% mla|e od 30 godina starosti. “Svedok” od 13. maja 1997. kaè da je
u Srbiji sve ve}i procenat silovawa dece i incesta.
U Vrawu su se dva brata sukobila sekirama i noèvima. Razlog? @ena
jednog od bra}e napravila je kajganu od {est jaja, previdev{i da tri
jajeta pripadaju drugom bratu. Tako pi{e “Svet” (2. septembar 1996.)
Za to vreme se luduje. Posle Tita – boga komunisti~kih Srba, za koga
general Stevan Mirkovi} u “Demokratiji” od 27,. oktobra 1997. kaè da
je bio “Isus Hrist 20. veka”, na red je do{la Koraima Tores, junakiwa
sapunske opere “Kasandra”, koju je Srbija do~ekivala u avgustu 1997.
U hali “Pionir” u Beogradu bilo je 5000 oboàvalaca. Devoj~ice su
se takmi~ile za mesto dvojnice Kasandre. Oqa Ivawicki, poznata
slikarka, je u pri~i o ovoj Ciganki iz cirkusa na{la srodnost sa
povestima Dostojevskog. “Demokratija” od 18. avgusta 1997. opisuje
masovnu idolopokloni~ku histeriju: “ Bilo je to klawawe boànstvu
zvanom Kasandra... Ci~a, vika, urlici, gurawe, èqa da se pri|e {to
bliè i dotakne ili bar vidi Kasandra”. Da bi se, pi{u “Novosti”
od 14. septembra 1997. na BITEF-u odigrala predstava “Demoni”, koju
su izvodili Katalonci i u kojoj je |avo sa bicikle ispaqivao rakete,
“kosmopolitski” Beograd je izdvojio grdne pare...
U tom istom gradu, u kome nemaju svoj spomenik Sveti
Prepodobnomu~enici Pajsije i Avakum, nabijeni na kolac od Turaka
1814. na Stambol-kapiji, 12. jula 1996. otkriven je spomenik majmunu
Samiju. Tim povodom, ~lan nekad popularne grupe “Sedmorica mladih”,
izjavio je: “Ponosan sam {to stojim pored ovog spomenika Samiju, jer
sam se ja ~itav ìvot majmunisao”.
Blud i razvrat
U “ Premudrostima Solomonovim” Bog je, preko Duhom Svetim
nadahnutog pisca, upozorio qude da seme se bludne posteqe mora biti
satrveno (Prem. 3, 16). Ako se srbski narod ne obrati i ne pokaje, on
vi{e ne}e mo}i da ìvi na Bo`jem svetu – ne zato {to Sveta Trojica
tako ho}e, nego zato {to Srbi tako èle, qube}i vi{e ne~istotu nego
Wega, Sveca Izraiqevog.
Srbske novine su pune oglasa za telefonski razvrat. Sa jedne strane
slu{alice je nesre}nik koji èli da se nasla|uje poganim re~ima,
a sa druge strane snimqen glas neke javne ène, koja sve to, naravno,
radi za novac. Trake sa snimqenim glasovima prostitutki nalaze
sa na telefonskim brojevima najudaqenijih pretplatnih zona, pa
su telefonski ra~uni koji stiù ogromni. I srbska {tampa takve
oglase objavquje! Dovoqno je pogledati bilo koje novine: “Politika
Ekspres” od 25. aprila 1996. nudila je oglase “Seksi devojaka”, “Kluba
erotike”, “Vru}ih linija”, “Perverznog”; “ugledna” “Politika” je 22.
marta 1996. ~itaocima ogla{avala razgovor sa “pohotnim devojkama”
i “tvrdi seks”. Kakva je {teta od ovakve propagande bluda? Ogromna, i
du{evna i materijalna. Brojeve telefonskih javnih ku}a ~esto okre}u
deca i mladi, koji tako bivaju razvra}eni i kasnije postaju manijaci i
potencijalni zlo~inci. Materijalne {tete tako|e nisu zanemarqive.
Tako je, na primer, 12. juna 1997, po pisawu novina, radnik vaqevske
pija~ne uprave “Polet” napravio 150 hiqada dinara telefonskog
ra~una, telefoniraju}i da bi od 20 ~asova uve~e do pet izjutra vodio
“erotske razgovore”. Po srbskim gradovima prodaju se porno-bexevi
sa ukusom `vake “(“Novosti”, 19. jun 1997.): posle dizawa gorweg sloja,
pojavquju se naga ènska tela.
Svi mediji propagiraju razne oblike poreme}enosti. Na TV Politici
je redovno i{la serija “Galerija tajni” koju je vodila “umetnica”
Biqana Vilimon, ~esto se pojavquju}i skoro sasvim obnaèna. Na
pitawe novinara “Demokratije” (12. – 13. april 1997.) za{to se tako
pona{a pred kamerama, ona je odgovorila: “U ovom haosu golotiwa je
jedina normalna”. Hvalila se kako je u emisiji sa vojnim komentatorom
Miroslavom Lazanskim “bila potpuno gola, sa tankom haqinom i
golim sisama”. “U ven~anici sa golim grudima bila sam na modnoj
reviji Verice Rako~evi} “Snovi” /.../ Po{to jo{ nisam “prolupala”,
trudim se da na neki na~in budem i psihijatar, ukazuju}i qudima {ta
je sve to oko wih nenormalno”, zakqu~uje Vilimonova o svojoj ulozi
me|u dana{wim Srbima.
Ista ova “Demokratija” od 31. oktobra 1997. izve{tava nas i o novim
metodama “politi~kog prosve}ivawa” omladine. Poznati klub “XL.”
predstavio je tih dana studentski ~asopis “Izlaz”, {to je okupilo
studente i sa levice i sa desnice, kao i predstavnike studentskog
parlamenta; tu je bio i jedan profesor Fakulteta politi~kih nauka.
Su{tina zbivawe je bila u striptizu koji je izvela striptizeta
Neli. Peva~ica I{tar (“Blic”, 8. 9. novembar 1997.), koja je po~etkom
novembra 1997, posetila Beograd, uz obnaèno telo i trbu{ni ples
izazvala je vri{tawe publike u “Sava centru”...
Seksi-{opovi rade punom parom. “Demokratija” od 6. jula 1997. daje
izve{taj o prodaji u seksi-{opu “Slatki snovi”, ~iji su suvlasnici
brat i sestra. Tu se, pored porno-kaseta, prodaju i bi~evi za sadiste,
oprema za bludni~ewe osoba istog lola. Vlasnica kaè: “ Sve su to
normalni qudi (podvla~ewe na{e, nap. prir.). 70% su mu{karci.
Ranije su se stideli, sad je sve postalo normalno”. Brat sebe smatra ne
samo trgovcem, nego i filantropom: “Da se ne laèmo, svi uìvaju u
seksu i ja sam jako sre}an ako bar nekom u~inim ìvot sre}nijim nego
ina~e”.
U beogradskoj diskoteci “Xungla” dve devojke, oskudno odevene, sluè
tekilu iz bazena.
U klubu “Laki strajk” u Beogradu izvodi se mu{ki striptiz. U “Blicu”
od 8. septembra 1997. godine navode se izjave nekoliko posetiteqki,
devojaka. Jedna kaè: “Atmosfera je super, retko gde se devojke ovako
opuste ba{ zato {to mladi}a nema, ali i zato {to ovi momci izgledaju
boqe od drugih. Dosadilo mi je ono, klasika, diskoteka, ovo je promena
koja treba Beogradu”. Druga dodaje: “Qudi gledaju filmove, za{to to
ne bi gledali uìvo? Ovo nije perverzija.” Dvadesetogodi{wa devojka
veli: “Devojke ho}e meso da vide... Mu{ko meso”. Tridesetosmogodi{wa
go{}a, udata: “Gledala sam mu{ki striptiz u ameri~kim filmovima,
pa sam htela da vidim kako to izgleda na Balkanu. I, mogu vam re}i,
izgleda evropski. Mu` ne zna da sam ovde, mo`da mi ne bi dozvolio da
do|em”. Jednu majku, ènu od pedeset godina, dovele su }erke. Novinar
“Blica” je anketirao mnoge od posetiteqki (bilo ih je oko ~etiri
stotine). Zakqu~ak novinara: “Nijednu nije bila sramota da kaè gde
je bila”.
Sve mogu}e izopa~enosti bujaju, i niko ih ne spre~ava. Prema pisawu
“Politike” od petog januara 1995. godine u parku ispred Ekonomskog
fakulteta, u ulici Gavrila Principa, u dvori{tu Osnovne {kole
“Gavrilo Princip” prostitui{e se ne mawe od deset transvestita,
koji dolaze u dodir sa preko hiqadu i dvesta qudi mese~no. Stravi~na
nasiqa sa bludnom pozadinom sve su ~udovi{nija: prema pisawu
“Politike” od 1. septembra 1996. godine, u nasequ Mali Leskovac na
Karaburmi bilo je silovano trogodi{we dete; zemunski monstrum,
koji je ve} bio na sudu zbog silovawa maloletnice, pu{ten je da se
brani sa slobode i tada silovao desetogodi{wu devoj~icu.
21. novembra 1997. “Blic” je objavio podatak da u Beogradu ima vi{e
zaraènih SIDO–m nego u svim susednim zemqama (osim Rumunije).
Umesto da se propoveda ~ednost i bra~na ~istota, po Srbiji se vode
kampawe za “bezbedni seks” i kori{}ewe kondoma. Prema pisawu istih
novina od 28. novembra 1997. u Srbiji ima od 6000 do 10000 inficiranih,
a 700 obolelih, pri ~emu, kako kaè dr Dragan Deli}, direktor
Instituta za infektivne i tropske bolesti, SIDA vi{e nije samo
bolest rizi~nih grupa (polno izopa~enih, narkomana, hemofili~ara):
ona je, o~ito, bolest bludnog, Bogu protivnog, ìvota...
Srbija tiho, lagano umire.
“Politika” od 26. februara 1996. godine iznosi podatak da, prema
popisu 1991. u Beogradu ima vi{e od 25% sama~kih doma}instava.
33, 7% posto porodica bilo je bez dece, a samo 4% porodica imao je
troje ili vi{e dece. Iste novine od 2. septembra 1996. zapazile su da
sve vi{e opada broj u~enika upisanih u prvi razred osnovne {kole:
godine 1987. bilo je 81000 prvaka, a 1996. 69 200. U Kragujevcu, srcu
[umadije, gde ima od 10 do 20000 stalno nezaposlenih, godine 1990.
rodilo se 2271 dete, a 1995. godine 1841 mali{an.
Po~etkom sedamdesetih, pi{e “Politika” od 17. januara 1997. u Srbiji
se ven~avalo 82 000 parova, krajem sedamdesetih – 75000 parova, a
osamdesetih 60000 parova. Svaka deseta èna nije majka. Na jedan
poro|aj dolaze tri abortusa.
Poznati stru~wak dr Marko Mladenovi} veoma ~esto upozorava na
posledice takvog stawa. Tako je, u intervjuu datom “Javnosti” 24.
decembra 1994, Mladenovi} naveo podatak da 1991. godine u svakom
sedmom nasequ Srbije nije ro|ena nijedna beba, a godine 1992. umrlo je
795 qudi vi{e nego {to je ro|eno. Navode}i da }e za osamdeset godina,
bez rata, [iptari sti}i do Beograda, dr Mladenovi} se upitao: “Da
li je mogu}e da istog dana kada je skup{tini podnet apel za osnivawe
Saveznog dru{tvenog saveta za obnavqawe stanovni{tva, u medijima u
Srbiji ve}u pa`wu privu~e ro|endan majmun~eta Zorice u beogradskom
ZOO–vrtu?”
Kad je Patrijarh Pavle u Boì}noj poslanici 1994. podsetio Srbe
da izumiru, “@ene u crnom” organizovale su proteste (“Politika”, 5.
januar 1995.). Parole su bile: “Ne}u da rodim dete koje }e dràva slati
u rat!”, “Mawe Crkve, vi{e prezervativa!”, “Ne}u da dràva odlu~uje
o mom telu!”
Nestajawe na{eg naroda nije samo posledica nedostatka uslova za
podizawe dece. To je, u najdubqoj osnovi, pobeda samoubila~kog nagona
nad èqom za ìvotom. ôvek sa najve}im brojem dece, Ciganin Vladan
iz sela Blizowski Vis u vaqevskom kraju, ima osamnaestoro sinova i
k}eri, a wegova supruga je umrla ra|aju}i mu sinove – blizance. Wegova
deca nadni~e za zimnicu i ogrev, a otac kaè da su mu ona najve}e
bogatstvo i da ih ni za {ta na svetu ne bi dao. Vladanov sin Slavi{a
je ponosan na svog oca: “Ne{to se raditi mora. Uvek smo vaspitavani
po{tewu i vredno}i. Oca i majku nikad nismo izneverili. Sre}ni smo
{to imamo takve roditeqe”(“Blic”, 5. 11. 1997.). Za to vreme, Srbija
umire.
îtav svet je zarobqenik demona bluda. Tako je u [vedskoj 1996.
otkriven zlo~inac Mark Ditro, koji je sa mreòm saradnika zlostavqao
malu ènsku decu, a zatim ih ubijao. Prema podacima iz Stokholma,
gde je po~etkom septembra 1996. dràna konferencija o zlostavqawu
dece, obrt od ovog zlo~ina{tva je u svetu nekoliko milijardi dolara
godi{we, a na ulicama Isto~ne Evrope ima oko sto hiqada dece od
kojih se mnoga prostitui{u. Prema pisawu “Blica” od 7. septembra
1998. britanska policija je otkrila lanac za de~ju pornografiju u 21.
zemqi sveta, i to preko “Interneta”. U mreì je mogao da u~estvuje
svako ko je imao hiqadu (!) fotografija zlostavqawa dece, a ako
ih nije imao, mogao je da ponudi svoju decu da budu zlostavqana (!)
Najmawa `rtva svetskih pedofila bilo je dete staro dve godine (!)
Satanizam modernog sveta ogleda se i u prodaji dece iz porodili{ta.
Prema pisawu “Novosti” (28. april 1995.) na Ukrajini je otkriveno da
je sto trideset beba prodato u inostranstvu radi presa|ivawa organa.
U prodaju beba bio je ume{an i ukrajinski ministar zdravqa.
Zlo~ina ove vrste ima sve vi{e i kod nas. 43-godi{wak iz okoline
Gorweg Milanovca je, na primer, silovao svoju dvanaestogodi{wu k}i
(“Novosti”, 5. septembar 1997.)
To uop{te nije ~udno ako se zna da i dnevne i nedeqne novine redovno
reklamiraju sve mogu}e gadosti i izopa~enosti. Tako je ~itani “Blic”
od 28. avgusta 1998. objavio tekst o Xasmin Sent Kler koja je, da bi
oborila svetski rekord, spavala u nizu sa trista mu{karaca, zato {to
“voli da bude u centru pa`we” i jer joj je to “zabavno”.
“Nedeqni telegraf” je u specijalnom broju u januaru 1997, posvetio svoje
strane “Seksu u Srbiji”. Pravqen je intervju sa Zoricom Markovi},
porno-zvezdom; govorilo se o doma}em porno-filmu. Suzana Perovi}
je priznala da mora biti “ludo ènstvena ili je nema”; pravili su
razgovore sa studentima i penzionerima... Prema anketi, najve}i broj
ispitanika je sa polnim odnosima po~eo od 15 do 17. godine (36,7%); na
pitawe – “{ta je za vas perverzija”, 34,2% ispitanika je odgovorilo:
“Ni{ta!”
Isidora Bjelica, koja je godinama sebe predstavqala kao “pravoslavnu
kwièvnicu” je tako|e izjavila da uìva “u uzbudqivom bra~nom
krevetu”. Ovoj tendenciji {irewa duhovne smrti pridruìo se (u
broju 2237, iz 1994.) ~ak i “Politikin zabavnik”, list za decu, koji je
objavio ogroman tekst posve}en mu{kom polnom organu.
Ni{ta vi{e nije tabu: “Blic” od 13. aprila 1998. objavio je ~lanak o
nekoj vaspita~ici iz Stare Pazove koja je, sa muèvqevom dozvolom
godinama bludni~ila sa tu|inima. Mu` se hvalio svojom ènom, i
stavio do znawa ~itaocima da nije qubomoran, po{to i on sli~no radi.
Kwiga “Put u brak iz seksa” je, kaè “bra~ni par”, najvi{e poziva
telefonske podr{ke dobila iz Crne Gore (!)
Ono {to nas ~eka (a Gospod to, sigurni smo, u zemqi koju se osve{tala
stope Svetog Save ne}e dozvoliti, i Srbija i Crna Gora }e pre
nestati no {to }e to biti) jeste legalizacija polne izopa~enosti
homoseksualizma, mu{kog i ènskog, {to je u Starom Zavetu bilo
ka`wavano smr}u, a u Novozavetnoj Crkvi dugogodi{wim odlu~ewem
od Pri~e{}a, i to samo ako se po~inioci ove gnusobe pokaju. U
~asopisu studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu “Eidos” (maj
1996, str. 6–8), objavqena je anketa koja je istraìvala procenat
uìvalaca marihuane i sklonost homoseksualizmu. Obuhva}eno je
228 studenata Filozofskog, Filolo{kog, Prirodno-matemati~kog
i Ma{inskog fakulteta. âk 54% ispitanika uìva marihuanu,
a ~ak 22% upra`wava neku vrstu homoseksualizma, pri ~emu je od
tog broja 80% osoba ènskog pola (devojkama ih sigurno ne moèmo
nazvati.) Ipak, raduje stav ve}ine koja je protiv izopa~enosti; autori
ankete su, me|utim, radikalne protivnike homoseksualizma nazvali
“nacistoidnim”.
U zemqi u kojoj ima 10000 zaraènih SIDOM (“Blic”, 28. novembar
1997.), homoseksualci sve vi{e traè svoja “qudska prava”. Jedan od
letwih brojeva “Evropqanina” 1998. bio je posve}en ovom pitawu. Data
je kratka istorija pokreta izopa~enih u nas, od osnivawa “Grupe za
afirmaciju gej i lezbijskih qudskih prava” “Arkadija” 1991. godine.
Jedan od ciqeva te grupe bio je “dekriminalizacija” protivprirodnog
bluda, koji je, kao protivprirodni, u zakonu Srbije prestao da vaì
1994., na neznano ~iju inicijativu.
Doma}i izopa~enici imaju podr{ku lekara (dr Slobodan Jakuli}:
“Homoseksualnost je uro|ena stvar”); pozivaju se ia “prosve}enu
Evropu”, koja je wihove veze legalizovala u Danskoj, [vedskoj,
Norve{koj, Holandiji, na Islandu, i na Evropsku zajednicu koja od
svake zemqe {to èli da joj pristupi traì dono{ewe zakona sa
ve}im pravima za izopa~enike (Kipar je to, kao pravoslavna dràva,
odbio, i Evropska unija ga nije primila u svoje redove). Vi{i savetnik
Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijevi} nedvosmisleno
poru~uje potomcima Svetog kneza Lazara kakva ih Evropa ~eka: “Jo{
su u staroj Gr~koj moralne slobode ~oveka bile daleko ve}e nego sad.
Naravno, posle toga je nastupio period terorizma hri{}anskih
{izmi (podvla~ewe na{e, nap. prir.) i totalitarnih dru{tava koja
su homoseksualno opredeqewe smatrala neprirodnim”. Prokopijevi}
sodomiju smatra “demokratskom slobodom”.
[ta je kqu~ni ciq izopa~enika u svim zemqama, pa i kod nas?
Mogu}nost da gaje i vaspitavaju decu u duhu svojih poganih obi~aja.
Advokat Centra za ènske studije, Mirjana Vagner, s tim u vezi kaè:
“Posledwi stepen osvajawa gej i lezbijskih sloboda jeste prihvatawe
mogu}nosti da oni odgajaju decu/.../ Holandija }e biti prva, a onda
}e to polako da ide”. Du{an Maqkovi}, saradnik projekta za borbu
protiv homofobije Fonda za humanitarno pravo: “@elim da usvojim
malu }erkicu Japanku koja }e se zvati Anais, po mojoj omiqenoj
spisateqici Anais Nin. A sin }e mi biti melez i zva}e se Henri po
Henriju Mileru. Mo`da usvojim i tre}u devoj~icu – to moram jo{ da
vidim sa svojim qubavnikom, koja }e se zvati Xun, da tako postignemo
taj trougao. Naravno, ovo je sve ispoetizovano, ali je veoma èlim
decu i verujem da }u ih jednoga dana imati”. (îtao~e, Henri Miler
i Anais Nin su ameri~ki pornografski pisci; Nin je upra`wavala
incest sa ocem; Miler, Nin i Xun su skupa orgijali, {to je Miler
opisao u svojim delima – zamisli usvojenu decu sa takvim imenima, i
zamisli mogu}e namere izopa~enog uma.)
Jedan od vo|a ovog pokreta, Dejan Nebrigi}, kaè da je kod nas
“homofobija neverovatna”. Ali ono malo zdravog u du{i i telu srbskog
naroda moè biti uni{teno kad u|emo u “prosve}enu Evropu”, {to je
ciq svih na{ih politi~ara – od onih na vlasti do onih u opoziciji.
Jer, “najprosve}enija” evropska zemqa, [vedska, u svojoj prestonici
Stokholmu (“kulturna prestonica Evrope” 1998. godine) u julu je
organizovala “Juro–prajd”, dan ponosa pervertita svih zemaqa. Gospod,
Majka Boìja i Apostoli su na slikama neke Elizabet Olson bili
predstavqeni u najhulnijem mogu}em svetlu, ali sud je “homoseksualnu
umetnost” uzeo u za{titu, uprkos protestima mnogih [ve|ana.
Do pre nekoliko godina, glasovi pervertita se nisu mogli ~uti u
dràvnim medijima. Ali, i to se mewa. “Politika” je 29. juna 1998,
nakon teksta o potrebi da se, zbog bele kuge, u Srbiji stimuli{e
ra|awe, donela veliki ~lanak o tome kako su mu{ki i ènski
izopa~enici Beograda u subotu, 27. juna, u ulici Kraqa Petra 87,
obeleìli “Me|unarodni dan ponosa lezbijki i homoseksualaca”. Ve}
pomenuti Dejan Nebrigi}, koji je tih dana bio premla}en, izjavio da
“biti gej u Beogradu zna~i kao biti prase u Teheranu”.
Du{an Maqkovi}, predsednik Evropskog udruèwa mladih Srbije
(podvla~ewe na{e, nap. prir.) izjavio je: “Zatvorena homoseksualnost
u ku}i nije realizovana. Zato je potrebno iza}i na ulicu i mar{irati”.
Govorila je, naravno, i Lepa Mla|enovi}, vo|a ènske organizacije
“Labris”, koja se zalagala za legalizaciju homoseksualnog braka.
Ova feministkiwa, aktivista pokreta “@ene u crnom”, objavila je u
ameri~kom ~asopisu “Off Our Backs” (mart 1993.) tekst koji nam jasno
ukazuje na politi~ka opredeqewa doma}ih izopa~enika: “Srbi su
silovali nekoliko stotina hiqada èna u Hrvatskoj i Bosni, i jo{
}e ih biti silovano. Mnoge od wih su bile silovane i nekoliko puta,
mnoge su bile ubijene, ène svih uzrasta i nacionalnosti, samo {to
ratne statistike to nisu zabeleìle... Neke od nas (feministkiwe iz
Srbije, nap. prir.), mada malobrojne, ne moèmo da se identifikujemo
sa “srbskim narodom”. Mi smo se ranije smatrale “Jugoslovenkama”,
pa se samim tim nikad uop{te nismo ni identifikovale sa Srbima.
Sada, kada nam se name}e srpska nacionalnost, mi uvi|amo da nema
ni~ega, ba{ ni~ega, {to bi feministkiwe privuklo tom nacionalnom
identitetu”. Mla|enovi}ka je u pravu – one nemaju nikakve veze sa
Srbima...
“Labris” na svom reklamnom listi}u nudi niz pokli~a borbe za “Wu
Ejx” Srbiju, u kojoj }e izopa~enosti biti “normalne”. Evo nekih:
“Lezbejska egzistencija je na{e qudsko pravo... Govorimo sebi i drugima
da svaka èna ama pravo da voli ène i da to nije devijacija... Oblici
prisilne heteroseksualnosti su kulturno nasle|e civilizacije, mu{ko
nasiqe nad ènama kojim se obnavqa zavisnost ène od mu{karca, i
sve institucije dru{tva od porodice do dràve (podvla~ewe na{e,
nap. prir.)... Homofobija je politi~ki termin koji je ravan rasizmu.”
Znak pokreta izopa~enih su dugine boje (“pravo na razli~itost”), a
duga je omiqeni znak Novog Doba. “Labris” traì zakone po kojima bi
sve vrste diskriminacije prema izopa~enima mogle biti ka`wive...
Po{to je za lezbejke normalna porodica jedan od oblika “mu{ke
represije”, one su pokrenule i “SOS telefon za ène i decu `rtve
nasiqa”. Time je ponu|ena za{tita ènama ako ih muèvi prvi put
tuku, ako im name}u svoju voqu, ako im zabrawuju da imaju prijateqice,
ako suzbijaju ènske èqe i sposobnosti, ako ih omalovaàvaju i
nazivaju pogrdnim imenima. “SOS” je protiv nasiqa nad ènama,
ali i protiv militarizma; kao i protiv “diskriminacije na osnovu
seksualnog opredeqewa”.
Pravoslavna Crkva u Srba mora biti spremna da se suo~i sa vrlo skorim
izazovom javnog propagirawa protivprirodnog bluda. Borba protiv
ovog zla mora biti odlu~na i neprestana, da se Gospod ne razgnevi i ne
postradamo kao Sodom i Gomora, u {ta se polako pretvara ~itav svet.
Zlo~ini
”I preda}e brat brata na smrt, i otac dijete, i usta}e djeca na roditeqe
i pobi}e ih” – govorio je Gospod u~enicima Svojim, nagove{tavaju}i
im posledwa vremena (Mk. 13,12). I kad ~itamo novine, kao da ~itamo
vesti iz apokalipti~nog paklenog grotla, otvorenog da pro`dere na{
narod...
“Novosti” od b. jula 1996. objavquju vest o detencetu od godinu dana i
devet meseci, A. R. iz Kosjeri}a, koje je postalo mu~enik od kako se
rodilo. Prvo su ga roditeqi zapustili, ne brinu}i o wemu. Lekari
su spasili ìvot bebe, koja je ponovo do{la u ruke roditeqa, jer ih
je sud osudio samo uslovno. Na kraju je otac (!!!), koji je izjavio da
“ne podnosi pla~”, malu Anu bacio o zemqu, i ona je umrla od povrede
mozga...
“Blic”, 17. novembra 1997: u selu Rama}a kod Kragujevca policajac je
ubio ta{tu, tasta, suprugu i sebe. Iza wega je ostalo dvoje dece...
“Politika Ekspres”, 15. februar 1996.. U vaqevskom kraju: penzioner
sekirom iskasapio ènu, zakopao je u |ubri{tu. K}i je ubila oca i
majku. De~ak je poku{ao da obavi kra|u. Kad se vlasnik radwe pojavio
na vratima, de~ak mu je sekirom odsekao glavu, oprao ruke od krvi i
oti{ao na burek... O~uh, udaraju}i dete u glavu pesnicama, ubio ga
je...
Novinar, koji je o ovome pisao prenosi zapawenost stru~waka:
“Mnoga ubistva otvaraju pitawe: da li je ~ovek izgubio i onaj takozvani
biolo{ko-instinktivni ose}aj. Pore|ewa radi, kada u borbi jedan
vuk nadja~a drugog, poraèni se okre}e na le|a i pobedniku “nudi”
najosetqivije delove – vrat i stomak. Skoro bez izuzetka, ja~i se
zadovoqi jednim pobedni~kim urlikom. Na àlost, qudi ba{ tada
kasape”.
“Novosti”, 2. mart 1996. godine: u beogradskoj osnovnoj {koli “\uro
Strugar” ubijen je 16-godi{wak. Ubica je imao 15 godina i bio je |ak
O[ “Ratko Mitrovi}”. Direktor potowe {kole kaè: “Razgovarao je sa
mnom sa najbezazlenijim osmehom na licu, a u xepu je drào pi{toq”.
“Novosti”, 5. septembar 1996: u Zaje~aru, dvojica bra}e, jedan od 32,
drugi od 35 godina, do{li su u sukob nakon {to je jedan od bra}e do{ao
ku}i pripit i podmetnuo onom drugom no` pod grlo, a ovaj je tada pucao
u wega. Otac Qubomir kaè da se prethodno nikada nisu sva|ali.
“Ekspres”, 22. novembar 1995: u lozni~kom nasequ Kraji{nici, uo~i
slave, Aran|elovdana, ~ovek je ubio oca, majku i sestru svoje neven~ane
ène, a wu je te{ko ranio...
“Novosti”, 3. januar 1996.: 26–godi{wak iz sela Vrani}i ubacio je bombu
u kafanu “Boòv cer”. Bomba je ubila nevinog tridesetogodi{waka, a
ranila ~etvoricu...
“Politika”, 15. april 1996... Zlo~ini u Novom Sadu: maloletni L. A.,
koji je ve} imao dosije, u liftu je, iz ~ista mira, pucao u izvesnog \or|a
Boro{a, i te{ko ga ranio. Na du{i je ve} nosio nekoliko silovawa...
Na pitawe da navede razlog zlo~ina, nije znao da odgovori... Jedan
de~ak je bajonetom iskasapio Amiru Vidovi} (45), da bi uzeo samo 100
dinara. Ni on nije umeo da objasni za{to...
“Novosti”, 1. oktobar 1996... De~ak S. P. (13 godina) u Subotici je
~uo razgovor izme|u svoje majke Ilinke i kom{inke Prawe Pavlovi},
koja je rekla da su joj deca iz Nema~ke poslala ne{to deviza. U~enik
sedmog razreda, koji do tada nije imao nikakvu kriminalnu pro{lost,
zbog 235 maraka ubio je svoje kom{ije, Marka i Prawu, koji su ga mnogo
voleli. Majci je rekao da nije imao razloga da ih ubije, ali, kad je ~uo
za marke... Ciq mu je bio da kupi sprave za bodibilding...
Zlo~ina je sve vi{e. Prema studiji mr Vukomana Golubovi}a
(“Novosti”, 20. avgust 1996. godine), od 1981. do 1990. godine u Crnoj
Gori je bilo 121 ubistvo, a broj ubistava je u stalnom porastu. Prema
izjavi profesora Du{ana Duwi}a, sa Instituta za sudsku medicinu
(“Blic”, 24. novembar 1997.) osamdesetih je u Beogradu bilo od 30 do 35
ubistava godi{we, a sada ih je od 150 do 200.
Ono {to je najstra{nije – pove}ava se broj dece koja vr{e najgora
krivi~na dela. Kao da se ispuwava ono {to je |avo rekao Svetom
Andreji Jurodivom – da }e u posledwa vremena deca u zlu prevazi}i
odrasle. U “Politici” od 15. aprila 1996. objavqena je izjava Dragoquba
]iri}a, na~elnika Slu`be za suzbijawe kriminala ni{kog MUP-a:
“Me|u wima imamo i trinaestogodi{waka koji je ve} od svoje desete
godine majstor za brave. Na postoji brava, katanac ili sistem, koji
ne moè da obije, otkqu~a, pokrade. U posledwih {est meseci imali
smo i nekoliko slu~ajeva da su u kra|ama, u{uwavawima u stanove,
trafike i prodavnice, u~estvovala deca od po osam godina.” U
Kraqevu je u 1994. i 1995. godini bilo 297 slu~ajeva maloletni~ke
delinkvencije, 60 vi{e nego u 1993. godini. U ve} pomenutom Ni{u
je 1994. u kriminalnim radwama uhva}eno 620 dece, a 1995. 660 dece.
Direktor ni{kog Centra za socijalni rad, Dobrila Zdravkovi}, kaè
da je ~ak 36% malih kriminalaca iz “normalnih” porodica. êdo
Veqi}, stru~wak za ovu problematiku iz Podgorice, kaè da je 1994.
godine 291 maloletnik osu|en zbog krivi~nih dela, {to je ~etiri
puta vi{e nego 1990. De{ava se da deca do 14 godina imaju po 50 (!)
krivi~nih dela...
“Dnevni telegraf” od 4. septembra 1997. godine navodi podatke
beogradskog Centra za socijalni rad da u prestonici bude otkriveno
5000 maloletnih prestupnika godi{we. U odnosu na period pre
posledweg rata, broj maloletnih delinkvenata je porastao za sto odsto.
Dobrivoje Radovanovi} sa Instituta za kriminolo{ka i sociolo{ka
istraìvawa kaè da od ukupnog godi{weg broja kriminalnih dela
godi{we, 18% izvr{e maloletnici (skoro petinu). Nasilni kriminal
maloletnika porastao je za 86% u 1996. godini. Razbojni{tva se
pla}aju 200–500 maraka.
Dobrivoje Radovanovi} smatra da je jedan od korena ove pojave u~e{}e
u kriminalnim aktima, kao i narkomanija, ali dodaje: “Najgori koren
je psihopatsko pona{awe. U pitawu je ~isto zadovoqstvo, agresivnost
bez jasnog motiva. Odnosno, kad su u pitawu psihopate, sve, od pokreta
ruke i re~i, do treptaja oka, oni shvataju kao provokaciju i nikada se
ne zna da li }e se wihov upad u stan zavr{iti samo maltretirawem
porodice, ili }e biti silovawa i kasapqewa”.
U “Politici” od 27. februara 1996. sli~nu izjavu je dao dr Slobodan
Jakuli}: “Psihopatskih li~nosti ima na svakom koraku... Pre deset
godina, na primer, uop{te nije bilo ovakvih krivi~nih dela. To
govori da su se desili veliki potresi u dru{tvu.”
U svetu postaje sve stra{nije ìveti. Ono {to se de{ava kod nas,
de{ava se svuda. Zemqa drhti od bezakowa. Naj~udovi{nije stvari
se de{avaju... “Ekspres” od 19. marta 1995. donosi vest da su u gradu
Artjomu, u Rusiji (severno od Vladivostoka) uhva}eni ~udovi{ni
“qubavnici”, Olga i Pavel, koji su ubijali i jeli qude...
Svet je zreo za Stra{ni sud Boìji.
“Na{a borba” (28. maj 1996.) donela je vest o Savijeru Gotjeu, novinaru
“Figaora”, ubijenom 19. maja iste godine. Gotje je otkrio da se
italijanska mafija bavila krijum~arewem qudskih organa iz ratom
zahva}ene Bosne na Zapad, i to preko jedne tr{}anske bolnice. Qudi
su ubijani u ratu (zarobqenici, ène, deca), da bi wihovi organi
stigli bogatim ~udovi{tima kojima je bilo potrebno “osveèwe”
posustalih telesina. Gotje je ~ak razgovarao sa jednim od ubica. On
kaè: “ Pitao sam ga da li su poput sviwa ubijali qude kojima su
potom izvla~ili organe. Sa potpunim prezirom i cinizmom mi je
odgovorio da su ih tukli do smrti, {tapovima – mu{karce, ène i
decu, kako ne bi izgubili ni kap krvi”... Zbog svega {to je znao, a pre
no {to je objavio kona~ne podatke, Gotje je ubijen...
Slabe, osetqive, vere u Boga @ivoga li{ene, du{e, o~ajnici i
nemo}nici, sve vi{e diù ruku na sebe: samo u Eparhiji ì~koj je
1997. nadle`nom episkopu bilo upu}eno preko stotinu zahteva za
vr{ewe opala samoubicama (ko zna koliko porodica takav zahtev
nije ni uputilo.) Satana se najvi{e raduje tom grehu, jer, kako je
govorio Blaèni Avgustin, samoubica je jedini ubica koji se ne moè
pokajati... Gospode, smiluj nam se!
Mrtvi pitaju...
Kada ~ovek u|e u kosturnicu Hilandara, do~ekaju ga lobawe i
kosti monaha koji su se tu vekovima podvizavali, umivaju}i suzama
svetogorsku zemqu; iz o~nih dupqi u vas gledaju najdubqe tajne
postojawa, i wihove o~i vas pitaju: “Ko ste? Jeste li na{i? Poznajemo
li se?” I daqe: “Postite li? Molite li se Bogu? Primate li Sveto
Pri~e{}e? Kako ìvite? Koliko dece imate? ûvate li ~ednost i
~istotu? Volite li svoju Otaxbinu?” Isto pitawe se ~uje na srbskom
vojni~kom grobqu u Solunu; isto pitawe kod crkve Ruìce, gde leè
ostaci branilaca Beograda 1915; isto pitawe na Krusima i Mojkovcu;
isto pitawe na Drini i Kolubari... I stara grobqa, sa spomenicima
na kojima su slova ve} izbrisana, pitaju: “Ko ste vi {to gazite na{om
zemqom?” [ta }emo odgovoriti? Kako }emo pred wih iza}i?
Ruski religiozni filosof Simon Frank u tekstu “Mrtvi }ute” kaè
slede}e:
“Mrtvi }ute. Wihova bezbrojna armija ne ustaje iz grobova, ne urla na
mitinzima, ne pi{e rezolucije. Pa ipak, ta armija mrtvih je velika
politi~ka sila ~itavog na{eg ìvota, i od wenog glasa zavisi sudbina
ìvih, mo`da mnogih pokolewa. Za slepe i gluve, za one koji ìve
samo u ovom trenutku, ne se}aju}i se pro{losti i ne predvi|aju}i
budu}nost, za wih mrtvi ne postoje, i pomiwawe wihove snage i
uticaja za wih je samo besmisleno praznoverno buncawe. Ali oni,
koji umeju da vide i ~uju, ko su svesni da sada{wica nije samodovoqna,
nije od pro{losti otkinut ìvot sada{weg dana, nego prolazni tren
ìve punote, zasi}ene pro{lo{}u i bremenite budu}no{}u, znaju
da mrtvi nisu umrli, nego su ìvi. Kakva god da je wihova sudbina
tamo, sa one strane granice ovoga sveta, oni ìve u na{im du{ama,
u podsvesnim dubinama velike, nadli~ne narodne du{e... Wihove
du{e jasno govore o jednom – o Otaxbini, o za{titi dràve, o ~asti i
dostojanstvu zemqe, o lepoti podviga i sramoti izdaje. U toj dubini
narodnog duha oni se nemo bune protiv izdaja sa predumi{qajem i
bez predumi{qaja, protiv demokratizovanog maroderstva, protiv
nesavesnog pirovawa na wihovim grobovima, protiv razgrabqewa
rodne zemqe, okupane wihovom krvqu. Ali na{a du`nost je – pa`qivo
oslu{kivati tajanstveni, ~as dobronamerni, ~as strahoviti smisao
wihovog }utawa”.
Preci }e nam suditi. I potpisniku ovih redova, i svakom ~itaocu, i
svakom Srbinu pod kapom nebeskom, bez obzira da li je on poku{ao da
pobegne od Srbstva i da se sakrije u mi{ju rupu kosmopolitizma, Wu
Ejxa, komunizma ili u blatnu jamu bluda i kriminala... Niko se ne
moè sakriti od mrtvih koji }ute, i kroz ~ije o~ne dupqe u nas gleda
Sud Bo`ji.
Jedino {to nam je ostalo ako èlimo da izbegnemo gnev na{ih
pokojnika, ~ija smo sva dela prodali i popquvali, jeste pokajawe i
vra}awe Hristu. Ove, 1998. godine, na Spasovdan, navr{ilo se ta~no
sedamsto sedamdeset sedam godina od kako je Sveti Sava, oven~av{i
Svetog Stefana za kraqa, stvorio srbsku dràvu; tom prilikom,
obra}aju}i se okupqenima, odrào je znamenitu “Besedu o pravoj veri”,
mole}i sve Srbe svih vekova da poloè svu nadu svoju na Boga i drè
se prave vere Wegove. Taj zavet, zavet Srbina ~ije telo od 1594. nije
me|u nama, ali koji je du{om ìvqi od svih nas ìvih zajedno, jer
ìvi u Bogu @ivome, jedini je lek za na{e bolesti i jedina pravda za
na{a bezakowa.
Vratimo se Zavetu Svetog Save i Svetog kneza Lazara. Sjedinimo se u
pravdi i istini sa svojim pokojnima, i ni~ega se ne bojmo: Bog na{ih
otaca bi}e i na{ Bog, na{ hraniteq i braniteq. Tada se ne}emo
pla{iti NATO-bombi, ni samih sebe. Po re~ima Svetog vladike
Nikolaja:
“Daj Boè da se Srbi oboè, sloè i umnoè!”, na svoje ve~no spasewe,
a na slavu i hvalu Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
”Carstvo praznine”, Svetigora, Cetiwe 1998.
UOÎ NAJLU\E NO]I
Srbi su se, posle Drugog svetskog rata, navikli da slave

praznike ~iji smisao ne znaju, ili ne èle da znaju. I svi ti praznici
i daqe su prisutni: 1. maj, “me|unarodni praznik rada”, koji je
ustanovila komunisti~ka internacionala (komunizam je samo u
Rusiji u ovom veku odneo, u ime “diktature proleterijata”, stotinak
miliona qudskih ìvota); 7. jul, dan kada je Srbin pucao na Srbina
na va{aru u Beloj Crkvi (prvi Srbin je bio “[panac”, pripadnik
komunisti~ke internacionale, a drugi Srbin je bio obi~an àndarm,
izbeglica ispred usta{kog noà); 29. novembar, kada je u Jajcu
stvorena Titova Jugoslavija, zbog koje izgubismo Dalmaciju, Baniju,
Liku, Kordun, Slavoniju, Zapadni Srem, i zbog koje }emo, ako se ovako
nastavi, izgubiti Kosovo; 8. mart, “Me|unarodni dan èna”, u stvari
– komunisti~ki praznik ène – revolucionarke, opet podmetnut od
strane internacionale. I sve to u zemqi u kojoj ni Boì} ni Vaskrs
nisu dràvni praznici, u kojoj Sveti Sava nije dràvni praznik, u
kojoj dan proboja Solunskog fronta nije dràvni praznik, u zemqi
~ija himna nije “Boè pravde”, nego “Hej, Sloveni”, u zemqi koja se samo
uslovno naziva Srbijom, ali ~iji stanovnici su “ravnopravni gra|ani
svih naroda i narodnosti”. I Srbi pristaju na takve praznike, Srbi
se mire sa takvim praznicima: Srbi... Uostalom, ko pita Srbe?
Su{tina praznika, svakog praznika, jeste religijska: praznuje se i
slavi prodor neke druga~ije, vi{e stvarnosti u ovu na{u, svakodnevnu,
u stvarnost uobi~ajenih briga i napora. Setimo se samo [anti}eve
pesme “Pretprazni~no ve~e”:u woj, pored sada{weg trenutka,
prisustvuje i pesnikovo detiwstvo, i doba Strahiwi}a bana (o kome
uz gusle peva wegov otac), i doba Hristovog ro|ewa u Vitlejemskim
jaslama. Kada slavimo Boì}, mi u~estvujemo u radosti svega {to
postoji i {to do~ekuje Sina Boìjeg u qudskom liku: kada slavimo
Vaskrs, u~estvujemo u Hristovoj pobedi nad smr}u: kada slavimo
Savindan, licem u lice se sre}emo sa ocem na{e Crkve i otaxbine:
na Vidovdan se pri~e{}ujemo sa knezom Lazarom, i wegovom svetom i
~estitom vojskom... A kada slavimo posleratne praznike? I tu je isto:
slavimo trijumfalne momente jedne la`ne religije koja “ne veruje u
nebesa, no u Marksa i Engelsa”, religije koja je deci predlagala da
Tita vole vi{e od mame i tate, a ~itavom srbskom narodu kao bra}u
dostojnu zagrqaja nametala srbomrsce i srboubice.
U te i takve naopake praznike, spada i kalendarska nova godina (po
gra|anskom kalendaru), koju su prvi me|u pravoslavnim narodima
po~eli da slave Sovjeti kada su okupirali Matu{ku Rusiju. I ova,
zaista najlu|a no}, potpuno je pomra~ila prazni~nu svest na{eg
naroda, pa je on i daqe slavi, ne pitaju}i se za{to i kako.
Poku{a}emo da u nekoliko redova objasnimo ludilo te no}i (barem
me|u nama, Srbima):
– Svuda u hri{}anskom svetu, i kod pravoslavnih, i kod rimokatolika,
prvo dolazi Boì}, pa Nova godina. Samo kod nas se ~estita
ovako: “Sre}ni novogodi{wi i boì}ni praznici!” I kad pro|e
rimokatoli~ka nova godina, a posle pravoslavnog Boì}a, Srbi
slave “srbsku novu godinu”, {to je, po svemu sude}i, jedinstven primer
u svetu – dve nove godine i obe – slavqa! Moglo bi se uskoro desiti
da se proslavqa i kineska nova godina – verovatno bi i za wu bilo
zainteresovanih.
– Ki}ewe jelke na Zapadu obavqa se za rimokatoli~ki Boì}, a ne za
Novu godinu; ki}ewe jelke za Novu godinu po gra|anskom kalendaru
kod nas nema nikakvog smisla. Dok jelovo drvo kod rimokatolika
simbolizuje Bogomladenca Hrista (kao i badwak kod nas), jelke za
novu godinu u Srbiji ne zna~i ba{ ni{ta;
– Da bi se za tu jednu, najlu|u no}, okitila jelka, u Srbiji, u kojoj
se goleti {ire, nemilosrdno se se~e na hiqade mladih stabala koja
se potom bacaju u |ubre; badwe drvo, za srbski Boì}, samo je grana
ili gran~ica hrasta, koji ostaje na svom mestu, da raste u visinu i
{irinu;
– Kada se slavi najlu|a no}, pravoslavni Srbi ulaze u posledwu sedmicu
pred Boì}, u kojoj je post najstroì, jer se i telo i du{e spremaju
da do~ekaju Hrista. Dok Srbija krka pe~ewe i opija se, pravoslavni
poste, drè}i se zaveta Svetog Save, {to su radili i na{i stari, sve
dok u ovu napa}enu zemqu nisu do{li Titovi “oslobodioci” koji su
doneli nove zakone i nove praznike;
– U najlu|oj no}i srbska sirotiwa }e, da bi se pokazala i dokazala,
tro{iti svojom mukom ste~eni novac, bilo spremaju}i sve~anu ve~eru
za ku}ni provod (uz televizijske emisije za ispirawe mozga), bilo
odlaze}i u hotele i restorane sa programom za do~ek. Za to vreme,
iskreno }e mo}i da se vesele samo oni koji su, zahvaquju}i tome {to
su na vlasti, zaista stekli bogatstvo i mo};
– U najlu|oj no}i }e se pucati iz svih oru`ja, i opet }e biti rawenih,
i ne daj Boè, mrtvih;
– U najlu|oj no}i }e opet biti pijanih, koji }e se danima trezniti, i
pitati – {ta su to do~ekivali;
– U najlu|oj no}i }e se slaviti dolazak nove, jo{ neizvesnije i crwe,
slede}e godine...
Potpisnik ovih redova je siguran da ti redovi ne}e promeniti ni{ta
bitno u odnosu prema Novoj Godini koju Srbi slave pre Boì}a; on zna
da }e osmi mart i daqe biti “dan èna” umesto pravoslavnog praznika
Materica. Pa ipak: “Na{e nije da ube|ujemo; na{a du`nost je samo da
izloìmo, a ubediti se – to je stvar onih koji slu{aju / ~itaju”, kako je
govorio Sveti Jovan Zlatousti. Bi}e sasvim dovoqno ako ovaj skromni
tekst bilo koga podstakne na razmi{qawe.
krajem 1998.
DEDA MRAZ I BO@I] BATA
Dana{wi ~ovek se veoma malo razabira u svetu modernih mitova,

mitova koji su nastali kao posledica radikalnog posvetovwa~ewa
nekad hri{}anske kulture. Ti mitovi su do{li da bi zamenili
slovesnu stvarnost Hri{}anstva, wegove blagovesti o pojavi Boga
me|u qudima i o mogu}nosti da ~ovek, od grumena ilova~e, postane
usvojeno ~edo Nebeskog Oca. Zato ih je katkad potrebno tuma~iti i
obja{wavati, pokazuju}i {ta se iza tih mitova krije. Jednom re~ju,
put je od mita ka Logosu, od samovoqnog tuma~ewa sveta ka Smislu
kosmosa i istorije, Hristu.
Svake godine, u okviru proslavqawa kalendarske Nove godine, deci se
dele (u firmama i drugde) novogodi{wi paketi}i. Paketi}e je, kao i
uvek, delio Deda Mraz. Potpisnik ovih redova se se}a svog detiwstva,
i nestrpqivog hitawa u Dom kulture, gde je bila op{ta podela
paketi}a, uz prethodno prikazivawe nekog crtanog filma i, naravno,
fotografisawe sa neizbe`nim Deda Mrazom. Po{to se fotografije
uglavnom ~uvaju, najve}i broj na{ih sugra|ana i sunarodnika ima
sliku sa ovom li~no{}u. Niko se ni ne pita kako se ona pojavila me|u
nama.
Davawe poklona deci i na Istoku i na Zapadu oduvek je bilo povezano
sa hri{}anskom tradicijom. Gospod Isus Hristos je govorio: “Pustite
decu da dolaze k Meni i ne branite im, jer je takvih Carstvo Boìje”; deca
su, zbog svoje ~edne poverqivosti, neprestanog ìvqewa u sada{wosti,
lakog pra{tawa uvreda, postala hri{}anski uzor odraslima. Crkva je
uvek nagla{avala da se srcem i duhom treba preobraziti u dete da bi
se u{lo u Carstvo Nebesko. Hri{}ansko vaspitawe i na Zapadu i na
Istoku podrazumevalo je da }e deca biti nagra|ena za svoju dobrotu
od Vi{we Stvarnosti. I tako je, na Zapadu, uo~i Boì}a nastao
obi~aj da se deci pod novogodi{wu jelku ostavqaju pokloni koje, dok
deca spavaju, donosi veliki svetac – Nikolaj ûdotvorac, jedan od
najomiqenijih likova svetskog hri{}anstva. Nikolaj – srbski Sveti
Nikola – na Zapadu je predstavqen u crkvenoj kardinalskoj ode}i
(po{to je bio vladika). Deca se izjutra bude, i pod boì}nim drvetom
nalaze darove. Kod Srba su deca darove dobijala za predboì}ne
nedeqne praznike – Materice i Oce. Prethodno, ona su imala svoju
nedequ – Detiwce. I majke i o~evi su se deci “odre{ivali”, kao i
deca wima, nekim, makar najskromnijim, znakom qubavi. Roditeqi su
kanap~i}em vezivali decu, a i deca wih, pokazuju}i time da su vezani
neraskidivo{}u koja poti~e odozgo, od zajedni~kog Oca Nebeskog,
Koji je i dao zapovest: “Po{tuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro
bude i da dugo poìvi{ na zemqi”.
Pa dobro, otkud novogodi{wi pokloni i Deda Mraz? Na Zapadu se
Deda Mraz pojavio kao sekularna varijanta Svetog Nikole – u onoj
meri u kojoj je Zapad zaboravqao svoje hri{}ansko predawe, i u kojoj su
multinacionalne kompanije, tipa Koka Kole, sazdavale komercijalne
mitove, za boqu pro|u sopstvene robe. Na Istoku je Deda Mraz uveden
u Sovjetskom Savezu, opet kao zamena za Svetog Nikolu i boì}we
darove deci. Odatle je stigao i me|u Srbe.
Drugi zagonetni lik kome se treba obratiti je izvesni Boì}
Bata. Otkako su Srbi po~eli da se vra}aju pravoslavqu (makar
i tradicionalisti~ki), po~elo je usrdnije slavqewe Boì}a,
uz uno{ewe slame i badwaka. Pored boì}we trpeze, trebalo je
obnoviti i obi~aje – spremawe ~esnice i ulazak u ku}u mla|eg mu{kog
~eqadeta, tzv. polaàjnika. U revnosti da se {to pre obnovi ono {to
je zaboravqeno, neko se setio i doti~nog Boì} Bate: mu{kog deteta
u srbskom narodnom odelu, koje se pojavquje na TV–u i u slikovnicama
o Boì}u.
Sama re~ “Boì}” je deminutiv od “Bog”, to jest “Bogi}”. Tako su Srbi
prosto tepali Bogu Koji je postao ôvek od Duha Svetoga i Marije
Djeve i rodio se, Svebogati, u ubogoj vitlejemskoj pe}ini da qude
povede ka nebu. Ima jedna narodna pesma koja glasi: “âsne poste
zapostismo,/ novu gra|u iznesosmo/ belu crkvu sagradismo./ U woj poju
svetiteqi:/ Sveti Petar i Nikola./ Dve im seje otpevaju: /An|elija
Svetom Petru, a Marija Nikolaju./ Tu se dala bela staza/ po woj {eta
Bo`ja Majka/ vodi Boga za ru~icu”. Majka vodi Boga za ru~icu; Bog
postao dete! Tome se raduje svaka pravoslavna du{a.
Ali, otkud boì}wi bata?
Svi koji su okretali sveti hleb ovog dana, ~esnicu, znaju da se tom
prilikom peva pesma: “Boì}, Boì} bata/ nosi kitu zlata/ da pozlati
vrata/ i oboja poboja/ i svu ku}u do krova”. Ovde “ bata” nije imenica,
nego prezent glagola “batati”, {to zna~i “stupati, kora~ati”. To jest:
Boì} dolazi da bi nam doneo radost, i zlatom te radosti pozlati
svu ku}u “do krova”, i sva srca do vrha ispuni milo{}u. “Slava Bogu
na visini, i na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa”, kli~e Crkva u
Boì}ne dane. Nema, dakle, nikakvog bate; ali zato i bate i seke, i
o~evi i majke, i dede i babe do~ekuju Bogi}a, Boga Koji je postao na{
brat i pozvao nas svom Nebeskom Ocu. Znaju}i tu tajnu, me|u Srbima je
sve, vekovima, bilo “sveto i ~estito, i milome Bogu pristupa~no”.
”Crkva i vreme”, O~ev dom, Beograd 2000.
4. JUL, 7. JUL, 29. NOVEMBAR
Godine 1941, te krvave godine srbskog naroda, u Srbiji su

komunisti zapalili poàr svoje revolucije, na ~ijem pepelu i
|ubri{tu jo{ uvek sedimo, ~ekaju}i svoj nestanak sa lica zemqe, {to
}e se i desiti ako se ne pokajemo i ne vratimo Bogu @ivome. U Beogradu
je 4. jula, u ku}i Ribnikarevih, Hrvat (?) Josip Broz Tito, belosvetska
protuva i agent Kominterne, koji je upravo stigao iz Zagreba, sa
znawem usta{kih vlasti (kao {to su Nemci poslali Lewina u Rusiju
1917.) pozvao “narode Jugoslavije” na ustanak protiv “fa{isti~kog
okupatora i wegovih slugu”. Komunisti su, na ~elu sa svojim vo|om
Brozom, ~ekali da “ustanu” sve dok Nemci nisu prekr{ili sporazum
Ribentrop – Molotov, i 22. juna 1941. napali Sovjetiju. Do tada su
svoje ~lanstvo pozivali na lojalnost prema okupatoru, a od tada su
radili u interesu “svetske revolucije”. Tri dana kasnije, terorista
srbskog porekla, @ikica Jovanovi} – [panac, koji se za komunisti~ke
interese borio u [panskom gra|anskom ratu, pucao je na va{aru u
Beloj Crkvi (na Jovawdan) u dva srbska àndarma, Bogdana Lon~ara i
Milenka Brankovi}a, i otpo~eo krvavo kainovsko kolo partizanske
borbe. A najcrwi antipraznik bio je 29. novembar, dan stvarawa
AVNOJ–a, koji je svojim granicama dao osnovu za postradawe Srba u
ratovima devedesetih godina ovog veka. To je dan kada je na prestolu
srbske propasti ustoli~en Tito. To je dan druge Jugoslavije, a svaka
Jugoslavija je, kako kaè Vladika Nikolaj, bila i ostaje prkos Bogu i
Svetom Savi. Bezbo`ni vlastodr{ci, naslednici Titovi u Srbiji, i
daqe slave te praznike: 7. jul kao dan ustanka i 29. novembar – ne vi{e
kao dan Jugoslavije, nego kao dan kada je UKINUTA MONARHIJA,
to jest kad je, 1945, po~ela da funkcioni{e FNRJ.
Srbine, kad god bezbo`nici to slave, seti se {ta je komunizam u~inio
tvom narodu. Pred ~itaocem je tekst Milke Bakovi}–Radosavqevi},
iz kwige “Komunisti i nacifa{isti – oni su isti”, kao podsetnik na
ono najbitnije:
Gledali smo i slu{ali smo...

Gledali smo kako, u borbi zarobqene, iznemogle, gladne i bolesne,
borce Draè Mihailovi}a, vezanih ruku, komunisti udaraju kundacima
svojih pu{aka i tvrdim, potkovanim |onovima svojih novih cokula;
Gledali smo kako im revolverima razbijaju zube, dok im se krv iz usta
i nosa sliva niz grudi na pocepane, uz telo prilepqene, dugo neoprane,
pocrnele ko{uqe;
Gledali smo kako ih vezane, dva i dva u stroju, kao ovce, teraju na
klanicu u obli`wem {umarku;
Gledali smo kako im ~upaju kosu, bradu i brkove. Jeste, i brkove;
Gledali smo kako im razbijene vilice vise na tankom koncu koè
unakaènog krvavog lica;
Gledali smo majke, ène i sestre u crno zavijene, jer im se nikad iz
Bosne nisu vratili: sinovi, muèvi i bra}a;
Gledali smo pogruène starce, neobrijane i u crnim ko{uqama, jer su
im komunisti pobili sinove i, nazvali ih “narodnim izdajnicima”;
Gledali smo...
Slu{ali smo prigu{ene jauke iz zatvorskih }elija, odjek tupih
udaraca i sarkasti~an smeh komunista, uz povike pri svakom udarcu
po ve} isprebijanom telu nekog mu~enika:
“Ovo ti je za Kraqa!” Udarac. “Ovo ti je za Draù!” Udarac. “Ovo ti je za
tvog Boga i tvog Isusa Hrista!” Udarac. “Ovo ti je za kapitalisti~ku
Ameriku!” Udarac. “Ovo ti je... “Ovo ti je...” – sve dok je nesre}na `rtva
pri svesti;
Slu{ali smo jauk i pla~, od straha izbezumqenog, i bespomo}nog
o~ajnog naroda: zemqoradnika, radnika, intelektualaca;
Slu{ali smo tu`no naricawe oja|enih majki – srpskih majki ~iji su
porod uni{tili komunisti;
Slu{ali smo, godinama smo slu{ali jecaj i uzdahe robqa, ni du`nog
ni krivog, po komunisti~kim kazamatima – dugim nizom godina smo to
slu{ali, a ne danima, ili mesecima, ili jednu ili dve godine;
Slu{ali smo... Jeste, sve smo to gledali i slu{ali...
Mi i sada to isto vidimo i ~ujemo. Ne moèmo da zaboravimo. Slike
na ekranu na{e svesti ne blede. Naprotiv. One su jasne, sasvim jasne sa
krvavim detaqima, isprebijanim i izmu~enim telima, bra}e nesre}ne
na{e. ûjemo ih i u snu i na javi. ûjemo, mnogo glasova ~ujemo. Koliko
ih je pobijeno “radi ostvarewa komunisti~ke revolucije”, kako su
rekli, i Milovan \ilas, i Aleksandar Rankovi}, i jo{ neki. Koliko?
ûdno pitawe. Pet, deset, pedeset hiqada? Vi{e. Sto hiqada? Vi{e.
Duplo od toga? Mo`da. Ko zna? Niko to nije zapisao. Nije smeo.
Du{e na{ih mu~enika zovu nas i poru~uju nam:
“Kaìte svima, a naro~ito srbskoj omladini, kaìte im istinu o
nama.
Mi ne traìmo osvetu, jer smo hri{}ani.
Recite celom narodu srpskom: qudima, ènama, deci – recite im:
Da ne veruju komunistima; da ne prihvataju wihovu, neiskreno, pruènu
ruku jer }e im ba{ ta ista ruka, ~im joj se prilika ukaè, udariti no`
u le|a, mu~ki i podlo, kao i uvek do sada. Recite im:
Da komunistima ne daju nikakvu podr{ku koja }e im pomo}i da se
odrè, dugo da se odrè na vlasti; i, recite im da okre}u glavu od
wih i, da im kaù da su oni, komunisti, IZDAJICE SVOGA RODA
– SRPSKOGA NARODA. Recite...”
”Crkva i vreme”, O~ev dom, Beograd 2000.
RATNI DNEVNIK PISAN PO[TO JE PREDSEDNIK SRJ

PROGLASIO POBEDU I MIR
O, Kosovo, grdno sudili{te,
nasred tebe Sodom zapu{io!
Wego{
Najstra{nija osobina Srba: niko ne priznaje da je kriv. Svi su u pravu.

