DN 16 Mahaparinibbana Sutta - Veliki Govor o Konačnom Utrnuću

DN 16 Maha-parinibbana sutta-2 | Srednji put https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/digha-nikaya/dn-16-maha-p...
Theravāda budistička zajednica

u Srbiji
START SREDNJI PUT UVOD PALI KANON TUMAČENJA PRAKSA pretraga
KNJIGE LINKOVI KONTAKT
Vi ste na: Home » Pali kanon » Sutta pitaka » Digha nikaya » DN 16 Maha-

parinibbana sutta-2
Dīgha nikāya 16
Prevod sa pālija Branislav Kovačević

Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj

hridi. [1] A u to vreme Ađātasattu Vedehiputta, [2] kralj Magadhe,
nameravao je da povede rat protiv Vađđija. [3] Ovako je govorio: „Te
Vađđije, makoliko da su snažni i moćni, ja ću razoriti, izazvati njihovu
propast, dovesti do uništenja.“
2. Onda kralj Ađātasattu reče svom glavnom savetniku brahmanu

Vassakāri: „Hajde, brahmane, idi do Blaženog, pokloni mu se do nogu u
moje ime i upitaj ga živi li bez poteškoća, ima li kakvih bolesti, služe li ga
zdravlje i snaga, živi li udobno. Takođe mu reci: ‘Poštovani gospodine,
Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, namerava da povede rat protiv
Vađđija. On ovako govori: „Te Vađđije, makoliko da su snažni i moćni, ja ću
razoriti, izazvati njihovu propast, dovesti do uništenja“.‘ Dobro zapamti šta
će ti Blaženi na to odgovoriti i dođi da mi to preneseš. Tathāgate ne govore
laži.“
Brahman Vassakāra
3. „Da, vaše visočanstvo,“ odgovori brahman i naredi da se pripremi veliki
1 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
broj svečanih kočija, pope se na jednu od njih i praćen ostalima izveze se iz

Rađagahe ka Lešinarevoj hridi. Išao je kočijama dokle je mogao, a onda
siđe i peške otide do Blaženoga. Kada je stigao, pozdravi se sa njim, a
kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče:
4. „Poštovani gospodine, Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, klanja se

do nogu Blaženog i pita ga živi li bez poteškoća, ima li kakvih bolesti, služe
li ga zdravlje i snaga, živi li udobno. Takođe, kralj Ađātasattu namerava da
povede rat protiv Vađđija. On ovako govori: ‘Te Vađđije, makoliko da su
snažni i moćni, ja ću razoriti, izazvati njihovu propast, dovesti do uništenja‘.“
Načela na kojima zajednica opstaje
5. Tom prilikom je poštovani Ānanda stajao iza Blaženog i hladio ga

lepezom. Onda mu Blaženi reče: (1) „Ānanda, jesi li čuo kako se Vađđi
često okupljaju u svom veću, kako se redovno sastaju?“
“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“
„Ānanda, sve dok se Vađđi često okupljaju u svom veću, redovno sastaju,
može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(2) A jesi li, Ānanda, čuo kako se Vađđiji u slozi sastaju, u slozi razilaze, u
slozi svoje poslove obavljaju?“
„Ānanda, sve dok se Vađđiji u slozi sastaju, u slozi razilaze, u slozi svoje
poslove obavljaju, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(3) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji ne proglašavaju pravilom nešto što već
ne važi kao pravilo, ne ukidaju ono što već važi kao pravilo i drže se onoga
što znaju kao svoj zakon od davnina?“
„Ānanda, sve dok Vađđiji ne proglašavaju pravilom nešto što već ne važi
kao pravilo, ne ukidaju ono što već važi kao pravilo i drže se onoga što
znaju kao svoj zakon od davnina, može se očekivati da oni napreduju, a ne
da propadaju.
(4) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji poštuju one među sobom koji su stari,
ophode se sa njima sa poštovanjem, uvažavaju i slave, smatraju da njihove
reči vredi saslušati?“
2 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
„Ānanda, sve dok Vađđiji poštuju one među sobom koji su stari, ophode se
sa njima sa poštovanjem, uvažavaju i slave, smatraju da njihove reči vredi
saslušati, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(5) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji poštuju žene i devojke među sobom i ne
prisiljavaju ih otmicom da žive sa njima?“
„Ānanda, sve dok Vađđiji poštuju žene i devojke među sobom i ne

prisiljavaju ih otmicom da žive sa njima, može se očekivati da oni
napreduju, a ne da propadaju.
(6) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji poštuju svoja svetilišta, bilo da su u
gradu ili izvan, uvažavaju i slave, ne uskraćuju im darove koji im s pravom
pripadaju, baš kao što su ih darivali i ranije?“
„Ānanda, sve dok Vađđiji poštuju svoja svetilišta, bilo da su u gradu ili izvan,
uvažavaju i slave, ne uskraćuju im darove koji im s pravom pripadaju, baš
kao što su ih darivali i ranije, može se očekivati da oni napreduju, a ne da
propadaju.
(7) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji grade boravišta za arahante, [4] staraju
se o njima, snabdevaju onim što im je potrebno, tako da oni vrli askete koji
ne žive u njihovoj zemlji požele da tu dođu, a oni koji su već tu, žive
zadovoljni, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju?“
„Ānanda, sve dok Vađđiji grade boravišta za arahante, staraju se o njima,

snabdevaju onim što im je potrebno, tako da oni vrli askete koji ne žive u
njihovoj zemlji požele da tu dođu, a oni koji su već tu, žive zadovoljni, može
se očekivati da Vađđiji napreduju, a ne da propadaju.
6. Onda Blaženi reče brahmanu Vassakāri: „Brahmane, jednom sam živeo

blizu Vesālija, kraj Sārandada svetilišta. [5] Tu sam podučio Vađđije ovih
sedam načela nepropadanja. Barhmane, sve dok oni budu imali čvrsto
uporište među Vađđiji,a. sve dok ih se oni budu pridržavali, može se
očekivati da Vađđi napreduju, a ne da propadaju.“
Kada je ovo čuo, brahman Vassakāra reče Blaženom: „Poštovani Gotama,

ako se budu pridržavali makar samo jednog od tih načela, Vađđiji će
napredovati, a ne propadati. A pogotovo sa svih sedam! Kralj Ađātasattu in
ne može pobediti ratom, poštovani Gotama, već samo glasinama, samo
3 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
ako unese razdor među njih. [6] No, poštovani gospodine, vreme je da
krenem, mnogo mi je još poslova ostalo.“
„Brahmane, učini kako misliš da treba.“
Na to brahman Vassakāra, saglasan i obradovanom onim što je Blaženi

rekao, ustade sa svog mesta i otide.
Načela na kojima monasi opstaju
7. Ne dugo pošto je brahman Vassakāra otišao, Blaženi reče Ānandi:

„Hajde, Ānanda, obiđi monahe koji žive u okolini Rāđagahe i reci im da se
okupe u velikoj dvorani.
“Da, poštovani gospodine,” odgovori Ananda i učini kako je njega

zatraženo, pa obavesti Blaženog: “Monaška zajednica je okupljena.
Poštovani gospodine, vreme je da uradite ono što mislite da treba.”
8. A Blaženi ustade sa svog mesta i otide do velike dvorane. Tamo sede na

unapred pripremljeno mesto. Sedeći tako, reče monasima: „Monasi, izložiću
vam sedam načela na kojima monasi opstaju, ne propadaju. Slušajte i
dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše
monasi. A Blaženi ovako nastavi:
(1) „Monasi, sve dok se monasi često okupljaju, redovno sastaju, može se
očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(2) Sve dok se monasi u slozi sastaju, u slozi razilaze, u slozi svoje poslove
obavljaju, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(3) Sve dok monasi ne proglašavaju pravilom nešto što već ne važi kao
pravilo, ne ukidaju ono što već važi kao pravilo i drže se onoga što znaju
kao svoja pravila vežbanja, može se očekivati da oni napreduju, a ne da
propadaju.
(4) Sve dok monasi poštuju one među sobom koji su stariji po monaškom
stažu, ophode se sa njima sa poštovanjem, uvažavaju i slave, smatraju da
njihove reči vredi saslušati, može se očekivati da oni napreduju, a ne da
propadaju.
(5) Sve dok monasi ne potpadnu pod uticaj žudnje za novim

preporađanjem, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(6) Sve dok monasi s radošću žive u svojim boravištima u šumi, može se
(7) Monasi, sve dok monasi svaki za sebe neguju svesnost, tako da njihovi
4 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
vrli saputnici u svetačkom životu mogu da im se pridruže, a potom da sa

njima ugodno žive, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
Sve dok ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve
dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne
da propadaju.
9. Monasi, izložiću vam još sedam načela na kojima monasi opstaju, ne

propadaju. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani
gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
(1) „Monasi, sve dok monasi ne vole suviše svoje poslove, [7] ne raduju im
se i ne oduševljavaju se njima, može se očekivati da oni napreduju, a ne da
propadaju.
(2) Sve dok monasi ne vole suviše razgovor, ne raduju mu se i ne

oduševljavaju se njime, može se očekivati da oni napreduju, a ne da
propadaju.
(3) Sve dok monasi ne vole suviše spavanje, ne raduju mu se i ne

propadaju.
(4) Sve dok monasi ne vole suviše druženje, ne raduju mu se i ne

propadaju.
(5) Sve dok monasi nemaju loše želje, nisu pod njihovim uticajem, može se
(6) Sve dok monasi nisu sa rđavim prijateljima, sa rđavim drugovima, nisu
sa njima bliski, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(7) Sve dok se monasi ne zaustave na nižim postignućima i ulažu napor da

dostignu i ona viša, sve dok ne uđu u tok, može se očekivati da oni
napreduju, a ne da propadaju.
Sve dok ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve
dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne
da propadaju.
„Monasi, sve dok monasi budu ispunjeni (1) poverenjem… (2) stidom zbog
5 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
svega loše učinjenog… (3) strahom od svega loše učinjenog… (4) sve dok
su učeni… (5) energični… (6) sa čvrsto uspostavljenom svesnošću… (7)
mudri, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju. Sve dok ovih
sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni
budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da
propadaju.
„Monasi, sve dok monasi budu razvijali (1) svesnost kao elemenat
probuđenja… (2) istraživanje pojava… (3) energičnost… (4) ushićenje… (5)
smirenje… (6) koncentraciju… (7) spokojstvo kao elemenat probuđenja,
može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju. Sve dok ovih
sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni
budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da
propadaju.
„Monasi, sve dok monasi budu razvijali (1) opažaj prolaznosti… (2) opažaj
nepostojanja trajnog sopstva… (3) opažaj odbojnosti… (4) opažaj
opasnosti… (5) opažaj napuštanja… (6) opažaj hlađenja strasti… (7) opažaj
prestanka, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju. Sve dok
ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih
se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da
propadaju.
13. Monasi, izložiću vam još šest načela na kojima monasi opstaju, ne
(1) „Monasi, sve dok monasi budu blago postupali telom prema svojim
saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo, može se
(2-3) Sve dok monasi budu blago postupali govorom… umom prema svojim
saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo, može se
(4) Sve dok monasi budu bez predomišljanja delili ono što su na propisan
način dobili, čak i hranu u svojoj prosjačkoj zdeli, koristili zajedno sa svojim
saputnicima u svetačkom životu, može se očekivati da oni napreduju, a ne
6 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
da propadaju.
(5) Sve dok monasi budu živeli u skladu sa pravilima koja dele sa svojim
saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo – pravilima koja
su bez kršenja, nedostataka, prljanja, defekta, već oslobađaju, a mudri ih
hvale, bez vezivanja za njih, pravilima koja doprinose koncentraciji – može
se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.
(6) Sve dok monasi vođeni ispravnim razumevanjem – plemenitim,

oslobađajućim, onoga ko u skladu sa njim živi vodi do potpunog okončanja
patnje – budu i javno i nasamo živeli među svojim saputnicima u svetačkom
životu koji dele isto takvo razumevanje, može se očekivati da oni napreduju,
a ne da propadaju. Sve dok ovih šest načela budu imali čvrsto uporište
među monasima, sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da
monasi napreduju, a ne da propadaju.
14. Dok je živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi, Blaženi je često

govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji
mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki
plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost
donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje
potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim
zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća
neznanja.“
15. Kada je ostao kraj Rāđagahe koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom
Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Ambalaṭṭhike.“ – „Da, poštovani
gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom
monaha, stiže u Ambalaṭṭhiku. Tu se smestio u odmorištu koje je podigao
kralj. Dok je tu boravio, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi:
„Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba
zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada
se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike
zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen
nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća
žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“
16. Kada je ostao kraj Ambalaṭṭike koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom
Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Nāḷande.“ – „Da, poštovani gospodine,“
odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u
Nāḷandu. Tu se smestio u Pāvārikinom mangovom gaju.
Sāriputtin lavovski rik
17. Tu poštovani Sāriputta dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa

strane. Dok je tako sedeo, ovako reče Blaženom: „Ah, Blaženi, ja ovako
7 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
verujem: ‘Nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi
Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju‘.“
“Sāriputta, plemenite, potpuno probuđene Bude koji su živeli u prošlosti, da

li si znao sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako:
‘Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo
življenje, ovakvo oslobođenje‘?“
„Ne, poštovani gospodine.“
A one plemenite, potpuno probuđene Bude koji će tek živeti u budućnosti,

da li znaš sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako:
‘Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo
življenje, ovakvo oslobođenje‘?“
A mene koji sam sada plemeniti, potpuno probuđeni Buda, da li si pronikao

svojim umom u moj um ovako: ‘Ovakva je vrlina Blaženog, ovakvo učenje,
ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje‘?“
„Dakle, Sāriputta, ti ne znaš umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog,

potpuno probuđenoga. Kako onda možeš reći tako hrabre reči, odlučne
reči, pravi lavovski rik: ‘Nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili
brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju‘?“
“Poštovani gospodine, ja ne znam umove prošlih, budućih i sadašnjeg

plemenitog, potpuno probuđenoga. Ali sam do takvog zaključka došao
zaključivanjem zasnovanim na Dhammi. Baš kao što u kraljevom gradu na
granici, jakom utvrđenju opasanom zidinama, postoji samo jedna kapija i na
njoj stoji mudar, umešan, inteligentan stražar. I on ne pušta da uđu oni koje
ne poznaje, a pušta one koje poznaje. A onda neko obiđe oko tog grada i
ne vidi nijednu pukotinu u zidu, nijedan otvor čak ni toliko mali da bi mačka
mogla kroz njega da se provuče. Takav bi žovek mogao zaključiti: ‘Svako
živo biće koje bi ušlo ili izašlo iz ovoga grada, moralo bi da to učini kroz ovu
kapiju‘. Na isti način sam, poštovani gospodine, do takvog zaključka došao
razmišljanjem zasnovanim na Dhammi: ‚‘Oni u prošlosti, plemeniti i potpuno
probuđeni, svi ti Blaženi su savladali pet prepreka, razumeli svojom
mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstili svoj um u četiri temelja
svesnosti, razvili sedam elemenata probuđenja, te tako stekli više znanje o
nenadmašnom potpunom probuđenju. Isto tako, oni u budućnosti, plemeniti
i potpuno probuđeni, svi ti Blaženi će savladati pet prepreka, razumeti
svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstiti svoj um u četiri
temelja svesnosti, razviti sedam elemenata probuđenja, te tako steći
8 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju. Isto tako, Blaženi, koji

je sada plemeniti i potpuno probuđeni, jeste savladao pet prepreka,
razumeo svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstio svoj um u
četiri temelja svesnosti, razvio sedam elemenata probuđenja, te tako stekao
više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju.“
18. A dok je boravio kraj Nāḷande, Blaženi je često govorio monasima o

Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se
vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge.
Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod,
velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno
oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima,
nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“
Opasnost slabe vrline
19. Kada je ostao kraj Nāḷande koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom
Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Pāṭaligāme.“ [11] – „Da, poštovani
gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom
monaha, stiže u Pāṭaligāmu. A nezaređeni sledbenici iz Pāṭaligāme dočuše:
„Priča se da je Blaženi došao u Pāṭaligāmu.“ Onda oni dođoše do
Blaženog, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, ovako
mu rekoše: „Poštovani gospodine, molimo vas da prihvatite naš poziv da
prenoćite u našem odmorištu.“ I Blaženi to ćutke prihvati.
Videvši da se Blaženi saglasio, nezaređeni sledbenici iz Pāṭaligāme

ustadoše sa svojih mesta, pa poklonivši se Blaženom i pazeći da im on
ostane sa desne strane, otidoše do odmorišta. Kada su stigli, raširiše
prostirke posvuda po podu, pripremiše mesta za sedenje, napuniše posude
sa vodom, upališe uljane lampe, te se vratiše do Blaženog. Kada su stigli,
pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše
Blaženom: „Poštovani gospodine, prostirke su raširene posvuda po podu,
mesta za sedenje pripremljena, posude sa vodom napunjene, uljane lampe
upaljene. Vreme je da Blaženi uradi kako misli da treba.”
Na to se Blaženi obuče, uze ogrtač i prosjačku zdelu, te zajedno sa

monasima ode do odmorišta, opra noge, [12] pa uđe u njega i sede licem
okrenut prema istoku, naslonjen na središnji stub. Monasi isto tako opraše
noge, pa uđoše u odmorište i sedoše uz zapadni zid, okrenuti ka istoku,
tako da je Blaženi bio pred njima. I nezaređeni sledbenici iz Pāṭaligāme
opraše noge, pa uđoše u odmorište i sedoše uz istočni zid, okrenuti ka
zapadu, tako da je Blaženi bio pred njima.
20. Onda Blaženi reče sledbenicima iz Pāṭaligāme: „Kućedomaćini, pet je

opasnosti za onoga ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu. Kojih pet? Takav
zbog svoje nepromišljenosti trpi veliki gubitak imetka. To je prva opasnost
9 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, izbija na loš glas.
To je druga opasnost za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio
vrlinu, u kojem god društvu da se nađe – plemića, brahmana,
kućedomaćina ili asketa – oseća nesigurnost, ne sme ništa da prozbori. To
je treća opasnost za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu,
umire zbunjen. To je četvrta opasnost za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline,
ko je izgubio vrlinu, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu
lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu. To je peta
opasnost za njega. Tih je pet opasnosti, kućedomaćini, za onoga ko je bez
vrline, ko je izgubio vrlinu.
Koristi od snažne vrline
21. Kućedomaćini, isto tako pet je koristi za onoga ko ima vrlinu, ko je

razvio vrlinu. Kojih pet? Onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, zbog svoje
promišljenosti veliki imetak stiče. To je prva korist za njega. Dalje, o onome
ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, širi se dobar glas. To je druga korist za
njega. Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, u kojem god društvu da
se nađe – plemića, brahmana, kućedomaćina ili asketa – oseća sigurnost,
sme da govori. To je treća korist za njega. Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je
razvio vrlinu, ne umire zbunjen. To je četvrta korist za njega. Dalje, onaj ko
ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na
dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. To je peta korist za njega. Tih je
pet koristi, kućedomaćini, za onoga ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu.”
Pošto je Blaženi tokom dobrog dela noći nezaređene sledbenike iz

