Inovacije Zavrsni Rad Dopuna

ЗАВРШНИ РАД
Кристина Крстић 230/2015
БЕОГРАД, 2019.
ЗАВРШНИ РАД
Назив теме:
ОСТВАРИВАЊЕ ОДРЖИВОГ УСПЕХА ОРГАНИЗАЦИЈЕ КРОЗ МЕНАЏМЕНТ
ИНОВАЦИЈАМА
Ментор: Студент:
Др Настасић Александра КрстићКристина230/2015
Квалитет завршног рада

Презентација завршнограда
Одбрана завршнограда
Укупна оцена завршнограда
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Одељење за технологије
Студијски програм: Менаџмент квалитетом
Предмет: Инжењерска истраживања
Београд, 2019.
III
САДРЖАЈ
УВОД.........................................................................................................................................4
1. ОДРЖИВИ УСПЕХ И РАЗВОЈ...........................................................................................6
2. ЕВОЛУЦИЈА ИНОВАЦИЈА.............................................................................................10
2.1. Појам и значај иновација.............................................................................................10
2.2. Типoви иновација.........................................................................................................14
2.3. Иновационастратегија.................................................................................................16
2.4. Фазеимплементацијеиновација..................................................................................20
2.5 Фактори који омогућавају и ограничавају примену иновација................................20
2.6. Иновације и конкурентска предност..........................................................................28
2.7 Технолошке иновације.................................................................................................30
2.8. Покретачи иновација...................................................................................................35
2.9. Стратегије увођења иновација....................................................................................39
2.10. Предности и ризици увођења иновација.................................................................40
3.ИНОВАЦИЈЕ У СТАНДАРДИМА ЗА СИСТЕМЕ МЕНАЏМЕНТА............................41
3.1. Упутства за укључивање људи и њихова компетентност у менаџменту...............43
3.2. Системи менаџмента квалитетом...............................................................................44
3.2.1. Приступ системима менаџмента квалитетом.....................................................47
3.3. Руковођење са циљем остваривања одрживог успеха организације......................47
3.4. QMS стандарди, други системи менаџмента и модели изврсности........................48
4. ИНОВАЦИЈЕ И КРЕАТИВНОСТ.....................................................................................51
4.1. Унапређење креативности..........................................................................................51
4.2. Извори креативности...................................................................................................54
4.3. Чиниоци менаџмента креативношћу.........................................................................54
4.4. Технике за подстицање креативности.......................................................................57
5. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА УВОЂЕЊА ИНОВАЦИЈА У ПРЕДУЗЕЋИМА......57
5.1. Примена иновација у организацијама у Србији........................................................57
5.2. Иновативне стратегије продаје у Европској унији...................................................58
5.3. Утицај иновативности на конкурентност организација...........................................60
5.4. Иновације у продаји на примеру трговинског ланца „TESCO“..............................62
5.5. Иновације у продаји на примеру компаније „IKEA“...............................................63
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................67
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................68
4
УВОД
Глобализацијатржишта и интернационализацијатрговине довели су до

порастазначајаиновација у пословањуорганизација. Потрошачипостајусвезахтевнији у
погледу квалитета производа и услуга. Посебаннагласак се ставља на атрибуте
производакоји треба да задовољеспецифичне потребе потрошача, као и на начине на
којипотрошачидолазе до производа. Саразвојеммеђународнетрговине дошло је до
стварањастандарда и система квалитета, као и до стандардизације информационих
технологија.
Пословно окружење се континуирано мења, а управо иновације, иновативни производи
и процеси, побољшавају квалитет живота људи, а организацијама омогућавају опстанак
на тржишту на коме влада оштра конкуренција. Организациједанас послују у знатно
измењеним условима, у односу на услове у којима су организације пословале у
прошлом веку. Иновације представљају основу пословне, организационе, маркетиншке
и управљачке трансформације организације.
Сходно томе, предмет истраживања у овом раду је анализа иновација.
Најважнијејепрепознатизахтеветржишта, односнопотрошача, у ком правцу се треба
кретати и кадаје право време за увођење новина, да ли се она уводи зато што се
пратекорациконкуренције или зато штојеорганизација сама препознала потребу. Пре
свега потребно јеопределити се за стратегијуиновирања, и
направитиразликуизмеђупотпуноновихиновација и онихкоје су настале имитирањем
конкуренције.
Основни циљ истраживања је да се на основу релевантних теоријско методолошких
оквира укаже на значај успешне имплементације иновација за остваривање eфикасног
пословања организација. Циљ истраживања је идентификовање кључних предности
иновација, као и фактора који утичу на промене пословања организација. Поред тога,
циљ је идентификовати и ризике иновација, уколико њихова имплементација није
спроведена на адекватан начин. У раду ће бити анализиран утицај електронске
трговине, виртуелних продавница, мобилних сервиса за куповину и других начина
продаје на ефикасност организација, као и значај ових иновативних начина куповине за
потрошаче.
Посматрано проблемско подручје које се односи на иновације представља комплексно
подручје и у складу са тим коришћен је метод системског мишљења. Од велике користи
у овом истраживању је примена аналитичког метода истраживања, који је омогућио
појединачно идентификовање значаја иновација у великопродаји, малопродаји и у
светској трговини.
Примена је омогућила детаљније утврђивање ефеката иновација на профитабилност и
конкурентност организација, као и утицај информационе технологије на стварање и
преобликовање постојећих канала дистрибуције и појаву иновативних начина плаћања.
Иновације у трговини се односе на примену нове технологије, модела пословања,
стратегије и канала пласирања и продаје производа.
5
6
1. ОДРЖИВИ УСПЕХ И РАЗВОЈ
Једанодосновнихконцепатаекономикеприроднихресурсаиживотнесрединејестеконцепто
држивости, илиодрживогразвоја.
Упркосразличитиминтерпретацијамакојесеулитературимогунаћи,
овомконцептуданасприпадацентралноместоуразматрањудругорочнеперспективеопстан
каинапреткачовечанства.
Одрживост, илиодрживиразвој, јављасенесамокаосуштинскипредуслов,
већикаокрајњициљефикаснеорганизацијебројнихљудскихактивностинаЗемљи.
Концептодрживостиданасјепостаоширокоприхваћенкаоусловопстанкаинапреткачовеча
нства.1
Разлозизатолежеумогућимодговориманапитањезаштоекономскаактивностморабитиодр
жива. Напрвомместу,
постојејакиморалниразлозидаданашњагенерацијаоставипотомствуунаслеђеништамање
шансезаразвојноштоонаимасада. ТозначидапланетаЗемља, сасвојимпотенцијалима,
несмебитидеградиранаодстранепостојећихљуди.
Правосадашњегенерацијенаискоришћавањересурсаиживотнесредине,
несмеугрозитиистотаквоправонареднимгенерацијама.2
Другагрупаразлогазаодрживиразвојјееколошкеприроде. Наиме,
акоприродапредстављавредностсамапосеби, тј. акоочувањебиодиверзитета,
илизалихаприроднихресурсаимаоправдањеуставудајечовексамодеоприроде,
теданемаправадајенеповратномења,
ондајесвакивидекономскеактивностикојимсенарушавадиверзитетживогсвета,
илибогатстворесурса, неприхватљив. Заправо,
овагрупаразлогасеистотакоможесвестинаморалнеразлоге,
узнапоменудасеовдепотенциранеодноссадашњегенерацијељудипремабудућимгенерациј
ама, већодноспремаосталимживимбићима, теприродиуцелини.
Каотрећи, могући, разлогзаоправдањеконцептаодрживости,
можесенавестиекономскиаргуменатдајеодрживиразвојефикаснији. Другимречима,
непоштовањеконцептаодрживостиводиканеефикасномпривредномразвоју,
усмислусвевећеграсипањаресурсаиенергије, тј.
тенденциједугорочногпогоршањаодносаинпута – аутпутауглобалнимразмерама.
Акоприхватимокритеријумеколошкеодрживостикаоједанодциљеваразвојнеполитике,
успешностмерасеогледауизбегавањуакцидентнихситуацијакојеугрожавајуравнотежуеко
система. Истовремено,
једанодзадатакаекономикеживотнесрединејестедаидентификујеонеекономскеактивност
икојепогодујуодрживости, као и оне које је нарушавају.3
1
Ђорђевић Ј, Нова еколошка етика и заштита животне средине, (Ниш: Факултет заштите на раду, 2002),
36.
2
Тодић Д, Животна средина, (Београд: Европски покрет у Србији, 2011), 66.
3
37.
7
Одрживиразвојјескладанодносекологијеипривреде,
какобисеприроднобогатствонашепланетесачувалоизабудућенараштаје.
Можесерећидаодрживиразвојпредстављагенералноусмерење,
тежњудасестворибољисвет, балансирајућисоцијалне,
економскеифакторезаштитеживотнесредине.
Суштинаконцепцијеодрживогразвојазаснивасенапринципуинтергенерацијскеправде
(интергенерацијскеједнакости).
Овајпринципсеодносинанаслеђивањеистогстањаживотнесрединесаједненадругугенерац
ију. Непоштовањемовогпринципа,
штетакојуживотнојсрединиучиниједнагенерацијапреносисенабудућегенерације.
Ипоредчињеницедаодрживиразвојзависиодбиосфереињенихекосистема,
нањеганајвишеутичуљудиињиховеактивности.
Одрживокоришћењеенергијеидругихресурсасадржиусебиетичкиодноспремабудућимге
нерацијама. Какосуенергијаиосталиресурси (вода, сировине, материјали)
предусловразвоја,
такојепроцесњиховогкоришћењаитрошењаусловзаостварењеодрживогразвоја.
Одрживокоришћењеенергијеи других ресурса заснива се на:4
 унапређењуњиховеефикасности,
 чувањуиштедњиукоришћењу,
 коришћењунезагађујућихиобновљивихизвораенергијеидругихресурса.
Посебносеиздвајапроизводњаипотрошњаенергије (примарнеисекундарне),
каонајчешћиузрокзагађивањаваздухаипојавепојачаногефектастакленебаште.
Затојеограничавање емисије гасова стаклене баште деодаљегодрживогразвоја.
ЈеданодкључнихдокуменатаусвојенихнасамитууРиодеЖанеиру 1992. годинејеАгенда
21 – декларацијаонамерамаиобавезивањенаодрживиразвоју XXIвеку. Наоко 500
страница налази се 40 поглавља,одтемесиромаштва, заштитеатмосфере, шума,
воднихресурса, прекоздравства, пољопривреде,
еколошкиздравогуправљањабиотехнологијомдопитањаодлагањаотпада.
ОноштојепрестављалоновинууодносунадругедокументеУједињенихнацијабилојеизричи
топризнавањеулога битнихгрупација, каостосужене, децаиомладина,
пољопривреднициипредузетници. Од 1992. године, панадаље,
Уједињененацијесупочеледасвевишерачунајунаулогуовихгрупацијаусвојимпрограмима
,
заразликуодпретходнепраксекојајеискључиваласвеактереосимнационалнихвладаинекол
икофаворизованихпосматрачкихорганизација.
ЈедноодпоглављаАгенде 21 обитнимгрупацијамајеипоглављеоулозилокалнихвласти.
Сасвихстранасвета, разнателанаглашаваласуњиховукључнуулогууконкретнојпримени
„одрживости“ налокалномнивоу.
Изовогајеипроизашлапрепорукадалокалневластитребадасеконсултујусастановништвом
упогледуосмишљавањастратегијезастварањеЛокалнеАгенде (ЛА) 21. Нажалост,
билојепотребнонеколикогодинадасепојавибилокаквасмерницаотомештабиовотребалода
подразумеваиштабиконкретнотребалопредузети.
4
40.
8
Данас, многилокалнисаветирадеускладусапринципимаЛокалнеАгенде.
Свакиодпроцесаимасвојекарактеристике, обележенјелокалнимусловима,
укључујућитуијавномњење, географскеуслове (урбанеируралнеобласти, например,
разликујусепосвојимнедостацима), којисеузимајууобзирпридоношењуодлука,
штоважиизаполитичкеставове, каоизапроблемересурса. Ипак,
одпочеткајебилојаснодапоредлокалнихпостојеинекиопштифакторикојиморајубитидеос
ваког појединачног ЛА 21 процеса.
ЛокалнаАгенданијесамостратегијазаштитеживотнесредине.
Планодрживостиукључујеирешавањесоцијалнихиекономскихпитања.
ЛокалнаАгендаукључујецелодруштвоилиунајмањурукунајвећимогућипресекскупова,
сасвимрасположивимресурсима.
ОкоЛокалнеАгендеморасестворитиконсензус,заједничкинапоринаспрампревазиђеногм
оделасупротстављенихинтереса.
Првикоракјеприкупљањеинформацијаолокалнимусловимаилокалнимприопритетима –
откривањеправихжељаипотребаљуди. Даље, акцијејепотребноидентификовати.
Ниједнаорганизацијанидруштвенаструктуранеможеиматимонополнадобреидеје.
Важнојенаћиначинедасеизмеринапредак,
какобисмозналиданашазалагањаимајурезултате.
Екологијанеморабитиусукобусекономијом.
Једнаодпредрасудаједазаштитачовековесрединедолазиусукобсаинтересимапривредногр
азвоја,растадруштвеногпроизвода, животногстандарда, отварањановихраднихместа.
Праксанајразвијенијихземаља, алииземаљауразвоју,
токомпоследњедецениједоказујесупротно:
традиционалниконцептразвојаоријентисаногнарастпроизводњеиуједнорастпотрошњепр
ироднихресурсадошаоједосвојихкрајњихграница.
Настали екстерни трошковикојепроизводизагађивање,
исцрпљивањересурсаинарушавањељудскогздрављапочињуданадилазекористикојебудућ
ирастдоноси. Капиталседанасунајразвијенијимземљамасвевишеулажеузаштитуоколине,
штедњуенергијеидругихресурсакаоиуразвојтехнологијапријатељскихпремаоколини.
Управоутимподручјимаотварајусеибројнановараднаместа
(уНемачкојјенаовајначинупошљеноскоромилионљуди).
Мањеразвијенеземљенемајуизбора,ионеморајуследититајпут.
Одрживиразвојтребаподстицатифискалниммераманалокалномнивоу,
којазациљимајуспречавањезагађењаирасипањеприроднихбогатстава. 5
Стратегијаодрживог развоја
сезасниванаглобалноприхваћенимпринципимакојисудефинисаниуДекларацијиоодржив
омразвојуизЈоханесбурга,
МиленијумскимциљевимаразвојаиуСтратегијиодрживогразвојаЕУ. Тосу:6
 међугенерацијскасолидарност и солидарностунутаргенерације
Задовољити потребе садашњихгенерација, али тако да се не угрозе права
будућихгенерација да задовољесвоје потребе.
Солидарностунутаргенерацијепостићидемократскиусаглашеномрасподеломрасположив
5
Петровић Н, Еколошки менаџмент, (Београд: ФОН, 2012), 48.
6
Петровић Н, Еколошки менаџмент, (Београд: ФОН, 2012), 51.
9
огприродног и створеног капитала тако да се обезбедеосновнељудске потребе за

сведруштвенегрупе,
 отворено и демократскодруштво - учешћеграђана у одлучивању

Гарантоватиграђанскаправа, обезбедитиприступинформацијама и
осигуратидоступностправде. Обезбедитиодговарајућеконсултације с грађанима и
учешћеграђана у доношењуодлука. Бранитистабилностдемократскихинституција на
основама мира, безбедности и слободе,
 знањекаоносилац развоја
Промовисатипросперитетну, иновативну, конкурентну и еколошки ефикасну економију
засновану на знању, која обезбеђује висок животни стандард и пуну и
висококвалитетну запосленост. Промовисати образовање и развијање јавне свести о
одрживом развоју,
 укљученост у друштвене процесе

Промовисати пуну интеграцијуграђана у друштво, подстицатиједнакемогућности за
свакога тако штоће се промовисатиљудска права, посебно роднаравноправност и
борити против свих облика дискриминацијеафирмативниммерама за
маргинализованегрупе и смањењемсиромаштва. Разлике и
подељеностмеђучлановимадруштва треба сводити на најмањумогућу меру и стално се
борити против социјалнеискљученостиљуди и сиромаштва,
 интегрисањепитањаживотне средине у осталесекторске политике

Промовисатиинтеграцијуекономских, социјалних и еколошких приступа и анализа, те
подржатикоришћењеинструменатакаоштојестратешкапроценаживотне средине.
Подстицатисоцијалнидијалог, друштвеноодговорнопословање и јавно-приватно
партнерство,
 Предострожност
Захтевати очувањеприроднеравнотежекада нема поузданихинформација о одређеном
проблему. Свакаактивност мора битипланирана и спроведена тако да
проузрокујенајмањумогућу промену у животнојсредини. Превентивно деловати да би
се спречилимогућизнатнинегативниутицаји на животну средину, ако би била
угроженадобробитљуди и животиња,
 загађивач/корисникплаћа - трошковивезани за животну средину укључени су

у цену производа
Интернализовати трошковевезане за животну средину, тј.
укључититрошковеуништавањаживотне средине у
економскетрошковезагађивача/корисника, тј. применити принцип
загађивач/корисникплаћа. Тако се постиже пуна економска цена
којапокриватрошковепроизводње, употребе и одлагањапроизвода током
читавогњеговог "животног" циклуса,
10
 одрживапроизводња и потрошња
Поштовати уравнотеженеодносе у експлоатацијиприродних ресурса и обезбедити висок
нивозаштите и побољшања квалитета животне средине. Смањитизагађењеживотне
средине и промовисатиодрживупотрошњу и производњу, али економскираст не сме да
узрокујепропорционалнипорастдеградацијеживотне средине.
2. ЕВОЛУЦИЈА ИНОВАЦИЈА
2.1. Појам и значај иновација
У садашњим условима пословања, иновације се сматрају веома битним фактором

остваривања конкурентске предности компаније. Иновације се све више разматрају, не
само са аспекта организација, већ и са аспекта целокупне привреде. Цена, квалитет и
рок испоруке су и даље три кључна параметра која се разматрају када се ради о
успешности задовољавања потреба корисника, али иновације све више теже чланству
ове трочлане групе. Савремено друштво све више схвата значај иновативности.
Веома често се средина у оквиру које компанија послује назива ратном средином. То
подразумева да се у оквиру ове ратне ситуације води борба међу актерима на тржишту
који имају сопствене циљеве, зацртане у претходном периоду.7
Позната су четири вида управљачких стратегија у оквиру којих би могло да се разматра
место иновација:
 оне које подразумевају да се акценат ставља на повећање понуде –продирање

тржишта, освајање нових тржишта, увођење нових производа,
 оне које подразумевају да се акценат ставља на подстицање
профитабилности - повећање нивоа цена. снижавање трошкова пословања,
подстицањ продуктивности, проналазак новог модела инвестиција,
 оне које подразумевају да је потребно да се напусте неке дотадашње
активности - преоријентација на оне процесе који су више профитаблни,
 стратегија која подразумева раскидање са старом праксом и заокрет у
пословању.
Патенти играју важну улогу у економији заснованој на знању, јер компаније користе
патенте за заштиту иновација. Патенти често успостављају заштите за интелектуалну
својину и тржишну доминацију нових производа.8
Реч иновација потиче од латинске речи innovatio, која може да се преведе следећим
речима:9
 ново,
 нова појава,
7
Јаношевић С, Ђуричин Д. и Каличанин Ђ, Менаџмент и стратегија (Београд: Економски факултет,
2016), 115.
8
Trappey A, A patent quality analysis for innovative technology and product development, Department of
Industrial Engineering and Engineering Management (Taiwan: National Tsing Hua University, 2012), 26.
9
Мићуновић Љ, Савремени лексикон страних речи и израза (Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства, 1991), 198.
11
 новина,
 новитет.
Честосеиновацијетумачеуконтекстуувођењапроизводакојисусупериорнијиуодносунако
нкурентскеитоуштојекраћемрокумогуће.
Уоквирулитературесемогунаћибројнедефиницијеовогпојма.
Заиновацијесесматрадасусредствокојејестављенонарасполагањепредузетницимакакоби
искористилимогућностидаобавепословнеактивностинаједанновиначин.
Појаминовацијајевеомаускоповезансапојмомтехнолошкепромене.
Речјеотомедаиновацијаусмераваорганизацијукапроменитехнолошкогтипакакобисепоре
дакствариуорганизацијипромениоикакобиономоглодапобољшасопственепроизводеи/ил
ипроцесе.
Менаџментпосматраиновацијеизједногдругогугла.
Зањихиновацијапредстављамогућностдасегенеришуипримененовеидејеуконтекступобо
љшањапроизвода, услугаиорганизационихпословнихпроцеса.
Уколикосеразматрасамалогикакреативности,
јасноједајеособасвесназначајањеговогкоришћења.
Узависностиодтогаколикојеособамотивисанадасебавиовимпитањем,
могусеостваритиразличитирезултатиуовомконтексту. Засвакикреативнипроцес,
реализацијуидејеимишљењеовогтипа, одпосебногсузначајатруд,
временскиресурсииконцентрацијакојајеуложена.
Крозпраксујевишепутадоказаначињеницадасељудикојиобављајукреативнепроцесенајче
шћеослањајунасвојурођениталенат. Литератураистичеједнудругуконстатацију.
Онасеодносинатодасеефикаснијеиефективнијествариобављајуондакадасекористекреати
внетехникеиметодезапотреберешавањакритичнихситуација. Креативнеидеје,
запажањаипредлози, најчешћенаилазенаотпореупрвоммаху.
Онитеккаснијепостанумасовноприхваћени.
Веомачестоседешаваиситуацијаомаловажавањакреативнихрешења,
крознаводедајесвакотомогаодаучиниидаутоменеманикаквепосебнечари.
Лидерствоигравеликуулогуупроцесуприхватањановихидејауоквирукомпаније.
Онисутикојитребадаподржеиистакнупредсвимазначајкреативногделовања.
Тадаћезапослени,уситуацијамакојесунеизвесне,
битимотивисанидадајусвојкреативнидоприноскојиможедаимаогроманзначајзаопстанак,
растиразвојкомпаније.10
Иновацијетежеостварењуследећихциљева:11
 проширењу асортимана понуђених производа и/или услуга,