Svi su, uvek, bezgre{ni. Svi su, uvek, pobednici. Svi uvek sve znaju.
Crkva (Sinod Srbske Crkve) pozvao je, po zna koji put, ~oveka koji nas
je dovde doveo da napusti svoje mesto vo|e. Ali on to ne}e u~initi –
zato {to je, kao i svi Srbi (~ast izuzecima, to jest pokajnicima) uvek
u pravu. On je pobedio. On je sa~uvao Kosovo. To }e, sebi i drugima,
ponavqati do besvesti. Zato {to je svaka la`, ~ak i najbestidnija,
Srbinu bezbo`niku milija od suo~avawa sa sobom i posledicama
svojih postupaka...
***
Jedna pobo`na èna, dok je trajalo bombardovawe, kaè mi:
– Vidi{, sna{la nas je sudbina dece koju smo ubijali abortusima. Kao
{to ona nisu mogla da se brane, niti su videla lica svojih ubica,
tako ni mi nismo mogli da se branimo od avionskih bombi, niti smo
videli lica NATO-pilota...
***
ôvek, u svojim tridesetim godinama, pri~a mi kako je po~etkom
devedesetih napustio Beograd i do{ao na selo, jer je slutio {ta }e
biti. Dug ìvot na selu, me|u seqacima, doveo ga je do zakqu~ka:
– Kad su se odrekli vere, Srbi su postali kainovski narod. Srbin ne
zavidi nikom, osim svom bratu, i ne mrzi nikog, osim svog brata. S
tu|inom je uvek lepo, ali brata bi zaklao...
***
Na po~etku rata, neko je opqa~kao blagajnu eparhije ì~ke, sve {to je
eparhija godinama {tedela.
Jedan invalid, nastradao kao dobrovoqac u ratu u Bosni, sa metkom
pored ki~me, na po~etku rata je ostavio svoj auto ispred Doma zdravqa
– da primi injekciju. Na wegovim kolima, velikim slovima, pi{e:
RATNI VOJNI INVALID. Neko je do{ao do kola, otvorio ih i uzeo
torbu wegove ène (tako|e invalida), sa tri hiqade dinara uboge
invalidnine.
Jedan ~ovek, zga|en moralnom pokvareno{}u na{om, usred bombardovawa
mi re~e:
– Nije ~udo {to nas ga|aju, nego {to ma{e.
Stra{na re~, ali posle svega {to smo u~inili kao greh pred Bogom i
bli`wima otela se ovom ~oveku...
***
NATO nas je bombardovao nemilosrdno, antihristovski.
Bog nas je, preko NATO-a, posetio, izme|u ostalog, i zbog na{ih greha;
ali NATO nije ratovao protiv nas zbog na{ih greha, nego je ratovao
protiv nas zbog onoga {to je Hristovo u nama.
NATO je jedno od oru|a dolaze}eg antihrista. Sve wihove bombe i
avioni su bili tu samo da bi upla{eno ~ove~anstvo reklo: “Ko je kao
zver i ko moè ratovati s wom?” (Otk. 13, 4).
***
[pijunske letilice neprijateqa li~ile su na zvezde.
Od marta 1999. vi{e ne znam {ta su zvezde, a {ta {pijunske
letilice.
***
[ta je srbski vojnik?
To nije prìbaba i paliku}a, ubica i zlotvor. To je vitez vere, kao moj
brat u Hristu Neboj{a koji je u pismu svojim roditeqima iz kosovskog
grotla, molio da odnesu priloge u dva manastira, i rekao im {ta da
odnesu. Sve vreme se molio Bogu i nosio svoj krst sa qubavqu.
Na nesre}u, malo je bilo takvih. Ali, da}e Bog, bi}e ih...
***
I ovde je stra{na pravda: ono {to je gra|eno za vreme Tita, ~esto
novcem Zapada, ru{eno je nemilosrdno od tog istog Zapada. Mo`da
zato da bi se Srbima stavilo do znawa kako se prolazi kad se sa
|avolom sade tikve.
***
Kakvo izrugivawe: pregovori o povla~ewu srbske vojske po~eli
su u grani~nom mestu Blace (malo blato), u kafani “Evropa 93”
(simvoli~no, zar ne?), a nastavili se u Kumanovu, pod {atorom. To
je ono isto Kumanovo gde je srbska vojska 1912. odnela kqu~nu pobedu
u Prvom balkanskom ratu (za Kosovo – Kumanovo, pevalo se onda).
[ator je i 1912. i 1999. bio francuski. Satanisti Zapada nam ni{ta
ne zaboravqaju.
***
Ratna retorika vladaju}e koalicije na po~etku rata bila je èstoka,
sa puno pogrda na ra~un agresora – u su{tini, retorika besne
nemo}i. Dràvni mediji su se utrkivali u izrazima tipa “Toni
Bler, klonirani bednik i potr~ko Bila Klintona”, “Krvolo~ni
kojoti sa Zapada”, itd. Neki iz “Indeksovog radio-pozori{ta” su, na
osnovu melodijskog predlo{ka stare srbske narodne pesme “ja sam ja,
Jeremija” napravili rugalicu Klintonu, Bleru i drugima. (To je ve}
vi|eno. Tako su, za vreme rata u Hrvatskoj, bra}a Baji} na osnovu pesme
“Kopa cura vinograd”, napravili rugalicu u kojoj su Stipi Mesi}u
poru~ivali: “Ao, Stipo, Stipice, osta}e{ bez bradice”, a Tu|mana
pozivali “na poselo u Borovo Selo”. Sada Tu|manova vojska i policija
kontroli{u sve negda{we srbske zemqe, od Kninske Krajine do
Barawe i Zapadnog Srema. Ni Borovo Selo vi{e nije srbsko) najve}e
gadosti i nepristojnosti koje do neba vapiju no{ene su na “mitinzima
podr{ke politici mudrog rukovodstva”; Klintonu su {tampali ~ak i
umrlicu. Evo izraza iz strana~kih saop{tewa koalicije (SPS-JUL-
SRS-SPO), objavqenih u listu “Vreme” 12. juna 1999.: JUL: “Jugoslavija
je meta fa{isti~kog mutanta koji je ro|en krajem ovog veka”; “NATO
agresija na na{u zemqu zna~i da su zlo~ina~ki i pomra~eni umovi
svoje li~ne i dràvni~ke frustracije re{ili da iskale na SRJ”; o
Klintonu: “Moèmo da razumemo da je neko lud, i da neko lud moè
da bude na ~elu Amerike, moèmo da razumemo da takav neko potkupi
bednike ili na|e istovrsne ludake da ostvari svoj ciq.”... SPS: “laju
i ujedaju, ali mi ne}emo dozvoliti da nas upla{e i brani}emo na{u
zemqu”; “stra{ne sablasti svetskog bezumqa”; “u erupciji nevi|enog
bezumnog ru{ila~kog pogroma, NATO zlikovci su poku{ali da ubiju
glas istine”; “Uop{te se ne moè staviti znak jednakosti izme|u
Klintona i Hitlera. Boqe je re}i da je prednost na zlo~ina~koj strani
Klintona”; SPO: agresija NATO-a je “najve}i dràvni i nacionalni
terorizam”, “akt slepog kriminala”; NATO je “bahata vojna armada”;
“Srbiju i SRJ nikakva sila ne moè da prisili na gubitak bilo kog
dela teritorije”. Radikali su govorili: “Pomahnitale NATO zveri pod
komadnom najozlogla{enijih svetskih ubica Bila Klintona, Tonija
Blera, Veslija Klarka i wihovog sluge Havijera Solane”; “kukavi~ko
lice i genocidne namere udruène satanisti~ke kamarile”; “mi }emo
se braniti sve dok traje agresija i ne}emo dopustiti dolazak stranih
trupa na jugoslovensku teritoriju”; “Usijane va{ingtonske glave na
~elu sa ludim saksofonistom Adolfom Klintonom”...
I {ta je ostalo od te retorike?
SPS i JUL horski tvrde da je KFOR ne{to poèqno, jer je sa KFOR-
om pobedila pravda – na Kosovo su stigle Ujediwene nacije. I tvrde da
smo pobedili. I tvrde da je Kosovo u Srbiji. I tvrde da su za povratak
u Evropu i svet (Momir Bulatovi} iz Socijalisti~ke narodne partije,
kao savezni premijer koga Crna Gora ne priznaje, o ciqu ulaska u
Evropu govorio je na Saveznoj skup{tini povodom ukidawa ratnog
stawa.) Vi{e nema te{kih re~i o NATO-u kao nacistima i Hitleru
– Bilu Klintonu...
Ako se ovako nastavi, uskoro }e ispasti da su SPS i JUL oduvek
bili za to da SAD, Nema~ka, Velika Britanija, Francuska i Italija
okupiraju Kosovo (to jest, da do|u kao “mirovne trupe”).
Dis je u pesmi “Na{i dani” govorio: “I poraze proglasismo za
pobede”.
Xorx Orvel je u “1984.” video “dogovor” totalitarne dràve koja mewa
smisao re~ima da ovladala umovima svojih podanika.
Ni Dis, kao pesnik, ni Orvel, kao romanopisac, nisu mogli ni da
naslute kakva }e biti mo} jednog televizijskog manipulisawa koji
qude dovodi do takvog zaborava da se oni ne se}aju {ta se do ju~e
pri~alo (a pri~alo se da nikakve strane trupe, nikada, ne mogu u}i
na na{u teritoriju.) Pred televizijom, tim ~udovi{tem koje sve
pro`dire, nestaje bilo kakav zdrav razum. Tako RTS govori o hiqadama
Srba – izbeglica koje se vra}aju na Kosovo, jer im KFOR garantuje
bezbednost; problem je u tome {to taj isti RTS prethodno ni re~ nije
rekao o Srbima koji su, pred OVK, pobegli sa Kosova. Kako se vra}aju
na Kosovo ako nisu oti{li sa Kosova?
***
Jednog mog prijateqa, pravog bogomolnika – misionara kakvih je bilo
u doba Vladike Nikolaja, Slu`ba dràvne bezbednosti (OZNA koja
sve dozna, kao {to bi rekao “pesnik”) je na samom po~etku rata stavila
pod nadzor zbog sadrìne letka koji je on od{tampao, pozivaju}i
narod na pokajawe i upu}uju}i mu utehu da u Bogu ima nade. Za{to su
ga pratili? Zato {to je u tekstu letka napisao da NATO jesu zli, ali
da mi ne stradamo samo zbog wihovog zla, nego je Bog, pre svega i iznad
svega, dopustio da stradamo zbog na{ih grehova. Budnim ~uvarima
sistema, ~iji je benigni arhetip kapetan Jerotije iz Nu{i}evog
“Sumwivog lica”, nije promaklo to da bi ovaj letak mogao doneti
uznemirewe gra|anstvu, “odlu~nom u odbrani domovine na ~elu sa
svojim Vrhovnim komandantom”. Samo da se Srbi ne sete svojih greha;
jer, od samog po~etka, od 1989, glavna la` ovog reìma sastojala se u
neprestanom ponavqawu tvrdwe da smo mi bezgre{ni, puni vrlina, da
nas sav svet mrzi i da mi nosimo, sami po sebi, “nebesku pravdu”. Zato
veronauku nikad nisu uveli u {kole – hteli su da na svaki na~in kod
dece spre~e razvijawe ose}awa greha i ume}a pokajawa. Zato su i ovog
Srbina – misionara i seja~a semena re~i Bo`je (“Pokajte se, jer se
pribliìlo Carstvo Nebesko” (Mt. 4, 17)) saslu{avali kao “sumwivo
lice”.
Dok su se bavili time, hrvatski novinar i {pijun Antun Masle je
wihovim kolegama “pobegao” iz zatvora. Uz to, Ha{im Ta~i, politi~ki
predstavnik “Oslobodila~ke vojske Kosova”, slobodno {eta po Kosovu,
i obe}ava da }e Srbi biti za{ti}eni u budu}oj nezavisnoj kosovskoj
dràvi. A Ha{im Ta~i je na poternicama srbijanskog MUP-a. Niko
ga ne hapsi, niti mu na senku staje, iako jugoslovenske vlasti tvrde da
je o~uvan suverenitet Srbije na ~itavoj wenoj teritoriji.
***
Razmi{qaju}i nad pozivom Svetog Sinoda Srbske Crkve, koji je
traìo da se, radi svenarodnog dobra, sa vlasti povuku oni koji su
nas dovde doveli, da se stvori Vlada nacionalnog poverewa i spasa,
da Srbi, gde god im je mogu}e, ostanu na Kosovu i Metohiji u svojim
ku}ama i pokraj svojih svetiwa, podvla~im crtu:
– Zadesila nas je najve}a golgota u XX veku. [to zbog svojih prevelikih
greha (odricawa od Boga i Svetog Save, uni{tewa hri{}anske
porodice, milionskih ~edomorstava i “bele kuge”, sluèwa laì
komunisti~kog utopizma), {to zbog voqe svetskih mo}nika, ~iji je
ciq antihristovski “novi poredak” u kome nema mesta za pravoslavne
narode i wihovu tradiciju, Srbi su, krajem ovog stole}a, proterani
sa svojih vekovnih postojbina (Srbske Krajine, Banije, Korduna,
Like, Barawe, Slavonije, Zapadnog Srema, velikih delova Bosne i
Hercegovine, a evo, avaj, sada i sa Kosova). Neprijateqi srbski likuju
i raduju se na{oj propasti, a na{ narod, u slomu i polomu, traì ko
bi ga ute{io, i ne nalazi. U{li smo u XX vek sa dve me|unarodno
priznate srbske dràve (Kraqevinama Srbijom i Crnom Gorom), a
izlazimo iz wega bez srbske dràve, rasto~eni i rasejani po svetu,
na stubu srama. Za{to je to tako? “Kakvom smo merom merili Boga
i na{e pretke, takvom merom nam je odmereno”, kaè Sveti Vladika
Nikolaj.
– Nesre}a kroz koju prolazimo nije “pobeda”, ma kako bi vlastodr{ci
èleli da je predstave. To je, istorijski i politi~ki gledano, poraz,
ali poraz iz koga se moè izvu}i pouka ako wegove uzroke i posledice
sagledamo. Kosovo je, i onda, kad je wime hodio Sveti knez Lazar, i
danas, “grdno sudili{te” (Wego{), sudili{te na{ih du{a i savesti.
Ono nam poru~uje: pokajte se, otreznite se, urazumite se, vratite se
Bogu i sebi, i ne bojte se – opet }e zablistati srbski narod.
Kosovska etika poru~uje svima koji su na vlasti: ako èlite dobro
svom narodu, zaboravite li~no dobro i li~nu korist. Sveti Jovan
Vladimir, kraq srbski, umeo je da se preda bugarskom caru Samuilu
da bi spre~io pogibiju svog naroda; Sveti Simeon Miroto~ivi je,
kao veliki ùpan Stefan Nemawa, umeo da se savije pred mo}nijim
vizantijskim carem i da robuje da bi wegov narod bio slobodan; Sveta
knegiwa Milica je mogla da svoju k}i da na sultanov dvor, da bi
sa~uvala srbsku dràvu. ôvek je onoliko veliki koliko ume da se
`rtvuje za bli`we.
Kosovski zavet poru~uju srbskoj vojsci: vi niste izgubili rat, nego
bitku. Blago onome ko je bio junak u borbi i ~ovek u predahu izme}u
dve borbe. Ako ko nije bio ~ovek, ako je ucvelio neja~ i pogazio obraz
nedelom, neka se pokaje i ispovedi, kako su to ~inili na{i sveti
preci; neka zna da “zlo dobra doneti ne moè”. Narod i pojedinac
su onoliko veliki koliko umeju da se kaju i pra{taju. Dràva mora
kazniti po~inioce zlodela.
Kosovska i vidovdanska istina upu}ena Srbima: ne padajte u o~ajawe!
Iako je, kako bi Marko Kraqevi} rekao, opet do{lo da “posle na{eg
kneza ~estitoga,/ sad Arapi po Kosovu sude”, mi smo narod Bo`ji u onoj
meri u kojoj ho}emo to da budemo. Kosovska re~ na{im neprijateqima: i
za wih }e, ako se ne pokaju i ne urazume, Kosovo biti “grdno sudili{te”.
Svi koji su ma~ dizali od ma~a }e izginuti, po re~i Spasiteqevoj
(Mt. 26, 52). [to je oteto, to je prokleto, a Kosovo je bilo, jeste i bi}e
srbsko, kako je bilo kroz vekove. No, ne zaboravimo mi, Srbi, da je
osveta Gospodwa i da }e On vratiti (Rim. 12, 19); a na{e je da delima
qubavi i pravde pobe|ujemo zlo i mr`wu ovoga sveta.
***
Da li je bilo srbskih zlo~ina na Kosovu, prema [iptarima?
Na{i neprijateqi kaù da jeste; ali, ne kaù samo oni. Kao i u svakom
ratu na ovom prostoru, zlo~ina je bilo. I bilo je ubijawa nevinih. I
bilo je paqewa ku}a i pqa~kawa tu|e imovine. Svega je toga bilo.
Ali, ko je to ~inio?
To sigurno nisu ~inili sinovi ~asnih i po{tenih srbskih o~eva i
majki, mobilisana deca na{a – mu~enici. To su ~inile tzv. “paravojne
formacije” i razni maroderi – pla}enici, za koje nema ni~ega svetog.
To su ~inili bezbo`nici, vo|eni bezbo`nicima, kojima je dopu{tano
da na taj na~in “~iste teren”, i da svoju du{u i obraz srbskog naroda
zauvek pogane.
Ali, to nisu Srbi, kao {to pounija}eni ili islamizovani Srbi
pristaju da budu Srbi. To su komunisti i deca komunizma, koji su
se odrekli Hrista i Svetog Save, i koji slave srboubice Krcuna i
Rankovi}a kao “velike patriote”. To su potomci (ako ne telesni,
ono duhovni) onih izroda koji su ubili 150 000 Srba kad je Tito
do{ao na vlast 1944. i 1945. To su oni koji su ~upali brade srbskim
sve{tenicima, i “sahrawivali” Boga. Samo takvi mogu da uni{tavaju
sve pred sobom, i da se hvale time kako “brane Srbstvo”.
Srbski narod takvih javno treba da se odrekne, i da se kaje pred
Gospodom i Svetim knezom Lazarom zato {to su se takvi me|u nama
zapitali.
Nikolaj Ber|ajev je pisao da je, sa dolaskom boq{evika na vlast u
Rusiji, nastao novi “antropolo{ki tip”: mladi qudi, ledenog,
mrtva~kog pogleda, u ko`nim kaputima, lica li{enih dobrote i
mekog izraza koji je, kako veli ruski filosof, bio svojstven ~ak i
licu pijanog Rusa. Ovaj novi antropolo{ki tip u Srbiji... Ako takav
tip pobedi, ako on u narodnoj du{i odnese prevagu nad onim drugim,
nad pitomo{}u i dobrotom ~ak i prema neprijatequ, Srbi }e zauvek
nestati sa lica zemqe.
***
Koliko su bezbo`nici pogazili i ponizili srbski narod! Prvoga
dana agresije NATO-a na RTS-u emitovali su “Kozaru”, “Sutjesku”,
“Otpisane” i druge komunisti~ke – partizanske propagandne
filmove, o~ito èle}i da pokaù da je ova na{a borba u tradiciji
wihove “narodnooslobodila~ke borbe”, da su Srbi i daqe “Titovi
partizani”. A zatim su, dok se sve ru{ilo, dok su na stotine nevinih
ginule, organizovali da se ska~e na trgovima, uz ritma “muzike za
ples”: “Na{a borba zahtijeva,/ kad se gine da se pjeva”. Taj titoisti~ki
“dance macabre” nad zgari{tem Srbije po ko zna koji put je dokazao ono
o ~emu Igor [afarevi~ pi{e u kwizi “Socijalizam kao pojava svetske
istorije”: ciq socijalisti~ko-komunisti~kih ideja, onaj unutarwi,
skriveni, jeste smrt ~ove~anstva (u na{em slu~aju – srbskog naroda).
To skakawe i igrawe po trgovima nije ono {to veli iguman Stefan:
“Plakawe je pjesna sa suzama”. To nije: “Neka bude {to biti ne moè”.
To nije: “Srb je Hristov, raduje se smrti”. To je bezumqe qudi koji su
ustali protiv Boga, i koji su nad le{evima svojih `rtava u gra|anskom
ratu 1941-1945. pevali i igrali... Mnogi koji su u tome u~estvovali su
o~ito, po zakonima “estrade”, koja je sva u rukama Titovih duhovnih
sinova i k}eri, bili prinu|eni na to, ina~e, kad se sve zavr{i, ne bi
mogli da snimaju svoje kasete i CD-ove. Ipak, sramota i bruka tog
nihilisti~kog plesa nikad se ne}e mo}i izbrisati, kao ni ~iwenica da
vlast Titovih potomaka nije htela da usli{i glas srbskog patrijarha
koji je molio da se prekine sa tim bezumqem dok narod strada.
***
Sve ideje koje su, sa nekim pravoslavnim narodnim vo|stvom ili
makar srbskom vla{}u sa trunkom zdravog razuma, mogle da budu jednom
ostvarene tro{ene su u dnevno-politi~ke svrhe. Jednu od wih, ideju
saveza Rusije i Belorusije sa Srbijom sa Crnom Gorom vlastodr{ci
i wihovi poslu{nici iz tzv. “opozicije” zauvek su kompromitovali.
Uop{te, mitologizacija “ruske vojne pomo}i”, pri~a o tome kako
“dolaze Rusi”, koja je predstavqala kqu~nu propagandnu pri~u RTS-
a, kao i odluka skup{tine o pristupawu savezu Rusije i Belorusije
dovodila je do jo{ dubqeg potonu}a u mo~varu laì onog dela naroda
(a to je znatan deo) koji ne zna da Rusijom ne vlada Boris Jeqcin, ~ovek
u hroni~no pijanom stawu, nego rusofobska mondijalisti~ka klika,
~iji je jedna od predstavnika i Viktor êrnomirdin.
Uz to, ne treba zaboraviti da Ri~ard Holbruk u svojim memoarima
“Put u Dejton” kaè da se Slobodan Milo{evi}, dok je pregovarao o
prepu{tawu bosanskih Srba okupaciji NATO-vaca, rugao Rusima i
wihovom politi~kom uticaju. Glavni partner u pregovorima, jedini
sa kojima je èleo da postigne “mir”, bili su Amerikanci. Ruska
obave{tajna slu`ba je podatke o tome sigurno znala, i znala je da je
pri~a o pristupawu Srbije i Crne Gore savezu Rusije i Belorusije
samo retori~ka magla za upotrebu u SRJ.
[to se ti~e odbrambenih sistema S-300, koje su Rusi mogli da nam
po{aqu, a nisu, i tu je stvar jasna: Rusi bi nam te sisteme poslali
da je vojska i dràva i wihova, a ne jeqcinovsko-mondijalisti~kih
gospodara haosa. Uz to, direktor firme koja je proizvodila te rakete,
jo{ na samom po~etku rata, izjavio je da je wegova firma ove za{titne
sisteme nudila SRJ pre sedam-osam godina, ali im je tada re~eno da
SRJ “nema para da ih kupi”. A gde su narodne pare? Gde su pare ulagane
u vojsku? Kako je mogu}e da nije bilo para za ono {to bi srbsko nebo
i zemqu za{titilo od NATO-bombardera?
1999.
KONA^NI ISHOD ANTI-LAZARA
Najve}a opasnost za Srbe pravoslavne vere bila bi da svu svoju

nesre}u svale na “zaveru me|unarodne zajednice” i “novog poretka”.
îwenica je da Novi svetski poredak, zasnovan na vlasti novca i
manipulisawu medijima, postoji, ali pravoslavni, kako re~e jedan
ruski filosof, ne ìve kao tuìoci, nego kao optuèni. Pre svega,
kao oni koji optuùju same sebe, i u svojoj nepravdi i bezakowu traè
uzrok sopstvene propasti. “Ako budete slu{ali, dobra zemaqska
je{}ete, ako ne budete slu{ali, ma~ }e vas pojesti”, rekao je Gospod
Svom narodu jo{ u Starom Zavetu.
Na nas, Srbe ovog pokolewa, Srbe na kraju XX veka, pala je tama i senka
smrti nebivala u dosada{woj istoriji. Vo|eni od utvarnih vo|a u
ponor, veruju}i utvarama sopstvene “nebeskosti”, ne traè}i pokajawe
i obnovu uma, na{li smo se na dnu ponora, i, polomqenih kostiju, kao
da nemamo snage ni da jau~emo, a kamoli {ta drugo. Ponekad, u bezumqu,
neko pohuli na Vi{weg, i pita, gnevno: “Da ima Boga, zar bi dopustio
da ovoliko stradamo?” Zaboravqa se da su Srbi, sluge srboubice Broza,
posle Drugog svetskog rata “sahrawivali Boga” po Crnoj Gori, Srbiji,
Krajinama; zaboravqa se da su glavni Titovi xelati bili Srbijanci
Rankovi}, Krcun i drugi, zaboravqa se da su fabrike i gradovi zidani
bez blagoslova, da su crkve ru{ene i skrnavqene i to rukama Srba
otu|enih od svoga Hrista i svoga imena.
Pedesetih godina, Srbi su u jednom mestu na Kosovu, sru{ili spomen-
hram sa kosturnicom izginulih u Prvom svetskom ratu. Od ostataka
crkve napravili su klozete (!). U Crnoj Gori, po Lici i Kordunu, u
Isto~noj Srbiji, na Kosovu u hramove je zatvarana stoka.
A danas?
Gde smo danas?
Pro}erdano je sve za {ta su se Srbi borili vekovima: nacionalne
teritorije, ugled naroda i dràve. Izgubqena je Srbska Krajina, kao i
mnogi delovi Srbske Bosne i Hercegovine. Izgubqeno je Kosovo;
– Va`ne srbske ustanove, poput Univerziteta i Akademije, skoro da su
razorene i potpuno li{ene ugleda;
– I politi~ku i ekonomsku mo} imaju levi~ari (bezbo`nici),
sledbenici propalih ideja Marksa, Engelsa i Lewina, bezbo`nici
koji Srbskoj Crkvi ne vra}aju imovinu i ne uvode veronauku u
{kole (uprkos tome, ima crkvenih lica sklonih saradwi sa takvim
bezbo`nicima);
– Sudstvo, policija, parlament, vlada ~esto li~e na karikature iz
Domanovi}evih pripovedaka;
– Srbi su u svetu progla{eni za agresore, tvorce genocida i
komunisti~ki narod;
– îtav narod je osiroma{en, a obogatila se levi~arska (bezbo`ni~ka)
ekonomsko-politi~ka “elita”: mnogi qudi primaju plate nedovoqne
za hleb, penzioneri preturaju po kontejnerima, banke tipa Jezde
i Dafine odnele su Srbima ogromne pare koje }e biti vra}ene ili
samo delimi~no ili uop{te ne}e biti vra}ene; bez posla je oko dva
miliona qudi, vi{e od sto hiqada sposobnih i pametnih, {kolovanih,
emigriralo je iz zemqe, beè}i od nedostatka budu}nosti dostojne
~oveka;
– Organizovani kriminal hara; ~esto se ne otkrivaju po~inioci
ubistava, ~ak i nekih od ~elnih qudi dràve;
– Stawe na ulicama, punim nasiqa, je stra{no; skoro niko se ne ose}a
bezbedan;
– Narod je sve bolesniji: vlada tuberkuloza, bolest bede, lekova je
malo, a i one kojih ima, sirotiwa ne moè da kupi, jer neki ko{taju
kao tre}ina plate ili penzije, pa i vi{e;
– Srbija biolo{ki izumire: ve}a je stopa smrtnosti od stope ra|awa;
abortuse vr{e i devoj~ice od 14–15 godina;
– U Srbiji ima pedeset hiqada zvani~no registrovanih narkomana, na
hiqade zaraènih virusom SIDE; samo u Beogradu ima blizu stotinu
hiqada alkoholi~ara;
– U Srbiji buja prostitucija, nesmetano se rastura pornografija,
dnevne novine objavquju oglase za telefonski razvrat;
– U Srbiji ima oko dvesta sekti;
– U Srbiji okultno-satanisti~ke kwige preplavquju police
kwiàra;
– U Srbiji haraju razni “proroci”, “vidovwaci”, astrolozi, “crni i
beli magovi”, koji dobijaju medijsku pa`wu i popularnost;
– Narod je umoran od ìvota u laì i strahu, razo~aran i slomqen,
uzajamno podeqen i posva|an; nad nama lebdi avet gra|anskog rata.
– Svet za Srbe veli da su narod koji “koqe”; “sprovodi psihologiju
terora”; “upra`wava rasni genocid”; “sprovodi uàse nevi|ene
u Evropi od 1945”; u kome “pulsiraju jake mra~ne teme srbskog
nacionalizma: religija, ideologija, ogor~ewe i smrt”; “bez vere i
~asti, banda razbojnika i terorista”; narod “zatrovan i zapao u opasnu
paranoju”; “nosioci opasnog virusa koji se mora izbrisati” (svi citati
preuzeti iz kwige Zorana Petrovi}a –Piro}anca,” Izbrisati srbski
virus”, koja se bavi medijskim ratom protiv Srba vo|enim na Zapadu);
tako o nama sude SAD i Evropska Unija.
– Srbiji su, posle stra{nog bombardovawa, kosovsku zemqu oduzeli
NATO–silnici, uz svesrdnu pomo} doma}ih vlastodràca (koji, kao
velike patriote, izdado{e pola srbskih zemaqa, a drugu polovinu
zdu{no koriste samo za svoje boga}ewe), koji su u~inili sve da se
kosovski problem godinama ozbiqno ne re{ava;
– Srbin ne moè slobodno u Devi~, ne moè u De~ane, ne moè u
Gra~anicu; Srbina u kosovske svetiwe moraju da prate vojnici
okupatorskih vojski; Pe}ku Patrijar{iju od zuluma i pohare Arbanasa
{titi KFOR.
Su{tina zbivawa me|u Srbima poslee Drugog svetskog rata je “tajna
bezakowa” (2. Sol. 2.7). Zakoni zemaqski su sasvim tu|i Zakonu
Boìjem; uz to, zakoni zemaqski se svakodnevno mewaju u skladu sa
voqom bezakonih zakonodavaca. Ali, koren svakog bezakowa je u
qudskom srcu, u odstupni{tvu od Boga.
Da li nam je “kriva” me|unarodna zajednica {to ne postimo, ne molimo
se Bogu, ne pri~e{}ujemo se? Da li je kriv “novi poredak” {to hulimo
na ime Gospodwe i kr{imo sve Wegove zapovesti? Da li su masoni
krivi ponekom srbskom episkopu, sve{teniku i verniku zato {to
Hristu sluè mlako i podvojena srca?
Na{a propast je u nama samima, i samo od du{a na{ih moè krenuti
preobraàj i preporod. Sveta srbska kosovska zemqa odavno je i{~ezla
iz na{ih nesvetih, grehom opogawenih srca, i zato nije nimalo ~udno
{to se o toj zemqi sada raspravqa na svetskim politi~kim pijacama,
i {to se ta zemqa obe}ava tu|inima, koji wome nikada nisu vladali.
Srbija je propala i poru{ena zemqa, zemqa bezna|a i tuge. Ni{ta tu
ne mewaju {arene medijske kulise i politi~ka “Potemkinova sela”.
Kod nas je apokalipti~no zlo ve} skoro trijumfovalo. Jedina nada je
Hristos, Onaj Kome sve{tenik, na kraju svake Liturgije, kaè: “Slava
Tebi, Hriste Boè, nado na{a, slava Tebi”. Ako se ne vratimo Wemu,
propa{}emo bespovratno.
”TRE]E OKO” U “ZONI SUMRAKA” / PUTEVI KOJI SU

BESPUTICE
[TA SE KRILO IZA “TRKE ZA MIR”?
Nazvav{i mirotvorce blaènima, Gospod je ukazao na to

da nije svaki mir od Boga, jer je, kako Sam re~e, Sin Bo`ji doneo
i ma~ kojim se razdvaja dobro od zla, svetlost od tame, istina od
laì. O tome hri{}ani posebno moraju voditi ra~una u ove te{ke
dane posvetovwa~enosti, zaborava evan|elskih vrednosti, duhovnih
obmana i prelesti. Danas, kada su mnogi la`ni proroci iza{li u svet,
naro~ito je potrebna obazrivost, da se ne bi, pod vidom mirotvorstva,
poverovalo vucima u jagwe}oj koì. Za pravoslavne, mir je plod
poznawa Istine, a Istina je niko drugi do sam Gospod Isus Hristos,
Koji za Sebe kaza da je Put, Istina i @ivot.
Ovaj svet u zlu leì
Ove godine, u svetu ve} uobi~ajena “Trka za mir”, u organizaciji
Ujediwenih nacija i pod pokroviteqstvom mnogih zna~ajnih li~nosti
politike, sporta i kulture, prolazi kroz mnoge dràve sveta, da bi,
napraviv{i krug oko na{e planete, ponovo do{la u SAD, odakle i
kre}e. Naizgled, sjajan povod da se iskaù dobre èqe i upute re~i
u nadi da se prevazi|u ratovi i dru{tveni sukobi. Neko bi mo`da
rekao da je tu, me|u posmatra~ima ili pokroviteqima trke, mesto
i pravoslavnim hri{}anima (kao {to je to, naàlost, svi smo toga
svedoci, i bilo 20. maja 1993. godine u Beogradu). Ali, da li je ba{
tako i {ta, ustvari, stoji iza ove manifestacije?
Iza ove manifestacije stoji globalisti~ki religijski pokret
zvani “Wu Ejx”, veoma popularan na Zapadu. Glavni inspirator i
pokreta~ “Trke za mir”, indijski guru [ri ]inmoj, jedan od lidera
svetske “Wu Ejx” misli, ~ovek je ~ije se mi{qewe kod pojedinaca u
Ujediwenim nacijama veoma uvaàva. On je, ujedno, glavni organizator
dalekoisto~nih meditacija za qude koji rade pri UN (ambasadore,
predstavnike i delegate, kao i ostalo osobqe). Ovaj “u~iteq mira i
qubavi” toliko je popularan, da ga je i biv{i predsednik SSSR-a,
Mihail Gorba~ov, posetio kada je boravio u SAD i sa wime srda~no
razgovarao èle}i da ~uje wegove “duhovne pouke”.
[ta je, ustvari, “Wu Ejx” i kakvo je wegovo u~ewe?
Ovaj pokret izvire iz teosofije, jednog od pravaca novovekovnog
evropskog okultizma. On ne predstavqa samo jednu versku organizaciju
ili sektu. U taj pokret ukqu~ene su mnoge religijske i dru{tvene
grupe: po~ev od “liberalnih” protestanata, preko dalekoisto~nih
sekti (tipa transcendentalne meditacije i “Hare Kri{na”), do
dru{tava za za{titu ìvotiwa, feministkiwa i onih koji se bore
za prava seksualno izopa~enih. Brojnost pokreta je izuzetno velika, i
procewuje se da ima milione ~lanova i simpatizera.
Ukratko, sledbenici “Wu Ejxa” u~e:
1. Bog je bezli~na kosmi~ka energija, tzv. “kosmi~ka inteligencija” u
koju ~ovek moè da uroni otkrivaju}i svoju boànstvenost;
2. ôvek je po prirodi boànstven, i on to treba da zna;
3. Nema greha, zla i tame: sve je u “Bogu”; raj i pakao ne postoje;
4. Hristos nije jedini mesija, niti je Bog. On je samo “prosvetqeni”
~ovek;
5. Izlaskom iz astrolo{kog znaka “Ribe”, koji je trajao dve hiqade
godina, na{a planeta izlazi iz oblasti hri{}anstva i ulazi u doba
religije “Wu Ejx”, koja pripada astrolo{kom periodu “Vodolije”;
6. Sve religije su jedno, u~e o istom i kona~an wihov ciq je stvarawe
“raja na zemqi”;
7. “Wu Ejx” zagovara stvarawe “novog poretka” i jedinstvene svetske
dràve kojom }e upravqati “Hrist Majtreja”; po wima, Majtreja je
mesija svih vera;
8. Majtreja }e ujediniti sve narode i wihove religijske razlike
poni{titi; oni koji se usprotive, bi}e goweni;
9. Osnovu “Wu Ejx” pokreta predstavqaju orijentalna u~ewa o karmi i
reinkarnaciji, zatim astrologija, magija i okultizam, koji se smatraju
“putevima prosvetqewa”;
10. “Wu Ejxeri” se bave i spiritizmom, koji oni zovu “kanalisawe”,
{to, ustvari, predstavqa direktno op{tewe sa duhovima kojima
medijum dopu{ta da u|u u wegovo telo i da iz wega op{te sa svetom.
Mnogi simpatizeri “Wu Ejxa” veoma su ugledni politi~ari i javni
radnici: predsednik Austrije Kurt Valdhajm, pokojni nema~ki
kancelar Vili Brant, biv{i ameri~ki sekretar pri UN Xorx [ulc,
Ted Tarner, vlasnik mreè kablovskih televizija Amerike, glumica
[irli Meklejn itd. Wihov uticaj na {irewe pokreta je znatan,
pogotovu kao se zna da su mnogi politi~ari u Ujediwenim nacijama,
koji su samo zaokupqeni stvarawem “novog poretka”, bliski u~ewu
ovog pokreta. To dokazuje i ~iwenica da u zgradi UN postoji posebna
prostorija za meditaciju, koja je ukra{ena okultisti~kim simbolima
i da su za svoje potrebe angaòvali ovog zvani~nog gurua, ve} pomenutog
[ri ]inmoja.
Neophodnost primene Bo`jeg ma~a

Sva u~ewa “Wu Ejxa” u direktnoj su suprotnosti sa Pravoslavqem. Mi
znamo da je Bog – Sveta Trojica, a ne “kosmi~ka energija”; da je Hristos
– Sin Bo`ji i jedini Mesija; da je ~ovek pozvan na oboèwa kroz
Crkvu, a ne da je po prirodi Bog; da su greh i zlo posledica slobodne
odluke, i da raj i ad postoje kao mesta na kojima du{a prebiva posle
smrti, u zavisnosti od svog stawa, a da }e, posle Drugog Hristovog
dolaska, i raj i pakao biti ve~ni, u zavisnosti od toga kako je ~ovek
odgovorio na qubav Boìju. Pravoslavqe odbacuje i astrologiju i
magiju i sve vrste “meditacija”, sav okultizam – isto~ni i zapadni,
znaju}i da je tvorac svega toga |avo, laòv i otac laì. Tako|e, san
o “raju na zemqi”, raju bez Boga i protiv Boga, opasna je utopija koja
~ove~anstvo ko{ta mnogo patwi, po~ev od Vavilonske kule do danas
(uzgred budi re~eno, komunizam i nacizam tako|e su bili poku{aji
stvarawa “novog poretka”).
[ta je, dakle, “Trka za mir”?
Jedna od okultisti~kih politi~kih manifestacija, ~iji je ciq da
se prikaè trijumf “doba Vodolije” nad “dobom Ribe”, tj. trijumf
neopaganstva nad hri{}anstvom. Bakqom, tim drevnim simbolom
paganskog “posve}ivawa u tajnu”, opisuje se magijski krug oko ~itave
planete i time se najavquje skoro “ujediwewe ~ove~anstva” pod jednim
“novim mesijom” – Majtrejom. Majtreja, kako kaù “Wu Ejxeri”, dolazi
uskoro da bi bio krunisan za zemaqskog cara.
Prema tome, pravoslavni hri{}ani u “Trci za mir” nisu smeli na
bilo koji na~in da u~estvuju ni po koju cenu, ~ak ni kao posmatra~i,
jer ovde je, naime, re~ o prevari koja nema nikakve veze sa istinskim
mirotvorstvom, zasnovanim na Evan|equ.
Setimo se da Sveti Car David kaè: “Blaèn mu` koji ne ide na ve}e
bezbo`ni~ko” (Ps. 1, 1). “Trka za mir” je takvo ve}e, na kome hri{}ani
nisu imali {ta da traè.
”Banatski vesnik” 1-2/1993.
SATANIZAM U SRBIJI
Vjero prava, kukavna siroto!
Wego{
Na{e vreme je zahtevno: ono traì heruvimsku budnost i vidovitost

eda bi se moglo odoleti isku{ewima savremenog bezbo`ja. A heruvimi
su, zna se, prekriveni duhovnim o~ima; oble}u}i oko prestola Slave
i poju}i Svetoj Trojici, oni istovremeno gledaju i u na{ grehom
obremeweni svet, mole}i se Tvorcu da spase i za{titi malo stado
vernih ~eda Crkve. Tako i mi: ako smo hri{}ani, moramo na du{i
svojoj otvoriti svako oko, i gledati kako u Hrista, tako i u svet. Jer
sve {to se u svetu de{ava zna~ajno je za Crkvu Boga @ivoga, stub i i
tvr|avu istine.
Kada su do nas do{li dokumenta o delovawu satanista na teritoriji
Srbije, bili smo za~u|eni, ali i blagodarni Gospodu {to nam je
omogu}io da steknemo uvid u dubine pada kojim je jedna deo na{eg
naroda pao. Stavqaju}i neke od tih podataka pred bra}u hri{}ane,
mi se molitveno nadamo da }e ìve }elije crkvenog organizma, od
episkopa do veruju}ih mirjana, postupiti u skladu sa ozbiqno{}u i
zahtevno{}u situacije koju ti podaci tuma~e.
Satanisti~ka sekta o kojoj govorimo sebe naziva ORDO TEMPLI
ORIENTIS (Red isto~nih templara). Osnovao ju je engleski crni mag
Alister Krouli. Iz porodice protestantskih sekta{a “Plimutske
bra}e” on se od mladosti zanimao magijom i okultizmom. Veoma
brzo je po~eo da upra`wava ve{tine koje je Gospod jo{ u Starom
Zavetu zabranio jer omogu}uju demonima da onoga koji se wima bavi
odvuku u ve~nu smrt. Po~etkom veka, Krouliju se javila “kosmi~ka
inteligencija” Aivas (o~ito demon) i izdiktirala mu tzv. “Kwigu
zakona” za Novo doba u kome }e hri{}anstvo biti zameweno oìvqenim
paganizmom. Osnovni principi “Kwige zakona” su “Radi ono {to
ho}e{ i neka ti to bude JEDINI ZAKON” i “Qubav je zakon, pod
kontrolom voqe” (pomiwawe qubavi ovde je samo paravan; bitna je
voqa, ali ne voqa Boga Oca, nego satane, “kneza ovoga sveta”). Kasnije
je Krouli prizivao zle duhove (jedan od wih, Horonzon, umalo ga nije
ubio). Putovao je po Dalekom istoku da bi svoje vraxbinske ve{tine
usavr{io. Jedno od magijskih imena mu je bilo “To Mega Terion 666”
(Velika Zver 666-ime antihrista iz Otkrivewa Jovanovog). U mestu
êfalu na Siciliji osnovao je tzv. Manastir Teleme (Slobodne
voqe) gde je upra`wavao najgnusnije oblike seksualne magije koja je
u sebe ukqu~ivala i muèlo`ni{tvo... Drogirao se, bio simpatizer
Hitlera... Umro je kao du{evni bolesnik...
Sve bi ovo li~ilo na ko{marnu biografiju sumanutog nesre}nika
da nije bilo qudi koji su Kroulija sledili. U Engleskoj i SAD
oni su nastavili da {ire wegove ideje. Na àlost, stigli su i u
Srbiju. U beogradskim kwiàrama mogu se na}i “Izabrana dela”
ovog manijaka, kao i tarot-karte za gatawe i kwige o horoskopu
koje je on pravio. Mnogi mladi (mada ima i starijih), povode}i se za
nekakvom izopa~enom “modom”, kupuju te kwige sa otvoreno satanskom
simbolikom (na naslovnici “Kwige laì” naslikan je |avo, sve sa
rogovima, kako se zlobno smeje ~itaocu).
U Srbiji deluje i nekoliko centara OTO-a. Sedi{ta su im: Novi
Beograd, Vr{ac, Zrewanin, Trstenik i Ni{. Oni su aktivni (naravno,
daleko od o~iju javnosti): izvode obrede, izdaju interna skripta, itd.
U svetskom glasniku OTO-a “Magi~na veza” (broj izdat u leto 1992.)
vr{a~ki logor (kamp) koji se zove “La{tal” izve{tava, preko svog
~elnika da je do oktobra 1990. izveo devet “gnosti~kih misa” kojima su
prisustvovale neposve}ene, ali zainteresovane osobe... 22. septembra
1990. sve loè biv{e Jugoslavije imale su skup u Vr{cu (Ina~e, OTO
je svoje centre imao u Qubqani, Ivani}-gradu, Zavidovi}ima, Splitu,
Puli, Mariboru, u Sarajevu, Cequ). Kakvo je u~ewe OTO-a?
Na “kr{tenici” “gnostika”, veli se da kroulijevac veruje u Oca @ivota,
~ije ime je “HAOS”, u jednu Majku zemqu u kojoj su svi za~eti i u kojoj
}e po~ivati, a weno ime je BABALON (to jest, Vavilon; ovi nesre}ni
qudi su, dakle, umesto Crkve, izabrali Vavilonsku Bludnicu za svoju
majku), u jednu Zmiju i Lava, ~ije je ime Bafomet (to je sam satana; kao
zmija, poznat je jo{ iz Edemskog vrata; a Bafomet je jedno od wegovih
imena, koje se priziva u ve{ti~ijim obredima). Kroulijevac smatra da
pripada “Gnosti~koj Katoli~koj Crkvi” i “zajednici svetaca”; u svojoj
ritualnoj praksi, kroulijevci imaju “misu” i nekakvo “kr{tewe”.
Dakle, pogledajmo wihove rituale, onako kako su opisani u internim
dokumentima sekte.
U obredu koji se, u ~ast paganske bogiwe seksa i plodnosti,
obavqa pred idolom Izide, nakon crtawa crnomagijske petokrake
(pentagrama) i prizivawa “Elohima”, “Mag vatre” kadi po idoli{tu.
Prizivaju se drevna egipatska “boànstva”. îta se Kroulijevo
tuma~ewe ekstaze u kojoj se, po wemu, ~ovek sjediwuje s kosmosom.
@rec obja{wava da je kult “majke bogova” obuhvatio Izidu, Astartu,
Afroditu (sve ove bogiwe opisivane su kao bludnice), i da je isto
moliti se Bogu, Alahu, induskom Atmanu ili svome Ja. Proslavqa se
Dionis, bog anti~kih bahanalija, svira~ Pan (s kozjim rogovima i
papcima). Izida se naziva i “Danicom” (jednostavno, Luciferom).
U toku obreda Eleuzine (Saturnov tip), Majstor hrama pita brata
Akvarijusa za{to su se prisutni skupili. Ona kaè: “[abataj” (t.
j. radi crnog sabata, ve{ti~ijeg obreda). Zatim Majstor pita: “Da
li su bra}a nahrawena?” Akvarijus kaè: “Le{evima svoje dece”.
Nakon toga, izvodi se ritualno ubistvo jednog od prisutnih, magijski
imenovanog kao Kaprikorn (jarac) Akvarijus, nakon ~ega Majstor
hrama veli: “TAKO ]E PRO]I SVI OTPADNICI” (ovo ubistvo je
simboli~no, ali dovoqno ubedqivo izvedeno da bi upla{ilo one koji
misle da pobegnu od satanista). U obredu opisanom u delu “LIBERI
VEL LAPIDES LAZULI” “bog” je opisan kao Pan s kojim se moè
imati telesni odnos. Posve}enik tvrdi da je spreman da se radi Pana
prinese na zaklawe i da mu je dao telo i du{u. Pan je “gospod slave i
prqavi pas”; raj je opisan kao mesto gde su “Dobro i Zlo bra}a”. Dok
se klawaju bogu orgija Dionisu, Menade (ènskog pola) pozivaju ga da
“satre svet” i da se svi prikqu~e “slatkoj orgiji sjaja”. U tzv. “LIBER
CHETH” ovo se poru~uje ~lanu sekte:”Ovo je tajna Svetog Graala, koji
je sveta posuda na{e Dame, Vavilon Majke Gnusoba, Nevesta haosa, koja
ja{e na na{em Gospodu Zveri. Iscedi}e{ svoju krv koja je tvoj ìvot u
zlatni pehar wenog bluda... Ubij sebe u àru predavawa na{oj Dami...
I{~upaj majku iz svoga srca i pquni u lice svoga oca. Neka tvoja noga
zgazi stomak tvoje ène, i neka beba na wenim grudima postane plen
pasa i le{inara. Jer ako to ne uradi{ ti svojom voqom, onda }emo to
u~initi mi uprkos tvojoj voqi. Tako }e{ ste}i svetu tajnu Graala u
hramu Gnusoba... AKO UÎNITE SAMO KORAK NA OVOJ STAZI
MORA]ETE NEIZBE@NO DOSPETI DO KRAJA”. Pregled ovih
uàsa zavr{i}emo stavom kroulijevaca prema hri{}anima, opisanom
u jednom obredu koji je izdala vr{a~ka loà “Panova oaza” (datum
7.11.1989.). Obred je napisao sam Krouli: “Zajednica ve{tih magi~ara
priviknutih na uskla|en rad moè biti sposobna da izvodi spontane
orgije. Navedimo stvarni primer novijeg datuma: po{to je za jednu
svrhu bila potrebna KRV HRI[]ANINA, kupqen je mlad pevac i
kr{ten u Rimskoj crkvi od ~oveka koji je magijski bio inkarnacija
sve{tenikovog bi}a, po{to je bio sin sve{tenika, pa je stoga od
ro|ewa posedovao mo}i koje mu pripadaju. Taj pevac Petar Pavle
(takvo ime mu je dato, nap. aut.) je prema tome kr{ten hri{}anin za sve
magijske radwe. Nare|eno je da se ptica zatvori. Posle toga magi~ari
su preuzeli karaktere svojstvene Irodu, Irodijadi, Salome i Xelatu,
izveli prizor plesa i odrubqivawa glave, govore}i stihove drame
Oskara Vajlda, u kojoj je Petar Pavle imao ulogu Jovana Krstiteqa”.
Brate hri{}anine, tebi i sebi postavqamo nekoliko pitawa. Zar je
dotle do{ao narod Svetog Save? Zar su potomci svetih Nemawi}a i
Svetog cara Lazara spali na to da sluè |avolu i da, u nedostatku
hri{}ana koqu petlove? Kakva je dràva koja toleri{e osnivawe
ovakvih sekti po Srbiji? Kakvi su roditeqi koji deci dozvoqavaju da
padnu u ruke |avoimanih sledbenika ludog Kroulija? Da li zna{ da
kroulijevci s teritorije biv{e Jugoslavije i daqe odràvaju veze i
sara|uju? Neki pod imenom “otac Khonsu”, majstor Abrahadabra loè
u Sloveniji, 19. septembra 1991. obavestio je, kao stare{ina svih
jugoslovenskih kroulijevaca, svoje pot~iwene da se skup odlaè zbog
rata, ali da svi treba da se mole svojim “bogovima” da ih za{tite
jer }e, nakon ratnih isku{ewa, jugoslovenski kroulijevci ostvariti
svoje delo. (Zamisli, brate Srbine, kakvo je to delo)
[ta Srbska Pravoslavna Crkva preduzima da svoje vernike, a pre
svega mlade, upozori na ovakvo o~ajno stawe duha u Srbiji? Zar smo
zaboravili da zbog poklonewa |avolu Gospod moè kazniti narod
koji takve stvari trpi unutar sebe, pogotovu ako je taj narod bio
pravoslavan?
“Su ~im }emo iza} pred Milo{a i pred druge srpske vitezove?” Sa
Svetim Savom ili sa (ne daj Boè!) Kroulijem?
”Svetigora” 1992.
WU EJX NA VRATIMA BALKANA
La`ni mesija je ro|en

”Wu Ejx” ve} ima Majtreju, jednog od mnogobrojnih la`nih
mesija na{eg tamnog, grehom i la`ju otrovanog vremena (Sai Baba,
Mahari{i Mahe{ Jogi, Sung Mun Mun, itd. samo su neki od samozvanih
“spasiteqa ~ove~anstva”). Wegov glasnogovornik je britanski
Jevrejin Benxamin Krim, koji desetinama godina nastoji da uveri
svet kako je dolazak Hristov ve} “nastupio”. U svojoj kwizi “Nova
pojava Hrista i u~iteqi mudrosti” on tvrdi da je, posle pripreme,
Majtreja iz duhovnih oblasti Himalaja do{ao u London gde se do
detaqa upoznao sa problemom savremenog ~ove~anstva kome sada nudi
re{ewe ekonomskih, politi~kih, {kolskih i verskih nedoumica.
Wegova re{ewa su “kosmi~ka po {irini” i “sveobuhvatna”: zato }e ga
qudi primiti kao “Gospoda qubavi”. Krim tvrdi da je sada{wi papa
posledwi, i da }e posle wega na “Sveti presto” Rima do}i sam Majtreja.
Vatikan je, smatra on, ve} spreman: Ivan Pavao Drugi je ve} stigao
da se moli sa predstavnicima svih religija. Godine 1987. i 1993. u
Asiziju on se molio, pored hri{}ana, sa judaistima, muhamedancima,
budistima, {intoistima, pa ~ak i sa indijanskim vra~evima.
Kad je posetio Afriku, papa je prisustvovao vudu - ritualima, koji su
samo za wega, prire|eni u gradu Kotonu, koji se smatra svetskim vudu-
centrom. Kad Majtreja bude do{ao, nova svetska religija }e ustanoviti
nove rituale, od kojih je najva`nije zakliwawe u toku punog meseca u
aprilu, maju i junu (tada su naj~e{}e odràvani “Ve{ti~ji sabati”).
Ne}e biti nikakvih apokalipti~nih doga|aja: svet }e se ujediniti
u “miru i qubavi”, a sveti Jovan Bogoslov je “izmislio” antihrista.
Ina~e, “Wu Ejx” poklonici tvrde da je antihristov broj 666 – broj
“sila i boànske mo}i”.
Majtrejini “podvizi”
Pokret Novog doba je jo{ 1982. godine objavio da je Hristos tu. U
“Tajmsu” od 24. aprila te godine, kao i u mnogim drugim svetskim
novinama, objavqeno je da je “mesija” sa nama i da u svima budi mir
i radost “Novog svetskog poretka. Krajem jula 1985, Majtreja je u
Londonu drào konferenciju za {tampu za 22 novinara, predstavnika
isto~nih i zapadnih medija. U avgustu 1987. Krim je najavio da }e,
zahvaquju}i delovawu “U~iteqa” u svetu nastupiti razoruàwe
i detant. U decembru Amerikanci i Rusi su se sastali i postigli
dogovor o razoruàwu.
“U~iteq se 1988. pojavio u Keniji na skupu crnaca – protestanata
koje je “duhovno le~ila” ekstrasens Meri Akaca. Majtreja je “do{ao
sa neba” prema pisawu “Kenija tajmsa” od 22. juna 1988. Bio je to ~ovek
sa bradom, odeven u belu ode`du kakvu nose Semiti (Jevreji i Arapi).
On se predstavio kao “Isus iz Nazareta” i tobo` iscelio dvadesetak
qudi, dok mu se nekoliko hiqada crnaca molilo kao Hristu. Zatim je
naglo i{~ezao u vazduhu. U Americi se od 1988, godine sve vi{e sre}u
javni napisi “Hrist se vratio”, a 1993. u Moskvi i Petrogradu, uo~i
judejske Pashe, tako|e su se mogle pro~itati sli~ne poruke.
Nije slu~ajno da lideri “Wu Ejxa” planiraju da Majtreju ustoli~e
izazivawem globalne ekonomske krize, ali i rata koji, po Alisi Bejli,
osniva~a “Pokreta za Novo doba” treba da odnese tre}inu ~ove~anstva,
tj. sve one koji “odbijaju integraciju”. Pravoslavnima je jasno: Majtreja
je jedan od demonskih kepeca koji glumataju Isusa Hrista istinitog.
To obja{wava wegove, zasad neshvatqive, veze sa mo}nicima ovog sveta.
Ne zaboravimo, vodolija{kom pokretu pripadaju na Zapadu mnogi
qudi, od uticaja, po~ev od Xorxa [ulca, biv{eg dràvnog sekretara
SAD u UN do Teda Ternera, {efa kablovskih TV-mreà i ~elnika
CNN-a. Pokret obilato pomaù Rokfeleri i Rot{ildi.
Pravoslavni znaju da se Hristos ne}e javqati ni u kakvim radio i TV-
prenosima, niti }e se otkrivati na “konferencijama za {tampu”. On
}e do}i sa angelima i arhangelima i vaskrsnu}e iz zemaqskog praha sve
qude, od Adama do onog potoweg, da bi svako primio platu po Wegovoj
Qubavi i Pravdi. A dotle, “~uvajte se da vas neko ne prevari”!
”Pogledi”, 26. decembar 1994.
KO NAS GLEDA “TRE]IM OKOM”?
”Jereti~ke kwige ne ~itati”, poru~uje Mati Crkva svim svojim

vernim ~edima. A za{to? Zato {to se kroz jereti~ke kwige, ~asopise
i bro{ure dolazi u dodir sa mnewima strasnih, demonskim u~ewima
zavedenih, qudi, koji su propovedali nauku neblagoslovenu od strane
Gospoda Isusa Hrista i Wegovih Apostola. Na taj na~in, protiv nas
se “naoruàva duh hule” (Sveti Isak Sirijanac), duh ~iji je ciq da
nas, la`ju i obmanom, udaqi od Oca i Sina i Duha Svetoga, Tvorca,
Spasiteqa i Ute{iteqa na{eg. Bez Boga i Wegove za{tite mi
postajemo lak plen zlih duhova i vr{iteqa wihove voqe. Zato je svaki
pravoslavni Hri{}anin duàn da sebe i druge ~uva od nepravoslavnih
u~ewa i ve{tina (astrologija, magija, okultizam, spiritizam, vera
u reinkarnaciju, u la`na ~uda, u “lete}e tawire”, itd.). Tu nema
tolerancije. Pravoslavci ne mogu biti tolerantni prema laì. Oni
vole qude koji gre{e ili su u zabludi, ali wihove zablude, upravo iz
bratske qubavi, ne smeju tolerisati, nego ih moraju razobli~avati,
mole}i se Bogu za one koji su poverovali “ocu laì”. Pogotovu je
tako danas, kad nas zapquskuju talasi tamnog i zlokobnog mora novog
paganizma, koji se, na sve mogu}e na~ine, {iri preko medija.
Jedan od tipi~nih glasnogovornika “nove religioznosti” je i “Tre}e
oko”, koje izdaje NIP “Novosti”. Ovaj ~asopis izlazi ve} {est godina
{to svedo~i o wegovoj ~itanosti me|u duhovno zapu{tenim potomcima
Svetog Save. Osnovna “taktika” wegovih izdava~a i urednika (u ~ije
namere i èqe ne ulazimo, jer nas zanimaju rezultati tih namera)
jeste: “od svega pomalo, za svakog pone{to”. Ima tu i Pravoslavqa,
i okultizma, i induskih verskih u~ewa, i pri~a o “fenomenima na
granici nauke”. Po{to su brojevi “Tre}eg oka” sli~ni kao jaje jajetu,
analizira}emo onaj od 8. februara 1994. da bismo pokazali koliko
je ~itawe ove tre}erazredne “verske literature” opasno za svakog ko
èli da ide putem u @ivot Ve~ni.
U tekstu “Hrast oki}en blagoda}u” ~itamo o slikaru Milosavqevi}u
koji se “iscelio meditacijom” ispod nekog “~udotvornog drveta” gde je
imao vizije svetaca sa ikona, nakon ~ega je po~eo da radi mozaike i slike
po rimokatoli~kim crkvama u Italiji; zatim se prenose poruke jedne
od savremenih sinkretisti~kih sekti, tzv. “Univerzalnog ìvota”,
koja propoveda “Hrista” ~ije se u~ewe sastoji u tome da su biqke i
ìvotiwe – ~ovekova bra}a i da se du{a posle smrti seli iz tela u telo;
vidimo u tom broju tako|e sliku “demonskog uragana” koji je li~io na
“|avola”; saznajemo kako su Amerikanci na Mesecu na{li – “qudski
skelet” i kako je estonski fotograf ban~io sa “vanzemaqcima”...
Informi{u nas o Brazilcima – “potomcima Atlanti|ana”, o “tajnama
piramida”, o okultnom u ìvotu Marka Tvena, o qudima koji iznenada,
samo od sebe izgore, astro-medicini... “Tre}e oko” vam nudi i test po
kome }ete utvrditi da li ste “zaposednuti zlim duhom” (!!!) i, ako
jeste, kako obaviti “egzorcizam”... Reklamiraju se svi mogu}i vidovi
magije, vra}awa, skidawa ~ini, le~ewa bioenergijom, radiestezijom,
itd. “Vidovita Buba” (frizerka iz Beograda) odgovara ~itaocima...
Vrhunac bestidnosti je, me|utim ~iwenica da “Tre}e oko” u ovom broju
objavquje i jednu od pouka svetoga Ave Doroteja, kao i tekst Teimuraza
Avalijanija o negativnom dejstvu ekstrasensa kori{}enih u politi~ke
svrhe, koji je prvo objavila “Svetigora” za Boì} 1992. (naravno, bez
navo|ewa odakle je tekst preuzet!). Ciq je jasan: uveriti naivnog
konzumenta da je ono {to se pojavquje u “Tre}em oku” “hri{}ansko”,
“pravoslavno” – to jest istinito. Obiqe duhovnog otrova koje ~italac
guta zasla|uje se sa malo meda, da bi obmana bila uspe{nija. ôvek koji
ne poznaje svoju veru na taj na~in moè da pomisli kako istom Bogu
sluè i Sveti avva Dorotej i “proro~ica” Gabrijela iz Vircburga,
~ije su sladuwave vizije “Hrista” koji se ~itaocima obra}a sa “Ja,
Hrist, ispravqam i produbqujem re~” (to jest, “popravqa zastarelo
Evan|eqe” ~etvorice Evan|elista) posluìle kao osnova za sektu
“Univerzalni ìvot”.
Pravoslavni treba da znaju “Tre}e oko” {iri, maskiraju}i se katkad
“pravoslavqem”, duhovno {tetna u~ewa (od astrologije i hiromantije
do vere u reinkarnaciju). Nama koji ìvimo Crkvom Bo`jom ne treba
ni “Tre}e oko”, ni “{esto ~ulo”. Mi imamo Hrista.
”Svetigora”, broj 29, 1994.
KO SE BOJI POGLEDA?
Osvrt na tekst g. Vladimira Dimitrijevi}a
Po ko zna koji put g. Vladimir Dimitrijevi} javno ìgo{e na{