Pāṭaligāme upućivao, podsticao, nadahnjivao i obradovao govorom o
Dhammi, na kraju im reče: „Na izmaku je noć, kućedomaćini, vreme je da
učinite ono što mislite da treba.” Na to kućedomaćini iz Pāṭaligāme,
ushićeni i obradovani rečima Blaženog, ustadoše sa svojih mesta, pa
poklonivši se Blaženom i pazeći da im ovaj ostane
sa desne strane, otidoše. Ne dugo pošto su kućedomaćini iz Pāṭaligāme
otišli, Blaženi se udalji na osamljeno mesto.
Gradnja utvrđenja
22. A u to vreme Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, u

Pāṭaligāmi su podizali utvrđenje kao odbranu od napada Vađđija. U isto
vreme mnogo božanstava, na hiljade njih, boravila su na različitim mestima
u Pāṭaligāmi. Na istim onim mestima na kojim su boravila velika božanstva,
na tim mestima su moćni gospodari i kraljevi savetnici nameravali da sebi
podignu kuće. Na istim onim mestima na kojim su boravila božanstva
srednjeg ranga, na tim mestima su gospodari i kraljevi savetnici srednjeg
ranga nameravali da sebi podignu kuće. Na istim onim mestima na kojim su
boravila niža božanstva, na tim mestima su niži gospodari i kraljevi savetnici
nameravali da sebi podignu kuće.
10 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
I vide Blaženi svojim duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu

na ljudsko, da su ta božanstva, na hiljade njih, zauzela zemljište u
Pāṭaligāmi. Onda pred zoru, ustavši sa svog mesta, Blaženi reče
poštovanom Ānandi: „Ko to, Ānanda, pravi utvrđenje u Pāṭaligāmi?” –
„Sunidha
i Vassakārā, poštovani gospodine, glavni savetnici kralja Māgadhe, podižu
u Pāṭaligāmi utvrđenje kao odbranu od napada Vađđija.”
„Ānanda, baš kao da su se konsultovali sa božanstvima neba trideset

trojice, tako Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, podižu u
Pāṭaligāmi utvrđenje kao odbranu od napada Vađđija. Ovde sam, Ānanda,
video duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, da
su božanstva, na hiljade njih, zauzela zemljište u Pāṭaligāmi. I da na istom
onom mestu na kojem borave velika božanstva, na tom mestu moćni
gospodari i kraljevi savetnici nameravaju da sebi podignu kuće. Na istom
onom mestu na kojem borave srednja božanstva, na tom mestu gospodari i
kraljevi savetnici srednjeg ranga nameravaju da sebi podignu kuće. Na
istom onom mestu na kojem borave niža božanstva, na tom mestu niži
gospodari i kraljevi savetnici nameravaju da sebi podignu kuće. Ānanda,
sve dok postoji područje Arijevaca, sve dok se ovde putevi ukrštaju, ovaj
trgovački grad Pāṭaliputta će biti glavni među gradovima. [13] Ali za
Pāṭaliputtu, Ānanda, postoje ove tri opasnosti: požar, poplava i
razjedinjenost.
23. Onda Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, dođoše do

Blaženog i pozdraviše se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi
završen, stadoše oni sa strane. Stojeći tako sa strane, ovako mu rekoše:
„Neka Blaženi zajedno sa monaškom zajednicom prihvati od nas poziv za
obrok sutra.” I Blaženi ćutke prihvati. Znajući da je Blaženi prihvatio,
Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, otidoše svome domu.
Kada su stigli, dadoše da se pripreme različita ukusna jela i mnogo
poslastica, pa poručiše Blaženom: „Vreme je, poštovani gospodine, obrok je
spreman.”
24. A ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa
praćen velikom grupom monaha krenu put doma Sunidhe i Vassakāre,
glavnih savetnika kralja Māgadhe. Kad je stigao, sede na unapred
pripremljeno mesto. A Sunidha i Vassakāra, glavni savetnici kralja
Māgadhe, svojim su rukama poslužili i različitim vrstama jela ugostili i
nahranili monašku zajednicu predvođenu Blaženim. Kada je Blaženi jeo i
oprao ruke i prosjačku zdelu, Sunidha i Vassakāra odabraše niža mesta i
sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, Blaženi izrazi svoje
odobravanje ovim stihovima:
„Na mestu na kojem živi, nahranivši onoga ko je
11 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
mudar i čestit, obuzdan, ko svetačkim životom živi,
neka svoj dar posveti bogovima koji su na tom mestu.

Tako slavljeni, oni slave njega, tako poštovani, njega poštuju.
Saosećanja za njega imaju, kao i majka za dete svoje.

A čovek bogovi mio, uvek vidi ono što je dobro.”
Kada je tako Sunidhi i Vassakāri, glavnim savetnicima kralja Māgadhe,

izrazio svoje zadovoljstvo, Blaženi usta sa mesta na kojem je sedeo i otide.
25. A tom prilikom su Sunidha i Vassakārā pratili Blaženog u stopu

(razmišljajući): „Na koju gradsku kapiju asketa Gotama bude izašao, ta će
se zvati ‘Gotamina kapija’. Na kojem gazu asketa Gotama bude prešao
reku Gang, taj će se zvati ‘Gotamin gaz’.”
I zaista, na koju gradsku kapiju je asketa Gotama izašao, ta postade

„Gotamina kapija”. Onda Blaženi dođe do reke Gang. I tom prilikom je reka
Gang bila je nadošla do vrha, tako da je iz nje mogao da pije gavran stojeći
na nasipu. Neki ljudi tragali su za čamcima, neki drugi tragali su za skelom,
a neki su pravili splavove ne bi li prešli na drugu obalu. Na to Blaženi hitro,
kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku,
zajedno za monaškom zajednicom nestade sa ove obale Ganga i nađe se
na drugoj. I vide Blaženi kako neki ljudi tragaju za čamcima, neki drugi
tragaju za skelom, a neki prave splavove ne bi li prešli na drugu obalu.
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute reči:
„Oni koji pređu uskomešanu bujicu, čine to

podigavši most, takvi za sobom močvaru ostave.
I dok obični ljudi još uvek splav svezuju,
oštroumni su već na obali drugoj.”
Govor o plemenitim istinama
26. Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do

Koṭigāme.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi,
praćen velikom grupom monaha, stiže u Koṭigāmu. Tu on ovako reče
monasima:
„Monasi, zato što nismo razumeli četiri plemenite istine, [14] nismo
proniknuli u četiri plemenite istine, i za mene i za vas bilo je dugo putovanje
krugom preporađanja. A koje četiri? Zato što nismo razumeli, zato što
nismo proniknuli u plemenitu istinu o patnji, plemenitu istinu o nastanku
12 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
patnje, plemenitu istinu o prestanku patnje i plemenitu istinu o putu koji vodi
do prestanka patnje. Ali sada je, monasi, shvaćena, sada je proniknuta
plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina
o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.
Razorena je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za večnim postojanjem,
žudnja za nepostojanjem.“
27. Tako reče Blaženi. A zatim i ovo dodade učitelj:
“Zato što ne videsmo toliko dugo

četiri plemenite istine,
dugo je bilo i naše putovanje
iz života u život.
Ali sada kada su istine uočene,

vezanost za preporađanje nestala je.
Presečen je koren patnje,
novih života više nema.”
28. Dok je živeo kraj Koṭigāme, Blaženi je često govorio monasima o

Smrt u Nādiki
29. Kada je ostao kraj Koṭigāme koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom
Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Nādike.“ – „Da, poštovani gospodine,“
Nādiku. Tu se smestio u dvorani od cigala.
Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane.

Sedeći tako, reče on Blaženom: „Poštovani gospodine, monah po imenu
Sāḷha je umro u Nādiki. Kakva je njegova sudbina, koje je mesto njegovog
preporađanja? Monahinja po imenu Nandā je umrla u Nādiki. Kakva je
njena sudbina, koje je mesto njenog preporađanja? Nezaređeni sledbenik
po imenu Sudatto je umro u Nādiki. Kakva je njegova sudbina, koje je
mesto njegovog preporađanja? Nezaređena sledbenica po imenu Suđātā je
umrla u Nādiki. Kakva je njena sudbina, koje je mesto njenog
preporađanja? Nezaređeni sledbenik po imenu Kukkuta je umro u Nādiki.
Kakva je njegova sudbina, koje je mesto njegovog preporađanja?
13 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Nezaređeni sledbenik po imenu Kālimba… Nezaređeni sledbenik po imenu

Nikaṭo… Nezaređeni sledbenik po imenu Katissaha… Nezaređeni
sledbenik po imenu Tuṭṭha… Nezaređeni sledbenik po imenu Santuṭṭha…
Nezaređeni sledbenik po imenu Bhaddha… Nezaređeni sledbenik po imenu
Subhadda je umro u Nādiki. Kakva je njegova sudbina, koje je mesto
njegovog preporađanja?
30. Ānanda, pošto je uklonio nečistoće i zahvaljujući mudrosti u ovom životu

dostigao oslobođenje uma lišeno nečistoća, monah Sāḷha je sam za sebe
iskusio višu mudrost. Monahinja Nandā je raskinula pet nižih okova i
spontano se preporodila u drugom svetu, tako da se više nikada ne vrati u
ovaj. Nezaređeni sledbenik Sudatto je raskinuo tri okova i smanjio pohlepu,
mržnju i obmanutost, tako da će se vratiti kao sakadagamin još jednom u
ovaj svet da potpuno okonča patnju. Nezaređena sledbenica Suđātā,
Ānanda, raskinula je tri okova i ušla u tok, tako da više ne može pasti u
stanje patnje i sigurno će dostići krajnji cilj oslobođenja. Nezaređeni
sledbenik Kukkuta je raskinuo tri okova i spontano se preporodio u drugom
svetu, tako da se više nikada ne vrati u ovaj. Nezaređeni sledbenici
Kāḷimbo… Nikaṭo… Kiṭissaho… Tuṭṭho… Santuṭṭho… Bhadda…
nezaređeni sledbenik Subhadda je raskinuo pet nižih okova i spontano se
preporodio u drugom svetu, tako da se više nikada ne vrati u ovaj.
Preko pedeset sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su raskinuli pet nižih

okova i spontano se preporodili u drugom svetu, više se nikada neće vratiti
u ovaj. Preko devedeset sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su je raskinuli
tri okova i smanjili pohlepu, mržnju i obmanutost, tako da će se vratiti kao
sakadagamini još jednom u ovaj svet da potpuno okončaju patnju. Više od
petsto sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su raskinuli tri okova, ušli su u
tok, tako da više ne mogu pasti u stanje patnje i sigurno će dostići krajnji cilj
oslobođenja.
Ogledalo Dhamme
31. Ānanda, nema ničeg neobičnog u tome da ljudsko biće umre. Ako bi
svaki put kad neko umre ti došao do Tathāgate i pitao ga isto ovo što sada
pitaš, to bi bilo mučno za Tathāgatu. Zato ću te poučiti metodu nazvanom
ogledalo Dhamma, pomoću kojeg plemeniti učenik, ukoliko želi, može
objasniti sam za sebe: „Ja sam siguran da se neću preporoditi u paklu, u
životinjskoj materici, u svetu duhova, u svetu lišavanja, na mestu patnje. Ja
sam ušao u tok i ne mogu završiti u paklu. Sigurno ću dostići potpuno
probuđenje“.
A kakav je to metod nazvan ogledalo Dhamme? Tako, Ānanda, plemeniti

učenik poseduje potpuno poverenje u Buddhu: „Zaista je Blaženi plemenit i
potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova,
nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i
14 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
ljudskim bićima, budan, blažen.“ On poseduje potpuno poverenje u

Dhammu: „Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada,
vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri
razumevši je svako sam za sebe.“ On poseduje potpuno poverenje u
monašku zajednicu: „Zajednica učenika Blaženog vežba na pravi način,
vežba na direktan način, vežba na mudar način, vežba na valjan način.
Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta zajednica učenika Blaženog vredna je
darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je
nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.“
On takođe poseduje vrlinu kakva priliči plemenitima, nenarušenu,

neuprljanu, čistu, neukaljanu, oslobađajuću, vrlinu kakvu mudri hvale, a
potpomaže koncentraciju. To je, Ānanda, metod nazvan ogledalo Dhamme,
uz pomoć kojeg plemeniti učenik, ukoliko želi, može objasniti sam za sebe:
„Ja sam siguran da se neću preporoditi u paklu, u životinjskoj materici, u
svetu duhova, u svetu lišavanja, na mestu patnje. Ja sam ušao u tok i ne
mogu završiti u paklu. Sigurno ću dostići potpuno probuđenje“.
32. Dok je živeo kraj Nādike, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi:
33. Kada je ostao kraj Nādike koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom
Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Vesālīja.“ – „Da, poštovani gospodine,“
Vesālī, te se smesti u gaju kurtizane Ambapāli.
Tu Blaženi ovako reče: „Monasi, monah treba da postupa sa svesnošću i

jasnim razumevanjem, to vam je moj savet. [15] A kako to monah postupa
sa svesnošću? Tako što boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s
jasnim razumevanjem i svesnošću, odloživši sa strane gramzivost i
odbojnost prema ovom svetu; boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje…
boravi kontemplirajući um kao um… boravi kontemplirajući objekte uma kao
objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svesnošću, odloživši sa
strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
A kako to, monasi, monah postupa sa jasnim razumevanjem? Kad odlazi i

dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad
gleda u stranu, kad savija i kad pruža svoje udove, kad oblači svoj donji
ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, kad jede, pije,
žvaće i guta hranu, kad obavlja veliku i malu nuždu, kad hoda, stoji, sedi,
leže i ustaje, govori i ćuti, postupa on sa jasnim razumevanjem.
15 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Kurtizana Ambapālī
34. I doču kurtizana Ambapālī: [16] „Priča se da je Blaženi stigao u Vesālī,

da boravi kraj Vesālīja, u mom mangovom gaju“. Onda ona naredi da se
pripremi veliki broj svečanih kočija, pope se na jednu od njih i praćena
ostalima izveze se iz Vesālīja ka svom gaju. Vozila se kočijama dokle je to
bilo moguće, a onda siđe i peške otide do Blaženoga. Kada je stigla,
pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedela, Blaženi je uputi,
podstaknu, nadahnu i ohrabri govorom o Dhammi. Onda kurtizana
Ambapālī reče Blaženom: „Poštovani gospodine, molim vas da zajedno sa
monaškom zajednicom prihvatite moj poziv za sutrašnji obrok.“ I Blaženi
ćutke prihvati. Kada je kurtizana Ambapālī videla da je Blaženi prihvatio,
ustade sa mesta na kojem je sedela, pokloni se Blaženom i pazeći da joj on
ostane sa desne strane, otide.
35. Dočuše i Liććhavī iz Vesālija: “Priča se da je Blaženi stigao u Vesālī, da

boravi kraj Vesālīja, u Ambapālīnom mangovom gaju“. Onda narediše da se
pripremi veliki broj svečanih kočija, popeše se na njih i izvezoše iz Vesālīja.
Neki od njih bili su plavi, plavo obojenog lica, u plavom odelu, sa plavim
ukrasima. Drugi su bili žuti, žuto obojenog lica, u žutom odelu, sa žutim
ukrasima. Neki drugi su bili crveni, crveno obojenog lica, u crvenom odelu,
sa crvenim ukrasima. Neki drugi su bili beli, belo obojenog lica, u belom
odelu, sa belim ukrasima. Onda kurtizana Ambapālī naleti na putu na te
Liććhavī mladiće, kola u kola, rudu u rudu, točak u točak. A Liććhavī joj
rekoše: „Zašto si ti, javna ženo, preprečila put Liććhavī mladićima, kola u
kola, rudu u rudu, točak u točak?“
„Zato što se, mlada gospodo, vraćam od Blaženog, koji je prihvatio moj
poziv za sutrašnji obrok, zajedno sa celom monaškom zajednicom.“
„Ambapāli, prepusti nam taj obrok za stotinu hiljada!“
„Čak i kada biste mi, mlada gospodo, dali čitav Vesālī, zajedno sa svim
njegovim bogatstvom, ne bih vam prepustila taj obrok.“
A Liććhavī pljesnuše rukama: „Ah, izigrala nas je ova javna žena, porazila
nas je ova javna žena!“ Potom produžiše ka Ambapālinom gaju. I Blaženi ih
vide još iz daleka kako dolaze, pa reče monasima: „Monasi, oni koji nikada
ranije nisu videli božanstva neba trideset trojice, neka dobro zagledaju ovu
grupu Liććhavīja, neka je dobro prouče, dobro osmotre. Jer oni su poput
božanstava neba trideset trojice.“ [17]
A Liććhavī su se vozili kočijama dokle je to bilo moguće, a onda siđoše i

peške otidoše do Blaženoga. Kada su stigli, pokloni mu se, pa sedoše sa
strane. Dok su tako sedeli, Blaženi ih uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri
16 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
govorom o Dhammi. Onda mladi Liććhavī reče Blaženom: „Poštovani

gospodine, molim vas da zajedno sa monaškom zajednicom prihvatite naš
poziv za sutrašnji obrok.“ Ali Blaženi odgovori: „Liććhavī, već sam prihvatio
poziv kurtizane Ambapāli za sutrašnji obrok.“ Na to Liććhavī pljesnuše
rukama: „Ah, izigrala nas je ona javna žena, porazila nas je ona javna
žena!“ Potom oni iskazaše svoje zadovoljstvo i radost zbog govora o
Dhammi, ustadoše sa mesta na kojem su sedeli i pošto su se poklonili
Blaženom, udaljiše se, pazeći da im on ostane sa desne strane.
A kurtizana Ambapāli dade da se u njenom gaju pripreme različita ukusna

jela i mnogo poslastica, pa poruči Blaženom: „Vreme je, poštovani
gospodine, obrok je spreman.”
36. Ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa
praćen velikom grupom monaha krenu put doma kurtizane Ambapāli. Kad
je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. A Ambapāli je svojim
rukama poslužila i različitim vrstama jela ugostila i nahranila monašku
zajednicu predvođenu Blaženim. Kada je Blaženi jeo i oprao ruke i
prosjačku zdelu, Ambapāli odabra niže mesto i sede sa strane. Dok je tako
sedela, reče ona Blaženom: „Poštovani gospodine, želela bih da svoj gaj
[18] poklonim monaškoj zajednici predvođenoj Blaženim“. I prihvati Blaženi
ovaj dar. Na kraju je uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim govorom o
Dhammi, te ustade i udalji se.
37. Dok je živeo kraj Vesālija, u Ambalātikinom mangovom gaju, Blaženi je