 генерисање нових метода које се могу применити у оквиру процеса
производње,
 генерисање нових метода које се тичу процеса набавке и дистрибуције,
 генерисање промена у оквирууправљањаорганизацијом и
организацијипослова.
10
Стевановић А, Увођење креативности у менаџмент институција културе – могућности, разматрања и
преспективе (Београд: Годишњак Факултета за културу и медије, 2013), 315.
11
Ристић Д, Основи менаџмента (Нови Сад: Cekombooks, 2011), 155.
12
Какобикомпанијабиласпособнадаодржавасвојуконкурентскупредност,
апревасходноидајепостигне, неопходноједапроцесиновацијасвакодневноуважава.
Предузећакојасуокарактерисанакаоиновативнаимајупраксупостизањавишеконкурентск
епредностипутемунапређењапроизвода, услуга, процеса,структура, запослених,
методаитехника.
Такоћеинационалнаекономијабележитирастакопотенцираипотпомажепроцесесталногуч
ења, напреткаииновирања.
Посматраноизугланационалнеекономије, иновацијесубитнеизследећихразлога:12
 оне утичу позитивно на продуктивност на националном нивоу,

 земља ће бити међународно конкурентна у бројним областима,
 ниво квалитета живота целокупног становништва ће бити виши.
Иновацијесасобомувекносеиодређенудозунеизвесностииризика.
Затојепотребнообратитипажњуинамогућностњиховогнегативногделовањанапословниси
стем,
поредтогаштосеоненајчешћевезујузанапредакорганизацијаипобољшањењеговихперфор
манси. Кадасуупитањуразвојновогпроизводаилиноветехнологије,
ризицикојисемогуочекиватисевезујузатржиште,
односнозатокакоћетехнологијаобављатиунапредосмишљензадатакикакоћенатореаговат
ибројнеинтереснестраненатржишту.
Управљањеиновацијамасејављакаопосебанаспектуоквируцелокупногуправљањаједним
пословнимсистемом.
Онојенеизоставнидеосвакеорганизацијекојажелидабудеукљученаутржишнуутакмицуик
ојаимазациљпрвенственодаопстане, апотомидасеразвијаудинамичномокружењу.
Чињеницекојесуидентификованекаоглавнепрепрекепроцесаувођењаиновацијаињиховеи
мплементацијејесу:13
 увођење иновација обично изискује високе трошкове, како оне који се одмах
могу идентификовати, тако и оне скривене,
 иновације се обично везују за високе нивое ризика у пословању, јер се за њих
најчешће везује и сам појам неизвесности
 компанијама веома често недостаје средстава која ће наменски да уложе у
иновирање,
 компаније често не располажу правим подацима о тржиштима,
 радна снага у оквиру посматраног организација није увек одговарајућа у
смислу знања, квалификација, вештина и способности,
 организациона структура организација је често веома крута и не дозвољава
одступања од уобичајеног начина вршења процеса,
 прописи и стандарди често могу да се косе са захтевима за иновацијама, иако
стандарди начелно не би требало да ограничавају креативност,
 корисници су некада незаинтересовани за новине и одлучују се за ствари које
сматрају сигурним,
 компаније не располажу увек комплетним информацијама о технологијама
које се разматрају.
12
13
http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9098.pdf (преузето: 9.4.2018)
13
Иновацијесепоистовећујусашансомзаопстанкомпословањанатржишту.
Компанијеморајудаформирајутаквукултурукојаћеподржаватичврстевезеизмеђуразличит
иходељењакакобисеинформацијеконтинуираноразмењивалеикакобисекреативностсвак
одневноподстицала, причемујебитнаукљученостсвихзапослених.
Самоактивирањемцелокупногколективаињиховихвредностиможесетежитиоптималним
резултатима.
Креативностпрактичногкарактерајепосебноприменљивауоквирустратешкогделовањако
мпаније,
ондакадасеонасуочавасатурбулентнимприликаманатржиштуикадаморадаискористисвој
еслабостидабиискористилапруженешансе.Предузећасевеомачестосусрећусапотребомре
дукцијетрошкова. Тадајевеомабитнодасеодлучиначиннабавке,
продајеиорганизацијештосеможечинитианалитичкимпутем.
Некипроблемизахтевајупотпунупроменуобављањапословаињиховопревазилажењезахте
вановеорганизационеелементе. Стимувези,
уоквирупословнихсистемаморапостојатикултурасталнихпобољшањакојасезаснивајунап
роцесуконтинуираногзалагањадасепословиобављајуадекватно,
аштосепостижеискључивокреативнимдоприносима.
Начинвођењакојиједнагрупаменаџерапримењујесезасниванатомедасествариобављајута
кодасењиховирезултатиувекналазеуоквируграницанормалне.
Теграницесуунапреддефинисанеуобликугорњегидоњегодступања.
Овакавприступјенекадамогаодададобререзултате, алисапроменомуслованатржишту,
онједостазастарео.
Уколикокомпанијанетежисталномнапреткуиуколикосезадовољавадапостигнесамоонош
тојеоптимално, онанеможедаобављауспешнопословенадужирок.
Веомабрзоћебитипретекнутаодстранедругихкомпанијаизгране.
Иакопоменутизастарелиприступнијепожељанзакоришћењеионзахтеваприменукреативн
ости.
Иновативностјевеомабитнаондакадасерешавајупроблемидокојихусвакомпословањумож
едоћипреиликасније.
Класичанпоредакстваринатржиштујеподразумеваодасекомпанијеконкурентимеђусобно
такмичезалидерскупозицију.
Овакавтиптакмичењаједостаблизакпретходнопоменутомтипуменаџеракојижелестварис
амодазадржеуграницаманормалне. Садругестране,
удобавеликогнапреткатехникеитехнологије, битноједасвакакомпанијакреисасопствену,
јединственувредност, покојојћесеиздвојити. Дабиопстале,
компанијеуоваквомпореткуствариморајудасежузакреативнимидејамаидаувекбудукорак
испредконкуренатакакобизадржалесвојупозицијуиучинилејебољом.
Пре или касније, компанија мора да се одлучи за неку од стратегија у оквиру фазе
зрелости, како би уопште опстала. С тим у вези, постоје различити видови раста за које
компанија може да се одлучи:14
 хоризонтални раст,
 вертикални раст унапред,
14
Исаковић С, Примењене стартегије и модели раста малих и средњих организација (Неум: Научно-
стручни скуп са међународним учешћем ,,Квалитетˮ, 2011), 262.
14
 вертикални раст уназад,

 органски раст,
 неогрански раст.
2.2. Типoви иновација
Постоје бројне класификације иновација. Различити аутори, према различитим

критеријумима, иновације разврставају у оквиру група које имају сличне
карактеристике.
Акосезакритеријумузмеприродаиновација, могусеидентификоватидвегрупе:15
 инкременталне иновације,
 радикалне иновације.
Инкременталнесуонеиновацијекојесетичумалихпобољшања.
Онесеодвијајууоквирудужегвременскогпериодаипомацисуситни, алистални.
Кумулативниефекаттихунапређењајезначајан.
Радикалнесуонеиновацијекојеподразумевајузаокретуоквирупроцесапроизводње,
пружањауслуга, организацијеилибилокогдругогаспектапословногсистема.
Онеподразумевајупотпунораскидањесастаромпраксомифокусирањенановеначинеделов
ања. Радикалнеиновацијесеманифестујуукраткомвременскомпериоду,
акорацикојимаседолазидоњихсувеомакрупни.
OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) класификујеиновације,

ускладусаистимкритеријумом, наследећиначин:16
 иновације које се везују за коришћење научног продора,

 иновације које се сматрају битним јер представљају суштинске иновације,
 иновације које се односе на техничко побољшање или промену,
 иновације које подразумевају трансфер технике у нови сектор,
 иновације које се односе на процес усклађивања карактеристика новог
производа на тржиште које је ново.
Ускладусакритеријумомкојисеодносинатиппромена, односноновине,
могусеуочитиследећегрупеиновација:17
15
Стошић Б, Менаџмент иновација - иновациони пројекти, модели и методи (Бијељина: Факултет
организационих наука, 2013), 47.
16
Organisation for Economic Co-operation and Development, The measurement of scientific and technological
activities proposed guidelines for collecting and interpreting technological innovation data (Paris: OECD
Publishing, 2005), 10.
17
15
 иновације које се односе на производ и/или услугу,

 иновације које се односе на процесе организација.
OECD
употпуњујеовукласификацијуиновацијатакоштопроналазиподгрупеуоквируоведвегрупе
иновација. Уоквиругрупеиновацијапроизводапостојеиновацијекојесевезујуза:18
 употребу нових материјала,

 употребу нових међупроизвода,
 употребу нових функционалних делова,
 употребу функције која је потпуно различита од старе.
Уоквиругрупеиновацијапроцесапостојеиновацијекојесевезујуза:19
 нове технике у оквиру процеса производње,

 степен аутоматизације који је различит од претходног,
 нову организацију.
OECD такођеуводииједнуновугрупуиновацијакојасепосебновезујезатржиште,
атосуиновацијевезанеза:20
 привреду земље или целокупну светску привреду,

 компанију.
УлитературисеможеуочитиикласификацијаиновацијекојајепознатаподназивомОслотипо
логија. Оватипологијаједнугрупуиновацијаназиватехнолошкиминовацијама.
Онеподразумевајуновепроизводеи/илиуслугеипроцесеињиховетехнолошкепромене.
Заиновацусесматрадајеимплементиранаондакадајестављенатржиштууфункцију,
штојеиновацијапроизводаи/илиуслугаиондакадајесвојуупотребупронашлауоквирупроиз
водногилиуслужногпроцеса, штојелогично, иновацијапроцеса.
Оватипологијаподразумеваследећегрупеиновација:21
 иновације које се односе на производе и услуге,

 иновације које се однсе на процесе,
 иновације које се односе на организацију,
 иновације које се одосе на маркетинг.
18
19
20
21
16
2.3. Иновационастратегија
Иновационастратегијасеусуштининалазиуоквирупословнестратегије.
Основнеобластикојесеодносенапроменупословногмоделаодстранеиновационестратегиј
есу:22
 планирана вредност која се односи на то шта се нуди и продаје тржишту,

 ланац снабдевања, који се односи на то како се вредност креира и испоручује
тржишту,
 циљна група купаца, која се односи на то коме се вредност испоручује.
Постојебројнифакторикојиутичунатокакоћедасеизвршиизбориновационестратегије.
Основниинтернифакторисеодносенатехничкемогућности, организационеперформасе,
успехпословногмоделакојијетренутнонаснази, начинфинансирања,
визијутопменаџмента.
Основниекстернифакторисеодносенамогућностикојисетичуекстернемреже,
конкуренцију,
пословнаподручјаистопутехнолошкихпромена.Каодваосновнавидаиновационестрaтегиј
е, истичусе:23
 играј да победиш,
 играј да не изгубиш.
Стратегијаиграјдапобедишјестестратегијаиновационоглидера.
Тозначидаћеорганизацијадаинвестирауразнеобликетехнолошкихпроменаимоделапосло
вањакакобимогладаоствариконкурентскупредност.
Онасеодлучујезарадикалнеиновације.
Постојеразличтиитиповииновацијакојисекористеондакадасекомпанијаодлучизаовајвидс
тратегије: полурадикалне, радикалнеилиинкременталне.
Компанијесесуочавајусаризикомуовомобликуприменестратегијеиновација.
Организацијесевеомачестоодлучујузауспостављањеполикеуправљањаризиком. Та
политика у већини случајева садржи следеће чиниоце:24
 управљање ризиком је активност која треба да садржи мере које ће

омогућити очување свих вредности у компанији, а које се односе на
различите заинтересоване стране,
 процес управљања ризиком је веома битан део корпоративне стратегије једне
организације,
 процес управњања ризиком мора бити компатибилан са пословним
плановима, политикама, приоритетима, циљевима, да би се постигао ефекат
заједничког деловања,
 организација ће усмерити своје активности ка предвиђању нежељених
догађаја и примени превенције да би се избегао ризик, а у већем броју
22
23
24
Davidson F, Managing risk in organizations: a guide for managers (San Francisco: Jossey-Bass, 2003), 67.
17
случајева ће избећи могућност суочавања са нежељеним исходима неких

догађаја,
 организација треба да усвоји процес за идентификацију, процену и смањење
ефеката ризичног догађаја,
 мере које треба да ублаже ризик се морају идентификовати као ефективне,
достижне, исплативе, флексибилне,
 политика мора бити таква да захтева од запослених да преузму активности
управљања ризиком у оквиру задатака који су у њиховом домену деловања,
 неопходно је првентсвено идентификовати, а потом и проверити индикаторе
ризика,
 све активности које се предузимањују у оквиру управљања ризиком морају
се предузимати у односу на неке од следећих циљева:
 превенција уместо корекције, уравнотежење могућности и претњи,
побољшање процеса доношења одлука, поуздана припрема за нежељене
догађаје, остварење постављених циљева различитих области, побољшање
ефикасности коришћења ресурса, побољшање процеса учења и развоја.
Стратегијакојасеодносинаонаорганизацијакојапослујуутурбулентномокружењуикојапос
ловнеактивностиобављајусавеликомдозомнеизвесностијестестратегијаиграјданеизгуби
ш. Овастратегијасесастојиоднеколикоиновација,
аорганизацијажелидаполакокрећеканапретку, безрадикалнихпромена.
Постојииследећакласификацијаиновационихстратегија:25
 проактивна стратегија која подразумева да организација предвиди и да

настоји да само антиципира
 све промене које се дешавају у окружењу,
 реактивна стратегија, која се односи на то да ће организација да реагује на
развој околности на тржишту.
25
Urban G. и Hauser Ј, Design and Marketing of New Products (New York:Prentice-Hall, 1993), 88.
18
Веомајебитносагледатиипозицијуменаџментаиновацијамауоквируовогконтекста.
Менаџментдефинишедвеосновнестратегијекојесуувезисаодликаматехнолошкихиноваци
јауорганизацији:26
 рационалистичка стратегија која се односи на реализацију у оквиру три

нивоа. Првенствено је битно да се утврде одлике окружења, а потом да се
донесе одлука о правцима акција, како би се потом предузела акција,
 инкрементална стратегија која се односи на предузимање корака са пажњом,
како би се остварили циљеви и како би се мерио и вредновао резултат, а све
у циљу прилагођавања циљева и дефинисања нових.
Кадакомпанијадефинишесвојуиновационустратегију,
одпосебнејеважностидасепрактикујесистемскиприступуоквируовеобласти.
Веомајекориснопратитикоракеследећегприступаондакадасеговориоиновационојстратег
ији:27
 успостављање прецизне визије и њено трансформисање у мисију

организације у смислу иновације,
 утврђивање снага и слабости организације,
 утврђивање претњи и шанси организације,
 утврђивање кључних фактора успеха пословног система,
 анализа конкуренцијепословног система,
 дефинисање циљева и задатака пословног система у вези са иновацијом,
 дефинисање стратегијских могућности и избор стратегије пословног система,
 превођење стратегијских планова у конкретну акцију,
 формирањеодговарајуће стратегијске контроле.
Стратегијуиновацијекомпаниједефинишеврховнименаџменткакобисеобјединилиинадгл
едалиразличитиаспектипословањакомпаније.
Овајвидстратегијејепосебноистакнуткодкомпанијакојеимајувишеразличитихтиповапос
ловања. Онапосматраорганизацијукаоцелинусастављенуодвишеповезанихделова.
Натајначинстратегијаусмеравасведеловеорганизацијекајединственомзаједничкомциљу.
Дефинисањемовогсвеобухватногпрограмаактивностикомпанијастварасвепредусловедао
стварисвоједугорочнециљеве.
Кадаседефинишестратегијамогусеидентификоватидваначинанакојасемогуреализоватич
етириприступанаведенаунаставку:28
 конвенционални редослед,
 обрнути редослед.
Уоквируактивностиформуласањастратегијепостојечетириприступа:29
 активност формулисања може да води менаџер,

 ову активност менаџер делегира својим запосленима,
26
Петковић М, Јанићијевић Н. и Богићевић Микелић Б, Организација (Београд: Економски факултет,
2008), 101.
27
Scarborough N. и Zimmerer T, Effective Small Business Management (NewYork: PranticeHall, 2003), 35.
28
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/HEC-2-SM1.ppt (преузето: 9.4.2018)
29
Инић Б, Стратегијски менаџмент (Београд: Финеграф, 2013), 190.
19
 у оквиру ове активности долази до сарадње између менаџера и његових

главних сарадника,
 ова активност је делегирана пословним јединицама, а менаџер је тај који се
не меша, већ је његов задатак искључиво у домену мотивације менаџера
нижих нивоа (менаџера пословних јединица), како би се подстакла њихова
креативност.
Кадасеформулишестатегијавеомајебитнодаонабудеусклађенасаресурсимакојекомпанија
поседује, односнодасеиспоштујепринципдостижностииреалности.
Такођејевеомаважнодаонаомогућујекомпанијидадосегнеконкурентскупредност,
каоидапроизводи,
односноуслугекомпанијебудуприхваћенеодштојемогућевећегбројакорисника.
Идентификованјеиследећиприступкодпроцесаразвојаиформулисањастратегије:30
 развој свести – у оквиру овог дела је веома битно утврдити да проблеми

постоје, да је неопходно заједничко деловање како би се ти проблеми решили
и да се решење проблема не сме одлагати,
 изградња поверења – поверење је кључно када се говори о остваривању
промена, јер се само заједничким деловањем поткрепљеним поверењем могу
остварити резултати,
 дефинисање визије – потребно је утврдити у ком правцу треба да теку
идентификоване потребне промене,
 извршавање промене одговорности,
 дефинисање стратегије,
 редефинисање овлашћења и информационог система,
 редефинисање система награђивања.
Данашњетржиштекарактеришеглобализацијапословања.
Постојеразличитиначиникојесукомпанијеидентификовалекакобиопсталенатурбулентно
мтржишту. Честоседешавадакомпанијекористеизвоз, лиценцирање,
франшизингкадасеодлучезаулазакнанеконовотржиште.
Кадасеговориомултинационалнимкомпанијама,
онекадажеледаформирајусвојустратегију, морајубитисвеснитристратегијсканивоа.
Првинивочестозахтеваизвозноувознеактивностииимамалиутицајнасадашњуоријентациј
укомпанијеилинањенепроизводнелиније.
Другинивообичнозахтевалиценцирањеи/илитрансфертехнологије,
ионзахтевазнатнепроменеуменаџменту, алииуоквирупроизводнефункције.
Трећинивојеспецифичанподиректниминвестицијамаупословањепрекоокеана.
Онизискуједостаулагањаиукљученостутрендовемеђународнихуправљачкихспособности
. Овекомпанијепрвенственопроучавајуокружење, апотомиформулишусвојестратегије.
Онеприликомформулацијестратегијеузимајууобзирвеличину, раст,
државнурегулацијуодређенеземљеисвојупроизводнуспособностиудеонатржишту.Кадас
еговориостратегијскомизбору,
можеморећидајетопроценаалтернативнихиновационихстратегијаиизборнајбољег,
пасеможедефинисатиикаопроцесодлучивања.
Уколикоорганизацијапослујеудинамичномокружењу, каквасуданашњатржишта,
овајизборчестопратеивеоматешкерасправеиконфликти.
30
Адиџес И, Животни циклуси организација (Нови Сад:Прометеј, 1994), 90.
20
Дешаваседаконфликткојинијевођензапоследицуимаемоционалнепроблеме,
пасепредлажедаменаџерикористепрограмираниконфликт.
Натајначинсеомогућавадасечујумишљења,
неузимајућиуобзиросећањаонихкојисеналазеупроцесуизбора.
2.4. Фазеимплементацијеиновација
Имплементацијасесматранеодвојивомфазомкојасеналазиуоквирупроцесаиновација.
Овафазабимогладасеподелиудвефазе:31
 прва фаза је инсталација, односно испорука дате иновације. Ова фаза може
да се разликује по интензитету у смислу ресурса. Некада је потребно више, а
некада мање ресурса за инсталацију одређене иновације у оквиру трговине.
Веома је компликовано да се утврди временска димензија, време трајања, али
и да се дефинишу сви проблеми који би могли да се појаве у оквиру ових
процеса. Било каква информација која би могла да предодреди даљи ток
иновација би требало да буде идентификована,
 извршење, односно покретање система се односи на бројне елементе које је
неопходно тестирати, како би се утврдила њихова ефикасност и како би се
отклониле грешке.
Какобисеуспешноимплементиралаодређенатехнолошкапромена,
битноједасеидентификујеизузетноопредељењеидасеукажеизузетнаподрашкаодстрането
пменаџмента. илиједногодменаџеракојисувеомаутицајниуоквирукомпаније,
алпиновацијаималокалнизначај.
Устудијамаизовеобластидефинисанесуипотребезалицимакојаћеспровестистратегијуупр
аксу,
затимнеопходностконтинуитетаизмеђуширокопостављенихстратешкихциљеваињихове
детаљнеимплементације, стварањеиодржавањекултурногамбијента,
каоивредностииставовакојипогодујупроменама.
Такођесенаводидајевременомпромењеносхватањеоначинукакопроменуреализовати.Ста
вопотребијасногдефинисањациљева, којијеактуеланизпрошлихвремена,
аодстраневишихнивоаменаџментатрансформисаосекаједномприступуукомглавнуречво
деспецијалистизаимплементацијукојинаједан, често, неформаланначин,
објашњавањемидоказивањемнастојепроменуучинитиприхватљивом.Уоквирусавремени
хорганизација, променекојесууспешне,
свемањесеодносеназнањекојејетехничкеприроде.
Променесевишеодносеназнањакојасетичупреговарања, комуникације, презентовања,
мотивацијеимеђуљудскиходносауопште.
2.5 Фактори који омогућавају и ограничавају примену иновација
Идентификовано je две групе фактора који утичу на степен иновативности