list. Nismo se na to osvrtali smatraju}i wegovim pravom da misli
svojom pame}u i po vlastitoj savesti {ta mu je voqa. Me|utim, nakon
u~estalog usputnog prokazivawa, ovog nam je puta g. Dimitrijevi}
posvetio ceo tekst u “Svetigori”, pa nas naprosto primorava da
~itaocima stavimo na uvid wegove optu`be i svoj komentar. Neka se
sve vidi.
Po|imo redom. G. Dimitrijevi} je, priznajemo, u pone~emu potpuno u
pravu. “Tre}e oko” daleko je od savr{enstva. Gre{ni smo, pa i gre{imo.
Hvala svakome ko nam ukaè na neku gre{ku , jer nam pomaè da
postanemo boqi. Ali, zasad se ne moèmo odre}i oglasa, jer list
niko ne dotira, a oni su cena samostalnosti. Mi ne primamo reklame
crnomagija{a, satanista i sl. ali i me|u onima koji se kod nas (samo)
ogla{avaju ima persona sumwive reputacije, neproverenog ume}a i
obi~no jake èqe da brzo steknu imetak na tu|oj zabludi ili nesre}i.
Toga smo svesni. Nadamo se danu kada }e nam tira` obezbediti dovoqno
novca da se moèmo odre}i reklama.
Razume se, i u redakcijskim tekstovima ima nedomi{qenog, pogre{nog,
nepro~i{}enog... Ali, nije to iz zle namere, nego iz na{eg neznawa
ili nepa`we. Svaki broj je otisak na{e trenutne profesionalne i
duhovne svesti. Ne moèmo biti iznad sebe, ali èlimo da postanemo
boqi nego {to smo sada. To je proces. A zajedno sa nama u tom procesu
u~estvuje i svaki ~italac koji to èli. Zato se molimo da na{e
gre{ke ne nanesu {tetu nikome, da izgube delotvornu mo} na putu do
~itala~ke svesti.
G. Dimitrijevi}, me|utim, ceo na{ list vidi kao golemu i opaku
gre{ku i izvori{te duhovnog otrova (zasla|enog sa malo meda).
Dva shvatawa
U ~emu je na{a nesaglasnost koja g. Dimitrijevi}a toliko uzrujava
da nehri{}anski o{tro sudi, da se prosto obru{ava na novine koje,
kako se ~ini, li~no doìvqava kao neprijateqske? Izgleda da je
osnovna razlika u tome {to mi ne znamo Istinu, a g. Dimitrijevi}
veruje da je zna. Mi tragamo za wom, ponekad i tamo gde je nema, ali
svesrdno i iskreno, sti~u}i iskustva i znawa koja nas, malo-pomalo, uz
Bo`ju pomo}, pribliàvaju ciqu. Rezon g. Dimitrijevi}a je, me|utim,
jednostavan: pravoslavqe (koje on pi{e velikim po~etnim slovom)
jedina je istina; ja sam pravoslavac; dakle, ja znam istinu.
Sve ostalo, po tako svedenoj logici g. Dimitrijevi}a, pogre{no je,
dakle la`no, dakle jereti~ko, dakle izopa~eno. Ne samo magija,
zvezdo~atstvo, proro{tvo, katolicizam, sekta{tvo, ekumenizam,
racionalizam, komunizam itd, nego i vanzemaqske civilizacije –
makar i samo hipoteti~ne.
Pravoslavqe, kako ga shvatamo mi, teì da istinito{}u su{tine svog
u~ewa obuhvati i ohristovi sve – ne ostavqaju}i ni jednu ~iwenicu,
pojavi ili bi}e izvan sebe. Pravoslavqe g. Dimitrijevi}a je odeqeno,
zatvoreno, ispuweno strahovima, napregnuto i usmereno na otkrivawe
neprijateqa, zavera i podvala. Ono ne qubi nego ìgo{e. Prividno je
dosledno ~istoti svog nasle|a, a zapravo je uskogrudo i netrpeqivo.
Umesto da privla~i, ono rasteruje. Umesto da poziva, ono preti.
Umesto da tuma~i, ono osu|uje.
Takvo pravoslavqe srcu ne nudi radost i toplinu, smirenost i
pouzdawe, nego zebwu i krivicu. Ono time potkopava sabornost svoje
prirode sazdane na qubavi kao temeqnom jevan|eoskom principu.
Takvom shvatawu vere svojstveno je i ne ba{ pohvalno mi{qewe o
vernicima. Sumwiva mu je wihova sposobnost rasu|ivawa, pa im
name}e “pastire” koji ih {tite od opasnosti. Kad se g. Dimitrijevi}u
omakne “~ovek koji ne poznaje svoju veru”, u toj logi~koj besmislici
sadràna je su{tina odnosa prema onima koje on, eto, brani od “Tre}eg
oka”. Kakav je to vernik koji ne zna u {ta i za{to veruje? Upravo
takav da ja mislim za wega. On ne mora (jer nije u stawu).
Slede}i nesporazum g. Dimitrijevi}a sa na{im listom leì u tome
{to ga on doìvqava kao pravoslavqem maskiranog nosioca {tetnih
u~ewa. U podnaslovu ga ~ak karakteri{e kao “vu~ju {tampu u jagwe}oj
koì”. Da li su ova ili ona u~ewa korisna ili {tetna – to ne moèmo
ovde raspraviti jer bi nam bile potrebne mnoge stranice, pa opet je
pitawe da li bi neko nekoga ubedio. Ali, “Tre}e oko” se nikada nije
maskiralo ni~im, pa ni pravoslavqem.
Put u veru
Pokrenut je pre nepunih pet (a ne {est) godina list za parapsiholo{ke
i okultne teme, za tekstove sa granice dosega nauke, za pri~e o
nesvakida{wem i tajanstvenom. Ali, ure|iva~i su uvideli da u tome
postoje bela i crna strana i re{ili su da ih ne me{aju. Opredelili
su se za jednu. Tako je na~iwen prvi korak u postepenom preobraàvawu
lista ka su{tastvenim pitawima ìvota, ka wegovoj mistici i Bogu
kao izvoru, smislu i ciqu postojawa. Traìli smo u svim religijama
ono svetlo zajedni~ko jezgro, wihov boànski zajedni~ki imeniteq
kojeg mora biti ako su istinske. Razgrtali smo naslage obi~aja, obreda,
kultova – svega onoga {to su qudi, po svom naumu i pameti, nadodavali
onome boànskom i tako jednoj istini dali mnogo vidova, pa se oko wih
vekovima gloìli i tukli. Otkrili smo da su za tim ~istim jezgrom
tragali mnogi crkveni oci. Veruju}i da nam je Hristos govorio u svim
vremenima, sigurni smo da nas ne ostavqa same pogotovo danas, pred
kona~nicom koja se bliì. Zato prenosimo neke od Wegovih aktuelnih
objava – one koje su, po na{oj sposobnosti rasu|ivawa, verodostojne i
savr{eno uskla|ene sa su{tinom wegovog u~ewa na zemqi.
Tako smo od bezbo`nika postali vernici, a okultni list pretvorili u
poglavito duhovni. To {to se de{avalo ~lanovima redakcije de{avalo
se i ve}ini stalnih ~italaca. Nije li to Bo`je delo – jer radi se o
desetinama hiqada qudi?
Ko bi nas tolike probudio i iz polutame uputio ka svetlosti da ne be{e
tog Bo`jeg sredstva koje g. Dimitrijevi} samouvereno anatemi{e?
A kad smo tako prosve}eni – re}i }e g. Dimitrijevi} – {ta }e nam
astrologija, Bubini odgovori (uzgred, Buba nije frizerka, a {ta i da
jeste?), lete}i tawiri, bioenergeti~ari itd.? Pa upravo zato {to su te
teme trenutni duhovni limit mnogih qudi. Ono {to g. Dimitrijevi}
naziva “na{om maskom” i ~ak “vrhuncem bestidnosti”, za ove tek
probu|ene du{e prvi je istinski doticaj Bo`je re~i.
Ve}ina nastavqa daqe. Mnogi sve{tenici (raznih konfesija)
potvrdi}e da su neke vernike stekli preko “Tre}eg oka”. Po nekima
to, kao i g. Dimitrijevi}u, zbog ne~eg, nije pravo, ali ~iwenice su
~iwenice.
Mi, eto, verujemo da je “Tre}e oko” jedno od Bo`jih sredstava u ovom
vremenu za upu}ivawe neosve{tenih qudi ka putu ìvota, dok g.
Dimitrijevi} smatra da na{ list qude sa tog puta odvra}a.
Mi imamo u vidu one koji su izvan dosega ne samo crkvene prakse,
nego i crkvenih glasila. To su du{e u koje vaqa spustiti kapqicu
Bo`je istine, ali kako? I ko? Ako bismo list prilagodili idealu
g. Dimitrijevi}a, ostao bi upravo bez tih ~italaca, sada{wih i
potencijalnih, a oni bez ikakvog duhovnog kontakta. Te{ko da bismo
ih onda mogli svrstati ~ak i me|u qude “koji ne poznaju svoju veru”,
jer nikakve vere ne bi ni imali, niti bi znali koliko su time
osiroma{eni.
Nadamo se da }e g. Dimitrijevi} iskreno promisliti o ovom problemu,
pa makar zadrào svoj toliko puta ponavqani sud. U svakom slu~aju,
mi se na wega ne}emo qutiti.
A “Svetigoru” i daqe, kao i toliko puta do sada, preporu~ujemo
~itaocima, jer to zasluùje. Wenoj redakciji se izviwavamo {to je,
ba{ u onom broju od 8. februara, tehni~kom gre{kom izostavqen naziv
~asopisa iz kojeg smo preneli jedan tekst.
Vidan Arsenijevi}
Tre}e oko 124/1993.
ODGOVOR G. VIDANU ARSENIJEVI]U, [EST GODINA

POSLE
Urednik “Tre}eg oka”, g. Vidan Arsenijevi}, qutio se na mene zbog

“nepravoslavne” o{trine su|ewa. G. Arsenijevi} je obe}avao da
}e gre{aka biti sve mawe, da }e prestati reklamirawe sumwivih
“isceliteqa”, da }e “proces postajawa boqim” biti uspe{an. No,
naàlost, ni{ta se nije promenilo, osim {to sada, kao osniva~, iza
“Tre}eg oka” stoji Savezna vlada SR Jugoslavije. I daqe redakcija “Tre}eg
oka” me{a pravoslavne tekstove i ~lanke o svecima sa “otkrovewima”
qudi samoobmanutih, i daqe astrologija i astronumerologija, i daqe
radiestezija Mihaila Barte, i daqe verovawe da “svi putevi vode ka
Bogu”, i daqe beskrajno rizi~no “prorokovawe” budu}ih doga|aja... I
ni{ta se u mom odnosu prema “Tre}em oku” nije promenilo za ovih
{est godina, niti je moglo da se promeni: “Tre}e oko” je, s obzirom da
zbuwuje qude i nudi im okultne ve{tine kao jedan od puteva ka “Vi{oj
stvarnosti”, “vu~ja {tampa u jagwe}oj koì”, bez obzira {to g. Vidan
Arsenijevi} sebe smatra dobronamernim ~ovekom i pravoslavcem, i
bez obzira na to {to ja ne sumwam u wegove dobre uredni~ke namere,
dok u wegovu pravoslavnost, s obzirom na ure|iva~ku politiku “Tre}eg
oka”, osnovano sumwam. Ovde se, naravno, ne}u zadràvati na analizi
Arsenijevi}evog stava o “svetlom zajedni~kom jezgru” svih religija;
sedam kwiga ciklusa “Pravoslavqe i sekte”, koje sam za ‘Svetigoru”
priredio, posve}eno je analizi, izme|u ostalog i takvih stavova.
Zadrà}u se samo na dva broja “Tre}eg oka”, koja su na{em narodu
ponu|ena dok je trajalo bombardovawe NATO-satanista, 4. maja i 2.
juna 1999. godine.
To je bilo vreme izrazite napetosti i neizvesnosti kod qudi, koji
su bili, sa jedne strane, izloèni bombama Amerikanaca i wihovih
saveznika, a sa druge strane pomamnom propagandom reìma koji
nas je, na ~elu sa svojim vo|om, doveo dovde gde jesmo. “Tre}e oko” je
“uhvatilo ritam” vremena i doga|aja, pa je odmah po~elo da objavquje
“povoqne prognoze”. U broju od 4. maja 1999. izvesni A. Zdravkovi} i
S. Popovi} predvi|ali su povoqan upliv planeta na na{u situaciju,
mada }e na{i neprijateqi “poku{avati da osvoje ono {to se ne moè
osvojiti” od 28. maja do 18. juna (i ne samo da osvoji{e, nego i sporazum
potpisa{e u Kumanovu). Tako|e, optimisti~ni astrolozi nudili su
nadu u finansijsku pomo} Zapada i od 11. avgusta izuzetno povoqan
period u horoskopu Jugoslavije. Izvesnoj J. [. kojoj se “Sveti Vasilije
Ostro{ki” (Boè, oprosti) javqa ve} godinama, poru~eno je, sasvim u
stilu saop{tewa koalicije SPS-SUL-SRS: “Kosovo niko nema pravo
da proda, niti moè da se kupi /.../ Bog ipak nije napustio Jugoslaviju,
velike su {anse da se spase”. G. Vidan Arsenijevi} je u svom uvodniku
podrào skakawe i pevawe jadnih, prevarenih qudi na trgovima
(“Na{a borba zahtijeva,/ kad se gine, da se pjeva”, zar ne?) ovim re~ima:
“A kada je re~ o masovnom manifestvovawu otpora agresoru na na{im
trgovima i mostovima, u posledwe vreme iz crkvenih krugova stiù
povremeni prigovori pevawu, kao ne ba{ doli~nom pona{awu u ~asu
kad su nam ìvoti i domovi ugroèni. Sloìo bih se sa tim kada
bi pevawe bilo izraz bezose}ajnosti prema sunarodnicima koji pate,
ginu ili oplakuju svoje najbliè. Ali, ono to nije, naprotiv. Ono nas
sjediwuje i osnaùje u otporu opakoj sili koja ru{i i ubija”. Posle
uobi~ajenih tema “Dosije Iks” tipa, pojavquje se Beogra|anka M. B.
koja “astralno putuje” i “~uje glasove” raznih otkrovewa, primaju}i
“svetlost kroz temenu ~akru”, pa je ~ula ~itav niz nebeskih poruka
tipa: “Ako ostanete ovakvi kao {to ste sada – uz pesmu, zajedni{tvo,
qubav za svoje Kosovo, nema tih snaga po zlu i oru`ju koje vam mogu
naneti zlo {irih i ve}ih razmera”; “Za kratko vreme od sedam dana vi
ste silama zla, novca, kapitala i mraka zadavali udarac za udarcem”;
“Kosovo poqe, nekada samo mit, sada je na putu da postane svetiwa! Iz
Kosmi~kog zapisa vra}eno je u oteàloj formi da ga pro~istite, i kao
~istu vaseqensku formu vratite u red i balans kosmi~kih energija”.
U broju od 2. juna 1999. objavqena je vizija Zemunke N. Z, koja je videla
“otkinutu glavu, poloènu na stranu, koja je oblivena krvqu”. Bila
je to glava, poga|amo, Bila Klintona. Zatim je videla Stefana
Nemawu i despota Stefana Lazarevi}a, pa, na kraju, i samog “Hrista”.
Klinton je, obliven krvqu, pobegao daleko od “Hrista”... Zdravkovi}
i Popovi} su videli nama prijateqsku Kinu sa Marsom, bogom rata
drevnih Rimqana, naro~ito dominantnim krajem jula (JUL-a?) 1999.
(Da, Kinezi su nam ba{ pomogli, naro~ito vojno.) Jovo Mari} je
sabrao ~itav niz “predskazawa, vizija, objava” o Kosovu. Jedno pripada
doktoru ôu, osniva~u neke korejanske novoprotestantske sekte, da }e
se sada{wi svetski sistem do kraja ovog milenijuma raspasti, i da
}e po~eti globalni sukobi uz u~e{}e 200 miliona kineskih vojnika.
Izvesni Anton Johanson predvi|a velike katastrofe u Americi,
i rusko osvajawe Balkana. Propast Amerike predvi|a i “Madona”
koja se javila medicinskoj sestri Eni Ortega Kirkvud iz Teksasa i
rekla da }e nestati izvesni delovi Amerike, ali i cela Engleska
i Francuska. G. Mari}, saurednik “Tre}eg oka”, na kraju je odabrao
viziju 74-godi{we baka Ka}e, kojoj se od 1962. javqa “Sveta Petka”.
Baka je usnila Crnca, krupnog i kudravog, koji je pro{ao kroz wenu
sobu i rekao joj: “Pa, dobri ste vi Srbi”. Taj Crnac iz vizije nije bio
niko drugi do Xesi Xekson, “borac za qudska prava”, koji je oslobodio
tri ameri~ka pilota. (A baka Ka}a je verovala da }e on pomo}i
nama, Srbima.) Naslov Mari}evog teksta je “Agresori }e nestati
sa lica zemqe”. Beogra|anka – vizionarka, koja je stalno u kontaktu
sa “glasovima”, “astralno” je ulazila u NATO-avion, pa ~ak i u bazu
Aviano...
[est godina je pro{lo od qutwe g. Arsenijevi}a na mene, a “Tre}e oko”
je sve vi{e u “zoni sumraka”, kao i jadni srbski narod, koji nikako da
se vrati Bogu i sebi...
Jul 1999.
EPIDEMIJA OKULTIZMA
Okultno, mra~no, skriveno, zabraweno...

Odjednom, iznenada, pojavilo se ono na svetlosti dana, i sve vi{e i
vi{e qudi, ia hiqade i stotine hiqada, upra`wava okultne “ve{tine”,
a milioni i desetine miliona idu za wima, slu{aju}i ih, primaju}i
wihove savete i “humanitarnu pomo}”...
Tako je u svetu: NT Plus od 1. novembra 1997. objavquje da je CIA
23 godine ~uvala tajnu o izvo|ewu operacija magijsko-vidovwa~ke
prirode, a naro~ito daqinskog (telepatskog) opaàwa. Kad su tajne
obelodawene, po~ela je i wihova komercijalna primena. Izvesni
Tomas Tankijevi~ u Nema~koj ponudio je svojim sugra|anima kurs za
daqinsko (telepatsko) opaàwe po ceni od 7200 maraka. On im ~ak
nudi mogu}nost da pomo}u ove metode otkriju “Sveta Graal”. “Ekspres
Politika” za period od 30. decembra 1995. do 2. januara 1996. objavila
je vest da su Amerikanci na kraju, ipak, odustali od projekta “Zvezdana
kapija”, u koji je uloèno 20 miliona dolara, a koji je bio zasnovan
na kombinaciji ekstrasenzorike i okultne {pijunaè. U Rusiji se
ogledi i daqe vr{e, a na ~elu projekta je izvesni dr Igor Smirnov.
“Politika” od 30. juna 1996. donela je vest o tome da g|-a Hilari
Klinton, supruga ameri~kog predsednika Viqema X. Klintona,
u~estvuje u spiritisti~kim seansama, prizivaju}i, izme|u ostalog, i
duh Eleonore Ruzvelt, supruge ameri~kog predsednika Frenklina D.
Ruzvelta. Svoje obra}awe ~lanovima Asocijacije za odbranu porodice
zapo~ela je re~ima: “Ho}u da vas obavestim da sam se, pre nego {to
sam ovde do{la, konsultovala sa Eleonorom, i da mi je ona odobrila
da vam se obratim”.
Rusija je, tako|e, opsednuta okultisti~kim projektima. U feqtonu
“ûda ruske parapsihologije, koji su krajem februara i po~etkom
marta 1992. objavqivale “Ve~erwe novosti” naveden je ~itav niz
podataka s tim u vezi. Jo{ je Staqin koristio usluge vidovwaka Volfa
Mesinga, koji je predvideo rat izme|u Nema~ke i Sovjetskog Saveza.
Dana{wi ~arobwaci, poput Jurija Longa, traè da magijskim mo}ima
oìve Lewina (?). Pomenuta Longo je, pomo}u izvesnog rok-muzi~ara
Tarasenka, u koga je u{ao duh, prizvao “Staqina”. Dok se Tarasenko
gr~io, na pitawa gledalaca koji su prisustvovali seansi, odgovarao je
“Staqinov duh”, koji je izjavio da se ne kaje zbog onoga {to je u~inio, i
da bi èleo da se ponovo vrati na zemqu. Moskovski “Mediaservis” se
bavi akupunkturom i “le~ewem }elavosti” pomo}u parapsihologije (!).
Poznati ekstrasens Ka{pirovski hipnoti{e qude putem televizije,
tvrde}i pritom da moè da le~i qude od zlo}udnih i dobro}udnih
tumora. Qudi uzimaju fotografiju Alava ûmaka da bi pomo}u we
“zarazili” (wihov izraz!) vodu, koju potom koriste za “isceqewe”.
Dr Vladimir Lebedev, koji je istraìvao dejstvo hipnoseansi
Ka{pirovskog, utvrdio je da 43% dece koja su gledala ovog maga preko
televizije padalo u hipnoti~ki san, a da je kod 7% uo~ena mu~nina
ili “psiholo{ka dezadaptacija”.
Ono {to se de{ava u svetu, ponavqa se i kod nas. Miqa Vujanovi},
koja se “udala” za zvezdu Regulus, i koja je odràvala redovne veze sa
indijskim magom Sai Babom (“Ba{ sam centar /astrolo{ki – nap.
prir./ otvorila na ro|endan Sai Babe. Ne postoji ni{ta {to se
slu~ajno de{ava. Dobila sam nedavno vibuti pra{ak i par cvetova
od Sai Babe”, izjavila je Miqa Vujanovi} u “Tajnama” br. 33), kasnije
je postala zvani~ni televizijski “prorok” srbskog reìma, redovno
se u toku 1993, pojavquju}i ia Tre}em kanalu dràvne televizije, i
“prori~u}i” trijumf Srba u ratu u Bosni i Hrvatskoj, kao i propast
svih koji se protiv nas bore – od Amerike do Nema~ke... U “Dugi”
br. 513/1993. Miqa Vujanovi} je “predskazala” da }e se sredinom 1994.
Ujediwene Nacije raspasti, da }e ameri~ki narod ustati protiv
predsednika Klintona, i da }e wegov rodni kraj, Arkanzas, biti
potopqen. [ta }e se, po Miqi, desiti sa Amerikancima? “Ima}e
monstruozne p~ele, karakonxule }e im izlaziti iz trbuha... Beà}e
masovno iz svojih uni{tenih gradova u zemqu Srbiju, tu Boìju ba{tu,
taj centar sveta. Traì}e masovno va{e dràvqanstvo”. [to se, pak,
Srba ti~e, Miqa je “prorekla” da }e se wima, kao Hristu, “izviwavati
bar dve hiqade godina...”.
U te dane, “Duga” je pisala i o tzv. “Grupi 69” koja deluje pri Vojsci
Jugoslavije i ~iji je ciq primena parapsihologije u vojne svrhe. Pisac
~lanka je smatrao da su, zahvaquju}i telepatskom dejstvu” “Grupe 69”
u javnosti bili kompromitovani \ani de Mikelis, Andrej Kozirjev,
Manfred Verner, Turgut Ozal, kao i lordovi Karington i Oven.
^lanovi grupe, zaqubqenici u delo Nikole Tesle i po{tovaoci
kwige “Pisma tibetanskih mudraca”, veruju da se neprijateqima SR
Jugoslavije, prilikom zvani~nih poseta Beogradu, pojavqivao “gr~
na licu”, {to je, po wima, bila posledica “sukoba wihove negativne
energije (koja nosi podmukle i licemerne namere) sa energijama
dobrodo{lice i energijama misli prisutnih ekstrasensa koje deluju
kao neka vrsta ogledala”. Treba pretpostaviti da je ova grupa qudi
u Vojsci Jugoslavije imala dobre namere, ali ono ~ime su se bavili
ne bi palo nijednom srbskom vitezu i vojskovo|i, od Svetog kneza
Lazara i Milo{a Obili}a do vojvoda @ivojina Mi{i}a i Stepe
Stepanovi}a...
”ôvek je vi{i od zvezda”, Svetigora, Cetiwe 1998.
POSTOJI LI MAGIJA?
Da li magija postoji? “Tajne” su u novembru 1994. izdale

specijalni broj posve}en “magiji i proricawu”. Tu su se mogla na}i
najrazli~itija svedo~anstva o magijskim delovawima, po~ev od
vla{ke magije koja je neka vrsta “na{eg” vudua. Baba vra~ara je, pi{e
tamo, magijom ubila mladog Stojana Srbulovi}a, udaraju}i britvom
po vodi iz koje je tekla krv. Petrija Ili} iz @drela je bila hajdu~ica
i vra~ara, koja je hajdu~kim neprijateqima nabacivala smrt bajawem.
Baba Miqa, gledaju}i u beleg od odela ili ku}nog praga, dre{i
mu{karce i ène koji su “vezani” vraxbinama. Janko Durovi} je vra~ao
pomo}u duhova – “{ojmana”, a kad je izdahnuo, wegov sat je prestao da
radi. Milutin Perovi} sara|uje sa Qiqanom Brankovi}: {to on vidi,
to Qiqana iscequje – vile su ga srele u detiwstvu, i proglasila za
“vilosa”, koji “vidi vi{e i daqe od drugog sveta”. (^lanak o “vla{koj
magiji” pisao je Nikodije Spasi}, koji je povremeno sara|ivao i u
nekim crkvenim listovima; izgleda da on Pravoslavqe ne razlikuje
od vraxbina i gatawa!)
U istom broju objavqen je tekst Draga Paripovi}a o “ceremonijalnoj
magiji”, ~iji je ciq “neposredno iskustvo boànstva” (postajawa
bogom), mada se mogu izra|ivati i talismani. U ~lanku o qubavnoj
magiji, “Tajne” su ponudile obrednu formulu koju devojka izgovara
drmaju}i vo}ku u cvetu, da bi bila voqena: “Ja tresem {qivu, {qiva
trese zemqu, zemqa trese devedeset devet |avola. Devet da do|e, a
devedeset nek’ ostanu; i da povedu vola sa {est roga, pa da idu kod
dragog, da ga dovedu kod mene, da mu se prevrne pamet na rog, te da nema
mira da stane, ni da spava, ni da se odmori”. Preporu~uje se gledawe
osobe koja se èli kroz {upqi predmet: po~ev od prstena mrtvog
~oveka, preko {upqeg kola~a probu{enog nogom ma~eta koje jo{ nije
progledalo, do {upqeg kola~a ume{enog od samrtni~ke sve}e, devet
zrna kukoqa i devet zrna quqa... Kafa, u koju su urezana dva srca, od
goluba i golubice, uz karanfil, sipa se u {oqu kroz mrtva~ev prsten,
da bi `rtva zauvek bila zaqubqena u ènu koja tu kafu kuva...
U istom broju reklamiran je i Qubomir Todorovi}, koji skida
magiju i prokletstvo, i koga Stojanka ]urkovi}, wegov “pacijent”
(uz nekolicinu drugih), naziva “svojim spasiteqem”. Orijentalni
mag Selim Quqanovi} govori o talismanima kao energetskim
baterijama.
Dragan Pua~ navodi subjektivne ose}aje i objektivne fenomene koji
ukazuju na to da je neko pod dejstvom magije: “teskoba i nelagodnost
pri udaqavawu sa nekog mesta; snovi sa teìnom na grudima; ose}aj
straha i depresije; nervna i fizi~ka iscrpqenost; slom ìvaca;
preforsirano samozadovoqavawe; pojava tragova na telu (modrica,
ogrebotina i tome sli~no); miris raspadnutog mesa tamo gde ga nema;
smrad fekalija i kanalizacije; tragovi sluzi po stanu; otisci na
snegu i u pesku koji nigde ne vode; zvuk zvona koji se ne da objasniti,
kao i nagla pojava vetra niotkuda”.
Kako izgleda vudu-napad? Skupqa se dlaka, ode}a ili delovi ode}e
osobe kojoj se èli naneti zlo, da bi se s wom stupilo u magnetni
dodir. Zatim se `rtvuje ìvotiwa koja predstavqa osobu kojoj se
èli nauditi. Pomo}u predmeta uzetih od `rtve, na istu se prenose
bolovi sve dok ova ne umre... Pua~ kao za{titu od crne predlaè “belu
magiju”, pa ~ak i meditacije o, kako on kaè, “Isusu Hristosu”, koji je,
naravno, predstavqen u “kabalisti~koj” perspektivi...
Da li magija zaista postoji? îjom silom magovi, vra~ari i ~arobwaci
deluju? Kako Crkva {titi svoju decu od sila zla?
Osnovni stav Pravoslavne Crkve jeste: magija postoji. Sile ozlobqene
qudske voqe udruène sa demonskom silom mogu ~initi zlo drugom
~oveku, pod uslovom da taj ~ovek nije za{ti}en blagoda}u Boìjom.
Magija nema nikakvog dejstva na one koji poste, mole se, pri~e{}uju
Telom i Krvqu Gospoda Isusa Hrista, redovno se kaju i ispovedaju kod
sve{tenika za svoja sagre{ewa, koji vode ~astan i ~estiti hri{}anski
ìvot. Svepobedni Bogo~ovek je wihova za{tita: sile demonske im ne
mogu nauditi...
I jo{ ne{to, ne{to {to zauvek treba zapamtiti: nema “bele” i “crne”
magije. Svaka magija je zlotvorna. Da ne bismo govorili bez argumenata,
evo {ta o najpoznatijim magovima sveta, plemenskim {amanima Azije,
veli Mir~ea Elijade u svojoj studiji “[amanizam”, opisuju}i obred
posve}ewa za maga u sibirskom plemenu Jakuta: “Nakon {to ga duhovi
‘izaberu’ stari {aman vodi svog u~enika na jednu padinu ili u neku
ravnicu, obla~i mu {amansku ode}u, daje bubaw i palicu i sa wegove
desne strane stavqa devet nevinih mladi}a, a sa leve devet devica.
Potom, obukav svoju ode}u, prolazi iza kandidata za maga i izgovara
odre|ene formule koje ovaj ponavqa. Najpre zahteva da se odrekne Boga
i svega {to mu je drago, i da obe}a da }e ~itav ìvot svoj posvetiti
|avolu, a ovaj }e mu zauzvrat ispuniti sve èqe” (podvla~ewe na{e
– prim. V. D.) Potom u~iteq – {aman pokazuje mesta na kojima prebiva
zli duh...”
Mislimo da je ovo {to smo rekli sasvim dovoqno da se shvati da je
su{tina svake magije – sluèwe |avolu.
”PROROCI” DEVEDESETIH I RASPETO SRBSTVO
Pred nama je bezdan, u koji }emo sigurno pati ako nastavimo

putem kojim smo krenuli – putem okretawa le|a Bogu a lica |avolu;
mnogi su toga svesni, ali mali broj èli da se sa ~iwenicom suo~i.
Zato na{ narod, zbuwen i oja|en, {to svojom krivicom, {to zaslugom
sopstvenih vo|a u ponor, nastoji da zaboravi ~iwenice i da se okrene
varkama, od kojih su, kao i uvek kad je u pitawu istorija naroda koji je
sklopio Zavet sa Bogom, najopasnije varke la`nih proroka.
Nevi|eni duhovni hoh{tapleraj, najsurovije prevare i laì – to je
ono {to nam se de{avalo (kad su “proro~anstva” u pitawu) od kraja
osamdesetih, a de{ava se i danas. Boli su nam duhovne o~i toliko
da nije ni ~udo {to smo slepi. Samo bi ih Sunce Pravde, Hristos,
moglo umiti Svojim zracima, da ponovo progledamo. Sve dok nam to
ne po|e za rukom, beznadno }emo tumarati sa kraja na kraj sopstvene
propasti.
U ruke nam je do{ao uputni tekst sociologa iz Vojvodine, @olta
Lazara, “Praznoverje i dru{tvene promene”. Kao nau~nik, on se
opredelio da analizira ~asopise tipa “Tre}eg oka”, “Nostradamusa”,
“Horoskopa”, obra}aju}i pa`wu na “proro~anstva” i “vizije” doma}ih
“tajnovidaca” u doba na{eg najve}eg poloma – kao {to smo ve} rekli,
od kraja osamdesetih do danas. Wegova istraìvawa }emo ukratko
izloìti, dodaju}i im poneko na{e zapaàwe.
@olt Lazar kaè: “Povratak primitivnoj magiji kod nas je zapravo
novi talas verovawa u uroke i za{titni~ku mo} amajlija /.../ Sude}i
po reklamnim porukama u “Tre}em oku”, jednom od naj~itanijih
specijalizovanih ~asopisa za proricawa, vra~awa, duhovnu evoluciju
i prosvetqewe, isceliteqstvo, parapsiholo{ke fenomene, magiju
i kvazireligijske pojave, masovnija upotreba amajlija u Srbiji
oìvqava ve} po~etkom 1990. godine. Do 1996. oglasilo se najmawe
trinaest raznih proizvo|a~a talismana, koji su nudili predmete
~ija je osnovna namena uglavnom za{tita od raznoraznih “negativnih
uticaja” i prizivawe sre}e (posebno na poqu materijalnog bogatstva
i seksualne privla~nosti.)”
[ta se sve ogla{avalo? Jakov Blaèvi} iz Mostara je juna 1990.
nudio “hermeti~ko-spiritualni instrument: UID i PLOEA za
komunicirawe sa mrtvima”. Neki “Enon, sin bo`ji” iz Kragujevca
nudio je amajliju koja pomaè u problemima sa zdravqem, qubavqu,
poslom. Godine 1992. “Galija” iz Kraqeva objavqivala je ovakav oglas:
“Raspe}e Hristovo – unesite u Va{u ku}u svemo}nu snagu KRVI
Boìjeg Sina! Unesite Qubav i Mir! Veli~ina 45 h 30 cm! Pla}awe
unapred!” I Raspe}e su poku{avali da svedu na “talisman”.
Krajem 1991. “Tre}e oko” je donelo tekst Bo{ka Stojanovi}a “Kad vas
napadnu mentalnim ma{inama” u kome se stradawa Srba u Hrvatskoj
obja{wavaju dejstvom hrvatskih magova na Srbe. Na tekst ovoga
Stojanovi}a, reagovao je ~italac koji je sam priznao da je hroni~an
bolesnik (boluje od zapalewa torako-lumbalnog dela ki~me), ali koji
kaè da ose}a kako na wega deluje crna magija, i da je zato bolestan. U
istom broju “Tre}eg oka” (24. mart 1992.) Stojanovi} je dao niz saveta
kako prepoznati i {tititi se od crne magije, a zatim reklamirao
svoje “neutralizatore, odvodnike i ostale originalne aparate
registrovane kod Saveznog zavoda za patente proverene na hiqadama
slu~ajeva u dugogodi{woj praksi”.
I lavina je krenula. Godine 1992, 7. aprila, “Tre}e oko” je objavilo
oglas jednog Nemca, koji je za 150 maraka po komadu nudio rituale
“Bratstva lete}ih belih ve{tica” prevedene na srbski: tu su bili
rituali za privla~ewe idealnog qubavnog partnera, skidawe ~ini,
eliminisawe bra~nog neverstva... Savetovali{te “Eudne staze” nudilo
je pomo} u dobijawu deteta po èqi – mu{kog ili ènskog pola. Od
januara 1991. do decembra 1995. na stranicama “Tre}eg oka” oglasilo
se pedesetak proroka, vidovwaka, isceliteqa i agencija za proricawe
sudbine, za{titu od crne magije, skidawe ~ini, itd. @olt Lazar
zapaà da se to sasvim uklapalo u op{tu dru{tvenu situaciju – rat na
teritoriji biv{e Jugoslavije, privredni, politi~ki i moralni slom,
itd. On kaè: “Sve to upu}uje na zakqu~ak da je slika “nepravednog
i ni~im izazvanog ka`wavawa, Srbije i SR Jugoslavije od strane
me|unarodne zajednice”, koju su izgradile i formirale {tampa i
mediji u rukama vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije, prihva}ena
i kao na~in sagledavawa individualne sudbine. Po ugledu na sankcije
Ujediwenih nacija, ~ije je i nametawe i skidawe predstavqeno kao
ne{to izvan wihovih mo}i, gra|aninu Srbije je sugerisano da su i
wegova vlastita ìvotna de{avawa podlo`na raznim zvezdanim,
sudbinskim i magijskim silama. âsopisi poput “Tre}eg oka” dosta
dugo su ga ohrabrivali u tome tekstovima kao {to je, na primer, i
ovaj: “Iznena|uju}e je koliko kod vas ima nesre}e”, izjavquje i izvan
bugarske poznata proro~ica, “mama” Keti Ivanova. Ona smatra da je
veliki broj na{ih qudi “pod uticajem zlih sila i magije. Kod nas
(misli se na Bugarsku - @. L.) je magija – “bezazlenija”, radi se obi~no
o qubavnoj, a kod vas su mnogi qudi pod uplivom magova koji se bave
najteòm i najpogubnijom – magijom koja ubija. Ne ~udim se ratu koji
je izbio u Jugoslaviji” (“Magija je va{e zlo”, “Tre}e oko”, 2. maj 1995.)
@olt Lazar je uo~io koliko je vladaju}i reìm koristio astrologiju
i “proricawe” za svoje ciqeve, daju}i na tre}em kanalu RTS-a Miqi
Vujanovi}, sve do 1993, emisiju “Horoskop” u udarnom terminu. To
je, naravno, kori{}ewe astrologije u propagandne svrhe. On zatim
prelazi na analizu “proro~anstva” koja su se ticala na{e nesre}e od
1990. naovamo.
Godine 1990. “proroci” su tvrdili da do rata ne}e do}i. Juna 1990.
“Tre}e oko” objavquje “proro~anstvo” “vidovwaka i isceliteqa” iz
Ba{aida, Neboj{e Bo~evi}a, koji kaè: “Do rata u Jugoslaviji ne}e
do}i! Objavite to! Mnogi od onih koji nam nisu prijateqi èleli
bi da kod nas do|e do sukoba me|u narodima, ali im to ne}e po}i za
rukom. U svetu ima osam elektrotelepata (?) koji poseduju sposobnosti
identi~ne mojim. U Jugoslaviji nas je troje. Mi ne}emo dozvoliti da
do|e do sukoba na teritoriji Jugoslavije! (podvla~ewe na{e, nap. V.
D.)
Vidovwakiwa Nada Subi} – Ivani{evi} je govorila da Jugosloveni
ne treba da strahuju, jer }e se situacija u Hrvatskoj iznenada smiriti;
Qubica Jani}ijevi}, ~ije je proro~anstvo objavilo “Tre}e oko” 4. juna
1991, za sebe je izjavila da je predskazala Xorxu Bu{u predsednikovawe
u SAD dok on to nije ni slutio, a ustvrdila da za “Jugoslaviju ne
vidi ni{ta pogubno”. Beogradski centar “Gama” je, preko anonimne
proro~ice koja je ~itala tarot-karte, objavio da }e “Jugoslavija za
spoqa{wi svet ostati celina”.
Veoma je zanimqiv “prorok svetlosne formule”, Spasoje Vlaji}. On
je avgusta 1991. proricao konfederativno ure|ewe biv{e Jugoslavije,
zaokret Hrvata ka jugoslovenstvu, neosvojivost Knina, vladavinu
Dragoquba Mi}unovi}a, razumnost Alije Izetbegovi}a i prekid rata
u Bosni i Hercegovini. Vlaji} je bio pripadnik pesni~kog pravca
signalizma (bar tako veli za sebe), a dugo se zanimao sa “skrivene
osnove govora”. Spajaju}i kabalistiku, kibernetiku, matematiku
i metafiziku, do{ao je do kwige “Svetlosna formula” ~iji je ciq
da “putem simboli~ke funkcije jezika ukaè na tanano energetsko-
svetlosne osnove duhovnih praslika koje su u sredi{tu Jungovih
postavki o kolektivno nesvesnom”. “Re~i su boje – boje su re~i” – to je
wegov osnovni stav. Mno{tvo formula, kombinovanih sa istorijskim
analizama, daje Vlaji}evim spisima “naukolikost”, sasvim dovoqnu
da opseni poluobrazovanog ~itaoca. Vlaji} kaè da su nijanse dobra,
skrivene u re~ima i imenima, “plava, bela ùta (zlatna)”, a nijanse
zla “crvena, crna, zelena”. Zatim po~iwu konkretne analize.
U “Novoj (meta)fizici na osnovama svetlosne formule” Vlaji}
dokazuje da su islamska imena uglavnom “zelene boje”, {to se naro~ito
vidi po imenima vo|a iranske “islamske revolucije” (Homeini,
Hamnei, Rafsanxani, Montazeri), koji su svi “zeleni”. Zelen je i
pakistanski vo|a Zija Ul Hak, kao i ime dràve – Avganistan.
Zeleni su bili i nacisti: Hitler sav zelen, Rozenberg zelenoùt,
kao i Gebels, Himler – zelenoplav, Ajhman – zelen, itd. U Vlaji}evoj
“Svetlosnoj formuli” saznajemo da su imena Paveli}a, Stepinca,
Ro`mana, [atorova i ostalih ne-Srba zelena, dakle, zla, ali isto
tako i imena |enerala Dragoquba Mihailovi}a i Milana Nedi}a,
koji su se za srbski narod borili. Ako su oni “zeleni” (zli), ko je
zlatan? Poslu{ajmo samog Vlaji}a: “Veliko putovawe kroz vreme
i riznicu duhovnih praslika nagovesti uzlazni tok kojim simboli
slobodarske misije srbskog naroda prerastaju u jedan vi{i sadràj
slobode, ravnopravnosti, bratstva i jedinstva. Mnogi su razlozi da
se – sputavaju}i tvrdoglavost pro{losti i brzopletost sada{wosti
– svetlosna nit Rastko – Sava, Rade – Petar, tananim energijama
usmeri i ulije u najvi{i simbol nove Jugoslavije Broz – Tito koji
ima sve uslove da postane nepresu{ni izvor delotvornog zra~ewa
koje }e svojom ~ove~no{}u nadma{iti granice ovoga tla”. Drugim
re~ima: delo Svetog Save (Rastka) i vladike Wego{a (Rade – Petar)
na srbskom tlu nastavio je niko drugi do Josip Broz Tito, ~ija je
boja “zlatna” (Mihailovi} i Nedi} su – “doma}i izdajnici”, sasvim u
skladu sa kompartijskom istoriografijom i istoriosofijom, zeleni
od zla, mr`we i ostalih negativnih osobina, {to jo{ vi{e nagla{ava
Titovo “zlato”).
Da se vratimo ostalim “prorocima”, koje je @olt Lazar pomenuo u
svom tekstu. kada je rat u Hrvatskoj izbio, Zorica Cvetkovi} kaè
da zvezde pokazuju èqu Hrvatske da nekud ode, i da }e tamo biti
te{kih konflikata. Ona je najavila, krajem 1992, (kad je inflacija
ve} po~ela!), veliku inflaciju za 1993: izvesna Tea je tvrdila da je
osnova na{e krize – “sna`na ekonomska blokada”...
Umesto ozbiqnosti i pokajawa, Srbima je nu|en sumanuti optimizam
la`nih proro~anstva. Po~etkom novembra 1991. “Tre}e oko” je objavilo
tobo`we proro~anstvo Svetih Vra~a iz 15. veka, koje je ~uvala “jedna
porodica”, o tome kako }e Srbe od neprijateqa spasiti velika vojska
koju }e voditi “vojvoda Mihailo” sa Istoka, a srpsko }e carstvo
ujediniti, i “svi }e se ~uditi koliko je veliko”. Pojavqivala su se
i proro~anstva nekog “Milojka Kremanca” (opet u “Tre}em oku”),
koji je tvrdio da se srbski narod ne}e spasiti svojim zaslugama,
nego silaskom “duha – pomo}nika sa neba”. Dragoslav Stojanovi} je
nagove{tavao da }e Novi svetski poredak, poredak Zveri, slomiti
na Srbima (“Tre}e oko”, 16. jun 1992. godine). Po~etkom januara 1992.
“Tre}e oko” je objavilo viziju nekog “ruskog ~arobwaka Mihaila
Bulgakova” koji je nagovestio da }e se izme|u “Laba i Sitnice ponovo
pojaviti Kosovka devojka”, 28-godi{wa proro~ica ~ije ime po~iwe na
V, a koja }e prorokovati do svoje 34. godine.
U to vreme naro~ito je bio popularan “pomoravski prorok”, tzv. “Deda
Miloje” (po svemu sude}i, mistifikacija Pavla Mati}a, koji je kwigu
o wemu “Bi}e tumbawe po celom svetu” objavio 1991. godine). Kwiga je
bila veoma ~itana, a “Politika ekspres” je redovno prenosila wene
sadràje “{irokim narodnim masama”. Mati} je o Deda Miloju posao
kao o “zduha}u” (mitsko bi}e srbskog folklora, “vidoviti ~uvar neke
oblasti”), koji ima mo} da uni{tava ne~iste sile. Ovaj “zduha}” se
o~ito na~itao pomodne okultne literature, pa je tvrdio da svaki ~ovek
ima “za{titnu auru”, posle ~ijeg “provaqivawa” se umire: propovedao
je reinkarnaciju i odbacivao Stra{ni sud, koji su “izmislili popovi
da vladu s narod”. Tako|e, bio je protiv vaskrsewa (“Ne mo{’ telu da se
presu|uje”). Tvrdio je da }e Bog |avole i nevaqalce uskoro oterati na
drugi svet, a oni koji ostanu }e ìveti u raju na zemqi. Po{to svega
toga nema u Svetom Pismu, Miloje zduha} je tvrdio da pravoslavni
nemaju pravu Bibliju, jer su im je oteli katolici – u pravoj Bibliji,
koju }emo dobiti tek po{to se “pokoqemo s katolici”, nema ni{ta
o Stra{nom sudu. ôvekovom sudbinom upravqa Usud: “Ako ti on
odredi da ima da pase{ zelenu travu u ìvot, ima da pase{!” I
Milojev “bog” je nekako ~udan, to jest: “Sa sudbinu ne upravqa Bog,
nego an|eli. To jes, oni su rasteretili Boga od ti poslovi”. Su{tina,
me|utim, ovih otkrivewa nije bila toliko misti~ka, toliko dnevno-
politi~ka. Naime, i Mati}ev list “Nostradamusov magazin” i kwiga
“Bi}e tumbawe po celom svetu” ustima “Deda Miloja” uznosili su
hvalospeva tada{wem predsedniku Srbije, Milo{evi}u, koji je “jedan
plavi”, {to “pri~a na narodni jezik”, i kome Srbi “pesme pevaju” (u to
vreme je bila popularna pesma: “Slobodane, ti si komunista,/ volimo
te ko Isusa Hrista”). Ovaj “mesija”, nagove{tavao je zduha}, ima da se
“bori s Germani do posledwu kap krvi”.
Krajem 1991. “Tre}e oko” je, zahvaquju}i ve} pomenutoj Zorici
Cvetkovi}, najavilo nastupawe nove ere, jer u Bibliji pi{e (?) da }e
na na{em podru~ju vladati |avo koji }e se zvati Tito. Na put }e mu
stati an|eo koji }e se roditi u godini po~etka |avolove vladavine,
a trijumfovati kad na presto do|e Patrijarh Srba koji je zavr{io
“venecijansku {kolu”. Zorica Cvetkovi} je tada zapisala: “Kao {to
je poznato, Patrijarh Pavle je u Filadelfiji zavr{io takozvanu
venecijansku crkvenu {kolu” (?) Na ~ijoj je strani proro~ica?
Na strani istog onog koga je propovedao Miloje zduha}: “Slobodan
Milo{evi} ima izuzetno jaku auru, kao za{titu. Iako ne veruje u
Boga, wegov dobri an|eo ga uspe{no ~uva, jer je ja~i od onog zlog (pri
tom nije jasno na {ta se ovo “zlog” odnosi: da li na nekog zlog ~oveka,
na nekog uop{tenog zlog an|ela ili na li~nog zlog an|ela Slobodana
Milo{evi}a, od koga isto tako wegov li~ni dobri an|eo treba da ga
~uva – primedba @olt Lazara). Bilo je zapisano da }e do}i na ~elo
Srba i da }e im u sudbonosnim doga|ajima pomo}i”.
Kleo Patra, mu{karac koji je izvr{io operaciju promene pola, u
“Horoskopu”, izdawu ku}e “Politika”, 22. juna 1992. je izjavio: “Sad
jo{ svi ho}e da smewuju Milo{evi}a: ne treba ga smewivati! Nemojte
misliti da sam ja u SPS-u. Ja sam u stranci Milana Paro{kog koga
cenim i po{tujem, ali verujte mi da su nam danas potrebna tri
Slobodana Milo{evi}a, a ne jedan!... Me|u opozicijom, koja poku{ava
da svrgne Milo{evi}a i da eventualno izazove gra|anski rat bi}e
mnogo pohvatanih i uhap{enih.” On je tada izjavio da svakodnevno
kontaktira “sa najvi{im krugovima u vladi, ne samo republi~koj, ve}
i gradskoj. “Retko kad po~nu da rade ne{to a da prethodno ne konsultuju
mene...” Zvani~nici ovu izjavu nikad nisu demantovali. Sr` takvih
proro~anstava iskazao je “sagovornik” Miloja zduha}a, Pavle Mati},
u “Nostradamusu” od februara 1992, godine: “... Ni deda ni ja ne radimo
za komuniste, ve} podràvamo onog koji trenutno jedino vredi, to jest
Slobodana Milo{evi}a! Ni deda Miloje ni ja ne moèmo da smislimo
prodane du{e, izdajnike Srbstva i srbskog naroda i prevrtqivce”.
@olt Lazar u svom istraìvawu nije pomenuo, ali nije naodmet
podsetiti: u to vreme je “troludak od Ma~ve” (tako sam sebe zove),
slikar Mili} Stankovi}, javno pri~ao kako }e Srbiji krenuti naboqe
kad se glava Svetog kneza Lazara donesete iz Turske u Srbiju i pripoji
telu koje po~iva u Ravanici. âk je i sam patrijarh Pavle morao da
izda saop{tewe da se glava Svetog kneza nalazi uz wegovo telo...
Vojvo|anski sociolog je, na kraju svoje analize, istakao da mu ciq nije
bio “zlurado likovawe nauke nad prorocima koji su isproma{ivali”,
nego ukazivawe na dru{tvenu uslovqenost takvih “proro~anstava”.
On svoj tekst zakqu~uje ovako: “Privla~nost wihovih proro~anstava
nije toliko u pozitivnoj slici budu}e sudbine, koliko u kakvoj-
takvoj izvesnosti koju nude, dok se wihova prihvatqivost za vladaju}i
reìm zasnivala na stvarawu potpuno iracionalne slike dru{tvene
stvarnosti, koja je dosta uspe{no uquqkivala sposobnost kriti~kog
sagledavawa iste”.
Tapi i Mili} od Ma~ve

Poznati doma}i hiper-realista, Dragan Male{evi} – Tapi, ~vrsto je
uveren da je i on jedan od na{ih mesijanskih figura. U intervjuu datom
“Dugi” (br. 1619), pod naslovom “Pokori}emo svet slikama”, izjavio je:
“Ja imam direktan ulaz u sva znawa o masoneriji i tajnim dru{tvima”.
Po{to veruje u reinkarnaciju, tvrdi da se protiv tajnih dru{tava
bori ve} vekovima. “U posledwem ìvotu sam bio Srbin i opet sam
ovde kao Srbin sa specijalnim zadatkom”. Wegovi prijateqi i on se u
mentalnom ratu bore protiv crne magije. “Bi}e dobro sa Srbijom 1999.
Bi}e dobro. @ivnu}emo”, “prorokuje” on u intervjuu.
[to se Mili}a Stankovi}a, od Ma~ve, on je ve} desetle}ima na
“braniku Srbstva”. Za wega su Srbi “Srorabi”, koji su ìveli jo{ pre
propasti Atlantide. Sve {to je vredno u istoriji sveta, bilo je srbsko.
Wegova stanovi{ta veoma su srodna stanovi{tima Miqe Vujanovi}
(kaù da su jednomi{qenici). U ~asopisu “Fle{“ 15. novembra 1993.
godine, Miqa je taj sorabski kult objasnila ovako: “Pravoslavqe je
vera Bogu najdraà. Duboko verujem da je Isus bio Srbin, o ~emu pi{e
dr Olga Lukovi}-Pjanovi}, o ~emu je mnogo govorio i g. Milojevi}.
Svi apostoli imaju srpska imena: Jovan, Pavle, Petar, Luka”, kaè
ona. Na upozorewe da je astrologija zabrawena u Starom Zavetu, a
Miqa se wome bavi, ona non{alantno odgovara: “Da, ali to je u Starom
Zavetu. Nakon wega je do{ao Isus i Novi Zavet... Ja sam sa desne strane
(Boìje)...”
Dok Srbstvo tone, bez pokajawa, ideolozi ovog pokreta poku{avaju da
nas uvere kako smo mi najve}i i najveli~anstveniji narod u istoriji.
Usred rata devedesetih, koji je odneo Srbsku Krajinu, jedan peva~ je,
sasvim u duhu ovog pokreta, pevao: “@ivje}e ovaj narod, /i poslije
usta{a./ Jer i Bog je Srbin, /Nebesa su na{a.”/
Jedan od najpoznatijih proroka “Astralne Srbije”, ve} pomenuti Mili}
Stankovi}, zasluìo je svoju titulu neprestanim kombinovawem
hri{}anstva i paganizma, pri ~emu je to “pravoslavqe” bilo samo
qu{tura iza koje se krio paganizam. îwenica je da je Stankovi}
mnoge stvari radio namerno, egzibicionisti~ki, kao Salvador Dali,
da bi privukao pa`wu javnosti na sebe; ali ipak, wegov uticaj na
oblikovawe nove, svetosavqu tu|e svesti, nije nimalo zanemarqiv.
Hode}i srbskom zemqom sa {tapom koji ga je 1969. odlikovao Dejvid
Rokfeler (sam Mili} veli: “Kratak {tap opto~en slonova~om dobijen
u @enevi od Davida Rokfelera”), slikar je neprestano imao vizije
koje su ga odvla~ile od Hristove, bogo~ove~anske stvarnosti.
Tako je, na primer, u vezi sa rimokatolicizmom wegova vizija slede}a:
“I u privatnim i u oficijelnim razgovorima uvek sam isticao da ja,
kao zakleti pravoslavac, nemam ni{ta protiv da sedi{te Hristove
crkve bude upravo Rim ({to pravoslavni nikad ne}e prihvatiti),
ali da pape obavezno nose dugu bradu i pravoslavnu kamilavku, a ne
nekakvo belo ke~e, poput [iptara”. Dakle, po Stankovi}u, razlika
izme|u pape i pravoslavnog episkopa je samo u “bradi i kamilavci”.
“Mili} ludi sa loncem na glavi” (naziv jedne wegove slike) usrdno
se bavio okultizmom. Po wegovom svedo~ewu, u tajne ga je inicirao
izvesni Dara Persijanac, i to u slikarevoj kuli. Bave}i se anima{a-
jogom i {astra-jogom, Mili} je osetio sebe u “plemenu meditativne
buktiwe”. Pojavio mu se spektar boja, kao znamen otvarawe tre}eg oka
na ~elu.
Dokle je do{ao? On sam, drè}i {tap, svedo~i: “U devetom stepenu
spoznaje moè se preuzeti uloga mudraca sa {tapom. Dakle, tu smo
– pred nirvanom”. Iz te perspektive mnogo je jasnije za{to on kaè da
je pravoslavna liturgija “naj~istiji poredak meditacije”.
“Troludak Mili}” (naziv jedne wegove slike) ima svoju povest o
Srbima, koji su ìveli pod vla{}u sun~anog boga Ra, a Ra je osvetqavao
raj, i narod bio mudra raja. Logos ima veze sa “brloìti”, Srbi su
sa Atlantide, Atlantik je Atlanti} i Anti}. “Tvrdim, jer ose}am,
da pravoslavna Liturgija vodi iz pradavnih atlantidskih vremena”,
kaè on, a na slici “êkaju}i Hrista” Hristos se raspada, i Hristov
monogram, satanisti~ki je okrenut naopako.
”Carstvo praznine”, Svetigora, Cetiwe 1998.
KREMANSKO “PROROÂNSTVO”
Najpoznatije srbsko narodno proro~anstvo dakako pripada

bra}i Mitru i Milo{u Tarabi}u, rodom iz uì~kog sela Kremana.
Proro~anstva je svojevremeno beleìo prota Zaharija Zahari}... Ko
ih ne zna? Od onoga o ubistvu kraqa Aleksandra Obrenovi}a 1903.
godine do onoga da }e “Srba ostati toliko da stanu pod jednu {qivu”.
[ta je sa rukopisom prote Zaharije, ne zna se; proro~anstva Kremanaca
kod nas su poznata pre svega preko kwige “Kremansko proro~anstvo”
Dragoquba Golubovi}a i Dejana Malenkovi}a (“Nova kwiga”, Beograd
1986.), koje nam je prili~no sumwiva iz razloga koje }emo navesti...
Dakle, ne znamo {ta su Tarabi}i stvarno rekli i u~inili, ali znamo
da je kwiga o wima u najmawu ruku veoma problemati~na.
Milo{ Tarabi} je, kaù autori, bio ~ovek koga su pose}ivale “vile i
vilewaci”*; govorio je da u “gori gleda i sve vidi i ~uje”, a nije znao da
objasni kako i {ta. Milo{ je ~uo glasove, a kasnije mu je pokojni stric
Mitar dolazio oko pono}i i kazivao {ta }e biti u budu}nosti.
Naro~ito su zanimqiva navodna proro~anstva o sudbini Srba u Drugom
svetskom ratu, u kome je Staqin najavqen kao crveni car, a predvi|eni
su i qudi sa zvezdom na ~elu. U gra|anskom ratu, govorio je, prema
Golubovi}u i Malenkovi}u, Milo{, dok bude trajao: “Du{mani }e ovo
gledati i smijati se srpskoj omrazi. Ondakar }e se u narodu pojaviti
jedan ~ovek plavijeh o~iju na bijelom kowu (podvla~ewe na{e, nap.
aut.). On }e, malo-pomalo, sjediniti zava|enu bra}u. I na wegovom
~elu sija}e zvijezda. On ne}e biti po voqi du{manskoj vojski, te }e
ga ona goniti |e go| stigne, po {umama, rijekama i morima. No, taj }e
~ovek skupiti veliku vojsku i { wome na Biograd udariti. Protjera}e
du{manina iz zemqe, te }e nam carevina biti ve}a nego ikad {to je
bila”.
Golubovi} kaè da Srbija nije postala carevina, ali se ujedinila
sa bra}om sa severa i juga, a Tarabi} je imao “realno vi|ewe” Titove
uloge u bratoubila~koj borbi, po{to je Tito okupio qude pod geslom
“bratstvo i jedinstvo”. Ovakva verzija proro~anstava sasvim se
uklapala u verziju SUBNOR-a, koji je 1981. godine u âjetini izdao
kwigu “Zlatibor u ratu i revoluciji 1941–1945.” Borci su objavili da
je na pitawe prote Zaharije ima li narodu spasa u Drugom svetskom
ratu, Milo{ Tarabi} odgovorio: “Vaqa im presje}i jabuku napola,
“popre~ice”, pa }e ondakar ugledati |e im je spasewe”. Kad se jabuka
prese~e popola, ugleda se, naravno, petokraka – “znak spasewa” za
Srbe.
Tarabi} je jo{ govorio: “Vrijeme mira i izobiqa traja}e dugo.
Vodi}e se mnogo kolena koji }e ìvjeti i umrijeti u miru, a da rat
budu doznavali samo preko mudrijeh kwiga, rije~i i raznih prikaza...
Na{a carevina }e oja~ati, i |e god se bude ~ulo ime na{e, svi }e
nas cijeniti i voqeti...” A kad }e Srbija najboqe ìveti? “Srbija }e
najboqe ìvjeti kada se na weno prestoqe popne ~ovek plavih o~iju,
na bijelome kowu, koji budne u Srbiju do{ao i doneo u wu neku novu
vjeru”.
Posle tre}eg rata, koji }e biti stra{an, Tarabi}i su, navodno,
nagove{tavali dolazak “aran|ela Mijaila” (koga je Mili} od Ma~ve
naslikao kao Mihaila Gorba~ova). Zemqa }e u to doba biti “prava
rajska ba{~a”, i svi }e qudi biti jednog jezika i jedne vere...
Kada se sve ove “proro~ke poruke” de{ifruju, dobija se slede}e.
Gra|anski rat me|u Srbima spre~io je Tito, ~ovek ~ije su jedinice
samo 1944. i 1945. u Srbiji ubile oko 150 hiqada qudi, predstavnika
“trulog reìma” i “saradnika okupatora”, ~ovek ~iji su izme}ari u
Crnoj Gori napravili “pasja grobqa” i otvorili jame – bezdanice da
bi u wih bacili na hiqade qudi; “mir Srbima” je doneo onaj ~iji
su sledbenici ubili oko tri stotine pravoslavnih sve{tenika, onaj
~ije su sluge “sahrawivale Boga” i od {kola napravile klanice
de~jih du{a, izgone}i veru i po{tewe iz |aka, onaj ~iji su ideolozi
propagirali “slobodnu qubav” i brak kao “interesnu zajednicu”,
onaj koji je oteo zemqe Srbima i iscrtao kobne granice, onaj koji
je spre~avao svaku projavu srbskog rodoqubqa, nadahniteq Ustava
iz 1974, pokroviteq svih srbskih neprijateqa – sa zvezdom na ~elu,
drevnim satanskim simvolom, onaj za koga se ne zna da li je zaista
bio to za {ta se izdavao da jeste, ~ovek iz nigdine koji nas je odveo
u nigdinu... Kwiga Golubovi}a i Malenkovi}a se tako pokazuje kao
obi~na prokomunisti~ka propaganda, {to se naro~ito vidi iz vizije
“hiqadugodi{weg titoisti~kog mira”, kada }e mnoge generacije na
na{em prostoru ìveti lepo, a o ratu }e doznavati samo iz kwiga...
Nije pro{lo ni pedeset godina od rata u kome je stradalo preko
milion i po Srba, i posle koga je Tito nastojao da zatre sve tragove
usta{kog i komunisti~kog genocida nad ovim narodom, kad je opet
izbio rat, u kome su uglavnom ginuli sinovi-jedinci i u kome su na
stotine hiqada Srba proterani sa svojih vekovnih ogwi{ta. Srbija
je “najboqe ìvela” u doba “proroka nove vere”, bezbo`nika Tita,
prorokuju Golubovi}evi i Malenkovi}evi Tarabi}i, kada se, po cenu
tupo sitog ìvota, mnogi odreko{e svog imena i svoje krsne slave,
pquju}i na sve sveto i ~estito u istoriji svog naroda. To je bilo
“sre}no doba” – kada se vera prodavala za ve~eru, i po{tewe za pe~ewe,
i krsti za masne prste...
Posledwa vizija “novotarabi}evaca” je hilijasti~ka slika nekakvog
carstva “aran|ela Mijaila” (ne Hrista), kada }e svuda biti “jedna
vjera i jedan jezik”. Da to mo`da nije “novi poredak”, koji nije uspeo
komunistima, a koji }e, verovatno, uspeti novim mondijalistima,
tvorcima Wu Ejxa? Uostalom, i wihov znak je petokraka...
”TRE]E OKO” U “ZONI SUMRAKA”
Da je neko pre stotinak godina ~uo kako }e izgledati Srbija i