često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija,
postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi
veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom,
mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um
postaje potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim
zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća
neznanja.“
Približavanje vasse [19] u selu Beluva
38. Kada je ostao u Ambalātikinom gaju koliko je želeo, Blaženi reče

poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do sela Beḷuva.“ – „Da,
poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom
grupom monaha, stiže u Beḷuvu i u njoj se smestio.
Tu on reče monasima: „Hajde, monasi, nađite u okolini Vesalija [20] sebi

boravište kod svojih prijatelja, svojih poznanika, svojih sledbenika. A ja ću
ceo period monsuna provesti u Beḷuvi.“
Monasi se saglasiše sa tim i svako sebi pronađe boravište, dok je Buda

ostao upravo tu, u malom selu Beḷuva. I dok je tu boravio, javiše se oštri
17 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
bolovi u Blaženom, toliko snažni da je bio na ivici smrti. Blaženi ih umiri tako
što je ustalio svesnost i jasno razumevanje, tako da ga ti bolovi više nisu
uznemiravali. Onda Blaženi ovako reče: „Ne bi mi priličilo ako bih ušao u
konačno oslobođenje, a da prethodno to ne najavim svojim pratiocima i
monaškoj zajednici. Kako bi bilo ako bih, svojom energijom umirivši bolove,
još neko vreme produžio život?“ Blaženi tako i učini. Kada su se bolovi
umirili, izašavši iz bolova, oporavivši se od bolesti, Blaženi izađe iz svog
boravišta i sede na pripremljeno mesto u hladu. A Ānanda dođe do njega,
pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on blaženom:
„Vidim, poštovani gospodine, da vam je bolje, vidim da možete da
podnesete bolove. Ali isto tako vidim da je telo Blaženog slabo i iznureno.
Zbog bolesti Blaženog ja sâm sam bio pometen, nisam jasno video stvari.
Videh da je Blaženi ozbiljno bolestan, ali uteha mi beše da Blaženi neće ući
u konačno oslobođenje pre nego što se obrati monaškoj zajednici.“
39. „Ali šta to još, Ānanda, monaška zajednica očekuje od mene? Ono što
sam podučavao nisam delio na unutrašnje i spoljašnje. [21] Nema ničeg
skrivenog što bi ostalo u učiteljevoj stisnutoj šaci. Isto tako, Ānanda, ko god
bi pomislio ovako: ‘Ja ću sada predvoditi monašku zajednicu‘ ili ‘Ja sam taj
koji će davati uputstva monaškoj zajednici‘, neka priča kako hoće. Ali
Tathāgata tako ne razmišlja [22] Star sam Ānanda, vremešan, na leđima mi
je breme godina, poodmakao sam stazom života i stigao do njenog
poslednjeg dela: osamdeset mi je godina. Baš kao što se stara,
rasklimatana kola kotrljaju još samo zahvaljujući tome što su vezana jakim
konopcima, isto tako i moje telo nastavlja da se kreće samo zahvaljujući
tome što kao da je vezano jakim konopcima, tako mi izgleda. Tek kada
Tathāgata uđe u sabranost uma bez ikakvog posebnog znaka, neki osećaji
prestanu da ga muče, zato što ne usmerava pažnju na bilo kakav znak. I
tada je njegovom telu lakše.
40. Zato, Ānanda, budi sam sebi svetlo, budi sam sebi utočište, neka niko
drugi ne bude tvoje utočište. Neka Dhamma bude tvoje svetlo, tvoje
utočište, neka niko drugi to ne bude. A kako je to monah sam sebi svetlo,
sam sebi utočište? Tako, Ānanda, monah boravi kontemplirajući telo kao
telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane
gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… osećaje kao osećaje… um kao
um… boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i
svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Na
taj način, Ānanda, monah je sam sebi svetlo, sam sebi utočište, niko drugi
nije njegovo utočište. Na taj način Dhamma je njegovo svetlo, njegovo
utočište. Koji god su monasi sada ili posle moje smrti sami svoje svetlo,
sami svoje utočište, a ne bilo ko drugi, kojima je god Dhamma svetlo i
utočite, ti će među mojim monasima iz mraka izaći na najveće svetlo, samo
ako budu vežbali.
18 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
O Budinom nagoveštaju
41. Ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa
krenu put Vesālija da prosi hranu. Kad je prošao Vesāli i vratio se iz
prošenja hrane, posle obroka, reče on poštovanom Ānandi: „Ānanda, uzmi
prostirke za sedenje, pa hajdemo do Ćāpāla svetilišta, da tamo provedemo
ostatak dana.“
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda, uze prostirke, pa krenu za

Blaženim, prateći ga u stopu. Kad je Blaženi stigao do svetilišta, sede on
tamo na pripremljeno mesto. A poštovani Ānanda se pokloni Blaženom, pa
sede sa strane.
42. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: „Divan je, Ānanda, Vesāli, divna su
Udena, Gotamaka, Sattamba, Bahuputta i Sāradanda svetilišta, divno je
Ćāpāla svetilište. [23] I svako ko je razvijao, često vežbao, ovladao,
temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri
osnove duhovne moći, [24] načinio od njih sredstvo i osnovu, njima
ovladao, osnažio ih i temeljno ih praktikovao, mogao bi, ako to poželi, da
živi čitav eon [25] ili ono što je od njega još preostalo. Ānanda, Tathāgata je
zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao,
uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći. Ukoliko
poželi, on može da živi čitav eon ili ono što je od njega još preostalo.” [26]
Ali poštovani Ānanda, uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak,
tako vidljivu sugestiju, nije bio u stanju da to razume. Tako nije zamolio
Blaženog: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni
poživi čitav eon, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja
prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića”,
slično nekome kome je Māra zaposeo um.
Po drugi put… Po treći put, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Divan je,
Ānanda, Vesāli, divna su Udena, Gotamaka, Sattamba, Bahuputta i
Sāradanda svetilišta, divno je Ćāpāla svetilište. I
svako ko je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao,
održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći,
načinio od njih sredstvo i osnovu, njima ovladao, osnažio ih i temeljno ih
praktikovao, mogao bi, ako to poželi, može da živi čitav eon ili ono što je od
njega još preostalo. Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao,
ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio
četiri osnove duhovne moći. Ukoliko poželi, on može da živi čitav eon ili što
je od njega još preostalo.”
Ali poštovani Ānanda, uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak,
tako vidljivu sugestiju, nije bio u stanju da to razume. Tako nije zamolio
19 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Blaženog: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni
poživi čitav eon, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja
prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanstvima i ljudima”, slično
nekome kome je Māra zaposeo um.
Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Idi, Ānanda, vreme je da učiniš

ono što misliš da treba.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovori Ānanda i ustade sa svog mesta. Onda
se pokloni Blaženom i pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide do
obližnjeg drveta i sede u njegovo podnožje.
Mārin zahtev
43. Onda Māra, Zli, ne zadugo pošto je Ānanda otišao, dođe do Blaženog i
stade sa strane. Stojeći tako sa strane, reče mu: „Uđite u nibbānu sada,
poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno
oslobođenje. Blaženi je ovako rekao: „Zli, neću ući u nibbānu sve dok moji
monasi ne postanu plemeniti učenici koji su obučeni, uvežbani, vešti, učeni,
znaju Dhammu napamet, postupaju u skladu sa Dhammom, postupaju
ispravno, čestiti su, sve dok ne ovladaju učenjem svoga učitelja, tako da su
u stanju da o njemu govore, da ga izlažu, objavljuju, učvršćuju,
razjašnjavaju, analiziraju, tumače i takođe pobijaju ona učenja drugih koja
nisu u skladu sa Dhammom. Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju
ovo čudesno učenje.“ I sada su, poštovani gospodine, vaši monasi upravo
takvi. Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni.
Sada je vreme za konačno oslobođenje.
Blaženi je takođe ovako rekao: Zli, neću ući u nibbānu sve dok moje
monahinje ne postanu plemenite učenice koje su obučene, uvežbane,
vešte, učene, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u stanju da
podučavaju ovo čudesno učenje. I sada su, poštovani gospodine, vaše
monahinje upravo takve. Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite
u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.
Blaženi je takođe ovako rekao: Zli, neću ući u nibbānu sve dok moji
nezaređeni sledbenici ne postanu plemeniti učenici koje su obučeni,
uvežbani, vešti, učeni, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u
stanju da podučavaju ovo čudesno učenje. I sada su, poštovani gospodine,
vaši nezaređeni sledbenici upravo takvi. Uđite u nibbānu sada, poštovani
gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno
oslobođenje.
Blaženi je takođe ovako rekao: Zli, neću ući u nibbānu sve dok moje
nezaređene sledbenice ne postanu plemenite učenice koje su obučene,
uvežbane, vešte, učene, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u
stanju da podučavaju ovo čudesno učenje. I sada su, poštovani gospodine,
20 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
vaše nezaređene sledbenice upravo takve. Uđite u nibbānu sada, poštovani

gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno
oslobođenje.
Blaženi je takođe ovako rekao: ‘Zli, neću ući u nibbānu sve dok ovaj moj
svetački život ne bude uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat
mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima.‘ I sada je taj
svetački život uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima,
dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima. Uđite u nibbānu sada,
oslobođenje.“
Čuvši to, Blaženi ovako odgovori Māri, Zlom: „Smiri se, Zli. Nema još
mnogo do Tathāgatinog konačnog oslobođenja. Tri meseca od sada,
Tathāgata će ući u konačno oslobođenje.“
Napuštanje životnog toka
44. Tako kod Ćāpāla svetilišta Blaženi napusti svoj životni tok. I u tom
trenutku dogodi se veliki zemljotres, snažan i zastrašujući, praćen snažnom
grmljavinom.
„Neuporedivo poredeći sa bivanjem,

proces postojanja mudrac napusti.
U sebi zadovoljan i koncentrisan,
kao mačem prekinu kontinuitet sopstva.”
Uzroci zemljotresa
45. U tom poštovani Ānanda pomisli: „Neobičan je, neverovatan je ovaj

veliki zemljotres, snažan i zastrašujući, praćen snažnom grmljavinom. Šta je
razlog za tako veliki zemljotres?“ Onda on ode do Blaženog, pokloni mu se i
sede sa strane. Sedeći tako sa strane, reče mu: „Poštovani gospodine,
neobičan je, neverovatan je ovaj veliki zemljotres, snažan i zastrašujući,
praćen snažnom grmljavinom. Šta je razlog za tako veliki zemljotres?
„Ānanda, osam je uzroka, osam je razloga za tako veliki zemljotres. Kojih

osam? Ova velika zemlja svoje uporište ima u vodi, voda svoje uporište ima
u vazduhu, a vazduh je u prostoru. Dođe vreme kada se veliki vazduh
zatalasa. Kada se veliki vazduh zatalasa, voda se zatrese. Kada se voda
zatrese i zemlja se zatrese. To je prvi razlog za tako veliki zemljotres.
Takođe, ima asketa i brahmana sa psihičkim moćima, koji su ovladali svojim

umom, i ima božanstava sa čudesnim moćima, velikim moćima. Kada neko
21 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
od njih razvije opažaj zemlje kao veoma male i vode kao ogromne, tada je u
stanju da učini da se zemlja snažno zatrese, zadrhti, pokrene. To je drugi
razlog za tako veliki zemljotres.
Takođe, kada se bodhisatta, svestan i sa jasnim razumevanjem, iz Tusita

neba spusti u matericu svoje majke, tada se zemlja snažno zatrese, zadrhti,
pokrene. To je treći razlog za tako veliki zemljotres.
Takođe, kada bodhisatta izađe iz materice svoje majke, tada se zemlja

snažno zatrese, zadrhti, pokrene. To je četvrti razlog za tako veliki
zemljotres.
Takođe, kada Tathāgata postaje potpuno probuđen, tada se zemlja snažno

zatrese, zadrhti, pokrene. To je peti razlog za tako veliki zemljotres.
Takođe, kada Tathāgata pokreće nenadmašni točak Dhamme, tada se

zemlja snažno zatrese, zadrhti, pokrene. To je šesti razlog za tako veliki
zemljotres.
Takođe, kada Tathāgata, svestan i s jasnim razumevanjem, napušta svoj

životni tok, tada se zemlja snažno zatrese, zadrhti, pokrene. To je sedmi
razlog za tako veliki zemljotres.
Takođe, Ānanda, kada Tathāgata dostigne potpuno oslobođenje, bez

ostatka, tada se zemlja snažno zatrese, zadrhti, pokrene. To je šesti razlog
za tako veliki zemljotres.
Osam zajednica
46. „Ānanda, postoji osam zajednica. Kojih osam? Zajednica plemića,

brahmana, kućedomaćina, asketa, četiri velika kralja, trideset trojice, Mārina
zajednica i Brahmina zajednica. I sećam se kako sam prilazio na stotine
zajednica plemića. Sedeo sa njima, razgovarao, živo diskutovao. Kakav je
god bio njihov izgled, takav je bio i moj. Kakav je god bio njihov glas, takav
je bio i moj. I tu ih uputih, podstaknuh, nadahnuh i ohrabrih govorom o
Dhammi. Dok sam im govorio oni nizu znali: ‘Ko to govori? Je li to
božanstvo ili čovek?‘ Pošto sam ih uputio, podstaknuo, nadahnuo i ohrabrio
govorom o Dhammi, ja bih se udaljio. A oni nizu znali: ‘Ko je to otišao? Je li
to bilo božanstvo ili čovek?‘
I sećam se kako sam prilazio na stotine zajednica brahmana…

kućedomaćina… asketa… četiri velika kralja… trideset trojice… Mārine
zajednice… Brahmine zajednice. Kakav je god bio njihov izgled, takav je bio
i moj. Kakav je god bio njihov glas, takav je bio i moj. I tu ih uputih,
podstaknuh, nadahnuh i ohrabrih govorom o Dhammi. Dok sam im govorio
oni nizu znali: ‘Ko to govori? Je li to božanstvo ili čovek?‘ Pošto sam ih
22 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
uputio, podstaknuo, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, ja bih se