организација. Прва група фактора се односи на организациону димензију организација
и укључује организациону структуру, организациону културу и способност
31
Бобера Д, Имплементација и профитабилна експлоатација успешне иновације (Суботица: Економски
факултет, 2015), 84.
21
организација да у условима неизвесности доноси кавлитетне одлуке. Друга група су

финансијски фактори који се односе на финансирање иновационих пројеката. 32
Ови фактори утичу на смањење ризика и трошкова пројекта кроз повезивање са другим
организацијама и на тај начин повећање конкурентске предности организација.
Стратегија се посматра као посредна варијабла која повезује унутрашње процесе са
дешавањима у околини.
Иновационе организације треба да створе културу која поштује систем вредности
организација. Мало се може постићи без широко укорењене вере у вредност
опортунизма и авантуризма. Нови изазови треба да се непрестано траже а
организационе културе треба да их подржавају, награђују и тиме ојачају организацију.33
Организације које су иновативне су оптимистичне, пуне енергије. Високи нивои
енергије су природни у организацијама које се базирају на тимовима. Руководиоци
треба да ослободе латентне енергије и каналишу страст ка истраживању потенцијала
нових идеја. Организациони лидери треба да буду узори и предводници. За развој
организационе енергије потребно је запошљавање људи неуобичајене енергије,
доношење брзих, позитивних одлука о томе шта треба да се уради. У малим
организацијама власник или директор је често једини извор иновација али, како
организација расте, то постаје немогуће.
Много људи треба да буде укључено, а да би могли да допринесу, морају сви бити
овлашћени. Значајна креативност се ослобађа када сваки запослени осећа потребу да
погледа око себе и нађе нове или боље начине да уради нешто. Најиновативније
организације очекују да људи развију идеје и оне мере иновациони учинак сваког
појединца. Овлашћење за иновације охрабрује људе да трагају за идејама,
експериментишу и дају предлоге.
Иновација тражи експериментисање. Огроман број идеја ће можда морати да се
прегледа, испита и истражи али само мали део њих ће бити усвојен. Има смисла
усвајати оне идеје које пружају максималне предности. Идеје се морају истражити како
би трошкови и користи имплементације постали јаснији. Експериментисање је
неопходно јер форсира развој идеја, смањује ризик, моћан је извор учења јер они који
су укључени добијају увид из прве руке у реалност идеје у пракси.
Да би знали где су потребне иновације мора се имати увид у жеље и потребе људи. У
ове сврхе се могу користити технике испитивања тржишта. Увид захтева моћ опажања,
отвореност ума и упорност. Неопходно је да се гледа даље од других и да се види
дубље. То захтева људе са визијом који раде заједно да створе слику каква ће бити
будућност.
Добре идеје се често нађу зато што их неко тражи. Није могуће гарантовати
креативност али циљана потрага често доноси резултате. То значи да постоји блиска
веза између иновације и стратегије. Руководиоци морају да осветљавају правац у коме
треба да иде организација.
32
Дајић М, Улога и значај иновација у развоју привреде Србије, (Приштина: Економски факултет, 2017),
67.
33
Мосуровић Ружичић М, Организације и иновације, (Београд: Институт „Михајло Пупин“ Центар за
истраживање развоја науке и технологије, 2012), 33.
22
Неке иновације су бесплатне. Међутим, многе иновације захтевају инвестиције. У раној

фази, док се за идејама трага, вероватне су инвестиције у време и напор људи. Касније
може да буде захтевано да се уложе додатна средства. Иновација захтева интензиван
рад. Када руководство организације одабере да инвестира у велики иновациони
пројекат они отварају једна врата могућности али ће вероватно затворити остала.
Организација може да се бави само одређеном количином иновација. Уколико се следи
сувише идеја у исто време, ресурси се расипају и креативни интензитет слаби.
Иновација поставља дилеме пред финансијске руководиоце јер је тешко, можда
немогуће, да се предвиди вредност која ће бити створена једном када се идеја
искористи. У складу са тим, то захтева велико умеће руководилаца, рационалан ум и
добру интуицију.
Креативне идеје су тек први корак у иновационом поступку. Идеје треба да се примене
уколико се очекује да дају неки допринос за узврат. Имплементација мањих иновација
се често догађа између радних група и представља локалне изазове. Велике иновационе
иницијативе могу да захтевају сложене промене које захтевају много сарадње међу
групама и представљају изазове за руководиоце.
Могуће је говорити и о четири групе фактора који утичу на иновативно понашање
организација:34
 стратегија,
 ефикасност интерних и екстерних веза,
 механизми који помажу да се промена догоди,
 организациони контекст.
Стратегија утиче првенствено на доношење одлуке о начину остварења циљева
организација након анализе окружења и активирања постојећих ресурса. Потребно је је
одабрати пројекте који су најисплативији, односно допиносе повећавању додате
вредности организација уз минималне трошкове и ризик. Менаџмент иновација познаје
две пословне стратегије према карактеристикама технолошких иновација.
Рационалистичка стратегија се одвија у три корака. Први подразумева анализу
окружења, други доношење одлуке о смеру деловања док трећи логично следи из
претходна два и подразумева извођење акције као логичне последице претходна два.
Ова стратегија као кључну компоненту оцене прихватања или неприхватања одређеног
пројекта користи SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) анализу.
Рационалистичка стратегија подразумева тренутну анализу окружења и ресурсних
могућности организација, што доводи до знатних ограничења када су иновациони
пројекти у питању, пре свега због недостатка конкретног искуства у њиховој
реализацији и углавном таква анализа фаворизује велике пројекте у сврху стварања
монопола док потенцијалне тржишне нише остају занемарене.
Инкрементална стратегија подразумева предузимање корака ради постизања циљева,
затим мерење и вредновање резултата и најзад прилогођавање постојећих циљева и
предузимање корака потребних за остваривање нових циљева. У случају одређивања
стратегија за конкретне технолошке иновације, то подразумева дизајнирање новог
производа, његов развој и тестирање, прилагођавање, поновно тестирање и на крају
34
71.
23
примену. Оваква стратегија се може лакше прилагођавати променама у окружењу и

њен успех у првом реду зависи од континуираног процеса учења на основу сопственог
искуства и од промена из окружења.
Управо због ових својстава инкрементална стратегија је адекватнија за примену у
иновативним организацијама. У погледу стратегије не постоје једноставни рецепти који
гарантују успех, већ се пре ради о учењу на основу искуства и анализе.
Истраживање и искуство указују на три основна елемента иновационе стратегије: 35
 позиција фирме, у смислу њених производа, процеса, технологија и

националног иновациног система у оквиру којег организација функционише.
Мада, иако технолошка стратегија једне фирме може да буде под снажним
утицајем конкретног националног иновационог система, она ипак није у
потпуности условљена њиме,
 технолошки путеви фирме указују на њену конкурентност. Предузећа прате
технолошке помаке и сваки од њих има прецизно одређене изворе и правце
технолошке промене који представљу кључне задаке у оквиру стратегије,
 организациони процеси, које фирма спроводи зарад интегрисања, стратешког
учења унутар функционалних и дивизионих граница.
Другу група фактора произилази из грађења ефикасних интерних и екстерних веза. Ова
група фактора произилази на основу веза и интеракција са тржиштима, снабдевачима
технологијом и другим субјектима који су од критичног значаја за успех иновације.
Стварање веза пружа могућности за добијање технолошких и других информација од
корисника, конкурената и стратешких удружења и сл.
У условима где су и технологије и тржишта у стадијуму релативне зрелости кључни
задатак је извојити производ и/или услугу који би били конкурентни. У том смислу
могу се применити многе стандардне маркетиншке технике, али корисна су и друга
средства попут система управљања квалитетом. У случају промене већ постојећих
технологија и њиховог пласирања на нова тржишта, кључни задатак је ресегментација
тржишта како би се идентификовале нове потенцијалне примене.
У случају примене нових технологија на већ постојеће тржиште, кључни задатак је
идентификовати у којој мери технологија има предност над већ постојећим решењима у
оквиру специфичних примена, а исто тако и препознавање циљне групе корисника, а на
основу карактеристика понашања. У случају да су и технологија и тржишта сложени,
кључну улогу игра веза између потенцијалних корисника и оних који су задужени за
развој.
Дифузија иновација зависи од карактеристика иновација, природе организација која је
усвају као као и од процеса комуникације. На ниво успеха иновације утичу
компаративна предност, компатибилност, сложеност као и могућности мониторинга.
Вештина, психологија, социјални контекст и инфраструктура иновативне организације,
такође утичу на процес усвајања иновације. Такозвани епидемиолошки модели
претпостављају да се иновације шире путем комуникације међу фирмама које их
примењују, али то не мора обавезно да изазове домино ефекат. Уместо тога, најчешће
35
74.
24
фирме која раније усвоје иновацију утичу на њен даљи развој, а на фирме следбенике
много више утиче конкурентски притисак.
У циљу боље дифузије иновација организација се често удружују у алијансе. Постоји
низ аргумената за и против удруживања зарад развијања нове технологије производа и
процеса, постоје различите фоме и модели колаборације. У основи фирме сарађују како
би редуковале цене, време и ризик при приступању непознатим технологијама или
тржиштима.
Анализа цена трансакција фокусира се на статичним и краткорочним разменама између
интерног развоја иновација и спољашњих или екстерних механизама.36
Успешна иновација изискује механизме који помажу да се промена догоди у смислу да
организација морају имати ефикасне механизме имплементације како би спровели
иновацију од идеје до реализације. Овај процес укључује систематско решавање
проблема и најбоље функционише у оквиру јасног доношења одлука, који би требало
да помогне организацији да заустави или да настави процес напретка (у случају да
ствари крену лоше). Овај фактор, такође, изискује знања у области пројектног
менаџмента и контроле, као и у оквиру паралелног развоја тржишта и технолошких
токова. Изискује брижљивост при управљању самим процесом промене, а подразумева
и предвиђање и уважавање интереса свих оних на које би промена могла да утиче.
Успешна имплементација иновације на нивоу стратегије подразумева анализу
постојећих иновационих опција, њихову селекцију у складу са ресурсима организације
и планирање начина реализације. Иновативно понашање организација зависи и од
подстицајног организационог контекста у оквиру којег се јављају и спроводе креативне
идеје.
Стварање и одржавање оваквих организационих услова је круцјиални део иновативног
менаџмента и подразумева рад у структурама, договоре који се тичу организације рада,
обуку и развој, систем награђивања и сл. Иновативно понашање организација је
условљено факторима стратегије, окружења, активирањем технолошких и
нетехнолошких ресурса, механизмима који условљавају одвијање иновативних
процеса, али и организационом димензијом. Уколико технолошке промене нису
сагледане кроз организационе факторе, могу донети само ограничену добит.
Иновације са собом увек носе и одређену дозу неизвесности и ризика. Зато је потребно
обратити пажњу и на могућност њиховог негативног деловања на пословни систем,
поред тога што се оне најчешће везују за напредак организација и побољшање његових
перформанси. Када су у питању развој новог производа или нове технологије, ризици
који се могу очекивати се везују за тржиште, односно за то како ће технологија
обављати унапред осмишљен задатак и како ће на то реаговати бројне интересне стране
на тржишту.
Управљање иновацијама се јавља као посебан аспект у оквиру целокупног управљања
једним пословним системом. Оно је неизоставни део сваке организације која жели да
буде укључена у тржишну утакмицу и која има за циљ првенствено да опстане, а потом
и да се развија у динамичном окружењу.37
36
Радосављевић Ж, Нови изазови технологија у менаџменту, (Врњачка бања: Прва међународна
конференција, 2009), 111.
37
25
Чињенице које су идентификоване као ограничавајући фактор процеса увођења

иновација и њихове имплементације у компанији су:38
 увођење иновација обично изискује високе трошкове, како оне који се одмах
могу идентификовати, тако и оне скривене,
 иновације се обично везују за високе нивое ризика у пословању, јер се за њих
најчешће везује и сам појам неизвесности,
 компанијама веома често недостаје средстава која ће наменски да уложе у
иновирање,
 компаније често не располажу правим подацима о тржиштима,
 радна снага у оквиру организације није увек одговарајућа у смислу знања,
квалификација, вештина и способности,
 организациона структура организација је често веома крута и не дозвољава
одступања од уобичајеног начина вршења процеса,
 прописи и стандарди често могу да се косе са захтевима за иновацијама, иако
стандарди начелно не би требало да ограничавају креативност,
 корисници су некада незаинтересовани за новине и одлучују се за ствари које
сматрају сигурним,
 компаније не располажу увек комплетним информацијама о технологијама
које се разматрају.
Иновације се поистовећују са шансом за опстанком пословања на тржишту. Компаније
морају да формирају такву културу која ће подржавати чврсте везе између различитих
одељења како би се информације континуирано размењивале и како би се креативност
свакодневно подстицала, при чему је битна укљученост свих запослених. Само
активирањем целокупног колектива и њихових вредности може се тежити оптималним
резултатима. Креативност практичног карактера је посебно применљива у оквиру
стратешког деловања компаније, онда када се она суочава са турбулентним приликама
на тржишту и када мора да искористи своје слабости да би искористила пружене
шансе.
Предузећа се веома често сусрећу са потребом редукције трошкова. Тада је веома битно
да се утврди начин набавке, продаје и организације што се може чинити аналитичким
путем. Неки проблеми захтевају потпуну промену обављања послова и њихово
превазилажење захтева нове организационе елементе. С тим у вези, у оквиру пословних
система мора постојати култура сталних побољшања која се заснивају на процесу
континуираног залагања да се послови обављају адекватно, а што се постиже
искључиво креативним доприносима.
Начин вођења који једна група менаџера примењује се заснива на томе да се ствари
обављају тако да се њихови резултати увек налазе у оквиру граница спецификација. Те
границе су унапред дефинисане у облику горњег и доњег одступања.
Овакав приступ је некада могао да да добре резултате, али са променом услова на
тржишту, он је доста застарео. Уколико компанија не тежи сталном напретку и уколико
се задовољава да постигне само оно што је оптимално, она не може да обавља успешно
послове на дужи рок. Веома брзо ће бити претекнута од стране других компанија из
гране. Иако поменути застарели приступ није пожељан за коришћење и он захтева
38
Текић, Ж, О иновативности Србије и региона, Иновације и предузетништво: алати за успех а тржишту
ЕУ, (Београд: ФЕФА, 2012), 10.
26
примену креативности. Иновативност је веома битна онда када се решавају проблеми

до којих у сваком пословању може доћи пре или касније. Класичан поредак ствари на
тржишту је подразумевао да се компаније конкуренти међусобно такмиче за лидерску
позицију. Овакав тип такмичења је доста близак претходно поменутом типу менаџера
који желе ствари само да задрже у границама спецификације.
Са друге стране, у доба великог напретка технике и технологије, битно је да свака

компанија креира сопствену, јединствену вредност, по којој ће се издвојити. Да би
опстале, компаније у оваквом поретку ствари морају да сежу за креативним идејама и
да увек буду корак испред конкурената како би задржале своју позицију и учиниле је
бољом.
Фактори трошкова се односе на трошкове директног финансирања иновација, као и
трошкове који настају услед великог економског ризика везаног за иновације.
Иновирање захтева велика улагања, тако да се организација обраћају јавним фондовима
за финансијску помоћ, јер су им често недоступни конвенционални извори
финансирања попут банковних кредита. Ово је нарочито изражено код малих
иновативних организација која немају довољну имовину како би се могло гарантовати
враћање банковних кредита и кредита добављача.
Успех иновационих пројеката у великој мери зависи од стручности запослених и
руководства. Ово подразумева констатно информисање о технологији и способност
реаговања на промене у технологији које намеће тржиште. Фактори тржишта се односе
на неизвесности пласирања иновативних производа на тржиште услед постојања
позиционираних организација и неизвесне потражње за иновационом робом или
услугама. Институцијални фактори се односе на недостатак инфраструктуре и правне
регулативе, стандарде пре свега у области система заштите интелектуалне својине.39
Иновације, заједно са знањем које их омогућава, представљају важан фактор за
повећање конкурентности сваке земље. Србија се налази пред великим изазовима када
је реч о иновативности.40
Не постоји пословни амбијент који би на одговарајући начин подстицао развој
иновација. Ниска издвајања за науку, недовољна сарадња науке и привреде у погледу
комерцијализације истраживања и иновативних пројеката, недостатак
институционалног оквира за подршку иновацијама, неизвесност финансирања научно-
истраживачких организација, недостатак истраживача, односно одлив мозгова,
представљају само неке од фактора који у великој мери спутавају иновативну
способност наше земље.
У Србији научна заједница представља непроцењив национални ресурс који се
недовољно користи. Број научних радова објављених у престижним научним
часописима је у протеклих неколико година значајно повећан као и број добијених
међународних пројеката од стране наших истраживача, међутим, и поред тога
интересовање привреде за њихове научне резултате је и даље остало на ниском нивоу,
39
40
27
што значи да наша привреда не препознаје учинак своје науче заједнице. То доприноси
томе да српски научници већ дају натпросечан допринос науци у свету.
Бројне су последице одлива мозгова: смањење конкурентности, смањење квалитета
истраживачких тимова, смањење квалитета рада и истраживачке мотивације за
укључивање у дугорочне пројекте, слабији квалитет преношења знања на будуће
генерације али и истовремено слабљење будућег људског капитала и смањена
иновативна способност.
Неопходно је истраживачки процес учинити пропустљивијим на тај начин што ће се
научници подстаћи да из свог знања произведу новац не за светску већ за домаћу
привреду.
Када је реч о развоју иновативих потенцијала, Србија је далеко од иновационих лидера
управо из разлога што не користи на адекватан начин скромне ресурсе и
инфраструктуру неопходну за постизање повољних резултата у иновативном процесу.
Један од услова који је неопходан за развој иновативног потенцијала наше земље је
стварање пословног окружења које би било повољно за подстицање иновативне климе,
односно пословног окружења у коме би интелектуална својина омогућила српским
иноваторима да извуку економску вредност из свог рада и увећају економски успех и
конкурентност Србије у Европи и свету.
Проблеми који спутавају Србију у развоју иновативности су:41
 изврсност научних истраживања и њихова релевантност за економски и

друштвени развој земље и друштва у целини нису у довољној мери
подржани системом финансирања истраживања,
 не постоје одговарајући финансијски инструменти као ни институционални
оквир за повезивање науке са привредом и јавним сектором,
 систем управљања научним и иновационим системом није у довољној мери
делотворан и слаба је координација рада релевантних институција и
различитих заинтересованих страна,
 недостатак одговарајућих људских ресурса у научно-истраживачким
организацијама, привреди, јавном сектору као и непостојање дугорочних
мера за решавање овог проблема, иако постоје програми за подршку
међународној сарадњи наука у Републици Србији није у потпуности
интегрисана у Европски истраживачки простор, услед недовољне
мотивисаности смањује се број научника.
Ово упућује на чињеницу да Србија мора још много да ради на унапређењу сопственог
иновативног капацитета. Потребно је створити адекватну структуру знања (улагањем у
развој образовања), инвестирати у развој нове технологије и сталих материјалних и
нематеријалних средстава значајних за подстицање развоја иновативног потенцијала.
За постизање позитивни иновативних резултата Србија би требала да предузме следеће
мере:42
41
42
28
 потребно је модернизовати пословно окружење у том смислу да оно буде