Crna Gora u na{e dane, ne bi mogao da veruje. âk ni Radoje Domanovi}
u svojim satirama nije mogao da predstavi svet koji }e potomci
Svetog Save i Svetog kneza Lazara sazdati svojim rukama i umovima,
grozni~avim od praznine bezbo`ja. Do{lo je doba u kome je jedan od
najteìh zadataka svakog pojedinca da sa~uva duhovno i du{evno
zdravqe, s obzirom na ~iwenicu da se to zdravqe ugroàva sa svih
strana.
Dragan Popadi}, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u
Beogradu, u svom tekstu “O mentalnom zdravqu naroda” (“Republika”,
br. 1. 233 za godinu 2000.) naveo je ~itav niz primera koji pokazuju
kako masovna propaganda sujeverja i okultizma moè da razori
du{evno zdravqe naroda. Jedna od bitnih stvari koju je Popadi}
uo~io je ~iwenica da iza propagande ovog tipa stoje “strukture” koje
su u dràvi i dru{tvu veoma zainteresovane za o~uvawe svoje mo}i.
Popadi} kaè: “Mnogo pre {to su se novine tipa “Zona sumraka”
pojavile, “Politika” je uvela redovne astrolo{ke rubrike, kao i
redovne lekcije za jo{ neupu}ene ~itaoce o kineskim i raznim drugim
horoskopima. Do 1994. g. “TV Politika” je prikazala 80 vidovwaka,
belih i crvenih magova, astrologa, numerologa... [ta mislite, ko je
(16.3.1992. g.) bio pokroviteq jedinstvenog parapsiholo{kog poduhvata
– prenosa misaonih slika iz Novosibirska u Beograd? Nije ni “Zona
sumraka”, ni “ûdo”, ve} “Politika”. Doma}in i voditeq programa bio
je urednik “Politikine” nau~ne rubrike, izvesni Stanko Stojiqkovi}
/.../. Po~etkom 1992. godine – setite se dramati~nosti i ozbiqnosti
tada{we situacije – “Politika” objavquje feqton u preko 20 nastavaka
preko cele strane o ~udima parapsihologije u biv{em Sovjetskom
Savezu. /.../ Kad i 15. nastavak ovog neobi~nog feqtona, ~itaocima
biva predstavqen jedan “neobi~an ~ovek”, koji je ba{ tada gostovao i
u studiju TV Politika u serijalu “ûda parapsihologije” – “magistar
bele magije” Lav Ger{man. On }e sve do danas ostati jedan od medijski
najprisutnijih savetnika obi~nog sveta i prognozera budu}ih doga|aja.
/.../ Predvi|awa po pravilu imaju umiruju}u funkciju, otkrivaju}i
~itaocima svetlu budu}nost i daju}i podr{ku reìmu. Tipi~an primer
je vest iz “Politike” od 22. novembra 1992. god.: “Vukovarski astrolog
Soka oglasila se i ovih dana. Kaè da }e se Republika Srpska Krajina
ugasiti kao samostalna dràva, odnosno utopi}e se u savezu srbskih
dràva, ~iji }e glavni grad biti u – Ohridu! Ta velika dràva bi}e
monarhija, a monarh }e biti iz loze Nemawi}a po maj~inoj liniji. U
budu}nosti svet }e ovaj rat proglasiti svetskim, a Hrvati }e biti
pravoslavne vere i slavi}e, kao i Srbi, krsnu slavu”. Proro~ica Vava,
opet u “Politici”, od 4. septembra 1995. god., “vidi” kako }e se Srbija
za samo dve godine ekonomski oporaviti. U “Politici” ste jo{ 1992.
godine mogli na}i horoskop novog ustava SRJ, i ~italac je tu mogao
pro~itati kako se svi astrolozi slaù da nas ~eka svetla budu}nost i
da ne}e biti napada na na{u zemqu. [to se doma}ih ratova ti~e, “sve
bi trebalo da bude gotovo” do marta 1993. godine kad po~iwe obnova
i izgradwa, a 1996. godine obnavqa se sloga biv{ih jugo-republika.
/.../ Ovakva “Politikina” tradicija ne prekida se ni u 2000. godini.
U tekstu “[ta su nam prorekli vidovwaci” (“Politika”, 15. 1. 2000.
g.) autorka Qiqana Milosavqevi} nas sasvim ozbiqno informi{e o
nizu proro~anstava za 2000. godinu koja sva potkrepquju jedno drugo
a koja su, sva od reda, umiruju}a. Izvesna baba Vuka predvi|a da }e
Milo{evi} ostati da vlada dok }e “Klinton pasti kao gwila kru{ka”.
Vidovita Zorka poru~uje da Milo{evi}u niko ne}e mo}i da naudi, a
da }e Kosovo opet biti na{e, {to potkrepquju prognoze Vange 4. /.../
da }e se trupe KFOR-a povu}i sa Kosova, a da }e Srbijom vladati
“i to vrlo uspe{no, mudri qudi me|u kojima }e biti i jedna èna”.
Popadi} daje dijagnozu takvog stawa: “Isceliteqi telefonom – {aqu
lekovitu energiju, proroci “vide” ìvote zabrinutih pitalaca i
ekspresno im prori~u budu}nost i daju im ìvotne instrukcije ugodno
}askaju}i sa voditeqima, proro~ice slaù tarot-karte uz kandila
i ikone svetaca, zagovornici okultizma prikazuju se kao apostoli
pravoslavqa, tekstovi poprimaju sve groteksnije forme (svemirska
bi}a svim ~itaocima “Tre}eg oka” èle sre}nu novu godinu!)”.
Nastavqaju}i se na Adornovu tvrdwu da je okultizam “metafizika
glupaka”, sistem mi{qewa negovan u Srbiji na kraju 20. veka mogao
bi se nazvati metafizikom ludaka. Uo~avaju}i povezanost reìma sa
ovim “prorocima” i “vidovwacima”, Popadi} upozorava na mogu}nost
razvoja doga|aja koja se desila u sekti “Hram naroda”, vo|enoj
samoubila~ki raspoloènim Ximom Xonsom, koji je za sebe verovao
da je mesija. Sekta je 1979. godine izvr{ila kolektivno samoubistvo.
“Nema razloga da se veruje kako takvi mehanizmi ne bi mogli da deluju
i u dru{tvenim grupacijama znatno ve}im od Xonsove sekte,” kaè
ovaj profesor psihologije...
Zaista, {ta ~eka zemqu i narod ~iji najugledniji pisci pi{u
priru~nike za gatawe u vidu romana, a objavquju i astrolo{ke
priru~nike u vidu romana? [ta ~eka zemqu i narod u kojoj kwigu
“odlomaka dijaloga sa Kosmi~kim razumom”, automatskog teksta
pisanog u transu i objavqenom pod naslovom “Ontolo{ke pri~e”,
preporu~uje i jedan pravoslavni (?) teolog? [ta ~eka zemqu ~iji
likovni umetnici u Muzeju savremene umetnosti u prestonici
izlaù svoje slike nastale na osnovu tarot-karata (od 18. do 29.
marta 1993. godine svoje tarot-vizije izlagali su mnogi zna~ajni, a
autor kataloga, Zoran Nasti}, posetiocima je preporu~ivao da ~itaju
Kroulijevo tuma~ewe tarota, “Totovu kwigu”)? U “Dosijeu Iks” od 28.
avgusta 1998. g. pi{e o “paranormalnim” iskustvima na{ih estradnih
zvezda: @eqku Samarxi}u se umrli ro|ak javqa preko televizora,
Brena je pose}ivala Vangu, “vidoviti Nono” je primao u posete
Draganu Mirkovi}, Miru [kori}, Hani; Keba se bavi astrologijom,
Zorica Brunclik gleda u {oqu i karte, Nata{a Popovi}-[velidze
veruje u reinkarnaciju i komunicira sa mrtvima... Nenad Gavrilovi}
iz Beograda prodaje nekakav “vizantijski krst” (zamena za neuspelu
obmanu sa “krstom su{tine” firme GODRAS). Ovaj “krst” pomaè
ako se u wega gleda jednom dnevno, po dvadeset minuta. (Ina~e, ovo
nema nikakve veze sa verom pravoslavnih u silu Krsta Gospodweg;
re~ je o meditirawu na mandalu, sli~nom meditacijama tibetanskog
budizma. I sam Gavrilovi}ev “krst” li~i na induisti~ko-budisti~ku
mandalu.)
I tako daqe, i tako daqe... Ovako je bilo nekad, pred propast Izraiqa:
la`ni proroci su videli la` i u~ili qude laì. No, i onda, kao i
danas, vaìlo je, vaì i vaì}e dok je sveta i veka: “Pravoslavni
Hri{}ani treba da idu za Bogom Svojim kuda god ih On povede. A to
zna~i – danas na Golgoti, a sutra, ako se ne upla{imo i ne odstupimo od
@ivotodavca, u Nebeskom Jerusalimu. Protiv zla la`nih duhovnosti
boriti se ma~em re~i Boìje, protiv mr`we qubavqu, protiv tame
svetlo{}u – Hristom, Jedinim ôvekoqupcem.
”Pravoslavni put”, Vidovdan 2000.
APOKALIPSA, DANAS I OVDE
KAKO SHVATITI APOKALIPSU?
Izbavi me, Gospode, od obmana bogomrskoga i zloga antihrista,

~iji je dolazak blizu, i zakloni me od zamki wegovih u skrivenoj
pustiwi spasewa Tvoga. Daj mi, Gospode, snagu i hrabrost ~vrstog
ispovedawa Imena Tvoga Svetoga, da ne odstupim od Tebe zbog straha
|avolskoga, da se ne odreknem Tebe, Spasiteqa i Iskupiteqa moga,
niti Tvoje Svete Crkve. No daj mi, Gospode, pla~ i suze zbog grehova
mojih, i po{tedi me, Gospode, u ~asu Stra{noga Suda Tvoga. Amin.
Molitva Svetog Anatolija (Mla|eg) Optinskog
Postoje dve, podjednako opasne, krajnosti kada se govori o posledwim
vremenima: jedna je poricawe bilo kakvog razloga za bavqewe ovom
temom, pod izgovorom da se pravoslavnih, koji “imaju Liturgiju”, to ne
ti~e; druga je pak bavqewe samo tom temom, neka vrsta “propovedawa
antihrista” i potpunog previ|awa da istorijom ne upravqa |avo, nego
Bog.
Prva zabluda je posledica zaboravqawa ~iwenice da je Crkva od
po~etka pratila “znake vremena”, drè}i se neposredne zapovesti
Hristove: “A od smokve nau~ite pouku: Kada se grane wene ve} podmlade
i olistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo (znamewa
kraja istorije, nap. V. D.) znajte da je blizu pred vratima” (Mt. 24,32–
33). Hristos je, jedan po jedan, naveo sve signale koji upozoravaju na
kona~nu bitku Svetlosti i tame u istoriji. Vojnici Hristovi, svako
u svom vremenu, te signale moraju znati, jer su to trubni znaci bez
kojih nema boja. Ko god izbegava da se sa tim suo~i, i tvrdi da se to nas
“ne ti~e”, vara samog sebe.
Druga opasnost, podjednako velika kao i prva, je “propovedawe
antihrista”, blizine wegovog carstva i smaka sveta. Ovaj nezdravi
apokalipticizam obuzima mnoge umove i srca pravoslavnih koji su
to samo spoqa. Wih ni{ta drugo ne zanima nego jurewe za znakom
666, ~itawe novina u kojima pi{e {ta se de{ava “u svetu i kod nas”,
mirisawe “u vazduhu” velikih katastrofa koje se pribliàvaju, itd.
Ova perspektiva katkad moè da li~i na sekta{ku – adventisti~ku
ili jehovisti~ku, na primer. “Pravoslavni pani~ari” su toliko
obuzeti trijumfom zla da oni uop{te ne prime}uju Bo`je pobede u
svetu, ovakvom kakav jeste. Recimo, XX vek je doneo najkrvavija gowewa
Crkve od kada ona postoji. Samo u Rusiji komunisti su ubili dvesta
hiqada episkopa, sve{tenika i monaha i preko {ezdeset miliona
vernika. Rekao bi ~ovek: smrt i bezna|e. Ali, Crkva je u ovim `rtvama
komunizma dobila toliko novomu~enika i ispovednika koliko ih
nije imala u celokupnoj dosada{woj istoriji. Nebesa su puna qudi
ubeqenih krvqu Jagwetovom i krvqu svojom. Jasno je da u tom progonu
nije pobedio satana, nego Bog, Promisliteq i Sudija Pravedni.
Otac Serafim Rouz je ujednom svom predavawu o znacima vremena
rekao: “Mi ne pratimo znamewa vremena samo da bismo videli kada
}e do}i antihrist. To je sporedno. Gledamo znamewa vremena da bismo
saznali kada }e Hristos do}i.
Hristos je Car i Gospod nepobedivi, a svi neprijateqi Wegovi
razveja}e se u prah i pepeo. Ne}e nas spasiti znawe o “broju zveri”,
nego poznawe Boga @ivoga i Istinitoga. Sve {to se de{ava treba
shvatiti kao pobedu na{e vere, uz napor, po meri svojih sila, da se u
toj veri ostane.
îwenica je da Novi svetski poredak èli da zbri{e sa lica zemqe
sve verske, nacionalne i istorijske razlike i da od sveta napravi
“me|unarodno trì{te”. Tako je na skupu u Berlinu, odrànom 3. i
4. jula 1998. godine, u organizaciji “Bertelsman fondacije”, Klaus
Kinkel, posle govora Vladike ra{ko-prizrenskog Artemija, istakao
da Evropska Unija nije nikakva “hri{}anska zajednica” (na ~emu je
srbski episkop nastojavao) i da }e Srbi biti gubitnici i u budu}im
doga|ajima. Kinkel, ministar spoqnih poslova Nema~ke, sigurno je
dobro znao {ta govori.
Uop{te, u dokumentu “Dodatno usavr{avawe Evropske Unije”,
ponu|enom na ovom skupu, Ukrajina, Rusija i pravoslavno Slovenstvo
progla{ene su “SIVIM ZONAMA”, neuklopivim u “Ujediwenu
Evropu”. Srbija je (kako zapisuje Vladika Artemije u bro{uri
“Savremena dokumenta/ Berlinska konferencija, juli 1998. godine”):
progla{ena ENKLAVOM – REZERVATOM u ujediwenoj Evropi. Srbi
su parije u poretku koji se sazdava.
Po re~ima Svetog Igwatija Brjan~aninova, otpadiju, Bogom
dopu{tenu, ne moèmo zaustaviti svojom nemo}nom rukom. Ali zato
svako, ne dopu{taju}i sebi da posustane u tragawu za ve~no{}u, moè
da se trudi da ne u~estvuje u toj sveop{toj otpadiji.
Najlak{e (i najneistinitije) od svega bilo bi proglasiti dolazak
antihrista u svet ne~im {to se zbiva zahvaquju}i razvoju samog sveta,
koji se sve vi{e otu|uje od Boga i prepu{ta satani. Ali, svi Sveti
Oci svedo~e: dolazak antihrista }e, pre svega i iznad svega, biti plod
otpadije samih Hri{}ana, koji }e u posledwa vremena od vere sa~uvati
samo “obli~je pobo`nosti li{eno sile” (2. Tim. 3,5). Kada u Crkvi
preovlada svetovni na~in mi{qewa, kada vernicima, sve{tenstvu
i episkopima bude svejedno sluè li Bogu ili mamonu, kada istinu
zameni la` i uga|awe Hristu se pretvori u uga|awe smrtnicima
(mo}nicima zemaqskim) – tada }e i do}i antihrist. Gospod Hristos
Se nije molio za svet, nego za Crkvu datu Mu od Oca (Jn. 17,9). Upravo
me|u sledbenicima Raspetoga i Vaskrsloga pojavi}e se epidemija
svesne i nesvesne judinske izdaje, koju }e sin pogibije pretvoriti u
svoj privremeni trijumf.
PLE[U]I SA DEMONIMA
Kada se zavr{io Drugi svetski rat, u nekoj od britanskih

du{evnih bolnica, drogiran i pomra~ena uma, umro je jedan od
najpoznatijih likova novovekovne podzemne, okultne istorije,
engleski crni mag i satanista Alister Krouli. @ivot mu je protekao
u prizivawu duhova, ritualnim seksualnim orgijama, u upotrebi
narkotika kojima je nastojao da postigne “vi{a stawa svesti”. Sebe je
zvao “Velika zver 666”; doprineo je osnivawu crnomagijskih udruèwa
u Nema~koj iz kojih se rodio duh nacionalsocijalizma (SS odredi
imali su tipi~no ustrojstvo okultisti~kih i ezoteri~nih udruèwa,
a Hitler je ~vrsto verovao u delatne sile magijskih operacija).
Jo{ u mladosti, Krouli je najavio XX vek kao vek kona~nog ru{ewa
hri{}anskih vrednosti i nastupawa novog doba – doba u kome }e
~ovek biti bog samome sebi. Na po~etku stole}a, on je dao formulu
predstoje}e epohe: “Radi ono {to ho}e{ i neka ti to bude jedini
zakon”.
Kada su popularni “Bitlsi”, nakon po~etnog perioda u kome su
svirali tipi~ne rok-melodije i sentimentalne pesmice krenuli u
novom eksperimentalnom pravcu, objavili su album “Klub usamqenih
srdaca narednika Pepera”. Na omot plo~e stavili su likove moderne
politike, nauke i pop-kulture; objasnili su da su im ti likovi uzori i
nadahniteqi. Me|u wima se nalazila i sli~ica velikana ovovremenog
satanizma – Alistera Kroulija. Nije nimalo slu~ajno {to je Xon
Lenon u toku prodaje “Belog albuma” otvoreno ispovedio o~ekivawa
svog benda i svoje, rekav{i: “Hri{}anstvo }e nestati; unazadi}e
se i raspa{}e se. Nema potrebe da o tome pri~am; u pravu sam i
istorija }e to pokazati. Mi smo sada popularniji od Isusa Hrista.
Pitam se {ta }e pre nestati – rokenrol ili hri{}anstvo”. O~ito,
“Bitlsi” nisu bili obi~na ~etvorka koja svira da bi zabavqala mlade.
Ovi “dobri momci iz susedstva” su vr{wacima hteli da prenesu i
druk~ije sadràje.
Uostalom, i sam rokenrol je od po~etka shvatan kao revolucija, kao
ru{ewe svih ustaqenih poredaka i vrednosti, a pre svega religije
i porodi~nog ìvota. Nastao je kao “buntovni{tvo bez razloga”;
{arìran nihilizmom industrijske civilizacije, on je, jo{ pre no
{to se pojavio, imao svog prvog idola – glumca Xemsa Dina, koji je,
sumanuto voze}i auto, poginuo, sasvim u skladu sa svojom devizom:
“@ivi brzo, umri mlad, budi lep le{“. Crpe}i svoju muzi~ku podlogu
iz magijskih ritmova ameri~kih crnaca, rok je od po~etka bio usmeren
na bu|ewe seksualnog nagona i agresivnosti u mladim qudima, nude}i
im slobodu od svih dru{tvenih i prirodnih zakona, upravo u skladu
s parolom: “Radi ono {to ho}e{ i neka ti to bude jedini zakon”. Mik
Xeger, vo|a popularnih “Stounsa” (izvo|a~a pesama tipa “Simpatija za
|avola” i “Ple{u}i sa gospodinom \avolom”), jednom je otvoreno rekao:
“Mi uvek radimo na tome da upravqamo voqom i mi{qu qudi, i ve}ina
ostalih bendova radi isto”. A poznati ameri~ki {ezdesetosma{ki
anarhista Xeri Rabin u svojoj kwizi “U~ini to” obja{wava kakvu je
ulogu imao rokenrol u revolucionarnim nastojawima da se razori
tradicionalna ameri~ka porodica koja je koliko-toliko {titila
pozitivne duhovne i dru{tvene vrednosti u SAD: “Elvis Prisli je
probudio na{a tela... Ritam je izvla~io na povr{inu sve suzdràne
strasti. Zadwe sedi{te auta bilo je pozorje seksualne revolucije, dok
je radio u tim kolima bio medijum subverzije. Rokenrol je ozna~io
po~etak te revolucije”.
“Bitlsi”su, o~ito, revolucionari. Kao i svi revolucionari, oni su
propovedali materijalizam (~ovek je plod materijalne evolucije i
wegova duhovnost je prakti~no bezna~ajna); sekularni humanizam
(~ovek je samom sebi svrha; nema nikakvog drugog, ve~nog, boqeg
i lep{eg sveta); nihilizam (postojawe je bezvredno, i ni{ta u
postoje}em dru{tvu ne vredi da bi opstalo); hedonizam (sre}a ~oveka
je u traèwu trenutnih zadovoqstava – od hrane i pi}a do polnog
odnosa i narkotika). Zato je Lenon u svojoj pesmi “Zamisli”, nastaloj
nakon “Bitls” perioda, pevao: “Zamisli da nema religija... da nema
raja i pakla... i da svi qudi ìve samo zbog ovog danas”.
Pre no {to su “Bube” oformqene, Lenon i Makartni su se intenzivno
druìli. Borave}i na “privremenom radu” u Hamburgu, zajedno su
pose}ivali javne ku}e, ban~ili i orgijali. U domovinu su se vratili
sa veneri~nim bolestima. Godine 1964. Bob Dilan ih je “navukao” na
marihuanu. Kad je bend osnovan, u igru su u{le i teè droge. Godine
1967. Makartni je otvoreno priznao da je sa uìvawem probao LSD i
da ga je u~inilo “boqim ~ovekom i gra|aninom”. Uskoro su i na svojim
plo~ama po~eli da pripovedaju upotrebu droga. Pesme tipa “@uta
podmornica” i “Revolucija br. 1 i br. 9” nastale su kao posledice
narkomanskih halucinacija. A pesma “Lusi na nebu s dijamantima”
ukazuje na LSD (“Lucz in the Skz with Diamonds”). Publicista Vilson
Brajen Kej je sasvim u pravu kad u kwizi “Seksploatacija medija”
pi{e: “Bitlsi su popularizovali i ozakonili halucinogene droge
koje koriste tinejxeri {irom sveta. Oni su najve}i proroci i
propovednici droge svih vremena”. îtava pesma “Hej Xud” (“Hey
Jude”), po wegovom tuma~ewu, odnosi se na opis upotrebe heroina. Xud
je Juda izdajnik po{to heroin izdaje ~oveka koji ga koristi kao {to
je Juda izdao Hrista, guraju}i narkomana u ludilo i smrt. Stihovi
koje peva Makartni “Let her into your heart” zna~e slede}e: “HER” je
ONA, DROGA, a “HEART” nije pravo srce, nego izraz iz slenga i zna~i
pumpicu za ubrizgavawe droge. u stihovima “Bitlsi” onome koji se
“navla~i” na heroin preporu~uju da se ne boji i da }e, ~im droga u|e
pod koù, sve biti boqe, i tako daqe. Pametnom dosta.
Pored {irewa narkomanije, “Bitlsi” su mnogo doprineli i
popularnosti dalekoisto~nih paganskih kultova me|u mladima
Zapada, kultova koji su u direktnoj vezi sa individualisti~kim
egoizmom hipi-revolucije i mnogobrojnim “mirovwa~kim” pokretima
savremenosti. Wihov guru (u~iteq) bio je osniva~ transcedentalne
meditacije Mahari{i Mahe{ Jogi, a pomogli su i poletu “Hare
Kri{na” porketa. Rugaju}i se hri{}anstvu, oni su bili zagovornici
neznaboà~kih u~ewa o meditaciji i reinkarnaciji ~ije je prodirawe
me|u mlade Amerikance i Evropqane ostavqalo veoma lo{e
posledice; pre svega, gubqewe ose}aja za sopstvene verske tradicije,
zdravog poimawa stvarnosti i primawe orijentalnog, fatalisti~kog
i pasivnog odnosa prema svetu. Pored svega ovoga, “Bitlsi” su na
plo~ama prvi koristili subliminalne poruke (tonske zapise koji se
percipiraju nesvesno, jer su snimqeni posebnim tehnikama); te poruke
su, tvrde stru~waci, bile satanisti~ki usmerene.
@ivimo u 1992. Mladi sveta i daqe slu{aju rokenrol: popularan je
hevi-metal koji neguje kult |avola i antihristovog broja 666; Madona
je snimila spot “Erotika” u kome se otvoreno prikazuju sve vrste
seksualnih izopa~enosti; crna~ki reperi psuju belce i tako|e pevaju
o seksu. Narkomanija cveta – u modi je sinteti~ki kokain zvani “krek”;
on korisnika ubija brè nego bilo koja od do sada poznatih droga. Uz
sve ovo, popularnost orijentalnih sekti je ve}a nego ikad. U Beogradu,
pored “Hare Hri{ne”, “transcedentalne meditacije”, raznih vrsta joge,
Sai Babinih pristalica, postoje i otvoreni sledbenici Alistera
Kroulija koji wegove kwige objavquju u luksuznim izdawima i prodaju
ih na{oj verski neupu}enoj omladini...
A po~elo je od muzike “Slave}i” tridesetogodi{wicu liverpulskog
benda, setimo se {ta je o zna~aju muzike za skladan i duhovno-moralno
pravilan ìvot jednog naroda rekao mudri Platon u svom dijalogu
“Dràva”: “Dobro se treba ~uvati svake promene u muzici, jer su to
opasne stvari... Nezakonitost kri{om lako u|e u muziku. Ona se
polagano naseqava i kri{om prelazi na karakter i na sposobnosti,
zatim postepeno ja~a i prelazi u ìvot gra|ana... dok na kraju ne
preokrene ~itav javni i privatni ìvot”. Duhovna obnova srbskog
naroda, obezboènog i rasrbqenog, mora i ovo imati u vidu.
ROK–MUZIKA I OKULTNA REVOLUCIJA
Jo{ su Platon i Konfu~ije znali da od stawa muzike u jednoj

dràvi zavisi stawe te dràve. Preko muzike se prenose neizrecivi
sadràji koji prodiru do dna du{e. “Muzika ima mo} da oblikuje
karakter”, govorio je u “Politici” Aristotel. U “Mleta~kom trgovcu”
[ekspir veli da je ~ovek koji ne voli muziku “du{e mra~ne poput
Ereba”, i “da mu ne treba verovati”. Francuski romanopisac Anatol
Frans tvrdio je da su “pesme obarale kraqeve i carstva”... Tako je
bilo vekovima; tako je i u XX stole}u, stole}u koje je donelo novu,
revolucionarnu muziku.
Rok-muzika je nastala u SAD od crna~kog ritma i bluza i bela~kog
kantri–vesterna. Postoji predawe da je najpoznatiji bluzer pre
Drugog svetskog rata, Robert Xonson, prodao du{u |avolu da bi svirao
“nemogu}e” muzi~ke deonice. Bilo kako bilo, Hendriks mu je posvetio
hit–pesmu “Vudu dete” (“Voodoo Child”), ukazuju}i na ~iwenicu da su
osnovni ritmovi rokenrola preuzeti iz crna~ke vudu–magije, koju su
robovi iz Afrike preneli sa sobom na severnoameri~ki kontinent.
Ona je nastavila da postoji uprkos tome {to su primila zapadno
Hri{}anstvo kao svoju novu religiju.
Po~etak roka bio je energija, ritmi~ko izvikivawe hedonisti~kih
parola spojenih sa “{e}ernim” izgledom peva~a poput Elvisa Prislija.
Uticaj novog zvuka bio je ogroman, i koncerti su sve vi{e li~ili na
prizore masovne histerije. Me|utim, ovaj rok je ipak bio relativno
dobro}udan, sa qubavnim porukama sentimentalnog tipa. Tako je bilo
pedesetih; {ezdesetih, me|utim, rok–zvezde po~iwu da se zanimaju za
druge vrste poruka koje se preko muzike mogu poslata slu{aocima.
Wihovi menaxeri i qudi koji su stajali iza muzi~ke industrije
shvatili su to kao odli~nu priliku da se manipuli{e masama mladih,
i da se wihov metafizi~ki i dru{tveni radikalizam usmeri ka
stvarnosti koja bi bila bezopasna za vladavinu “svetske zakulise”.
“Seks, droge i rokenrol” trebalo je da posluè za ispirawe mozga;
“@ivi brzo, umri mlad, budi lep le{“ (izreka Xemsa Dina, “rokera
pre roka”) zna~ilo je: uludno tro{iti svu energiju èqe za druga~ijim,
boqim svetom, i u}i u “paralelni svet” u kome }e{ biti bezopasan po
establi{ment. U tom paralelnom svetu moè{ i da se ubije{; niko
te u tome ne}e ometati. Rokeri i wihovi nadahniteqi su shvatili ono
{to je Frenk Zapa iskazao u ~asopisu “Life” od 28. juna 1968: “Na~in
na koje zvuk deluje na qudski organizam bezbrojni su i suptilni...
SNA@NI ZVUCI i jako osvetqewe danas su NEVEROVATNA
ORU\A ZA INDOKTRINACIJU”. U pravcu ~ega? îme je trebalo
indoktrinirati mlade? Duhom Novog doba, “Doba Vodolije”, u kome
}e hri{}anske vrednosti biti zamewene antihri{}anskim. “îni
ono {to ho}e{ i neka ti to bude jedini zakon”, govorio je Alister
Krouli; ~uveni hevi–metal festival u zamku Donington (Velika
Britanija) imao je ovu poruku kao moto koji najboqe izraàva sr`
rok–ideologije.
Poruke nasiqa i bezna|a bile su uvod u suptilniju indoktrinaciju.
Naravno, 99% mladih qudi te poruke je primilo kao “dobar {tos”.
Ali, onima koji su ih slali ciq je bio da ih 1% shvati ozbiqno, a
da 99% drugih izgubi ~ulo za razlikovawe dobra i zla, i da im zlo
postane simpati~no, ba{ kao “dobar {tos”. Evo dva prevedena teksta,
da vidimo kako zlo~ina~ke poruke postaju “{tosne”:
Grupa “Slayer” (“Koqa~”), u pesmi “Pakao ~eka” (“Hell Awaits”): “Bez
vidqivog motiva. Samo ubijaj, ubijaj ponovo. Preìvi moje brutalno
kasapqewe. Lovi}u te do kraja”.
“Rigor Mortis” u pesmi “Kasapqewe tela”:”Ne brini, ku~ko, nema razloga
za brigu. Samo lezi i opusti se. I kad dostigne{ vrhunac (orgazma),
uze}u svoju sekiru. Sa pet lakih udaraca, ise}i }u te u {est slatkih
komada. Kasapqewe tela dok strast buja”.
“Krvavi Edi”, maskota grupe “Iron Maiden”, je vampir koji uìva da
kasapi `rtve sekirom. Masovni zlo~inac, satanista Ri~ard Ramirez,
koji je na najsuroviji na~in ubio 30 qudi (primer: ubio je ~oveka u
bra~noj posteqi; silovao, pored muèvqevog le{a, wegovu suprugu, a
zatim i wihovog osmogodi{weg sina), na sudu je izjavio da ga je na
ovo, izme|u ostalog, nadahnula pesma grupe “AC/DC” naslovqena kao
“Night Prowler” (“No}no vrebalo”) : “Niko te ne}e upozoriti, niko ne}e
vrisnuti: “Napad!”, i ne}e{ osetiti ~elik dok ta se na zarije u le|a.
Ja sam tvoje no}no vrebalo”.
Istraìvawe objavqeno u ~asopisu “USA Today” od 11. oktobra 1985.
godine pokazuje da su me|u omiqenim pesmama 700 mladih hevi–
metalaca 50% istih bile o ubijawu, 32,5% o satanizmu i 7,4% o
samoubistvu. [ila Dejvis, predava~ stihotvorstva na univerzitetu
Wujork, veli da je “boqe posvetiti ozbiqnu pa`wu sadràju pop–
pesmama i vrednovati ne samo ono {to stihovi tih pesmama kaù
dru{tvu, nego i to {ta – mogu da mu naprave”.
Samoubistvo, vrhovni ~in samopredaje satani, veli~ao je Ozi Ozborn
(pesma “Suicide Solution” – “Samoubila~ko re{ewe”: “Samoubistvo je
jedini izlaz”); grupa “Suicidal Tendencies” (“Samoubila~ke sklonosti”)
u pesmi “Samoubistvo je alternativa”:”Smu~io mi se ìvot – usisava
me, smu~ilo mi se i umoran sam, smu~io sam se samom sebi – ne èlim
da ìvim, smu~io mi se ìvot – umre}u, samoubistvo je alternativa”.
U pesmi “Fade to Black” “Metalika” peva: “Izgubio sam voqu da ìvim,
prosto vi{e nemam {ta da pruìm; vi{e ni~eg za mene nema, ~ekam
kraj da budem oslobo|en”.
Doktor Vos, koji je sproveo istraìvawe me|u tinejxerima, a ticalo
se wihovog zanimawa za samoubistvo, ubistva i satanizam, do{ao je
do tvr|ewa 40% ispitanika da pesme mogu da vode samoubistvu ili
zlo~inu. Evo nekih izjava mladih qudi koje je doktor anketirao:
“Video sam da se desilo drugaru iz odelewa – pesma ih moè gurnuti
preko ivice”; “Pesme i re~i su jako mo}ne; naro~ito ako poti~u od
benda koga oni cene”. Doktor Vos svoje istraìvawe zakqu~uje ovako:
“Na ovom mestu mog istraìvawa, rekao bih da, dok ne saznamo kako
ovaj tip muzike zaista deluje na adolescente, za roditeqe je ìvotno
va`no da nadziru ono {to wihova deca slu{aju”.
Svemu ovome pridruùje se i droga. Od we su umrli (izme|u ostalih)
Brajan Xouns iz “Stounsa”, Sid Vi{iz iz “Seks Pistolsa”, Denis
Vilson iz “Bi~ Bojsa”, Ximi Hendriks, Xenis Xoplin, Xim Morison,
Bon Skot iz “AC/DC, Frenki Lajmon, Fil Lajnot iz “Thin Lizzie”,
zakqu~no sa Kurtom Kobejnom iz “Nirvane”, koji je drogiran, pucao
sebi u glavu.
Kuda sve ovo vodi?”Mi smo na putu za nigdinu, pridruì nam se!”,
pevala je grupa “Talking Heads” u pesmi “Road to Nowhere” (album “Litlle
Creatures”).
Pol Kantor iz “Jeffesson Starship” kaè: “Ciq na{e muzike ja da
probudimo jaz izme|u pokolewa, da otu|imo decu od roditeqa”...
Mik Xeger veli: “Ne postoji ne{to takvo kao {to je pouzdana,
porodi~no usmerena rok–pesma”.
U Niki Sixx iz grupe “Motley Crue” veli : “Nikad nismo planirali da
budemo bilo ~iji uzor pona{awa. Ali kad smo to ve} postali, nastojimo
da svojim fanovima damo ne{to u {ta bi verovali. Na drugom albumu
rekli smo im da “dozivaju |avola”(“Shout at the Devil”). Mnoga qudi
misle da je to... pesma o satani. To nije ta~no. To je o suprotstavqawu
autoritetu, bez obzira da li je re~ o va{im roditeqima, va{em
profesoru ili va{em {efu. Mislim da je to jako dobar savet. Ali sam
siguran da }e svaki roditeq koji to ~uje misliti da je re~ o izdaji”.
Mr`wa prema Hri{}anstvu sastavni je deo ideologije mnogih bendova.
U pesmi “Opsednuti” kaè: “Opsednut sam svime {to je zlo. Zahtevam
smrt va{eg Boga... Sedim ia desnoj ruci Gospodara satane /.../
“Jethro Tull” u “Himni 43”: “Mi smo svoji sopstveni spasiteqi, a ako
Isus spasava, boqe mu je da spase sebe”.
U “Kwizi o pravom Frenku Zapi” estravagantni roker veli: “Najboqi
savet svima onima koji èle da podiù sre}nu, mentalno zdravu decu
je: drìte wu ili wega {to daqe od crkve”.
Da ovo zaista uti~e, evo primera. Fan grupe “Slayer” ~asopisu “Sun”
(maja 1989.) poslao je pismo slede}eg sadràja: “Mrzim va{eg Boga,
Isusa Hrista. Satana je moj gospodar.
@rtvujem mu ìvotiwe. Moj bog je “Slayer”. Verujem u re~i wihovih
pesama”.
Tomi Saliven, de~ak od 14 godina, slu{aju}i hevi–metal, po~eo je da
vodi satanisti~ki dnevnik. Po{to je majka poku{avala da ga spre~i
u slu{awu muzike nasiqa i mr`we, Saliven ju je iskasapio skautskim
noèm i pobegao; na|en je kasnije, u vrtu suseda, sa prerezanim venama.
Obesio se.
Da demoni mogu da u~estvuju u komponovawu, pokazuje primer ameri~kog
medijuma Rozmari Braun, koja je objavila kwigu “Nedovr{ena
simfonija: glasovi sa one strane”. Ona veruje da wu zaposedaju “du{e”
velikih kompozitora pro{losti – [opena, Mocarta, Baha, Lista,
Debisija, Rahmawinova, Bramsa, [umana, itd. Kad je “du{a” opsednuta,
ona svira i zapisuje note – komponuje muzi~ke komade koji po stilu
neverovatno li~e na stilove onih kompozitora koje Braunova pomiwe.
Ove “du{e” je u~e okultnim ve{tinama i verovawu u reinkarnaciju.
Kompozitor Siril Skot, koji je bio okultista (teozof) i koji je na
osnovu komunikacije sa duhovima napisao dve kwige (“Uticaj muzike
na istoriju i moral” i “Muzika: wen tajni uticaj kroz vekove”) od
duha sa kojim je op{tio saznao je da su oni jako zainteresovani za
razvoj zapadne muzike. Duh mu je preporu~io da izu~avaocima okultnog
stavi do znawa koliki je upliv muzike na skoru okultnu evoluciju
~ove~anstva. Veliki posve}enici sveta duhova rekli su Skotu da
planiraju muzi~ku budu}nost.
Evo {ta on o tome kaè: “Muzika }e u budu}nosti biti kori{}ena da
qude dovede u prisniji dodir sa dusima (“devama”); qudi }e biti kadri
da primaju pozitivan uticaj ovih bi}a pose}uju}i koncerte na kojima
}e dusi prikladnom svirkom biti dozivani... Nau~no prora~unata
muzika koja je u pitawu, ima}e, bilo kako bilo, dvostruki ciq:
prizivawe deva (duhova) i u isti mah stimulaciju kod slu{alaca onih
psihi~kih sposobnosti koje }e ih u~initi svesnima prisustva (duhova)
i sposobnima da odgovore na wihov uticaj”. Skot je kwigu zavr{io
porukom svog duha – vodi~a : “Danas, kad ulazimo u ovo NOVO DOBA,
traìmo, pre svega putem medija prijem~ivih za NADAHNUTU
MUZIKU, da pro{irimo duh (okultnog) jedinstva i bratimqewa, i
da tako ubrzamo (duhovno) vibrirawe ove planete”. I duhovi su takve
“nadahnute muzi~are” na{li, i po~eli su da ih navode da pi{u “po
nadahnu}u”. U kwizi Dejva Hanta, jednog od najve}ih izu~avalaca
okultizma u SAD, “Amerika: novi ~arobwakov {egrt” o tome se kaè
slede}e: “Mnoge od velikih rok zvezda bile su duboko uvu~ene ne
samo u okultizam, nego i u otvoreni satanizam... Nastoje}i da opi{e
sopstveni “proces nadahwivawa” Lenon je rekao: “To je kao da si
POSEDNUT: kao vidovwak ili medijum”... Joko Ono je o “Bitlsima”
jednom rekla:”Bili su kao medijumi. Nisu bili svesni svega {to
govore, ali je to dolazilo iz wih”... Mark Storas, peva~ hevi–benda
“Krokus”, izjavio je za “Cirkus”: “To se ne moè opisati osim ako se
kaè daje to neka vrsta zagonetne energije koja stiè sa metafizi~ke
ravni i ulazi u moje telo. To je skoro kao da ste medijum”...
Litl Ri~ard je imao sli~na iskustva i satanu je otkrio kao izvor svog
nadahnu}a: “Mnome je upravqala i usmeravala me neka druga sila. Sila
tame... mnogi qudi ne veruju da ona postoji. Sila |avola. Satane”.
Xim Morison (“The Doors”) zvao je duhove koji su ga povremeno opsedali
“gospodarima” i napisao je kwigu pesama o wima.
Folk–rok umetnica Xoni Mi~el kreativnost je dobijala od svog duha
– vodi~a po imenu “Art”. Toliko je zavisila od “Arta” da ni{ta nije
moglo da je zaustavi kad bi je on “pozvao”.
Prisustvo ovih “duhova” me|u vrhunskim rok–zvezdama izgleda da
nije slu~ajno. Superstar Ximi Hendriks, koga su zvali “najve}i rok–
gitarista”... “verovao je da je posednut od strane nekog duha”, prema
iskazu Alena Daglasa (blizak Hendriksov saradnik, nap. V. D.).
Hendriksova biv{a devojka, Fejn Prixn, rekla je: “Uobi~avao je da
govori kako je neki |avo ili ne{to u wemu, znate, i da nad tim nema
nikakvu kontrolu; nije znao {ta ga navodi da se pona{a onako kako se
pona{ao i {ta ga tera da govori ono {to je govorio, i pesme... prosto
su izlazile iz wega”.
U ranim danima, Xeger i Kit Ri~ards iz “Stounsa” bili su prijateqi
Kroulijevog sledbenika Keneta Angera, ~lana La Vejevog “Magijskog
kruga” iz koga je 1966. nastala “Crkva satane”. Xeger je komponovao
muziku za Angerov film “Zazivawe mog demonskog brata”, a Ri~ards
je trebalo da glumi |avola u wegovom filmu “Luciferov uspon” (nije
snimqen zbog kobnih znamewa koja su se ekipi stalno ponavqala).
Anger je Xegeru savetovao da na naslovnu stranu LP “Their Satanic
Majesties Request” stavi lik |avola iz Kroulijevog {pila tarot–
karata. I Ri~ards i Xeger imali su qubavnicu Anitu Palemberg, koja
se bavila crnom magijom. Poznat slu~aj iz wihove rok–biografije je
ubistvo na koncertu u Altamontu 1969. godine koje je izvr{ila banda
“An|eli pakla” dok je Xeger pevao “Sau~e{}e za |avola” (“Simpathy for
the Devil”). Ova pesma jedno vreme nije bila izvo|ena ia koncertima
“Stounsa”, da bi na turneji povodom LP “Voodoo Lounge” wome bio
zavr{avan koncert. Ri~ards je tako|e izjavqivao da “Stounsi” svoje
pesme stvaraju kao medijumi.
Elis Kuper je tvrdio da je svoje ime dobio od duha koji ga je opseo u toku
jedne spiritisti~ke seanse (wegovo pravo ime je Vinsent Furnije).
Pored redovnih klawa ìvine na bini, inscenecaije giqotinirawa,
i sli~no, on propagira nekrofiliju (pesma “Cold Ethyl”).
U magazinu “Faces” od novembra 1983. Ozi Ozborn kaè: “Izgleda da
nikad ne znam ta~no {ta }u slede}e u~initi. Izgleda da ~inim ono
{to mi duhovi kaù da ~inim. Na taj na~in, uvek mogu nekog ili ne{to
da okrivim” (zbog svog pona{awa, nap. prir). “Neki put se ose}am
kao medijum neke sile spoqa”, rekao je drugom prilikom. Piter Kris,
najpoznatiji bubwar grupe “KISS”, izjavio je za ~asopis “Rolling Stone”
(12. januar 1978.): “Podjednako verujem i u Boga i u |avola. Moète
koristiti i jednog i drugog da bi stvari i{le kako treba”. Glen Tipton
iz grupe “Judas Priest” (“Judin sve{tenik”) rekao je da postaje lud kad
se na|e na bini: “To je kao da neko drugi opseda moje telo”. “Cepelini”
su imali vo|u, Ximija Pejxa, koji je bio vatreni sledbenik Alistera
Kroulija, a pesma “Stepenice za nebo” je puna kroulijevska simbolike.
U woj se pomiwe zagonetan frula{ koji }e qude, ako ga budu slu{ali,
“privesti razumu” i koji sve poziva da mu se pridruè. Taj frula{ je
Pan, anti~ko boànstvo sa telom i glavom ~oveka, a rogovima i bradom
jarca, kao i sa kozijim papcima. Na Kroulijevoj sahrani svirana je
“Himna Panu”. Pejx je bio vlasnik “Equinox”–a, najve}e kwiàre
okultne literature u Britaniji. Wegova opsednutost Kroulijem bila
je tolika da je kupio ku}u u kojoj je nekad ìveo engleski satanista.
Xoi Bonem, bubwar benda, umro je upravo u toj ku}i 1980. godine. îm
je Bonem umro, Robert Plant, peva~ grupe, napustio je bend, tvrde}i
da je Pejxova opsednutost okultizmom direktni uzrok smrti wihovog
bubwara.
U kwizi “Satanizam: da li je va{a porodica bezbedna?”, ameri~ki
istraìva~i [varc i Empej odgovaraju na pitawe za{to se neki od
rok–muzi~ara (o~ito, sve vi{e wih), okre}u satanizmu kao nadahnu}u
za svoje pesme i pona{awe: “U razgovoru sa nekima od muzi~ara
uvu~enih u satanizam, kao i sa osobama koje su ti qudi konsultovali
– istraìva~ima, psiholozima, lekarima – stvari su postale jasne.
Kao i mnoga drugi koji su izabrali satanizam umesto Hri{}anstva,
oni imaju èqu za trenutnim zadovoqewem i samoispuwewem. Novac.
Nadzor. Mo}. Oni èle da ostvare fantaziju ìvqewa posebnim
ìvotom u velikom bogatstvu, rekao nam je jedan od psihologa ~ija
praksa ukqu~uje neka od najva`nijih imena rok–biznisa. “I spremni
su da umru mladi da bi platili cenu (ostvarewa tog sna, nap. V. D.).
Uvi|aju da, ako daju ìvot mladi, mogu (prethodno) ste}i sve {to
èle...” Stvarnost ovog iskaza postaje o~ita kad ~itate nekrologe
rok–zvezda. Mnoga su umrli od alkoholizma, od drogirawa, ili nesre}a
koje su plod wihovog podlegawa uticaju (alkohola i droga)”...
Jasno je, dakle, da je rok–revolucija jedna od sr`nih revolucija Wu Ejxa.
Ovo zbog toga nije tekst o popularnoj muzici, nego o wenoj zloupotrebi:
ovaj tekst ne savetuje {ta da slu{ate, nego kako da slu{ate. Niko ne
osporava da je rok–muzika imala i dobrih pesama i dobronamernih
umetnika, ali, jo{ jednom, OVDE JE RE^ O MANIPULACIJI
MUZIKOM, A NE O MUZICI KAO TAKVOJ.
ATLAS BEZBO@NE BUDU]NOSTI
Pred nama je kwiga “Atlas budu}nosti” (“Atlas of the Future”) u

izdawu poznate ameri~ke ku}e “Makmilan”. Prire|iva~ ovog dela, Jan
Pearson, u predgovoru veli: “[ta se moè desiti sutra? Kako }emo
ìveti u godinama koje dolaze? Za kakvo okruèwe da se pripremamo?
Kako da delamo i kako }e izgledati svet na osnovu ishoda tog delawa?
Kakve su opasnosti? Kakve su mogu}nosti? Va`no je da znamo {ta
se ne moè nadzirati, a {ta je ono {to moèmo promeniti. To su
pitawa koja su nas pokrenula da napi{emo ovu kwigu. Poku{ali
smo da pokaèmo u kom se pravcu stvari odvijaju, uzimaju}i u obzir
savremene tokove i odluke koje se ve} donose”. Na kwizi je radio
~itav niz najve}ih stru~waka iz razli~itih oblasti: od istraìvawa
kosmosa, preko genetskog inèweringa, do tzv. nanotehnologija. Me|u
wima su i: Frenk Barnabi, nuklearni fizi~ar iz Velike Britanije i
istraìva~ atomskog naoruàwa u programu Britanske vlade; Dirk
Brajant sa va{ingtonskog Instituta svetskih rezervi; îk Bakli,
profesor fizike na Kraqevskom kolexu u Londonu; Sajmon Dejvis,
profesor prava na Univerzitetu u Eseksu i autor kwige “Veliki
Brat: britanska mreà nadzora i novi tehnolo{ki poredak”; Anxela
Martins Oliviera iz me|unarodne organizacije za rad u @enevi; Tomas
Miler – iz Instituta za klimu u Vupertalu u Nema~koj; Kris Vinter,
vode}i britanski stru~wak u oblasti opti~kih sistema, mobilne
telefonije i ve{ta~ke inteligencije, itd. Sva ova imena obezbe|uju
pouzdanost podataka objavqenih u “Atlasu budu}nosti”.
No, ova budu}nost je bez Boga. ôvek sawa o svetu koji }e preurediti u
skladu sa svojim pohotama, grade}i “kristalni dvorac” (Dostojevski)
hedonisti~kog ateizma. Nau~nici, opijeni faustovskom voqom za mo},
re{ili su da prodru u najtajnije skrivnice prirode, i izmene poredak
koji je ustanovila Sveta Trojica.
Dve stvari Crkva zna o posledwim vremenima. Prorok Danilo kaè: “U
posledwa vremena, qudi }e tr~ati tamo-amo i znawe }e se umnoìti”
(Dan. 12,4), a prorok Amos veli da }e Gospod u posledwa vremena na
svet pustiti “glad i è|, ali ne glad hleba i è| vode, nego slu{awa
re~i Gospodwih” (Am. 11–12). I tada }e qudi i}i sa kraja na kraj sveta,
traè}i Istinu, Hrista Logosa, i umira}e u tehnolo{kom raju u kome
ne}e biti Sina Boìjeg, Kome je Blaèni Avgustin govorio: “Stvorio
si nas Sebe radi i ne}e se umiriti du{a na{a dok Tebe ne na|e”.
Ni{ta du{u ~ovekovu ne moè umiriti, osim Boga. Ali, na svoju propast,
~ove~anstvo je krenulo putem tehnike, zaboravqaju}i liturgijsku
etiku. A tehnika bez etike je totalitarna, antihristovska.
Kakav nas svet ~eka prema “Atlasu budu}nosti”? Da pogledamo.
ôvekova okolina
Ra~una se da }e do 2050. godine jo{ 10% {uma u svetu biti uni{teno.
Sve {ume u Africi i Kini, ako se ovim tempom nastavi, do tada mogu
biti potpuno uni{tene. Ogromno razarawe ~eka {ume Jugoisto~ne
Azije i Ju`ne Amerike. Rusija je netaknute sibirske {ume prodala,
radi eksploatacije, firmama iz Amerike, Japana, Evrope, Ju`ne
Koreje. Se~a tropskih {uma u Ju`noj Americi veoma smawuje koli~inu
kiseonika koji se proizvodi upravo putem ovih “plu}a planete”. Od
po~etka osamdesetih, pose~eno je 8% tropskih {uma, a ta tendencija
se nastavqa.
[to se pija}e vode ti~e, ra~una se da }e bez we 2050. godine bita oko
dve milijarde qudi.
Industrijsko zaga|ewe planete pogoduje i pove}awu temperature na
Zemqi. SAD su odbile da 1992. u Rio de @eneiru potpi{u sporazum
o smawewu proizvodwe gasova koji {tetno uti~u na ozonski omota~,
i podsti~u globalno otopqavawe planete. Ozonski omota~, koji
{titi planetu, sve je tawi, a ultraqubi~asto zra~ewe Sunca, koje je
kancerogeno, sve je ve}e. Ogromne ozonske rupe postoje i iznad Arktika
i iznad Antarktika.
Tako ~ove~anstvo, zloupotrebqavaju}i planetu, dar Bo`ji, zbog svojih
sebi~nih interesa, samom sebi se~e granu na kojoj sedi.
Budu}nost medicine
Do 2006.
Geneti~ari celoga sveta rade na identifikaciji svih sto hiqada gena
qudskog organizma. Veruju da }e tada ustanoviti kako geni stupaju u
uzajamne odnose. Na osnovu toga, mo}i }e da se identifikuju mnoge
genetske bolesti. Prenatalna dijagnostifikacija }e mo}i da upozori
roditeqe da opasnost genetskog poreme}aja kod novoro|en~adi, nakon
~ega }e roditeqi mo}i da se opredele za abortus (!) Bi}e prona|eni
novi lekovi. Planira se genetska manipulacija na ìvotiwama
(recimo, sviwama), kojima }e se ubrizgavati qudski geni, da bi
ìvotiwe mogle da proizvode organe za transplataciju qudima.
Do 2020.
Razvoj takozvane nano-hirurgije. Mikro- roboti }e mo}i da putuju
kroz qudske vene i arterije, i da vr{e operacije u telu. Uni{tava}e,
recimo, }elije tumora i vr{iti zamenu dotrajalih delova tela.
Do 2040. planira se i slede}e:
– Kompjuterska dijagnostifikacija i le~ewe;
– Elektrokardiogrami, snimci rendgena, ultrazvu~ni nalazi,
patolo{ke analize bi}e elektronskim putem slate u kompjuterske
centre velikih medicinskih ustanova, od kojih }e mnogi biti u
drugim zemqama;
– Vakcine protiv malarije, herpes simpleksa, SIDE, itd.
– Hirur{ki zahvati na daqinu, putem kompjutera: lekar je, recimo, u
Tokiju, a pacijent na operacionom stolu u Sao Paolu;
– Nanoma{ine }e le~iti ~ak i pojedina~ne bolesne }elije
organizma;
– Genetska manipulacija pola;
– Pacijenti }e, zahvaquju}i novim kompjuterskim metodama, znati o
svom zdravqu i le~ewu bolesti onoliko koliko danas doktori znaju
posle celokupnih studija...
Transplantacije
Ve} sada, sve ve}i broj qudi na planeti hoda sa tu|im organima,
presa|enim iz pokojnika ili ìvog davaoca. Postoji ~itava mafija
koja ubija qude u ratovima i wihove organe dostavqa bolnicama na
Zapadu.
[ta nam nudi budu}nost, u kojoj se bezbo`nici nadaju da }e dosti}i
mehani~ku besmrtnost?
Do 2010.
Ve{ta~ko srce, krv, prsti, u{i, ruke, pankreas; putem klonirawa
proizvodi}e se nervi i krvne }elije.
2030.
Ve{ta~ke mo`dane }elije, plu}a, polni organi, bubrezi, jetra, lekovi
koji }e pomagati spre~avawu zaboravqawa.
Do 2050.
Ve{ta~ke o~i i periferni nervi; delovi mozga koji }e mo}i da se
zamewuju.
“Atlas budu}nosti” veruje da }e biti podignute ~itave fabrike
qudskih organa, u kojima }e se primewivati svi postupci: od klonirawa
do upotrebe organa koje }e proizvoditi “transgene sviwe”. Do 2030.
predvi|a se, tako|e, povezivawe qudskog mozga sa kompjuterom; od
2035. kompjuteri }e mo}i da zamewuju velike delove mozga.
Ve{ta~ko oplo|ewe
Dok }e roboti sve vi{e li~iti na qude, sa qudima }e se postupati
kao da su roboti. Ve{ta~ko oplo|ewe, smatraju nau~nici koji su
sara|ivali u “Atlasu budu}nosti”, bi}e sve prisutnije. Oplo|ene jajne
}elije ve} sada mogu biti genetski posmatrane da se vidi da li ih
treba ubaciti u matericu ili uni{titi. Ve} sada su otkriveni geni
koji su “zaduèni” za boju o~iju, a postepenim otkrivawem genetske
mape ~ove~anstva, mo}i }e se dobijati “dete po èqi”. U planu je
deqewe embriona na dva dela, da bi se dobili jednojaj~ani blizanci,
od kojih }e se jedan roditi nekoliko godina kasnije; oplo|ewe èna
– starica, kojima je plodno doba pro{lo; o~uvawe sperme u bankama
spermatozoida radi tzv. “POSMRTNOG OPLO\EWA” (otac, na
primer, moè bita pedeset godina mrtav), itd.
Ve{ta~ka inteligencija
Od 2000. do 2040.
– Davawe naredaba kompjuteru pomo}u qudskog glasa;
– Kompjuteri }e imati svoju personalnost;
– Upravqawe velikim finansijskim sistemima od strane kompjutera
bi}e mogu}e 2005;
– Ra~unari sami odgovaraju na elektronsku po{tu i pi{u elektronska
pisma;
– U ime firmi, kompjuteri }e razgovarati sa kandidatima za posao i
bira}e one koji odgovaraju;
– Razume}e tekstove i sami }e pisati tekstove;
– Do 2020. ima}e kompjuterski mozak veli~ine mozga insekta;
– Do 2025. pisa}e tekstove kakve mogu da smisle qudi;
Roboti
– Taktilni senzori sli~ni qudskom ~ulu dodira (2004.);
– Kompjuteri prepoznaju izraz lica;
– Kompjuterski programi za popravku kompjutera koji ih poseduje;
– Kompjuteri proizvode sopstveni hardver;
– Roboti hodaju na dve noge po neravnom terenu (2005.);
– Kompjuteri razgovaraju jedan sa drugim prirodnim jezikom (2006.);
– Kompjuteri – organizmi, sloènosti strukture koja je srodna
sloènosti organske strukture psa ili ma~ke;
– Do 2015. planira se da }e se pojaviti kompjuteri koji razmi{qaju
analo{ki, poput qudi, i imaju ose}awa sli~na qudskim;
– Do 2020. planira se proizvodwa ve{ta~ke, androidske koè, osetqive
poput qudske; do 2035. godine planira se proizvodwa ve{ta~kog
mozga.
Razvoj vojnih tehnologija