udaljio. A oni nizu znali: ‘Ko je to otišao? Je li to bilo božanstvo ili čovek?‘
Osam načina ovladavanja umom
47. Ānanda, postoji osam načina ovladavanja umom. Kojih osam? Kad
neko u sebi opažajući oblike, vidi i spoljašnje oblike, male, lepe ili ružne. I
zaključuje ovako: „Ovladavši njima, ja znam, ja vidim“. To je prvi način.
Kad neko u sebi opažajući oblike, vidi i spoljašnje oblike, ogromne, lepe ili
ružne. I zaključuje ovako: „Ovladavši njima, ja znam, ja vidim“. To je drugi
način.
Kad neko ne opažajući oblike u sebi, vidi spoljašnje oblike, male, lepe ili
ružne. I zaključuje ovako: „Ovladavši njima, ja znam, ja vidim“. To je treći
način.
Kad neko ne opažajući oblike u sebi, vidi spoljašnje oblike, ogromne, lepe ili
ružne. I zaključuje ovako: „Ovladavši njima, ja znam, ja vidim“. To je četvrti
oblik majstorstva.
Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, plave, plave
boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja. Baš kao što je umā cvet plav, plave
boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa
obe strane plava, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja. Na isti način
neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, plave, plave boje,
plave spoljašnjosti, plavog sjaja. I zaključuje ovako: „Ovladavši njima, ja
znam, ja vidim“. To je peti oblik majstorstva.
Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje,
žute spoljašnjosti, žutog sjaja. Baš kao što je kaṇikāra cvet žut, žute boje,
žute spoljašnjosti, žutog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe
strane žuta, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja. Na isti način neko, ne
opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje, žute
spoljašnjosti, žutog sjaja. I zaključuje ovako: „Ovladavši njima, ja znam, ja
vidim“. To je šesti oblik majstorstva.
Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje,
žute spoljašnjosti, žutog sjaja. Baš kao što je bandhuđīvaka cvet crven,
crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja. Ili kao što je tkanina iz
Benaresa sa obe strane crvena, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog
sjaja. Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike,
crvene, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja. I zaključuje ovako:
„Ovladavši njima, ja znam, ja vidim“. To je sedmi oblik majstorstva.
Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, bele, bele boje,
23 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
bele spoljašnjosti, belog sjaja. Baš kao što je jutarnja zvezda bela, bele
boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe
strane bela, bele boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja. Na isti način neko, ne
opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, crvene, crvene boje, crvene
spoljašnjosti, crvenog sjaja. I zaključuje ovako: „Ovladavši njima, ja znam,
ja vidim“. To je osmi oblik majstorstva. To su, Ānanda, osam oblika
majstorstva.
Osam oslobođenja
48. Ānanda, postoji osam oslobođenja. Kojih osam? Neko, imajući i sam
oblik, vidi druge oblike. To je prvo oslobođenje. Ne opažajući unutrašnje
oblike, on vidi spoljašnje oblike. To je drugo oslobođenje. Okrenut je samo
ka lepome. To je treće oslobođenje. Potpuno nadišavši svaki opažaj oblika,
umirivši odbojne opažaje i ne obraćajući pažnju na mnoštvo drugih opažaja,
on zna: „Prostor je beskrajan“. I ušavši u područje beskrajnog prostora, on
tu boravi. To je četvrto oslobođenje. Potpuno nadišavši područje beskrajnog
prostora, on zna: „Svest je beskonačna“. I ušavši u područje beskonačne
svesti, on tu boravi. To je peto oslobođenje. Potpuno nadišavši područje
beskonačne svesti, on zna: „Ništa ne postoji“. I ušavši u područje ničega, on
tu boravi. To je šesto oslobođenje. Potpuno nadišavši područje ničega i
ušavši u područje ni opažanja ni neopažanja, on tu boravi. To je sedmo
oslobođenje. Potpuno nadišavši područje ni opažanja ni neopažanja i
dostigavši prestanak opažaja i osećaja, on tu boravi. To je osmo
oslobođenje.
Ānanda, jednom sam boravio kraj Uruvela, na obali reke Nerañđāre, kraj
banjanovog drveta, ne dugo posle mog probuđenja. A Māra, Zli, dođe do
mene i stade sa strane. Stojeći tako, reče mi: „Uđite u nibbānu sada,
oslobođenje, Blaženi“. Čuvši ga, ovako mu odgovorih: „Zli, neću ući u
nibbānu sve dok moji monasi… moje monahinje, moji nezaređeni
sledbenici… moje nezaređene sledbenice ne postanu plemeniti učenice
koje su obučene, uvežbane, vešte, učene, znaju Dhammu napamet,
postupaju u skladu sa Dhammom, postupaju ispravno, čestite su, sve dok
ne ovladaju učenjem svoga učitelja, tako da su u stanju da o njemu govore,
da ga izlažu, objavljuju, učvršćuju, razjašnjavaju, analiziraju, tumače i
takođe pobijaju ona učenja drugih koja nisu u skladu sa Dhammom. Dakle,
sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje. Zli, neću ući u
nibbānu sve dok ovaj moj svetački život ne bude uspešan, prosperitetan i
raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim
bićima.
Ānanda, danas mi je kraj Ćāpāla svetilišta ponovo prišao Māra, Zli, i

podsetio me na ono što sam mu ranije rekao. Takođe mi je rekao da su svi
24 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
moji uslovi sada ispunjeni. Ānanda, kada sam ga čuo šta govori, ovako
odgovorih Māri, Zlom: „Smiri se, Zli. Nema još mnogo do Tathāgatinog
konačnog oslobođenja. Tri meseca od sada, Tathāgata će ući u konačno
oslobođenje.“ Tako je danas, kraj Ćāpāla svetilišta Tathāgata, svestan i s
jasnim razumevanjem, napustio svoj životni tok.
Ānandina molba
49. Kada ovo bi izrečeno, poštovani Ānanda reče Blaženom: „Poštovani

gospodine, neka Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni poživi čitav eon, na
korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na
dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića!”
„Prestani, Ānanda, ne moli Tathāgatu! Prilika za molbe je prošla!.“
Po drugi put… Po treći put reče Blaženom: „Poštovani gospodine, neka

Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni poživi čitav eon, na korist mnogima,
na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i
sreću božanskih i ljudskih bića!”
50. Onda mu Blaženi reče: „Ānanda, da li ti imaš poverenje u Tathāgatino

probuđenje?“ – „Da, poštovani gospodine.“ – „Pa zašto onda moliš
Tathāgatu po treći put?“
„Iz usta Blaženog sam čuo i naučio ovo: ‘Svako ko je razvijao, često
vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način
koristio četiri osnove duhovne moći, načinio od njih sredstvo i osnovu, njima
ovladao, osnažio ih i temeljno ih praktikovao, mogao bi, ako to poželi, da
živi čitav eon ili ono što je od njega još preostalo. Ānanda, Tathāgata je
zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao,
uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći. Ukoliko
poželi, on može da živi čitav eon ili ono što je od njega još preostalo‘.“
„Ānanda, da li ti u to veruješ?“ – „Da, poštovani gospodine.“
„Upravo u tome je tvoja greška, tvoj propust, Ānanda. Uprkos tome što je
Blaženi načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu sugestiju, nisi bio u stanju da
to razumeš. Tako nisi zamolio Blaženog. Da si, Ānanda, to učinio dva puta,
ja bih odbio. A onda bih na treći zahtev prihvatio. Upravo u tome je tvoja
greška, tvoj propust, Ānanda.
51. Jednom sam, Ānanda, boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. Tu

sam ti bio rekao: ‘Divna je Rāđagaha, divna je Lešinareva hrid. I svako ko je
razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao
i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći, načinio od njih sredstvo
i osnovu, njima ovladao, osnažio ih i temeljno ih praktikovao, mogao bi, ako
25 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
to želi ukoliko poželi, može da živi čitav eon ili ono što je od njega još
preostalo. Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao, ovladao,
temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri
osnove duhovne moći. Ukoliko poželi, on može da živi čitav eon ili ono što
je od njega još preostalo.‘
Ali uprkos tome što je Tathāgata načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu
sugestiju, ti nisi bio u stanju da to razumeš. Tako nisi zamolio Tathāgatu. Da
si, Ānanda, zamolio Tathāgatu dva puta, ja bih odbio. A onda bih na treći
zahtev prihvatio. Upravo u tome je tvoja greška, tvoj propust, Ānanda.
52. Jednom sam, Ānanda, boravio kraj Rāđagahe, kraj Gotaminog

banjanovog drveta… na Razbojničkoj steni… u Sattapaṇṇi pećini na
obroncima Vebhāre… na Crnoj steni Isigili brda… u senovitoj šumi kod
Zmijske pećine… u manastiru sa toplim izvorima… u Bambusovom gaju, na
mestu gde se hrane veverice… u Đivakovom mango gaju… Madakuććhi
parku jelena. I tu sam ti rekao: ‘Divna je Rāđagaha, divan je Madakuććhi
park jelena… Ukoliko poželi, Tathāgata može da živi čitav eon ili ono što je
od njega još preostalo.‘
sugestiju, ti nisi bio u stanju da to razumeš. Tako nisi zamolio Tathāgatu da
poživi čitav eon.
53. Tako sam jednom živeo kraj Gotamaka svetilišta… kraj Sattamba
svetilišta… svetilišta za nerotkinje… krat Sārandade svetilišta… i sada kraj
Ćāpāla svetilišta. I tu sam ti rekao: ‘Divna je Rāđagaha, divno je Ćāpāla
svetilište. I svako ko je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno
praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove
duhovne moći, načinio od njih sredstvo i osnovu, njima ovladao, osnažio ih i
temeljno ih praktikovao, mogao bi, ako to poželi, da živi pun životni vek ili
ono što je od njega još preostalo. Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao,
često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi
način koristio četiri osnove duhovne moći. Ukoliko poželi, on može da živi
čitav eon ili ono što je od njega još preostalo.‘
sugestiju, ti nisi bio u stanju da to razumeš. Tako nisi zamolio Tathāgatu. Da
si, Ānanda, zamolio Tathāgatu dva puta, ja bih odbio. A onda bih na treći
zahtev prihvatio. Upravo u tome je tvoja greška, tvoj propust, Ānanda.
No, nisam li ja to već ranije govorio: ‘U svemu što je drago i blisko postoji
razdvajanje, postoji napuštanje. Gde je to moguće naći da nešto što je
rođeno, nastalo, uslovljeno, po svojoj prirodi nestabilno, da tako nešto ne
propadne? To ne postoji.‘ Blaženi je odustao, odrekao se, odvratio, okrenuo
od i napustio životni tok. Zaista je on rekao: ‘Nema još mnogo do
26 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Tathāgatinog konačno oslobođenja. Tri meseca od sada, Tathāgata će ući u

konačno oslobođenje.‘ Da mu se on života radi ponovo vrati, to nije
moguće.
54. A sada, Ānanda, hajdemo do Velike šume, do paviljona sa šiljastim

krovom. Kada je stigao, reče on Ānandi: „Hajde, Ānanda, obiđi monahe koji
žive u okolini Vesālija i reci im da se okupe u velikoj dvorani.“ – „Da,
poštovani gospodine“, odgovori on i pošto je okupio što je više mogao
monaha, vrati se do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se i reče:
„Monaška zajednica je okupljena, poštovani gospodine. Neka Blaženi učini
ono što misli da treba.“
55. Onda Blaženi otide do velike dvorane i sede na unapred pripremljeno

mesto. A onda reče monasima: „Monasi, pošto ste dobro savladali učenje
koje sam razumeo na osnovu sopstvenog iskustva i kojem sam vas
podučio, treba da ga se držite, negujete, često praktikujete, tako da ovaj
svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću
mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću
božanskih i ljudskih bića. A kakvo je to učenje koje sam razumeo na osnovu
sopstvenog iskustva i kojem sam vas podučio? To su četiri temelja
svesnosti, četiri prave vrste nastojanja, četiri osnove duhovne moći, pet
sposobnosti, pet snaga, sedam elemenata probuđenja, plemeniti
osmostruki put. To je, monasi, to učenje koje sam razumeo na osnovu
sopstvenog iskustva i kojem sam vas podučio. To je učenje kojeg treba da
se držite, negujete, često praktikujete, tako da ovaj svetački život opstane
što duže, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema
ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.“
Onda Blaženi reče monasima: „Monasi, sada vam i ovo kažem: priroda
uslovljenih stvari jeste da propadaju. Naoružani svesnošću, vežbajte
neumorno da stignete do cilja! Nema još mnogo do Tathāgatinog konačno
oslobođenja. Tri meseca od sada, Tathāgata će ući u konačno
oslobođenje.“
Tako reče učitelj. A onda dodade još i ovo:
„Došao je trenutak, sasvim malo života mi još ostade.

Napustivši vas, odlazim, jer samoga sebe uzeh za utočište.
Budite pažljivi i svesni, negujte vrlinu, monasi moji.
Dobro odmerenim mislima, zaštitite sopstveni um.
Ko u ovom učenju i praksi marljiv živi,
napustivši krug preporađanja, taj će na kraj patnje stići.
Četiri plemenite istine
56. A ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa
27 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
krenu put Vesālija da prosi hranu. Kad je prošao Vesāli i vraćao se iz

prošenja hrane, posle obroka, okrenu se on ka Vesāliju „slonovskim
pogledom“, [27] pa reče: „Ānanda, ovo je poslednji pogled Tathāgate na
Vesāli. Hajde, Ānanda, otići ćemo do Bhaṇde.“ – „Da, poštovani
gospodine,“ odgovori Ānanda.
Onda Tathāgata, praćen velikom grupom monaha, stiže u Bhaṇdu. Dok je tu

boravio, reče on monasima: „Monasi, zato što nismo razumeli, nismo
pronicali u četiri stvari, i ja i vi smo dugo putovali ovim krugom
preporađanja. A koje četiri? Zato što nismo razumeli, nismo pronicali u
plemenitu vrlinu, plemenitu koncentraciju, plemenitu mudrost i plemenito
oslobođenje, i ja i vi smo dugo putovali ovim krugom preporađanja. Ali
sada, kada su te četiri stvari shvaćene, proniknute, žudnja za večnim
postojanjem je iskorenjena, žudnja za preporađanjem uklonjena, nema više
novih preporađanja.“ Kada je Srećni ovo izgovorio, i ove reči dodate učitelj:
„Vrlina, koncentracija, mudrost i najviše oslobođenje.

Sve te stvari razumeo je veličanstveni Gotama.
Tako Buda, razumevši dobro, objavi Dhammu monasima.
Učitelj što zaustavi patnju, jasno videći, ugašen postade.
Dok je živeo kraj Bhaṇde, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi:

Četiri velika izvora učenja
57. Kada je ostao kraj Bhaṇde koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom
Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Hatthigāme, Anbagāme, Đambugāme,
Bhoganāgare.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako
Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Bhoganāgaru. Tu se
smestio kraj Ānanda svetilišta. I na tom mestu ovako reče monasima:
„Monasi!“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovoriše oni. A Blaženi ovako

nastavi: “Monasi, podučiću vas o četiri važna izvora. Slušajte i dobro
zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše
monasi. A Blaženi ovako nastavi:
(1) „Ima slučajeva, monasi, da neki monah ovako kaže: ‘Prijatelju, ovako
sam čuo iz usta Blaženog, ovako sam naučio: „Ovo je učenje, ovo su
pravila, ovo je učiteljeva pouka“.‘ Reči takvog monaha ne bi trebalo ni da
odobravate, niti da odbacite. Umesto toga, treba da ih dobro zapamtite i
28 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
uporedite sa ostalim govorima, potražite među ostalim pravilima. Ukoliko,

upoređujući ih sa ostalim govorima i tražeći ih među ostalim pravilima, ne
možete da ih nađete ni u govorima, ni u pravilima, donesite ovakav
zaključak: ‘Nema sumnje da ovo nisu reči Blaženog, arahanta, potpuno
probuđenoga. Ovaj monah je te reči loše zapamtio.‘ I tada bi trebalo da ih
odbacite.
Ali ukoliko upoređujući ih sa ostalim govorima i tražeći ih među ostalim

pravilima, možete da ih nađete u govorima ili pravilima, donesite ovakav
zaključak: ‘Nema sumnje da ovo jesu reči Blaženog, arahanta, potpuno
probuđenoga. Ovaj monah je te reči dobro naučio.‘ Zato treba da ih
zapamtite kao prvi važan izvor Učenja.
(2) Isto tako, monasi, neki monah možda ovako kaže: ‘U tom i tom mestu
boravi monaška zajednica, zajedno sa svim učiteljima i drugim iskusnim
monasima. Iz usta tih monaha ovako sam čuo, ovako sam naučio: „Ovo je
učenje, ovo su pravila, ovo je učiteljeva pouka“.‘ Reči takvog monaha ne bi
trebalo ni da odobravate, niti da odbacite. Umesto toga, treba da ih dobro
zapamtite i uporedite sa ostalim govorima, potražite među ostalim pravilima.
Ukoliko, upoređujući ih sa ostalim govorima i tražeći ih među ostalim
pravilima, ne možete da ih nađete ni u govorima, niti vidite u pravilima,
donesite ovakav zaključak: ‘Nema sumnje da ovo nisu reči Blaženog,
arahanta, potpuno probuđenoga. Monaška zajednica je te reči loše
zapamtila.‘ Zato treba da ih odbacite.

probuđenoga. Monaška zajednica je te reči dobro naučila.‘ Zato treba da ih
zapamtite kao drugi važan izvor Učenja.
boravi nekoliko iskusnih monaha, učenih, čuvara tradicije, dobrih znalaca
učenja, dobrih znalaca pravila, dobrih znalaca shematskih lista pojmova.
[28] Iz usta tih monaha ovako sam čuo, ovako sam naučio: „Ovo je učenje,
ovo su pravila, ovo je učiteljeva pouka“.‘ Reči takvog monaha ne bi trebalo
ni da odobravate, niti da odbacite. Umesto toga, treba da ih dobro
zapamtite i uporedite sa ostalim govorima, potražite među ostalim pravilima.
Ukoliko, upoređujući ih sa ostalim govorima i tražeći ih među ostalim
pravilima, ne možete da ih nađete ni u govorima, niti vidite u pravilima,
donesite ovakav zaključak: ‘Nema sumnje da ovo nisu reči Blaženog,
arahanta, potpuno probuđenoga. Ti iskusni monasi su te reči loše
zapamtio.‘ Zato treba da ih odbacite.
Ali ukoliko, upoređujući ih sa ostalim govorima i tražeći ih među ostalim

29 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM

probuđenoga. Ti iskusni monasi su te reči dobro zapamtili.‘ Zato treba da ih
zapamtite kao treći važan izvor Učenja.
boravi jedan iskusan monah, učen, čuvar tradicije, dobar znalac učenja,
dobar znalac pravila, dobar znalac shematskih lista pojmova. Iz usta tog
monaha ovako sam čuo, ovako sam naučio: „Ovo je učenje, ovo su pravila,
ovo je učiteljeva pouka“.‘ Reči takvog monaha ne bi trebalo ni da
odobravate, niti da odbacite. Umesto toga, treba da ih dobro zapamtite i
uporedite sa ostalim govorima, potražite među ostalim pravilima. Ukoliko,
upoređujući ih sa ostalim govorima i tražeći ih među ostalim pravilima, ne
možete da ih nađete ni u govorima, niti vidite u pravilima, donesite ovakav
zaključak: ‘Nema sumnje da ovo nisu reči Blaženog, arahanta, potpuno
probuđenoga. Taj iskusni monah je te reči loše zapamtio.‘ Zato treba da ih
odbacite.

probuđenoga. Taj iskusni monah je te reči dobro zapamtio.‘ Zato treba da ih
zapamtite kao četvrti važan izvor Učenja.
Dok je živeo kraj Ānanda svetilišta, Blaženi je često govorio monasima o