погодно за развој иновација,
 треба створити адекватан институионални оквир за подршку иновацијама,
 побољшати финансирање научноистраживачких организација,
 велику пажњу у финансијском смислу је потребно је посветити.
Универзитетима и научним институцијама јер они представљају фундаментални извор

нових знања која су неопходна за подстицање иновативности, одлив мозгова је
неопходно претворити у циркулацију мозгова а један од начина да се то постигне је
успостављањем адекватне равнотеже између образовног система и потреба тржишта, у
супротном наша земља це и даље производити квалитетан кадар чије це ефекте
користити друге земље.
2.6. Иновације и конкурентска предност
Учесници представљају први и најзначајнији елемент конкуренције. Од овог елемента

зависи читаво конкурентско окружење. Под учесницима се подразумевају сви пословни
и други субјекти који се налазе на тржишту и учествују у подели и борби на тржишту.
То су пре свега организација која међусобно конкуришу у оквиру једног или више
тржишта. Друга организација у односу на матичнаорганизација са којима се оно бори за
тржиште називају се ривали. Поред конкурената, учесници обухватају и остале
пословне субјекте, као што су: добављачи, купци, дистрибутери, агенти,
комплементарна организација, инвеститори и други.
Конкурентскапредностјеосновпословнихрезултатафирменаконкурентскимтржиштима.
Међутим, послевишедеценијадинамичнеекспанзијеипросперитета, многефирмесу,
утрцизарастомидиверсификацијом, изгубилеизвидаконкурентскупредност.
Значајконкурентскепредноститешкодабимогаодабудевећинегоштојетоданас.
Компаније морају бирати циљна тржишта на којима постоје велике шансе за стицање
конкурентске предности и на којима су високе улазне а ниске излазне баријере. Такође
је важно у којој мери компанија може утицати на структуру гране у којој послује, у
циљу постизања конкурентске предности. Компаније се боре за проналажење извора
конкурентске предности, која компанији доноси боље финансијске и друге
перформансе. Циљ је бити бољи од других, а то се може постићи иновативним и
креативним деловањем менаџмента и запослених.
Фирмесууцеломсветусуоченесаспоријимрастом,
каоисадомаћимиглобалнимконкурентимакојисевишенепонашајукаодаје „колач“
довољновеликизасве.
Конкурентскапредностусуштининастајеизвредностикојејефирмаспособнадастворизасво
јекупце. Онаможедасејавиувидунижихценаодконкурентскихзаподједнакекористи,
иликрозпружањејединственихкористикојевишенегонеутралишупремијскуцену.
Потенцијалниизвориконкурентскепредностисеналазесвудауфирми. Свакоодељење,
погон, филијала,
илинекадругаорганизационајединицаимајуулогукојасеморадефинисатииразумети.
Свизапослени, маколикодасуудаљениодпроцесаформулисањастратегије,
29
морајудасхватесвојуулогууостваривањуиодржавањуконкурентскепредностифирме.
Кадакомпанијаостварујепрофиткојипревазилазипросекусвојојгранииндустрије,
кажеседаонапоседујеконкурентнупредностуодносунасвојесупарнике.
Циљвећинепословнихстратегијаједаоствареодрживуконкурентнупредност.
Постоједваосновнатипаконкурентскепредности:43
 предност цене,
 предност разликовања.
Кадајекомпанијаспособнадапружиистепредностикупцимакаоињенаконкуренција,
алипонижојцени, тојепредностцене. Акојеспособнадапонудипредностикупцима,
којепревазилазепредностиконкурентнихпроизвода, ондајетопредностразликовања.
Онисезовупредностипозиционирањаидефинишукомпанијукаопредводника, илиуцени,
илиуразликовању. Такођепостојиипогледсааспектаресурса.
Ововажизакомпанијукојананајбољиначинискоришћавасвојересурсеостварујућиконкуре
нтнупредносткојарезултирасупериорнимкреирањемвредности.
Тозначидакомпанијамораиматиресурсеиспособностикојесусупериорнеуодносунањенук
онкуренцију, азовусеспособностиразликовања.
Конкуренцијајекључуспехаилинеуспехакомпаније.
Конкуренцијаодређујеприкладностактивностикојемогудадопринесурезултатимафирме.
Конкурентскастратегијајетрагањезаповољномконкурентскомпозицијомнаодређеномтр
жишту. Изборконкурентскестратегијесезасниванадвапитања.
Првојепитањеатрактивностипривредногсегментазадугорочнупрофитабилностифактора
којиодређујупрофитабилност.
Ненудесвисегментиистемогућностизаодрживупрофитабилност.
Друговажнопитањеуконкурентнојстратегијијепитањедетерминантирелативнеконкурент
скепозицијеунутарједногпривредногсегмента. Увећинисегмената,
безобзиранањиховупросечнупрофитабилност, некефирмесупрофитабилнијеоддругих.
Циљ сваке стратегије је да успостави, побољшава и одржава конкурентску предност
над конкурентским организацијама у дужем временском периоду. Отуда је стратегија
неизбежно повезана са остваривањем дугорочне конкурентске предности. Способност
организације да континуирано остварује конкурентску предност у односу на
конкурентске организације назива се конкурентност.
2.7 Технолошке иновације
Информационо комуникационе технологије су учиниле велике измене на тржишту

пружања услуга и трговине уопште. Традиционалне продавнице су остале без неких
својих функција, а интернет их је заменио. Уочава се напредак процеса куповине, јер
сада корисници могу да се информишу о свим жељеним упитима од своје куће.
Производом се такође могу снабдети, тако што ће целокупан процес куповине и
продаје тећи електронским путем. Целокупна инфраструктура подржава ову замисао,
па је све лакше онима који се определе за овај вид куповине.
43
30
Величина организација је умањена, а снага оних пословних система који су мањи је

повећана. Моћ делегирања овлашћења је повећана, а дубина организације је такође
смањена. Хијерархија се све чешће брише или се поставља у складу са другачијим
основама. Распон контроле је смањен, а деловања менаџмента су унапређена. Сада
менаџмент обавља своју делатност на вишем нивоу квалитета. Менаџмент може да
делује рапидно, јер је процес комуникације унапређен. Знање све више добија на
значају, а иновације постају основни предуслов опстанка, раста и развоја пословних
система. Генералан је закључак да су шансе више пружене овим системима, посебно
оним који послују у оквиру сектора услуга.
Мањи пословни системи, уз помоћ информационо комуникационих технологија, могу
да се нађу у оквиру интернационалних тржишта. Опрема која је технолошки
ефикаснија обезбеђује пословање уз ниже трошкове. Ефикасност пословних система се
повећава, а у исто време се позитивно утиче на економију пословног система.
Нова решења обезбеђују да се распон слободног времена повећа и да се целокупно
радно време хуманизује. Заспослени су, у складу са тим мотивисанији, задовољнији и
више доприносе остваривању резултатапословног система. То позитивно утиче на све
заинтересоване стране једне организације.
Информационо комуникациона технологија у оквиру пословних система у Србији има
велики потенцијал за искоришћавање. Напредак у њеним оквирима може да утиче
позитивно на државну администрацију, на здравствени систем, образовне институције,
корпоративне системе. Један од проблема са којима корисници могу да дођу у контакт
јесте проблем велике количине информација са којом се сусрећу. Информационо
комуникациона технологија нуди решења и за такве врсте проблема. Јављају се они
системи који обезбеђују адекватно управљање информацијама, од момента када се оне
генеришу, до момента када постају застареле.
Нови послови су такође настали у складу са развојем ових система. Технологија је
одредила структуру многих индустрија, па је обезбедила погодно тло за њихов развој.
Велика количина информација може да се пошаље, у веома кратком року, а локација не
представља проблем. Уштеде се могу остварити на неколико нивоа, а компаније су све
конкурентније на тржишту.
Традиционалан начин обављања делатности значи да се у оквиру пословних
активности користи папир као медиј комуникације. Генерално гледано, у оквиру
организације постоји дефинисан начин комуникације, који се поштује и који се
континуирано обавља прописаним путем.
Седамдесетих година прошлог века, дошло је до појаве електронских трансфера новца -
EFT (electronicfundtransfer), али и до настанка апликације под називом EDI
(electronicdatainterchange), а која се развила како би могли да се размењују подаци међу
пословним системима. То је условило развој новог, потпуно иновативног модела
пословања система у привреди.
Интернет је комерцијализован крајем двадесетог века, када се појавио www сервис. То
је условило настанак електронског пословања. Оно што посебно карактерише овај вид
пословања, јесте његова брзина и једноставност. У његовим оквирима долази до
размене електронских порука које су стандардизоване и које се шаљу у контексту
31
обављања послова у компанијама, банкама, државној управи и свим организацијама у

оквиру привредног система.
Постоје компаније које су обављале пословање већег обима, а које су желеле да наставе
са својим традиционалним начином деловања на тржишту. Ове компаније су као
основне разлоге за такву одлуку наводиле:44
 снижавање нивоа трошкова,

 оперативну ефикасност,
 повећан степен различитости производа.
Оне су сматрале да би увођење електронског пословања могло да буде само додатна
подршка у деловању, али оне се сусрећу са проблемом опстанка, неколико година
потом. Конкуренти су своје пословање позиционирали као такво да је оно вођено
информационо комуникационим технологијама, што је било одлучујуће за њихову
бољу позицију на тржишту. Ове компаније сада морају да имплементирају технологије
које ће омогућити да се сачува тренутна позиција, али и да се она унапреди у
будућности. Организације су сада приморане да креирају само оне вредности које
корисници дефинишу, јер је тренутно тржиште дириговано аспектима тражње, а не
аспектима понуде компаније.
Уколико се размотри било која компанија која се у данашње време сматра водећом на
једном тржишту, као што је Intell, Dell, Cisco, може се приметити да су оне у
потпуности обликоване захтевима са тржишта и да оне само испоручују оне вредности
које су одговори на захтеве корисника. Основни мотиви који покрећу ове компаније да
послују на такав начин јесу:45
 ефикасност пословних операција,

 рекламирање које је на вишем ступњу напретка,
 унапређени односи са корисницима,
 пораст профита.
Оне компаније које послују ослањајући се на електронску инфраструктуру јесу: 46
 напредна комуникациона инфраструкутра,

 постојање сигурносне инфраструктуре,
 коришћење електронског банкарства,
 коришћење дигиталног система који омогућује плаћања.
Бројне су иновације које се могу идентификовати у оквиру трговине. Пошто је
коришћење информационо комуникационих технологија све више распрострањено,
може се рећи да се свакодневно уводе неке нове промене у оквиру пословних система у
трговини.
Иновације у овом контексту, претежно се односе на:
 бар код,
 POS (point of sale) опреме,
 електронско плаћање,
44
Стојановић З, Од класичног ка електронском пословању (Бијељина: Техника, 2014), 695.
45
46
32
 електронску размену података.

Све технологије су позитивно утицале на смањење количине папира која се користи у
компанији, а пословање је аутоматизовано.
Бар код је начин путем ког производ имгу да се означе коришћењем црних и белих
линија. Оне се посебним уређајима могу препознати оптички. Он се користи у процесу
идентификације производа, вагона, робе, пакета у било ком облику њиховог кретања.
Регистарска каса која има фисклану меморију, користи се како би се регистровали
подаци о томе колика је вредност оних производа који су продати. Подаци се
саопштавају купцима, а истовремено се евидентирају у оквиру контролних подлога које
се налазе у фискалној мемеорији. Након тога, формулишу се рачуни, односно
извештаји.
POS терминал је уређај који се налази на продајном месту и он је намењен за
реализовање електронског плаћања коришћењем платних картица. Терминал у овом
смислу подразумева групу уређаја која се користи за уношење података у рачунар или
за примање података из рачунара.
Елекронско плаћање се односи на било какав вид финансијских трансакција, које се
одвијају електронским путем. Електронски новац се преноси између ових електроснких
импулса и третира се као монетарна информација.47
Мобилно банкарство се сматра веома корисном иновацијом у оквиру области
електронског банкарства. Паметни телефони, односно телефони последње генерације,
имају могућност да приступе интернету. Банке су увиделе ово достигнуће технологије,
па су одлучиле да га примене у контексту свог пословања.
Банке сада омогућавају корисницима да своје трансакције обаве у било које време, са
било ког места, посредством свог мобилног телефона. Тим путем банка омогућава
својим корисницима да, користећи мобилну телехнологију, имају контролу над
трансакцијама које обављају, а које су у вези са дотичном пословном банком. Веома је
битно истаћи да ова услуга мора да буде једноставна, како би корисници били
мотивисани да је користе.
Мобилно банкарство ставља на располагање да се жељене радње обаве путем следећих
елемената:48
 преносних рачунара,
 дигиталних личних организатора,
 мобилних уређаја
Они морају да буду опремљени софтвером који омогућава приступ интернету, како би
трансакције могле успешно да се обаве. То је предуслов реализовања овог вида
трансакција. Мобилна плаћања су врста плаћања на мало која се обављају преко
мобилних телефона. Овим путем, мобилни телефон може послужити као средство
којим ће се активност обавити непосредним путем, али исто тако може бити и средство
које ће у садејству са другим системом помоћи да се активност изрши. Овај други
случај се може идентификовати код плаћања на POS терминалима.
47
Кончар Ј, Електронска трговина (Суботица: Економски факултет, 2007), 54.
48
Тумбас П, Електронско пословање - ауторизована скрипта (Суботица: Економски факултет, 2015), 7.
33
Субјекти који чине део ланца мобилног плаћања су:49
 мобилни оператери,
 финансијске институције,
 трговци,
 поторшачи
Истраживања су показала да је све више корисника који се одлучују за овај вид
плаћања. Свакодневно се повећава број корисника мобилних апарата, а мобилна
телефонија се константно унапређује. У садејству са снижавањем цене ових уређаја,
целокупан ефекат показује да се мобилна плаћања све више користе не само у оквиру
финансијских институција, већ и у оквиру објеката малопродаје. Концепт има све
предиспозиције да забележи и даљи развој.
Први трагови мобилног банкарства се везују за размену смс порука на релацији клијент
банка. Клијенти сада могу да приступе свом рачуну који имају у оквиру одређене
банкарске институције. Корисник у оквиру ове трансакције плаћа само импулсе
интернета свом мобилном оператеру.
Основни фактори који су утицали на то да се мобилно банкарство убрзано прихвати и
развије јесу:50
 улагања која нису велика,

 једноставност употребе и уређаја који се користе,
 комфор који се остварује у оквиру процеса коришћења.
Основни фактори који имају улогу отежавања да се ствари одвијају несметано у оквиру
мобилног банкарства јесу:51
 неповерење корисника да податак пошаље путем мобилне мреже,

 непостојање свеобухватних стандарда у овој области.
Употреба мобилног банкарства је један процес који није сложен и који је лак за
разумевање. Корисник мора да се региструје за коришћење овог вида трансакција.
Након тога он добија извештај о потврди регистрације, своју лозинку и упутство које ће
му помоћи да се снађе у оквиру ове платформе. Лозинка је позната само кориснику и
гарантује му одговарајући вид безбедности. Након конектовања на интернет, корисник
има могућност да приступи својој апликацији. У оквиру апликације има могућност да
обави жељену услугу коју банка нуди и тиме испуни свој задатак веома једноставно и у
било које доба дана.
49
Тумбас П, Електронско пословање - ауторизована скрипта (Суботица: Економски факултет, 2015), 8.
50
Бјелић П, Мобилни телефон као канал електронског пословања (Београд: Економски анали XVII, 2002),
150.
51
Бјелић П, Мобилни телефон као канал електронског пословања (Београд: Економски анали XVII, 2002),
151.
34
Мобилно банкарство има низ својих специфичности које га одвајају од других видова
реализације оваквих трансакција. Основне карактеристике мобилног банкарства, могу
бити обједињене путем ове листе:52
 доступност широког обима коришћења - сваки корисник услуга одређене

банке има могућност да без обзира где се налази обави своју, жељену
трансакцију,
 непосредност - активности могу да се реализују у било које време. Ово је
веома погодно за оне трансакције које захтевају веома брз одзив, као што је
нпр. трансакција везана за берзанско пословање,
 аутоматизованост и тренутно повезивање са банкарком институцијом - смарт
телефони имају могућност да се путем њих приступи интернету. То
обезбеђује корисницима могућност да обаве услугу кад год они то желе и без
обзира где се они налазили,
 функције које су проактивне - корисницима је стављена могућност да
изаберу одређену услугу или услуге о којима желе да добијају правовремене
информације. Ова трансакција се обично обавља путем смс поруке.
Електронска размена података је утицала на то да компаније могу лакше да обављају
жељене трансфере докумената, а мреже су биле сигурне и заштићене од нежељених
упада. Електронска размена података је веома скупа технологија и она је првенствено
била намењена за оне компаније које су имале већи обим пословања.
2.8. Покретачи иновација
Савремено друштво треба пре схватити као дуготрајан историјски процес у којем се
формира читав низ карактеристичних својстава него као одређен историски период.
Данашње пословање сваког система је веома комплексно. Сигнали са тржишта се веома
често шаљу ка организацијама и захтевају да се свакодневно усавршава пословање.
Технологија је доста напредовала у последњих неколико година, а то је довело до
ситуације да компаније морају да пронађу адекватну организацију која ће да подржи
промене са којима се данас тржиште сусреће.
Пословање је сада обележено захтевима за континуираном координацијом,
комуникацијом и тимским радом. Након индустријске револуције, место човека у
организацији је промењено. Данашња аутоматизација доводи до тога да се пред људе
стављају изазови који их не мотивишу и који не захтевају висок ниво поистовећивања
са организацијом. Веома је битно истаћи да се сваки пословни систем унапређује онда
када запослени организационе циљеве доживљава као сопствене и који тежи да их
оствари, како би на индиректан начин задовољио и своје замисли.
Данашње пословне системе одликује виши ниво специјализације. Та специјализација је
условила проблеме монотоније, којих је све више у организационим системима.
Целокупан концепт комуникације и обављања послова је промењен.
52
Санадер Д, Мобилно банкарство: нови тренд у савременом банкарском сектору (Београд:
Представништво САС Институте, 2014), 66.
35
Основни фактори који су обезбедили да дође до промене начина схватања пословне

комуникације јесу:53
 медији су фрагментисани,
 појавили су се медији који су интерактивни,
 данашњи пословни системи могу да креирају базе података.
Крајем прошлог и почетком овог века, дошло је до рапидног унапређења технологије.
То је, потом, утицало на повећану фрагментисаност медија, али такође и на појаву
нових канала. Моћ и утицај појединих медија је промењена, а акценат се ставља и на
интеграцију старих канала са новим. Као пример ове промене, могу се навести промене
у вези са телевизијским каналима и појавом кабловске телевизије. Уз ову промену,
идентификује се и настанак нових радио станица, часописа, дневних новина итд. Може
се приметити и све већи утицај националних телевизијских мрежа, које имају све већи
број станица кабловског типа. Све чешће се јављају и специјализоване станице, као и
интерактивни програми који су омогућени повезивањем телевизијске и рачунарске
опреме.
Дакле, људи имају могућност да приме и да пошаљу жељене информације на више
адреса, много лакше него што је то било у прошлости. Ово је условило промене
стратегија комуникације у оквиру организација. Примећена је и појава медија који су
интерактивног карактера, али и све чешћи развој база података. Сада је могуће послати
и примити информацију у исто време.
Запослени су се временом прилагођавали новонасталим ситуацијама у области процеса
комуникације, па су развили сопствене системе за које су сматрали да ће бити ефикасни
и ефективни. Данас запослени морају да се оријентишу ка масовним каналима и
облицима комуниакције, јер пословање то од њих захтева.
Предузеће је сада способно да првенствено пласира информације, а да потом сазна како
је тржиште реаговало на те информације. Захтеви корисника брже него икада могу да
дођу до организација, а они су развили такве организационе шеме које обезбеђују да се
ти захтеви у веома кратком року преведу у спецификације, које ће резултирати
производима у складу са жељама корисника.
Пошто је могуће креирати базе података, организације располажу бројним
информацијама о корисницима, па могу да персонализују своју понуду. Свака
појединачна тражња може бити задовољена. Омогућено је да се прикупе информације
не само о садашњим корисницима, већ и о потенцијалним. Све ове промене, условиле
су способност организације да прилагоди свој маркетинг приступ ситуацији, односно
да се преоријентише на масовни или циљни приступ, у складу са карактеристикама
тренутне ситуације.
Информационо комуникациони развој је текао тако да се од глобалног приступа
циљном тржишту, дошло до појединачног приступа, што је велики напредак за
пословање једне организације, али и велика промена.
53
АврамовићМ,
Утицајинформационеикомуникационетехнологијенасистеммаркетингкомуницирањаорганизација
(Лесковац:Високапословнашколаструковнихстудија, 2008), 66.
36
Промене у вези са информационо комуникационом технологијом, утицале су на процес