”Atlas budu}nosti” veli da je savremeni vojnik slabo sposoban da
rukuje sofistikovanim oru`jem, da je ose}ajno i psihi~ki rawiv i da
mu je obu~avawe skupo. Zato }e budu}nost doneti takozvanog SAJBER
– RATNIKA, kompjuterskog borca kakav se nekad mogao vi|ati samo
u nau~nofantasti~nom filmu. On }e koristiti psihotropne droge da
bi blokirao stres, strah, vrtoglavicu; ima}e “pametnu” pancir ode}u
koja }e regulisati temperaturu tela i dezinfikovati mogu}e rane.
Senzori u “oklopu” }e pratiti wegov krvni pritisak, a mikrofoni
}e nadzirati rad srca i disawe. Mape }e, emitovane iz specijalnih
nao~ara, biti neprestano pred o~ima, kad god zatrebaju. U kacigama
}e biti ugra|ene video – kamere, koje }e obezbe|ivati najpreciznije
kretawe. Sajber – ratnici }e sa svojim {tabovima i komandama biti
povezani preko satelita. Posledwa faza su tzv. roboti – ratnici:
“100% pot~iweni, sposobni za dejstva 24 ~asa dnevno, bez tro{kova
za obu~avawe, jeftini za proizvodwu, nesposobni za psihofizi~ke
padove, neosetqivi na visoke temperature, biolo{ko, hemijsko i
nuklearno oru`je...” ôvek ni u ratu ne}e biti potreban.
Nadzor stanovni{tva
Iz “Atlasa budu}nosti” ~itamo: “Do 2003. godine industrijski
najrazvijenije zemqe }e pratiti i analizirati kretawe svih svojih
gra|ana. Qudsko telo }e sve vi{e biti kori{}eno za elektronsku
identifikaciju. Na osnovu tehnike poznate kao biometrika, koja
ukqu~uje skenirawe ro`wa~e, DNK kolekciju i elektronske otiske
prstiju, bebe }e mo}i da budu skenirane prilikom ro|ewa, i tada }e
wihov elektronski identitet mo}i da se prepoznaje {irom sveta.
Vlade i privatne organizacije sabiraju veliku koli~inu podataka
li~nih informacija. Finansijski detaqi, geografsko kretawe,
podaci o zdravqu skladi{te se i procesuiraju od strane kompjutera
koji lako op{te jedan sa drugim.
Moderni informacioni sistemi mogu da analiziraju najsitnije
podrobnosti qudskih ìvota. Supermarketi prate potro{a~ke
navike. Proizvo|a~i znaju ko im kupuje robu. Reklamne kompanije
koriste ove li~ne sklonosti. Kompjuterski program 21. veka }e lako
mo}i da oblikuje jasne i ~itqive profile li~nosti.
Privatnost moè biti prva `rtva nadzora. Bankomati i elektronski
putevi mogu da stvore sistem pra}ewa u realnom vremenu na celoj
teritoriji neke dràve. TV kamere na javnim mestima mogu da smawe
broj zlo~ina u gradskim sredi{tima, ali one tako|e nude na~ine
za nasilno uspostavqawe javnog reda u dosad nevi|enoj meri. Li~ne
identafikacione karte mogu biti oru`je protiv kriminalaca, ali
mogu biti kori{}ene i kao sredstvo koje }e vlast primewivati protiv
obi~nih gra|ana.
Neki vidovi zakona koji {tite privatnost postoje u mnogim zemqama.
U skoro svim slu~ajevima, oni postavqaju prepreke policiji i
agencijama za nacionalnu bezbednost, i odobravaju kontrolu od strane
dràvnih slu`bi, zdravstvenih institucija i poreskih slu`bi na
osnovu javnog interesa.”
“Atlas budu}nosti” predvi|a ~etiri mogu}nosti za upotrebu
elektronskih ID kartica do 2003. U pojedinim dràvama }e do te
godine postojati potpuno povezana, vi{enamenska biometrijska
banka podataka na nacionalnom nivou, sa jednim velikim dràvnim
kompjuterskim centrom kori{}ena za borbu protiv kriminala,
paso{ku kontrolu, bankovne transakcije, provere identiteta,
socijalno osigurawe, glasawe i zdravstvenu za{titu. Neke zemqe }e
imati po dva odvojena sistema za identifikaciju – jedan }e biti za
oblast socijalnog osigurawa, a drugi za oblast bezbednosti. Neke
dràve }e pratiti samo kriminalce. Planira se da do 2013. {est
milijardi qudi na planeti, to jest 75% svetske populacije, bude
nadzirano putem biometrike.
Me|u zemqama prve grupe, sa najsna`nijim nadzorom, pored Evropske
unije, SAD, Australije, nalazi se i Srbija i Crna Gora.
Zaista, ispuni}e se re~i Otkrivewa Jovanovog: “I u~ini sve, male i
velike, bogate i siroma{ne, slobodwake i robove, da im dadu ìg na
desnoj ruci wihovoj ili na ~elu wihovom. Da niko ne moè ni kupiti
ni prodati, osim ko ima ìg, ime zvijeri ili broj imena wezina” (Otk.
13, 16–17).
Ali, Gospod veli: “Kad vidite da se sve ovo de{ava uspravite se,
podignite glave svoje, jer se pribliì izbavqewe va{e” (Lk. 21,28).
Uteha Bo`ja
Jedan gr~ki sve{tenik je, posle sveno}nog bdenija u glavnoj crkvi
manastira Simonopetra na Svetoj Gori, oti{ao u pe}inu Sv. Simona,
osniva~a manastira, mole}i se svecu: “Reci nam, Sveta Simone,
{ta }e se desiti s nama u vezi sa antihristom, li~nim kartama,
ìgosawem?”
Te no}i, u snu, ~uo je jasno glas: “Reci Hri{}anima da se ne boje
antihrista, zato {to mu Gospod ne}e dozvoliti da raspu|uje Wegovo
stado. Gospod }e biti i s tobom i vide}e{ Ga svojim o~ima”.
Sve{tenik se probudio radostan, slave}i Boga i Svetog Simona.
Gospode sila budi s nama! Gospode sila, pomiluj nas!
KLONIRAWE I FAUSTOVSKI KOMPLEKS

Na po~etku kwièvnog XIX veka, obeleènog prvim talasom
romantizma, stoji, izme|u ostalog, i jedan roman. Napisala ga je supruga
engleskog pesnika Persija Bi{ [elija, Meri. Wegov podnaslov je
“Moderni Prometej”, a tema je nau~nikova èqa da stvori ve{ta~ki
ìvot. Uzev{i ostatke raznih mrtvaca, mladi zaneseni nau~nik ih
oìvqava pomo}u elektri~ne struje. Bi}e koje se pojavilo, ~udovi{nog
lika, èqno je qubavi. Qudsko dru{tvo ga ne prima, i ono, o~ajno,
kre}e da se osveti svom tvorcu. Nau~niku je ime bilo Franken{tajn.
Mit o ~udovi{tu doktora Franken{tajna nagovestio je, u zoru
tehnolo{kih revolucija, ~ovekov strah od otu|ene nauke, zasnovane na
magijskom na~elu “ZNAWE JE MO]”. Vremenom, taj strah se sve vi{e
opravdavao doga|ajima koji su usledili. Nauka, opijena faustovskom
è|u za osvajawem sveta u wegovoj celokupnosti, sve mawe je po{tovala
eti~ke norme Hri{}anstva, a sve vi{e se opijala luciferijanskom
gordo{}u osvajawa tajni Bo`jeg stvarawa bez odavawa po~asti Tvorcu.
Dokle smo do{li?
Odnedavno, u Srbiji izlazi “Svest”, “~asopis za pronicawe u
tajanstvo svesti, du{e i tvari”. âsopis je oslobo|en pla}awa poreza
na promet, a wegovo izlaèwe pomaè Savezno ministarstvo za
razvoj, nauku i ìvotnu sredinu. Saradnici ~asopisa su mnogi na{i
ugledni nau~nici, a prevode se ~lanci iz poznatih stranih nau~nih
publikacija. S obzirom na ~iwenicu da se savremena nauka razvija
sve brè, i da je futurologija sve “realisti~kija” oblast qudskog
spekulisawa, pogleda}emo malo o ~emu ma{taju nau~nici. U broju 2
za 1998. godinu, nalazi se tabela o~ekivawa za sva desetle}a 21. veka.
Zadrà}emo se samo na predvi|awu za 2100. godinu. Tada }e, smatra
se, biti mogu} genetski izbor reprodukcije, ve{ta~ka reinkarnacija,
biokompatibilni organi za zamenu ili adaptaciju ({krge), ve{ta~ke
planete, ve{ta~ka telepatija, stvarawe ve{ta~kih, kvazi – ìvih
bi}a.
U oblasti kompjuteristike, veli prof. dr Zoran Petrovi} (“Svest”
br. 3/98), do}i }emo do spajawa kompjutera sa ~ovekom. U ~lanku
“Ve~iti ìvot” navodi se ideja ameri~kog nau~nika Aleksandra
Bolonkina o zameni mo`danih }elija, neurona, kompjuterskim
~ipovima, ~ime bi se, tvrdi on, postigla stvarna besmrtnost.
U tekstu se kaè: “Nau~nici u laboratoriji za ve{ta~ki razum
Masa~usetskog tehnolo{kog instituta nastoje da do~araju umne i
fizi~ke sposobnosti {estomese~nog deteta. Robot kojeg su na~inili
ima o~i, u{i, ruke, prste, ve{ta~ki (kompjuterski) mozak i razmenu
informacija koja verno prikazuje nervni sistem /.../ Nedavno je
ministarstvo odbrane SAD skinulo veo sa jedinstvenog istraìvawa
“Kompjuterski Mogli”. Tridesettrogodi{wa Amerikanka Nadin M.
rodila je de~aka koji je morao da umre. Lekari su ga nekoliko dana
odràvali u ìvotu, a kompjuteristi su naro~itim spravama snimali
mozak i prepisivali elektri~ne potencijale neurona. U kompjuteru
su stvarali obrazac (model) mozga. Uspeli su da presnime 60 odsto
neurona. I ovaj ve{ta~ki mozak po~eo je da ìvi i razvija se prema
svim zakonima evolucije. Posle izvesne neverice, roditeqi su prema
kompjuterskom detetu po~eli da se ophode kao prema ìvom bi}u.
Istraìva~i su kompjuter prikqu~ili na ure|aje za multimedija i
virtuelnu stvarnost, omogu}avaju}i da se mali{an vidi u prirodnoj
veli~ini, da mu se ~uje glas i da se op{ti s wim kao da se drì u
rukama. Mama i tata su se radovali kako brzo raste i intelektualno
napreduje.” Aleksandar Bolonkin predvi|a da }e se na planeti pojaviti
besmrtna “JE”– stvorewa, snabdevena ve{ta~kim mozgom i ve{ta~kim
telom.
Razvoj nauke, koja traga za posledwim tajnama kosmosa, neizbe`no
vodi do nekakve scijentisti~ke “teologije”, koja se polako izliva u
okultni panteizam. Tako dr Dejan Rakovi} u intervju datom pomenutom
~asopisu (br. 2/98) kaè: “Naime, ako je svest su{tinski vezana za
elektromagnetno poqe koje je samo jedna od ~etiri manifestacije
/.../ jedinstvenog fizi~kog poqa, samo jedinstveno poqe moè biti
suptilni unutra{wi svesni displej za razli~ite fizi~ke procese,
od makroskopskih kosmi~kih do mikroskopskih subnuklearnih
nivoa. Otuda bi se moglo da sama Priroda ima svest na razli~itim
strukturnim nivoima, i biolo{kim i nebiolo{kim, {to je ra{irena
tvrdwa u EZOTERIJSKOJ TRADICIJI. Ovo, naravno, ima zna~ajne
panteisti~ke filozofske i religiozne implikacije, ukazuju}i da
je cela Priroda u stvari “Bog”, a mi ìva bi}a sa lokalizovanom
kosmi~kom sve{}u “iskre boànske”!”
Rakovi} nudi “nau~na tuma~ewa” astralne projekcije i
reinkarnacije!
Jo{ jedna od apokalipti~nih opasnosti po savremeno ~ove~anstvo je
opasnost klonirawa, bespolnog, Bogom neblagoslovenog, razmnoàvawa
vi{ih ìvih bi}a. Posle klonirawa ovce i krave, novinari ve}
najavquju klonirawe ~oveka. Dr Bogomir Dimitrijevi} u ~lanku
“Klonirawe ~oveka” (“Svest” 2/98) iznosi neka od pitawa koja se
klonirawem pred nau~nike postavqaju: “Mi jednostavno ùdimo da se
repliciramo. Pa ako ba{ toliko volimo sebe, gledano kroz èqu za
potomstvom, za{to je tako zastra{uju}e ~ak i razmi{qawe o genetskim
replikama koje se normalno rode i predstavqaju nama identi~ne
blizance, samo ne{to mla|e? Rasprave na ovu temu zahtevaju stru~nost
psihologa i teologa, a autor ovog teksta te vrline ne poseduje”.
Nauka se pretvara u franken{tajnovsku è| za ulaskom u zabrawene
skrivnice bitija. Posledice zaista mogu biti kobne.
NOVE LI^NE KARTE /ZA @IVOT BEZ @IGA /
Ono {to se u Srbiji de{ava, uprkos pri~i o tome da postajemo

demokratsko dru{tvo, nije ni{ta drugo do pove}awe totalitarne
kontrole nad stanovni{tvom, pod vidom evroatlantskih integracija.
S tim u vezi je i novi, specijalni broj ~asopisa eparhije ì~ke,
“@i~ki blagovesnik”, koji se bavi izazovima informati~kog doba.
Iz ovog ~asopisa prenosimo tekst koji se ti~e novih li~nih karti,
~ije se uvo|ewe sprema, i daqe van pogleda javnosti. A {to se ti~e
“elektronske kontrole”, gospodari sveta su je davno predvideli i
sada je samo, pod izgovorom “borbe protiv terorizma”, sprovode. Jo{
osamdesetih godina XX veka @ak Atali, direktor Evropske banke za
obnovu i razvoj, pisao je u svojoj kwizi “Linija horizonta”: “Poredak,
zasnovan na sili, bi}e zamewen poretkom zasnovanim na novcu...
Nov~ani poredak posta}e univerzalan. Od Santjaga do Pekinga,
od Johanesburga do Moskve, svi ekonomski sistemi klawa}e se pred
oltarom trì{ta. Nikad svet nije bio u takvom ropstvu koje diktira
novac... Pobednici te nove ere bi}e graditeqi, a u wihovim rukama
}e se na}i i vlast i finansijska mo}”. Qudi }e biti “novi nomadi”,
koji su, po Ataliju, “izgubili tradicionalnu vezanost za zemqu,
zajednicu, porodicu”, ~ije }e najva`nije pravo biti pravo na prodaju
i kupuju. îtav svet }e biti pod elektronskim nadzorom. Atali veli:
“Osnova tehnologije budu}nosti je mikro~ip, koji }e biti ugra|en u
sve predmete, koji }e postati ne{to poput produètka na{ih ~ulnih
organa, funkcija na{eg organizma”. Sredstvo veze (a samim tim i
nadzora) posta}e sveprisutno: “ôvek nigde ne}e mo}i da se sakrije...
Prvi put }e ~ovek biti bez adrese... Da bi se identifikovao nomad
budu}nosti, bi}e dovoqno da se navede ili wegov broj, ili wegovo
ime”.
Atali jasno kaè: “U budu}em svetskom poretku bi}e i poraènih
zemaqa. Broj poraènih }e, naravno, biti ve}i od broja pobednika.
Oni }e poku{avati da steknu pravo na dostojan ìvot, ali, izgleda,
takvu {ansu ne}e dobiti. Bi}e izba~eni iz igre, gu{i}e se od otrovne
atmosfere, a na wih niko ne}e obra}ati pa`wu, zbog sveop{te
ravnodu{nosti”. Sirotiwi, koja ne}e imati gde da putuje, bi}e ponu|ena
razna stimulativna sredstva, pre svega narkotici: “Narkotici su
nomadska supstanca za pobe|ene budu}eg milenijuma”. Pobednici }e
imati sve “rajske mogu}nosti” geneti~kog inèweringa. Elita }e na
trì{tu kupovati nove organe. Atali “prori~e”: “ôvek }e prodavati
i kupovati svoje sopstvene dvojnike, “kopije” voqenih qudi, hibride
stvorene na osnovu naro~itih osobina, izabrane s ta~no odre|enim
ciqevima... ôvek }e po~eti da pravi samog sebe onako kako pravi
robu”. Znaju}i da }e biti otpora, Atali smatra da }e svaki otpor biti
ugu{en ako me|unarodne institucije dobiju “planetarnu vlast”.
Gospoda globalisti, o~ito, prave svoje “petogodi{we planove” i
veruju u pobedu “trì{ta”. Na tome trì{tu mi, slobodni qudi, treba
da budemo stoka koja se kupuje i prodaje, pod neprestanim nadzorom.
Zar Leontjev nije bio u pravu kad je prose~nog Evropejca doìvqavao
kao “ideal i oru|e sveop{teg razarawa”? Zar je Dostojevski lagao
kad je video da Evropqani svet èle da urede kao mraviwak? Zar je
Kafka gre{io kad je Gustavu Janouhu govorio: “Verujem da ne}e dugo
potrajati, a mi }emo morati da posedujemo poseban paso{ da bismo
smeli da si|emo u sopstveno dvori{te; svet se pretvara u geto”?
Godine 1999, u “Atlasu budu}nosti”, izdava~ke ku}e “Makmilan”, jasno
je napisano: “Do 2003. godine industrijski najrazvijenije zemqe }e
pratiti i analizirati kretawe svih svojih gra|ana. Qudsko telo }e
sve vi{e biti kori{}eno za elektronsku identifikaciju, na osnovu
tehnike poznate kao biometrika, koja ukqu~uje skenirawe ro`wa~e,
DNK kolekciju i elektronske otiske prstiju. Bebe }e mo}i da budu
skenirane prilikom ro|ewa, i tada }e wihov elektronski identitet
mo}i da se prepoznaje {irom sveta.
Vlade i privatne organizacije sabiraju veliku koli~inu podataka
li~nih informacija. Finansijski detaqi, geografsko kretawe,
podaci o zdravqu, skladi{te se i procesiraju od strane kompjutera
koji lako op{te jedan s drugim. Moderni informacioni sistemi mogu
da analiziraju najsitnije podrobnosti qudskih ìvota. Supermarketi
prate potro{a~ke navike. Proizvo|a~i znaju ko im kupuje robu.
Reklamne kompanije koriste ove li~ne sklonosti. Kompjuterski
program 21. veka }e lako mo}i da oblikuje jasne i ~itqive profile
li~nosti.
Privatnost moè da bude prva `rtva nadzora. Bankomati i
elektronski putevi mogu da stvore sistem pra}ewa u realnom vremenu
na celoj teritoriji neke dràve. TV kamere na javnim mestima mogu
da smawe broj zlo~ina u gradskim sredi{tima, ali one, tako|e, nude
na~ine za uspostavqawe javnog reda, u dosad nevi|enoj meri. Li~ne
identifikacione karte, mogu biti oru`je protiv kriminalaca, ali
mogu biti kori{}ene i kao sredstvo koje }e vlast primewivati protiv
obi~nih gra|ana”.
“Atlas budu}nosti predvi|a da }e pojedine zemqe (Zapad) imati
potpuno povezanu vi{enamensku banku podataka na nacionalnom
nivou, sa jednim velikim dràvnim kompjuterskim centrom, s kojim
}e svi ostali centri biti “on line”. Ovo }e biti kori{}eno za borbu
protiv kriminala, paso{ku kontrolu, bankovne transakcije, provere
identiteta, socijalno osigurawe, glasawe i zdravstvenu za{titu. Neke
zemqe }e imati po dva odvojena sistema za identifikaciju – jedan }e
biti za oblast socijalnog osigurawa, a drugi za oblast bezbednosti.
Neke dràve }e pratiti samo kriminalce. Planira se da }e do 2013.
godine {est milijardi qudi na planeti to jest 75% svetske populacije,
biti nadzirano putem biometrike.
Me|u zemqama prve grupe sa najsna`nijim nadzorom pored Evropske
unije, SAD, Australije, nalaze se i Srbija i Crna Gora.
U Srbiji je ministar policije u vladi DOS-a, Du{an Mihajlovi},
krajem 2003. godine najavio uvo|ewe novih li~nih karti sa elektronskim
~ipom. Sva oprema je, bez ikakve javne rasprave i skup{tinskih
odluka, kupqena od “Motorole”, i pripremqena za uvo|ewe, do koga,
me|utim, jo{ nije do{lo. Ali, uprkos nezakonitoj nabavci opreme,
bez tendera, proces se uporno priprema. Bilo je razli~itih, uglavnom
negativnih, reakcija u {tampi. Na kraju se ispostavilo da je i tender
za nabavku “Motoroline” opreme bio nezakonit. Uprkos tome, direktor
ove multinacionalne kompanije ube|ivao je na{e dràvne vlasti da
sve prihvate. O ~emu se, zapravo, radi?
Radi se o poku{aju nove vrste dràvne totalitarne kontrole
stanovni{tva, pod vidom li~ne karte, koja bi u ~ipu sadràla niz
podataka ~itqivih samo policijskom kompjuteru (pozornici bi,
recimo, bili snabdeveni mini-kompjuterima u svojim automobilima,
i bili bi direktno “prika~eni” na centralnu bazu podataka u
Beogradu). Osnovno {to bi se u ~ip ubacilo bio bi otisak prsta, kao
biometrijski elemenat, a zatim i ~itav niz drugih podataka.
O kakvom je ~ipu re~?
Ko god koristi Telekomovu “halo-karticu”, zna kako izgleda ~ip sa
koga se u~itava koliko je jo{ kredita na woj. Ne{to sli~no treba da
ima i nova li~na karta. Ponavqamo, u ~ip }e biti, pored otiska prsta,
upisani i drugi podaci, do kojih obi~an ~ovek ne moè da pristupi.
Elektroinèweri navode da ~ovek koji ima ~ip ugra|en u li~nu kartu
moè biti pra}en na slede}e na~ine: “Ukoliko bi se li~na karta
koristila prilikom podizawa novca u banci ili bezgotovinskog
pla}awa, mogla bi se formirati evidencija o ne~ijim tro{kovima.
Ukoliko u nove li~ne karte bude ugra|en (smart-~ip) tzv. pametni
~ip (prema podacima iz MUP-ovog pres materijala, takav ~ip }e biti
ugra|en u nove li~ne karte), bilo bi mogu}e pratiti kretawe gra|ana
ukoliko bi se na odre|enim mestima postavili ure|aji koji bi, kada
neko, pro|e kraj wih, o~itavali ~ip koji je ugra|en u li~ne karte.
Ne{to sli~no ovome se trenutno moè videti na Kopaoniku. Tamo
skija{i dobijaju kartice s ~ipom, koji registruju ure|aji postavqeni
na ulasku u ski stazu.”
Srbija nije imala obavezne li~ne karte sve do nacisti~ke okupacije
1941. godine, koju su nastavili komunisti. Bora Vuji}, hroni~ar
iz Vaqeva, kaè: “Li~ne karte prvi put se pojavquju u Srbiji pred
po~etak Prvog svetskog rata. One nisu bile obavezne i gra|ani ih
nisu èleli, tvrde}i da su namewene xeparo{ima, a da po{ten svet
svoj identitet dokazuje pomo}u dva svedoka”. Danas li~nih karti
nema, pored SAD, ni u Australiji i Indiji. Neobavezne su u Danskoj
i Francuskoj, a u [paniji ne moraju da se uvek nose uz sebe.
Pa, dobro, za{to neko nastoji da uboga i siroma{na Srbija dobije
obavezne li~ne karte s ~ipom?
O~ito, mi smo eksperimentalni poligon koji, kao zemqa “virusa
koji treba uni{titi” (tako je Srbe nazvao Dejvid Gompert iz RAND
korporacije), prvi mora da postane zatvor u Evropskoj uniji. A, kona~ni
ciq je ma koliko to nekome suludo izgledalo, ugradwa bio~ipova sa
radio-predajnicima koje mogu pratiti sateliti – qudima pod koù!
U SAD je ve} 2002. godine firma “Applied Digital Solutions” ugradila
~ipove dobrovoqcima – bra~nom paru Xejkobs i wihovom sinu, a sada, za
200 dolara, masovno prodaje ovu opremu bogata{ima {irom sveta, kako
bi sebe i svoju decu za{titili od kidnapovawa. Tako|e, bio~ipovi se
preporu~uju vojnim i policijskim specijalcima, jer je ~ip utisnut
pod koù, pa je nemogu}e napraviti pogre{nu identifikaciju. Ne}e
pro}i dugo, a ~ipovi }e biti ponu|eni ~ove~anstvu kao zamena za
paso{e, li~ne karte, kreditne kartice, novac. Bilbordi }e {iroko
reklamirati: “Samo va{ ~ip!”, a stvar~ica }e biti krajwe jeftina (tako
je bilo i sa mobilnim telefonima – nekad dostupni najbogatijima,
sad su dostupni svima). Jedna firma u Rusiji je ve} uzela pravo na
distribuciju bio~ipova {irom ove zemqe, {to je “Applied Digital”
kompanija srda~no pozdravila. Ra{}e joj profit, ali i nadzor nad
Rusima bi}e boqi.
Gospodari “vrlog novog sveta” su ovo odavno planirali. Da ponovimo
@aka Atalija, dugogodi{weg direktora Evropske banke za obnovu
i razvoj i biografa Rot{ildovih, koji je u svojoj kwizi “Linija
horizonta” pisao slede}e: “Osnova tehnologije budu}nosti je
mikro~ip, koji }e biti ugra|en u sve predmete, koji }e postati ne{to
poput produètaka na{ih ~ulnih organa, funkcija na{eg organizma”.
Sredstva veze i nadzora ne}e mo}i da se izbegnu. Atali dodaje: “ôvek
budu}nosti nigde ne}e mo}i da se sakrije... Prvi put }e ~ovek biti bez
adrese... Da bi se identifikovao nomad budu}nosti, bi}e dovoqno da
se navede wegovo ime ili wegov broj”.
Na kraju krajeva, predskazano je i u Otkrivewu Jovanovom da niko ne}e
mo}i kupiti, ni prodati, ko nema pe~at u veri, antihrista, na desnoj
ruci, ili na ~elu (Otk. 13, 16-18).
Ho}emo li biti stoka koju ìgo{u?
Za ìvot bez ìga!
[TA ÊKA SRBIJU?
ZA RODINU
”Vrli novi svet” i Rodina
Iako zemaqski ìvot nikad ne moè da se svede samo na svetlost i

tamu, dobro i zlo, jer je ovde mnogo nijansi izme|u apsolutnog Dobra
i apsolutnog zla (sa apsolutom }e se ~ovek sresti tek sa one strane
groba), u svakom dobu se mogu ocrtati nekoliko pogleda na svet koji
se uzajamno sukobqavaju, jer svaki od wih veruje da je bliì istini
o ~oveku i svetu. Kraj XVIII veka doneo je sukob prosvetiteqstva i
hri{}anstva; prosvetiteqstvo je tvrdilo da je ~ovek po prirodi
dobar, i da }e, kad to sazna, postati jo{ boqi, a Hri{}anstvo je
upozoravalo da ~ovek moè biti dobar samo Bogo~ovekom Hristom i
Wegovom blagoda}u. Do{lo je do sukoba zvanog Francuska revolucija:
u ime “slobode, jednakosti i bratstva” ìvot je izgubilo oko milion
qudi, a sledbenici prosvetiteqskog “zdravog razuma” su giqotinom
pokoravali sve one koji nisu hteli da budu sre}ni po wihovom
obrascu. Devetnaesti vek je zna~io bu|ewe obezboènog nacionalizma
na jednoj i obezboènog revolucionarnog radikalizma na drugoj
strani; dvadeseti vek je odneo preko sto pedeset miliona qudskih
ìvota u ime dve, na prvi pogled suprotstavqene ideje, nacizma i
komunizma. Iako spoqa sukobqene, i jedna i druga su bile posledice
otpadawa ~ovekovog od Boga, obogotvorewa rase i klase. U tome su
bile sli~ne liberalnom kapitalizmu, koji je umesto Boga izabrao
da se klawa zlatnom teletu. I nacizam i kapitalizam i komunizam
imali su zajedni~kog neprijateqa – Hri{}anstvo, to jest Hrista,
Neujedna~iteqa i Neujedna~ivog, kako Ga zove Vladika Nikolaj.
Nacistima je Hristos smetao kao “jevrejski slabi}”, komunistima kao
“ostatak buròaske pro{losti”, a “liberal-demokratama” kao “izvor
fanatizma, verske netolerancije i, dakako, antisemitizma”.
XX vek se zavr{io NATO-bombardovawem Srbije koja je, makar toga
i ne bila svesna, predstavqala opasnost za jedinu pobednicu u sukobu
raznih pogleda na svet u tom veku. Nacizam i komunizam su krepali,
Hri{}anstvo Zapada svedeno na bqutavu pri~u o ekumenizmu, a
“liberalna demokratija” krenula da sru{i posledwu ideju hri{}anske
Evrope – ideju nacije i nacionalne dràve kao Zaveta naroda sa
Bogom. I kada je bombardovawe zavr{eno, nestali su svi tragovi stare
Evrope: rodio se novi svet, koji }e, {to vreme vi{e odmi~e, sve vi{e
li~iti na orvelijansku antiutopiju.
Ko su oni koji su bombardovali? Kakvi su wihovi ideali?
To su oni koji se zalaù za “slobode”, “qudska prava” i “demokratiju”,
“multieti~nost”, “multikulturalizam” i sve mogu}e vrste
pluralizma, od verskog do seksualnog. Ideolozi “vrlog novog sveta”
nalaze se, uglavnom, u SAD, i ne bore se samo protiv starog poretka
u svetu, nego i kod ku}e. Pre svega, bore se protiv “demodiranog”
patriotizma, vezanosti za svoju Otaxbinu. Oni su “kosmopoliti”.
Wihova “otaxbina” je “~itav svet”. To su “nove elite” o kojima
sjajno pi{e Kristofer La{ u svojoj kwizi “Pobuna elita i izdaja
demokratije” (Svetovi, Novi Sad, 1996.). Evo nekoliko re~i ovog
ameri~kog mislioca: “Zahvaquju}i propadawu starog novca i
staronov~ane eti~ke i gra|anske odgovornosti, lokalna i regionalna
lojalnost su danas àlosno oslabqene. Mobilnost kapitala i pojava
globalnog trì{ta doprineli su ovakvoj situaciji. Nove elite, u
koje spadaju ne samo korporacijski menaxeri, ve} i sve profesije koje
proizvode i manipuli{u informacijama (ìla kucavica globalnog
trì{ta), daleko su vi{e kosmpolitske, ili bar mnogo nemirnije i
pokretqivije, nego {to su bili wihovi prethodnici. Napredovawe u
biznisu i profesijama u na{e vreme zahteva spremnost da se sko~i
na poziv sirene povoqne prilike ma gde se ona nalazila. Oni koji
ostaju kod ku}e gube priliku za uspone. Uspeh nikada do sada nije
bio tako usko povezan sa mobilno{}u koja je kao koncept u XIX veku
igrala samo marginalnu ulogu u definiciji pojam povoqne prilike
/.../ “Nove elite” su ustale protiv “sredwe Amerike” kako je oni
zami{qaju. To je po wima, svet tehnolo{ki zatucan, politi~ki
reakcionaran, represivan u svojoj seksualnoj moralnosti, prostog
ukusa, samozadovoqan, tupav i aqkav. Oni koji ùde da se u~lane u
novu, cerebralnu aristokratiju, obi~no se okupqaju na rivijerama,
okrenuv{i le|a zavi~aju, kultivi{u veze sa me|unarodnim trì{tem
kroz brzoprometni novac, glamur, modu i popularnu kulturu. Pitawe je
da li oni sebe uop{te smatraju Amerikancima. Patriotizam svakako
ne zauzima neko visoko mesto na wihovoj lestvici vrlina. Sa druge
strane, “multikulturalizam” im savr{eno odgovara svojom predstavom
prijatnog imixa globalnog bazara, na kome egzoti~ne kuhiwe,
egzoti~no obla~ewe, egzoti~na muzika, egzoti~ni plemenski obi~aji
mogu da se isprobavaju nasumce, bez suvi{nih pitawa i odgovornosti.
Nove elite su kod ku}e samo u tranzitu, na putu za neku konferenciju
na visokom nivou, na grandiozno otvarawe novog predstavni{tva,
internacionalni filmski festival ili u neotkriveno letovali{te.
Wihov pogled na svet je u su{tini turisti~ki – bez mnogo izgleda
da podstakne strasnu odanost demokratiji”. Turisti koji bombarduju
inakomisle}e – eto, to su oni, predstavnici novog (vrlog novog, rekao
bi Haksli) sveta. Bili smo, da parafraziramo Stanka Cerovi}a, “u
kanxama humanista”. Takvih humanista. Takvih “multikulturalaca.
To je jedan pogled na svet – pogled turiste bez zavi~aja, ~iji je zavi~aj
– “globalno trì{te”. I takav pogled na svet nas je bombardovao.
A {ta je drugi pogled na svet?
Wega je formulisao genijalni ruski filosof Aleksej Losev, autor
“Ogleda o anti~koj mitologiji”, “Estetike renesanse”, osmotomne
“Istorije anti~ke estetike” (kod nas su mu prevedena dela: “Platon”,
“Filosofija imena”, “Dijalektika mita”). U svojoj autobiografskoj
prozi “@ivot” on pi{e: “Kakvim }emo imenom nazvati tu veliku i
stra{nu, tu svemo}nu i ~oveku najro|eniju stihiju, s kojom on ne ose}a
da je samo u telesnom srodstvu, nego pre svega u duhovnom i socijalnom
srodstvu, jer ~ovek zna da postoji takvo zajedni{tvo koje, bez obzira na
svu svoju op{tost, sadrì u sebi beskona~no bogatstvo individualnog,
jer je to zajedni~ko maksimalno unutarwe za wega, jer ono i jeste on
sam, u svojoj posledwoj i intimnoj su{tini?
To je Rodina. (Namerno ne prevodim ovu re~. Mom~ilo Nastasijevi}
ju je slobodno koristio kao srbsku. Setimo se stiha – “Prosti me,
rodino blaga”, iz pesme “\ur|evci”, nap. aut.)
Koliko je s tim imenom u pro{losti bilo povezano svakojakih
nedobronamernosti, ~ak zlobe, huqewa, mr`we! Zavladali su prezrivi
izrazi tipa “urapatriotizam”, “kafanski patriotizam”, “kasarnski
optimizam”, itd. itd. To kulturno – socijalno izro|avawe i{lo je
ruku pod ruku sa filosofskim slaboumqem, koje u Rodini nije videlo
najvi{u kategoriju qudskog razuma uop{te. Rodini su psovali majku,
psovali je psovkama kojima se psuje svaka majka – i to je dolazilo iz
usta ozlobqene ruqe. Ali i samo psovawe majke ima smisla jedino ako
je neko uveren u ~istotu i svetost maj~instva. Samo onaj ko ispoveda
maj~instvo kao najve}u svetiwu i ~istotu moè da psuje nekom majku,
to jest da zamisli skrnavqewe matere. Ono {to nije ~isto po sebi
ne moè biti oskrnavqeno. Ono je i bez toga ne~isto. Oskrnaviti
se moè samo ono {to je ~isto. Stoga, {to vi{e qudi psuje majku, to
vi{e wih veruje u ~istotu i svetost maj~instva. [to vi{e qudi u
pro{losti nije priznavalo Rodinu, to je ova ~iwenica vi{e govorila
o wihovom sopstvenom raspadawu, o wihovom sopstvenom socijalnom
samoubistvu.
Svim tim “naprednim” qudima, koji su se stideli da govore o Rodini,
odgovarala je i filosofija koja se uvek stidela konkretnih predmeta
i koja je nau~nost videla samo u razumskim apstrakcijama. Filosofi
su govorili o “op{tem” i stremili ka “uop{tavawima”. Ali {ta je to
“op{te”, kakva su to “uop{tavawa”? Zakoni prirode i dru{tva, zakoni
subjekta i objekta – uop{te nisu realno ìvotno op{te. To je – iz
glave, mudrija{ko op{te. Veliki mislioci novog vremena dolazili
su do velikih uop{tavawa, no ni u “res cogitans” i “res extensa” Dekarta,
ni u Lajbnicovim monadama, ni u Bogu Spinozinom, ni u Kantovoj
transcedentalnoj apercepciji, ni u Fihteovom apsolutnom “Ja”, ni
u Hegelovom Svetskom duhu nema onog rodnog, onog ro|enog, onog
o~inskog i maj~inskog na~ela, nema Rodine. To su hladni, apstraktni
idoli racionalisti~kog mi{qewa, mudrija{ke konstrukcije, koje
ne uzbu|uju ~oveka, ne bude u wemu ìvotne snage i strasti, ne zovu
u borbu, u boj, na `rtvu. To je – mozgovno op{te, misleno op{te; i to
nije ono op{te, iz koga proisti~e realni ~ovek sa svojim qudskim
telom i qudskom du{om, ono odakle se on rodio, ono {to je wegovo
roditeqsko krilo, {to jeste wegova Rodina. ôvek je – tu| svemu tome;
i transcendentalna apercepcija kao tamna, zlobna i svirepa tamnica
duha ubija ~oveka, pogubquje ga, surovo i zverski ga jede i – usmr}uje ga
– u usamqenosti, u napu{tenosti, u ~udovi{noj izolovanosti od svih,
u tamnici sopstvene subjektivnosti.
Filosofi nisu govorili samo o “op{tem”. Filosofi su govorili
i o “odnosu subjekt-objekt”, o “teoriji saznawa”, pa ~ak i o “poreklu
~ovekovom”. Ali kakav je to objekt, kakvo saznawe, kakvo poreklo,
ako nema najva`nijeg, ako nema oca i majke od kojih poti~e{, ako u
onome {to poznaje{ nema za tebe ni~eg ro|enog, ako je to samo ose}awe
ili samo mi{qewe. Poznawe nije apstrakcija. To nije raskidawe i
rascep, niti je sjediwewe rascepqenog. Poznawe je brak poznavaju}eg
sa poznavanim. Poznawe je qubav onoga koji poznaje prema onome
{to poznaje, i ta je qubav – uzajamna. Poznawe je ra|awe u ìvotu, u
istini, porod poznavaju}eg i poznavanog – ra|awe nekog tre}eg, u kome
se vi{e ne razlikuju onaj koji poznaje i ono {to se poznaje, ra|awe one
istine koja se vi{e ne da svesti ni na poznavaju}eg ni na poznavano,
nego je wihovo ~udesno potomstvo, koje roditeqe uzdiè na novu i
nikad ranije ne dosegnutu visinu. Onaj kome poznavano nije ro|eno
– ili lo{e spoznaje ili uop{te ne spoznaje. Samo qubav otvara o~i i
uzvisuje tajnu predmeta poznawa.
Rodina jeste op{te, ali ne misaono, ne samo logi~ko op{te, nego
fizi~ko i socijalno op{te. Rodina nije ono op{te koje je samo
formulisano u glavi, numerisano, zabeleèno i registrovano u nauci.
Rodina je ono realno op{te, koje me je rodilo sa mojim qudskim telom
i mojom qudskom du{om. To je op{te – zato mi je rodno, zato mi je
ro|eno. Ovde su mi otac i majka, ne samo fizi~ki, nego otac i majka
svega onoga {to u meni postoji, i za li~nost moju otac i majka, i za
socijalnost moju otac i majka, i za duhovni ìvot moji roditeqi
i vaspita~i. Svaka filosofija, koja se ne hrani u~ewem o Rodini,
naivna je i nepotrebna filosofija. Wena “uop{tavawa” su preuska
i ni{tavna, wen “svet” i “bitije” – praznina i tamnica, svezlobno
ludilo mudrija{ewa, bezli~no raskajawe ìvog duha na Golgoti
sopstvenog jadnog samoobogotvorewa.”
Iz ovih veli~anstvenih re~i filosofa koga je Sergej Averincev
nazvao duhovnom planinom jedno mora biti jasno svakome onom ko
ho}e da bude Srbin – neophodno je svim svojim bi}em sluìti Rodini,
duhovnoj i telesnoj, Crkvi i Otaxbini. Kako sluìti? Sluè}i
Srbskom Zavetu, Boìjem promislu o srbskom narodu i srbskom
odgovoru na Bo`ji zahtev, onom odgovoru koji je Sveti Nikolaj @i~ki
nazvao “teodulijom”. Sluìti Rodini svuda i na svakom mest:u ako
si |ak i student, u~i i spremaj se u~ewem da sluì{ Rodini, ako si
radnik, radi za Rodinu; ako si poslovni ~ovek, posluj tako da ostavi{
nasle|e Rodini; ako si vojnik, brani Rodinu; ako si pesnik, pevaj
Rodini; ako si nau~nik, naukom pomaì Rodini; ako si lekar, le~i
svoje bli`we i tako }e{ sluìti Rodini...
[ta god da si, gde god da si – Rodina te zove da joj sluì{. Pogotovu
ako si politi~ar! Pogotovu ako si pozvan da upravqa{ politijom
(zajednicom). Onda si tek odgovoran, i te{ko tebi ako na zahtev
Rodine ne odgovori{! (Ne}e te Rodina fizi~ki ubiti – ubi}e te tvoja
du{a, izgladnela od nemawa hleba rodnog i ro|enog; ubi}e te du{a
ostala bez Zavi~aja).
A Rodini se, ponavqamo, sluì Zavetom. Ili re~ima jednog od najve}ih
na{ih zavetnih filosofa, dr @arka Vidovi}a: “Pravoslavqe je iznad
Srpstva, kao Crkva iznad nacije, kao Ve~nost iznad trajawa u vremenu,
kao Istorija iznad vremena: istorijska svest vere. Bez Pravoslavqa
je Srbin li{en SVESTI TRANSCENDENCIJE kao iskona nacije
koji je VE^NOST (Bog). Zapad (imperijalni!) ru{io je na{e dràve
(na{e domove!) komunizmom, a sada anarhijom liberalizma, amoralnim
individualizmom, agresivnom za{titom individualizma u na{oj
dràvi (i neopaganizmom, idejom “evropskog intelektualca”)”. To
~ime nas Zapad ru{i mi moramo da znamo, i da gradimo ono suprotno,
ono na{e – ZAVETNU RODINU, ZAVETNU SRBIJU. Ne “Veliku
Srbiju” (la` nacional-boq{evizma), nego Visoku Srbiju, Visoku
kao {to su Visoki De~ani i kao {to je visok Stefan, sin Lazara
Kosovskog.
Opasnosti koje vrebaju

Kompromitacija nacionalnih pokreta ima ~itav niz ve{to razra|enih
taktika koje neprijateqi jednog naroda koriste radi razarawa ugleda
i uticaja svih koji ne misle “kosmopolitski”. Neke od wih navodi A.
Koqev (A. N. Saveqev) u svojoj kwizi “Mit o masama i magija vo|a”:
1. Taktika ZAMENE (supstitucije) – umesto jasne, svima razumqive,
nacionalne ideje, nudi se nekakva, iz naftalina, izvu~ena, i duhu doba
u kome se borba za narod vodi potpuno neprimerena, ideja, zbrkana i
odbijaju}a, koja sluì za “filosofske igrarije” (kod nas, recimo, ideja
o “Srbima, narodu najstarijem”, koja Srbe od Logosa Hrista odvla~i u
pratminu mitolo{kih teorija);
2. Taktika OBRTAWA (inverzije): umesto sistematskog podizawa
narodne svesti ka Bogu – nametawe “niskih” teorija, koje vode padu
u bezli~no “nesvesno”. Ako ne uspe materijalisti~ko slepilo, nude
se razne vrste kontra-inicijacija (Rene Genon) – neospiritualizam,
spiritizam, okultizam, teorije iracionalnog. Ovde je naro~ito opasno
me{awe pravoslavne retorike sa okultnim praksama i pogledom na
svet. Razo~arewe u ovakve teorije, pome{ane naj~e{}e sa “teorijom
zavere”, kod mladih se ~esto prenosi na celokupnu oblast duhovnog
ìvota, pa i na pravoslavnu duhovnost, koja je kontra-inicijati~kim
metodama prikazana u pogre{nom svetlu.
3. Taktika RIKO[ETA – oni koji se bore za trajne vrednosti
usmeravaju se na borbu sa predstavnicima drugih tradicija, ~ime se
gubi dragocena snaga i vreme za suo~avawe sa problemima svog naroda.
Podsticawe mr`we i stvarawe nekakve rasisti~ke organizacije
tipa skinhedsa, koji se, tobo`, bore za “nacionalnu stvar” tako {to
pozivaju na rat protiv Jevreja i Roma veoma pogoduje borcima protiv
nacionalne ideje da sve zagovornike te ideje proglase ksenofobima i
rasistima.
4. Taktika @RTVENOG JARCA – okretawe pa`we protivnika na
nekog ko nosi samo delimi~nu odgovornost za zlo koje je sna{lo narod
(to jest, Milo{evi} je bio zlo, a za vreme Tita se lepo ìvelo, i
nije bilo “nacionalizma”, kako tvrde mnogi, ~ak i neke sada{we
“demokrate”.)
5. Taktika RAZVODWAVAWA – izjedna~avawe nacionalisti~ke
euforije obezboènih masa sa hri{}anskim nacionalizmom kao
zavetnom idejom naroda koji je Crkva. Time se, umesto borbe za
bolesnim izopa~ewima nacionalnog ose}awa, vodi borba protiv
na~ela nacionalne samosvesti i zavetnog sluèwa Bogu.
6. Taktika KRIVOTVOREWA – PROPAGANDA SUMWIVIH
TUMAÊWA TRADICIONALNIH VREDNOSTI U USLOVIMA
KADA NAROD ZAHTEVA OBNOVU TIH VREDNOSTI, PO[TO
SISTEM KOJI IH JE GU[IO PROPADNE. Ovo je naro~ito
opasna taktika. Wome se sluìo reìm SPS-a, stvaraju}i svoj
nacional-boq{evi~ki program. Staqin je, kada 1941. nije mogao da
pobedi Hitlera, po~eo da se narodu obra}a sa “bra}o i sestre” i da
u pomo} zove Crkvu. Danas }e krivotvorewe i}i u drugom pravcu –
recimo, tradicionalna srbska verska trpeqivost }e se tuma~iti kao
sklonost Srba ka ekumenizmu, dijalogu laì na{ih dana.
7. Napadi na tradicionaliste, traèwe wihovih slabih ta~aka.
Protiv wih se koriste metafore antiistorizma, anahronizma, zastoja,
ksenofobi~nosti, provincijalizma, palana~kog mentaliteta, itd.
8. Taktika “STARA PRIÂ U NOVOM RUHU”. Biv{i komunisti
– praksisovci, ateisti marksisti~kog duha, prijateqi ideje da je
“religija opijum za mase”, maskiraju}i se u “aktivne gra|ane”, opet
se bore protiv Crkve i duhovnosti jednog naroda, ovog puta kao
protiv izvora “netolerancije”, “getoizacije”, itd. Nekad su se borili
za ostvarewe Marksovih “Teza o Fojerbahu”, a sada su im prepreka
“nazadwaci”, “kleronacionalisti”, sledbenici takvih “fanatika”
kakvi su bili Vladika Nikolaj i Otac Justin.
9. Taktika ME[AWA NAÊLA I WEGOVIH PREDSTAVNIKA. To
jest pod maskom borbe “za prava i slobode” boriti se protiv nacionalne
dràve, a ne protiv nacional-boq{evika koji su je uzurpirali; to jest:
boriti se protiv Crkve, a ne protiv pojedinih wenih predstavnika
koji su se o evan|elska na~ela ogre{ili; to jest: boriti se protiv
rodoqubqa, a ne protiv {ovinizma; to jest, boriti se protiv VOJSKE,
a ne protiv ne~asnih vojnika i oficira; to jest, boriti se protiv
PORODICE, a ne protiv onih koji razaraju porodi~ni ìvot.
To zna~i – svaki rodoqub je rasista: svaki nedostojni vladika ili
sve{tenik je Crkva; svaki oficir je ratni zlo~inac; svaki otac je
potencijalni zlostaviteq majke i deteta. Umesto “stare paradigme”
nudi se “otvoreno dru{tvo”, u kome ne}e biti mesta za “patrijarhalnu
dominaciju”, “autoritet”, “autoritarnog vo|u”. (Doma}ina, naravno).
10. Taktika UZURPATORSKOG PRONICAWA. Treba izabrati
organizaciju koja je nekad imala zasluga za narod, i koja je ne{to
zna~ila u wegovoj istoriji, a zatim u tu istu organizaciju ubaciti
svoje qude koji }e je pokazati u najgorem mogu}em svetlu.
Oni koji se bore za nacionalnu kulturu i hri{}anski duh svog
naroda uvek moraju biti svesni takvih opasnosti, i truditi se da
ih izbegnu. Najglupqe od svega je dati povoda za napade i udarce na
osnovu nekog nepromi{qenog gesta ili izjave. Tako|e, uvek i svagda
postoji opasnost da se pojave nacionalni pokreti sa ~isto partijsko-
politi~kim ciqevima.
Srbskim hri{}anima – rodoqubima predstoji duga i naporna borba,
borba za nacionalni kulturni prostor, borba za obnovu tradicionalnih
vrednosti svog naroda, borba za svedo~ewe Istine Hristove. Tu nema i
ne moè biti lakog uspeha. Pre bi se mogao o~ekivati neuspeh; pre bi
se mogao o~ekivati bol za bolom i udarac za udarcem. Jer, biti danas
pravoslavni Srbin zna~i plivati protiv struje (niz struju mogu da
plivaju i le{evi). U toj borbi, oni se moraju obrazovati vertikalno
(Duhom Bo`jim, po obrazu Bo`jem u sebi) i horizontalno (u~e}i i
{ire}i svoje vidike). Pravoslavni Srbin mora imati svoj Zapad – ako
“kosmopoliti” imaju svoj Wu Ejx Zapad, “postmoderan” i “permisivan”,
i mi moramo imati svoj, tradicionalni, vite{ki, dostojnog saborca
protiv “sveop{te podlosti” progresisti~kog malogra|anstva o
kojoj je tako sjajno govorio Konstantin Leontjev. (Jedan primer iz
Amerike: ~asopis “Ta~stoun”, “Kamen – temeqac”, ure|uju pravoslavci,
rimokatolici i protestanti koji su protiv liberalisti~kog
ekumenizma.) Zna~i, srbski rodoqub ne moè biti uskogrudi fanatik,
jer je on, pre svega, hristoqub, i sve {to je Hristovo u svim qudima i
narodima – wegovo je.
Na kraju, Rodina o kojoj je govorio Losev zasluùje qude koji se za wu
ne}e boriti radi novca. Nema tu ni stipendija “Fonda za otvoreno
dru{tvo”, niti vi{e ima SPS – vlasti koja finansira svoje “patriote”
i “patriotske saveze”. Nema te partije u koju se moè{ u~laniti a
da ona obuhvata celu tvoju Rodinu... Ali, ako imamo srca, ako imamo
svesti o tome da se, u borbi za kulturu svog naroda, borimo za du{e
svoje dece i nas samih – pobeda je na{a. I to ona neoduzimqiva, ona
koja prevazilazi granice ovoga sveta. Jer Hristos re~e: “U svetu }ete
imati nevoqu – ali ne bojte se, ja pobedih svet”.
”Dveri srpske, Vidovdan 2001.
[TA ÊKA SRBIJU?