O kovaču Ćundi
58. Kada je ostao kraj Bhoganagare koliko je želeo, Blaženi reče

poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Pāve.“ [29] – „Da,
poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom
grupom monaha, stiže u Pāvu. Tu se smestio u mangovom graju kovača
Ćunde.
I doču kovač Ćunda: „Priča se da je Blaženi stigao u Pāvu, da boravi u

mom mangovom gaju“. Onda on otide do Blaženoga. Kada je stigao,
pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi ga uputi,
podstaknu, nadahnu i ohrabri govorom o Dhammi. Onda Ćunda reče
Blaženom: „Poštovani gospodine, molim vas da zajedno sa monaškom
zajednicom prihvatite moj poziv za sutrašnji obrok.“ I Blaženi ćutke prihvati.
Kada je Ćunda video da je Blaženi prihvatio, ustade sa mesta na kojem je
30 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
sedeo, pokloni se Blaženom i pazeći da mu on ostane sa desne strane,

otide.
59. Onda kovač Ćunda dade da se u njegovom domu pripreme različita

ukusna jela i mnogo poslastica, mnogo mladih pečuraka, [30] pa poruči
Blaženom: „Vreme je, poštovani gospodine, obrok je spreman.”
Ujutro Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa

praćen velikom grupom monaha krenu put doma kovača Ćunde. Kad je
stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. Dok je tako sedeo, reče on
Ćundi: „Ćunda, to jelo od pečuraka koje si pripremio, posluži ga samo meni.
Ostalu hranu koju si pripremio ponudi monasima.“ – „Da, poštovani
gospodine,“ pa učini kako mu je rečeno. A Blaženi kasnije reče Ćundi:
„Ćunda, to što je ostalo od pečuraka zatrpaj u neku rupu. Ne vidim bilo koga
u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa
pokolenjem askeza i brahmana, plemenitih i običnih ljudi, ko može da je
pojede i potpuno svari, osim Tathāgate.“ [31]
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ćunda, pa zatrpa tu hranu u neku

rupu. Onda se vrati do Blaženog, pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je
tako sedeo, Blaženi ga uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim govorom
o Dhammi. Na kraju, ustade sa svog mesta i udalji se.
60. A u Blaženom, pošto je pojeo hranu koju mu je poslužio Ćunda, javiše

se oštri bolovi i krvava dijareja, toliko snažni da je bio na ivici smrti. Blaženi
ih umiri tako što je ustalio svesnost i jasno razumevanje, tako da ga ti bolovi
više nisu uznemiravali. Onda Blaženi reče Ānandi: „Ānanda, otići ćemo do
Kusināre.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda.
„Pojevši hranu što mu je dade Ćunda“, tako čuh,

mudroga silni bolovi zaokupiše, oštri, samrtni.
Pošto je pojeo to jelo od pečuraka,
jaka se bolest pojavi u učitelju.
I dok se još sa bolovima borio,
„Idem u Kusināru“, reče Blaženi. [32]
Voda za piće
61. Onda Blaženi skrete sa puta i dođe do nekog drveta, pa reče Ānandi:
„Hajde, Ānanda, savij mi ogrtač načetvoro, pa ga prostri. Umoran sam, pa
bih da sednem“. – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda i pripremi
mesto da učitelj sedne. Dok je sede, Blaženi ovako reče Ānandi: „Hajde,
Ānanda, donesi mi vode da pijem. Žedan sam.“
Pošto je to čuo, Ānanda odgovori: „Poštovani gospodine, upravo sada je
31 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
pet stotina kola prešlo preko ovog malog potoka. te sada to malo vode teče
zamućeno, prljavo. Poštovani gospodine, nije daleko odavde reka Kakudhā,
teče čista, prijatna, sveža i bistra, sa lepim obalama, zadivljujuća. Tamo će
Blaženi ugasiti žeđ i osvežiti telo.
Po drugi put Blaženi reče… Po drugi poštovani Ānanda isto odgovori. Po

treći put Blaženi reče… – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda, uze
prosjačku zdelu i krenu ka potoku. A taj potok koji su prešla tolika kola, to
malo vode što teče zamućeno, prljavo, dok mu je poštovani Ānanda
prilazio, stade da teče čisto, bistro. nezamućeno. I pomisli poštovani
Ānanda: „Zadivljujuće je, čudesno kolika je čudotvorna moć, kolika snaga
Tathāgate. Taj potok koji su prešla tolika kola, to malo vode što teče
zamućeno, prljavo, dok sam mu prilazio, stade da teče čisto, bistro.
nezamućeno.“ I zahvati on vode u zdelu, te se vrati do Blaženog. Kada je
prišao, reče:
„Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je kolika je čudotvorna moć,

kolika snaga Tathāgate. Taj potok koji su prešla tolika kola, to malo vode što
teče zamućeno, prljavo, dok sam mu prilazio, stade da teče čisto, bistro.
nezamućeno.“ A Blaženi ugasi žeđ vodom koju mu je Ānanda doneo.
O Pukkusa Mallaputti
62. Desilo se da je tom prilikom Pukkusa Mallaputta, učenik Ālāra Kālāme,

[33] išao dugim putem od Kusināre do Pāve. I vide on Blaženog kako sedi
pod nekim drvetom, te mu priđe. Kad je došao, pokloni mu se i sede sa
strane. Do kje tako sedeo, Pukkusa Mallaputta, reče:
„Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je kako je život askete

miran. Jednom je Ālāra Kāḷāma, idući dugo putem, skrenuo sa njega i seo
pod neko drvo da sačeka da umine vrelina dana. U tom pet stotina kola
prođoše pored njega. A neki čovek koji je išao odmah za njima priđe Ālāra
Kāḷāmi upita ga:
63. ‘Poštovani gospodine, jeste li videli tih pet stotina kola koja su prošla?‘ –
‘Zaista ih nisam video.‘ – A jeste li čuli njihov zvuk?‘ – ‘Zaista nisam čuo.‘ –
‘Da li ste vi možda spavali, poštovani gospodine?‘ – ‘Ne, prijatelju, nisam
spavao.‘ – ‘Da li ste bili svesni?‘ – ‘Jesam, prijatelju.‘ – ‘Dakle, iako ste bili
svesni i pažljivi kada je tih pet stotina kola prošlo pored vas, niste ih ni
videli, ni čuli. Ali očigledno je vaš ogrtač sav prašnjav.‘
‘Tako je, moj prijatelju.‘
Onda onaj čovek reče: ‘Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je

kako je život askete miran. Iako svestan i pažljiv, ovaj asketa nije ni video,
ni čuo kada je pet stotina kola prošlo pored njega!‘ Iskazavši veliko
32 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
poštovanje za Ālāra Kāḷāmu, taj čovek produži dalje.“
64. „Pukkusa, šta misliš? Šta je teže da prođe neopaženo – da neko

svestan i pažljiv ne vidi ni ne čuje pet stotina kola koji prolaze u blizini ili da
neko drugi, svestan i pažljiv, niti vidi, niti čuje provalu oblaka, kišu koja
pljušti, a prate je munje i tutnjava gromova?“
“Poštovani gospodine, petsto, šesto, sedam, osamsto, devetsto, hiljadu ili

sto hiljada kola. Sve je to ništa, jer je mnogo teže da neko svestan i pažljiv,
niti vidi, niti čuje provalu oblaka, kišu koja pljušti, a prate je munje i tutnjava
gromova.“
„Pukkusa, jednom sam živeo u Bhusāgāri. I tu je bila provala oblaka, kiša

koja pljušti, a prate je munje i tutnjava gromova. I nedaleko od Bhusāgāre
grom ubi dva brata seljaka i četiri govečeta. Velika grupa ljudi okupila se na
mestu gde se to desilo. A ja sam tom prilikom bio izašao iz Bhusāgāre i
meditirao u hodu, nedaleko od glavne kapije. Onda mi jedan čovek iz one
grupe priđe i stade sa strane. Dok je tako stajao, upitah ga: ‘Prijatelju, zašto
su se svi ti ljudi okupili?‘
“Poštovani gospodine, bila je provala oblaka, kiša koja pljušti, a prate je

munje i tutnjava gromova. I nedaleko odavde grom ubi dva brata seljaka i
četiri govečeta. A vi, poštovani gospodine, gde ste vi bili za to vreme?‘ –
‚Prijatelju, upravo ovde.‘ – ‘A šta ste videli?‘ – ‘Nisam video ništa.‘ – ‘Da li
ste nešto čuli?‘ – ‘Ništa nisam ni čuo.‘ – ‘Da li ste vi možda spavali,
poštovani gospodine?‘ – ‘Ne, prijatelju, nisam spavao.‘ – ‘Da li ste bili
svesni?‘ – ‘Jesam, prijatelju.‘ – ‘Dakle, iako ste bili svesni i pažljivi, vi niste
ni videli ni čuli kada je bila provala oblaka.‘ – ‘Upravo tako, prijatelju.‘
65. Na to, Pukkusa, onaj čovek reče: ‘Zadivljujuće je, poštovani gospodine,
čudesno je kako je život askete miran. Iako svestan i pažljiv, ovaj asketa
nije ni video, ni čuo kada je bila provala oblaka, kiša koja pljušti, a prate je
munje i tutnjava gromova.‘ Iskazavši veliko poštovanje za mene, pokloni mi
se, pa pazeći da mu ostanem sa desne strane, produži dalje.“
Kad je to čuo, Pukkusa Mallaputta ovako reče Blaženom: „Poverenje koje

sam imao u Ālāra Kālāmu odbacujem, kao kad bih ga bacio u vetar ili u
reku sa snažnom maticom da ga odnese. Izvrsno, poštovani gospodine,
izvrsno, poštovani gospodine! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je
stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku
u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama,
na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za
utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj
Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja
života, pronađe svoje utočište.
33 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
66. Onda Pukkusa Mallaputa reče nekom čoveku iz svoje pratnje: „Hajde,
dobri čoveče, donesi mi dva ogrtača izvezena zlatom“.
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori on i donese dva ogrtača. Onda ih

Pukkusa Mallaputa prinese Blaženom: „Poštovani gospodine, molim vas da
iz saosećanja za mene prihvatite ove ogrtače kao dar“.
„Pukkusa, jednim ogrni mene, a drugim Ānandu.“ [34]
„Da, poštovani gospodine“, odgovori Pukkusa Mallaputa, pa učini kako mu

je rečeno. Onda ga Blaženi uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim
govorom o Dhammi. Na kraju, tako upućen, podstaknut, nadahnut i
ohrabren, Pukkusa Mallaputa ustade sa mesta na kojem je sedeo, pokloni
se Blaženom i pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide.
67. Ne dugo pošto je Pukkusa Mallaputa otišao, poštovani Ānanda prinese

svoj zlatom izvezeni ogrtač Blaženom. I kada ga je spustio pored njega,
izgledalo je kao da je ogrtač iznenada izgubio svoj pređašnji sjaj. Na to
Ānanda reče Blaženom: „ Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je
kako je čista i blistava koža Blaženog. Kada sam ovaj zlatom izvezeni
ogrtač stavio pored Blaženog, on kao da je iznenada izgubio svoj sjaj!“
„Ānanda, koža Tathāgate postaje izuzetno čista i blistava u dve prilike. Koje
dve? One noći kada Tathāgata postane potpuno probuđen, i one noći kada
dostigne potpuno oslobođenje, bez ostatka. To su dve prilike kada koža
Tathāgate postaje izuzetno čista i blistava. Danas, Ānanda, tokom
poslednje trećine noći, kraj Kusināre, u Upavattana sālovom gaju, između
dva sālova drveta Tathāgata će postati potpuno oslobođen.
Hajde, Ānanda. idemo sada do reke Kakutthe.“
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda.
Dva zlatom optočena ogrtača

poklonio je Pukkusa.
Kad se Učitelj jednim ogrnu,
njegova koža još više zablista. [35]
68. Onda Blaženi, praćen velikom grupom monaha, otide do reke Kakudhe.
Kad je stigao, uđe u reku, okupa se i napi. Oda izađe na obalu i otide do
mangovog gaja. Tu ovako reče poštovanom Ćundaki: „Hajde, Ćundaka,
spoljni ogrtač presavij na četvoro, pa ga prostri. Umoran sam, pa bih da
legnem.“
34 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori poštovani Ćundaka, pa uradi kako mu

je rečeno. A Blaženi leže da desnu stranu, u lavlji položaj, jedna stopala
povrh druge, svestan i s jasnim razumevanjem, odredivši unapred vreme
kada će ustati. A poštovani Ćandako sede kraj Blaženog.
Otišavši do reke Nadike,

čiste, prijatne i bistre vode,
Učitelj uroni u nju, tela iznurenog.
U svetu nenadmašni Blaženi,
pošto se okupao i žeđ ugasio,
na obalu izađe, među monahe.
Pošto ih je tu podučio,
zaputi se on ka mangovom gaju.
A onda se obrati monahu Ćundaki:

„Rasprosti mi ogrtač savijen načetvoro.“
I Ćundaka na poziv Obuzdanoga,
hitro rasprostre savijeni ogrtač.
Na njega leže Učitelj tela iznurenog,
a pred njim sede monah Ćundaka.
69. Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Može se dogoditi da Ćunda

Kammāraputta bude potišten, ako ga neko kritikuje: ‘Prijatelju, Ćunda,
gubitak je za tebe, veliki gubitak, da je Tathāgata umro pošto je pojeo hranu
od tebe isprošenu.‘ Takvu Ćundinu potištenost treba odagnati ovako:
‘Prijatelju Ćunda, dobitak je za tebe, veliki dobitak, da je Tathāgata umro
pošto je pojeo hranu od tebe isprošenu. Prijatelju Ćunda, čuo sa iz usta
Blaženog: „Dve vrste isprošene hrane imaju isti dobar rezultat, donose isti
dobar plod. One imaju mnogo veći rezultat, mnogo veći plod od bilo koje
druge isprošene hrane“. A koje dve? Ona posle koje je, pošto ju je pojeo,
Blaženi dostigao potpuno probuđenje. I ona posle koje je, pošto ju je pojeo,
Blaženi dostigao potpuno oslobođenje, bez ostatka. Te dve vrste isprošene
hrane imaju isti dobar rezultat, donose isti dobar plod, veći od bilo koje
druge isprošene hrane. Prijatelju Ćunda, ti si već stekao kammu koja vodi
dugom životu, sreći, dobrom glasu, preporađanju u nebeskom svetu,
kammu koja vodi ka dugom životu.‘ Ānanda, na taj način bi trebalo odagnati
Ćundinu potištenost.“
U onoga ko daje, zasluge rastu,

obuzdan u sebi ne gomila mržnju.
Dobrodušan napušta zdolelo svako,
uništivši pohlepu, mržnju i konfuziju,
35 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
dok kraja oslobođen on postaje.
Dva sālova drveta
70. Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, otići ćemo do
druge obale Hiraññavati reke, do Upavattana sālovog gaja kraj Kusināre.“
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. A Blaženi, praćen velikom

grupom monaha, otide do druge obale Hiraññavati reke, do Upavattana
sālovog gaja kraj Kusināre. Kad je stigao, reče on poštovanom Ānandi:
„Umoran sam, Ānanda, hajde pripremi mi mesto da legnem između dva
sālova drveta, sa glavom okrenutom ka severu. I leže Blaženi na desni bok,
u lavovski položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, svestan i s jasnim
razumevanjem.“
71. I onda, kada im vreme nije, [36] sālova stabla počeše da cvetaju. U
znak poštovanja prema Tathāgati, iz njihovih krošnji počeše da padaju
latice, svuda unaokolo, te prekriše čitavo njegovo telo. Isto tako, latice sa
nebeskog koralnog drveta počeše da padaju iz visina. U znak poštovanja
prema Tathāgati, iz njegove krošnje počeše da padaju latice, svuda
unaokolo, te prekriše čitavo njegovo telo. Isto tako, nebeski prah
sandalovog drveta poče da pada iz visina, te prekri njegovo telo. U znak
poštovanja prema Tathāgati, začula se nebeska muzika i isto tako nebesko
pojanje.
Na to Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda sve to nija način na koji se

Tāthagate poštuju i obožavaju, dive im se i klanjaju. Bilo koji monah,
monahinja, muški ili ženski nezaređeni sledbenici koji žive praktikujući
Dhammu u skladu sa Dhammom, koji vežbaju na pravi način, slede
Dhammu, oni poštuju i obožavaju, dive se i klanjaju Tathāgati na pravi
način. Zato, Ānanda, i vi treba tako da vežbate: ‚Mi ćemo praktikovati
Dhammu u skladu sa Dhammom, vežbati na pravi način, slediti Dhammu‘.
To ti je Ānanda moj savet.“
Monah Upavāna
72. Tom prilikom poštovani Upavāṇa je stedeo pred Blaženim i hladio ga

lepezom. Onda mu Blaženi reče: „Pomeri se, monaše, nemoj stajati ispred
mene.“ Na to poštovani Ānanda pomisli: „Ovo je poštovani Upavāṇa,
dugogodišnju lični pratilac Blaženog, bliska osoba, stalni saputnik. A ipak, u
svom poslednjem času Blaženi mu je rekao: „Pomeri se, monaše, nemoj
stajati ispred mene.“ Šta je uzrok, šta li je razlog da mu je to rekao?“
Onda Ānanda reče Blaženom: „Poštovani gospodine, ovo je poštovani

Upavāṇa, dugogodišnju lični pratilac Blaženog, bliska osoba, stalni
36 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
saputnik. A ipak, u svom poslednjem času Blaženi mu je rekao: ‘Pomeri se,

monaše, nemoj stajati ispred mene.‘ Šta je uzrok, šta li je razlog da mu je
Blaženi to rekao?“
„Ānanda, skoro sva božanstva iz deset hiljada božanskih svetova okupila su

s eovde da vide Tathāgatu. Dvanaest yođana oko ovo sālovog gaja nema
mesta čak ni toliko da se igla provuče, a da ga nisu zauzela ta moćna
božanstva. I ta božanstva su počela da negoduju: ‘Došli smo izdaleka da
vidimo Tathāgatu. Zaista retko se Tathāgate pojavljuju u ovome svetu,
plemeniti, potpuno probuđeni. Danas, tokom poslednje trećine noći,
Tathāgata će postati potpuno oslobođen. Ovaj moćni monah je stao i
zakrilio nam pogled. Nećemo videti Tathāgatu u njegovim poslednjim
časovima!‘“
„Poštovani gospodine, o kakvim to božanstvima Blaženi govori?“
„Ānanda, tu su božanstva i na nebu i na zemlji, koja opažaju ovu zemlju.