комуникације у организацији на више начина:54
 дошло је до мултипликације знања,

 комуникација је постала више усмерена,
 поруке су персонализоване,
 поузданост је повећана,
 процеси преношења и примања порука су унапређени,
 трошкови су редуковани,
 контрола од стране заинтересованих страна је побољшана.
У савременом добу се воде бројне расправе које за свој предмет узимају глобализацију.
Глобализација је настала, односно подстакнута је интензивнијим развојем
информационо комуниакционих технологија. Расправе су веома разнолике, што се
јавља последица различитих ставова теоретичара у вези са овим контекстом.
Последњих тридесетак година драматично су интензивиране транснационалне
интеракције, од глобализације производних система и финансијских трансфера до
медијског распростирања информација и слика широм света или масовних покрета
људи, било да су они туристи, радници, мигранти или избеглице.
Уколико се размотри свеукупност ставова, може се уочити да постоје две струје у
расправама о глобализацији: први став подржава све што се односи на планетарне
процесе и други став подржава све што се доводи у везу са планетарним процесима. Без
обзира што постоје супротни ставови у вези са овим феноменом, не може се довести у
питање његово постојање, јер се он манифестује као све већа међузависност између
друштава и култура.
За глобализацију се може рећи да је то процес који се одликује тиме што све више
скраћује просторне и временске удаљености између људи, брише разлике и поделе,
стварајући осећај у сваком човеку да живи у једном великом свету.
Глобализација је на тај начин довела до значајних промена у друштву, бројних
заокрета, раскидања са старом паксом, што се може уочити и на основу показатеља
који су научно и теоријски засновани, али и на основу ставова сваког појединца о
начину његовог живота.
Свака особа, без обзира да ли је запослена или не, свесна је тога колико су
информационо комуникационе технологије напредовале. Рачунари се сада могу
умрежити, дошло је до појаве поште електронског типа, развијено је коришћење база
података, интернет се све више користи и све више постаје доступан, публикације
постају јавно доступне, развијају се електронске конференције, настају књижаре
дигиталног типа. Ово су само неке од промена са којима се свет сусрео у веома кратком
року. Свака појединачна промена условила је промену у оквирима организације. Сада
се све чешће могу срести термини као што су: информационо друштво, мреже, култура
у сајбер простору, медији.
54
Утицајинформационеикомуникационетехнологијенасистеммаркетингкомуницирањаорганизација
(Лесковац:Високапословнашколаструковнихстудија, 2008), 67.
37
Информационо комуникационе технологије су увеле нову културу пословања. Та нова

култура се не може замислити без њихове подршке. Комуникација постаје све
убрзанија, знање се све више продукује, а промене које се идентификују су
квалитативног и квантитативног типа. У данашњем пословању не постоје границе.
Научно техничка димензија савременог друштва условљава сталну трансформацију
економије, померајући је са производног сектора према услужном, од индустријског ка
информатичком и дигиталном простору, од класичног пословања на реалном тржишту
ка пословању на интернету и виртуелном тржишту.
Потребан је висок ниво глобалне свести да би се ризици које производи наука и
техника могли смањити. За сада свет не иде у том правцу, ризика је све више и сваким
даном се појављују нови за које постоје све мањи изгледи да се могу контролисати или
отклонити. Такво стање доводи до различитих деформација у организацији савременог
друштва, у његовом функционисању, у његовим социјалним и културним простору.
Ограничења у данашњем пословању не постоје. Гаранције које су некада представљале
препреке за пласирање производа или услуга на одређена тржишта, сада су отворене.
Путем интернета је омогућено да се традиционално пословање потпуно замени новим
пословним културама.
Облици информационо комуникационе технологије који су карактеристични за
данашњи период пословања, настали су под утицајем комбиновања различитих састава
комуникација. Све то је довело до настанка једног информационог друштва, које своје
утицаје емитује на све сфере и приватног и јавног живота. Данас се под
информационим друштвом подразумева такво друштво које цени знање, информацију и
податак.
Производња информација и њена обрада, сада постају извор моћи на тржишту, односно
конкурентске предности. Информационо друштво свој значај манифестује и у смеру
лакшег и ефикаснијег чувања информација, њихове обраде и преношења.
Најзначајнији ефекти развоја информационо комуникационих технологија, огледају се
у области економске, социолошке и културне сфере деловања. Развој овог сектора и ове
сфере, постаје све више предмет интересовања бројних расправа у оквиру формалних и
неформалних скупова. Развој ових технологија, унапредио је економску моћ на
државном нивоу. Друштвена димензија се посматра у смислу повезивања и спајања
субјеката на различитим локацијама, док се највећи утицај за сигурно може
идентификовати у области културе.
Данашња култура пословних људи је потпуно другачија. Медији комуникације и рада
су потпуно промењени, а од људи се захтева све виши ниво усавршавања знања, које
постаје кључни ресурс организације. Целокупна култура нације сада добија другачије
облике, а у току су и настајања нових културних образаца. Различите културе сада
лакше могу да дођу у контакт, што резултује новинама у оквиру друштва. Све чешће се
могу пронаћи резултати истраживања који указују на значај које су информационо
комуникационе технологије донеле са собом. Као предмет истраживања се уводе разне
варијабле, што је доказ да је ова промена у области технологије дотакла сваку сферу
живота.
38
2.9. Стратегије увођења иновација
Сваки пословни систем мора да дефинише сопствену стратегију увођења. Веома је

битно да се овом процесу приступи озбиљно, како би се усмерила организације у
правом смеру. Стратегија ће да услови и будуће процесе доношења одлука, па је битно
да се генерише на исправним основама.
Онда када компанија зна шта потрошач жели и шта утиче на ту његову жељу, може
боље да организује свој асортиман производа. Под термином понашања потрошача,
може се тумачити и понашање који потрошачи манифестују онда када траже, купују,
користе, процењују или рапсолажу производима, а за које сматрају да ће да задовоље
њихове потребе.Може се рећи да је то и истраживање јединица које купују и процеса
размене који су укључени у тражење, конзумирање и располагање производима,
искуствима и идејама. Ова дефиниција обухвата више аспеката и више активности у
процесу одлучивања о куповини.
Свеобухватна дефиниција подразумева да је у питању скуп физичких и менталних
активности које предузимају домаћинства и пословни субјекти, а које резултирају
одлучивањем о акцијама у виду куповине или коришћења. Начин на који ова
дефиниција тумачи потребе корисника и њихово одлучивање о испуњавању тих
потреба је свеобухватна.Посебна одлика стратегије јесте та да не истиче квантитативне
елементе, већ представља систем који је неопходно формирати како би компанија
испунила своје циљеве. Ту лежи и основна тачка разликовања између стратега и
планера. Менаџер стратег може да искористи у потпуности своју машту и слободу која
му је дата, јер је мање везан за квантитативни аспект пословања. Тај квантитативни
аспект, који укључује и вредности и индикаторе посебно се обрађује у процесу
планирања.
Све ове тврдње само су доказ да стратегија и планирање које се односи на дуге стазе,
морају бити комплементарне и синергетске активности. Само на тај начин компанија
може бележити позитивне пословне резултате. Ове две активности не могу заменити
једна другу, једноставно речено, постоји доста простора за манифестацију са обе
стране.
Два основна корака која се морају узети у обзир онда када се формулише стратегија
електронског пословања:55
 првенствено је важно да се дефинише које су то кључне компетентности које

одликују компанију, која су њена циљна тржишта, које су потребе корисника
и купаца на том тржишту и да се коначно генерише стратегија,
 након тога, битно је да се дефинише међузависност између процеса
планирања стратегије и целокупног концепта електронског пословања.
Веома је битно да се нагласи да промене настају и у смислу покретања нових
активности. Нове активности подразумевају да се мора извршити опис радних места, у
складу са пословним процесима и да се дефинишу сви канали информација који се
налазе између њих. Интернет, генерално гледано, условљава реинжењеринг пословних
процеса.
55
39
Веома су битне и приметне промене које је он донео са собом, па исте те промене

морају бити имплементиране у пословне процесе. То указује на значај радикалног
укидања прошлих пракси, које су биле традиционално засноване и опредељење за нове
видове деловања на тржишту.
Сваки производ има задатак да испуни једну или неколико потреба корисника којима је
намењен, па се тај производ и купује из тог разлога. С тим у вези, може се говорити о
три нивоа једног производа и то:56
 обавезни производ, односно његовој суштини,

 једнодимензионални производ,
 очаравајући производ.
Запослени су ти којима се мора приступити на један озбиљан начин, како би све
промене биле адекватно подржане. То значи да запослени не реагује веома лако на
промене које се дешавају у организици. Њима промене морају бити објашњене и мора
им се указати на битност њиховог увођења. У исто време, важно је да се објасни на који
начин ће бити измењена устаљена пракса у оквиру њиховог радног места. Онда када
запослени у потпуности знају са чим се суочавају, онда су мотивисанији да допринесу
томе да се све промене имплементирају онако како је то замишљено.
2.10. Предности и ризици увођења иновација
Првенствено је битно указати на то које су то основне карактеристике пословања преко

интернета, које овај облик пословања чине потпуно другачијим у односу на
традиционалан вид обављања делатности.
Основна промена са којом су се интересне стране сусреле јесте промена односа које су
градили продавац и купац. Купац је сада способан да промени своју локацију на
интернету, а за то му је довољан само један клик. Дакле, купац помоћу само једног
клика може да се предомисли у вези са својом куповином и да напусти продавницу у
којој се виртуелно налазио. Пословање је утицало на повећање брзине куповине.
Промене се генерално, у овој области, дешавају веома брзо. Концепти који су показали
ефикасности и ефективност, брже се него икада могу видети и на другим локацијама на
сервису. Уколико конкуренти примене неке новине, оне се веома брзо могу видети и
код других пословних система. Препрека за напредак је све мање.
Удаљеност се више не разматра као битан фактор обављања пословања. Све чешће се
формирају партнерски односи међу елементима ланца вредности који су веома
удаљени. Сви учесници сада могу да буду повезани, без обзира на географску локацију.
Глобално тржиште је у настанку. Интернет је избрисао све границе пословања и ствара
се глобална економија. Све су веће базе корисника са којима организације послују.
Канали комуникације се унапређују свакодневно. Временске диспропорције се
смањују. Време сада не ставља никаква ограничења пред кориснике и он не потискује
сарадњу међу заинтересованим странама. Комуникација може да се обавља у сваком
моменту.
56
Филиповић Ј и Ђурић М, Основе квалитета (Београд: Факултет организационих наука, 2013), 110.
40
Као кључ успеха, наводи се вештина управљања. У оквиру овог света, веома је битно да
се располаже информацијама од значаја у вези са клијентима. Посебно је битно да се
генерише база података која ће омогућити да се доносе одлуке које су исправне.
Информисаност представља кључ успеха. Системи постају све више отворени. Може се
приметити да се организације све више окрећу иновацијама, новим технологијама и
праћењу достигнућа науке у свакој сфери свог пословања.
Да би се концепт електронског пословања имплементирао, битно је да се користе знања
из више области. Компаније, дакле, морају уважити један интердисциплинарни приступ
у прилазу овој проблематици. Ово је нов вид пословања, па је битно да му се приступи
и са аспекта регулативе. Од посебног је значаја очување интелектуалне своје.
Уколико се компанија бави електронским пословањем, то значи да она мора да сагледа
нове облике ризика са којима се сусреће. Поред уобичајених ризика, може се примети и
ризик који носи електронско пословање само по себи. Некада се може десити да
неочекивани упади у систем нанесу огромну штету пословном систему. Штета се може
огледати у губитку финансијких средстава, репутације, имиџа, поверења итд. Све то
може да утиче на снижавање нивоа вредности акција на берзи.
3.ИНОВАЦИЈЕ У СТАНДАРДИМА ЗА СИСТЕМЕ МЕНАЏМЕНТА
SRPS ISO 16555 дајеупутствозауспостављање и

одржавањесистемаменаџментаиновацијама. Примењивјенасвеприватне и
јавнеорганизацијебезобзиранаделатност, врсту и величину.
Овај документ даје упутство за:57
 разумевање контекста организације,

 успостављање лидерства и посвећености највишег руководства -
 планирање успеха иновације
 идентификацију фактора који подстичу иновацију
 развој процеса менаџмента иновацијама
 вредновање и побољшање перформанси система менаџмента иновацијама,
 разумевање и коришћење техника менаџмента иновацијама.
Коришћењем овог документа, организација повећава свест о вредности система
менаџмента иновацијама., успостављању таквог система, ширењу капацитета за
иновације и коначно стварање више вредности за организацију и њене заинтересоване
стране.58
У свом великом делу се односи на менаџмент креативношћу. Овај документ јасно
упућује на значај људи и њихове креативности у формирању и успостављању
иновативне организационе културе. Иновативна организациона култура и организација
која учи императив су сваке савремене организације, а флексибилност, креативност и
менаџмент талентима су основни атрибути савременог концепта савременог пословања.
57
СРПС ЦЕН/ТС 16555-1:2016 Менаџмент иновацијама — Део 1: Систем менаџмента иновацијама.
Београд: Институт за стандардизацију Србије, 2016.
58
http://www.iss.rs/standard/?natstandard_document_id=16555 (преузето: 9.4.2018)
41
Организација мора да утврђује и одабере прилике за побољшавања, као и да примењује

све мере које су неопходне за испуњавање захтева корисника и повећавање
задовољства корисника.
То мора да обухвати:59
 побољшавање производа и услуга како би се испуњавали захтеви, као и да би

се бавило будућим потребама и очекивањима;
 кориговање, спречавање и смањење нежељених ефеката;
 побољшавање перформанси и ефективности система менаџмента
квалитетом.
Примери побољшавања могу да обухватају корекцију, корективну меру, стална
побољшавања, преломну промену, иновацију и реорганизацију.
Процесни приступ омогућава организацији да планира своје процесе и њихово
међусобно деловање. PDCA (plan, do, check, act) циклус омогућава организацији да
обезбеђује да се њени процеси снабдевају адекватним ресурсима и да се тим процесима
адекватно управља, као и да се прилике за побољшавање одређују и да се по њима
делује.
Размишљање засновано на ризику омогућава организацији да утврди факторе који би
могли да утичу на то да њени процеси и њен систем менаџмента квалитетом одступajу
од планираних резултата, да успостави превентивно управљање како би се негативни
ефекти свели на најмању меру и да се максимално искористе прилике када се оне
појаве.60
Конзистентно испуњавање захтевa и бављење будућим потребама и очекивањима
представља изазов за организације у све динамичнијем и комплекснијем окружењу. Да
би остварила овај циљ, организација би могла да утврди да је неопходно да се усвоје
различити облици побољшања, поред корекције и сталног побољшавања, као што су
преломна промена, иновација и реорганизација.
У циљу одрживости мисије и визије, организација би требало да стално тежи
усклађивању са својим окружењем тиме што врши промене и уводи иновације. Ово
захтева стално праћење догађаја у окружењу организације, као и сопствено
самооцењивање и процену сопствене ситуације. Организација треба да укључи
резултате оцене као улазе (инпутс) преиспитивања стратегије од стране руководства, да
их користи за стална побољшавања и иновирање система, менаџмента и лидерства.
Резултати оцењивања треба да буду пренети онима на које се то у организацији односи
и да буду употребљени за ширење разумевања о њеном окружењу и будућем правцу
кретања организације. Резултати таквог оцењивања указаће на могућности повећања
одрживости, раста и побољшања. Резултати процена су обично уравнотеженији и
потпунији када оцењивање врше тимови. Посебно су обезбеђени инструменти за
оцењивање стратегије и операција организације.61
59
СРПС ИСО 9001 Системи менаџмента квалитетом — Захтеви. Београд:
ИнститутзастандардизацијуСрбије, 2015.
60
61
СРПС ИСО 9004 Менаџмент квалитетом - Квалитет неке организације - Упутство за постизање
одрживог успеха. Београд: Институт за стандардизацију Србије, 2018.
42
СтандардSRPS ISO 10018:2013 Менаџментквалитетом — Упутствазаукључивањељуди

и њиховукомпетентностдајесеупутство о ангажовањуљуди у
системуменаџментаквалитетоморганизације и заповећавањењиховеукључености и
кометентностиунутарњега. Овајстандардјеприменљивнасвакуорганизацију,
безобзиранањенувеличину, врстуилиактивностикојимсебави.
Свеукупне перформансе система менаџмента квалитетом и његових процеса највише
зависе од укључености компетентних људи и од тога да ли су они исправно уведени и
интегрисани у организацију. Укључивање људи је важно како би систем менаџмента
квалитетом организације постигао резултате који су конзистентни и усклађени са
њиховим стратегијама и вредностима. Веома је важно да се идентификују, развију и
вреднују знање, вештине, понашање и радна средина захтевани за ефективно
укључивање људи са потребном компетентношћу. Овим међународним стандардом
дају се упутства за људске факторе који утичу на укљученост и компетентност људи и
стварање вредности која помаже да се постигну циљеви организације. У овом
међународном стандарду дато је упутство за лидере, руководиоце, супервизоре,
стручњаке из области квалитета, представнике руководства за квалитет и менаџере за
људске ресурсе.62
3.1. Упутства за укључивање људи и њихова компетентност у менаџменту
Свеукупне перформансе система менаџмента квалитетом и његових процеса коначно

зависе од укључености компетентних људи и да ли су они исправно уведени и
интегрисани у организацију.63
Укључивање људи је важно како би систем менаџмента квалитетом организације
постигао резултате који су конзистентни и усклађени са њиховим стратегијама и
вредностима. Веома је важно да се идентификују, развију и вреднују знање, вештине,
понашање и радна средина који се захтевају за ефективно укључивање људи са
потребном компетентношћу. Овим међународним стандардом дају се упутства за
људске факторе који утичу на укљученост и компетентност људи и ствара се вредност
која помаже да се постигну циљеви организације.
Стандарди за системе менаџмента квалитетом развијени од стране ISO/TC 176
заснивају се на принципима менаџмента квалитетом описаним у стандарду ISO 9000.
Корелација између овог међународног стандарда и стандарда ISO 9001 олакшава
укључивање и компетентност људи унутар система менаџмента квалитетом. Међутим,
овај међународни стандард може се такође користити са другим системима
менаџмента.
Овај међународни стандард је заснован на стратешком приступу (видети слику 1) за
развијање укључености и компетентности људи на свим нивоима у организацији, који
је заснован на процесу.
62
СРПС ИСО 10018:2013 Менаџмент квалитетом — Упутства за укључивање људи и њихову
компетентност. Београд: Институт за стандардизацију Србије, 2013.
63
СРПС ИСО 10018:2013 Менаџмент квалитетом — Упутства за укључивање људи и њихову
компетентност. Београд: Институт за стандардизацију Србије, 2013.
43
Слика 1 — Стратешки процес за укључивање и компетентност људи

Овим међународним стандардом даје се упутство за ангажовање људи у систем
менаџмента квалитетом организације и за повећавање њихове укључености и
кометентности унутар њега. Овај међународни стандард је применљив на било коју
организацију без обзира на величину, врсту или активност.
3.2. Системи менаџмента квалитетом
Стандарди фамилије ИСО 9000, израђени су да би се помогло организацијама свих

врста и величина да примењују и спроводе ефективне системе менаџмента квалитетом:
 ИСО 9000 описује основе система менаџмента квалитетом и утврђује

терминологију за системе менаџмента квалитетом.
 ИСО 9001 специфицира захтеве који се односе на системе менаџмента
квалитетом, који се користе тамо где је потребно да се прикаже способност
организације да испоручује производе који задовољавају корисника и
испуњавају захтеве одговарајућих прописа и има за циљ да повећа
задовољење корисника.
 ИСО 9004 даје упутство које се односи и на ефективност и на ефикасност
система менаџмента квалитетом. Циљ овог стандарда је унапређивање
перформанси организације и побољшавање задовољења корисника и осталих
заинтересованих страна.
 ИСО 19011 даје упутство за проверу система менаџмента квалитетом и
система менаџмента животном средином.
Ови стандарди заједно чине кохерентан скуп стандарда за систем менаџмента
квалитетом који олакшавају узајамно разумевање у националној и међународној
трговини.
44
СРПС ИСО 9000: 2017 међународни стандард описује основе система менаџмента
квалитетом које чине предмет и подручје примене фамилије стандарда ИСО 9000 и
дефинише одговарајуће термине.
Овај међународни стандард намењен је следећим корисницима:
 организацијама које настоје да остваре предност кроз примену система