Povodom Kori Udovi~ki, kampawe “Mi smo Evropa” i “partnerstva za
mir”
Zoran @ivkovi}, premijer Srbije, izjavio je da nema ni{ta protiv toga
da Kori Udovi~ki postane guverner Narodne banke. Tako|e, rekao je da
je wen rad na mestu ministra rudarstva i energetike preporu~uje za
mesto guvernera, koje, po svemu sude}i, vi{e ne}e pripadati Mla|anu
Dinki}u. Na kraju je zvani~no predloèna za guvernera.
Kori Udovi~ki je u na{oj javnosti poznata kao ministarka koja je
penzionerima preporu~ila da prodaju stanove kao bi platili struju i
koja je izazvala gnev srbskih rudara svojim namerama da “restruktuira”
doma}u elektroprivredu i izvr{i privatizaciju iste na na~in koji
}e Srbiju zauvek pretvoriti u koloniju.
[ta ovu }erku {panskog borca i vernog sina proleterske revolucije
preporu~uje za tako odgovorno mesto kao {to je mesto guvernera Narodne
banke? Od septembra 2001, kad je stigla u Beograd, do izbora za ministra
energetike, Kori Udovi~ki je bila savetnica Boìdara \eli}a za
realni sektor, gde je pratila rad javnih preduze}a. U decembru 2001.
ponudila je projekat za restrukturirawe javnih preduze}a u Srbiji.
Ovome je prethodio wen rad u Me|unarodnom monetarnom fondu (1993-
2001.) Prvo se bavila monetarnim problemima Mozambika i Zimbabvea,
zatim reformama koje MMF sprovodi u Bosni i Hercegovini, da bi se,
pred kraj staìrawa u poznatoj instituciji za usre}ivawe siroma{nih
zemaqa bavila realnom ekonomijom SR Jugoslavije, a naro~ito
elektroprivredom. Ro|ena 1961, diplomirala 1984. na Ekonomskom
fakultetu u Beogradu, Kori Udovi~ki je doktorirala na Jejlu 1999, sa
temom “Institucionalna decentralizacija i integracija trì{ta:
Jugoslavija 1970-1987.” Dakle, “me|unarodni ekspert” Me|unarodnog
monetarnog fonda, poznatog globalnog Superhika (se}ate li se
Superhika iz “Alana Forda”, koji krade od siroma{nih da bi dao
bogatima?) Wen ekspertski nivo (a i nivo na{e budu}nosti) su bili
Zimbabve, Mozambik, Bosna i – Srbija. Tako MMF misli o nama,
{aqu}i nam svoje “stru~wake za sve”.
Kori Udovi~ki, dakle, moè da u Srbiji pri~a {ta ho}e i da se pona{a
kako ho}e. Ona nema prave li~ne inicijative. Ona je samo ~inovnik
MMF-a, i sprovodi politiku koja se “odozgo” naredi. U tom smislu,
ni Zoran @ivkovi} nema ni{ta protiv da nas u kapitalizam vodi k}i
{panskog borca, ~iji se otac borio za pobedu proleterske revolucije i
prestanak “eksploatacije ~oveka ~ovekom”, “skok iz carstva nu`nosti
u carstvo slobode” i stvarawe “~oveka novog kova”. Zato {to ni g.
premijer ne radi nita drugo nego sprovodi politiku globalnog
Superhika i wegovih finansijera. Zato je i g. @ivkovi} zatraìo
od penzionera da se opredele ho}e li penzije ili radna mesta za svoje
unuke, to jest ho}e li dobrovoqnu eutanaziju putem buxetskih caka
smi{qenih od onih koji pqa~kaju siroma{ne da bi dali bogatima
ili... Nema “ili”, jer je pri~a o novim radni mestima bajka isto koliko
je i bajka i propaganda o na{em ulasku u Evropsku uniju do 2007.
Uskoro }e u Srbiji svaki tre}i radno sposoban ~ovek biti nezaposlen.
Bi}e mnogo otpu{tawa u prosveti i zdravstvu, ~iji }e nivo jo{ vi{e
opasti. U zdravstvo }e uvoditi univerzalne “specijaliste”, koji }e,
poput berbera nekad, da le~e “pomo}u pijavica” i drugih savremenih
sredstava (sli~na reforma je u toku u Rusiji.) Jedina izvesnost je da
}e dugovi zemqe rasti, a da ih ne}emo mo}i otpla}ivati. Jer, da bismo
ih otpla}ivali potrebno je da odràvamo rast bruto dru{tvenog
proizvoda na 5% godi{we, stopa izvoza da bude ne mawa od 13%
godi{we, da obezbedimo najmawe ~etvrtinu investicionih ulagawa iz
inostranstva, kao i da komercijalna zaduìvawa u inostranstvu koje
idu u investicije ne prelaze 5% u naredne ~etiri godine. Na{ poznati
ekonomista Miroslav Prokopijevi}, me|utim, ukazuje na ~iwenicu
da }e bruto dru{tveni proizvod 2003. verovatno i}i u minus za oko
4,5%. To jest: “Srbija je po sva tri parametra (odnos duga prema BDP,
ulagawima i izvozu) daleko najzaduènija zemqa u regionu, a izgledi
za wen ekonomski rast najlo{iji u regionu, sem eventualno Bosne”.
[ta, u stvari, ~eka Srbiju?
êka je epoha divqa~kog neoliberalnog kapitalizma, koji }e qude
pretvoriti u robove. Jer, neoliberalni kapitalizam zna~i, izme|u
ostalog, primoravawe dràve da ima niza nivo doma}e i javne {tedwe,
s ciqem da strani kapital finansira doma}i razvoj (a narodna lepo
kaè: “Tu|a ruka svrab ne ~e{e”); odbacivawe mogu}nosti da dràva,
u skladu s interesima svojih gra|ana, odlu~uje o strategiji razvoja;
masovnu nezaposlenost (20% radno sposobnih u Argentini 1996.);
sukob unutar jednog naroda, koji se deli na “uspe{ne biznismene” (tipa
Jawu{evi}a i Kolesara, koji su od “brodogradwe” i “savetodavnih
aktivnosti” inkasirali milione i prebacivali ih sebi na ra~un) i
po{tene, ali uboge, “prole” (setimo se Xorxa Orvela), koji preturaju
po “kontejneru sa pet zvezdica”; daqe razarawe porodice, koje je ve}
sad dostiglo kriti~nu ta~ku (u Kragujevcu mnogi o~ajni roditeqi daju
decu u domove za nezbrinute jer nemaju ~ime da ih hrane, a novine svaki
dan donose vesti o ubistvima u najuèm porodi~nom krugu, uglavnom
zbog bede u kojoj se ìvi.) Naravno, tu je i neizbe`no izumirawe
naroda (ve} sada se nalazimo na stupwu duboke demografske starosti,
i spadamo u najstarije narode na svetu.) U liberalnom kapitalizmu
nezaposlenost se namerno uve}ava da bi zaposleni neprestano mogli
biti ucewivani poslom i da bi im se plate smawivale na minimum.
Ne}e biti sindikalnih protesta, ne}e biti radni~ke pobune, ne}e
biti nade. Veliki broj dobro pla}enih policajaca odràva}e red i
poredak u “mi smo Evropa” Srbiji pod vo|stvom mudrih i prefiwenih
politi~ara DOS-ovskog tipa. A ulazak u “Partnerstvo za mir” zna~i
ovo: gde god ratuju Amerikanci, na{i mladi}i }e i}i da ginu (obavqaju
“mirovne misije”, sada su, na primer, Bugari i Makedonci ponudili
svoje “savezni{tvo” koalicionim trupama okupatora Iraka.) Narod
koga je NATO bombardovao treba da sluì tom istom NATO-u. I
to sve zarad “brzog” ulaska u Evropu, koji je ve} davno opisan pod
naslovom “ne lip{i, magar~e, do zelene trave”. Na{a gra|anska opcija
neprestana pri~a o |eneralu Nedi}u kao “kvislingu” i “saradniku
okupatora”. Povodom nekvislin{kog pona{awa sada{wih dosovskih
reformatora, podse}amo na ~iwenicu da samo Srbi i Poqaci (od svih
okupiranih evropskih naroda!) nisu dali nijednog vojnika nacistima
za wihove snage na Isto~nom frontu. Nedi} je nacistima rekao da }e
on, ako mora, poput kneza Milo{a, stavqati turban na glavu i qubiti
pa{ama ruku, i da }e, ako treba, poput kneza Iva od Semberije, dati
svu svoju imovinu da bi pomogao srbskim izbeglicama, ali da ne}e, po
cenu ìvota, dozvoliti da srbski vojnik bude saborac Vermahtu na
Isto~nom frontu. Svega ~etiri godine posle bombardovawa Srbije, u
reìji NATO-a i uz zdu{nu saradwu wegovih satelita iz “Partnerstva
za mir”, na{ ministar odbrane, psiholog po struci, pri~a kako ulazak
u “Partnerstvo” zna~i povratak “starim saveznicima”. \eneral Nedi}
se prevr}e u grobu, za koji, kao n iza grob |enerala Draè, niko ne
zna, upravo zato {to su deca {panskih boraca i “praksisovaca” sada
na vlasti u jadnoj Srbijici. Wihovi roditeqi su se kleli u Staqina,
Tita i Maoa, a oni se kunu u Soro{a i “otvoreno dru{tvo”. I uvek su
u pravu: prvo wihovi roditeqi, pa onda oni.
Prema tome, Srbine, pripremaj se za jad i glad. i za veliko trpqewe i
veliko ~ekawe. Jer, kako kaè narodna pesma: “@ari, pali, udbinski
dizdare,/ Red }e do}i i na tvoju kulu”. Treba sa~ekati trenutak da se
silni ovoga sveta zabave svojim jadom (a bi}e ga, tek po~iwe), pa da
slobodno gradimo svoju dràvu i svoju nadu. “Nade vi{e nema ni u
koga, / do u Boga i u svoje ruke”, rekao bi Wego{ u “Vijencu”. I ta nada
nas je odràla u petvekovnom ropstvu, pa }e nas odràti i sada... A
{to se ti~e Superhikovih stru~waka za Mozambik, Zimbabve, Bosnu i
Srbiju, od wih }e ostati samo ru`na uspomena. Ako ih se iko uop{te
i bude se}ao.
Literatura
1. Zoran Milo{evi}: Kuga neoliberalizma, Slobodna kwiga, Beograd,
2000.
2. M. B: Lejdi u foteqi visokog napona, “Vreme” 20. jun 2002.
3. Miroslav Prokopijevi}: O dugu, reformi i jo{ pone~emu, “Pregled”,
23. jul 2003.
4. “Udovi~ki moè da bude novi guverner”, “Pregled”, 21. jul 2003.
5. “Korupcija i prawe novca”, “Kurir” 21. jul 2003.
KONCETRACIONI KAMPOVI NOVOG DOBA
Umesto uvoda
U toku letweg raspusta 2002. Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije

organizovali su kampove za u~enike sredwih {kola iz svih krajeva
dràve. Sama ideja da se deca iz raznih gradova druè i u~e uz igru i
odmor vi{e je nego dobra, i treba je svesrdno podràti. Na{i mladi,
sa svih strana okruèni bedom postkomunizma i parolama o skoroj
“sre}nijoj budu}nosti” (~im pobedi “transparentna tranzicija”),
imaju potrebu za tako ne~im, da bi se bar za trenutak odvojili od
sveta u kom su droga i oru`je skoro svakodnevne teme. Me|utim, po
zavr{etku letwih kampova, po~ele su da u javnost prodiru vesti o
~udnim “radionicama” izvo|enim u Sremskoj Mitrovici, na Tari,
na Div~ibarama. Deca su, od strane pojedinih “edukatora” bila
podvrgavana poniàvaju}im radwama, raznim bestidnostima i
skarednostima, ~ega, ipak, barem pod pokroviteqstvom dràve, do
sada nije bilo. Ako se odstrane nanosi senzacionalizma, tako dragog
na{oj {tampi i medijima, ostaje ~iwenica da su neki od kampova bili
zloupotrebqeni na krajwe neprimeren na~in za ne{to sasvim drugo
od onoga {to su roditeqi profesori-pratioci o~ekivali. Neka deca
su, pak, rekla da su se u nemoralnim igraonicama “super” opustila i
uìvala, ali to nije ~udno – izvesni edukatori su ba{ i ra~unali na
to da deca u pubertetu vole da probaju “zabraweno vo}e”. Ministar
prosvete Ga{o Kneèvi} je priznao da je u Sremskoj Mitrovici bilo
neobi~nih pojava. Evo wegove izjave: “U jednom momentu igrali su neku
igru “Donesi – donesi” i devoj~ica, da bi u{tedela vreme, umesto da
donese grudwak, {to je naloèno, s vremenom dono{ewa grudwaka se
skupqaju poeni za svoju ekipu, skida taj grudwak. Vreme trajawa mawe
od 30 sekundi. Potpuno zatvoreno mesto, nema vojske, nema nikoga,
klinci su tu, odmah joj dobacuju ne{to, ona se obla~i, i dva mu{karca
koje je ponela atmosfera tako|e se skidaju, isto 30 sekundi ili
mawe, obla~e se i ta~ka. U tom momentu, u tih 30 sekundi niko nije
reagovao. Edukatori, profesori, niko nije reagovao. Ono {to ja li~no
zameram ni{kim nastavnicama je {to nisu reagovale, ali su, gospodo
moja, slikala foto-aparatom. To je pitawe morala, vi{e nego morala
devoj~ice koja je skinula grudwak.” Na pitawe novinara za{to deca u
igri nisu donosila loptu umesto grudwaka, ministar je odgovorio da u
“kampu ima lopti, pa ima i grudwaka” (“Vreme”, 29. avgust 2002.)
Tamara Skroza u istom broju “Vremena” kaè:”U ovogodi{wim letwim
kampovima boravilo je 12 000 dece, a programi su obuhvatili, izme|u
ostalog, i osloba|awe dece od straha od autoriteta, predrasuda
i ograni~ewa”. Dakle, primer iz Sremske Mitrovice samo je
najdrasti~niji, ali i drugde su se de{avale ~udne ve`be, poput one sa
metlom kod mladi}a i rolnom toalet-papira me|u nogama devoj~ice.
(Zanimqivo je napomenuti da su izvo|a~i “edukativnih radionica”
|acima rado pri~ali protiv autoriteta profesora, i ~esto spre~avali
profesore koji su decu doveli u kampove da prisustvuju radionicama).
Od Sawe Pejin, koordinatora iz mitrova~kog kampa, saznajemo i to da
je striptiz-igra bila dogovorena izme|u “koordinatora i edukatora u
kampu, uz prisustvo lekara”, i da su je igrale i prethodne smene, ali
da “nije bilo problema”.
Da li su, i koliko su, epizode iz kampova, koje je Sinod Srbske
Crkve najo{trije osudio, ne{to sasvim slu~ajno, ili kako bi rekao
[ekspirov Polonije – “u tom ludilu ima sistema”? [ta zna~e re~i
novinarke “Prosvetnog pregleda” (6. februar 2002.) B. Stupar: “Narod,
koliko do ju~e, omamqivan vi{e ili mawe ve{to upakovanim pri~ama
o svojoj posebnosti i veli~ini, vekovima zagledan u ~udesno plave,
naj~e{}e zatvorene krugove, zabavqen glancawem i prekrajawem svoje
istorije, sa neuni{tivom potrebom za vo|om, ve~ito spreman da za wim
krene i u seobe i u deobe, narod koji je i najprozirnije (pod)zemaqske
manipulacije umeo da pripi{e zamkama nesklone nam sudbine ili
(ne)razumqivim nebeskim znacima, narod ~esto praznog stomaka,
ali usta punih velikih re~i koje su lepo zvu~ale, ne retko i zve~ale,
narod koji ne voli promene, a opet, sve boje}i se, “samo da ne bude
gore”, lako se prilago|ava svakojakom ìvotu, narod ~esto nesre}an
do bola, a sa neskrivenom potrebom da ga voli ceo svet, na{ao se pred
od{krinutim vratima tog druga~ije ure|enog sveta u kojem ni{ta
nije ve~ito – i vlast, i interesi i emocije su sa precizno odre|enim
rokom trajawa. U tom svetu sve je mawe vredno od jednog obi~nog
qudskog, treba li re}i, zemaqskog ìvota, pa mu je sve i podre|eno.
Taj svet, opet koliko ju~e, kod nas ozna~avan i nevaqal{tinama svake
vrste i u nebrojenim glavama jo{ sinonim za trule` i izrabqiva~ku
bezdu{nost, i sam priznaje da je daleko od idealnog, ali napomiwe
i da dosad nije izmi{qen boqi. Da bismo ga razumeli, ~ini se da
moramo po}i od po~etka, od prvih slova”? Da li novinarka misli da
je svet Crwanskovih “Seoba” ili Vi{wi}eve pesme o po~etku bune
protiv dahija – svet idiota i da su Srbi gomila nesre}nih prostaka
koja ne zna za ~ari tog najlep{eg, jedinog sveta, sveta Zapada, o kome
moramo u~iti “prva slova”? Da li to zna~i da logika punog stomaka i
prazne du{e, maskirana u pri~e o “toleranciji”, “qudskim pravima”, i
sli~no, treba da postane i na{a logika? Zar se u reforme {kolstva
jednog naroda ulazi sa prezirom prema tom istom narodu?
[ta }e biti s na{om {kolom kad u woj pobede “novi ideali”? Da li
}e nam uxbenici biti kao ona kwiìca koja se zove “U pravu si!”,
ako ju je |acima III razreda sredwih {kola ponudio Beogradski centar
za qudska prava, u kojoj, izme|u ostalog, pi{e kako devojke “ne mogu
da zatrudne putem POQUPCA, DODIRA, ORALNOG I ANALNOG
SEKSA” (i to na naslovnoj strani, reklamira “Prosvetni pregled”
od 15. juna 2002.)? U woj, tako|e, postoji tvrdwa da je homoseksualizam
normalna “polna orijentacija”.
Kakve su to “edukativne radionice (opet skorojevi}ko preuzimawe
tu|ih pojmova, novolevi~arskog ameri~kog termina “workshop” koji na
srbskom jeziku izgleda polusme{no-polujadno)? Kakva }e biti uloga
profesora kao “dizajnera ~asa”? Ho}e li deca u {koli u~iti ili }e
to biti “{koligrica”? Na ta i na druga pitawa poku{ava da odgovori
ovaj ~lanak. Nadamo se da }e ~itaocu pomo}i da se razabere u onom
{to nas ~eka, i jo{ vi{e u poku{aju da se spre~i sve {tetno, {to
nam se nudi kao “napredno” (isto kao 1945, kad su prete~e dana{wih
edukatora iz kampova deci mazali usta slaninom da se ne pri~este).
[to se pak ti~e “ubrzawa Srbije”, koje pomiwe DOS-ov Dositej Ga{a,
treba se setiti upozorewa |akona Andreja Kurajeva: “Poziv da se
poùri nije uvek prihvatqiv, pogotovu ako dolazi od grobara”.
Pogled na reforme {kole u svetu

Na{i |aci, koji su odlazili na razmenu u~enika u SAD, uvek su bili
zapaweni nivoom neznawa tamo{we dece, i ~iwenicom da u Americi,
osim privatnih, {kole ne sluè za u~ewe, nego za zaglupqivawe
putem raznih “radionica” i “igraonica”. @iveli bismo u zabludi
kao bismo verovali da su na{a deca u Americi postizala tako
sjajne rezultate zato {to su mnogo pametnija od ameri~ke dece: ne,
nego su na{a deca u~ila klasi~nu {kolu, koja je u SAD, u dràvnom
sistemu obrazovawa, davno ukinuta. Sve je po~elo kroz borbu protiv
hri{}anskog pogleda na svet i hri{}anskog shvatawa morala, a u
ime nove religije – religije humanizma. Tako je Xon Danfi u listu
“Humanist” 1983. zapisao: “Borba za budu}nost ~ove~anstva mora se
voditi i dobiti u u~ionicama dràvnih {kola ~iji nastavnici sebe
jasno doìvqavaju kao propovednike nove vere – vere humanizma...
Ovi nastavnici u sebi moraju vaplotiti istu nesebi~nu predanost
kakvu imaju najtvrdokorniji fundamentalisti~ki propovednici jer
}e oni biti u~iteqi druge vrste, koji }e koristiti u~ionicu umesto
predikaonice da bi ugradili humanisti~ke vrednosti u svaki predmet
koji predaju”.
Ideju tihe, postepene “kulturne revolucije”, kojom bi se ideali
komunizma ostvarili mnogo boqe nego oru`jem me|u prvima je
razradio italijanski komunista Antonio Gram{i, koji se razo~arao
u neuspeh revolucionarnog nasiqa u Sovjetskom Savezu. Gram{i je
govorio da marksisti, ako èle da osvoje Zapad, prvo moraju da izmene
wegovu kulturnu matricu, i tada }e im vlast pasti u ruke kao zrela
vo}ka. On je propagirao “DUGI MAR[ KROZ INSTITUCIJE”, to
jest osvajawe pozori{ta, bioskopa, novina, {kola, fakulteta, radija
(televizije jo{ nije bilo). Sve mora postati oru|e revolucije, i
prevaspitani gra|ani }e je sami pozdraviti.
Gram{i je verovao u “apsolutni istoricizam”, to jest da su moral,
vrednosti, istina, ~ak i qudska priroda, puki proizvodi raznih
istorijskih epoha. Moral je “dru{tveno konstruisan”, i nema eti~kih
normi van odre|enog istorijskog konteksta.
Gram{ijevi srodnici po duhu, pripadnici Frankfurtske {kole,
revolucionarni filosofi Erih From, Teodor Adorno i Vilhelm
Rajh, beè}i od Hitlera, na{li su se u SAD, i ideju “apsolutnog
istoricizma” vrednosti po~eli da, kroz visoke {kole, name}u mladim
Amerikancima. Rodila se, zasnovana na Marksovoj ideji razorne
“kritike svega postoje}eg”, tzv. “Kriti~ka teorija”. Sve je podvrgnuto
sudu, pa i paradigma tradicionalne {kole. [ezdesetosma{ ârls
Rajh je, u “kriti~kom” stilu, govorio da je svaki {kolski ispit “oblik
nasiqa”, da je obavezni ~as fizi~kog – “forma nasiqa”, da je obavezno
prisustvo na ~asu – “forma nasiqa”. Stari, tradicionalni tip {kole
je progla{en “buròaskim” i zasnovan na patrijarhalnom autoritetu
profesora. “Kriti~ki teoreti~ari” su insistirali na ~iwenici da
su osobe odrasle u porodici kojom dominira otac, u kojoj se neguje
rodoqubqe i tradicionalna pobo`nost sklone fa{izmu. Zato je
osnovni ciq nove ameri~ke {kole, zasnovan na horkajmerovsko-
adornovskom pogledu na svet, bio da se deca otu|e od vrednosnog
sistema roditeqa, jer su roditeqi rasisti i konzervativci. Profesor
Alen Blum u sjajnoj kwizi “Sumrak ameri~kog uma” (iza{la i kod nas)
uspeh novolevi~arske reforme pokazuje veoma jednostavno: ameri~ki
sredwo{kolci spadaju me|u najnepismenije na svetu, ali su veoma
osetqivi na pitawe kakvo je, na primer, zaga|ivawe prirode.
Jedna od kqu~nih li~nosti novolevi~arskog uticaja na Ameriku
bio je Herbert Markuze, koji je verovao u revolucionarni
potencijal radikalne omladine, feministkiwa, crnih muslimana,
homoseksualaca, otu|enih i odba~enih iz dru{tva. On je, u kwizi
“Eros i civilizacija”, nastojavao na revolucionarnosti “principa
zadovoqstva”, koji treba usvojiti da bismo postali “polimorfno
perverzni”. Markuze je u “ôveku jedne dimenzije” pozivao na
DIKTATURU U OBRAZOVAWU, a u “Represivnoj toleranciji”
objavqivao “osloba|aju}u toleranciju” koja podrazumeva netrpeqivost
prema svemu desni~arskom i trpeqivost prema svemu {to dolazi s
leva. Vrlo dobro je znao {ta radi: “Tradicionalna ideja revolucije
i tradicionalna revolucionarna strategija su okon~ane. Te su ideje
iza{le iz mode... Ono {to moramo preduzeti je neka vrsta difuznog
i disperzivnog razarawa celine sistema”. To jest, treba “RADITI
PROTIV INSTITUCIJA RADE]I U WIMA” (to sada u Srbiji
~ine pojedinci iz Ministarstva prosvete – “reformi{u}i” prosvetu,
oni je u stvari ubijaju na dugi rok).
Vilhelm Rajh, jo{ jedan “kriti~ki teoreti~ar” (zavr{io, si{av{i sa
uma, u zatvoru), smatrao je da je jedan od na~ina da revolucija pobedi
“seksualno osloba|awe” i rano “seksualno vaspitawe”. Sve ovo }e
razarati tradicionalni brak i porodicu, koji su Marksu i Engelsu
bili trn u oku. I zaista, razorili su je: ameri~ka porodica jedna je od
najrawivijih u svetu, a deci se u {kolama predaje da je homoseksualnost
normalna stvar. âk postoje kwige i za pred{kolsku decu s takvim
sadràjem. Jedna od wih se zove “Tata i wegov cimer”. Wen tekst (re~
je o slikovnici) glasi: “Tata i wegov cimer Frenk ìve zajedno, rade
zajedno, jedu zajedno, spavaju zajedno, briju se zajedno, ~ak se i potuku.
Tata i wegov cimer vrlo su sre}ni skupa. I ja sam sre}an s wima...”
(Midge Decter: “Homosexuality and the Schools”, “The Christian Activist”,
n3/1994.)
Dakle sada znamo {ta nas ~eka ako ne uspemo da odolimo
novolevi~arskom “dugom mar{u kroz institucije”.
Srpski jezik i kwièvnost

Jedan od najva`nijih predmeta za oblikovawe duhovnog i nacionalnog
identiteta jeste materwi jezik i kwièvnost, i zato reformatori
nasr}u na wega. Krajwi ciq je “promena paradigme”: iz programa }e
polako nestati pesme o Kosovskom boju i po~etku bune protiv dahija
(onovremenih predstavnika turskog “svetskog poretka”), ìtije
Svetog Save, “Slovo qubve” despota Stefana, “Manasija” Vaska Pope
i “Nau~ite pjesan” Miodraga Pavlovi}a... Ali, stiù novi sadràji
i nova lektira. Recimo, reformatori su toliko moderni da su u
~itanku za peti razred osnovne {kole ubacili odlomak iz romana o
malom ve{cu Hariju Poteru, za kojim trenutno luduje ~itav svet. I
na{a deca, u svojoj jedanaestoj godini, kao lektiru ima}e kwigu punu
sekta{kog, okultno-satanisti~kog sadràja.
Kona~ni ciq reforme srbskog jezika i kwièvnosti dao je Vigor
Maji}, pomo}nik ministra prosvete, na seminaru u Aran|elovcu 15-
16.3.2002., rekav{i “da je ovaj predmet isuvi{e okrenut istoriji”,
da profesori kwièvnosti “politizuju decu putem emocija”, i da }e
sadràj ovog predmeta od sada biti “jezik komunikacije”. Vigor Maji}
je i zapretio: “I mnoge ve}e nacije su `rtvovale zna~ajne delove
svojih kwièvnosti zarad nekih novih stvari... I ovde }e tako biti,
svi|alo se to nekom ili ne.”
[ta }e biti sa nacionalnom istorijom?

Nad Srbima treba sprovesti “denacifikaciju”. Plan i program
denacifikacije kroz okupaciju izneo je, u ~asopisu “The New Republic”
17. maja 1999, dok su bombe padale na Srbiju, Danijel Johan Goldhagen,
izrekav{i ovakvu misao: “Kriminalci me|u Srbima – Milo{evi},
srpsko rukovodstvo, i oni koji su Albance i Bo{wake kasapili,
proterivali i silovali – morali bi biti ka`weni. Ostali koji
su podràvali kriminalce, A TO JE VELIKI DEO SRBSKOG
NARODA (podvla~ewe V. D.), morali bi biti naterani da shvate svoje
pogre{ke i da se poprave”.
Jedan od osnovnih na~ina “denacifikacije” Srba je izmena wihove
svesti kroz {kolu, {to su, decenijama, radili komunisti sa svojim
“dijalekti~kim materijalizmom” i pri~om o “bratstvu i jedinstvu”,
koja je, sada i ovde, pri~a o “interkulturalnosti”, “toleranciji”
i “suìvotu”. I, uop{te, “prqavi Balkanci” moraju da se mewaju
ako “ho}e u Evropu” (koja }e, ako se ovako nastavi, uskoro biti
totalitarnija od Sovjetskog Saveza, i u kojoj }e demokratski principi
odlu~ivawa biti zameweni samovoqom briselske birokratije i
zlovoqom mondijalisti~ke oligarhije.) Svi Balkanci (naravno,
najvi{e Srbi!) moraju da se mewaju (o ciqevima mewawa videti
izvrsnu studiju dr Bogoquba [ijakovi}a “Kritika balkanisti~kog
diskursa”, Jasen, Nik{i}, 2000.) Plamen Kulinski iz Sofije o tome
veli: (“Republika”, 268/2001.): “Godine 1997. Savet Evrope oglasio je
preporuke da se istorija na Balkanu mora pro~itati na novi na~in
(Setimo se kominterne i wenih pedago{kih zadataka na Balkanu, nap.
red.). SR@ TIH PREPORUKA JE DA SE AKCENT NE STAVQA NA
OSETQIVE MOMENTE RADIKALNE ISTORIJE (podvla~ewe
na{e, nap. red.) U skladu sa wima rodila se ideja o uxbeniku koji
bi akcentovao kulturno-istorijsko nasle|e i me|usobna proìmawa
na Balkanu, ~ak izme|u Bugarske i Turske, a da se uz to izbegavaju
neki od te{kih momenata u na{oj istoriji /.../ Mnogi smatraju da su
neki uxbenici istorije jedan od osnovnih uzroka vekovnih predrasuda
u regionu. Oni su pisani na principu podele na “mi” i “vi”, u wima
fali pojam “zajedni~ki dom”.”
Dubravka Stojanovi}, iz Akademskog odbora nevladine organizacije
Centar za demokratiju i pomirewe u Jugoisto~noj Evropi (sa sedi{tem
u Solunu) misli sli~no, pa veli: “Osnovni nau~ni zakqu~ak na{eg
odbora vrlo je zabriwavaju}i: osnovna {ema na kojoj funkcioni{u
uxbenici istorije jeste podela izme|u nas i drugoga: mi smo istorijski
ispravni, mi nikada ni{ta zlo drugome nismo uradili, mi nikada
nismo vodili osvaja~ke ratove, uvek smo teìli da se oslobodimo
tu|inske vlasti, mi smo hrabri, dostojanstveni, pravdoqubivi /.../
Stvara se mentalitet `rtve, koji sam po sebi nije dobar jer se zapravo
time stvara mentalitet izabranog naroda nad kojim se neprestano, u
nekoj istorijskoj pravilnosti, de{avaju neke vi{e-mawe neobja{wive
pojave, neki zlo~ini, kao da je to neka vrsta usuda. S druge strane,
to vodi u samoizolaciju, vidite sebe potpuno odvojeno od drugih
naroda”, kaè ova istori~arka u “Vremenu”, od 17. maja 2001. Ona
vidi dva pristupa re{avawu sukobqenih pogleda na istoriografiju.
Oba su, svaki na svoj na~in, upotrebqivi. Prvi je onaj koji je
primenio Volfgang Petri~, donedavni okupacioni upravnik Bosne
i Hercegovine, novi Bewamin Kalaj. Po{to “me|unarodna zajednica”
(~itaj: NATO) nije uspela da ubedi Srbe, Hrvate i muslimane (sada
– “Bo{wake”) da promene svoje uxbenike pune predrasuda i mr`we,
“dr Volfgang Petri~, koji je ina~e istori~ar, nemaju}i na~ina da
bilo koju stranu natera na promene, uzeo je uxbenike i sve sadràje
koji su uvredqivi za druge narode ispe~atirao crvenim pe~atima”,
veli dr Dubravka u istom broju “Vremena”. A drugi na~in je ne{to
blaì. Ona nastavqa: “Odbor je izdao zbirku tekstova “Detiwstvo
u pro{losti”, koji bi trebalo da stigne u sve {kole u regionu kao
prate}a literatura uz uxbenike istorije. “Detiwstvo” pokazuje da
kada se taj durbin spusti sa povr{nog nivoa NEKAKVIH RATOVA I
BITAKA (podvla~ewe na{e, nap. red.) na nivo svakodnevnog ìvota,
imamo mnogo zajedni~kog i da se zapravo nedovoqno poznajemo: deca su
masovno bolovala i umirala od istih bolesti, radila vrlo naporno
vi{e sati svakodnevno, slabo su se {kolovala”. Ciq uno{ewa takvih
sadràja je da se “generacijama moè postepeno mewati svest”, ~ime se
“umek{ava dana{wa slika” (“Prosvetni pregled, 10. april 2002).
Skup Centra za demokratiju i pomirewe u Jugoisto~noj Evropi
(ina~e, “Jugoisto~na Evropa” je Hitlerov omiqeni termin za Balkan),
organizovao je gr~ki industrijalac i istori~ar po struci Kosta
Karas, po~etkom aprila 2002. On je, u prisustvu 143 u~esnika iz 16
zemaqa, pre svega balkanskih, rekao da se istorijska shvatawa mewaju,
i da ono {to je danas op{teprihva}eno, sutra ne mora biti tako
(“Prosvetni pregled”, 10. april 2002.). Po{to je istorija Balkana
puna kontroverznih doga|aja i tema (N. N. Pi{e da su to: “genocid
i etni~ko ~i{}ewe, okupacija, otpor i kolaboracija tokom ratova,
ratni zlo~ini, gra|anski ratovi, verski sukobi, poloàj nacionalnih
mawina, poloàj izbeglica”, “Prosvetni pregled”, 24. april 2002.) mora
se na}i mehanizam za zajedni~ki, a nepristrasan, pristup predavawu
osetqivih tema, pogotovu zato {to se deca za wih zanimaju. Treba se
boriti protiv “istorijske mitologije”, “neophodna je mnogo opreznija
interpretacija doga|aja, naro~ito iz bliè pro{losti, mora se
pro{iriti pristup i na}i mesto za druga~ije vi|ewe susedne zemqe
i naroda, kao i za posmatrawe doga|aja iz mnogo {ire nacionalne,
evropske i svetske perspektive”. Mr Aleksandar Glavnik, u istom
broju “Prosvetnog pregleda”, isti~e da srbski i hrvatski istori~ari
moraju izbe}i “zamke jednostranih pristupa”, da bi decu vaspitali
u duhu “demokratije i tolerancije”. Primer kako se to radi ponudio
je nastavnik jedne osnovne {kole iz Zagreba, Kre{imir Erdeqa,
koji pitawe Endehazije sa decom radi na principu “podele uloga”,
“odvajaju}i to pitawe od ~isto politi~kog i ratnog konteksta i
stavqaju}i ga u kontekst svakodnevnog ìvota, nastoje}i da kao
kqu~no pitawe istakne tragi~nu sudbinu srbsko-hrvatske porodice u
ratnom vihoru, izloène pretwama i pritiscima svih mogu}ih vojski
(usta{a, domobrana, partizana, ~etnika). Tinde Kova~-Cerovi},
najblià saradnica sada{weg ministra prosvete, dr Ga{e Kneèvi}a,
istakla je da ovaj skup u Gr~koj ne{to {to doprinosi na{oj reformi
{kole, jer je sada vreme “da se ozbiqno razmisli o tome u kolikoj
meri i na koje sve na~ine se moè modernizovati nastava istorije,
a da se ne konzerviraju izvori i àri{ta konflikata, nego da se
postave okviri koji dovode do socijalizacija na tolerantan na~in”
(“Prosvetni pregled”, 10. april 2002). Najbitniji je “multiplicitet
tuma~ewa i razumevawa – sve se uvek moè tuma~iti iz vi{e uglova”.
Deca }e, kroz grupni rad, shvatati kako nastaje istoriografija...
Kakve sve verzije “multiplikovane istorije” moèmo dobiti ako
pobede reformatori? Aleksandar ]iri} iz Beograda àli {to se u
starim uxbenicima istorije nije moglo saznati slede}e (“Republika”,
268/2001.): “Posebno u osnovno{kolskom obrazovawu se ni{ta nije
moglo saznati o uzajamnim ubistvima i saka}ewima u (“svetorodnoj”)
lozi Nemawi}a, uzrocima i sukobima zbog progla{ewa autokefalne
crkve, razlozima zbog kojih pravoslavni srbski vladari kraqevske i
carske krune traè (i dobijaju) od rimskih papa, na~inu na koji je
Stefan Du{an {irio svoje carstvo, ili kwaz Milo{ svoju autonomiju,
vazalnom statusu Stefana Lazarevi}a prema Turcima i Ugarskoj”.
]iri} ukazuje na opasnost “kosovskog mita” (a ~ega bi drugog? On
je smetao i Turcima, i papistima, i komunistima, a sad, evo, smeta i
“aktivnim gra|anima”), koji veli~a mu~eni{tvo (“carstvo nebesko”),
“samoubila~ki podvig” (Milo{a Obili}a), a osu|uje izdajstvo. Srbska
Crkva je svojom “mitomanijom” naro~ito zavodila srbski narod 1989,
za vreme uspona Milo{evi}a (koliko puta smo od “gra|ana” ~uli ovu
pri~u), kada je nosila mo{ti Svetog kneza Lazara i “nekrofilno
otvarala kosturnice i jame iz Drugog svetskog rata”. Tako ]iri}
naziva sahrawivawe `rtava usta{kog genocida. Po wemu, mo`da
bi “biofilno” bilo ono {to je ra|eno za vreme Tita – da se jame
zauvek zabetoniraju, i da se ne se}amo pro{losti. Zato je za ]iri}a
najve}a opasnost obnova “kosovskog ciklusa” u nekoj “neodre|enoj
budu}nosti”.
Na{i stru~waci za istoriju su, o~ito, re{ili da je prekroje u skladu
sa zahtevima Saveta Evrope i u neskladu sa istorijskim ~iwenicama
i sve{}u srbskog naroda. Za sada su izdali uxbenik o istoriji
detiwstva na Balkanu, iz koga se vidi da su deca u XIX i XX veku na
ovim prostorima ìvela sli~no. Umesto ratova i sukoba – “istorija
detiwstva”. A za{to ne istorija poqoprivrede? Recimo, Srbi i Hrvati
su u XIX veku orali i kopali na isti na~in. Zar to nije sjajan primer
tolerancije u poqoprivredi? Ili u sto~arstvu? Zar nisu mlekarice
iz Bugarske i Slovenije imale sli~an pristup muì? A mogla bi se
napisati i istorija drvose~a, lovaca, pecaro{a, filatelista. Koliko
je sli~nosti bilo izme|u beogradskih i zagreba~kih kafana, u kojima
se pilo crno i belo vino? Pa sjajna istorija doma}eg roka, do po~etka
devedesetih! Koliko sli~nosti! Na kraju, istoriju dràva i naroda ne
treba ni u~iti, pogotovu kad je u pitawu Balkan sa takvim i tolikim
`rtvama. Ministarstvo SRJ za nacionalne mawine ve} je pokazalo
kako se moè ìveti zajedno: u mnogim mestima Srbije organizovali
su degustaciju kola~a koje spremaju razni doma}i etnosi. I svima se
to svidelo. Svi kola~i behu slatki.
Jednom re~ju, opet kao nekad: “Drug je Tito poslao pismo / Da ~uvamo
bratstvo i jedinstvo”. Istorija se zaista, ponavqa: prvi put kao
tragedija, drugi put kao farsa.
”Dveri srpske” 15/2002.
PAPA NA PUTU ZA BEOGRAD I MOSKVU...
Ko je do{ao u Bawaluku?
U Bawaluku je do{ao ~ovek koji je, pored Hansa Ditriha Gen{era,
najzaslu`niji za priznavawe Hrvatske i Bosne i Hercegovine u
avnojevskim, to jest titovskim, antisrbskim granicama SFRJ. Naime,
26. novembra 1991. godine, dràvni sekretar Vatikana uputio je
memorandum OEBS-u u kome se kaè:
“Sveta stolica je mi{qewa da je do{lo vrijeme da se me|unarodno
priznaju Hrvatska i Slovenija i to prije boì}nih praznika.
Narodi tih dvaju republika su slobodno i demokratski izabrali
nezavisnost”.
Zahtevu se odmah pridruìla Gen{erova Nema~ka. Godine 1992,
Vatikan prvi priznaje Izetbegovi}evu Bosnu i Hercegovinu. U to
vreme, patrijarh Pavle je pisao papi, u ime svih srbskih arhijereja,
rekav{i da je poglavar Vatikana priznav{i secesionisti~ku Hrvatsku,
dvostruko odgovoran – “pred Bogom i pred istorijom”, jer “najnovija
nezavisna Hrvatska, po re~ima wenog predsednika dr Frawe Tu|mana,
ne iskqu~uje NDH i period 1941-1945. (sa stra{nim genocidom protiv
pravoslavnih Srba) iz kontinuiteta svoje dràvnosti”.
Time je, pisao je svojevremeno patrijarh Pavle, papa preuzeo odgovornost
za metode Tu|manove Hrvatske i za svaku suzu srbske i hrvatske dece.
Patrijarh Pavle je tada upozorio papu da se usudio da blagoslovi
i osve{ta i sredstva koja su upotrebili nosioci mlade hrvatske
demokracije, “istorijski naslednici nacisti~kog zlo~inca Paveli}a,
pri ~emu su ne malog u~e{}a uzeli i mnogi klirici Rimokatoli~ke
crkve u Hrvatskoj”. Vatikan je nastavio da pomaè Hrvatsku, daju}i
novac za nabavku oru`ja Tu|manovoj vojsci. Godine 1995. papa je od
Bila Klintona traìo da bombarduje Srbe u Bosni i tako “objavi rat
ratu”. Vladika ba~ki Irinej Bulovi} je u svom intervjuu “NIN”-u 20.
juna 1997. papino licemerje opisao: “âk je i sam papa Jovan Pavle
Drugi, povodom ulaska vojske Republike Srbske u @epu i Srebrenicu,
govorio o porazu civilizacije i sramoti ~ove~anstva, ali ni{ta
nije izjavio dok su redovne hrvatske jedinice iz raznih oru`ja tukle
beskrajnu kolonu nesre}nih izbeglica i wihovih neja~i iz Krajine
1995. godine”.
U Bawaluku je do{ao papa koji je blaènim proglasio duhovnog oca
Endehazije, ~lana usta{kog Sabora, nadbiskupa zagreba~kog Alojzija
Stepinca, krivca za pokr{tavawe preko 250 000 pravoslavnih Srba i
vojnog vikara usta{ke vojske, koga je na tu du`nost postavio papa Pije
Dvanaesti (“Hitlerov papa”, po Dejvidu Kornvelu). I Pije Dvanaesti
je progla{en za blaènoga. U Bawaluku je do{ao papa koji se sprema
da beatifikuje nadbiskupa vrhbosanskog Josipa [tadlera, vatrenog
“prava{a” i saradnika okupatorske austrougarske vlasti, koji je
krajem XIX veka intenzivno radio na prevo|ewu bosanskih Srba na
uniju sa Rimom, trude}i se da na sve na~ine onemogu}i delovawe
srbskog mitropolita Save Kosanovi}a.
Zar je onda ~udo {to je Bawaluka ostala nema i {to se pona{ala
kao da papu ne prime}uje? Vladika bawalu~ki Jefrem, verni sin
Svetog Save, nije do~ekao papu na aerodromu, niti je prisustvovao
misi kod obnovqenog samostana Petri}evac, odakle poti~e Miroslav
Filipovi} – Majstorovi}, fra Satana, ~ovek koji je predvodio pokoq
2.300 Srba u selima Drakuli}, Motike i [argovac, kada je ubijeno 500
srbske dece. (Rimokatoli~ka crkva u Hrvata kaè da je fra Sotona
li{en “sve}eni~kog ~ina”. To je istina. Ali, {ta je sa ostalim
usta{oidima u biskupskoj, fratarskoj i ùpni~koj odori? [ta je sa
logorom za kozara~ku decu Jastrebarsko, kojim je rukovodila ~asna
sestra Berta iz reda “svetog Vinka Paulskog”, koja je za mrtvu Srb~ad
govorila: “To je krasno! Podsje}aju me na malog Isusa u vitlejemskoj
{talici”. [ta je sa fra Krunoslavom Draganovi}em, koji je svim
usta{ama omogu}io da pobegnu iz Zagreba preko papinih “pacovskih
kanala” i koga je Tito vratio u zemqu, da tamo mirno umre?)
Papa je, naravno, pri~ao o pomirewu, suìvotu, toleranciji, itd.
âk je i molio za oprost, u svom poznatom apstraktnom pokajni~kom
stilu: “molim Gospodina da bude milosrdan za sve krivice po~iwene
protiv ~ovjeka, wegovog dostojanstva i slobode, pa i od nekih sinova
katoli~ke crkve”. Uverqivo, nema {ta.
Papine posete su uvek imale izvesni geopoliti~ki smisao i zna~aj.
Skrivena poruka ove posete je da Republika Srbska treba da nestane u
jedinstvenoj Bosni i Hercegovini, s obzirom da je navodno zasnovana
na genocidu. (O tome je posredno govorio nadbiskup bawalu~ki Frawo
Komarica, koji je istakao da je bawalu~ka biskupija najstradalnija
od svih hrvatskih biskupija u posledwih 60 godina, a da je naro~ito
stradala u posledwem ratu devedesetih, tako da se sad nalazi “pred
potpunim istrebqewem”.) Dakle, genocidni Srbi su krivi za sve.
Drugi ciq posete je – pribliìti se Beogradu, a, kad se do|e u
Beograd, krenuti u kona~ni pohod na Moskvu, koja se, preko patrijarha
Alekseja Drugog svim silama protivi papinoj poseti, s obzirom
da Rimokatoli~ka crkva, bez imalo stida i srama, osniva svoje
biskupije u Sibiru, prevode}i tradicionalno pravoslavni ìvaq na
katolicizam. Tre}i ciq – jo{ osnaìti “crkvu u Hrvata”, daju}i im
novog “uzoritog blaènika”. Ivan Merc, koga je papa beatifikovao,
nije imao nikakvih sveta~kih dela, a s Bawalukom je povezan samo
~iwenicom da je u woj ro|en (ina~e, ìveo je u Zagrebu). Me|utim, Ivan
Merc je bio odani papista i jedan od osniva~a hrvatske “kriàrske
omladine” koja }e kasnije u}i u usta{ki pokret. Iako nije do~ekao
Paveli}a i Endehaziju, Merc je dao idejne smernice kriàrskim
bratstvima fanati~nih papinih pristalica...
U ~emu je papa uspeo, ostaje da se vidi. Znamo samo da je do{ao kao
neèqeni gost na okupiranu teritoriju, u blindiranom papamobilu;
da je qudima bilo zabraweno da se pojavquju na prozorima; da su
{ahte bile zavarene da atentator ne bi isko~io iz kanalizacije; da
su ga Srbi, okruènog sa ~etiri hiqade policajaca i SFOR-ovaca,
prezreli, jedva ~ekaju}i da se poseta okon~a; da je na misu do{lo 70.000
qudi, ali iz Hrvatske i drugih krajeva Bosne; da srbski episkopi nisu
prisustvovali misi... Sluè}i kod fra Sataninog samostana, papa je
sebi, hrvatski re~eno, “zabio autogol”, jo{ jedan u karijeri... [to je i
zasluìo, naravno.
”BIJELO DUGME” I LAZAREV ZAVET
Svaki Srbin zna {ta je Vidovdan, i zna cenu Lazareve i Milo{eve

krvi; svaki Srbin zna {ta je Kosovo, i koliko je najboqih sinova ovog
naroda ugradilo sebe u slobodu sve{tene kosovske zemqe.
Me|utim, {ezdeset godina vlasti komunista i kriptokomunista,
maskiranih u kvazi-demokrate, u~inilo je svoje. Danas malo Srba zna
{ta je Vidovdan i cenu Lazareve i Milo{eve krvi; i malo Srba zna
{ta je Kosovo, i koliko stradaju oni {to su sad na Kosovu. Samo tako
je bilo mogu}e da koncert “Bijelog dugmeta” u Beogradu na Vidovdan
privu~e vi{e qudi no {to bi ih privukla ikakva manifestacija
podr{ke napa}enoj bra}i na Kosovu, koja danas ìve u nekoj vrsti
konclogora, jedinog takvog u Evropi.
Goran Bregovi}, koji je do pre neku godinu tvrdio da se “Dugme”
nikad ne}e obnavqati, ostav{i bez ogromne koli~ine novca na koju
je navikao, opet je okupio svoje penzionersko dru{tvo i zaigrao na
kartu jugo-nostalgije. I zato su Titov lik i petokraka bili kqu~ni
simboli wegovog beogradskog nastupa. A Srbi su zaboravili da su
Tito i petokraka doveli Srbiju u poloàj u kome se danas nalaze.
Podsetimo se:
1. Tito je, kao agent Kominterne, sprovodio odluku iste iz 1925. godine,
po kojoj Jugoslaviju treba razbiti kao “tvorevinu velikosrbskog
hegemonizma” a, slede}i odluke IV kongresa kominterne, radio na
pomagawu borbe “raskomadanog i razjediwenog albanskog naroda za
nezavisnu i ujediwenu Albaniju”.
2. Tito je sprovodio teze IV zemaqske konferencije KPJ, koja je 1934.
osudila “okupaciju Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Crne Gore, Kosova
i Vojvodine od strane srbskih trupa”.
3. Titova Partija je pozdravqala usta{ki ustanak na teritoriji Like
tridesetih godina XX veka (list “Proleter”, koji je izdavala KPJ, u
28. broju je pozdravio ustanak usta{a protiv “srbskih okupatorskih
snaga”.)
4. Tito je odgovoran za oko 150 hiqada pobijenih Srba, ocewenih kao
“neprijateqi revolucije”; kriv je za “pasja grobqa” u Crnoj Gori, “leva
skretawa” u Hercegovini, masovne likvidacije u Bosni i Srbiji 1944.
i 1945, i za ubistvo oko trista pravoslavnih sve{tenika.
5. Kriv je za Sremski front, na kome je ginula srbska omladina;
6. Kriv je za Goli otok i udba{ke zlo~ine protiv srbske emigracije;
7. Kriv je za Ustav iz 1974. koji je razgradio Jugoslaviju i pripremio
teren za krvavi gra|anski rat 1991-1995.
8. Kriv je za borbu protiv Srbske Pravoslavne Crkve i srbske
istorije...
Prema tome, Tito i petokraka, kojima nas “Bijelo dugme” vra}aju,
najmra~niji su simboli za svakog normalnog Srbina.
Dokaz da nemamo dràvu je bio taj {to je kvazi-vlast kvazi-dràve
odobrila koncert titopoklonika na Vidovdan; dokaz da smo sve vi{e
stanovni{tvo, a sve mawe narod, je dvesta hiqada qudi na koncertu
titopokloni~kih jugonostalgi~ara.
Urazumimo se dok ima vremena!
Uskoro }e biti kasno!
GROM ZAGRME NA SVETOG SAVU
UTEHE BO@JE U VREMENA SMUTNA

(Proro~anstva srbskom pravoslavnom rodu)
I
@ivimo u mutnim, prete{kim vremenima, vremenima tuge i
o~ajawa, besmisla i mnogih duhovnih i dru{tvenih nesre}a. Granica
izme|u dobra i zla u srcu mnogih qudi je i{~ezla, pa se sve vi{e
na{ih bli`wih okre}e zlu kao lak{em na~inu da se postigne neki
ciq u ìvotu: po~ev od materijalnog boga}ewa do politi~ke vlasti.
Vesti koje stiù sa TV ekrana, koje donose radio talasi ili novine
sve su gore i gore: svuda ratovi, katastrofe prirodne i dru{tvene,
zemqotresi, poàri, poplave... Krvava ubistva, od kojih mnoga vr{e
satanske sekte... Porodica se raspada, deca se otimaju roditeqskoj
kontroli, caruje bra~no neverstvo, razvrat i prostitucija svake vrste...
Nije nimalo slu~ajno da se u takvim vremenima qudi pitaju: “[ta nam
donosi budu}nost? [ta }e biti sutra? Kakvi nas doga|aji o~ekuju – da
li }e se stvari izmeniti naboqe ili }e biti jo{ crwe i gore nego do
sad?” Na àlost, zbog duhovne neprosve}enosti ili ravnodu{nosti
prema potrazi za su{tinskim odgovorima na ova pitawa, mnogi se
obra}aju mutnim izvorima astrologije, vra~awa, la`nih proro{tava,
i na taj na~in tonu u jo{ dubqu tamu neznawa. Budu}nost nije ne{to
{to mogu predskazati razni vra~i-poga|a~i; qudski um je nemo}an da
prodre sa one strane vremensko-prostornih koordinata koje nas dele
od sveta ve~nosti. Potrebno je da taj, slab i krhak, ubogi umi} ~ovekov
bude obasjan svetlo{}u koja, kao i svaka svetlost, odozgo silazi, od
Nebeskoga, Ve~noga Uma, od Ve~ne i Nebeske Premudrosti Boìje koja
je ovaj svet i stvorila, prevev{i ga svojom qubavqu iz nepostojawa u
slatku radost ìvota. Nikakvi Nostradamusi, Deda Miloje, Miqe,
Vave, Kleopatre i wima sli~ni nemaju veze sa tom Premudro{}u, jer
ne ìve i ne hrane se wome.
Ko je ta Premudrost Bo`ja koja otkriva Svojim Slugama {ta }e biti
i u~i ih kako da Wu, su{tu Svetlost, dostignu?
Ta premudrost nije niko drugi do Vaplo}eni Smisao, Sin Bo`ji
koji je postao ôvek, Gospod Isus Hristos, i koji je, radi nas qudi
i radi na{eg spasewa, raspet i vaskrsao daruju}i nam ìvot ve~ni.
On je sa Ocem i Duhom Svetim stvorio svet; On, sa Ocem i Duhom
Svetim upravqa onim {to je stvoreno; On zna i po~etak i sredinu i
kraj, i kona~ni ciq svega {to postoji, i otkriva to Svojim vernim
sledbenicima i prijateqima. Jedino takvi qudi mogu biti proroci.
Ruski bogoslov I. M. Koncevi~ kaè ovako: “Kroz proroka se
neposredno otkriva voqa Bo`ja, i zato je wegov autoritet bezgrani~an.
Proro~ka slu`ba je – naro~iti blagodatni dar, dar Duha Svetoga
(harizma). Prorok poseduje naro~iti duhovni vid (prozorqivost).
Pred wim granice prostora i vremena kao da se razmi~u, svojim
duhovnim pogledom on ne samo da vidi sada{we, ve} i budu}e doga|aje,
vidi wihov duhovni smisao, vidi du{u ~ovekovu, wegovu pro{lost i
budu}nost. Takav visoki priziv ne moè a da ne bude spojen s visokim
eti~kim nivoom, sa ~istotom srca, li~nom sveto{}u.”
Po “U~ewu Dvanaestorice apostola” drevnom hri{}anskom spisu,
pravi prorok je onaj koji ima “narav Gospodwu”: pun svetosti, qubavi,
~istote, krotosti i smirewa, a u isto vreme silan u re~i i delu.
Istinski proroci govore Istinu, a ne ~e{u qude po u{ima; istinski
proroci ne uzimaju novac za svoja proricawa, i ne bave se nikakvim
gatawem ({oqa, karte, horoskop, dlan, itd; svako gatawe je, kaè
Crkva, demonska ve{tina). Uz to, proroci nisu puki poga|a~i budu}ih
doga|aja; pre svega i iznad svega, oni su svedoci Bo`jeg prisustva u
jednom narodu i wegovoj istoriji, razobli~iteqi zla i pokvarewa{tva
svojih bli`wih, i oni koji zovu na pokajawe, jer se pribliìlo
Carstvo Nebesko. Kao takvi, oni su veoma neomiqeni tamo gde deluju,
i ~esto bivaju ubijani (prorok Isaija prestrugan je testerom, Jeremija
ubijen kamewem, Jezekiq rastrgnut kowima na repove, Jovan Krstiteq
ma~em pose~en...). Prvog me|u prorocima, o~ove~enu Boànsku Istinu,
Hrista, istinomrsci su na Krstu raspeli.
Gospod svoju voqu ne javqa samo preko qudi, nego i preko ~udotvornih
ikona, raznih znamewa u crkvama i manastirima, vi|ewa koja bivaju
pobo`nim qudima, prirodnih doga|aja i na mnoge sli~ne na~ine. Zato
}emo u ovom izlagawu nekih od proro~anstava Srbima pomenuti i ta
znamewa vremena, daju}i wihovo pravoslavno tuma~ewe.
II
Proro~anstva Starog Zaveta
Kwiga koja nam otkriva voqu Bo`ju i daje pouke kako tu voqu vr{iti
je Sveto Pismo. To je kwiga – svedo~ewe Zaveta (Saveza) Boga sa
~ove~anstvom koje se, kroz Starozavetnu i Novozavetnu Crkvu, Bo`jem
pozivu odazvalo. Tom ~ove~anstvu pripadaju svi pravoslavni narodi,
izme|u ostalih i srbski. Prvi Srbi bili su kr{teni veoma rano, ali
je wihov zavet sa Bogom zape~a}en i potvr|en kona~no dolaskom me|u
wih najve}eg srbskog sveca, prosvetiteqa i u~iteqa, Svetog Save, a
krvqu zape~a}en u Kosovskom boju, pod vo|stvom Svetog kneza (po duhu
i vrlini cara) Lazara. Srbi od tada, hteli to ili ne, u svakom pokolewu
moraju polagati ispit vernosti svom savezu sa Gospodom; u zavisnosti
od odgovarawa na tom ispitu, wihova sada{wost i budu}nost su svetle
ili tamne, blagoslovene ili proklete.
Sveto Pismo Staroga Zaveta, a naro~ito u proro~kim kwigama, o tome
jasno govori upravo na primeru starozavetne Crkve, predhristovskog
Izraiqa, naroda Bo`jeg. Ako to primenimo na na{u sada{wu
situaciju, otkri}emo mnogo toga zna~ajnog {to }e biti jasno svakom
zdravosmisle}em ~oveku.
U kwizi proroka Isaije, Gospod preko wega, Svog vernog sluge,
upozorava Izraiqce {ta }e se desiti sa wima jer su prestali da Ga
slu{aju. Mada “vo poznaje gospodara svoga, i magarac jasle gospodara
svoga”, qudi, najvi{a stvorewa Bo`ja, ne}e ni da ~uju za svog Nebeskog
Oca.
Pre svega, u narodu vlada potpuna anarhija; sve dru{tvene vrednosti su
pogaène: “I da}u im knezove mladi}e, i djeca }e im biti gospodari. I
~ini}e silu u narodu jedan drugome, i svaki bli`wemu svojemu; dijete
}e ustajati na starca i nepo{ten ~ovjek na po{tena” (Is. 3, 4-5). Me|u
Izraiqcima, kao i me|u Srbima danas, po{tewe se ismeva na svakom
koraku; kriminal je dràvni “biznis”, mnogi privrednici se, u ve}oj
ili mawoj meri bave kriminalom, na sve strane se pqa~ka i reketa{i.
Uz to, Srbija, po zvani~nim podacima ima 150.000 abortusa godi{we
(po u~ewu Crkve, abortus je deteubistvo, jer ~im se, spajawem polnih
}elija za~ne telo detiwe, za~iwe se i du{a wegova). Ako se ovako
nastavi, bez ikakvog rata, u Srbiji }e, zbog gubitka trke nataliteta sa
mortalitetom, Srbi do 2020. godine biti mawina u sopstvenoj zemqi.
U Srbiji ima desetine hiqada narkomana. U Srbiji ima na hiqade
zaraènih SIDOM. U Srbiji se, po videotekama moè nabaviti
najgnusnija pornografija, sa prikazivawem svih vrsta izopa~enosti
(incesta, skotolo{tva, itd.). [ta ~eka takav narod, ogrezao u bezakowu,
koji neprestano gazi zakon Bo`ji i ìvi po voqi satane? êka ga ono
{to se naziva KAZNA BO@JA (koja je, vidimo, ve} po~ela).
Najva`nije od svega je da znamo ovo: Sveto Pismo o kazni Bo`joj
govori veoma uslovno, u skladu sa qudskim razumevawem. Bog nikoga
ne ka`wava direktno: On samo dopu{ta, povla~e}i Svoj pokrov sa
bezakonika, da zli qudi àwu ono {to su sa |avolom sejali. U tekstu
“Za{to Bog ne spre~i rat?” Vladika Nikolaj ~itaocima stavqa do
znawa da Bog svakom ~oveku omogu}uje da bude tvorac mira u sebi i
oko sebe ispuwavaju}i Wegov sveti zakon, koji i jeste zakon mira:
qubav prema Wemu @ivotodavcu i qubav prema bli`wima. Nije Bog
kriv kada ga qudi ne slu{aju, pa zbog mr`we i pakla u svojim du{ama,
po~iwu me|usobno da se koqu i ubijaju. On, kao Lekar, daje recept; na
pacijentu je da kupi lek ili da, po svom opredeqewu, uzme otrov.
Kako izgleda ovo na primeru proroka Isaije?
“Tuì}e zemqa i opasti, iznemo}i }e vaseqena i opasti; iznemo}i }e
glavari naroda zemaqskoga. Jer se zemqa opogani pod stanovnicima
svojim, jer prestupi{e zakone, izmjeni{e uredbe, raskido{e zavjet
ve~ni. Zato }e PROKLETSTVO PRO@DRIJETI ZEMQU, i zatr}e
se stanovnici wezini; zato }e izgorjeti stanovnici zemaqski, i malo
}e qudi ostati” (Is. 24, 4-6).
[ta se de{ava sa razvratnim ènama, koje svojom izgledom i pona{awem
mame mu{karce na zlo?
“Jo{ govori Gospod: {to se ponije{e k}eri sionske, i idu opruènih
vratova i podmiguju}i o~ima, sitno kora~aju i zveke}u nogama, zato }e
Gospod u~initi da o}elavi tjeme k}erima sionskim, i otkri}e Gospod
golotiwu wihovu (…) I mjesto mirisa bi}e smrad, i mjesto pojasa
raspojasina, umesto pletenica }ela, mjesto {irokih skuta pripasana
vre}a, i mjesto qepote ogorelina. TVOJI ]E QUDI PASTI OD
MAÂ I JUNACI TVOJI U RATU” (Is. 3, 16-17; 24-25).
Godinama su se Srbi sva|ali sa Bogom; godinama su se nadmetali u
ruèwu Pravoslavqa, vre|awu episkopa i sve{tenika (a posle Drugog
svetskog rata preko 300 sve{tenika srbski komunisti su svojom rukom
ubili), ru{ewu svojih hramova i oltara. Bilo je mesta gde su terali
sve{tenike da “sluè opelo” Bogu (recimo, Poqna kod Trstenika). A
sad, vra}aju li se sad Bogu? Pomalo, mnogo mawe nego {to bi morali.
Koliko puta se ~uje najve}a hula iz usta onih koji su desetle}ima
brbqali da je “religija – opijum za mase”: “Da ima Boga, ne bi nas
ovako zlo sna{lo”. Prorok Isaija takvima veli: “Te{ko onome koji se
sva|a sa tvorcem svojim; crijep sa drugim crijepovima neka se sva|a;
ali ho}e li ko re}i Lon~aru svojemu: {ta radi{?” (Is. 45, 9).
A u kwizi proroka Jeremije sli~no se svedo~i.
Mu{ka pokvarenost vodi u propast: “Jutrom su kad ustaju kao tovni
kowi, svaki rè sa ènom bli`wega svojega. Zato li ne}u pohoditi,
veli Gospod, i du{a moja ne}e li se osvetiti takvom narodu?” (Jer. 5,
8-9).
Bogata{i koji nepravedno sti~u, tla~e}i sirotiwu, prinose svoje zlo
na onu hrpu koja dovodi do kazne Bo`je: “Kao krletka puna ptica, tako
su ku}e wihove pune prevare; zato posta{e veliki i obogati{e se.
Ugoji{e se, sijaju se, mimoilaze zlo, ne ~ine pravde ni siro~etu, i
opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima. Zato li ne}u pohoditi?
– veli Gospod, i du{a moja ne}e li se osvetiti takvom narodu?” (Jer.
5, 27-29).
Krvave ratne katastrofe posledice su umnoènog bezakowa: “I ku}e
}e wihove PRIPASTI DRUGIMA, I WIVE, I @ENE, kad mahnem
rukom Svojom na stanovnike ove zemqe, veli Gospod. Jer od maloga do
velikoga svi se dado{e na lakomstvo (otimawe, nepravedno sticawe,
gomilawe bogatstva, nap. V. D.), SVI SU VARALICE. I lije~e rane
naroda mojega ovla{, govore}i: MIR, MIR a MIRA NEMA (pogledaj,
~itao~e naslove novena, sadràje TV i radio programa, nap. V. D.).
Eda li se postidje{e {to ~ini{e gad ({to se klawahu Titu, Lewinu,
Marksu i Engelsu, {to du{e upropasti{e bezbo`jem, ru{ahu hramove
svoje vere, nap. V. D.)? NITI SE POSTIDJE[E, NITI ZNAJU
ZA STID; zato }e popadati me|u onima koji padaju; kad ih pohodim,
popada}e, veli Gospod” (Jer. 5, 12-15).
Gospod je ka`wavao Izraiqce preko onih naroda ~ijim su se idolima
(la`nim bogovima) klawali kad su od Wega, @ivota i Istinitoga,
odstupili; klawaju se asirskim idolima – do|u Asirci i razbiju ih
u ratu; klawaju se vavilonskim idolima – do|u Vavilowani i odvedu
ih u ropstvo; klawaju se egipatskim idolima – Egip}ani ih napadnu i
pobiju. Srbi su se godinama klawali ameri~kim idolima, i jo{ im se
klawaju: ameri~kom na~inu ìvota i mi{qewa, ameri~koj popularnoj
muzici, ameri~kim filmovima, ameri~kim farmerkama, ameri~koj
koka-koli… Za mnoge od wih Amerika je do dana dana{weg ideal:
raj za tupo sitne potro{a~ke du{ice koje ne vide daqe od nosa i
stomaka. Zar je slu~ajno {to je Gospod ba{ Amerikancima dopustio
da nas napadnu i poraàvaju na sve mogu}e na~ine, da bismo ve} jednom
prestali da se divimo svojim unesre}iteqima? Ali, i daqe, avaj,
mali broj qudi me|u Srbima o tome razmi{qa, a turbo-folk pevaqka
peva:
”Koka kola, malboro, Suzuki,
diskoteke, gitara, buzuki,
to je ìvot, to nije reklama,
nikom nije lep{e nego nama”.
Dok je mu~eni~ki narod u Bosni, Hercegovini i Krajini ginuo, u

Srbiji su se na sve strane veselili, skupqali pod va{arskim {atrama
i predavali svim mogu}im vrstama ludosti. Umesto pokajawa, luda~ko
veseqe; umesto suza i molitve za opro{taj, svadbene bahanalije i
ispra}aji u vojsku. Opet ~ujemo Isaiju, testerom prestruganog istine
radi: “I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da pla~ete i ridate
i skubete kose i pripa{ete kostrijet, a gle, radost i veseqe, ubijaju
goveda, koqu ovce, jedu meso i piju vino, govore}i: JEDIMO I PIJMO,
JER ]EMO SUTRA UMRIJETI (zar to nije ona novokomponovana
pesma: “Uzmi sve {to ti ìvot pruà, danas si cvet, sutra uvela
ruà”, nap. V. D.). Ali Gospod nad vojskama javi mi: NE]E VAM SE
OPROSTITI OVO BEZAKOWE DO SMRTI, veli Gospod, Gospod
nad vojskama” (Is. 22, 12-14).
A zato vreme razne Miqe i Vave laù i obmawuju narod, pri~aju}i mu
bajke o miru i napretku i blagostawu. Preko proroka Jeremije opet
govori Gospod: “Ovako veli Gospod nad vojskama: ne slu{ajte {ta vam
govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svojega
srca, ne iz usta Gospodwih. Jednako govore ONIMA KOJI NE MARE
ZA ME (dakle, nepobo`nom narodu koji ne ide po zakonu Wegovom,
nap. V. D.): Gospod je rekao: ima}ete mir; i svakome koji ide po mislima
srca svojega govore: ne}e do}i na vas zlo (…) Evo Me na te proroke,
veli Gospod, koji diù jezik svoj i govore: On veli” (Jer. 23, 16-17;
31).
U ratu mogu pobediti samo POBO@NI NARODI. âk i ako imaju
privremeno preimu}stvo nad neprijateqem, pobeda se bezbo`nima
ne}e dati: “Ovako veli Gospod: ne varajte se govore}i: oti}i }e od nas
Haldejci (Amerikanci danas, nap. V. D.); jer ne}e oti}i. I da pobijete
svu vojsku haldejsku, koja }e se biti sa vama, i da ih ostane nekoliko
rawenika, i oni }e ustati iz svojih {atora i spaliti taj grad ogwem”
(Jer. 37, 9-10).
Sveti Sava je, drè}i Besedu o pravoj veri na Spasovdanskom saboru u
@i~i 1221. kada je svog brata Stefana krunisao za prvog srbskog kraqa,
molio sunarodnike da se, “poloìv{i svu svoju nadu na Boga, drè pre
svega vere Wegove”, tj. Pravoslavqa. Danas se, sa nekad svete srbske
zemqe, zemqe osve{tane krvqu tolikih mu~enika, u nebo nad Srbijom
diù “molitve” raznoraznih sekti, od subotara i Jehovinih svedoka,
preko Hare Kri{ne i budista, do raznih okultista i satanista. Kako
je mogu}e da bude dobro narodu koji decu nije nau~io Hristu, pa se sad
ta ista nesre}na deca obra}aju Kri{ni, Budi, raznim guruima i crnim
magovima? “Oj kukavno Srbstvo uga{eno”, zakukao bi, sa Vladikom
Wego{em, svaki poboàn i po{ten ~ovek, gledaju}i {ta se de{ava
svuda oko nas. Pogazili smo zavet Svetog Save i Svetog kneza Lazara,
zavet sa Hristom, za nas raspetim i vaskrslim. Zar je ~udo {to smo
pogaèni?
III
Me|u Srbima je bilo Bo`jih qudi koji su od Wega, Svevide}eg, dobijali
otkrivewa o budu}nosti. Postojala su naro~ita narodna proro~anstva,
koja su qude u doba turske vlasti krepila, svedo~e}i im o blizini
kona~nog oslobo|ewa. Tako je Kara|or|e bio predvi|en kao “kraq u
opancima”; {to se, pak, daqe budu}nosti ti~e, prorican je, u skladu
sa biblijskim svedo~ewima o posledwim vremenima, veliki napredak
tehnike i op{ta moralna kvare`. Me|u onima koji su sazirali
budu}nost, danas su naro~ito ceweni Tarabi}i. Originalni zapisi
wihovih re~i, po svemu sude}i, nisu sa~uvani. Ono {to je objavqivano
kao “kremansko proro~anstvo” izgleda jako sumwivo, naro~ito {to je
u posleratnim izdawima insistirano na tome da su Tarabi}i Tita,
najve}eg srbskog krvoloka, predvideli kao oslobodioca Srbstva
(wegov znak se, tobo`, dobija kada se pogleda jezgro prese~ene jabuke
– a tamo je petokraka). Neki zanesewaci, poput Mili}a Stankovi}a
(samozvanog “od Ma~ve”) lik nekog tarabi}evskog “angela Mihaila”
pripisali su pojavi Mihaila Gorba~ova, upropastiteqa Rusije. Sve
u svemu, ovakva izdawa Tarabi}a, kao i wihova tuma~ewa, krajwe su
problemati~na, i ne treba im posve}ivati veliku pa`wu.*
Hajde da se okrenemo pravim proro~anstvima i otkrivewima.
Proro~anstvo blaène Stojne