Raspletene kose i uzdignutih ruku, ona padaju kao pokošena, valjaju se po
tlu i nariču: ‘Prebrzo će Blaženi postati potpuno oslobođen, prebrzo će
Srećni postati potpuno oslobođen! Prebrzo će oko ovoga sveta nestati!‘
Međutim, ima i božanstava koja su mirna, sa svesnošću i jasnim
razumevanjem: ‘Priroda svih uslovljenih stvari jeste da propadaju. Kako bi
uopšte moglo biti drugačije?‘“
Četiri mesta koja izazivaju poštovanje
73. „Poštovani gospodine, ranije, kada bi završili period vasse, monasi su

obično dolazili sa različitih strana da vide Tathāgatu. [37] Tada bismo imali
priliku da vidimo te istaknute monahe, da im iskažemo poštovanje.
Međutim, kada Blaženog više ne bude, nećemo imati priliku da vidimo te
istaknute monahe, da im iskažemo poštovanje.“
„Ānanda, postoje četiri mesta koja, kada ih vidi, izazivaju poštovanje u

mladiću iz dobre porodice. Koja četiri? Kada pomisli: ‘Na ovom mestu je
Tathāgata rođen,‘ [38] to u njemu budi poštovanje. Kada pomisli: ‘Na ovom
mestu je Tathāgata dostigao nenadmašno, potpuno probuđenje,‘ [39] to u
njemu budi poštovanje. Kada pomisli: ‘Na ovom mestu je Tathāgata
pokrenuo nenadmašni točak Dhamme,‘ [40] to u njemu budi poštovanje.
Kada pomisli: ‘Na ovom mestu je Tathāgata postao potpuno oslobođen, bez
ostatka,‘ [41] to u njemu budi poštovanje. Ta četiri mesta koja izazivaju
poštovanje treba da vidi mladić iz dobre porodice.
Ānanda, kada ispunjeni poverenjem, monasi, monahinje, nezaređeni

sledbenici i sledbenice pomisle: ‘Na ovom mestu je Tathāgata rođen‘, ‘Na
ovom mestu je Tathāgata dostigao nenadmašno, potpuno probuđenje‘, ‘Na
ovom mestu je Tathāgata pokrenuo nenadmašni točak Dhamme‘, ‘Na ovom
37 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
mestu je Tathāgata postao potpuno oslobođen, bez ostatka,‘ to u njima budi

poštovanje. I ko god, Ānanda, obilazeći ta četiri mesta umre na nekom od
njih, uma ispunjenog poštovanjem, taj će se posle sloma tela, posle smrti
preporoditi na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.
Ānandina pitanja
74. „Poštovani gospodine, kako monah da se odnositi prema osobama

suprotnog pola?“
„Ne treba da ih posmatrati.“
„Ali ako ih, Blaženi, ipak vidi?“
„Ne treba da se upušta u razgovor.“
„Ali ako ipak zapodene sa njima razgovor?“
„Neka održava kontinuiranu svesnost, Ānanda.“
75. „Blaženi, a kako treba postupati sa telom Tathāgate?“
„Ānanda, ne brini za Tathāgatino telo. Marljiv i odlučan, posveti se najvišoj

dobrobiti, najvišem cilju! Ima dovoljno učenih plemića, brahmana,
kućedomaćina sa poverenjem u Tathāgatu. Oni će se pobrinuti za
osvećenje Tathāgatinih ostataka.“
„Ali, poštovani gospodine, šta treba uraditi sa telom Tathāgate?“
„Ānanda, isto ono što i sa telom vladara koji pokreće točak istine.“
„A šta se radi sa telom vladara koji pokreće točak istine?“
„Ānanda, vladarevo telo se uvije u čisto platno i onda u pamučnu tkaninu. A

onda se još jednom obvije čistim platnom. Kada je na taj način telo
obavijeno pet stotina puta, stavlja se u gvozdeni kovčeg [42] napunjen
uljem, a pokrije gvozdenim poklopcem. Potom se napravi pogrebna lomača
od raznog mirisnog drveta i zapali. Na kraju se za vladara koji pokreće
točak istine na raskršću podigne stupa. Na taj način postupaju sa telom
vladara koji pokreće točak istine i tako treba postupiti i sa telom Tathāgate.
Na raskršću treba podići stupu za Tathāgatu. A oni koji će kod te stupe
prineti vence, mirisne štapiće ili mirisni prah, pokloniti se uma ispunjenog
poštovanjem, to će biti na njihovu korist i sreću za dugo vremena.
Ko je vredan stupe?
76. Ānanda, četiri vrste ljudi su vredne podizanja stupe. Koje četiri?
38 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni je vredan stupe. Utihnuli buda,

probuđeni učenik Tathāgate i kralj koji pokreće točak istine su vredni stupe.
A zašto je Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni vredan stupe? Kada
neko pomisli: ‘Ovo je stupa Tathāgate, plemenitog i potpuno probuđenog‘,
to um mnogih pročišćuje. A tako pročišćenog uma, on će se posle sloma
tela, posle smrti preporoditi na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.
Zbog toga je Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni vredan stupe.
A zašto je utihnuli buda vredan stupe? Kada neko pomisli: ‘Ovo je stupa
utihnulog bude‘, to um mnogih pročišćuje. A tako pročišćenog uma, on će
se posle sloma tela, posle smrti preporoditi na dobrom odredištu, čak u
nebeskom svetu. Zbog toga je utihnuli buda vredan stupe.
A zašto je probuđeni učenik Tathāgate vredan stupe? Kada neko pomisli:

‘Ovo je stupa probuđenog učenika Tathāgate‘, to um mnogih pročišćuje. A
tako pročišćenog uma, on će se posle sloma tela, posle smrti preporoditi na
dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Zbog toga je probuđeni učenik
Tathāgate vredan stupe.
A zašto je vladar koji pokreće točak istine vredan stupe? Kada neko pomisli:
‘Ovo je stupa vladara koji pokreće točak istine‘, to um mnogih pročišćuje. A
tako pročišćenog uma, on će se posle sloma tela, posle smrti preporoditi na
dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Zbog toga je vladar koji pokreće
točak istine vredan stupe.
Ānandine zadivljujuće osobine
77. Onda Ānanda uđe u prostoriju [43] i naslonivši se na dovratak, zakuka:

„Ja sam zaista još uvek samo učenik, neko ko još nije stigao na cilj, a moj
učitelj, onaj ko ima soaosećanje prema meni, postaće uskoro potpuno
oslobođen!“
A Blaženi upita druge monahe: „Monasi, gde je Ānanda?“
„Eno ga, Blaženi, ušavši u prostoriju, naslonio se na dovratak i zakukako:

‘Ja sam zaista još uvek samo učenik, neko ko još nije stigao na cilj, a moj
učitelj, onaj ko ima soaosećanje prema meni, postaće uskoro potpuno
oslobođen!‘
Na to Blaženi reče nekom monahu: „“Hajde, monaše, idi do Āṇande i reci

mu da ga učitelj zove.“
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori monah i učini saopšti Ānandi mu je

rečeno.
78. „Dobro, prijatelju,“ reče Ānanda i otide do Blaženog. Kad je stigao,
39 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: „Dosta

je, Ānanda, ne kukaj! Nisam li već ranije objavio: ‘U svemu dragom,
prijatnom, postoji razdvajanje, razilaženje, udaljavanje?‘ Kako bi moglo biti
drugačije? Da ono što je rođeno, postoji, uslovljeno je, po prirodi svojoj
prolazno, uključujući tu i telo Tathāgate, ne propadne, to je nemoguće.
Ānanda, ti si se jako dugo starao o Tathāgati svojim telesnim, verbalnim i
mentalnim postupcima ispunjenim beskrajnom prijateljskom ljubavlju,
korisnim, prijatnim i iskrenim. Ti si već stekao mnogo zasluga, Ānanda.
Posveti se tome da što pre um potpuno pročistiš od svakog otrova!“
79. Onda Blaženi reče ostalim monasima: „Plemeniti i potpuno probuđeni

koji su živeli u prošlosti imali su ličnog pratioca kao što ja imam Ānandu.
Plemeniti i potpuno probuđeni koji će tek doći imaće ličnog pratioca kao što
ja imam Ānandu. Monasi, učen je Ānanda, mudar je Ānanda. On dobro zna:
‘Ovo je pravi trenutak za monaha koji je došao da vidi Tathāgatu. Ovo je
pravi trenutak za monahinju, nezaređenog sledbenika i sledbenicu, za kralj i
kraljevog savetnika, za sledbenike ostalih tradicija.‘
Monasi, četiri su zadivljujuće, čudesne osobine koje poseduje Ānanda. Koje

četiri? Ako grupa monaha dođe da poseti Ānandu, oni su radosni kada ga
vide. I ako tom prilikom Ānanda podučava Dhammu, oni su radosni zbog
njegovog učenja. Radosni su čak i ako Ānanda ništa ne govori.
Ako grupa monahinja dođe da poseti Ānandu, one su radosne kada ga

vide. I ako tom prilikom Ānanda podučava Dhammu, one su radosne zbog
njegovog učenja. Radosne su čak i ako Ānanda ništa ne govori.
Ako grupa nezaređenih sledbenika dođe da poseti Ānandu, oni su radosni

kada ga vide. I ako tom prilikom Ānanda podučava Dhammu, oni su radosni
zbog njegovog učenja. Radosni su čak i ako Ānanda ništa ne govori.
Ako grupa nezaređenih sledbenica dođe da poseti Ānandu, one su radosne

kada ga vide. I ako tom prilikom Ānanda podučava Dhammu, one su
radosne zbog njegovog učenja. Radosne su čak i ako Ānanda ništa ne
govori. To su, monasi, četiri zadivljujuće, čudesne osobine koje poseduje
Ānanda.
80. Monasi, četiri su zadivljujuće, čudesne osobine koje poseduje vladar

koji pokreće točak istine. Koje četiri? Ako grupa plemića dođe da poseti
vladara koji pokreće točak istine, oni su radosni kada ga vide. I ako im tom
prilikom vladar koji pokreće točak istine govori, oni su radosni zbog
njegovog govora. Radosni su čak i ako im on ništa ne govori.
Ako grupa brahmana… grupa kućedomaćina… grupa asketa dođe da

poseti vladara koji pokreće točak istine, oni su radosni kada ga vide. I ako
im tom prilikom vladar koji pokreće točak istine govori, oni su radosni zbog
40 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
njegovog govora. Radosni su čak i ako im on ništa ne govori. Na isti takav

način, monasi, četiri su zadivljujuće, čudesne osobine koje poseduje
Ānanda.
Priča o Mahāsudassani
81. Kad ovo bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženom: „Poštovani

gospodine, neka Blaženi ne umre u ovako malom mestu, ovako malom,
zabačenom selu, u sred džungle. Ima drugih mesta, velikih gradova kao što
su Ćampā, Rāđagaha, Sāvatthi, Sāketa, Kosambi ili Bārāṇasī. Neka
Blaženi postane potpuno oslobođen tamo. Jer tamo je mnogo dvorana koje
su izgradili plemići, brahmani i kućedomaćini predani. Oni će organizovati
osvećenje Tathāgatinih ostataka.“
„Ānanda, nemoj tako govoriti, nemoj tako govoriti. Nekada davno, živeo je
vladar Mahāsudassana, kralj koji pokreće točak istine, pravedni vladar,
osvajač sve četiri strane sveta, koji je zemlju učinio stabilnom, opremljen sa
sedam blaga. I upravo ovo je bila Kusāvati, prestonica kralja
Mahāsudassane, dvanaest yođana dugačka i sedam yođana široka. Bila je
tada prestonica Kusāvati bogata, prosperitetna, prepuna ljudi, veliki izvor
isprošene hrane.
Baš kao što je, Ānanda, Āḷakamandā prestonica bogova, bogata,

prosperitetna, prepuna božanstava, veliki izvor hrane, isto tako je Kusāvatī
bio prestonica kralja Mahāsudassane. I u njoj se uvek čulo, danju i noći,
deset vrsta zvukova: zvuk slonova, konja, kočija, velikih bubnjeva, malih
bubnjeva, lauta, pesama, truba, cimbala, pljeskanja i povika: ‘Jedinet, pijte i
veselite se‘, kao desetog.
Malle odaju počast
82. Hajde, Ānanda, idi i reci ovdašnjim Mallāma: ‘Danas, Vāseṭṭhe, u

poslednjoj trećini noći, Tathāgata će postati potpuno oslobođen. Dođite,
Vāseṭṭhe, dođite, Vāseṭṭhe. Nemojte posle da se kajete: „Kod nas je
Tathāgata postao potpuno oslobođen, a nismo otišli da ga vidimo u tom
poslednjem času!“
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda, pa se obuče, uze prosjačku

zdelu i gornji ogrtač, te praćen još jednim monahom ode do Kusināre. A tom
prilikom Malle iz Kusināre su bili okupljeni nekim poslom u sali za skupove.
Kad je došao do njih, poštovani Ānanda im reče: „Danas, Vāseṭṭhe, u
poslednjoj trećini noći, Tathāgata će postati potpuno oslobođen. Dođite,
Vāseṭṭhe, dođite, Vāseṭṭhe. Nemojte posle da se kajete: „Kod nas je
Tathāgata postao potpuno oslobođen, a nismo otišli da ga vidimo u tom
poslednjem času!“
41 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
83. Kada su čuli Ānandine reči, Malle, njihovi sinovi, snahe i supruge,
ostadoše zatečeni, ožalošćeni, uma prepunog tuge. Neki od njih počeše da
nariču, raspletene kose i uzdignutih ruku, pa zatim padoše kao pokošeni,
valjajući se po tlu i naričući: ‘Prebrzo će Blaženi postati potpuno oslobođen,
prebrzo će Srećni postati potpuno oslobođen! Prebrzo će oko ovoga sveta
nestati!‘
Onda Malle, njihovi sinovi, snahe i supruge, zatečeni, ožalošćeni, uma

prepunog tuge, odoše sa poštovanim Ānandom do sālovog gaja. Kada su
stigli, poštovani Ānanda pomisli: „Ako svi ovi Malleiz Kusināre budu išli
jedan po jedan da se poklone Blaženom, to će potrajati i duže od ove noći.
Kako bi bilo kada bi mu se poklonili porodica po porodica?“ Tako i reče:
„Poštovani gospodine, neka Malle, zajedno sa svojom porodicom, rodbinom
i prijateljima, iskažu poštovanje Blaženom tako što će mu se do nogu
pokloniti.“ Tako je i bilo, i na taj način Malle su završile iskazivanje
poštovanja u prvoj trećini noći.
Priča o asketi Subhaddi
84. Tom prilikom lutalica Subhadda je živeo u Kusināri. I doču lutalica

Subhadda: „Priča se da će danas, u poslednjoj trećini noći, Tathāgata
postati potpuno oslobođen.“ Na to Subhadda ovako reče: „Čuo sam od
asketa, starih, u poodmaklim godinama, učitelja mojih učitelja, kako govore:
‘Retko se Tathāgata pojavljuje u ovom svetu, plemeniti i potpuno
probuđeni.‘ A danas, u poslednjoj trećini noći, asketa Gotama će postati
potpuno oslobođen. U meni još postoje sumnje, ali verujem u asketu
Gotamu ovako: ‘Asketa Gotama može da me poduči Dhammi na takav
način da moje sumnje ostanu iza mene‘.“ Onda lutalica Subhadda otide do
Upavattana sālovog gaja, tamo gde se i poštovani Ānanda nalazio. Kada je
stigao, reče on poštovanom Ānandi ovako:
„Poštovani Ānanda, čuo sam od asketa, starih, u poodmaklim godinama,

učitelja mojih učitelja, kako govore: ‘Retko se Tathāgata pojavljuje u ovom
svetu, plemeniti i potpuno probuđeni.‘ A danas, u poslednjoj trećini noći,
asketa Gotama će postati potpuno oslobođen. U meni još postoje sumnje,
ali verujem u asketu Gotamu ovako: ‘Asketa Gotama može da me poduči
Dhammi na takav način da moje sumnje ostanu iza mene‘. Došao sam
ovamo, Ānanda, i želeo bih da vidim asketu Gotamu.“
Kada je ovo čuo, Ānanda mu reče: „Dovoljno je, prijatelju Subhadda! Ne

otežavaj Tathagati, iscrpljen je Blaženi.“ Po drugi put… po treći put lutalica
isto zamoli poštovanog Ānanda i po treći put ovaj ga odbi.
85. A Blaženi doču o ćemu razgovaraju poštovani Ānanda i lutalica