менаџмента квалитетом;
 организацијама које настоје да стекну поверење у своје испоручиоце да ће
захтеви организације који се односе на производ бити задовољени;
 корисницима производа;
 онима којима је потребно да се разумеју употребљавајући терминологију
која се користи у менаџменту квалитетом (на пример, испоручиоцима,
корисницима, доносиоцима прописа);
 онима који интерно или екстерно у организацији вреднују систем
менаџмента квалитетом или га проверавају
 у погледу усаглашености са захтевима стандарда ИСО 9001 (на пример,
проверавачи, доносиоци прописа, сертификациона/регистрациона тела);
 онима који интерно или екстерно у организацији пружају саветодавну или
едукативну помоћ у вези сасистемом менаџмента квалитетом који одговара
тој организацији;
 онима који израђују одговарајуће стандарде.64
Фамилија стандарда ИСО 9000 прави разлику између захтева за системе менаџмента
квалитетом и захтева за производе. Захтеви за системе менаџмента квалитетом
специфицирани су у стандарду ИСО 9001.
Захтеви за системе менаџмента квалитетом су генерички и применљиви су у
организацијама у свакој индустријској и привредној области, независно од категорије
производа. ИСО 9001 сам по себи не утврђује захтеве за производе. 65 Захтеве за
производе могу специфицирати било корисници било организација која антиципира
захтеве корисника, а ови захтеви могу бити специфицирани и прописом. Захтеве за
производе и, у неким случајевима, за процесе у вези са тим производима, могу
садржавати, на пример, техничке спецификације, стандарди за производе, стандарди за
процесе, уговори и прописи.
Свака активност, или скуп активности, која прима улазне елементе и претвара их у
излазне елементе може се посматрати као процес. Да би организације ефективно
функционисале, морају да идентификују бројне међусобно повезане и међусобно
делујуће процесе. Често излазни елементи једног процеса представљају улазне
елементе следећег процеса.
Систематска идентификација процеса који се користе у организацији и менаџмент тим
процесима, а нарочито међусобно деловање тих процеса, може се оквалификовати као
„процесни приступ“. Циљ СРПС ИСО 9000: 2017 стандарда је да подстиче усвајање
процесног приступа у менаџменту неком организацијом.66
64
СРПС ИСО 9000 Системи менаџмента квалитетом — Захтеви. Београд: Институт за стандардизацију
Србије, 2017.
65
Србије, 2015.
45
Слика 2 илуструје систем менаџмента квалитетом заснован на процесном приступу,

описан у фамилији стандарда ИСО 9000. Ова илустрација показује да заинтересоване
стране имају значајну улогу у обезбеђивању улазних елемената организације. Праћење
задовољења заинтересованих страна захтева вредновање информација које се односе на
запажања заинтересованих страна о томе до које мере су испуњене њихове потребе и
очекивања. Модел приказан на слици 2 не приказује процесе на нивоу детаља.
Слика 2 — Модел система менаџмента квалитетом заснованог на процесима

Политика квалитета и циљеви квалитета утврђују се да би се обезбедио правац у којем
ће се водити организација. И политика и циљеви квалитета одређују резултате које
треба добити и помажу организацији да користи своје ресурсе да би добила те
резултате. Политика квалитета даје оквир за утврђивање и преиспитивање циљева
квалитета. Циљеви квалитета треба да буду усклађени са политиком квалитета и
обавезом сталних побољшавања, а њихово остваривање треба да буде мерљиво.
Остваривање циљева квалитета може да има позитиван утицај на квалитет производа,
радну ефективност и финансијске перформансе, а тиме и на задовољење и поверење
заинтересованих страна.
3.2.1. Приступ системима менаџмента квалитетом
Приступ развоју и примени система менаџмента квалитетом састоји се од више фаза, у

које спадају и следеће:
 утврђивање потреба и очекивања корисника и осталих заинтересованих

страна;
66
Србије, 2017.
46
 утврђивање политике квалитета и циљева квалитета организације;

 утврђивање процеса и одговорности потребних за остваривање циљева
квалитета;
 утврђивање и обезбеђивање ресурса неопходних за остваривање циљева
квалитета;
 утврђивање метода мерења ефективности и ефикасности сваког процеса;
 примена ових мера за утврђивање ефективности и ефикасности сваког
процеса;
 утврђивање начина за спречавање неусаглашености и елиминисање њихових
узрока;
 утврђивање и примена процеса за стална побољшавања система менаџмента
квалитетом.67
Овакав приступ може се примењивати и за одржавање и побољшавање постојећег
система менаџмента квалитетом. Организација која усвоји наведени приступ ствара
поверење у моћ својих процеса и у квалитет својих производа и обезбеђује основ за
стална побољшавања. То може довести до повећања задовољења корисника и осталих
заинтересованих страна, као и до успеха организације.
3.3. Руковођење са циљем остваривања одрживог успеха организације
ИСО 9004:2009 стандард је израђен тако да одржи конзистентност са ИСО 9001 и да

буде компатибилан са другим стандардима за системе менаџмента. Такви стандарди су
комплементарни један са другим, али се такође могу користити независно.
ИСО 9004:2009 стандард пружа упутства организацијама као помоћ за постизање
одрживог успеха приступом преко менаџмента квалитетом. Он је применљив на све
организације, без обзира на величину, тип и активности. Овај међународни стандард
није предвиђен за коришћење у сертификационе, законске или уговорне сврхе.
ИСО 9004:2009 стандард пружа упутство за подршку организацијима за достизање
одрживог успеха у комплексном, захтевном и променљивом окружењу коришћењем
приступа преко менаџмента квалитетом. Одрживи успех организације постиже се
њеном способношћу да задовољава потребе и очекивања својих корисника и других
заинтересованих странатоком дугог временског периода и на уравнотежен начин.
Одрживи успех се може постићи ефективним менаџментом организације, свешћу о
окружењу организације, учењем и одговарајућом применом било побољшавања било
иновација или и једно и друго.
Да би се идентификовале јаке и слабе стране и могућности за побољшавања или
иновације или за једно и друго, овај међународни стандард подстиче самооцењивање
као значајан алат за преиспитивање нивоа зрелости организације, укључујући њено
лидерство, стратегију, систем менаџмента, ресурсе и процесе.
Овај међународни стандард обезбеђује ширу усредсређеност на систем менаџмента
квалитетом него ИСО 9001; он се односи на потребе и очекивања свих заинтересованих
страна и даје упутство за систематично и стално побољшавање свеукупних
67
Србије, 2017.
47
перформанси организације. Проширени модел система менаџмента квалитетом

заснован на процесима, који укључује елементе ИСО 9001 и ИСО 9004, дат је на слици
3.
Слика 3 — Проширени модел система менаџмента квалитетом заснован на процесима
3.4. QMS стандарди, други системи менаџмента и модели изврсности
QMS је динамичан систем који еволуира током времена, кроз периоде побољшaвања.
Свака организација има активности менаџмента квалитетом, било да су формално
планиране или не. Овај међународни стандард пружа упутство о томе како да се развије
формални систем за управљање овим активностима. Неопходно је да се утврде
активности које већ постоје у организацији и њихова погодност с обзиром на контекст
организације.
Овај међународни стандард заједно са ISO 9004 и ISO 9001 могу да се користе као
помоћ организацији да развије кохезивни QMS.
Формални QMS пружа оквир за планирање, извршавање, праћење и побољшавање
перформанси активности менаџмента квалитетом. Није потребно да QMS буде
компликован; пре је потребно да тачно одражава потребе организације. Приликом
48
развоја QMS-а, основни појмови и принципи дати у овом међународном стандарду

могу да пруже драгоцена упутства.
Организације деле многе карактеристике са људима који живе и уче као друштвени
организам. И организације и организми су прилагодљиви и обухватају системе, процесе
и активности који међусобно делују. У циљу прилагођавања њиховом променљивом
контексту, потребно је да сваки има способност да се мења. Организације често уводе
иновације да би постигле преломна побољшавања.
QMS модел организације препознаје да не могу сви системи, процеси и активности да
буду унапред одређени; стога је потребно да он буде флексибилан и прилагодљив у
оквиру комплексности организационог контекста.
Организације теже да разумеју интерни и екстерни контекст да би идентификовале
потребе и очекивања релевантних заинтересованих страна. Ова информација се
користи у развоју QMS-а да би се остварила организациона одрживост. Излазни
елементи из једног процеса могу да буду улазни елементи у друге процесе и међусобно
су повезани у свеукупну мрежу. Иако се често чини да се састоје од сличних процеса,
свака организација и њен QMS су јединствени.
Организација има процесе који могу да се дефинишу, мере и побољшавају. Ови
процеси међусобно делују да би давали резултате конзистентне са циљевима
организације и прелазе границе функција. Неки процеси могу да буду критични, док
други нису. Процеси имају међусобно повезане активности са улазним елементима да
би испоручили излазне елементе.
Људи сарађују унутар процеса да би извршавали своје дневне активности. Неке
активности су прописане и зависе од разумевања циљева организације, док друге нису
и реагују на екстерне подстицаје да би се утврдила њихова природа и извршавање.
Планирање QMS-а није појединачни догађај, већ је процес који траје. Планови
еволуирају како организација учи и како се околности мењају. План узима у обзир свe
активности организације везане за квалитет и обезбеђује да су њиме покривена сва
упутства из овог међународног стандарда и захтеви стандарда ISO 9001. План се
примењује након одобравања.
За организацију је важно да редовно прати и вреднује и примењивање плана и
перформансе QMS-a. Пажљиво разматрани индикатори олакшавају ове активности
праћења и вредновања. Проверавање је начин вредновања ефективности QMS-а, у
циљу идентификације ризика и утврђивања испуњености захтева. Да би провера била
ефективна, треба да се прикупљају материјални и нематеријални докази. Мере за
корекцију и побољшавање предузимају се на основу анализе прикупљених доказа.
Стечено знање могло би да води ка иновацијама, подижући перформансе QMS-а на
више нивое.
СРПС ИСО 9000:2015 међународни стандард даје основне појмове, принципе и речник
за системе менаџмента квалитетом (QMS) и пружа основу и за друге стандарде за QMS.
Овај међународни стандард је предвиђен као помоћ кориснику у разумевању основних
појмова, принципа и речника менаџмента квалитетом, да би био у стању да ефективно
и ефикасно примењује QMS и оствари вредност других стандарда за QMS.68
68
СРПС ИСО 9000:2015 Системи менаџмента квалитетом — Захтеви. Београд: Институт за
стандардизацију Србије, 2015.
49
Овим међународним стандардом предлаже се добро дефинисан QMS, заснован на

оквиру који интегрише упостављене основне појмове, принципе, процесе и ресурсе
који се односе на квалитет, да би се помогло организацијама да реализују своје циљеве.
Применљив је на све организације, без обзира на величину, сложеност или модел
пословања. Циљ стандарда је да подигну ниво свести организације о њеним
дужностима и посвећености у испуњавању потреба и очекивања њених корисника и
заинтересованих страна, као и у остваривању задовољства њеним производима и
услугама.
Приступи QMS-у, описани у стандардима за QMS које је донео ISO/TC 176, у другим
стандардима за системе менаџмента и моделима организационе изврсности заснивају се
на заједничким принципима. Сви они омогућавају организацији да идентификује
ризике и прилике и садрже упутства за побољшавање. У садашњем контексту, многа
питања као што су иновација, етика, поверење и углед могу се сматрати параметрима
унутар QMS-а. Тиме се баве стандарди који се односе на менаџмент квалитетом (нпр.
ISO 9001), менаџмент животном средином (нпр. ISO 14001) и менаџмент енергијом
(нпр. ISO 50001), као и други стандарди за менаџмент и модели организационе
изврсности.
Стандарди за QMS које је донео ISO/TC 176 пружају свеобухватан скуп захтева и
смерница за QMS. Стандард ISO 9001 специфицира захтеве за QMS. ISO 9004 даје
смернице за широк спектар циљева QMS-а за одрживи успех и побољшане
перформансе. Смернице за компоненте QMS-а обухватају ISO 10001, ISO 10002, ISO
10003, ISO 10004, ISO 10008, ISO 10012 и ISO 19011. Смернице за техничка питања као
подршка QMS-у обухватају ISO 10005, ISO 10006, ISO 10007, ISO 10014, ISO 10015,
ISO 10018 и ISO 10019. Техничке извештаје као подршку QMS-у обухватају ISO/TR
10013 и ISO/TR 10017. Такође, захтеви за QMS су дати у публикацијама специфичним
за сектор, као што је ISO/TS 16949.
Различити делови система менаџмента организације, укључујући њен QMS, могу да се
интегришу у један систем менаџмента. Циљеви, процеси и ресурси који се односе на
квалитет, раст, финансирање, профитабилност, животну средину, здравље и сигурност
на раду, енергију, безбедност и друге аспекте организације могу да се ефективније и
ефикасније остваре и користе када се QMS интегрише са другим системима
менаџмента. Организација може да обавља интегрисану проверу свог система
менаџмента према захтевима више међународних стандарда, као што су ISO 9001, ISO
14001, ISO/IEC 27001 и ISO 50001.
4. ИНОВАЦИЈЕ И КРЕАТИВНОСТ
4.1. Унапређење креативности
Креативност се као појам посебно изучава из следећа три разлога:69
 веома је важно схватити основу и логику појма креативности,

 свака компанија има жељу да буде креативна,
69
50
 бројни организациони проблеми могу да се реше, али и предупреде помоћу

техника и алата који се односе на процес креативног размишљања.
Уколико се разматра сама логика креативности, јасно је да је особа свесна значаја
његовог коришћења. У зависности од тога колико је особа мотивисана да се бави овим
питањем, могу се остварити различити резултати у овом контексту. За сваки креативни
процес, реализацију идеје и мишљење овог типа, од посебног су значаја труд,
временски ресурси и концентрација која је уложена. Кроз праксу је више пута доказана
чињеница да се људи који обављају креативне процесе најчешће ослањају на свој
урођени таленат. Литература истиче једну другу констатацију. Она се односи на то да
се ефикасније и ефективније ствари обављају онда када се користе креативне технике и
методе за потребе решавања критичних ситуација.
Креативне идеје, запажања и предлози, најчешће наилазе на отпоре у првом маху. Они
тек касније постану масовно прихваћени. Веома често се дешава и ситуација
омаловажавања креативних решења, кроз наводе да је свако то могао да учини и да у
томе нема никакве посебне чари.
Лидерство игра велику улогу у процесу прихватања нових идеја у оквиру компаније.
Они су ти који треба да подрже и истакну пред свима значај креативног деловања. Тада
ће запослени у ситуацијама које су неизвесне, бити мотивисани да дају свој креативни
допринос који може огроман значај за опстанак, раст и развој компаније.
У оквиру организација се јављају захтеви за креативношћу која је практичног типа, а то
се манифестује кроз следеће приступе:70
 уколико се компанија сусреће са ситуацијом да јој је потребна новина и да

без ње не може да настави ток своје пословне активности. Ситуације овог
типа могу да се односе на проблеме са којима се организација сусреће,
сукобе са партнерима итд. То су они моменти када је креативност
идентификована као једина нада која може побољшати стање,
 компанија може да обавља несметано ток своје активности, али нова идеја
може помоћи да унапреди своје пословање и да оствари бројне тржишне
користи.
Креативност практичног карактера је посебно применљива у оквиру стратешког
деловања компаније, онда када се она суочава са турбулентним приликама на тржишту
и када мора да искористи своје слабости да би искористила пружене шансе.
Предузећа се веома често сусрећу са потребом редукције трошкова. Тада је веома битно
да се одлучи начин набавке, продаје и организације што се може чинити аналитичким
путем. Неки проблеми захтевају потпуну промену обављања послова и њихово
превазилажење захтева нове организационе елементе. С тим у вези, у оквиру пословних
система мора постојати култура сталних побољшања која се заснивају на процесу
континуираног залагања да се послови обављају адекватно, а што се постиже
искључиво креативним доприносима.
Начин вођења који једна група менаџера примењује се заснива на томе да се ствари
обављају тако да се њихови резултати увек налазе у оквиру граница нормалне. Те
границе су унапред дефинисане у облику горњег и доњег одступања. Овакав приступ је
70
51
некада могао да да добре резултате, али са променом услова на тржишту, он је доста

застарео. Уколико компанија не тежи сталном напретку и уколико се задовољава да
постигне само оно што је оптимално, она не може да обавља успешно послове на дужи
рок. Веома брзо ће бити претекнута од стране других компанија из гране. Иако
поменути застарели приступ није пожељан за коришћење и он захтева примену
креативности. Креативност је веома битна онда када се решавају проблеми до којих у
сваком пословању може доћи пре или касније.
Класичан поредак ствари на тржишту је подразумевао да се компаније конкуренти
међусобно такмиче за лидерску позицију. Овакав тип такмичења је доста близак
претходно поменутом типу менаџера који желе ствари само да задрже у границама
нормалне. Са друге стране, у доба великог напретка технике и технологије, битноје да
свака компанија креиса сопствену, јединствену вредност, по којој ће се издвојити. Да
би опстале, компаније у оваквом поретку ствари морају да сежу за креативним идејама
и да увек буду корак испред конкурената како би задржале своју позицију и учиниле је
бољом.
Уколико се укратко жели приказати пут који је довео до потребе за креативношћу, то

би изгледало овако:71
 од компаније се очекује да произведе производ и/или да пружи услугу,

 од компаније се очекује да буде конкурентна,
 од компаније се очекује да креативност интегрише у оквиру конкурентске
предности.
Потреба за креативношћу се јавља и у оквиру других области од којих су неке:72
 образовни процес,
 здравство,
 превентивне активности у борби против криминала,
 заштита човекове околине,
 решавање и предупређење конфликата,
 решавање ситуације сиромашних људи,
 осигурање.
Веома је тешко идентификовати било коју сферу људског деловања у оквиру које
креативност не може да пронађе своје место и да оствари бројне позитивне резултате.
Интуиција је посебно важна када се говори од подстрекачима иновативности.
Интуиција подразумева да се стање ствари почне посматрати из другог угла и заснива
се на предосећају. Група такође може имати веома битан утицај у процесу подстицања
креативног размишљања. Одговорност се са појединца премешта на целокупан
колектив, па је страх од грешке доста мањи. Такође се дешава да неке особе имају
веома креативна размишљања, али она долазе до изражаја тек када их група наведе на
овај пут.
71
72
52
Поред изнетих чинилаца који утичу на креативност, неизоставно је поменути и

интелигенцију. Кроз бројна истраживања је показана веза између креативности и
интелигенције до одређеног нивоа. Након тог нивоа ова два појма се не везују један за
други, јер они људи који имају висок ниво интелигенције, необичне идеје не сматрају
адекватни, па их чак и не излажу.
Битно да све ове аспекте подстицања креативности узети у обзир и прилагодити
ситуационим факторима организација како би се она подстакла и унапредила. Свака
компанија је систем за себе, јер је чине запослени различитих профила, па се сходно
томе мора пронаћи прави пут да се мобилишу сва њихова знања и ставе у функцију
креативности.
53
4.2. Извори креативности
Кроз литературу се могу уочити бројни извори креативних размишљања. Скуп

битнијих извораби могао да изгледа овако:73
 искуство,
 мотивација,
 случајност или грешка,
 ослобађање.
Често се дешава да запослени из искуства могу да тврде шта је то што може да да добре
резултате у организационим активностима. Искуство доста може да помогне у процесу
развоја нових производа или технологија.
Иакосеискуствотумачикаоизворкреативности,
морасеводитирачунаотомедасеононезасниваискључивонакопирањунечијихидеја. Од
посебног је значаја да креативно решење буде и јединствено, а искуство врло вероватно
садржи само мали део истините креативности.
Мотивација је од кључног значаја за постизање успеха, па је то случај и са контекстом
креативности. Мотивација је та која тера људе да разматрају бројне односе међу
појавама, чак и оне који су наизглед неуспостављени и да се стварима баве на један
нови начин.
Случајност се кроз историју више пута идентификовала као прави извор нових
информација и креативних достигнућа. Дешавало се чак да се бројна успешна решења
развију у сну. Као што је поменуто, те случајне, необичне идеје су у први мах много
пута деловале као неприхватљиве, да би се касније третирале као уобичајена ствар.
Већ је објашњено да се ослобађем страха од грешке чини велики корак ка креативној
идеји, мишљењу и достигнућу. Онда када су запослени неспутани и када им је дата
слобода да дају свој лични допринос, онда они могу најпродуктивније да размишљају у
смислу изналажења новина. Промена начина вођења у оквиру организације и веза
између различитих нивоа може да резултира подстреком ка креативности.
4.3. Чиниоци менаџмента креативношћу
Креативност се може сматрати делом организационе климе, односно културе која

унапређује иновације и перформансе. Креативност организације не би требало да буде
ограничена онима који директно утичу на иновације. Просвећене организације управо
подстичу развој креативности и такво поступање се назива креативна култура (или
креативна клима).74
73
Стефановић С,Менаџмент креативности или креативни приступ менаџменту, (Београд: КЛИО, 2010),
29.
74
30.
54
Ова инвестиција у креативну културу можда не може одмах да утиче на успех