Blaèna Stojna (monahiwa Efimija) bila je podvi`nica u manastiru
Devi~u na Kosovu, tamo gde su mo{ti ugodnika Bo`jeg Svetog Joanikija.
Bila je velika podvi`nica i molitvenica, a zbog toga {to je narod
pozivala na pokajawe i o~i{}ewe grehova zvali su je “Pokajanije”
i mnogo je voleli. We su se, kao suda Bo`jeg, pla{ili i okolni
zulum}ari, – Arnauti. Iza ove divne slu{kiwe Bo`je ostala su neka
proro~anstva, koja je u svojoj kwiìci “Blaèna Stojna” (Osmi tom
sabranih dela) pribeleìo Vladika Nikolaj (Velimirovi}). Prvo
proro~anstvo uputila je mati Efimija ministru prosvete Kraqevine
Srbije, Qubi Kova~evi}u, koji je jednom do{ao u Devi~. Tada mu je
Stojanka kazala: “VI U SRBIJI PSUJETE BOGA, NE DR@ITE
POSTOVE, NE IDETE U CRKVU! PROPA[]ETE! Ti, kao
ministar treba da zabrani{ vre|awe Boga i gaèwe zakona Bo`jeg”.
Kao kazna za tada{we grehe narodne, do{ao je Prvi svetski rat, u kome
je preko milion Srba izgubilo ìvot.
Jednom je sve{tenik, po imenu An|elko, pitao Blaènu Stojnu
ho}e li se Srbi ikada osloboditi i ujediniti. Ona mu odgovori:
“ZBOG OVIH NA[IH SUZA SRBIJA ]E SE OSLOBODITI I
RA[IRITI SE…” – u vreme Blaène Stojne (1815-1895.) Kosovo je
jo{ bilo pod Turcima i Srbi su od Arnauta mnogo zuluma trpeli. Ova
zavetna zemqa srpska oslobo|ena je 1912.
“AL ]E SAMO TRI GODINE CAREVATI…” – To je bila sloboda
od 1912 do 1915. godine.
“PA ]E NASTATI PROPAST, TE NIJEDNO SELO SRBIJA
NE]E IMATI, NIJEDNO SELO, SINKO…” – ovde su prore~eni
uàsi austrougarske okupacije 1915-1918., kao i stradawa Srba u
Prvom svetskom ratu.
“POSLE OVOG VREMENA, VRATI]E SE PONOVO, I BI]E
CARSTVO SRPSKO VE]E OD DU[ANOVOG”. Teritorija koju je
Srbija dobila kao jedna od dràva pobednica u Prvom svetskom ratu
zaista je bila ve}a od teritorije Du{anovog carstva.
“ALI, SINKO MOJ, AKO NE BUDE POKAJANIJA, I AKO SE
SRBI NE VRATE BOGU I NE PRESTANU PSOVATI I HULITI
NA SVETIWE, PROPA[]E I TO ]E TAKO PROPASTI DA
SE VI[E ZANAVEK NE DIGNU”. Re~ je o propasti u Drugom
svetskom ratu, pod Titom i komunistima i wihovim dana{wim
bezbo`nim potomcima. Ova propast je posledica narodnih grehova
pre Drugog svetskog rata, ali i potowih, sve do sada. Ostaju}i uporni
bogoodstupnici, Srbi sebi zape~a}uju sudbinu i idu u ve~nu propast.
Vi|ewe u Jerusalimu 1930. godine

Pre Drugog svetskog rata, Gospod je, Duhom Svojim Svetim, zapalio
me|u Srbima plamen bogomoqa~kog pokreta, svenarodnog hri{}anskog
preporoda na ~ijem je ~elu stajao Vladika Nikolaj. U zemqi Srba bilo
je preko pet stotina bogomoqa~kih bratstava oko kojih su se okupqali
qudi pokajni~kog i molitvenog nastrojewa. Oni su uglavnom bili
jednostavni i sa sela, kao negda ribari, apostoli Hristovi. Takvim
du{ama Bog je davao istinska otkrivewa. Jedan poklonik Groba
Gospodweg imao je u Jerusalimskom hramu 1980. godine ovakvu ~udesnu
viziju o Bogomoqa~kom pokretu u Srbiji. Evo svedo~ewa o toj viziji:
“Na Veliku subotu zano}ili smo u hramu na Grobu Gospodwem. Cele
no}i smo se molili Bogu, kako je ko umeo, znao i èleo, po svome
ose}aju i razumu. Ja sam se molio Bogu da sa~uva na{u zemqu, te da i
meni u woj bude dobro, jer sam znao, ako ne bude dobro na{oj dràvi,
ne}e biti ni meni dobro. U jednom trenutku osetih dobro da sam
dobio duhovnu inspiraciju i da mi se otvori{e vid i sluh. U tome
videh sotonu koji se|a{e na prestolu svom kao car, okruèn svetlo-
tamnom zatvorenom bojom i nepreglednom svojom pratwom. Uze neki
rog u vidu trube i zatrubi. Glas mu be{e ogroman, ja~i od grmqavine
i po~e doletati mno{tvo raznih ìvotiwa, a najvi{e crnih ptica i
qudi, te pokri{e gotovo ceo prostor oko wega u vazduhu. Ja ~uh glas
wegov, i on izre~e zboru ove re~i: “Sinovi pakla, danas je sve~ani
dan, jer pobedismo pravoslavnu Rusiju, kao i druge narode. Wihove su
stare{ine u na{im rukama, samo se poneko od wih jo{ pomalo bori.
Ali se u Srbiji vidi neka mala zastavica i nad wom se nalazi Mati
Raspetoga. Ja sam wenim vo|ama dao na{u nauku i nau~io sam ih da se
otimaju za zemaqsko bogatstvo da bi zaboravili duhovno, te sam uspeo
da ih u tome dobro zavedem. Oni rade za na{u stvar boqe nego {to se
moè o~ekivati.
No, Raspeti Hristos, na mesto ovih, uzeo je neke proste qude iz naroda,
i razvio je opet zastavu eno opet u Srbiji i dao im je za vo|u Majku
svoju, kao najmiliju i najodaniju.
Sinovi moji, sinovi pakla! Pazite da sa wima sve{tenici wihovi
ne krenu, jer ako odu sa wima, izgubi}emo narod i Raspeti Hristos
}e pomo}u wih sve od nas opet povratiti, i mi }emo svi ponovo
morati i}i u ve~ni ogaw. Produìte svoje delovawe na sve{tena
lica, ulivajte im u razum gordost, slavoqubqe, me|usobne raspre i
pohote, a pred narodom pretvarajte se i sami kao da ste sve{tenici i
radite sve protiv vere u delima da bi time narod {to vi{e omrzli sa
sve{tenstvom i na taj na~in ga odbili od Crkve. Nastojte da se narod
ne ispoveda i ne pri~e{}uje, jer ga tako Raspeti Isus ne}e {tititi
od na{eg uticaja.
Sada na posao ustajte, da taj pokret {to pre uni{timo u narodu.
Wihove stare{ine }e nas i same pomo}i da se to {irewe spre~i, jer
su mi takvi pomogli da i Raspetoga Hrista uklonimo sa sveta. Moji
su ve} dobili dozvolu od vlasti, da verne sebi privuku na neki na~in,
tek da se {to pre uni{ti Pravoslavqe u toj malenoj Srbiji, koja mi
je jo{ znatan otpor.”
Jedan re~e iz gomile: “Sve bi to i{lo lako, ali {ta }emo da radimo sa
slavom Srbinovom, jer ih ona silno {titi od na{eg uticaja?” On im
re~e: “Kada bezakowa wihova preovladaju, presta}e da slave; i slava
}e sama pobe}i od wih. Dok ih ona ~uva, dotle je nemogu}e ni du{e
wihove posle telesne smrti sasvim pridobiti.”
Drugi glas ~u se iz gomile: “[ta }emo ~initi da im spre~imo glasove
i vezu s nebom? Kako }emo im omesti to da ih Raspeti ne obave{tava
o na{im planovima, jer {to vi{e mi radimo, sve im vi{e Raspeti
uliva jevan|eqsku re~, te se ~itava pobuna u narodu diè protiv
nas.” On im sada re~e: “Naredi}u wihovim stare{inama da im zabrane
skupove i razgovore, pod izgovorom da je to na {tetu wihovog ugleda da
{ire Jevan|eqe oni koji ga ne razumeju i une}u mr`wu me|u wima {to
ve}u i u~ini}u da wima ohladni qubav te ne}e razumeti i ono {to
im bude govoreno. Naredi}u svima mojim slugama koji mene slu{aju
da sve glasove sa neba oglase za moje delo, i na taj na~in svet ne}e
verovati ono {to bude ~uo i ono {to mu bude govoreno. Svet }e ceo
biti zaveden i pa{}e u pohotqivost, to mo}no na{e oru`je. Tako }emo
sasvim ugasiti qubav u svetu i otkloniti to najja~e oru`je Raspetoga
koje se jo{ ponegde nalazi. Uspeo sam u tome {to sam uni{tio post.
Qubav sam zamenio mr`wom, a post pohotqivo{}u”…
Ovaj vidoviti haxija video je i slede}e:
“Na Bogojavqewe 1932. video sam pri molitvi u svojoj ku}i Nebeske
prilike na isto~noj strani sa mno{tvom grbova raznih dràva. Svi
behu crnim florovima pokriveni, ali se ipak wihovi {areni delovi
unekoliko raspoznavahu. Me|u wima be{e srbski grb tako|e u crnini,
samo u wemu behu dva slova S. S. veoma svetla, {to u drugima ne videh
ni u jednom. Ja upitah: “[ta to zna~i?” Jedan mi glas re~e: “Ovo su
grbovi mnogih dràva, ve}ih i mawih koji su se izjedna~ili. Samo je
na srpskom grobu ostalo ne{to malo svetlosti. Borba je sada fizi~ka
i duhovna tolika da se i to malo svetlosti moè ugasiti.” No, ja spazih
jednu osobu koja staja{e nad srbskim grobom i izgleda{e mi kao da ga
ra{irenim rukama pokriva{e i od ne~eg brawa{e.”
Vi|ewe Marije Bogoverne
U svom predavawu “Svetlo istine”, Dimitrije Qoti}, “politi~ar s
krstom”, kako ga je zvao Vladika Nikolaj, zabeleìo je slu~aj, divan i
pou~an, sedamnaestogodi{we slu{kiwe Bo`je sa Dinare koju je narod
prozvao Marija Bogoverna. Wena vi|ewa i pouke su i danas, kao i za
vreme Drugog svetskog rata, kad je ova Hristova devica propovedala,
zna~ajna za srbski narod. Vladika Nikolaj se nosio mi{qu da o woj
napi{e ~itavu kwigu, ali, na àlost, nije stigao.
Marija je ro|ena i odrasla u siroma{noj porodici. Majka joj je rano
umrla, a surova ma}eha ju je stalno terala da radi te{ke poslove.
Devojka je bila vrlo pobo`na, i najteè joj je padalo kada je nedeqom
bivala primorana da sa ocem ide na wivu, umesto u hram Bo`ji, na
Svetu Liturgiju. Zbog toga je mnogo plakala i tugovala. Jedne nedeqe,
otac joj be{e prilegao pod drvo, da se malo odmori. U taj ~as ona ~u
poziv: “Marija, jesi li budna ili spava{?” Drvo pod kojim se odmarala
se zatreslo i obasjalo ~udnom svetlo{}u. U wemu Marija ugleda
Presvetu Bogorodicu. Ona je ute{i i pou~i, uputiv{i je da slu{a
svoje roditeqe, da se Boga boji i da se wemu moli, a da u crkvu ide kad
moè. Presveta joj je rekla da }e imati i tri vi|ewa.
Jedno od wih bilo je slede}e. Prelaze}i preko mosta, usred bela dana,
videla je puno èna i devojaka koje u crnini peru krvav ve{, sme{ten
u malim koritima. U svaki ve{ bilo je ubodeno se~ivo, no`, na kome
je stajalo slovo “U” latinicom (usta{a). Ovo je Marija videla pre
Drugog svetskog rata i pre no {to su PAVELI]EVI MONSTRUMI
DO[LI NA VLAST U HRVATSKOJ.
Kad je rat po~eo, Marija je i{la po Dinari i na narodnim saborima
propovedala pokajawe.
Znala je, iako nepismena, ~itave delove iz Svetog Pisma napamet.
Narod ju je slu{ao i plakao. Marija je stigla i do vojvode Mom~ila
\uji}a i on je u woj prepoznao Bogom poslato ~eqade. Ona je vojvodi
govorila da je srbski narod, iako malobrojan, veliki pred Bogom po
zadatku i misiji koja mu je od Gospoda odre|ena. A ta misija je – BITI
UZOR HRI[]ANSKE VRLINE DRUGIM NARODIMA, biti
lestvica pobo`nosti kojom }e se i drugi narodi popeti u Carstvo
Boìje. Srbi taj zadatak nisu primili, i pohulili su na Gospoda –
zato su tako uàsno postradali u Drugom svetskom ratu.
Govorila je \uji}u i ovo: “Vi ste u~ili Bogosloviju! A na{ Kraq,
na{a sirota! Odveli ga tamo, odveli ga tako daleko! ZNATE, ON NE
MO@E DOBRO DA VLADA AKO NE SVR[I BOGOSLOVIJU, PA
ONDA DA VLADA”. Rekla je i ko moè da spase na{ narod: “Na{ narod
ne}e spasiti ni lordovi (to jest, Englezi, Evropqani, tzv. saveznici),
ni lotrovi (lotrovi su probisveti, tj. bezbo`ni komunisti). NI
SRPSTVO GA NE]E SPASITI. SAMO JEDINO GA HRISTOS
MO@E SPASITI.”
Gledaju}i u ~etni~ku zna~ku na kapama, Marija je rekla: “Trebalo bi
da imate kokardu na kojoj bi u sredini bio veliki krst, a sa wegove
desne i leve strane jo{ po jedan mawi, i oko wih slova SSSS. KRST
]E VAS SPASITI!
Posle susreta sa \uji}em, oti{la je da propoveda pokajawe
partizanima. Rekli su joj da }e je bezbo`nici ubiti, ali je Marija
spokojno odgovorila da ne}e biti ubijena. [ta je kasnije sa wom bilo,
jedino Bog zna.
”Hilandar”, Boì} 1995/1996.
GRMQAVINA NA SVETOG SAVU 1995. GODINE
Godina 1995. je sav srbski rod opomenula velikom grmqavinom po svim

na{im zemqama; uz grmqavinu, i{lo je i nevreme, kao nedvosmisleni
znak prisustva Bo`jeg i opomene Bo`je. âk su i stari, paganski
narodi, koji nisu znali za istinitog Boga, svojim vrhovnim bogovima
(Zevsu, Jupiteru, Indri, Perunu, Toru, itd.) davali oblast muwe i
groma kao po preimu}stvu boànske opomene i boànskoga oru`ja. I
taj znak je svako mogao da vidi i ~uje, samo ako je hteo da otvori o~i
i u{i. Grmqavina je na Svetog Savu zabeleèna u narodnoj pesmi o
po~etku bune na dahije 1804. godine:
” Tre}u sveci vrgo{e priliku,

Grom zagrmi ia Svetoga Savu,
Usred zime, kad mu vreme nije,
Sinu muwa na âsne Verige,
Potrese se zemqa od Istoka,
da se Srbqi na oru`je diù,
al se Srbqi dignut ne smjedo{e”...
Svuda je grmelo: i u prestonici, i u provinciji, i nije bilo kraja koji

za tu grmqavinu nije ~uo.
U Beogradu, gromovi su pogodili Sabornu crkvu, u kojoj je sluèna
Liturgija; Saveznu skup{tinu; avalski TV i radio–toraw.
Bila je to velika, neporeciva opomena Bo`ja.
Za{to u crkvu?
Zato {to je osim ~asnih, Bo`jih izuzetaka, mno{tvo Srba, od vernika
do jereja, pa i arhijereja, zaboravilo evan|elski ideal i zavet
spasavawa qudskih du{a. Neki sluè Bogu podvojena srca, boje}i
se vlastodràca ovog sveta, a ne Wega, Sveca Izraiqevog; drugi
su ogrezli u tamu izdaje pravoslavne vere pod maskom “hri{}anske
qubavi”; ima sve{tenika koji se pona{aju kao zanatlije koje misle
vi{e o zaradi nego o du{i, svojoj i svoje pastve; mnogi Srbi koji sebe
smatraju pravoslavnima su raslabqeni i retko gore duhom, sluè}i
Hristu, i jo{ idu kod vra~ara i gatara, a vera im je krhka i nemo}na.
U Saveznu skup{tinu grom je ga|ao zbog svih politi~kih laì
kojima smo prisustvovali u posledwih nekoliko godina, zavo|eni za
Gole{–planinu i ostavqani na wenim najvi{im, ledenim vrhovima,
da umremo od politi~ke studi i prevara vlastodràca, ~iji je jedini
ciq bio pun trbuh i puna kesa.
U toraw za prenos TV i radio-emisija na Avali grom je udario da
bi opomenuo tvorce programa za “|avoqu kutiju” (tako je televiziju
proricao Sveti Kozma Etolski stotinu godina pre no {to su je
prona{li) da vi{e ne varaju narod la`nim vestima, da ga ne truju
otrovnim filmovima i ne zaga|uju gnusnom i varvarskom turbo–folk
i sli~nom muzikom.
Bog je, sa Svetim Savom, Srbe pozivao na oru`je: na duhovno oru`je
pokajawa, molitve, posta, ispovesti, Pri~e{}a, na oru`je smirewa
pod silnu ruku Wegovu i idewe za Istinom Wegovom.
Dva-tri dana o ~udu se pri~alo, a zatim se sve nastavilo: svako je
oti{ao svojim starim putem. A puta Bo`jeg malo se ko setio i malo
je ko na wega stao.
I do{la je stra{na 1995: pala je, 1. maja, kada su bezbo`nici u Srbiji
slavili praznik rada (za |avola rade svi koji Bogu ne rabotaju),
Zapadna Slavonija, i u usta{kim rukama obreo se Jasenovac, sa
sedam stotina hiqada srbskih mu~enika iz Drugog svetskog rata
nesahrawenih na hri{}anski na~in. Nismo bili dostojni mu~eni~ke
zemqe jasenova~ke... Pala je Kninska Krajina, pala Lika, pao Kordun
i pala Banija, zemqe na kojima su Srbi ìveli jo{ pre Sredweg Veka
(Srb se, recimo, pomiwe u IV veku!), i u usta{kim se rukama obreo
manastir Krka. Nismo bili dostojni dalmatinskoga Kosova... Izdat je
narod srbski u Bosni, u ime “mira” (koji }e, ako se ovako nastavi, biti
mir srbskog grobqa)... Reke izbeglica su potekle prema Srbiji, dok su
Srbi iz Srbije slu{ali turbo-folk i nastavqali da se ludiraju... A
vlastodr{ci su nastavili da govore o miru, i televizija je nastavila
da laè...
Nisu hteli da ~uju Svetog Savu.
SNEG NA VASKRS 1996. GODINE
Onoliko koliko je Gospod ve}i od Svetog Save, toliko je

upozorewe na Vaskrs 1996. godine ve}e od upozorewa na Savindan
1995. godine; jer je Sveti Sava, najdivniji Srbin ikada ro|en, ipak
samo sluga Bo`ji i usvojeno ~edo Oca Nebeskoga; Vaskrsli Hristos
je Bog Koji je postao ~ovek, sa Ocem i Duhom Svetim Tvorac neba i
zemqe, jedan od Svete Trojice. Da nije Hrista, ne bi bilo ni Svetog
Save; da nije Vaskrsa, koji slavimo kao dan pobede @ivota nad smr}u
i Svetlosti nad tamom i Istine nad la`ju, ne bi bilo ni Savindana,
ni Vidovdana, ni Nikoqdana, ni \ur|evdana, ni Aran|elovdana
– niti jednog drugog praznika. Zato je srce moralo da boli svakog
pravoslavnog Srbina sa ove strane Drine kad je video kako u wegovim
zemqama pada sneg za najradosnije crveno slovo u kalendaru – dane
Hristovog Vaskrsewa. A padao je 1996, i to mnogo, vejavi~ki, zimski.
Vi|eno je pravo nevreme kome su prethodili lepi i topli dani Strasne
sedmice. Nedeqa, Ponedeqak i Utorak Vaskrsa – bili su pod snegom.
Na Cetiwu je besnela sne`na oluja, sa muwama i gromovima.
Crkva Bo`ja Vaskrs opeva kao “Praznik nad praznicima i Slavqe
nad slavqima”; veli: “Sada se sve ispuni svetlo{}u, nebo i zemqa i
preispodwa, da praznuje sva tvar ustajawe Hristovo, u kome se utvr|uje”
(dobija kona~ni ciq, kona~nu potvrdu smisla svog postojawa.) A
srbski Vaskrs 1996. bio je tama i vejavica: kao da je Hristos odvratio
Svoje Lice od nas ne èle}i da gleda bezakowa qudi kr{tenih, a
nedokr{tenih, koji Ga svakodnevno vre|aju bestidnim mislima, re~ima
i delima. I kad su tri dana Vaskrsewa pro{la, kad je vaskr{we crveno
slovo oti{lo iz kalendara – opet je prolep{alo, kao da se ni{ta nije
desilo.
A jeste. îni se da su i ptice i leptirovi i gora i voda vi{e osetile
vaskr{wu opomenu nego qudi kojima je ona bila poslata da ih
urazumi.
[ta moèmo o~ekivati u budu}nosti? [ta osim nesre}e?
Neka svako sam razmisli neka se svako sam upita: “Zbog kojih grehova
mojih i moje porodice bi vejavica na Praznik nad praznicima? [ta
da u~inim da bih se popravio, da bih umilostivio Gospoda? [ta da
u~inim da ne propadnemo kona~no i bespovratno?”
A kad shvati, neka se pokaje, ispovedi, duhovno otrezni i po~ne
pobo`no da ìvi, spreman da od Oca Nebeskoga dobije i {ibe za svoje
nevaqalstvo; jer, koga Bog voli, onoga i kara, i bije svakog sina koga
prima, veli se u Svetom Pismu.
ZA[TO PLAÛ NA[E IKONE?
Ve} desetinama godina ikone u pravoslavnim hramovima pla~u,

raspe}a liju miro, a ponegde i krv potekne. Neverne Tome ne veruju,
nau~nici vr{e analize i kaù: nemogu}e, ali istinito!
Iz drveta ikone teku mirisne suze, ~iji je sastav istovetan sastavu
qudskih suza, sa jo{ nekim sastojcima koji se ne daju analizirati, jer
nisu od ovoga sveta.
Najvi{e pla~u ikone u Americi, tom svetskom sredi{tu
antihristovskog bezakowa i nepravde, gde, po podacima policije,
godi{we bespovratno nestane na hiqade dece i omladine, koja
velikim delom bivaju `rtvovana u satanisti~kim obredima i gde, od
1966., postoji zvani~no registrovana “crkva satane”.
Plakala je Majka Bo`ja u albanskoj pravoslavnoj crkvi u îkagu;
iz ikone Majke Bo`je Iverske u ku}i Kana|anina Josifa Muwoza,
pravoslavnog [panca, od 1982. te~e celebno miro (Muwoz je, od strane
jednog zlikovca, ubijen u jesen 1997; tek posle smrti saznalo se da je
bio tajni monah).
Pla~e ikona Hristova u crkvi Svetog Jovana, isto u Americi...
U mestu Cicero, dràva Ilinois, u antiohijskoj pravoslavnoj crkvi,
Bogorodica lije suze. Tako i na drugim krajevima sveta.
Iz raspe}a u mestu Maunt Pri~ard, Australija, te~e miro od leta
1994.
Bogorodi~ina ikona u Kopenhagenu, u hramu Ruske Zagrani~ne Crkve,
proplakala je po~etkom 1995.
Pla~u ikone po Rusiji, gde se krajem osamdesetih u Lvovu na ~udesan
na~in ukazala Presveta Bogorodica i najavila budu}a stradawa.
U Gr~koj, iz jedne Hristove ikone u Atini potekla je krv, a iz druge
suze; iz ikone Svetog Arhangela Mihaila miro.
Godine 1997. iz raspe}a u hramu Solunske mitropolije potekla je
krv...
Iz ikone Svetog Nektarija Eginskog u hramu blizu policijske
akademije u Atini potekla je krv. Ima jo{ puno sli~nih primera, i
ko zna koliko }e ih tek biti.
Carstvo Boìje pla~e nad gre{nim i u tamu potonulim rodom qudskim.
Bog je Qubav, i On je stalno briàn radi na{eg spasewa: kad vidi
kako Ga qudi svojim delima gone, On ih na razne, a uvek prvo ne`ne,
o~inske na~ine opomiwe. Jedan od tih na~ina su i suze i krv koji
se pojavquju na svetim slikama Hrista i Bogorodice. Majka Bo`ja je
àlostiva Mati ~itavog roda qudskog: zar da ne rida gledaju}i ratove
i ubistva, silovawa i sve mogu}e vrste zlo~ina, kojima ~ove~anstvo
uga|a satani, a ne wenom Sinu, Spasitequ sveta?
I kod Srba je bilo i ima znakova Bo`jeg prisustva, i to veoma mnogo;
samo Srbi o~i zatvaraju, i, kako kaè jedna bogomolni~ka pesma: “Ali
narod ne haje, za grehe se ne kaje”. Zato na{a nesre}a traje.
Evo nekoliko znakova i opomena Neba koji bi, da su na pravi na~in
prime}eni i primqeni, sigurno pomogli potomcima Svetog Save da se
opamete i vrate Hristu.
Krajem sedamdesetih godina, u doba {iptarskog divqawa na Kosovu, u
predelu u kome se nalaze Visoki De~ani bilo je veliko nevreme, i grom
je udario u krst kupole manastirske crkve. Vatra je ispunila ~itav
hram. Najvi{e plamena je bilo oko }ivota Svetog kraqa Stefana
De~anskog. Ni{ta nije o{te}eno, ni }ivot, niti bilo {ta u crkvi.
Iguman onda{wi, otac Justin (Tasi}) o ovome je odmah obavestio
nadle`nog episkopa, potoweg Patrijarha srbskog g. Pavla.
Iste godine, u selu Medna kod Mrkowi} Grada, ~etvrte nedeqe
Velikog posta, pri kraju Svete Liturgije pred sve{tenikom koji je
sluìo i trojicom starijih qudi, ~lanova Crkvenog odbora, sveti
antimins se tri puta sam otvorio i sklopio (na antiminsu se sluì
Sveta Liturgija.) O ovom je izve{ten i nadle`ni vladika i Sveti
Sinod. Episkop ra{ko-prizrenski Pavle, dana{wi Patrijarh, rekao
je tada da ovaj doga|aj najavquje veliko stradawe. Zbivawa u Bosni to
potvr|uju.
Godine 1990. na zavesi oltarskih dveri u manastiru Studenici pojavila
se suza u oku Svetog Save. Neki su je protuma~ili kao obi~nu mrqu
od vlage, ali je bila re~ o pravoj, i to krvavoj suzi. Otac ovog naroda,
zaboravqen i odba~en od svoje dece, plakao je nad wihovom krvavom
sudbinom u skoroj budu}nosti.
U zimu 1991, u Sabornoj crkvi u Beogradu, iz raspe}a Hristovog kraj
ulaznih vrata, trnovog venca na Wegovom ~elu i rane na rebru poteklo
je miro.
Rat i patwe Srba u Hrvatskoj najavio je slede}i doga|aj.
U prole}e 1991, pred po~etak nesre}e, u ku}i Srbina iz Bjelovara
desilo se da je kopija Ikone Majke Bo`je Lepavinske (iz manastira u
blizini Krièvaca), koja je preìvela usta{ko bombardovawe 1943,
po~ela da se krstoliko kre}e po zidu. ûdu je prethodila iznenadno
zablistavawe sobe koja je bila u mraku (~ovek je sedeo i gledao TV, a
svetla su bila uga{ena), kao i paqewe kandila samog od sebe. U sobi
se stalno ose}ao miris ruìnog uqa. ûdo krstolikog kretawa ikone
uo~ili su mnogi, a potvrdio ga je i Mitropolit zagreba~ko-qubqanski
g. Jovan. Uskoro po~iwe raspe}e Srba – Slavonaca, Kraji{nika,
Banijaca, Korduna{a, Li~ana. Vi{e nema Srbske Krajine, osim u
tu`nim uspomenama izgnanika i istorijskim dokumentima...
Mala crkva manastira Savina, u Herceg Novom, 1992. i 1993. bila je
svedok plakawa Hristove ikone; na Blagovesti 1992, u parohijskoj
crkvi u Sevojnu, zaplakala je ikona Bogorodi~ina. Plakala je 1989.
godine kopija Trojeru~ice u Slancima nadomak Beograda... Nebo se, u
prole}e 1993, nad Radovawskim lugom, mestom gde je ubijen Kara|or|e,
àrilo ~itave jedne no}i, a mnogi, nikom neshvatqivi zvuci, dopirali
su odnekuda... I, naravno, u kobnoj 1995, godini izdaje Srbe sa one
strane Save i Drine, kad su, u ime “mira”, prodate stotine hiqada
nesre}nika od beogradskih “mirotvoraca”, grmelo je na Svetoga Savu,
“usred zime, kad mu vreme nije”. Dva-tri dana se o tome pri~alo, a
zatim se pre{lo na svakodnevno veselo bezumqe i sitan, mi{ji ìvot
koji ne vidi daqe od nosa i stomaka.
[ta nas ~eka?
Svakom razumnom ~oveku jasno je da nas ne ~eka ni{ta {to bi se moglo
nazvati radosnim doga|ajima. Predstoji stradawe mo`da nebivalo u
dosada{woj srbskoj istoriji. Na{a Crkva je, preko svojih vi|enih
qudi, a naro~ito Patrijarha Pavla, pozivala Srbe na pokajawe, na
post, na molitvu, na ispovest, na Sveto Pri~e{}e. Odazvali su se neki,
ali u veoma malom, neznatnom broju. (U Beogradu, u svim hramovima,
nedeqom na Liturgiji te{ko da bude vi{e od tri do ~etiri hiqade
qudi! U prestonici od dva miliona stanovnika samo toliko qudi se u
nedequ, dan Bo`ji, mole Bogu. A gde su ostali?)
Krajwe je vreme da se prenemo. Jer, ve} pomenuti znaci, pored toga
{to nas upozoravaju na blizinu propasti u koju sebe vodimo odri~u}i
se preda~kih zaveta, Krsta âsnog i Slobode Zlatne, u isti mah nam
govore koliko Bog zaista voli Srbe, i koliko je Wemu i Wegovim
ugodnicima stalo do nas. Ako se pokajemo i urazumimo, jo{ ima nade.
“Stavio sam pred vas ìvot i smrt, pa izaberite”, govorio je Gospod
preko proroka Mojseja.
Daj Boè da izaberemo ìvot!
BOG NE PLA]A SVAKE SUBOTE
Tako kaè na{ narod. To jest, Bog ne uzvra}a zlo~incima odmah

po{to zlo~in izvr{e, ali im uzvra}a po pravdi Svojoj ~im vidi wihovu
nepokajivost. Kada nas je NATO bombardovao 1999. godine, mogli smo,
me|utim, da vidimo i brà Bo`ja uzvra}awa.
Krenimo redom.
Ameri~ki i nema~ki avioni (istih onih Nemaca koji su nas
bombardovali aprila 1941. godine) ga|ali su me|unarodni putni~ki
voz u Grdeli~koj klisuri, kada je poginulo 55-oro qudi, a 26-oro bilo
povre|eno. Istog dana i istog ~asa sru{io se most u Vupertalu u
Nema~koj, kada je ~etvoro poginulo i 47-oro bilo teè ozle|eno. Do
tada se tako ne{to nema~kom vozu nikad nije desilo. Istog tog dana,
kada su nema~ki mediji s ponosom javqali kako je bombardovana srbska
rafinerija u Pan~evu, i kada se otrovni oblak {irio ka Beogradu, u 14
~asova kod Hamburga se dogodila stra{na nesre}a, u kojoj se prevrnula
cisterna sa amonijakom, a otrovni gasovi se nezaustavqivo {irili
dvadesetak kilometara uokolo.
Na Hitlerov ro|endan, 20. aprila 1999, ameri~ki mediji su javili kako
srbski vojnici igraju ragbi glavama {iptarskih beba. Istog dana, u
Kolumbiji, glavnom gradu Ju`ne Karoline, jedne od dràva SAD, dva
osamnaestogodi{waka upala su u svoju {kolu i ubila dvadeset pet
|aka i dve nastavnice a zatim digla ruku na sebe. Bili su simpatizeri
nacizma.
Surdulica je bombardovana 27. aprila, i trista ku}a je sru{eno do
temeqa. Poginulo je {esnaest nevinih qudi; od toga – jedanaestoro
dece. Istog dana, u Teksasu tajfun je ubio vi{e od sto osoba, i celo
jedno naseqe sru{io do temeqa.
Kada je 3. maja bombardovan Beograd, i kada je pogo|ena bolnica “Dr
Dragi{a Mi{ovi}”, prekinuto je svetlo, tako da su se deca ra|ala pod
sve}om, a nije bilo struje ni na intenzivnoj nezi. Tog dana u molitvenom
domu luterana u Lineburgu (koji su, kao nema~ka evangelisti~ka
“crkva”, podràvali bombardovawe), pao je plafon; ~etvoro qudi je
poginulo, a tridesetak lak{e i teè raweno.
U Novom Sadu je 7. maja 1999. bombardovana rafinerija. Na Rajni
kod Kelna tada se zapalio nema~ki tanker “Avanti” pun nafte. Od
eksplozije su pucali prozori na zgradama u okolini. poginula su dva
~lana posade, o{te}en jedan most, a {teta je bila vi{e od milion
maraka.
Posle bombardovawa ambasade Kine u Beogradu, kada su ~etiri
slu`benika poginula, na jugu SAD survao se u provaliju autobus.
Poginulo je dvadeset troje qudi, a sedamnaest je te{ko povre|eno.
I u Engleskoj su se de{avala znamewa – po zavr{enom bombardovawu,
na èlezni~koj stanici Padington u Londonu sudarili su se vozovi,
kada je poginulo oko 140 putnika. Turska, ~ija je vlast uìvala u
bombardovawu Srbije, imala je stra{an zemqotres. Zlo~ini NATO-a
bili su vaistinu satanisti~ki: oni su Srbe bombardovali na wihove
velike praznike. Most na Bistrici u Grdeli~koj klisuri ga|an je
na drugi Vaskrs, a na Trojice su bombardovali Varvarin, kada je na
mostu poginulo {esnaest qudi. (U iste dane, u Arkanzasu, odakle su
bile NATO-ubice, Bil Klinton i general Vesli Klark, do{lo je do
avionskog udesa, kada je poginulo preko 140 qudi.)
[ta sve to zna~i? Da li je Bog osvetnik nevinim qudima (Nemcima,
Amerikancima, Englezima, Turcima) koji su stradali u ovim
doga|ajima zato {to su wihove zlikova~ke vo|e nasrnule na srbski
narod? Mnogo puta smo rekli, i ponavqamo: Bog Se “sveti” tako {to
dopu{ta da qudi àwu ono {to sa |avolom seju. A, kako kaè Sveti
Nikolaj @i~ki u “Ratu i Bibliji”, Bog ~esto ka`wava narode zbog
grehova wihovih vo|a. Jer, svaki narod ima vo|e po svojoj veri i meri.
To je zakon nad zakonima.
A {to se Srba ti~e, wima je, u toj istoj kwizi, Vladika poru~io:
“Pobeda u budu}em ratu uslovqena je pokajawem. Koji se narod bude
najpre pokajao, zavapio Bogu i popravio, on }e, ako uop{te bude u{ao
u rat po Bo`jem promislu, pobediti. To moè biti i jedan od malih
naroda, ~ijoj se malenkosti i neukosti (naravno, u evropskom smislu)
mogu smejati veliki i kulturni.” Kao {to je u svom tekstu “Neobi~na
podudarnost” (Pravoslavni misionar 1/2000.) zapisao episkop
{aba~ko-vaqevski Lavrentije: “Mi se ne radujemo ovom stradawu isto
tako nevinog stanovni{tva u drugim narodima zbog greha wihovih
vo|a. Ali nas ~udi da su pojedine svetske vo|e i politi~ari bili
toliko duhovno zaslepili da nisu prime}ivali uzro~nu vezu sa svojim
nedelima”.
I jo{ ne{to kao poruka Srbima. Kad je bombardovana ambasada Kine,
bila je razorena i galerija “Paleta”, vlasni{tvo Radmile Vasi}.
Evo {ta je tom prilikom doìveo i posvedo~io An|elko Mitrovi}
iz Beograda: “Stanujem trideset metara od Kineske ambasade. Kad
jer ambasada pogo|ena, svo staklo u stanu mi je popucalo. Sve je jo{
gorelo. Uzeo sam baterijsku lampu i krenuo da obi|em centar. Kad sam
se popeo stepenicama, video sam stra{an prizor. Svi izlozi na ovom
krilu bili su razbijeni. Sr~a na sve strane. Do{ao sam do galerije
“Paleta” i prenerazio se – jedino su na woj sva stakla ostala ~itava, a
iza wih, kao an|eo ~uvar, posmatrao me Beli an|eo. Nijedna figurica
u izlogu ni za milimetar nije bila pomerena. U ~udu sam se poklonio
An|elu koga slika predstavqa i triput se prekrstio”.
Dakle, Srbi – to vam je sva nada; beli arhangel Gavrilo, svedok
Vaskrsewa Hristovog, koji u Mile{evi pokazuje grob iz koga je Gospod
ustao. Samo ta vera vas moè spasiti, i samo ìvot po toj veri. Sve
ostalo je zabluda.
1999-2006.
ZA[TO PLAÊ SVETI SAVA?
Uvod
Potpisnik ovih redova pripada poraènim snagama. Dodu{e, ne
snagama poraènim na Osmoj sednici Saveza komunista Srbije (jer
one sada, maskirane u “aktivne gra|ane”, dominiraju na{oj javnom
scenom), nego onim snagama ~iji je poraz po~eo 1789, u doba Francuske
revolucije, a zavr{en 1917, u doba boq{evi~ke revolucije. Naravno, to
je poraz hri{}anstva kao istorijsko-politi~ke sile, a ne poraz Crkve
kao Tela Hristovog, koja je u krvavom 20. veku dobila najvi{e mu~enika
i ispovednika, postradalih od komunista. Crkva je u pro{lom veku
pobedila Hristom; ali, pravoslavni hri{}ani (i hri{}ani uop{te)
su zauvek potisnuti na margine dru{tvenih i politi~kih zbivawa, i
tamo }e ostati sve dok politika ne prestane, u Dan Drugog Dolaska
Onoga koji }e pojavom Svoga prisustva i dahom usta Svojih pobediti
posledweg i najve{tijeg politi~ara u istoriji – antihrista, la`nog
mesiju u zlu ujediwenog ~ove~anstva. Sve do tada, hri{}ani }e biti
goweni, prikriveno i otvoreno, ali nemilosrdno, i na to se, iako nije
nimalo prijatno (blaga re~!), treba pripremiti svim svojim bi}em.
Ono u ~emu ìvimo, i u ~emu }emo tek ìveti, ako “me|unarodna
zajednica” (eufemizam za izbaciva~e osiroma{enog uranijuma na
prostore “zemaqa bez zakona”) u|e u Srbiju sa svojim tenkovima (a u}i
}e recimo kroz “Partnerstvo za mir”) jeste “otvoreno dru{tvo”. Zapad
je to dru{tvo, na tenkovima, hteo da nam donese jo{ 1999, ali 5. oktobra
naredne godine, uprkos svim podr{kama sa strane, i ~iwenici da je
Zapad imao svoje qude u “legalnim” strukturama opozicije, Sam narod
svrgao je reìm Slobodana Milo{evi}a, pokazav{i svest i savest
koju, siguran sam, nijedan evropski narod u takvoj situaciji ne bi
pokazao. Po{to nije mogu}e da se Srbi sami oslobode (to su varvari,
i, re~e Dejvid Gompert, “virus koji treba uni{titi”) i da sami sobom
vladaju (zar stalne krize u DOS-u to ne pokazuju?), “me|unarodna
zajednica” }e im u tome pomo}i. I Srbija }e biti pod “budnim okom”
te zajednice. To jest, od Crkve, preko Vojske, do dràvnih ustanova
bi}e wihove kontrole, Solane, Petri~i, E{dauni, [tajneri, Vokeri,
sva ta elita “vrlog novog sveta”. A denacifikacija }e biti sprovedena
sistematski i bez pardona. Iz {kola }e “leteti” Sveti Sava, Wego{,
Marko Kraqevi}, vojvoda Stepa i sli~na “bratija” koja nas vra}a u
“mra~ni sredwi vek” netolerancije i nemogu}nosti “suìvota”; iz
vojske }e leteti neposlu{ni oficiri, a oruàne snage }e biti na
ivici gladi (mo`da nam vrate pu{ke M-48, jer {ta }e nam oru`je kad
idemo u hipi-pacifisti~ku “Europu”, kojom vladaju {ezdesetosma{ka
deca cve}a, poput Solane i Jo{ke Fi{era). Crkva }e dobiti mesto
koje joj “pripada” – to jest, zape}ak; pojavqiva}e se u medijima samo
kad treba da u~estvuje u ekumenskim hepeninzima. A fanatici, poput
potpisnika ovih redova, koji tvrde da milo{evi}evci nikad nisu
bili srbski nacionalisti, i koji smatraju da na{ pravoslavni ciq
nije Velika nego Visoka Srbija, i{~eznu}e iz javnog ìvota. Bi}e
ukloweni zbog navodnog “govora mr`we” (od strane onih koji su nas
bombardovali “govorom qubavi” u vidu osiroma{enog uranijuma).
Ali, posledwi goniteqi Crkve i Hri{}ana nisu naivni. Oni ne}e
goniti qude koji druk~ije misle, pi{u i govore na ideolo{kim
sudovima. To }e imati suprotan efekat. Ako je ~ovek na sudu kao
pravoslavni Srbin, ili srbski nacionalista, to prema wemu moè
izazvati simpatije nedenacifikovanog “varvarskog stanovni{tva”
okupirane Srbije. Zato }e mediji pripremiti teren: qude koji se ne
slaù da budu parije Novog poretka (kako taj pojam poznato zvu~i, ~ak
mu i br~i}i katkad izrastu na, naizgled, mladom licu) proglasi}e za
narko-dilere i trgovce oru`jem. A sve }e to mo}i da se vidi na TV-u
(nezavisni mediji su spremni, zar ne?). Uz malu pomo} kompjuterske
tehnike i digitalne montaè, vide}ete pravoslavne sve{tenike ili
vernike kako navodno diluju drogu, trguju oru`jem i spremaju se da
dignu u vazduh ambasadu neke od zemaqa “me|unarodne zajednice”. I
tako }e se suditi “pravoslavnim fundamentalistima”. Kao u Sovjetiji
tridesetih godina Staqinovog veka: qudi Crkve su na sudu bili
kao osniva~i “teroristi~kih }elija monarho-fa{isti~kog pokreta
usmerenog na ru{ewe poretka u prvoj dràvi radnika i seqaka”.
Tekst pred ~itaocem daje povod za razmi{qawe na tu temu. îtajte
ga dok vam u goste ne do|e “me|unarodna zajednica” i dok vam sud za
denacifikaciju ne zapleni ovu kwigu kao dokazni materijal.
Znamewe
Na bdeniju u ruskom hramu u Rimu, gde su sluìla dva ruska i jedan
srbski sve{tenik iz Trsta, proplakala je ikona Svetog Save koja se
nalazila na zidu gde su ikone srbskih Svetaca (Srbi u Rimu nemaju
svoj hram, nego im duhovno uto~i{te pruàju bra}a Rusi). To se desilo
ba{ uo~i Savindana 2002, a na{a {tampa je vest stidqivo prenela.
Naravno, odmah se ~uo glas da tu nema “nikakvog ~uda” – jednostavno,
bilo je mnogo qudi, a hladno, i do{lo je do kondenzovawa vodene pare,
pa su to, u stvari, te “suze”. Ni{ta sli~no se, me|utim, nije desilo ni
sa jednom drugom ikonom u hramu, a o~evici su novinarima stavili do
znawa da je Sveti Sava zaista plakao.
Sli~no upozorewe prvog oca i u~iteqa srbskog imali smo na Savindan
1995, kad je “usred zime, kad mu vreme nije”, grom grmeo po svim srbskim
zemqama i Krajinama, i tri puta ga|ao: jednom u Sabornu crkvu u
Beogradu, drugi put u policijsku antenu na palate “Beogra|anka”,
a tre}i put u avalski TV-toraw preko koga su {irene RTS-laì.
Svaki iskren pravoslavni Srbin znao je da to nisu nimalo dobra
znamewa. I zaista, te godine pale su u Tu|manove ruke Slavonija i
Barawa, Lika, Kordun i Banija, kao i cvet srbske slobode kroz vekove
– Kninska Krajina. Reke izbeglica potekle su prema Srbiji; potoci
krvi proliveni su u ime “lijepe wihove”, a po nare|ewu “vrhovnika”
Tu|mana i uz pomo} “me|unarodne zajednice” (kakav neàn naziv za
neronovske mu~iteqe naroda Svetog Save!). Te godine bombardovani su
Srbi u Srbskoj; te godine potpisan je dejtonski “mir srbskog grobqa”.
Onda je Sveti Sava grmeo, a sad pla~e. I pla~e u Rimu.
[ta li to zna~i? I ho}e li ga “kondenzacija vodene pare” (a u stvari
kondenzacija ìvog bola na{eg najìvqeg Sveca, koji je u Bogu
@ivome besmrtan) ikom i{ta zna~iti? Iako nismo proroci, svim
pravoslavnim Srbima je jasno da Sveti Sava ima mnogo razloga za
plakawe nad svojim gre{nim potomcima. Krenu}emo redom, od Crkve,
preko dràve, do {kole – jer sve to nam je utemeqio i ka Bogu uputio
sin Nemawin, visokovrhi hrast srbskog Hri{}anstva.
Duhovni rat
Malo pre tog doga|aja, u Asiziju, gde se nalaze zemni ostaci Frawe
Asi{kog, papa Ivan Pavao II predsedavao je “molitvi za mir” svih
svetskih religija – od rimokatolika, preko protestanata, do induista,
budista i indijanskih {amana-neznaboàca. Bilo je ~ak i nekih
pravoslavnih, ~ak i nekih Srba. A Sveti Sava nije hteo papinu krunu
za brata, niti se papi ikad obratio kao duhovnom poglavaru (pisao
mu je kao “papi velike rimske dràve”), niti je kad posetio Rim,
iako je, na svojim pokloni~kim putovawima, to mogao. Nije pro{lo
ni mesec dana od Savinih suza kada je u Beograd stigao kardinal koji
je izrazio sna`nu papinu èqu da poseti Srbiju i Srbski narod.
Dakle, Sveti o~e Savo, u tvoju zemqu ho}e da kro~i onaj koji je za
sveca proglasio vojnog vikara usta{ke vojske, Alojzija Stepinca,
nazvav{i ga “mu~enikom za vjeru” – papa Ivan Pavao II. Mo`da si zbog
toga plakao, zajedno sa Svetim vladikama Platonom, Savom, Petrom
i Dositejem, sve{tenomu~enicima \or|em i Brankom i starcem
klepa~kim Vuka{inom koje je Sveti Sabor Srbske Crkve 2000. uneo
u kalendar jer postrada{e od usta{kih kriàra, tog “predzi|a
kr{}anstva”? Do}i }e papa koji se moli Stepincu… Mo`da zato
rida{ sa onih milion mu~enih u Endehaziji, koji su “du{e pobijenih
za rije~ Boìju i svjedo~anstvo Jagwetovo” (Otk. 6, 9)? Je li to cena
za ulazak u Europu? Treba li da prodamo du{u da bismo imali koji
evro vi{e? Znam, optuì}e me za “govor mr`we”; budne o~i ~itaju
{ta pi{em. Zato se odmah ogra|ujem i velim: papa moè, kao poglavar
dràve Vatikan, koji kuje svoj evro, da do|e u posetu kome ho}e iz
{iroke koalicije, one na vlasti, na{ih “dràvotvoraca”; moè
da do|e i svojim vernicima. Ali, zar }e ga primiti oni arhijereji
koji starca Vuka{ina posvedo~i{e kao Sveca (jer on to jeste), papu
koji je Stepinca za sveca proglasio? I ovo nema nikakve veze s
mr`wom prema rimokatolicima u Srbiji: hvala Bogu {to na{ narod,
uprkos pojedinim izrodima, nikog ne mrzi, i nema ni{ta protiv
rimokatoli~ke veronauke u {kolama i prava da na{i sugra|ani rimske
vere slave svoje praznike po svom kalendaru. Jer, i u sredwevekovnoj
Srbiji rimokatolici su imali svoje crkve i sve{tenstvo, samo im je
bilo zabraweno da Srbe prevode u pokornost papi. Verujemo Bogu i
Svetom Savi: na{i episkopi }e biti ispovednici, i papa ne}e do}i.
Dràva
Sveti Sava je, na @i~kom saboru 1221, kruni{u}i pravoslavnom
krunom svog brata Stefana, Srbiju u~inio nezavisnom i slobodnom
Kraqevinom. A {ta je sad sa wegovom dràvom? Ho}e li ova
biti wegova? Kada je 1918. godine stvorena ona dràva koja je, po
Svetom Nikolaju @i~kom, bila “prkos Bogu i Svetom Savi”, i kad
je Svetosavski Zavet pogaèn radi paganskog me{trovi}evskog
“vidovdanizma” i {trosmajerovskog jugoslovenstva, tada je i po~ela sva
na{a propast. Slavila je ta dràva i Savindan i “[trosmajerovdan”
u {kolama, prave}i se da ne zna da je Josip Juraj [trosmajer, biskup
|akova~ki, bio za Jugoslaviju pod Habzurbzima i Vatikanom. I tada,
te nesre}ne 1918, po~ela je antiistorija Srba. U prvoj Jugoslaviji
poru{eno je mnogo od onog {to su zidali svetorodni Nemawi}i kroz
teoduliju (slu`bu Bogu svih, od kraqa do sebra). Ni rat 1941-1945.
nije nas opametio, ni Jasenovac, ni “sto za jednog” nas nisu dozvali
sebi. U oktobru 1944. u Srbiji se ustoli~io ~ovek iz nigdine, koji
nas je u nigdinu i odveo, ~ovek za koga se ne zna ni da li je bio Josip,
ni da li je bio Broz. Samo se zna da mu se pevalo”Druè Tito, mi ti
se kunemo/da sa tvoga puta ne skrenemo”. Zaista, nismo ni skrenuli
– po{to je to bio put u pakao, na{li smo se na dnu istog. Tito je bio
anti-car Du{an, sa antisrbskim “Du{anovim carstvom” zvanim SFRJ.
Okruèn svojim seizima i izme}arima, uveden u Srbiju na sovjetskim
tenkovima i sa êr~ilovim “blagoslovom”, on je bezakowe proglasio
za zakon ìvota obeskorewenog naroda. Pobiv{i najboqe, proterav{i
najumnije, pohapsiv{i najhrabrije, ostale je podmitio, pa se u zemqi
Dembeliji pevalo: “Alaj volem ovaj reìm/plata ide, a ja leìm”. Kada
je umro, “carstvo” je po~elo da se koleba i cepa – wegovi seizi i vazali
potukli su se oko plena, i do{lo je do raspada anti-Du{anovog carstva
na feude. (Osim Alije Izetbegovi}a, koji je od mladosti bio ube|eni
muhamedanski fundamentalista, svi “akteri jugoslovenske drame”,
od Ku~ana, preko Tu|mana, do Gligorova bili su verni sinovi Tita i
Partije). Tada se u Srbiji pojavio anti-knez Lazar, koji je na la`ni
Vidovdan 1989, kada je odbio da se pri~esti i celiva mo{ti Svetog
Kneza, poveo narod za sobom. Sluè}i se nacional-boq{evi~kim
metodama, Kompartiji poznatim od Staqinovog obra}awa narodu sa
“bra}o i sestre!” i koketirawa s crkvom dok rat ne pro|e, Milo{evi}
je sve dràvotvorne ideje i simvole, kao i ogromnu narodnu energiju,
potro{io bore}i se za sebe, a tvrde}i da “glavu daje, Krajinu ne daje”.
Zapad ga je u tome svesrdno podràvao, nazivaju}i ga “jakim ~ovekom
sa Balkana” i “dejtonskim mirotvorcem”, a kad je postao nepotreban
– uzvratili su mu NATO-bombardovawem i Hagom. Posle anti-Lazara,
dolazi vreme anti-despota Stefana Visokog. Po{to se srbska kr{tena
istorija, kao u ogledalu, sada naopako odraàva u postistoriji koja
ùrno hita ka antihristu, vladaru u zlu ujediwenih nacija budu}eg
Novog poretka, moèmo pretpostaviti {ta }e nam biti. I to veoma
jednostavno: bi}e sve suprotno od onoga kako nam je bilo za vreme
Lazarevog sina Stefana, koji je, iako dvostruki vazal, ma|arski
i turski, uspeo da sa~uva duhovnu i dràvnu samostalnost Srbije,
i da je proslavi “Slovom qubve” i Manasijom, ~uvaju}i svoj narod
od propasti. Dana{wi anti-Stefani, (a mnogo ih je, i u koaliciji
su) rasproda}e srbsko ime i imawe, i to budza{to – od fabrika
do zemqe. Sve }e biti na prodaju, i svi }e biti na prodaju. Umesto
pravoslavnog ja~awa nacije (ne kao plemena “krvi i tla”, nego kao
Zaveta sa Hristom) bi}e izvr{ena “denacifikacija”. Umesto Titovog
“verbalnog delikta” (nije bilo tako davno kad su qudi leàli u apsu
zbog “Oj, vojvodo Sin|eli}u”) bi}e uveden krivi~ni paragraf koji
ka`wava “govor mr`we” (to podrazumeva da se ne sme re}i: “Ja sam
normalan Srbin, pravoslavne vere, otac porodice, i volim svoj narod,
ne mrze}i druge”). Ko se zgadi zbog legalizacije perverzwa~kog braka,
mora}e u zatvor, jer {iri HOMOFOBIJU (Zar mi da zaostajemo
za EUROPOM? Dosta je “prqavog” Balkana! EUROPA ZDAJ! A
EUROPE nema bez pederskog braka!). Za to vreme, u Srbiji umire
(svake godine) tridesetak hiqada qudi vi{e nego {to ih se rodi! Za
to vreme, Srbija ima preko 50.000 zvani~no registrovanih narkomana
(optimisti tu broju mnoè sa dva, a pesimisti sa ~etiri). Sirotiwa,
otpu{tena u ime “transparentne tranzicije”, luta}e, gladna i bosa,
zemqom u kojoj }e mo`da i vazduh biti oporezovan. Mediji }e pri~ati o
donacijama i investicijama onih koji su, bombardovawem, ovoj {a~ici
jada na~inili {tetu od 30 milijardi dolara. “Samo vi, deco, radite
svoj posao”, re}i }e majka Srbija “transparentnim tranzicionim
politi~arima”, koji }e joj sa sme{kom pri~ati kako je Svetska banka
sa Me|unarodnim monetarnim fondom (da, ~itao~e, to su oni {to su
“usre}ili” Argentinu!) “pozitivno evaluirala” na{e rezultate… A
Bil Gejts }e nam pokloniti sto kompjutera, za Vladu…
Pla~e li zato Sveti Sava? Pla~e li zato {to ne mogu da zvone zvona
na wegovom hramu, jer nemaju kome? Raduje li se on {to }e “tranziciona
koalicija” da mu hram svetosavski zida, a da ru{i sve ono {to je on
Zakonopravilom postavio, mole}i Srbe da “svu nadu poloè na Boga
i drè se prave vere Wegove” (@i~ki Sabor, 1221)?
[kola
Pla~e li osniva~ srbske {kole i ve~ni na{ u~iteq zbog {kole
srbske, u koju jedva u|e veronauka, i to posle uporne, komesarski
ostra{}ene borbe protiv iste, borbe univerzitetskih profesora i
intelektualaca? Pla~e li zbog toga {to na Svetosavskom balu 2002.
Ministar prosvete jedva procedi kroz zube wegovo ime, ali zato
govora{e da su “mawine – na{e zlato”? (Budi ~itao~e-denacifikatoru,
pazi: nièpotpisani nije protiv mawina u Srbiji, ali ne shvata kakve
to ima veze sa Savindanom). Pla~e li zato {to }e “reforma {kole”, po
EUROPSKOM obrascu, istoriju prekrojiti da u woj ne bude vi{e te
“dosadne” pri~e o srbskim stradawima? Zato {to }e u reformisanom
predmetu kwièvnosti, biti mawe srbskih epskih pesama jer nas one,
kako neko re~e, “vode u Hag”? Pla~e li {to }e srbska {kola, koju je on
osnovao, postati – po re~ima “pope~iteqa prosvje{~enija”, DOS-ovog
Dositeja – “{koligrica” (ra|ena po uzoru na mnogomudru ameri~ku
dràvnu {kolu)? Pla~e li Sveti Sava {to srbski osnovci, umesto
da ìve radosno kao deca Bo`ja, “duvaju” sve – od “trave” do lepka,
ispisuju}i grafite poput: “Boqe Tigar u kesi nego ma~ka u xaku”?
Da li je slu~ajno Sveti Sava plakao u Rimu?
Da li je uop{te plakao?
Mi, koji znamo da jeste, jer ima zbog ~ega, pla~imo nad sobom i decom
svojom, e da bi nam se Bog smilovao i izbavio nas od gneva qubavi
Svoje.
ZA[TO PLAÊ SIN BO@IJI?
Sveto Predawe Pravoslavne Crkve kaè da se Gospod Isus