Subhadda. Na to on reče Ānandi: “Dosta, Ānanda, ne sprečavaju
42 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Subhaddu, pusti ga da vidi Tathāgatu. Šta god da Subhadda želi da me

pita, pitaće to sa namerom da stekne znanje, a ne da mi otežava. Šta god
me bude pitao, brzo će razumeti moj odgovor.“ Na to poštovani Ānanda
reče lutalici Subhaddi: „Hajde, prijatelju Subhadda, Blaženi ti daje priliku da
ga vidiš.“ I priđe Subhadda Blaženom, pozdravi se sa njima, a kada taj
učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. Sedeći tako sa
strane, ovako reče Blaženom:
„Poštovani Gotama, oni askete i brahmani koji imaju mnogo sledbenika,

mnogo podržavalaca učitelji mnogima, dobro poznati, na dobrom glasu,
utemeljitelji posebnih tradicija, oni koje mnogi obožavaju, takvi kao što su
Pūraṇa Kassapa, Makkhali Gosāla, Ađita Kesakambala, Pakudha
Kaććāyana, Sañćaya Belaṭṭhaputta i Nigaṇṭha Nāṭaputta, da li su oni
direktno iskusili i dostigli ono o čemu podučavaju druge ili nisu ili neki od
njih jesu, a drugi nisu?“
86. „Dosta je, Subhadda, nemoj tako govoriti: ‘Da li su oni direktno iskusili i
dostigli ono o čemu podučavaju druge ili nisu ili neki od njih jesu, a drugi
nisu?‘ Ja ću te podučiti Dhammi, Subhadda. Slušaj i dobro zapamti šta ću ti
reći, a ja ću govoriti.“
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori lutalica Subhadda. A Blaženi ovako

nastavi:
U kojem god učenju i praksi ne postoji plemeniti osmostruki put, tu ne

postoji ni istinski asketa. [44] U kojem god učenju i praksi da postoji
plemeniti osmostruki put, tu postoji i istinski asketa. Tu postoji i drugi, treći i
četvrti asketa. U ovom učenju i praksi, Subhadda, postoji plemeniti
osmostruki put. Otuda u njoj postoji prvi, drugi, treći i četvrti istinski asketa.
U drugim tradicijama nema asketa. Kada bi svi ti askete vežbali na pravi
način, ovaj svet ne bi oskudevao u arahantima.“
Dvadeset devet godina imadoh, Subhadda,

kada odoh u beskućnike, i eto
prođe od tada više od pedeset godina.
Postadoh onaj ko na ispravno učenje ukazuje,
izvan ovoga istinskih asketa nema.
Druge su tradicije bez asketa.
Kada bi oni živeli ispravno,
u svetu bi mnogo arahanta bilo.
87. Čuvši ovo, lutalica Subhadda ovako odgovori: „Izvrsno, poštovani

gospodine, izvrsno, poštovani gospodine! Baš kao kad bi neko ispravio ono
što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio
43 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj
Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja
Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Želeo
bih da se priključim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim
puno zaređenje.”
„Subhaddo, onaj ko je prethodno pripadao drugom redu i želi da se priključi

beskućnicima i primi puno zaređenje u ovoj Dhammi i praksi, mora
prethodno provesti četiri probna meseca. Posle četiri probna meseca, ako
su zadovoljni njime, monasi ga primaju u beskućništvo i daju mu takođe
puno zaređenje, tako da i sam postaje monah. Ali ja vidim da u pogledu
ovoga mogu postojati individualne razlike.”
„Poštovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali drugom redu, a

žele da se priključe beskućnicima i prime puno zaređenje u ovoj Dhammi i
praksi, moraju prethodno provesti četiri probna meseca, a posle četiri
probna meseca monasi, koji su smirenih umova, primaju ih u beskućništvo i
daju im takođe puno zaređenje, tako da i sami postaju monasi, ja ću na
probi provesti četiri godine. Ako su posle te četiri godine monasi zadovoljni
mnome, neka me prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”
88. Onda Blaženi reče Ānandi: „Hajde, Ānanda, primi Subhaddu u

beskućnike.“ [45]
„Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. Onda mu se lutalica

Subhadda obrati ovim rečima: „Dobitak je, prijatelju Ānanda, veliki je
dobitak za one koje je u red primi lično učitelj.“
Tako lutalica Subhadda postade beskućnik u prisustvu Blaženog, a onda

dobi i puno zaređenje. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u
meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Subhadda,
stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju
svetačkog života, zbog kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze
u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je
svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo
koji oblik bivanja.” I poštovani Subhadda postade jedan od arahanata. Tako
je on bio poslednji učenik Blaženog.
Poslednje Tathāgatine reči
89. Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, možda neko od vas
ovako pomisli: ‘Nema više učiteljeve reči, nema više našeg učitelja‘. Ali
nemojte tako da razmišljate. Učenje koje sam izložio i praksa u koju sam
vas uputio, to će biti vaš učitelj kada mene više ne bude. Isto tako, Ānanda,
sada monasi jedan drugog oslovljavaju sa ‘prijatelju‘. Ali kada mene ne
bude, ne treba tako da rade. Stariji monasi bi trebalo mlađe monahe da
44 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
oslovljavaju po imenu, klanu ili sa ‘prijatelju‘. Mlađi monasi bi starije trebalo

da oslovljavaju sa ‚‘gospodine‘ ili ‘poštovani‘. Ako tako želi, kada mene ne
bude, Sangha može da napusti manje važna pravila. A za monaha koji
pogreši, pa to skriva, neka sledi ‘Brahmina kazna‘.“
“A kakva je to ‘Brahmina kazna‘, poštovani gospodine?“
„Ananda, monah koji skriva svoj prekršaj može govoriti šta god hoće. Ali
ostali monasi sa njim neće razgovarati, neće ga savetovati, niti podučavati.“
90. Tada se Blaženi obrati ostalim monasima: „Monasi, ako u nekom od vas
još ima nedoumica, sumnji u Budu, Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do
cilja, pitajte monasi, nemojte posle da se kajete: ‚Naš učitelj je bio tu, a
nismo ga pitali direktno‘.“ Na to monasi ostadoše u tišini.
Po drugi put… Po treći put Blaženi reče: „Monasi, ako u nekom od vas još
ima nedoumica, sumnji u Budu, Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do
cilja, pitajte monasi, nemojte posle da se kajete: ‚Naš učitelj je bio tu, a
nismo ga pitali direktno‘.“ I po treći put monasi ostadoše u tišini. Na to
Blaženi nastavi: „Monasi, možda ne pitate iz poštovanja prema svom
učitelju. Neka onda vaš prijatelj pita umesto vas.“ I posle ovoga monasi
ostadoše u tišini.
Na to poštovani Ānanda reče Blaženom:
„Zadivljujuće je to, čudesno je to. Potpuno sam siguran da u ovoj monaškoj

zajednici nema nijednog monaha koji ima nedoumica, sumnji u Budu,
Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do cilja.“
„Ānanda, ti govoriš iz poverenja, ali Tathāgata to zna. Nema u ovoj

monaškoj zajednici nijednog monaha koji ima nedoumica, sumnji u Budu,
Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do cilja. Među ovih petsto monaha,
najniži po postignuću je onaj koji je ušao u tok. Njegova je priroda je da se
više nikada neće preporoditi u svetu patnje i sigurno će stići do konačnog
oslobođenja.
91. Onda Blaženi reče monasima: „Monasi, ovako vam kažem: priroda svi
uslovljenih stvari jeste da propadaju. Naoružani svesnošću, vežbajte
neumorno da stignete do cilja!“ To behu poslednje Tathāgatine reči.
Konačno oslobođenje
92. Onda Blaženi uđe u prvo zadubljenje, pa izašavši iz prvog zadubljenja,

uđe u drugo. Izašavši iz drugog, uđe u treće zadubljenje. Izašavši iz trećeg,
uđe u četvrto zadubljenje. Izašavši iz četvrtog, uđe u područje beskrajnog
prostora. Izašavši iz područja beskrajnog prostora, on uđe u područje
45 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
beskonačne svesti. Izašavši iz područja beskonačne svesti, on uđe u

područje ničega. Izašavši iz područja ničega, on uđe u područje ni opažanja
ni neopažanja. Izađavši iz područja ni opažanja ni neopažanja, on uđe u
prestanak opažaja i osećaja.
I Ānanda reče Anuruddhi: „Poštovani Anurudha, Blaženi je postao potpuno

oslobođen“.
„Nije, prijatelju Ānanda, Blaženi postao potpuno oslobođen. Samo je ušao u

prestanak opažaja i osećaja.“
A Blaženi, izašavši iz prestanka opažaja i osećaja, uđe u područje ni

opažanja ni neopažanja. Izašavši iz područja ni opažanja ni neopažanja, on
uđe u područje ničega. Izašavši iz područja ničega, uđe u područje
beskonačne svesti. Izašavši iz područja beskonačne svesti, uđe u područje
besrajnog prostoa. Izašavši iz područja beskrajnog prostora, uđe u četvrto
zadubljenje. Izašavši iz četvrtog zadubljenja, uđe u treće. Izašavši iz trećeg
zadubljenja, uđe u drugo. Izašavši iz drugog zadubljenja, uđe u prvo.
Izašavši iz prvog zadubljenja, uđe u drugo. Izašavši iz drugog zadubljenja,
uđe u treće. Izašavši iz trećeg zadubljenja, on uđe u četvrto. I odmah pošto
je izašao iz četvrtog zadubljenja, Blaženi postade potpuno oslobođen.
93. Istovremeno sa potpunim oslobođenjem Blaženog, dogodi se veliki

zemljotres, snažan i zastrašujući, praćen snažnom grmljavinom.
Istovremeno sa potpunim oslobođenjem Blaženog, Brahmā Sahampati [46]
izreče ove stihove:
„Sva bića u svetu ovome svoje telo odložiće,

baš isto kao i učitelj, Takav, Nenadmašni,
Tathāgata istinsku snagu stekao je,
potpuno probuđeni dostiže konačno oslobođenje.“
Istovremeno sa potpunim oslobođenjem Blaženog, Sakka, predvodnik

bogova, izreče ove stihove:
„Prolazne su sve uslovljene stvari,

njihova priroda je da nastanu i nestanu.
Jednom nastavši, zauvek iščezavaju,
tek njihovo smirivanje je istinska sreća. [47]
Istovremeno sa potpunim oslobođenjem Blaženog, poštovani Anuruddha

46 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
„Nema udaha ni izdaha u Takvome,

oslobođen želja, mudrac umrli sreću nađe,
nepokolebanog uma, sve bolne osećaje prevazišao je,
slično lampi čiji plamen utrnu, slobodu nađe u nibbāni.
Istovremeno sa potpunim oslobođenjem Blaženog, poštovani Ānanda

„I onda nastade strah, onda nastade užas,

jer potpuno probuđeni,
obdaren sa sva četiri kvaliteta
do konačnog oslobođenja stiže.
A kada Blaženi postade konačno oslobođen, neki monasi u kojima je još

bilo vezanosti počeše da plaču, uzdignutih ruku, pa potom padoše kao
pokošeni, valjajući se po tlu i naričući: ‘Prebrzo je Blaženi postao potpuno
oslobođen, prebrzo je Srećni postao potpuno oslobođen! Prebrzo je oko
ovoga sveta nestalo!‘
Odavanje počasti Budinim posmrtnim ostacima
94. Onda Malle iz Kusināre rekoše svojim ljudima: „Prijatelji, sakupite

mirise, vence i svirače.“ Pa sa pet stotina pari odeće odoše do Upavattana
sālovog gaja i dođoše do tela Blaženog. I tu plesom, pesmom, vencima i
mirisima odaše počast telu Blaženog, slaviše ga i pokloniše mu se, ukazaše
mu čast na taj način, kao i time što su podigli nadstrešnice i paviljone.
I pomisliše Malle: „Suviše je kasno sada da upalimo pogrebnu lomaču.

Uradićemo to sutra.“ Ali onda su drugog dana Malle na isti način odale
počast telu Blaženog, isto trećeg, četvrtog, petog i šestog dana.
95. A sedmoga dana pomisliše Malle iz Kusināre: „Plesom, pesmom,

vencima i mirisima odali smo počast telu Blaženog, slavili ga i poklonili mu
se, ukazali mu čast, a sada ćemo ga odneti do južne kapije grada i tu
spaliti. Tako osam istaknutih Mallā, pošto su se okupali i obukli novu odeći,
rekoše: „Hajde da podignemo telo.“ Ali nisu mogli. Onda se Malle obratiše
poštovanom Anuruddhi: „Poštovani Anuruddha, šta je uzrok, šta je razlog
da osam naših istaknutih ljudi ne može da podigne telo Blaženog?“
„Vāseṭṭhe, vi imate jedan plan, ali božanstva imaju drugi.“
“A koji to plan imaju božanstva?”
47 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
„Vāseṭṭhe, vaš plan je da plesom, pesmom, vencima i mirisima odate

počast telu Blaženog, slavite ga i poklonite mu se, ukažete mu čast, a da ga
potom da ga odnesete do južne kapije grada i tu spalite. Ali plan bogova je
da božanskim plesom, pesmom, vencima i mirisima odaju počast telu
Blaženog, slave ga i poklone mu se, ukažu mu čast i da ušavši na severnu
kapiju, telo odnesu u centar grada. A potom da napuste grad kroz istočnu
kapiju i da telo tamo spale kod Makuṭabandhana svetilišta.“
„Neka onda bude kako su božanstva isplanirala.“
A u to vreme Kusināra je, uključujući i gomile sa đubretom, bila do kolena

prekrivena cvetovima sa nebeskog koralnog drveta. [48] I onda božanstva i
Malle plesom, pesmom, vencima i mirisima odaše počast telu Blaženog,
slaviše ga i pokloniše mu se, ukazaše mu čast i ušavši na severnu kapiju,
telo odnesoše u centar grada. A potom napustiše grad kroz istočnu kapiju i
kada stigoše do Makuṭabandhana svetilišta, tu spustiše telo na zemlju.“
96. Onda Malle iz Kusināre upitaše poštovanog Ānandu: „Kako da

postupimo sa telom Tathāgate?“
„Vaseṭṭhe, isto kao sa telom vladara koji pokreće točak istine.“
„A kako se postupa sa telom takvog vladara?“
„Vaseṭṭhe, vladarevo telo se uvije u čisto platno i onda u pamučnu tkaninu.

A onda se još jednom obvije čistim platnom. Kada je na taj način telo
obavijeno pet stotina puta, stavlja se u gvozdeni kovčeg napunjen uljem, a
pokrije gvozdenim poklopcem. Potom se napravi pogrebna lomača od
raznog mirisnog drveta i zapali. Na kraju se za vladara koji pokreće točak
istine na raskršću podigne stupa. Na taj način postupaju sa telom vladara
koji pokreće točak istine i tako treba da postupite sa telom Tathāgate. Na
raskršću treba podići stupu za Tathāgatu. A oni koji će kod te stupe prineti
vence, mirisne štapiće ili mirisni prah, pokloniti se uma ispunjenog
poštovanjem, to će biti na njihovu korist i sreću za dugo vremena.“
Malle uradiše kako im je rečeno, pripremiše pogrebnu lomaču od raznog

mirisnog drveta i na nju položiše telo Blaženog.
Dolazak Mahākassape
97. A poštovani Mahākassapa je išao glavnim putem od Pāve ka Kusināri,

praćen velikom grupom monaha. Onda on skrete sa puta i sede pod neko
drvo. Tom prilikom neki āđivaka asketa, [49] nakupivši u Kusināri cvetove sa
koralnog drveta, takođe je išao putem od Pāve ka Kusināri. I vide poštovani
Mahākassapa još izdaleka to asketu kako ide, pa reče: „Prijatelju, da li ti
znaš našeg učitelja?“
48 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
„Da, prijatelju, znak asketu Gotamu, koji danas postade potpuno oslobođen.
Za njega sam nakupio ove cvetove sa koralnog drveta.“
Onda neki monasi u kojima je još bilo vezanosti počeše da plaču,

uzdignutih ruku, pa potom padoše kao pokošeni, valjajući se po tlu i
naričući: ‘Prebrzo je Blaženi postao potpuno oslobođen, prebrzo je Srećni
postao potpuno oslobođen! Prebrzo je oko ovoga sveta nestalo!‘ Međutim,
monasi u kojima nije bilo vezanosti, svesni i sa jasnim razumevanjem,
ostadoše mirni: „Priroda svih uslovljenih stvari jeste da propadaju. Kako bi
uopšte moglo biti drugačije?‘“
98. U grupi monaha sedeo je i stari lutalica Subhadda. [50] On ovako reče
monasima: „Dosta, prijatelji, ne plačite, ne naričite! Konačno smo se
oslobodili velikog askete, koji nas je stalno opominjao: „Obo je prikladno za
vas, ovo nije prikladno“. Međutim, sada možemo da radimo kako želimo i da
ne radimo ono što ne želimo.“ [51]
Na to poštovani Mahākassapa reče monasima: “Dosta, prijatelji, ne plačite,

ne naričite! Nije li blaženi već ranije govorio: ‘U svemu što je drago i blisko
postoji razdvajanje, postoji napuštanje. Gde je to moguće naći da nešto što
je rođeno, nastalo, uslovljeno, po svojoj prirodi nestabilno, da tako nešto ne
propadne? To ne postoji‘.“
U tom četiri istaknute Malle, pošto su se okupali i obukli novu odeći, rekoše:
„Upalićemo posmrtnu lomaču“. Ali im to nije polazilo za rukom. Onda
upitaše Anuruddhu: „Poštovani Anuruddha, šta je uzrok, šta je razlog da
četiri naša istaknuta čoveka ne može da upali pogrebnu lomaču?“
„Vāseṭṭhe, božanstva imaju drugi plan.“
“A koji to plan imaju božanstva?”
„Vāseṭṭhe, poštovani Mahākassapa dolazi glavnim putem od Pāve ka

Kusināri, praćen velikom grupom monaha. Pogrebnu lomaču neće biti
moguće upaliti pre nego što se poštovani Mahākassapa ne pokloni do nogu
Blaženog.
„Neka onda bude kako su božanstva isplanirala.“
99. Onda poštovani Mahākassapa stiže do Makuṭanadha svetilišta, do

pogrebne lomača sa telom Blaženog. Kad je stigao, otkri jedno rame, sklopi
dlanove u visini grudi i tri puta obiđe oko lomače. Onda otkri topala
Blaženog i pokloni se do zemlje. Isto to uradiše i monasi koji su došli s
anjim. Posle toga, lomača buknu sama od sebe.
Dok je telo Blaženog gorelo, od njega nije nastajao bilo kakav dim ili gar od
49 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
kože, mišića, tetiva ili zglobne tečnosti. Kao kad bi goreo ghi ili ulje, pa od
njih ne nastaje bilo kakav dim ili gar. Isto tako, dok je telo Blaženog gorelo,
od njega nije nastajao bilo kakav dim ili gar od kože, mišića, tetiva ili
zglobne tečnosti. A od onih pet stotina pari odeće kojima je telo Blaženog
bilo obmotano, samo dva nisu izgorela, unutrašnji i spoljašnji.
Kada je telo Blaženog sasvim izgorelo, iz neba se spusti obilna kiša i ugasi
pogrebnu lomaču. Isto tako voda pokulja iz izvora i ugasi pogrebnu lomaču.
Isto tako Malle je ugasiše različitom mirisnom vodom kojom su je polivale.
[52] Potom Malle oko paviljona u kojem su bili ostaci Blaženog napraviše
ogradu od kopalja i lukova, [53] te plesom, pesmom, vencima i mirisima
odaše počast telu Blaženog, slaviše ga i pokloniše mu se, ukazaše mu čast.
Deljenje posmrtnih ostataka
100. I doču Ađātasattu, kralj Māgadhe: „Priča se da je Blaženi preminuo u

Kusināri“. Onda kralj posla glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je plemić
i ja sam plemić. Ja polažem pravo na posmrtne ostatke plemenitog
Blaženog. Sagradiću veliku stupu da ih pohranim.“
I dočuše Liććhavī iz Vesālija: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri“.