одређеног програма иновирања, али се зато стварају услови, који ће допринети даљем
развоју организације, и индиректно ће се повећати утицај креативности у успешности
пословања.
Појаву и развој креативности менаџера одређују следећи чиниоци, и то:75
 креативнименаџер,
 креативнимисаонипроцес,
 креативнаситуација (друштвеноокружење),
 креативнипроизвод.
Креативни менаџер је онај кога посебно одликује стваралачка продуктивност и који
поседује посебно изражене неке специфичне особине личности, као што су следеће:
флексибилност мишљења и понашања, чврст осећај независности личног мишљења,
способност подношења неодређених или нејасних ситуација, спремност да се
прихватају изазови и свесно преузима ризик, неконвенционалност ставова, начина
мишљења или личног стила, висок степен самодисциплине и преданости послу или
преокупацији, унутрашњи осећај посебне важности онога што је предмет преокупације,
потреба да себе лично види/процењује као имагинативну, маштовиту и оргиналну
особу.
Већина наведених особина доприноси увећању креативног потенцијала менаџера.
Креативни мисаони процес је процес у коме је креативност повезана са интелектуалним
особинама менаџера, његовим знањима и вештинама, и са начином на који је његово
знање формирано и како се оно користи.
Истраживања указују, да се менаџери могу научити креативном мишљењу, што може
бити повезано са уклањањем препрека креативном мишљењу као што су, на пример,
различити облици мисаоних стереотипа.
Слично је и са усвајањем креативних, хеуристичких техника, као што су анализа
случаја и истраживање аналогија. Креативна ситуација (друштвено окружење)
репрезентује друштво, у коме постоји потреба за открићима, изумима, иновацијама,
уметничким и другим креацијама. Овде је од значаја и историјски контекст. Тако, док
су поједина историјска раздобља значајно обиловала открићима и уметничким
остварењима (нпр. грчка цивилизација, ренесанса, научно техничка револуција 19.
века), дотле у другим раздобљима открића су потискивана (нпр. средњи век, радикални
комунизам).
Креативни производ је резултат креативог процеса.
Креативностнекогмисаоногпроизводавреднујесенаосновудвакритеријума:76
 субјективног - резултат креативног мишљења је креација, која је потпуно

нова за субјекта мишљења,
 нормативног - резултат креативног мишљења је креација, која је потпуно
нова у друштву (науци, уметности или индустрији),
изадруштвојевреднаикорисна.
75
37.
76
39.
55
Евидентиранисуибројничиниоцикојиспутавајукреативнопонашањеменаџера, каоштосу:
класичан (стереотипан) начинрада, превеликистраходнеуспеха,
подчињеностауторитету, конформизам, низакнивоаспирације,
слабамотивисаностинедостатакрадозналости, неиницијативност,
одсутносткритичкогпросуђивања, недовољнаприлагођеностновојситуаци,
недовољнаоспособљеностиприпремљеност,
преопширниипреширокираднизадацикаоинеадекватнипројекти,
нерационалнаорганизацијарада,
временскедимензијеупогледутачностиибрзинерешавањапроблемскихситуација,
временскаусклађеностпрограмаипројеката, иригидност.
Однаведенихчиниоцакојиспутавајукреативностменаџера,
доминантнуулогуимаригидност. Премаистраживањимавећинетеоретичара,
изразитеособинеригиднихменаџерасуследеће: умањемстепенусурадознали,
имајуразвијенутакозвануконформистичкумотивацију, нисусамопоуздани, доминантни,
нитииницијативни, веомасуподложниутицајуауторитета,
мањесуспособнидасеприлагодеуновимипромењенимситуацијама,
тешкоиспоромодификујупонашање, нисуспонтаниупонашању,
имајунизакнивотолеранцијефрустрације, мањесуотпорнинастреснеситуације,
малосупродуктивниинисуемоционалнонезависни.
Стогајезакреативнеменаџеребитнодаиспитајуузрокеригидногпонашањаидаутичунамењ
ањебаремонихособина, гдејетомогуће,
атимепосредноинапроменуригидногпонашањасвојихсарадника.
Такосеможеутицатинапроменестереотипногпонашања,
ослобађањеодпретераногконфомизма,
подложностиутицањаауторитетаиконвенционалногпонашања,
развијањекреативнихистраживачкихставова, неконформизма,
мењањенавикакојеометајурешавањепроблема,
променепонављањанеодговарајућегпонашањаитд.
С друге стране, од значаја су особине које потстичу креативност менаџера, као што су:
неконформизам, снажан супер-его (савесност, непоколебљивост, озбиљност), снажан
его (који укључује емоционалну стабилност, хладнокрвност и зрелост),
самоусмереност, развијен мотив радозналости, склоност ризику, храброст, спонтаност,
добро интегрисана личност менаџера и развијено поверење у самога себе, висока
потреба за остварењима, стрпљивост, толерантност, упорност, истрајност и
систематичност, остварења путем независности, неповољан утицај социјалних навика,
обичаја и социјалне конфронтације, тешкоће у изоловању и сужавању проблема,
емоционални фактори и други.77
Однаведенихчиниоцакојипотстичукреативностменаџера,
доминантнуулогуиманеконформизам, неприклањањеономештојеустаљеноудруштву,
одступањеодутврђенихнавика, стереотипаишаблона, одоногаштоводиустагнацију.
77
Аризановић Г, Креативност и менаџмент, (Александровац: Аризан, 2007), 60.
56
4.4. Технике за подстицање креативности
Развојкреативностијекључниелементупроцесуиновација.
Онподразумевастварањеновихидејаиликомбиновањепостојећихуциљупостизањаиноват
ивнихрешењазасвакодневнеизазове.
Оветехникенесамоштоумањујунегативнофилтрирањеидејаираноодустајањеодконцепта,
онеолакшавајупроналажењевишеразличитихрешења, спајајућииначенеспојивеелементе.
Техникезаподстицањекреативностису:78
 brainstorming,
 латерално размишљање,
 инвентивно решавање проблема,
 SCAMPER,
 мапирање мисли.
Једна од најраспрострањенијих и најчешће коришћених техника за развој креативности
јесте тзв. brainstorming. То је метода где велики број људи истовремено генерише
различите идеје или решења за дефинисане проблеме, при чему не постоје добре и
лоше идеје, већ успешност brainstorming-а зависи од броја идеја (што их је више, то је
боље), чијом се комбинацијом на крају може доћи до жељених решења.
Латерално размишљање подразумева нетрадиционалне методе које се у логичком
размишљању одбацују као неадекватне. Коришћењем оваквих неконвенционалних
техника, појачава се креативност и проналазе се алтернативна решења.
Инвентивно решавање проблема је креативни приступ који се заснива на већ
постојећим решењима и доступним информацијама за решавање нових проблема, на
пример да би се утврдила примена за одређену технологију која је развијена.
SCAMPER метхода је начин трансформисања једне идеје у више њих. Њен назив
потиче од акронима substitution (замена), combination (комбинација), adaption
(прилагођавање), modification (модификација), puttingtootheruses (коришћење у друге
сврхе), elimination (елиминација) и reversing (преокретање), што говори о главним
елементима саме методе.
Мапирање мисли би се могло окарактерисати као индивидуални brainstorming, којим се
истражују идеје графичким и визуелним повезивањем појма који представља проблем
са појмовима који представљају идеје за његово решавање.
5. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА УВОЂЕЊА ИНОВАЦИЈА У ПРЕДУЗЕЋИМА
5.1. Примена иновација у организацијама у Србији
У данашњем окружењу, веома је тешко да се одржи конкурентска предност пословног

система. Веома је битно да организација, у оквиру динамичних и комлексних услова
пословања, пронађе своје место на тржишту и да зацрта правац који ће је водити ка
78
Аризановић Г, Креативност и менаџмент, (Александровац: Аризан, 2007), 66.
57
пословним резултатима. Организације више не смеју да чекају да се промене догоде,

оне морају да предузму проактивне активности у свом домену пословања, како би
остале у оквиру тржишне утакмице. Компаније сада морају да креирају промене. Тим
путем ће оне успети да савладају непредвидиве услове који се могу сусрести у оквиру
тржишта.
Традиционални услови пословања су подразумевали да организација може спокојно да

обавља своју делатност до оног момента када се догоди нека промена. Тада
организација одреагује на дату промену и настави даље са устаљеним токовима
деловања на тржишту, које је било веома једноставно оријентисано.
Као основне активности које су компаније у Србији предузимале, а које се тичу
иновација, како би остале конкурентске су:
 интернет продавнице, односно куповина путем сајта,

 програми лојалности,
 касе које немају раднике,
 апликације за мобилне телефоне.
У садашњим условима пословања компанија у Србији, иновације се сматрају веома
битним фактором остваривања конкурентске предности. Иновације се све више
разматрају, не само са аспекта организација, већ и са аспекта целокупне привреде.
Цена, квалитет и рок испоруке су и даље три кључна параметра која се разматрају када
се ради о успешности задовољавања потреба корисника, али иновације све више теже
чланству ове трочлане групе. Савремено друштво све више схвата значај
иновативности.
За иновације се сматра да су средство које је стављено на располагање предузетницима
у Србији како би искористили могућности да обаве пословне активности на један нови
начин. Појам иновација је веома уско повезан са појмом технолошке промене. Реч је о
томе да иновација усмерава организацију ка промени технолошког типа како би се
поредак ствари у организацији променио и како би оно могло да побољша сопствене
производе и/или процесе.
Менаџмент посматра иновације из једног другог угла. За њих иновација представља
могућност да се генеришу и примене нове идеје у контексту побољшања производа,
услуга и организационих пословних процеса. Како би компанија била способна да
одржава своју конкурентску предност, а превасходно и да је постигне, неопходно је да
процес иновација свакодневно уважава. Предузећа која су окарактерисана као
иновативна имају праксу постизања више конкурентске предности путем унапређења
производа, услуга, процеса, структуре запослених, метода и техника. Тако ће и
национална економија бележити раст ако потенцира и потпомаже процесе сталног
учења, напретка и иновирања.
5.2. Иновативне стратегије продаје у Европској унији
У оквиру Европске уније се може идентификовати велики број иновативних стратегија

у области трговине. У Хрватској се као један од видова иновативне активности наводи
58
коришћење паметних колица. Целокупан модел је познат под именом Shop&Touch и у

оквиру њега купац уз помоћ бар кода скенира производекоје је купио и обавља низ
дугих активности. Купцима је у оквиру Хрватске све више занимљиво да се баве овом
дигиталном сфером иновација.
Појављују се и дигитални интерактивни екрани који купцима помажу да препознају

информације које се тичу производа, а неки од њих чак имају и стимулаторе који им
омогућују да испробају одређене врсте производа. У будућности се тек очекује
експанзија ових иновативних успеха.79
Паметни телефони су све више постали део трговине и пословања трговинских
компанија. У куповини се телефони доста користе у данашње време. Може се рећи да
се они користе и у оквиру маркетинга, истраживања и развоја, али и у оквиру програма
лојалности.
Веома битна иновација јесте дигитални новчаник, који се може видети у Великој
Британији. ApplePay омогућава кориснику низ предности током куповине, а јасно је да
ће се тек појавити промене на тржишту које ће усавршавати ове моделе технологија.
Највише се мобилни телефони користе за плаћања, а очекује се њихова експанзија у
процесу креирања персонализованог искуства током куповине.80
Данас, у Европској унији, и даље се могу идентификовати традиционални канали
трговине. Јасно је да се дигитални канали не могу посматрати само у смислу
електронског пословања. Трговина се мора тако посматрати да се приступом обухвате и
канали маркетинга, али и канали продаје. Дигиталне активности потрошача све више
имају везе са трошењем новца у процесу куповине.
Купци све више прате блогове, препоруке пријатеља, рекламе у електронском облику и
то је оно у шта ће организација да улажу у будућем периоду. Коришћењем више канала
у исто време, може се омогућити виши ниво успеха компаније на тржишту.
Друштвене мреже све више имају утицај на пословање једне компаније. Процене су
такве да се тек очекује раст утицаја друштвених мрежа и то у свим аспектима
пословања. У оквиру Европске уније су заступљене бројне друштвене мреже: MySpace,
Facebook, Instagram, Twitter и може се рећи да је постала обавеза компанија да имају
своје профиле на овим мрежама, како би могле да остваре конкурентску предност на
тржишту. Доказано је да више новца троше они људи који се о производу информишу
на основу података који се налазе у оквиру друштвених мрежа.81
У Европи се све више користе достигнућа online маркетинга који се користи од стране
трговинских компанија, како би оне позиционирале своје производе и обезбедиле да се
број корисника повећава. Предузећа све више посежу за овим видовима комуникације,
путем којих и преносе своја достигнућа која се тичу иновација.
79
http://www.jutarnji.hr/biznis/pet-glavnih-trendova-u-trgovini-2016.-godine-otvorene-su-sve-moguce-
kombinacije-narudzbi-placanja-i-preuzimanja-robe/88549 (преузето: 9.4.2018)
80
81
59
Onlineмаркетинг се користи као термин који обухвата све типове маркетинга који се
обављају на мрежи. Овим појмом се обухватају све оне активности које за своју сврху
имају побољшање продаје производа, оним потрошачима који су означени као циљни, а
користећи могућности интернета. Различити online алати су сада искоришћени као вид
комуникације са потрошачима, који мора да буде координирајући са целокупним
програмом компаније у области маркетинга.
Уколико се направи поређење између масовног маркетинга и online маркетинга, може
се приметити да је главна тачка разликовања та што се масовни маркетинг користи како
би се порука пренела целокупној циљној групи, док се online маркетинг користи како
би се порука упутила појединцу. Online маркетинг омогућава да се оствари ефикасна
комуникација, која ће да буде основа за придобијање лојалних корисника. Други назив
за ову врсту маркетинга јесте маркетинг један на један.Овај вид маркетинга је
окарактерисан као веома интерактиван, што подразумева да се компанија лако може
прилагодити свим потребама својих корисника. Не само да се порука може упутити
аудиторијуму, већ се од њега могу добити и повратне информације.
Путем прегледа поруке, корисник може да прати презентацију и да приступи жељеним
информацијама. Није потребно да проведе време док се реклама поново не појави, већ
је она доступна у сваком моменту. Уз све то треба напоменути да је комуникација која
се обавља путем интернета веома ефикасна, без високих трошкова и масовна.
Треба напоменути и то да компаније морају бити веома опрезне онда када пласирају
своју online поруку у оквиру Европске уније. Забележени су случајеви када су
компаније доживеле велике неуспехе услед пуштања својих презентација масовном
аудиторијуму. Компаније не смеју да дозволе да реклама буде нападна, да путем порука
шаљу и вирусе, јер све то нарушава слику о компанији у јавности. Након тога,
конкурентност компаније може бити веома нарушена.
Веома је важно да се утврди и ефективност рекламе која је постављена. То може да се
обави путем статистичких анализа или финансијских. Дефинисано је довољно алата
који обезбеђују да се овај задатак успешно реализује.
5.3. Утицај иновативности на конкурентност организација
Иновације у организацијама са собом увек носе и одређену дозу неизвесности иризика.

Зато је потребно обратити пажњу и на могућност њиховог негативног деловања на
пословни систем, поред тога што се оне најчешће везују за напредак организација и
побољшање његових перформанси. Када су у питању развој новог производа или нове
технологије, ризици који се могу очекивати се везују за тржиште, односно за то како ће
технологија обављати унапред осмишљен задатак и како ће на то реаговати бројне
интересне стране на тржишту.
Управљање иновацијама се јавља као посебан аспект у оквиру целокупног управљања
једним пословним системом. Оно је неизоставни део сваке организације која жели да
буде укључена у тржишну утакмицу и која има за циљ првенствено да опстане, а потом
и да се развија у динамичном окружењу.
Иновације се поистовећују са шансом за опстанком пословања на тржишту
трговинских компанија. Компаније морају да формирају такву културу која ће
60
подржавати чврсте везе између различитих одељења како би се информације

континуирано размењивале и како би се креативност свакодневно подстицала, при
чему је битна укљученост свих запослених. Само активирањем целокупног колектива и
њихових вредности може се тежити оптималним резултатима. Иновација обухвата и
креативност,проналажење и примену. Иновативност користи идеју која је продукт
креативног размишљања и користи је за генерисање производа или процеса који може
своје место да пронађе на тржишту.
За дугорочан успех организација од кључне важности је процес иновирања.
Организације које не иновирају суочавају се извесним потешкоћама попут пада
конкурентности, мање су пожељне потрошачима, члановима организације и
потенцијалним кредиторима. Може се рећи да је иновација процес примењивања нове
идеје на побољшање организацијског процеса, производа или услуге.
Да би осигурало што бољу или позицију лидера, организација мора да буде доследна,да
константно улаже у квалитет производа или услуга које пружа. Квалитету се придаје
све већа важност из разлога што представља кључ распознавања одређеног
организација, производа или услуге. Квалитет је степен изврсности према којем се
производ или услуга може сврстати на темељу одабраних одлука. То је неизоставан
сегмент успеха савремених организација на коме је потребно константно радити.
Потпуно управљање квалитетом је трајан процес који укључује све чланове
организације.
Иновативост се сигурно може посматрати у смислу основног фактора који доприноси
опстанку и даљем расту и развоју компанија. Иновације покрећу развој организација и
целокупнупривреду. Оне су основа економије која је заснована на знању.
Иновације имају вишеструки значај за организација и оне имају следеће одлике:82
 један су од кључних фактора унапређења продуктивности,

 могу да помогну да се прошири обим пословања кроз увођење потпуно новог
начина рада,
 могу смањити трошкове производње кроз унапређење ефикасности рада,
 оне су извор реалне конкурентске предности индивидуалног пословања,
 оне су један од ефикаснијих начина за одржив просперитет привредне гране
и економије у целини.
Иновације омогућавају да се побољшају интерни процеси, па да се побољша
ефикасност, али исто тако утичу и на унапређење односа са корисницима, што значи да
долази до креирања мрежа организација чиме се обезбеђује даљи раст и развој.
Компаније морају неговати иновативне активности.Технологија која је модерна и коју
сви пословни системи теже да имплементирају, сада је веома битан фактор достизања
конкурентске предности у трговини. Веома је битно да се напомене, да она омогућава
пословним системима да управљају пословањем на локацијама које нису географски
блиске. Усвајање технолошких иновација, води ка остваривању конкурентске
предности.83
82
Drucker P, The Discipline of Innovation (Cambridge: HarvardBusinessReview, 2002), 323.
83
Радосављевић Ж, Нови изазови технологија у менаџменту(Врњачка бања: Прва међународна
конференција, 2009), 78.
61
5.4. Иновације у продаји на примеру трговинског ланца „TESCO“
Tesco је малопродајни ланац у Великој Британији. Седиште овог ланца је у месту