Hristos za Svog zemaqskog ìvota nikad nije nasmejao. Okruèn
qudskom patwom i mukama na jednoj, i zlobom i mr`wom onih koji
su Ga raspeli na drugoj strani, On zaista nije ni imao razloga da se
nasmeje u svetu koji je, biblijski re~eno, dolina suza. Ali je zato
plakao. Plakao je nad mrtvim Lazarom, tuguju}i zbog svih koji su
umirali i koji }e umirati, jer ~ovek nije namewen za smrt (Jn. 11,
35). Plakao je i nad Jerusalimom ulaze}i u wega na Cveti, jer je On,
Sveznaju}i, znao da }e Ga Jerusalimqani prvo odu{evqeno do~ekati, a
zatim, nagovoreni od svojih stare{ina, raspeti. Plakao je i tugovao za
narodom izraiqskim jer je taj narod spasewe obio. Nekoliko desetle}a
kasnije, u stra{noj najezdi rimskog vojskovo|e Tita, Drugi Izraiq }e
biti rasejan po svetu dok }e na stotine hiqada qudi izginuti. Evo {ta
o pla~u Hristovom svedo~i Evan|eqe po Luki: “I kad se pribliì
vidjev{i grad ZAPLAKA ZA WIM, govore}i: “Kad bi i ti znao, bar
u ovaj dan tvoj, ono {to je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od o~iju
tvojih. Jer }e do}i na tebe dani, i okruì}e te neprijateqi tvoji
opkopima, i opkoli}e te, i stegnu}e te sa sviju strana; i sru{i}e tebe
i djecu tvoju u tebi, i ne}e ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato
{to nisi poznao vrijeme u kojemu si poho|en” (Lk. 42-44). Hristos je
plakao i pla~e nad gre{nim rodom qudskim koji odbija da pozna Wega,
@ivot, Istinu, Put, a okre}e se smrti, laì i bespu}ima.
U posledwih nekoliko godina, pla~u suzama svetog mira mnoge ikone
Hrista i Bogorodice {irom pravoslavnog sveta. U selu Deràvino, u
Rusiji, pre izvesnog vremena, zamiroto~ilo je preko dvadeset ikona,
a iz ikone Gospodwe poteklo je miro nalik na krv; godine 2001, u
hramu Vaskrsewa u Jerusalimu, potekle su struje te~nosti nalik na
krv iz ikone na kojoj je predstavqeno rugawe Hristu uo~i raspe}a.
Ovo se desilo upravo u no}i izme|u Velikog Petka i Velike Subote.
Prvi takav slu~aj u Jerusalimu zbio se 1572, uo~i Vartolomejske no}i
u Francuskoj, posle koje su u Evropi po~eli vi{edecenijski verski
ratovi koji su je opusto{ili; drugi je bio 1939, nekoliko meseci pre
po~etka Drugog svetskog rata, a ovaj tre}i 2001., nekoliko meseci pre
ru{ewa Svetskog trgovinskog centra u Wujorku, posle koga je otpo~eo
niz doga|aja ~iji je ciq uspostavqawe elektronskog totalitarizma,
goreg od svih prethodnih, koji se zove Novim svetskim poretkom.
I Srbi su od Boga svih ovih godina dobijali znamewa i opomene:
dovoqno je setiti se grmqavine na Svetog Savu 1995, posle koje je pala
Krajina sa Slavonijom i Barawom. U ruskom hramu u Rimu je, uo~i
Svetog Save 2002, proplakala ikona najve}eg srbskog sveca (bdenije je,
sa bra}om Rusima, sluìo i srbski sve{tenik.) A najnovija opomena
se zbila u hramu Svetog Save u Kragujeva~kom nasequ Aerodrom, gde
je iz Raspe}a Hristovog poteklo miri u vidu suza. ûdo je po~elo
8. septembra po novom kalendaru (na Svete mu~enike Adrijana i
Nataliju), a trajalo je do 11. septembra, praznika Usekovawa glave
Svetog Jovana Krstiteqa, tog, kako otac Justin Popovi} kaè, “drugog
Velikog Petka”, kada Crkva pomiwe stradawe Prete~e Gospodweg koga
je, zbog svedo~ewa istine, pogubio car Irod (taj dan je i dan ru{ewa
zgrada – bliznakiwa u Wujorku.) Hram Svetog Save u Kragujevcu je
spomen – crkva pravoslavnima streqanim od strane Nemaca u oktobru
1941, kada je jedan drugi “Novi poredak” osvajao Evropu (i tada su, kao i
danas, Srbi bili smetwa. Za vreme bombardovawa NATO – alijanse (u
koju hitamo, kao da to nije bilo pre ~etiri godine), niz bombi je palo
u okolini hrama i nije eksplodirao. Mnogo qudi su ~udo miroto~ewa
raspe}a primetili – uzbu|eni i upla{eni, ali i sigurni da je Gospod
@ivi tu, sa wima. U svojoj izjavi za “Politiku Ekspres” (20 – 21. sept.
2003.), protojerej @ivota Markovi}, stare{ina crkve, kaè: “To je
isto kao kada se roditeq zapla~e, jer mu je dete neposlu{no. Ne èli
da ga ka`wava nekim strogim kaznama, a ipak mu je ào. To je takav
odnos. Treba shvatiti i kao opomenu, pre svega, nama sve{tenicima,
ali i opomenu na{em narodu, za koga smo pred Bogom odgovorni. /…/
Svako od nas treba da se zapita za{to Spasiteq pla~e”.
Naravno, “nema mesta za slu~ajnost u Carstvu Svemogu}eg Boga”, veli
Sveti Jovan Kron{tatski. Zar je slu~ajno da je Hristos zaplakao u
hramu Svetog Save, koji je spomen – crkva ubijenim Kragujev~anima
iz oktobra 1941, u prvoj prestonici oslobo|ene Srbije, gradu koji je
srce [umadije? Tog istog dana, kada je “Ekspres” prvi put objavio
ovu vest (19. septembra 2003), na istoj strani novina, verovatno
bez namere urednika, na{le su se tri vesti iz Kragujevca. Jedna, o
{trajku mu~enika – radnika “Zastave”, koji su gladni, i kojima je jedan
DOS-ov komesar poru~io da imaju “iracionalne zahteve” (a oni ho}e
da jedu i prehrane porodicu) i da ne znaju {ta je tranzicija (to znaju
vlastodr{ci koji nas prodaju u ropstvo); druga, o ~oveku koji je, pred
svojom ènom i petogodi{wom devoj~icom, hteo da sko~i sa zgrade zbog
nere{enog stambenog pitawa (ima ~etrdeset godina, dvoje dece, a nema
posla) tre}a, o maloletnoj S. M. iz Kragujevca, koja je u Despotovcu
sko~ila sa ~etvrtog sprata, s ciqem da se ubije, ali je ~udom Bo`jim,
ostala ìva (pala je na krov automobile). “Kragujev~e, moj zeleni
ven~e”, pevalo se nekad o ovom gradu, sada potamnelom i dovedenom
u nevi|enu, afri~ku bedu, gradu koji je, i od prethodne i od sada{we
vlasti, o~ito osu|en na smrt (vaqda zato {to je srce [umadije, a
[umadija srce Srbstva.) Ne, nije Hristos slu~ajno zaplakao u gradu
u kome je Sveti Nikolaj @i~ki imao sredi{te Pravoslavne narodne
hri{}anske zajednice, gradu – mu~eniku iz Drugog svetskog rata.
Pla~e Hristos nad Srbijom, koja Ga je zaboravila, mamurnom od
titoizma, slobizma i DOS-izma, nad Srbijom u kojoj rimokatoli~ki
ùpnici, bez i~ije zvani~ne reakcije, Srbe prevode na uniju s papom
(slu~ajevi u Vaqevu), u kojoj se Hagu prodaju svi sa poternice (ako su
krivi, krivi su Srbima) za koji dolar vi{e, u kojoj bahati vlastodr{ci
kupuju lap-topove za {pijunirawe politi~kih protivnika vredne
trista hiqada evra dok im narod umire od gladi, u kojoj “nevladine”
srbomrza~ke kreature {amaraju izbeglice s Kosova i sastaju se sa
Tu|manovim vernim gaulajterom, koji se cini~no “ispri~ava” zbog
neugodnosti koje su imali mu~enici iz Krajine; pla~e nad Srbijom
koja jo{ nema svoj grb, nego drì Titov, sa istrgnutim krstom
i petokrakom na vrhu; pla~e nad narodom koji nestaje, i koji }e do
polovine XXI veka biti mawina u zemqi Svetog Save, jer abortusima
i auto-genocidnom politikom svojih vo|a u ponor sebi uskratio pravo
na ìvot; pla~e zato {to beda i o~aj sve vi{e nesre}nika navode na
ubistva i samoubistva; pla~e jer, dvesta godina posle Kara|or|evog
ustanka nema Ustava u kome }e pisati da je Srbija dràva srbskog
naroda i ostalih gra|ana koji u woj ìve; pla~e jer, devedeset godina
posle Kumanova, umesto “kneza ~estitoga”, opet “Arapi po Kosovu
sude”, a zulum}ari arnautski ubijaju srbsku decu na kupawu… O,
koliko razloga ima Hristos da pla~e nad svima nama: nad politi~kim
mo}nicima, nad crkvenim sluìteqima, nad radnicima, lekarima,
u~iteqima, sudijama, mu{karcima, ènama i decom (nad kojom vr{e
mengeleovske oglede koji se zovu “reforma {kole”)… Pla~e nad nama,
nad tobom i nada mnom, dragi ~itao~e, a ti i ja najboqe znamo zbog
~ega…
Ima li nade? Vladika {umadijski Jovan naloìo je da se u hramu
Svetog Save svakog dana sluì akatist Hristu, sve do Krstovdana.
I time nam je pokazao put: saborna molitva, li~na molitva; li~no
i saborno pokajawe; vra}awe Hristu i Svetom Savi… E da bi se Bog
smilovao na nas, i da se sa nama ne bi desilo ono {to se desilo s
Izraiqem pre dve hiqade godina… Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji,
pomiluj nas gre{ne!
PO@AR U HILANDARU
Izgoreo nam je “bjel Vilindar naspred Gore Svete”. Preko

polovine manastirskih zgrada nestalo je u plamenu u kome se na{ao
i prekrasni Beli konak iz XVI veka, igumenarija, gostoprimnica,
mona{ke kelije i gostinske sobe: sve to, doma}inski svetlo i lepo,
oti{lo je u nepovrat. Izgorela su ~etiri paraklisa: Svetih ~etrdeset
mu~enika sevastijskih, Svetog Save Osve{tanog, Svetog Dimitrija
i Svetog Nikole. U paraklisu Svetog Nikole nalazilo se mno{tvo
}ivoti}a sa mo{tima ugodnika Boìjih. Planula je i soba kraqa
Petra, sto koji je on podario manastiru, jedna od verzija “Krunisawa
cara Du{ana”, ~uvene slike Paje Jovanovi}a. Ovakav poàr nije
se zbio od po~etka XVII veka. Srbski ambasador u Atini, Du{an
Batakovi}, izjavio je da je Hilandar izgledao kao da je bombardovan, i
da mu je susret sa ru{evinama doneo jedan od najteìh dana u ìvotu.
Generalni konzul u Solunu, Jugoslav Vukadinovi}, rekao je: “Nikada
u ìvotu nisam video ne{to stra{nije i tu`nije… Mona{ke suze
su najteè!” Sami Bog je spasao, molitvama Svetih Save i Simeona,
crkvu i riznicu koja, da je izgorela, zna~ilo bi da je na{a istorija,
{to se dokumenata ti~e prebrisana kao gumicom; jer, u riznici su,
izme|u ostalog, Karejski tipik Svetog Save sa wegovim originalnim
potpisom i pe~atom, poveqe Svetorodnih Nemawi}a, Svetog kneza
Lazara, Jefimijin vez, zastava cara Du{ana, ~a{a iz koje je pio vino,
retke rukopisne i {tampane kwige, Kara|or|eva pisma… I ko zna
kakvo blago nebrojeno, koje svedo~i ko smo, {ta smo i kuda idemo…
Poàr je, utvr|eno je, izbio zbog starog oxaka. Ali, to je materijalni
uzrok. A koji je onaj pravi, duhovni uzrok zbog koga je Majka Boìja,
igumanija hilandarska Trojeru~ica, dopustila da srce svakog Srbina
bude raweno? Jer, znamo Majka Svemogu}noga Hrista Boga mogla je
molitvom da zaustavi ovu nesre}u, i ne bi bilo plamenova u nebu
nad Hilandarom, u tihoj i spokojnoj svetogorskoj no}i. Pravoslavni
Hri{}anin je, dakle, sa molitvenom oprezno{}u, duàn da potraì
duhovne uzroke hilandarskog poàra. A kome bismo se obratili
ako ne “najve}em Srbinu posle Svetog Save” (Otac Justin), Svetom
vladiki Nikolaju da nam ih on objasni? U svom delu “Dobrovoqci
vere Hristove”, govore}i o tome za{to Bog dopu{ta stradawe Wegovih
svetiwa, Sv. Nikolaj kaè: “Ako se u du{ama qudskim pogase kandila
i sve}e, i miomir postane zagu{qiv dim, i srce prestane biti oltar
qubavi i postane hladno i tvrdo kao stena, tada Bogu nisu mili ni
zidani hramovi. Tada se i ti hramovi zapuste, niti sve{tenik u wima
rado sluì, niti narod u wih dolazi. I onda desnica Bo`ja udara po
jednim ili po drugim, ili po obojima hramovima. A desnica Bo`ja je
laka kad miluje a te{ka kad udara. Ponekad po{te|uje zidane hramove
zbog blago~e{}a zadu`binara tih hramova, a udara po svojim ìvim
hramovima, o~ekuju}i da se novo pokolewe povrati k Wemu. Ponekad
po{te|uje qude a ru{i zidane hramove, da bi raàlostio one koji
gledaju ru{evine i ogrejao ih revno{}u da zidaju nove. A ponekad
u gnevu svome ne {tedi ni jedne ni druge da bi, u novoj generaciji,
povratio otpale sinove precima wihovim. Kad god je vera Bo`ja kod
qudi oslabila ili i{~ezla, i kad se unutarwi oltar srca razvalio,
Bog je dopustio da se poru{e hiqade i hiqade hramova u slavu Wegovu
nekad postrojenih. âk i onaj ~udesni hram, {to ga je po samom Bo`jem
planu sagradio car Solomon, pretvorio je Gospod u ru{evine onda
kad je video srce carevo u ru{evinama”. U Hilandaru se, ako pratimo
misao Svetog Nikola @i~kog, desilo to: Bog je dopustio da se sru{i
deo manastira da bi “raàlostio one koji gledaju ru{evine i ogrejao
ih revno{}u da zidaju” nove hramove i oltare, da obnove svetiwu koja
je na{ Dom i na{e Uto~i{te.
Dostojevski kaè da smo “svi krivi za sve”. Svako, pa i najmawe na{e
zlo, ~ini da se pove}ava zbir zala u svetu, a {to je taj zbir ve}i ve}e je
i dopu{tewe Bo`je da qudi àwu ono {to su sa |avolom sejali. Svako
od nas je, po meri svojih greha, dometnuo ugarak za potpalu hilandarskog
poàra. I onaj koji je svom narodu obe}avao slobodu i provredni
oporavak, a lagao i varao s ciqem da se li~no obogati; i onaj koji je
Srbe predavao ha{kom Minotauru, poku{avaju}i da ga umilostivi,
a samo mu podjaruju}i pakleni apetit; i onaj koji se klawao la`noj
Evropi, “Beloj Demoniji”, i pozivao nas da zaboravimo Svetog Savu;
i onaj koji je sluìo Brozu i brozomori, a ~iji potomci nastavqaju
wegovo delo, ovog puta u ime “qudskih prava” ratuju}i protiv svega
srbskog; i onaj koji je osnivao razne televizije s ciqem da razvra}aju
i zaglupquju narod, pretvaraju}i ga u beslovesno krdo; i onaj ko je hteo
da reformi{e {kolu tako da od na{e dece napravi teletabise; i onaj
ko mladima prodaje drogu, sti~u}i svoj krvavi novac, sebi i potomstvu
na ve~no prokletstvo; i onaj ko trguje nesre}nim ènama i devojkama;
i onaj ko se bogati na tu|oj muci i znoju, kradu}i narodno pod vidom
“privatizacije”… Svi mi, neverni svojim supru`nicima, svi mi, koji
zaboravqamo vaspitawe dece u veri i ~estitosti, svi mi, kojima je
ideologija “u se, na se, i poda se” zamenila svetlost sluèwa Istini,
svi mi, koji izlazimo na ulice da proslavimo pobede sportista, a
nigde nas nema na ulicama kad nam ubijaju decu u Gora`devcu i drugde
na Kosovu… Da, svi smo, svi, svi krivi za poàr u Hilandaru… I oni
koji sluè Crkvi, od vernika do episkopa, dobro treba da se zapitaju
za{to je ba{ ovom pokolewu potomaka Svetog Save palo u deo da
gledaju poàr u Hilandaru koji li~i na bombardovawe. Koliko smo mi
sluìli Bogu, a koliko smrtnim qudima i wihovim smrtnim (makar
i “ekumenskim”) interesima? Zar se na nama ne ispuwava re~ Svetog
Nikolaja @i~kog: “Crkve grade da ih vide qudi, / crkve grade, Bogu
se ne mole”?
Koliko su nam parohijski domovi bitniji od ìvih qudi koji pored
nas gladuju? Koliko mislimo o sirotiwi, bolesnima, nemo}nima?
Gde je na{a hri{}anska qubav i milosr|e? Gde su nam dela vere?
Gde ìvqewe za uzor? Zar mnogi u Srbiji nisu po~eli da zbog “popa
Nikole mrze Svetog Nikolu” (naravno, ne treba da tako ~ine, ali su
bili sabla`weni – “pop Nikola” je bio previ{e bahat i tu| duhu
Crkve, pa mu niko ne veruje kad propoveda o Svetom Nikoli)? Poàr u
Hilandaru velika je opomena Srbskoj Crkvi, to jest nama veruju}ima.
U posledwe vreme, mnoge nam se stvari de{avaju u Velikom postu:
godine 1999. u Svetu êtrdesetnicu po~elo je NATO – bombardovawe
posle ~ega je usledila okupacija Kosova; u postu 2001. hap{en je
Slobodan Milo{evi}, i to ne zbog krivice prema svom narodu, nego
po nalogu tog istog NATO-a; u postu 2003. ubijen je nesre}ni premijer
Srbije, Zoran \in|i}; a sad, opet u postu, plamen je zahvatio Hilandar.
Veliki post je doba pokajawa, kada nas Crkva poziva da oplakujemo
svoje grehe i umolimo Gospoda da nam oprosti bezakowa koja ~inimo
pred Wim. Za nas jo{ uvek ima nade: ako priloìmo usr|e i, ugledaju}i
se na svete ktitore Hilandarske, Savu i Nemawu, krenemo putem
pokajawa, Bog }e nas ponovo u~initi Svojim narodom, izbavqaju}i nas
od propasti ka kojoj hitamo, zovu}i je raznim “umilnim imenima”, od
“evroatlantskih integracija” do “otvorenog dru{tva”. Jer, Gospod je
u hilandarskom poàru po{tedeo qude. Stradalo je mnogo, i gubitak
je bolan, i nenadoknadiv, ali ako se saberemo oko zidawa Hilandara
i zidawa svojih du{a, da bi “sve sveto i ~estito bilo i milome Bogu
pristupa~no”, onda }e i poàr u srbskoj Svetiwi imati ono zna~ewe
koje Gospod, Otac na{ nebeski, ho}e da ima – zna~ewe opomene koja nas
vra}a Wemu i Svetom Savi. Daj Boè da tako bude!
BESLAN, INDONEZIJA, KRAGUJEVAC ILI – O

RAVNODU[NOSTI I POKAJAWU
Doga|aji koji su obeleìli kraj prestupne 2004. godine su,

svakako, krvavi zlo~in ~e~enskih terorista u ruskom gradi}u Beslanu,
kada je ubijeno preko trista de~aka i devoj~ica u lokalnoj osnovnoj
{koli i zastra{uju}i zemqotres, koji je izazvao cunami, odneo preko
250 hiqada ìvota u Indoneziji, Tajlandu, [ri Lanki i okolnim
zemqama. Ova dva doga|aja su u medijima, naravno, bila propra}ena
plitko, medijski, i pokrio ih je, evo ve} sada, veo zaborava… Kao da je
ni{ta ubiti trista |aka i kao da je, tamo na Dalekom Istoku, nestalo
250 hiqada muva, a ne 250 hiqada stvorova Boìjih – qudi, koji nose
lik Wegov.
I mi, slabi Hri{}ani potowim vremena, kao da smo zaboravili da
dubqe, iz misti~ke perspektive pogledamo ova dva doga|aja, i da
pro~itamo wihove poruke. Umorna od banalnosti i sveprisutnosti
svakodnevnog zla i delovawa “si}u{nih zloduha” (Sologub), du{a
pravoslavnog Hri{}anina kao da nema snage za ulazak u bol, ~iji se
ogweni stub krajem 2004. uzdizao do neba. Izloèn bujici informacija
koje razdraùju, ~ovek se uvla~i u qu{turu neosetqivosti i nestaje,
osim za najbliù okolinu.
Svakome ko ima imalo srca (i razuma) na pamet padaju re~i Gospodwe:
“I zemqotresi veliki bi}e po mestima, i bi}e glad i i pomori, i
strahote i znaci veliki bi}e s neba… I bi}e znaci na suncu i mesecu
i zvezdama; na zemqi muka i nevoqa narodima u uàsu od huke morske
i valova. Umira}e qudi od straha i od o~ekivawa onoga {to nailazi
na svet, jer }e se sile nebeske pokrenuti” (Lk. 11, 25026). Dana{we
~ove~anstvo, me|utim, ìvi pod hipnozom samodovoqnosti; ono, iako
ga je XX vek krvavo razuveravao, i daqe ho}e da veruje u “progres”,
“razvoj humanih potencijala”, u Novo Doba, epohu velike vlasti u
sebe zaqubqenog homo sapiensa, slu|enog tehnolo{kim sujeverjem…
Franken{tajnovski ogledi u oblasti genetike i klonirawa qudskih
embriona dobijaju na sve ve}em zamahu; eutanazija postaje “zakonsko
pravo”; homoseksualizam i sve vrste izopa~enosti bujaju… Usred haosa
u kome ìvimo, planeta otkazuje poslu{nost svom zlom gospodaru:
vazduh nas gu{i, lednici se tope, {ume nestaju… îtava Zemqa se,
kaù nau~nici, za tren zaustavila kad je stravi~ni zemqotres pogodio
Indoneziju…
No, kao {to je u svojoj studiji o nihilizmu primetio otac Serafim
Rouz, qudi posle izvesnog vremena provedenog u ispuwavawu gordoumnih
projekata novovavilonske izgradwe, po~iwu da na svet gledaju |avoqim
o~ima, pa tamo gde je crno vide belo, obrnuto. Zato je u Otkrivewu
Jovanovom uo~ena najstra{nija osobina ~ove~anstva pred kraj sveta
– nepokajivost. “A ostali qudi koji ne pogibo{e od ovih zala, ne
pokaja{e od dela ruku svojih, da se ne klawaju demonima, ni idolima
zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji niti
mogu videti, ni ~uti, ni hoditi; i ne pokaja{e se za ubistva svoja,
ni za gatawa svoja, ni za blud svoj, ni za kra|e svoje” (Otk. 9, 20-21).
A u Srbiji?
Bog ni nas, ve} odavno, ne ostavqa bez svojih opomena… Mnogo ih je
bilo, i o mnogima je ve} pisano. Ove, 2005. godine, na Savindan, desila
se jo{ jedna. U crkvi Svetog Dimitrija, u Kragujevcu, potekle su suze
iz ikona Majke Bo`je i Svetog Dimitrija koje se nalaze na ikonostasu.
U ovom istom gradu je, na Krstovdan 2003. zamiroto~ilo Raspe}e u
crkvi Svetog Save… Vladika Jovan je, najnovijim povodom, izjavio:
“Ovo {to se dogodilo, dogodilo se Bo`jom Promi{qu. îwenica je da
je Bog u~inio ~udo, i mi ne treba da sudimo, nego da se Bogu molimo”
(“Glas javnosti”, 3. februar 2005.) Nastavilo se, dakle, niz znamewa
iz 2004: u aprilu te godine proplakala je ikona Majke Bo`je u crkvi
Svetih Flora i Lavra u Lipqanu na Kosovu, a u maju, u ku}i jednog
Srbina u Pa~etinu kod Vinkovca u Hrvatskoj to se desilo sa ikonom
Svetog Nikolaja Mirlikijskoga…
Jesmo li postali boqi? Jesmo li se kajali, duboko i sa ose}awem da
Gospod treba da nas izbavi “od bliske i pravedne Svoje pretwe” (kako
kaè molitva prilikom izno{ewa petohlebnice na ve~erwu)? To samo
Bog zna. Na{ polom se nastavqa. A jasno nam je da bi Svemo}ni mogao
da taj polom zaustavi u trenu}u oka, i da na{e neprijateqe zauzda
zauvek. Beslan, Indonezija, Kragujevac… Poboàn ~ovek imao o ~emu
da misli, zbog ~ega da se kaje i Kome da se moli.
SRBSKI PROROCI O EVROPI
Prorok je, po u~ewu Crkve Bo`je, onaj koji u pro{losti,

sada{wosti i budu}nosti pojedinaca, naroda i ~ove~anstva vidi
smisao doga|aja, koje je Provi|ewe blagovolelo ili dopustilo
da budu. I Srbi su u XX veku imali dva proroka Boìja: Svetog
Nikolaja Ohridskog i @i~kog i Prepodobnog Justina ]elijskog. Ovi
bogonadahnuti muèvi su od Hrista dobili otkrivewe o istorijskoj
sudbini Srba, i upozorili svoj narod {ta ga ~eka ako se nastavi na{a
otpadija od Zaveta sa Bogom.
Najve}a sablazan za Srbe, predvo|ene svojom obezboènom i
odnaro|enom inteligencijom, sastojala se u idewu za Evropom
bez Hrista. Iz te sablazni, sva zla i zablude su proistekli: od
jugoslovenstva do marksizma – komunizma. Jer, Evropa je bila i ostala
idol svih srbskih zidara vavilonske kule, koji su sre}u svoju i svog
naroda hteli da izgrade bez Boga i Wegovog zakona, samo naporom
svojih misli i mi{ica.
Setimo se {ta su sveti srbski proroci Nikolaj i Justin govorili o
Evropi.
Sveti Nikolaj @i~ki u “Re~ima srpskom narodu kroz tamni~ki
prozor” veli o Evropqanima: “Slasti su im u negovawu tela, u grabeì
tu|ega, u otmici od malih i slabih, u umnoàvawu zemaqskoga blaga
i pro{irewu svoje dràve i svoje vlasti, u lukavom zavojevawu tu|e
otaxbine, u vesequ i u igrawu, u odbacivawu svake vere kao sujeverice,
u negirawu Boga, u punom biolo{kom ìvotu, u bestidnom nazivawu
majmuna svojim praocem, u potopqewu antropologije u zoologiju”.
I jo{: “Dana{wa Evropa nije vi{e ni papska ni luteranska. Ona je
izvan toga i van toga. Ona je skroz zemaqska, i bez èqe da se pewe na
nebo ni sa paso{em nepogre{ivog pape niti pak uz lestvice pameti
protestantske. Uop{te odri~e se putovawa iz ovog sveta. @eli da
ostane tu. @eli da joj grob bude gde i kolevka. Ne zna za drugi svet. Ne
ose}a ozon nebeski. Ne vidi u snu An|ele i Svetiteqe. Za Bogorodicu
ne moè da ~uje. Razvrat je utvr|uje u mr`wi protiv devi~anstva. Sav
trg je u mraku. Sve su sijalice poga{ene. Aj, kakav uàsan mrak!” I
jo{: “Da je sre}e, Evropa bi se hvalila Hri{}anstvom kao svojim
najdragocenijim nasle|e mi najve}im dostojanstvom. /…/ Slavqewe
Hrista i propovedawe Hrista svim kontinentima i svim narodima,
to je bila Bogom odre|ena misija evropskog kontinenta. Van
Hri{}anstva Evropa nema ni~im da se pohvali. Bez Hrista, Evropa je
najsiroma{niji prosjak i najbezo~niji pqa~ka{ ovog sveta”.
I jo{: “Vlastoqubivi i oholi narodi Evrope nikad ne priznaju svoju
krivicu. Izgubili su pojam o grehu, o grehu i kajawu. Za svako zlo u
svetu oni krive drugoga; sebe nikad. Ta kako bi oni mogli u~initi
greh, kad su oni seli na presto Bo`ji i sebe proglasili nepogre{nim
bogovima!”
I Sveti Justin ]elijski je na to upozoravao. Govore}i o razvoju
evropske misli od renesanse naovamo, u delu “Svetosavqe kao
filosofija ìvota”, Otac Justin kaè: “Razgledajte humanisti~ku
izlo`bu novih qudi: polu~ovek do polu~oveka, pod~ovek do pod~oveka,
ne~ovek do ne~oveka, a to zna~i: karikatura do karikature. Sve sam
~ove~uqak do ~ove~uqka. /…/ Mi prisustvujemo tragi~noj izlo`bi:
evropski ~ovek bez Boga kroz humanisti~ku prosvetu degenerisao je
~ove~uqke, u patuqke. /…/ To je, po svemu, ~ovek bez Boga i bez du{e.
Drugim re~ima, obezboèn i obezdu{en ~ovek-robot. /…/ Gospodo,
fabrika robota, eto u {ta se pretvarala, i najzad pretvorila, Evropa
od Renesanse do danas. A robot, to je najbedniji tip ~oveka”.
Besede}i na parastosima Vladici Nikolaju, Otac Justin je grmeo:
“[ta da kaèmo o sveop{tem dana{wem boànstvu, evropskoj
kulturi? [ta je evropska kultura istakla kao najve}u vrednost u
ovom svetu? – Evropskog ~oveka, koji se demonski gordo osmehuje
i potsmehuje. Potsmehuje se na sve {to nije evropska garderoba,
potsmehuje se na sve {to nije evropski jelovnik. Kultura: kultura
televizije, kultura bioskopa, kultura evropskih pozori{ta, umetnost
evropska – {ta je to? To je klawawe ~oveku, to je idolopoklonstvo, to
je ~ovekopoklonstvo. To je, bra}o moja i sestre, najve}a bolest Evrope
i jedina bolest Evrope. Vr{i se najstra{niji pokoq du{a evropskih.
Vr{i ga evropska kultura i civilizacija. Mi smo svedoci toga”.
I jo{: “Pogledajte, dana{wa Srbija je rob lude i bezumne evropske
kulture. Lude i bezumne. [ta je osobina evropske kulture, {ta je to
~ime se vi kulturni hvalite, {ta je to? Srebroqubqe Judino. /…/ Jer
su qudi proglasili odjednom da je wihov glavni ciq u ovome ìvotu:
{to vi{e para, {to vi{e uìvawa. A evropska kultura samo to i radi.
Stvaraju se tehni~ki izumi, vr{i se takozvana industrijalizacija
svih zemaqa a u stvari truju se qudi srebroqubqem Judinim. /…/ A
znate: Juda mora da izvr{i samoubistvo, i Evropa mora da izvr{i
samoubistvo! /…/ êmu vode ti va{i izumi? Koliko su qude boqim
u~inili? [ta zna~e va{i televizori, va{i radio-aparati, {ta va{e
tzv. kulturne tekovine, radi kojih `rtvujete sve, pa i Gospoda Hrista
{ta one zna~e? Zna~e samoubistvo! Ne moè Juda druk~ije da zavr{i,
ne moè Evropa druk~ije da zavr{i nego tako. Jer je izdala Jedinog
Istinitog Boga, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima”. Zato
se ne treba ~uditi {to je Sveti Nikolaj @i~ki zapisao: “Aj, bra}o
moja, zar vi svi to ne vidite? Zar vi svi niste osetili mrak i zlo~in
antihri{}anske Evrope na svojim le|ima? Ho}ete li uz Evropu ili uz
Hrista? Uz smrt ili uz ìvot? To dvoje stavio je nekad Mojsije pred
svoj narod. I mi stavqamo pred vas. Znajte: Evropa je smrt, Hristos je
ìvot. Izaberite ìvot da budete ìvi na vek”.
Zaista se na po~etku XXI veka, doslovce ispuni{e re~i srbskih proroka
Justina i Nikolaja. Evropska unija (nova Sovjetska unija) izbacila je
bilo kakav pomen Hri{}anstva iz svog ustava. Pomenuti su i drevna
Gr~ka i Rim, i humanizam i renesansa, i francusko prosvetiteqstvo
kao temeqi Evropske unije – ali o Hri{}anstvu ni re~i. Bunili su
se i Irci, i Poqaci, i Grci – ali nije vredelo. Bunio se i Vatikan
– nije vredelo. Hri{}anstvu, koje je temeq Evrope, nema mesta u
Ustavu Evropske unije. Turska, koja se sprema da u|e u Evropsku uniju
i da je, sa svojih 70 miliona, uglavnom mladih, stanovnika, preplavi,
odu{evqeno je pozdravila odluku bezbo`nih evropskih komesara.
Srbi, pamet u glavu i Hrista u srce!
BO@I] I SRBSKA 2006. GODINA
Ro|ewe Hristovo za Srbe uvek je imalo zna~ewe najdubqe

radosti; kada iguman Stefan kaè da “nema dana bez o~iweg vida,/
niti prave slave bez Boì}a”, on govori u ime celog svog naroda.
Boì} je Bogi}, mali Bog, Bog Koji je si{ao s nebeskih visina i
postao Dete da bi s qudima podelio wihove radosti i stradawa, i da
bi bio raspet i vaskrsao radi vaskrsewa sviju. On nije apstraktno i
daleko “ne{to”, nego Emanuil, Bog – sa-nama, na{ Stariji Brat, koji
je postao ~ovek da bismo mi postali usvojena deca Nebeskog Oca. Da
bismo Ga susreli, treba da se usredsredimo na ve~no i neprolazno,
shvataju}i, poput kneza Lazara, da je “zemaqsko za malena carstvo,/a
nebesko uvek i doveka”. To ne zna~i da se za zemnu Otaxbinu ne treba
boriti; naprotiv – zemna Otaxbina je uvod u nebesku, ve~nu, i ko wu
izdaje, izdaje i Boga i sebe.
Boì} kojim se zavr{ava pravoslavna kalendarska 2005. godina uvod
je u jednu od najstra{nijih godina novije na{e istorije, stra{nu
poput 1914. ili 1941. Svetski zlo~inci, maskirani u “me|unarodnu
zajednicu”, nasrnu}e, ~oporski slo`no, na Kosovo, podrà}e
separatizam \ukanovi}evih usta{oida, naslednika Sekule Drqevi}a,
gleda}e da zauvek ugase Srbsku, i Bosnu zauvek pretvore u tamnicu iz
Izetbegovi}evih snova… Tu je i Ra{ka oblast, Vojvodina, Timo~ka
krajina; tu su Pre{evo, Bujanovac, Medve|a. Srbi }e u Hagu biti
progla{eni za najve}e zlo~ince od Hitlera naovamo, a Srbija
pretvorena u konc-logor iz kog se te{ko izlazi (tzv. “bela {engenska
lista”), pod elektronskim nadzorom i sa ìgosawem gra|ana smart-
~ipovima. Moèmo o~ekivati i ne{to jo{ stra{nije: ulazak NATO-
trupa i nekog gaulajtera, poput Petersena ili E{dauna, da sedi u
Beogradu. Sve vi{e qudi ostaja}e bez posla, javna preduze}a bi}e
rasprodata, zemqi{te i voda tako|e. Nastavi}e se umirawe od NATO-
otrova i stresa. Svake godine umre 30 hiqada qudi vi{e no {to ih se
rodi.
I? [ta sad? Zna se {ta: boriti se! Jer, zlo~inci ne ratuju samo protiv
nas, nego i protiv Boga ro|enog u Vitlejemu i vaskrslog u Jerusalimu.
A, po [anti}u, “mi znamo sudbu i sve {to nas ~eka/ al’ strah nam
ne}e zalediti grudi./ Volovi jaram trpe, a ne qudi, / Bog je slobodu
dao za ~ovjeka”. Ako se budemo borili, postoje}i na “stra{nom mestu”
istorije, ima nade. Ne zaboravimo: 1915. srbska vojska povla~ila se
preko Albanije, a 1918. oslobodila Srbiju i sru{ila “crno-ùtu
monarhiju”. Istorija nije zavr{ena; ako budemo spremni da se borimo
za nadistorijske, ve~ne vrednosti, ona se moè opet okrenuti u na{u
korist.
Hristos se rodi, Srbijo!
SMISAO ÛDA BO@JIH
U ovom svetu koji je, kako bi rekao Sveti Justin ]elijski,

obzidan ~udesima, nema ni~eg tako prirodnog i tako svagda prisutnog
kao {to su ~uda. Bog @ivi Kome se klawamo i sluìmo po meri svojih
ubogih mo}i ûdotvorac je svagda i uvek i u vekove vekova. Stvarawe
sveta i Wegovo odràvawe u postojawu je ~udo qubavi Svete Trojice,
i kad god se probudimo i otvorimo o~i tom ~udu se radujemo (“Za to
{to ìveti, disati znam,/ zahvalnost, recite, kome da dam?”, pevao je
mladi Osip Mandeq{tam). Ra|awe deteta i wegovo podizawe, qubav i
po{tovawe me|u qudima, `rtva za bli`we do samozaborava, hleb koji
jedemo, voda koju pijemo – ~udo do ~uda. A svako ~udo je jedna blagovest
o Carstvu koje ne prolazi, jer je ve~no, i o Saboru koji se ne razilazi,
jer ga je, Crkvom, sabrala Sveta Trojica. Zato je potpuno u pravu prota
Aleksandar [argunov, kad na pitawe jednog vernika – kako sad u
Rusiji ima toliko ~uda, odgovara da je, u stvari, zagonetno za{to ~uda
nema jo{ vi{e. Kako nas je upozoravao Sveti Igwatije Brjan~aninov,
~uda Bo`ja se od ~uda demonskih razlikuju svojim smislom, zasnovanom
na ukorewenosti u Ve~ni Smisao postojawa, koji je Hristos; dok su
~uda Bo`ja tu da bi ~oveka privela ìvotu po zakonu Gospodwem,
pokajawu i ispovedawu grehova, Svetom Postu i Svetom Pri~e{}u,
~uda demonska su va{arska {arena laà, koja lakoverniku zatvaraju
o~i za ono glavno i ~ine ga nesposobnim za susret sa Istinom. Zato
svako ~udo treba umeti ~itati kao poruku qubavi Bo`je, i pa`qivo
oslu{kivati {ta nam ona veli.
Uzmimo za primer tri novija ~uda – jedno u Rusiji, dva u Srbiji.
Poku{ajmo da ih, po meri svojih slabih snaga, pro~itamo, upravo da
bismo poku{ali da pri|emo tajanstvenom svetu.
Godine 1998, na osamdesetu godi{wicu careubistva, za vreme pokajne
litije u Moskvi, po~ela je da miri{e mirom i da se preobraàva jedna
ikona Carskih Mu~enika, no{ena u krsnom hodu. Bila je to ikona cele
Mu~eni~ke Porodice, ali ne slikana, nego kopirana u boji i stavqena
pod staklo. Usred litije, na woj su se pojavile crvene mrqe poput
mrqa krvi, i ona je po~ela da se obnavqa: od blede kopije preobrazila
se u ikonu sna`nih boja – jarko su zablistali oreoli, ode`de su
postale ìvopisnije, lica su se prosvetlila. I, {to je najneobi~nije,
ove promene su se de{avale i daqe, traju}i mesecima. Od ikone su
po~ela da se de{avaju iscelewa, a ona je no{ena {irom Rusije i na
Svetu Goru Atonsku, gde su je monasi do~ekali sa qubavqu i molitvom.
Kada se ~udo desilo, Moskovska patrijar{ija jo{ zvani~no nije
bila kanonizovala Carsku Porodicu (to }e se desiti na jubilarnom
Saboru Ruske Crkve 2000. godine), a izdajnik Rusije Boris Jeqcin je
u Petropavlovskoj tvr|avi u Sankt Peterburgu, uprkos protivqewu
ruske pravoslavne javnosti, sahrawivao la`ne posmrtne ostatke Cara
Nikolaja II i wegovih, s ciqem da samu ideju kanonizacije obruka
nazovi – mo{tima. U takvom jednom trenutku, Gospod je darovao ikonu
koja se obnavqa, miri{e i na kojoj se pojavquju mrqe sli~ne mrqama
krvi. Kao da je re~eno: evo, Carski Mu~enici opet krvare, jer ih
naslednici Lewinovi i daqe progone iz ruskog ìvota. Kao da su Rusi
pozvani na pokajawe zbog greha careubistva; kao da je arhijerejima
re~eno: “Imate jo{ jedan dokaz svetosti Carske Porodice, i neka i on
bude pribrojan dokazima potrebnim za kanonizaciju”...
A ~uda me|u nama, Srbima? I ona ne oskudevaju, samo ako ho}emo
da ih vidimo. Uo~i jeseweg Krstovdana 2003. u hramu Svetog Save u
Kragujevcu poteklo je miro iz Raspe}a Gospodweg. Miroto~ewe je u
septembru 2003. trajalo tri dana, i miro je teklo iz o~iju Gospoda ih
i sa ~ela Wegovog. Krajem decembra 2003. po novom kalendaru, ~udo
se ponovilo, i miro je, pored o~iju i ~ela, teklo i iz levog rebra
Gospodweg. Za razliku od prvog puta jako je mirisalo, mirisom koji
je podse}ao na borovinu i tamjan. Gospod je proplakao 29. decembra, a
sutradan se u Kragujevcu umalo nije desila tragedija. Pola sata posle
podneva, sru{io se usred grada vojni helikopter marke “gazela”, u
kome se nalazilo pet qudi – jedan je predstavqao Deda Mraza, a leteo
je sa troje odraslih i de~akom Davidom (starim osam godina). Niko u
helikopteru se nije povredio, a letilica je pala samo trista metara
od mesta gde su de~aci i devoj~ice, wih oko petsto, ~ekali da im Deda
Mraz podeli poklone. Helikopter se sru{io ia uglu ulica Vladike
Nikolaja i Save Kova~evi}a (“Politika Ekspres”, 5. januar 2004.).
Zar sve ovo nisu znaci o kojima se moè razmi{qati, sa pobo`no{}u
i strahom Gospodwim, kao o opomenama na{em rodu? Zar slu~ajno
Hristos pla~e u srcu [umadije, u gradu koji je ubog i materijalno
i duhovno, i u kome beda i jad caruju? Zar to nije najavilo te{ke
doga|aje koji }e se desiti u Velikom Postu 2004: poàr u Hilandaru
i {iptarsko divqawe i paqewe kosovskih svetiwa od Devi~a i
Arhangela do Qevi{ke? Zar je slu~ajno suze Gospodwe prvi ugledao
crkvewak Radomir Stefanovi} koji je 1999. pobegao iz, sada spaqenog,
srbskog Prizrena? Zar tu nije bila i velika opomena Bo`ja Srbima
da ne ~ekaju komunisti~ku izmislicu zvanu Deda Mraz, kad im jo{ nije
zavr{en Boì}ni post (a opomena Bo`ja je bila blaga: niko od onih
u helikopteru nije stradao, niti je stradao ko od okupqenih)? Zar
nije simvoli~no mesto gde se letilica sru{ila – ugao ulica Vladike
Nikolaja, Svetog Srbina na{ih dana, i Save Kova~evi}a, Titovog
xelata, ~ije xelatsko ime Kragujev~ani jo{ nisu uklonili da im ne
prqa grad (kao da nam se ukazuje na to da jo{ hramamo na obe noge – ~as
bismo da budemo Nikolajevi, a ~as Titovi)? Naravno, niko ne sme da
kaè da je ovakvo tuma~ewe doga|aja jedino ispravno; ali, miroto~ewe
raspe}a Gospodweg je uvek imalo i ima}e duhovno-moralni smisao, i
nikad nije ne{to “slu~ajno”.
A odnedavno, u spaqenom srbskom delu varo{i Lipqan (drevne
Ulpijane, u kojoj je ro|en Sveti Justinijan Veliki, vizantijski car
koga su Srbi zvali Upravda), u hramu Svetog Vavedewa, te~e suza
iz oka na ikoni Majke Bo`je, okruène mnogobrojnim o{te}enim
i poruganim ikonama iz spaqenih srbskih hramova. Majka Bo`ja je
proplakala pred Vaskrs 2004. Sve{tenik Ran|el Deni} kaè: “ûdo!”
I dodaje: “Za nas je ovo znak da ostanemo, jer su sveci sa nama!” O~ito
je da Majka Bo`ja pla~e nad sudbinom naroda Sina Svoga; i da ga,
pla~u}i, ne ostavqa, nego se moli Wemu za Srbe (“Ve~erwe novosti”,
25. april 2004.).
Treba biti oprezan pred gomilom raznih “~udotvoraca”, koji su ~esto
“pobo`ni” – kad vra~aju, gledaju u kandila i ikone, prizivaju ime
Bo`je i svetaca, traè da im se, radi vra~awa, donose specijalno
pravqeni “slavski” kola~i, pa onda oni. “ugodnici” (~iji? – o~ito
ne Bo`ji!) skidaju “naba~ene ~ini”, “osloba|aju prokletstva” koje su
“zasluìli preci”, itd.
Takva ~uda su magijska: ona od ~oveka ne traè ni{ta osim para (jedan
takav ~udotvorac, iz eparhije s one strane Save, uzima na stotine evra
od lakovernika da bi im “skinuo naba~eno”). Zbog toga treba biti
oprezan da ne bismo primili rog za sve}u i antihrista umesto Hrista.
Istinska ~uda Bo`ja bude u ~oveku pokajawe, èqu da se izmeni, da
svim bi}em sluì Bogu i ide stazama Wegovim. La`na ~uda traè od
~oveka samo da im veruje, i da nastavi da ìvi kako je i ìveo.
ûdo na{eg ìvota u veri, ~udo {to smo u Crkvu prizvani i {to se
Hristom pri~e{}ujemo, obavezuje nas da se, mewaju}i sebe, molimo
za druge, i da, u svetu u kome su ravnodu{nost i mr`wa uobi~ajeni,
budemo “~udotvorci” svojom molitvenom qubavqu.
Gospode ûdesni i Divni u ~udima Svojim, nau~i nas Qubavi Koja je
Istina!
Na dan Svetog Martina Ispovednika, pape rimskog,
aprila 2004. godine
HRISTOS – SRBSKI SPAS
Bog nas voli vi{e nego {to to moèmo zamisliti, vi{e nego
{to moèmo sami sebe voleti. I kad nam {aqe opomene Svoje, {aqe
ih da bismo se pokajali i urazumili, Wemu vratili i Wegovi postali
ponovo.
Evo {ta o tome veli Sveti Jovan Zlatousti:
“Kada bi Bog poèleo da uni{ti svet, On bi to veoma lako u~initi
mogao. Nema ni~eg lak{eg za Tvorca, Koji je sve stvorio samo Re~ju, da
u jednom trenu svet vrati u ni{ta, jer je ni iz ~ega svet i nastao. No Bog
u Svojoj velikoj milosti i brizi o na{em spasewu unapred nam govori
o kazni koju namerava da na nas po{aqe – radi toga da je ne bi poslao.
Govori stoga da bismo znali o tome, da bismo se proèli strahom pred
gnevom Wegovim, da bismo se odvratili od greha i osetili Wegovo
nesumwivo upozorewe.
Na taj na~in On je postupio sa velikim gradom Ninevijom, ~ija su
bezakowa prevr{ila meru. Poslao je proroka Jonu da bi im kazao: “Jo{
~etrdeset dana i Ninevija }e biti sru{ena”. Pa ipak, Nivevi}ani
nisu izgubili nadu. Poverovali su Bogu, odredili strog post i za qude
i za ìvotiwe, i kajali se u kostreti i pepelu. Bog, vide}i wihovo
pokajawe, smilovao Se, i kazna koja im je morala do}i, nije do{la.
Tako se i pre potopa zemqa napunila bezakonicima, i Bog je re{io
da je pogubi. On to nije obavio odmah nego ih je obavesti sto dvadeset
godina pre toga. Zatim je sto godina odredio Noju za gradwu kov~ega,
da bi se qudi, videv{i ovo, urazumili, da bi se vratili na put pravde.
I tek posle toga, kad je Bog video da qudi ne obra}aju pa`wu na sva
predupre|ewa, i da i daqe ~ine zlo, ne uklawaju}i se od istog, On ih
je pogubio potopom”.
Jo{ uvek ima nade! Pokajmo se! I kad se pokajemo, Gospod nad vojskama,
Nepobedivi, pobedi}e sve neprijateqe na{e, i Srbstvo }e opet biti
spaseno, kako se i peva u himni na{oj: “Boè pravde, Ti {to spase od
propasti dosad nas, ~uj i odsad na{e glase i odsad nam budi spas”.
Uvek je Srbima bio potreban spas. Danas vi{e nego igda. Ali moramo
zavapiti Bogu pravde, Koji je i Bog qubavi.
A On, Preblagi i Svesilni, preko proroka Isaije (Is. 41,14), nama,
Novom Izraiqu, poru~uje:
“Ne boj se, crvi}u Jakovqev, narodi}u Izraiqev, Ja }u ti pomagati,
govori Gospod i Izbaviteq toj, Svetac Izraiqev”.
Molitvama Svetog Save i Svetog kneza Lazara i svih Svetih Srba,
Gospode Isuse Hriste, Boè na{, pomiluj nas! Amin.
UVODNO SLOVO
PRAVA VERA – TEMEQ SPASEWA
OBRAZOVAWE ZA VE^NOST
(Veronauka – da ili ne?)
Kako videti Boga?
Bog i nauka
NEDEQA HRISTOVOG STRADAWA

Koja je vera prava?
Strasna sedmica
VENÂJTE SE, SRBI
POKOQ NERO\ENIH SRBA
VERSKA NASTAVA NIJE NAMETNUTA
SEKTA[KA NAJEZDA I SREDSTVA ZA[TITE
Tipovi sekti i wihova u~ewa

Okultisti~ko-magijske (sinkretisti~ke) sekte
Satanisti~ke sekte
Taktike i tehnike sekta{a
Pravila verske bezbednosti
Za kraj
[TA HO]E NOVOPROTESTANTI U SRBIJI?
JO[ MALO O SRBIMA I TOLERANCIJI
POVRATAK VERI OTACA
POVRATAK VERI OTACA
SVETI SAVA – UÎTEQ OBRAZA
PRESTO NEBESKI I PRESTO ZEMAQSKI
PAD CARIGRADA I MI DANAS
SVETLOST SA NADGROBNIKA
Vera u ve~ni ìvot

Mladi}i i devojke na spomenicima
Supru`nici
KARA\OR\E I WEGOV NAROD

(@rtvena glava i temeq slobode)
O suprotstavqawu zlu silom

Tragi~ni lik
ôvek Bo`ji
Literatura:
HRI[]ANSKI LIK SRBSKOG VOJNIKA

PRED HRAMOM NOVOMUÊNIKA ZEMQE
RUSKE
NA[A PRO[LOST I NA[A BUDU]NOST
UMESTO ZAKQU^KA
LEKTIRA U DOBA APOKALIPSE
STASATI DO IKONE
U POTRAZI ZA NADOM
KA OBNOVI EROSA
UXBENIK VITE[TVA
A {ta zna~i ispuwavati SEDAM SRBSKIH ZAPOVESTI?
SVETLA TAMNOVAWA
SVE[TENI PROSTOR LEPOTE
KASKAJU]I ZA GRAALOM (Odlomci)
LICE I NALI^JE UTOPIJE
PAPA NA “RADNOM ZADATKU”

SATANIZAM OÎMA @RTVE
Bal kod satane

@elim da umrem
Uàs se nastavqa
Na crnoj misi
@rtvovawe beba
Kako prepoznati satanistu?
KA PONORU
Za{to ova kwiga?

A na{i nau~nici?
A vampiri?
Trgovina qudskim organima
Psihotronska oru`ja?
Post scriptum
ZAPAMTITI ZAUVEK
ZLA SUDBINA SRBSKOG NARODA
POLITIKA I MISTIKA
PRAVOSLAVNI MONARHIZAM DANAS
PODVIG CARA MUÊNIKA NIKOLAJA II
Zahvalnost Rusiji
DUH REVOLUCIJE
DEMONSKI KORENI KOMUNIZMA
POSLEDWI DANI ROMANOVIH
RUSKI I SRBSKI SEDAMNAESTI JUL
VASKR[WA SVETLOST STRADALNI[TVA
KRST ZA NEVINO POSTRADALE
DNEVNIK MOJE RUSKE BRIGE
Dràvni udar
Zlo~ini i mr`wa
Post scriptum dana posle
PRAVOSLAVQE I ZIDARI NOVOG VAVILONA
Kod nas
Kakva je to tajna?
TEORIJA ZAVERE I PROMENA PARADIGME
NA PUTU KA UJEDIWENOJ PLANETI

(Skica za istorijski portret mondijalizma)
Ideologija i magija Novog svetskog poretka

”Prosvetqeni” i Novi svetski poredak
Komunisti~ka igra
Duhovnost Novog svetskog poretka
Epilog
@IVOT U DOBA ANTI-LAZARA
UVOD
O ANTI – LAZARU ILI LA@NI CAR KAO POVOD

ZA DENACIFIKACIJU
PUSTO[ I ZATIRAWE
[IBICAREWE
”SVETOSAVSKI” VAAL
Idol stradalni{tva
Idol krvi i tla
Idol politike
Idol ekumenizma
Umesto zakqu~ka
MOMCI OBRIJANIH GLAVA U BEZGLAVOJ

SRBIJI
TAJNA KRVI
[TA SLU[AMO I [TA NAM SE DE[AVA

TURBAN-FOLK
ZA[TO SRBIJA NE VASKRSAVA?
SRBIJA U PROVALIJI
(Naricawa nad vestima)
Uvod
Op{te propadawe
Blud i razvrat
Zlo~ini
Mrtvi pitaju...
UOÎ NAJLU\E NO]I
DEDA MRAZ I BO@I] BATA
4. JUL, 7. JUL, 29. NOVEMBAR
Gledali smo i slu{ali smo...
RATNI DNEVNIK PISAN PO[TO JE PREDSEDNIK

SRJ PROGLASIO POBEDU I MIR
KONA^NI ISHOD ANTI-LAZARA
”TRE]E OKO” U “ZONI SUMRAKA” / PUTEVI

KOJI SU BESPUTICE
[TA SE KRILO IZA “TRKE ZA MIR”?
Ovaj svet u zlu leì

Neophodnost primene Bo`jeg ma~a
SATANIZAM U SRBIJI
WU EJX NA VRATIMA BALKANA
La`ni mesija je ro|en

Majtrejini “podvizi”
KO NAS GLEDA “TRE]IM OKOM”?
KO SE BOJI POGLEDA?
Osvrt na tekst g. Vladimira Dimitrijevi}a
Dva shvatawa
Put u veru
ODGOVOR G. VIDANU ARSENIJEVI]U, [EST

GODINA POSLE
EPIDEMIJA OKULTIZMA
POSTOJI LI MAGIJA?
”PROROCI” DEVEDESETIH I RASPETO SRBSTVO
Tapi i Mili} od Ma~ve

KREMANSKO “PROROÂNSTVO”
”TRE]E OKO” U “ZONI SUMRAKA”
APOKALIPSA, DANAS I OVDE
KAKO SHVATITI APOKALIPSU?
PLE[U]I SA DEMONIMA
ROK–MUZIKA I OKULTNA REVOLUCIJA
ATLAS BEZBO@NE BUDU]NOSTI
ôvekova okolina
Budu}nost medicine
Transplantacije
Ve{ta~ko oplo|ewe
Ve{ta~ka inteligencija
Roboti
Razvoj vojnih tehnologija
Nadzor stanovni{tva
Uteha Bo`ja
KLONIRAWE I FAUSTOVSKI KOMPLEKS
NOVE LI^NE KARTE /ZA @IVOT BEZ @IGA /

[TA ÊKA SRBIJU?
ZA RODINU
”Vrli novi svet” i Rodina
Opasnosti koje vrebaju
[TA ÊKA SRBIJU?

Povodom Kori Udovi~ki, kampawe “Mi smo Evropa” i “partnerstva za
mir”
KONCETRACIONI KAMPOVI NOVOG DOBA

Umesto uvoda
Pogled na reforme {kole u svetu
Srpski jezik i kwièvnost
[ta }e biti sa nacionalnom istorijom?
PAPA NA PUTU ZA BEOGRAD I MOSKVU...
”BIJELO DUGME” I LAZAREV ZAVET
GROM ZAGRME NA SVETOG SAVU
UTEHE BO@JE U VREMENA SMUTNA

(Proro~anstva srbskom pravoslavnom rodu)
Proro~anstva Starog Zaveta
Proro~anstvo blaène Stojne
Vi|ewe u Jerusalimu 1930. godine
Vi|ewe Marije Bogoverne
GRMQAVINA NA SVETOG SAVU 1995. GODINE
SNEG NA VASKRS 1996. GODINE
ZA[TO PLAÛ NA[E IKONE?
BOG NE PLA]A SVAKE SUBOTE
ZA[TO PLAÊ SVETI SAVA?

Uvod
Znamewe
Duhovni rat
Dràva
[kola
ZA[TO PLAÊ SIN BO@IJI?
PO@AR U HILANDARU
BESLAN, INDONEZIJA, KRAGUJEVAC ILI – O

RAVNODU[NOSTI I POKAJAWU
SRBSKI PROROCI O EVROPI
BO@I] I SRBSKA 2006. GODINA
SMISAO ÛDA BO@JIH
HRISTOS – SRBSKI SPAS

Zašto Plače Sveti Sava - Vadimir Dimitrijević

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zašto Plače Sveti Sava - Vadimir Dimitrijević

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VLADIMIR DIMITRIJEVI]

KOREKTURA: JOVAN SRBUQ

Ова књига је задужбина православних Срба из Америке – једног монаха и

Kwiga “Za{to pla~e Sveti Sava?” zbornik je ~lanaka koje je

PRAVA VERA – TEMEQ SPASEWA

Razgovarao sam s jednim mladi}em, mojim vr{wakom. Tvrdio je, uporno

NEDEQA HRISTOVOG STRADAWA

VEN^AJTE SE, SRBI

Tri su se stra{ne nesre}e, izme|u mnogih stra{nih, desile

Nedavno u Beogradu objavqena kwiga dr Mirjane Ra{evi} “Ka

VERSKA NASTAVA NIJE NAMETNUTA

Veronauka se vra}a u {kole – da, upravo vra}a, a ne UVODI, jer

Crkva Bo`ija sve qude opomiwe: ~uvajte se la`nih proroka

Tipovi sekti i wihova u~ewa

Okultisti~ko-magijske (sinkretisti~ke) sekte

Taktike i tehnike sekta{a

Pravila verske bezbednosti

Pravoslavna Crkva, koja je sa svojim narodom vekovima delila

Sada, kada su Srbi progla{eni od nekih za ~udovi{ta i krivce

POVRATAK VERI OTACA

Kada u jednom narodu ubiju ~istotu i ~ednost, kada oskrnave

SVETI SAVA – U^ITEQ OBRAZA

Gde god da Srbi pogledaju u svoju pro{lost, vide Svetog

”I kad nam mu{ke uzmete `ivote,

A sve je utemeqeno na svetloj veri u pobedu `ivota nad smr}u i

PRESTO NEBESKI I PRESTO ZEMAQSKI

25. marta 1196. godine, na dr`avnom saboru, prestola se odrekao

PAD CARIGRADA I MI DANAS

Opsada Carigrada bila je jedan od najva`nijih doga|aja poznog

O hri{}anskom odnosu prema smrti kao kona~nom potpisu u

Pravoslavni Srbi su o svom odnosu prema smrti progovorili ustima

Nema lep{e vere od hri{}anske,

Vaskrsewa dan je, prosvetlimo se,

Dok su Srbi `iveli sa Bogom, umirawe je za wih bilo uzvi{eno kao

Vera u ve~ni `ivot

Evo groba, neizbje`na dvora,

Mladi}i i devojke na spomenicima

Mikailo Vu~i}evi} iz Tabanovi}a:

Kamenopisac je, u ime jedne majke, ostavio trag: “U braku sa mu`em

Maj~instvo je `rtveno slu`ewe Bogu i braku. Desanka Petrovi} iz

KARA\OR\E I WEGOV NAROD

O suprotstavqawu zlu silom

HRI[]ANSKI LIK SRBSKOG VOJNIKA

Na srbskim krajputa{ima (o kojima je ozbiqnu trilogiju:

PRED HRAMOM NOVOMU^ENIKA ZEMQE RUSKE

”Cvetovi ruske livade duhovne, u godinu qutih progona divno

NA[A PRO[LOST I NA[A BUDU]NOST

(Evo jednog pisma svetog Nikolaja @i~kog upu}enog starcu

Ikona je kona~no ishodi{te svakog sveta~kog `ivota. Ona nije samo

Zlo navla~i bezbroj obrazina. Mi mu se pot~iwavamo. Zlo je

Dolaze}i do tajne erosa kroz kanalizaciju beslovesne hedonije,

Da bismo svetlost nebeske Srbije preneli u tminu na{e ovda{wice,

A {ta zna~i ispuwavati SEDAM SRBSKIH ZAPOVESTI?

Da bi se srbski narod vratio sebi, preporodio i preobrazio u punotu

SVE[TENI PROSTOR LEPOTE

Veliki ruski religiozni mislilac, sve{tenomu~enik Pavle Florenski

^ini nam se da ideologija “Na{ih ideja” podrazumeva izvesne stavove

LICE I NALI^JE UTOPIJE

Platon je nameravao da stvori idealnu dr`avu u kojoj bi bio

PAPA NA “RADNOM ZADATKU”

O rimokatolicizmu se govorilo, govori i govori}e se; o wemu

SATANIZAM O^IMA @RTVE

(Luaren Stratford: Satan’s Underground, Harvest House Publishers, 1988.)