Чесант, које се налази недалеко од Лондона. Овај ланац се налази на трећој позицији по
величини у свету. Испред њега су Walmart и Carrefour. Уколико се посматра само
показатељ профитабилности компанија се налази на другом месту.
Компанија је основана 1919. године, а назив Tesсo се појављује тек 1924. године. Прва
продавница под овим називом, основана је 1929. године. Посао је почео да се развија
веома брзо, па је компанија 1939. године имала чак 100 продавница у оквиру Велике
Британије. Наредних деценија је примећен пораст обима пословања. Крајем двадесетог
века, компанија је почела да шири пословање и ван граница Велике Британије. У 2012.
години је било 6351 продавница у оквиру Европе, Азије и Северне Америке.84
У овим продавницама се може купити широк асортиман производа, од робе широке
потрошње, до намештаја. У зависности од величине продавнице, зависи и асортиман
који се нуди купцима, укључујући намирнице, кућне апарате, електронику, веш, одела
итд.
Искуства на којима се темељи конкуренција у компанији Tesсo су у суштини
конципирани у оквиру три главне димензије. Ове димензије разликују унутрашње
димензије и шире спољашње. Прва критична област односи се на стратешки процес.
Друга тема односи се на спољне стратешке процесе. Ово укључује интерактивне
аспекте међународног окружења малопродаје. Трећа димензија разматра унутрашње
оперативне функције. Ове димензије су посебно важне.
Као једна од запаженијих иновација која је уведена у оквиру овог малопродајног ланца
јесу благајне. Оне су замениле мале касе. Уместо преграда у које се улаже новац, јавља
се отвор у који ће се убацити новчанице. На благајнама нису запослени трговци. Тиме
је омогућено да купци уштеде време током куповине и то је био један од елемената који
је обезбедио успех овог ланца на тржишту. Купац може да плати све артикле овим
путем. Информације које се односе на робу, очитавају се бар кодом, односно ручним
читачем, а на крају рачунар позива да се роба премести у место за паковање. Тада се на
заслону појављује рачун који исказује вредност купљене робе, па је даље потребно
само изабрати начин плаћања, да ли ће он бити готовински или путем кредитне
картице.
Када су у питању воће, поврће или нека слична роба која се продаје по тежини, купац
мора да изабере ставку коју мери и сам да укуца своју количину. Уколико роба има
сигурносни код, купац мора да позове асистента који ће му помоћи да декодира робу.
То важи и за одећу. Куповина алкохола се такође обавља уз помоћ асистената. Уколико
купац принесе каси алкохол, онда ће се моментално зачути порука која говори да ће
асистент одмах доћи и проверити да ли он има више од 18 година.85
Јасно се види да ни ове касе не могу потпуно да функционишу без људи. Предвиђено је
да један продавац услужује 4 касе, па се тиме доприноси повећању ефикасности ове
компаније. Онда када клијент плаћа уз помоћ картице, он мора да позове асистента,
како би он верификовао потпис.
84
https://www.tesco.com (преузето: 10.4.2018)
85
62
У свакој ставци рачуна, налази се и цена и тежина производа. Рачунар може да одреди
да ли је идентична количина у реалности и она коју је корисник пријавио. Уколико дође
до одступања, аутоматски, рачунар позива помоћно особље. Компанија има такође и
могућност да се целокупна куповина обавља путем интернета. На сајту се налази
целокупно упутство како се овај процес одвија.
Плаћање може да се обавља или електронским путем или директно особљу које
испоручује робу. На сајту се налазе цене и објашњења свих производа које корисник
може да наручи, а у пар корака реализује целокупну куповину.
Уведена је и drive-in услуга. Купци могу да наруче робу онлине и да након два часа
робу покупе на одређеном, предвиђеном месту. Они, такође, могу да плате робу на
лицу месту или електронским путем.
Компанија Tesсo лансирала је нови сервис за онлајн куповину у Турској, под називом
KipaKapimda. Купци ће кроз овај сервис моћи да поруче своје намирнице и да их плате
картицом, онлајн или приликом преузимања, а да их затим преузму на
специјализованим шалтерима смештених у оквиру Tesсo објеката, који ће радити два
сата дневно. Tesсo је овим потезом додатно учврстио своју позицију на глобалном
тржишту. Компанија пружа онлајн услуге на 11 тржишта широм Европе и Азије.86
Tesсo је осмислио интерактивне виртуелне супермаркете у виду панела са
фотографијама понуђених производа, који се налазе у холовима станица метроа.
Куповина се обавља тако што купци док чекају превоз, преко паметних телефона
скенирају одабрани производ, а систем га аутоматски убацује у виртуелну корпу. Када
је виртуелна куповина обављена, новац се скида са рачуна корисника, а роба стиже
директно на назначену адресу, без губљења времена у супермаркету.
Наведена унапређења, све су више унапређивала имиџ компаније и омогућила су да се
број корисника и вредност њихових трансакција увећава из дана у дан. Коришћење
иновација, диркетно је утицало на унапређење пословања ове компаније.
Трансформација је била раст ове трговинске компаније који је један од највећих, са
процењеном продајом која се повећава за 45,9 милијарди. Компанија Tescoј је све то
успела уз примену најрадикалнијих и најамбициознијих програма
интернационализације, што је укључивало развој 200 хипермаркета у Европи и Азији.87
5.5. Иновације у продаји на примеру компаније „IKEA“
Компанија IKEA јеједна од највећих и најпознатијихмеђународнихкомпанијакоја се

бавипроизводњом и продајомнамештаја, послујући у вишеод 300 продавницаширом
света. Компанијаје основана 1943. године. Компанијаје сада присутна у оквиру 40
земаља, a њени приходи свевише расту. ОснивачIngvarKampradје 1926. године
започеоисторијуовог система. Он јеистраживао начине дизајнанамештаја, рекламирања,
састављањанамештаја и коришћења каталога и изложбених простора у
промотивнесврхе.88
86
87
88
http://www.ikea.com (преузето: 10.4.2018)
63
Асортиман производа, као и познате марке, почели су да се шире из године у годину.

Целокупан дизајн се темељи на шведским карактеристикама. Намештај је веома
функционалан и атрактиван и у сваком детаљу одражава одлике Шведске.
Приликом избора франшизе, INTER IKEA SYSTEMS B.V, између осталог, оцењује
следеће:89
 искуство,
 локално познавање тржишта и присуство које треба да демонстрира
способност и да успостави рад IKEA продавнице,
 корпоративну културу и вредности,
 финансијску снагу и способност да спроведе инвестиције у земљи.
Компанија IKEA је увела могућност кућног достављања робе која је наручена
електронским путем. Компанија континуирано уводи акције које омогућавају да се
путем интернета обаве све потребне активности везане за куповину њиховог производа.
Све је више актуелан систем мобилног банкарства, па се сваки од ових производа може
платити тим видом савременог плаћања. IKEA је забележила пораст обима свог
пословања и боље резултате након што је увела ове начине обављања пословних и
платних трансакција.
Компанија IKEA је посвећена концепту одрживог развоја који је важан део њиховог
пословања. Њихова стратегија одрживог развоја под називом "Људи + Планета", звезда
је водиља иновација, трансформације њиховог пословања и њихових даљих
инвестиција. Свет који функционише по принципима одрживог развоја обезбеђује
бољи квалитет живота за велики број људи и штити нашу животну средину од
уништења. Одржива производња обезбеђује боље економске користи за произвођаче и
њихове породице. IKEA је мала, али значајна карика у стварању одрживог света.
Стратегија компаније је фокусирана на три области где могу имати најпозитивнији
утицај:90
 одржив живот код куће,

 енергетска независност,
 креирање бољег живота за људе и заједнице.
IКЕА је посвећена стварању и промоцији паметних решења у свом асортиману који ће
подстаћи њихове купце да живе живот који је у складу са принципима одрживости.
Њихови производи омогућавају штедњу енергије, рециклажу или сортирање отпада и
штедњу и поновну употребу воде, а све то по цени која је приступачна већем броју
људи.Њихов циљ је енергетска независност, коришћење природних ресурса на разуман
и одговоран начин и стварање предуслова да сав отпад буде коришћен као ресурс.
Труде се да користе огромне потенцијале обновљиве енергије, да развијају нове
производе који њиховим купцима омогућавају да код куће живе живот у складу са
принципима одрживог развоја и да тако штеде и природне ресурсе и новац, да отпад
користие као ресурс и да се на тај начин одговорно односе према шумама, фармама,
воденим површинама, како би и будуће генерације могле да користе ова природна
богаства.
89
90
64
IKEA је компанија која је на страни великог броја људи, увек пратећи њихове потребе.
Желе да остваре позитиван утицај на животе људи кроз цели ланац вредности, од
набавке сировина и производње до продаје, и да пруже подршку позитивном
економском, еколошком и друштвеном развоју.
Боља свакодневица за што већи број људи. То је њихова визија развоја већ деценијама.
Данас је ова визија још значајнија, јер као компанија која стално расте имају прилику
да дотакну животе све већег броја људи.
Њихови запослени су увек у центру њихове пажње, и континуирано стреме стварању
бољих услова за њихов рад, као и за рад запослених у компанијама које производе
IKEA асортиман. Подржавају осетљиве заједнице, децу, и посвећени су промоцији
људских права и слобода у свему што раде.
Пример уласка највећег светског малопродавца намештаја Икеа на хрватско тржиште,
одсликава главне карактеристике пословног модела суседства у малопродаји. Наиме,
Икеа је 2014. отворила прву робну кућу у Хрватској, недалеко од Загреба. Будући да је
и Влада препознала потенцијал светског малопродајног организација, инвестирала је
300 милиона куна у целокупни пројекат, што је на крају резултирало великим
негодовањем домаћих произвођача дрвне индустрије. Сарадња је у том погледу била
незаобилазна, па је Икеа успешно уговорила пословање са домаћим произвођачем
ТВИН Вировитица, чији је удео у укупним приходима оствареним од продаје
организација Икеа износи између 15 и 18%. На овај начин локална организација
проналази пут до већег броја купаца, док се, пак, с друге стране, Икеа мора
прилагодити и мора сарађивати са локалним властима како би се пословање успешно
одвијало.91
Компанија IKEA је уочила потенцијал вредности некретнина у непосредној близини
њених продавница у Русији, па је изградила дивизију Mega Mall која јој користи као
подршкa редовном пословању.
Сваки IKEA сарадник који открије или је информисан од стране клијента о проблему
квалитета има обавезу да га пријави. Овај приступ значи да IKEA може да дефинише
основни узрок квара и осигура да се проблем неће догодити у будућим испорукама.
Они ће смањити трошкове лошег квалитета и побољшати квалитет производа,
захваљујући искуству потрошача.
Информације се заснивају на томе како припадници IKEA породице доживљавају
квалитет артикала купљених током последње посете IKEA продавнице и то је један од
основних показатеља успешности квалитета. Користи се за повећање опажања
квалитета постојећег асортимана и за доношење одлука у односу на будућу понуду
производа. IKEA такође рачуна број враћених производа због оштећења приликом
руковања или неких недостатака производа. Ове мере су корисне приликом избора и
подршке развоја IKEA добављача.
,,Трошкови лошег квалитетаˮ је IKEA начин да измери трошкове проузроковане
оштећењем повраћаја робе од стране потрошача и оштећења робе изазваним у
продавници или током транспорта робе из једног нивоа продавнице у други. То је један
од кључних индикатора перформанси у области квалитета.
91
65
IKEA има сопствени систем учења и обуке намењених конкретном радном месту.
Постоји и посебан програм за оне који желе да расту са IKEA групом. Намењен је
специјално за будуће менаџере и фокусира се на јачање професионалног знања,
вештине руковођења и личном развоју сваког учесника.
Продавнице у Кини се налазе ближе центру града него што је обично случај у другим
деловима света, иако локација није баш у граду. Продавнице морају бити смештене у
близини главних центара јавног превоза како би се осигурали велики обим промета са
клијентима. Добар пример је Шангај продавница која је врло близу неколико
аутобуских линија и једне од линије метроа. Шангајска продавница поседује и 700
паркинг места.
66
ЗАКЉУЧАК
Успех организацијајерефлексијањегове способности да мења и

креирасопственоокружење и усмеравасвоје активности ка
остварењупостављенихциљева. Начин функционисањаорганизацијајеизмењенуслед
промене улоге и значајазапослених, као и
збогцелокупногнапреткаинформационокомуникационихтехнологија. Потребни су
савременименаџерикојићеомогућитиефикасноостваривањециљевапословне и развојне
политике. То захтева ново знањеусклађеносаразвојеминовативногокружења, каоједан
од кључнихусловаопстанка у тржишнојигри. Ресурс садржан у
знањупостаојетемељразвоја и изворбогаства. Тако позиција сваке организација зависи
од креативности и иновативностизапослених уз фокус на квалитет посла који се
обавља.
Увођење иновација утиче на повећање ефикасности организација, што се јасно види из
примера компаније IKEA и TESCO. Обе компаније су успеле да допринесу расту својих
пословних резултата и то највише увођењем електронског и мобилног плаћања, као и
виртуелне продавнице, што је директно довело до повећања продаје организација.
Компаније годинама бележе све већи пословни промет и све већи број лојалних
корисника. Обе компаније унапређују и своје финансијске могућности.
За дугорочан успех организација од кључне важности јепроцесиновирања.
Организацијекоје не иновирајусуочавају се са извесним потешкоћамапопутпада
конкурентности, мање су пожељнепотрошачима, члановимаорганизације и
потенцијалнимкредиторима. Може се рећи да
јеиновацијапроцеспримењивањановеидеје на побољшањеорганизацијскогпроцеса,
производа или услуге.
Да би осигуралоштобољу или позицију лидера, организација мора да константно
улажеу квалитетпроизвода или услуга којепружа. Квалитету се придајесвевећаважност
из разлога штопредстављакључраспознавања одређене организације, производа или
услуге. Квалитет је степен изврсностипремакојем се производ или услуга можесврстати
на темељуодабраниходлука. То јенеизоставан сегмент успеха савременихорганизација
на коме је потребно константно радити. Потпуноуправљање квалитетом
јетрајанпроцескојиукључујесвечлановеорганизације.
Улога иновација за развој једног организација, али и целокупне привреде је огромна.
Иновације јесу претпоставка економског просперитета. Привреде које улажу у процесе
иновација су оне привреде које карактерише виши друштвени производ, значајан раст
продуктивности и побољшање нивоа квалитета живота становника. Компаније се често
сусрећу са проблемом опстанка на тржишту. Интегративним и систематским
приступом који овај концепт подразумева, остварују се бројне предности које
компанију воде ка тржишном успеху. Компанија мора бити свесна да је превенција у
свему јако битна и да се сваким аспектом организационог система адекватно мора
управљати како би целокупан крајњи резултат био задовољавајући. Пошто су
ситуациони фактори све више променљиви, битно је да се на време идентификују
слабости, како би се оне што пре претвориле у снаге организације и како би
континуирано унапређење било део свакодневних активности пословног система.
67
ЛИТЕРАТУРА
Утицајинформационеикомуникационетехнологијенасистеммаркетингкомуницирањаорг
анизација. Лесковац:Високапословнашколаструковнихстудија, 2008.
Адиџес И, Животни циклуси организација. Нови Сад:Прометеј, 1994.
АризановићГ, Креативностименаџмент. Александровац: Аризан, 2007.
БјелићП, Мобилнителефонкаоканалелектронскогпословања. Београд: Економски анали
XVII, 2002.
Бобера Д, Имплементација и профитабилна експлоатација успешне иновације.
Суботица: Економски факултет, 2015.
Davidson F, Managing risk in organizations: a guide for managers. San Francisco: Jossey-
Bass, 2003.
Дајић М, Улога и значај иновација у развоју привреде Србије. Приштина: Економски
факултет, 2017.
Drucker P, The Discipline of Innovation. Cambridge: HarvardBusinessReview, 2002.
Ђорђевић Ј, Нова еколошка етика и заштита животне средине. Ниш: Факултет заштите
на раду, 2002.
Инић Б, Стратегијски менаџмент. Београд: Финеграф, 2013.
Исаковић С, Примењене стартегије и модели раста малих и средњих организација.
Неум: Научно-стручни скуп са међународним учешћем ,,Квалитетˮ, 2011.
Јаношевић С, Ђуричин Д. и Каличанин Ђ, Менаџмент и стратегија. Београд: Економски
Кончар Ј, Електронска трговина. Суботица: Економски факултет, 2007.
Мићуновић Љ, Савремени лексикон страних речи и израза. Београд: Завод за уџбенике
и наставна средства, 1991.
Мосуровић Ружичић М, Организације и иновације. Београд: Институт „Михајло
Пупин“ Центар за истраживање развоја науке и технологије, 2012.
Organisation for Economic Co-operation and Development, The measurement of scientific
and technological activities proposed guidelines for collecting and interpreting technological
innovation data. Paris: OECD Publishing, 2005.
ПетковићМ, ЈанићијевићН. иБогићевићМикелићБ, Организација. Београд: Економски
Петровић Н, Еколошки менаџмент. Београд: ФОН, 2012.
68
Радосављевић Ж, Нови изазови технологија у менаџменту. Врњачка бања: Прва

међународна конференција, 2009.
Радосављевић Ж, Нови изазови технологија у менаџменту. Врњачка бања: Прва
међународна конференција, 2009..
Ристић Д, Основи менаџмента. Нови Сад: Cekombooks, 2011.
Санадер Д, Мобилно банкарство: нови тренд у савременом банкарском сектору.
Београд: Представништво САС Институте, 2014.
СРПС ИСО 10018:2013 Менаџмент квалитетом — Упутства за укључивање људи и
њихову компетентност. Београд: Институт за стандардизацију Србије, 2013.
СРПС ИСО 9004 Менаџмент квалитетом - Квалитет неке организације - Упутство за
постизање одрживог успеха. Београд: ИнститутзастандардизацијуСрбије, 2018.
СРПСЦЕН/ТС 16555-1:2016 Менаџментиновацијама — Део 1:
Системменаџментаиновацијама. Београд: ИнститутзастандардизацијуСрбије, 2016.
СтевановићА, Увођењекреативностиуменаџментинституцијакултуре – могућности,
разматрањаипреспективе. Београд: ГодишњакФакултетазакултуруимедије, 2013.
Стефановић С,Менаџменткреативностииликреативниприступменаџменту. Београд:
КЛИО, 2010.
СтојановићЗ, Одкласичногкаелектронскомпословању. Бијељина: Техника, 2014.
СтошићБ, Менаџментиновација - иновационипројекти, моделииметоди. Бијељина:
Факултеторганизационихнаука, 2013.
Scarborough N. и Zimmerer T, Effective Small Business Management. NewYork:
PranticeHall, 2003.
Текић, Ж, О иновативности Србије и региона, Иновације и предузетништво: алати за
успех а тржишту ЕУ. Београд: ФЕФА, 2012.
Тодић Д, Животна средина. Београд: Европски покрет у Србији, 2011.
Trappey A, A patent quality analysis for innovative technology and product development,
Department of Industrial Engineering and Engineering Management.Taiwan: National Tsing
Hua University, 2012.
ТумбасП, Електронскопословање - ауторизованаскрипта. Суботица:
Економскифакултет, 2015.
Urban G. и Hauser Ј, Design and Marketing of New Products.New York:Prentice-Hall, 1993.
ФилиповићЈиЂурићМ, Основеквалитета. Београд: Факултеторганизационихнаука,
2013.
http://www.iss.rs/standard/?natstandard_document_id=16555 (преузето: 9.4.2018)
69
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/HEC-2-SM1.ppt (преузето: 9.4.2018)

http://www.jutarnji.hr/biznis/pet-glavnih-trendova-u-trgovini-2016.-godine-otvorene-su-sve-
moguce-kombinacije-narudzbi-placanja-i-preuzimanja-robe/88549 (преузето: 9.4.2018)
http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9098.pdf (преузето: 9.4.2018)

Inovacije Zavrsni Rad Dopuna

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Inovacije Zavrsni Rad Dopuna

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЗАВРШНИ РАД

Кристина Крстић 230/2015

Квалитет завршног рада

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Глобализацијатржишта и интернационализацијатрговине довели су до

1. ОДРЖИВИ УСПЕХ И РАЗВОЈ

огприродног и створеног капитала тако да се обезбедеосновнељудске потребе за

 отворено и демократскодруштво - учешћеграђана у одлучивању

 укљученост у друштвене процесе

 интегрисањепитањаживотне средине у осталесекторске политике

 загађивач/корисникплаћа - трошковивезани за животну средину укључени су

2.1. Појам и значај иновација

У садашњим условима пословања, иновације се сматрају веома битним фактором

 оне које подразумевају да се акценат ставља на повећање понуде –продирање

 проширењу асортимана понуђених производа и/или услуга,

 оне утичу позитивно на продуктивност на националном нивоу,

 вертикални раст уназад,

2.2. Типoви иновација

Постоје бројне класификације иновација. Различити аутори, према различитим

OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) класификујеиновације,

 иновације које се везују за коришћење научног продора,

 иновације које се односе на производ и/или услугу,

 употребу нових материјала,

 нове технике у оквиру процеса производње,

 привреду земље или целокупну светску привреду,

 иновације које се односе на производе и услуге,

 планирана вредност која се односи на то шта се нуди и продаје тржишту,

 управљање ризиком је активност која треба да садржи мере које ће

случајева ће избећи могућност суочавања са нежељеним исходима неких

 проактивна стратегија која подразумева да организација предвиди и да

 рационалистичка стратегија која се односи на реализацију у оквиру три

 успостављање прецизне визије и њено трансформисање у мисију

 активност формулисања може да води менаџер,

 у оквиру ове активности долази до сарадње између менаџера и његових

 развој свести – у оквиру овог дела је веома битно утврдити да проблеми

2.5 Фактори који омогућавају и ограничавају примену иновација

Идентификовано je две групе фактора који утичу на степен иновативности

организација да у условима неизвесности доноси кавлитетне одлуке. Друга група су

Неке иновације су бесплатне. Међутим, многе иновације захтевају инвестиције. У раној

примену. Оваква стратегија се може лакше прилагођавати променама у окружењу и

 позиција фирме, у смислу њених производа, процеса, технологија и

Чињенице које су идентификоване као ограничавајући фактор процеса увођења

примену креативности. Иновативност је веома битна онда када се решавају проблеми

Са друге стране, у доба великог напретка технике и технологије, битно је да свака

 изврсност научних истраживања и њихова релевантност за економски и

 потребно је модернизовати пословно окружење у том смислу да оно буде

Универзитетима и научним институцијама јер они представљају фундаментални извор

2.6. Иновације и конкурентска предност

Учесници представљају први и најзначајнији елемент конкуренције. Од овог елемента

2.7 Технолошке иновације

Информационо комуникационе технологије су учиниле велике измене на тржишту

Величина организација је умањена, а снага оних пословних система који су мањи је

обављања послова у компанијама, банкама, државној управи и свим организацијама у

 снижавање нивоа трошкова,

 ефикасност пословних операција,

 напредна комуникациона инфраструкутра,

 електронску размену података.

Субјекти који чине део ланца мобилног плаћања су:49

 улагања која нису велика,

 неповерење корисника да податак пошаље путем мобилне мреже,

 доступност широког обима коришћења - сваки корисник услуга одређене

2.8. Покретачи иновација

Основни фактори који су обезбедили да дође до промене начина схватања пословне

Промене у вези са информационо комуникационом технологијом, утицале су на процес