Onda oni poslaše glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je plemić i mi smo
plemići. Polažemo pravo na posmrtne ostatke plemenitog Blaženog.
Sagradićemo veliku stupu da ih pohranimo.“
I dočuše Sakye iz Kapilavatthua: „Priča se da je Blaženi preminuo u

Kusināri“. Onda oni poslaše glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je naš
najistaknutiji srodnik. Polažemo pravo na posmrtne ostatke plemenitog
Blaženog. Sagradićemo veliku stupu da ih pohranimo.“
I dočuše Bule iz Allakappake: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri“.

I dočuše Koḷiye iz Rāmagame: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri“.

I doču brahman iz Veṭṭhadīpe: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri“.

Onda on posla glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je plemić i ja sam
plemić . Ja polažem pravo na posmrtne ostatke plemenitog Blaženog.
Sagradiću veliku stupu da ih pohranim.“
I dočuše Malle iz Pāve: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri“. Onda
50 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
oni poslaše glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je plemić i mi smo

Kad su to čule, Malle iz Kusināre ovako rekoše u svojoj zajednici: „Blaženi

je dostigao konačno oslobođenje u blizini našeg mesta, ali čini se da mi
nećemo imati svoj udeo u posmrtnim ostacima plemenitog Blaženog.“
101. Na to brahman Doṇa [54] reče zajednici:
„Čujte moje reči, gospodo,

naš Buda je podučavao strpljenje.
Nije dobro ako se povede bitka
oko ostataka najvećeg među ljudima.
Gospodo, budimo ujedinjeni, u saglasju,

i neka sa radošću načinimo osam delova.
Podignimo stupe na sve četiri strane,
tako da u mnogima bude predanosti za Mudroga.
102. “Onda, brahmane, ti podeli posmrtne ostatke Blaženog na osam

jednakih delova.”
“Dobro, poštovana gospodo,” odgovori brahman Doṇa zajednici i podeli

ostatke na osam jednakih delova. Na kraju reče zajednici ovako: „Gospodo,
za sebe ću zadržati posudu kojom sam merio. Sagradiću veliku stupu da je
pohranim.“ [55] I oni dadoše posudu brahmanu Doṇi.
I dočuše Moriye iz Pippalivane: „Priča se da je Blaženi preminuo u

Kusināri“. Onda oni poslaše glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je
plemić i mi smo plemići. Polažemo pravo na posmrtne ostatke plemenitog
Blaženog. Sagradićemo veliku stupu da ih pohranimo.“
„Nema više posmrtnih ostataka Blaženog. Sve je razdeljeno. Zato, uzmite

ugljevlje koje je preostalo.“
Iskazivanje poštovanja stupi za posmrtnim ostacima
103. Onda Ađātasattu, kralj Māgadhe, sagradi u Rāđagahi veliku stupu za

posmrtne ostatke Blaženog. Isto uradiše Liććhavī iz Vesālija, Sakye iz
Kapilavatthua, Bulle iz Allakappe, Koliye iz Ramagāme, brahman iz
Veṭṭhadīpe i Malle iz Pāve. Malle iz Kusināre takođe sagradiše veliku stupu
za posmrtne ostatke Blaženog. A brahman Doṇa sagradi veliku stupu za
posudu. To je bilo osam stupa i deveta za ugljevlje sa pogrebne lomače
51 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Blaženog. Tako je to bilo.
104. Beše osam delova Mudračevih ostataka,

sedam mera je poštovano u Đambudīpi, [56]
jedna mera najvećeg među ljudima
poštuje kralj nāga u Rāmagāmi.
Jedan očnjak se poštuje u nebeskom svetu

i drugi je poštovan u gradu Gandhāri.
Još jedan u zemlji kralja Kāḷinge
i još jedan poštuje kralj nāga.
Zahvaljujući moći ovih zemnih ostataka

ova divna zemlja ukrašenx`a je najboljim.
Tako Mudračevo telo poštuju oni
koji su i sami vredni poštovanja.
Slavljene među kraljevima bogova, nāga i duhova,

ostatke takođe štuju najbolji među ljudima.
Poštujte ih sklopljenih dlanova kad god možete,
jer Buda je redak čak i u stotinu eona.
Ostaci ukupno četrdeset zuba,

isto tako kose i malja,
božanstva su odnela jedno po jedno
u različite svetove.
Beleške
[1] Govor počinje otprilike godinu dana pre Budine smrti. Rāđagaha je
prestonica kraljevstva Magadhe, a Lešinareva hrid je jedno od pet brda koja
je okružuju. [Natrag]
[2] Ađātasattu je na presto došao sedam godina pre Budine smrti. Ovo ime
nije lično, već epitet i znači Onaj čiji se neprijatelj nije rodio. No, pošto je u
želji za vlašću utamničio svog oca, dobrog kralja Bimbisaru, i ostavio ga da
umre od gladi (videti o tome DN 2), njegovo ime je protumačeno na
drugačiji način: Onaj ko je bio neprijatelj (svom ocu) čak i pre nego što je
rođen. Naziv Vedehiputta Komentar objašnjava tako da je Ađātasattuova
majka bila princeza iz Kosale a ne kćerka kralja Vedehija. Otuda epitet koji
ide uz njegovo ime, vedehiputta, objašnjava kao “sin mudre majke”.
[Natrag]
[3] Kraljevstvo Magadha se graničilo sa teritorijom plemenskog saveza koji
se nazivao Vađđi, a po uređenju je bio republika, jer je njime upravljao savet
52 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
odabranih. Prema Komentaru, čini se da su bili u sporu oko kontrole

trgovačkih puteva duž reke Gang. U vreme Bude kraljevstva u slivu Ganga
jačaju i potiskuju republike, sve dok nekoliko vekova kasnije skoro čitava
Indija nije bila ujedinjena pod vlašću cara Asoke. [Natrag]
[4] Ovde arahant ne znači samo probuđeni Budin sledbenik, kao na drugim
mestima, već označava svakog asketu vrednog poštovanja i podrške.
[Natrag]
[5] Svetilište koje je postojalo i pre Bude. Bilo je posvećeno yakkhi
Sārandadi, ali je kasnije na tom mestu podgnut manastir za Budu i njegove
učenike. [Natrag]
[6] Prema komentaru, upravo je to uspelo kralju Ađātasattu i njegovom
glavnom savetniku, a onda i da ih uništi, tri godine posle Budine smrti.
[Natrag]
[7] Prema komentaru, monah ne treba da se suviše bavi jednim poslom,
onim koji mu se sviđa, i zapostavi ostale. [Natrag]
[8] Ova formula se u sutti javlja ukupno na osam mesta, što dovoljno govori
o važnosti koju ima trostruko vežbanje. U Ćūḷavedalla sutti (MN 44),
monahinja Dhammadinnā objašnjava sledbeniku Visākhi da „tri dela
[vežbanja] nisu obuhvaćena plemenitim osmostrukim putem, ali plemeniti
osmostruki put jeste obuhvaćen sa tri dela. Ispravan govor, ispravni
postupci, ispravan način življenja – ta stanja su uključena u deo o vrlini.
Ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija – ta stanja su
uključena u deo o koncentraciji. Ispravno razumevanje i ispravna namera –
ta stanja su uključena u deo o mudrosti.” [Natrag]
[9] Ambalaṭṭhika je kraljev park, opasan bedemom, koji se nalazio na pola
puta između Rāđagahe i Nāḷande. Ovo je prva stanica na Budinom dugom
putovanju na severoistok, verovatno sa namerom da umre u rodnom kraju.
Par je dobio naziv po drvetu mangoa (amba), koje se nalazilo kraj ulaza. Na
svojim putovanjima Buda s eviše puta zaustavljao u ovom parku i u njemu
je održao i dva vrlo važna govora. Jedan je Ambalatthika-rāhulovāda sutta
(MN 61), a drugi Brahmađāla sutta (DN 1). [Natrag]
[10] Nālandā je grad u blizini Rāđagahe i, prema povesti Mahāvastu, rodno
mesto Sāriputte. Buda je ovde izgovorio poznatu Kevaṭṭha suttu (DN 11).
Prema njoj, Nālanda je već u Budino vreme bio grad u usponu, gusto
naseljen, mada će tek znatno kasnije, u V veku, ali i devet vekova pre prvog
univerziteta u Evropi, ovde biti otvoren jedan od najvećih budističkih
univerziteta, po kojem je od tada grad postao nadaleko poznat. [Natrag]
[11] Pāṭaligāma je utvrđenje na reci Gang, blizu današnje Patne i oko 100
km severoistočno od Rāđagahe. Kada ju je Buda poslednji put posetio, to je
bilo obično selo. No, pošto se nalazilo na granici sa zemljom Vađđija i kralj
Ađātasattu se spremao za rat, počelo je da prerasta u tvrđavu, kao što se u
sutti vidi iz naredne epizode sa kraljevim savetnicima Sunidhom i
Vassakārom. Ona će kasnije postati prestonica velikog Magadha carstva. U
međuvremenu je menjala imena: Pupphapura, Kusamapura, da bi na kraju
nazvana Pātaliputta i postala najveći grad u Indiji toga doba. Grad je
53 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
Grcima bio poznat kao Pālibhotra. Tako ga opisuje grčki istoričar Megasten
(350-290 pre n.e.), ambasador Seleuka I Nikanora na dvoru indijskog cara
Ćandragupte, osnivača dinastije Maurya, koja će svoj vrhunac doživeti sa
njegovim unukom Asokom. [Natrag]
[12] Doslovno „opravši noge“, pāde pakhāletvā (absolutiv od glagola
pakkhāleti). Iako se radi o tranzitivnom glagolu, vrlo je verovatno da Buda
nije sam sebi oprao noge, već da su to po njegovom dolasku učinili
domaćini. I danas je običaj među budistima na Šri Lanki da monahu koji im
dolazi na ručak, pre ulaska u kuću operu noge. [Natrag]
[13] Na tom mestu zaista je izrastao moćni grad Pāṭaliputta, prestonica
imperije cara Asoke. Arheološki nalazi na mestu gde se verovatno nalazila
Asokina palata pokazuju spaljene drvene stubove potonule u blato – što je
možda znak da je palata bila spaljena, pre nego što ju je potopila poplava.
[Natrag]
[14] Komentar na ovom mestu daje zanimljivo objašnjenje: „Četiri plemenite
istine znači istine koje stvaraju stanje plemenitosti“. Otuda ne čudi da neki
proučavaoci za termin ćattāri ariyasaććāni predlažu prevod „četiri
oplemenjujuće istine“, a ne „četiri plemenite istine“. Ja sam ipak ostao pri
dosadašnjem prevodu, jer je već postao toliko odomaćen, mada treba imati
na umu i ovaj komentar. [Natrag]
[15] Kako komentar kaže, Buda upravo na ovom mestu upućuje monahe
kako da vežbaju svesnost, da bi mogli da je primene kada budu videli
lepoticu kakva je Ambapālī i ostanu nezavedeni njenim čarima. [Natrag]
[16] Legenda kaže da je Ambapālī kao bebu pronašao čuvar (pāla) u
kraljevim vrtu u Vesāliju, ostavljenu ispod jednog mangoa (amba). Po tome
je dobila ime. Izrasla je u tako lepu devojku, da su se mnogi mladi prinčevi
nadmetali ko će je osvojiti i dolazili međusobno u sukob. Da bi razrešili
problem, odredili su je za kurtizanu i tako učinili dostupnom svakom od njih.
Ambapālī je kasnije postala veoma posvećena Budina sledbenica, što se
vidi i iz ove epizode u sutti, kada poklanja svoj vrt monaškom redu, a
kasnije je tu podigla i manastir. Imala je i sina Vimala-Kondaññu, koji se
zamonašio i postao istaknut član monaške zajednice. Čuvši jednom
njegovo izlaganje o Dhammi, i sama se odlučila da postane monahinja.
Tako u zbirci Therī-gāthā imamo oko devedeset njezinih stihova o
duhovnom naporu i stizanju na cilj. [Natrag]
[17] Komentar kaže da je Buda s namerom podstakao monahe da dobro
pogledaju i zapamte raskošan izgled ovih plemića. Kasnije, kada ih budu
ponovo videli pošto ih je uništio kralj Ađātasattu, lakše će im biti da uoče
prirodu prolaznosti. [Natrag]
[18] Ārāma (od korena –ram, uživati), mesto za uživanje, park, privatno
izletište. Pošto su se nalazila podalje od naseljenog mesta, bila su idealna
za boravak asketa. Tako da su vremenom mnoga dobila isključivo takvu
namenu. Otuda je kasnije ovaj naziv dobio značenje „manastir“. [Natrag]
[19] Tromesečni period monsuna, kada po pravilu monasi ostaju na jednom
mestu i posvećuju se intenzivnom vežbanju. [Natrag]
54 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
[20] Selo Beḷuva se nalazilo južno od Vesālija. Prema komentaru, Buda je

smatrao da će monasi lakše doći do hrane ako budu bliže većem gradu,
nego da ceo period monsuna provedu u malom selu. [Natrag]
[21] Buda nije svoje učenje poveravao samo uskom, zatvorenom krugu
učenika, već ga je izlagao svakome ko je želeo da ga sasluša. Otuda svaka
tvrdnja da postoji nekakvo tajno Budino učenje samo za odabrane, na što i
danas nailazimo u nekim tradicijama, predstavlja puku mistifikaciju i treba je
se kloniti. [Natrag]
[22] Buda ne želi da odredi svog naslednika, zato kaže da nema šta da
kaže zajednici. Što je čudno jer je pre toga rekao da treba od nje da se
oprosti, bez sumnje zato što je njen vođa. [Natrag]
[23] Ovo su sve svetilišta u okolini Vesālija, mesta na kojima je s vremena
na vreme boravio Buda. [Natrag]
[24] Četiri osnove duhovne moći (iddhipāda) uključene su među trideset
sedam preduslova za probuđenje (o njima će biti reči kasnije u sutti). One
su specijalna osnova za pet nižih vrsta neposrednog znanja (abhiññā).
[Natrag]
[25] Kosmički ciklus. [Natrag]
[26] Ovo je čuvena scena kod Ćāpāla svetilišta (ćetiya), u kojoj Buda
neposredno pred smrt, navodno daje nagoveštaj Ānandi da bi od njega
trebalo da zatraži da produži svoj život. Ānanda, međutim, ne razume ovaj
signal, iako ga Buda ponavlja tri puta. Komentar to objašnjava time što je
Māra zaokupio Ānandinu pažnju nekim strašnim prizorom. No, cela ova
scena deluje nekako nategnuto i verovatno više odslikava žal potonjih
budista zbog toga što „besmrtnog” učitelja više nema. Zato je bilo
neophodno pronaći nekog krivca, pa je izbor pao na Ānandu. Kako je vreme
prolazilo, taj žal i želja da učitelj ipak nekako ostane živ su sve više jačali i
dobili su svoj puni izraz u mahāyana budizmu, gde se govori o
primordijalnom, zauvek probuđenom Budi (Ādi-Buddha), koji se naziva
Samantabhadra, Vađradhara ili Vairoćana. [Natrag]
[27] Ovo je jedna do karakteristika „velikog čoveka“ (mahāpurisa), prema
staroj indijskoj klasifikaciji, da kada se osvrše, ne okreće samo glavu, već
se okrene čitavim trupom. [Natrag]
[28] Mātika. [Natrag]
[29] Posmatrajući na mapi pravac Budinog kretanja do sada, vrlo je
verovatno da je cilj njegovog putovanja bio rodni grad Kapilavatthu, gde je
želeo da okonča život. No, nije uspeo. Smrt ga je zadesila nekih 180 km
daleko do konačnog cilja. [Natrag]
[30] Sūkaramaddava. Značenje ove složenice izgubljeno je, jer se pojavljuje
samo na ovom mestu u Kanonu. Zato je komentari, pisani mnogo vekova
kasnije, objašnjavaju na više načina: meso divlje svinje koja nije ni suviše
mlada ni suviše stara, pirinač u mleku, eliksir života (rasāyanavishi) – šta
god to značilo – zatim, bambusovi mladi izdanci ili pečurke. [Natrag]
[31] Verovatno ovo deo sutte zbog kojeg mnogi misle da je ovaj poslednji
obrok uzrok Budine bolesti i kasnije smrti. Ali kao što smo videli, znaci
55 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
ozbiljne bolesti javili su se i ranije. Sem toga, komentar nam, govoreći o

bolesti, takođe kaže: „To se dogodilo dok je on jeo, ali ne i zato što je to
jeo“. [Natrag]
[32] Komentar nam kaže da su ovi stihovi bili izgovoreni na prvom
budističkom saboru, tri meseca posle Budine smrti, sazvanom kako bi se
kodifikovalo učenje i jasno razdvojilo od onoga što nije smatrano Budinom
poukom. [Natrag]
[33] Āḷāra Kālāma je bio jedan od prvih Budinih učitelja, koji ga je
podučavao meditaciji do nivoa zadubljenja koje se naziva područje nićega
(ākiñćaññāyatana). Međutim, Bodhisatta se nije zadovoljio time i potražio je
drugog učitelja, Udaka Rāmaputtu. Ništa se više ne zna o Āḷāri, ali je
očigledno da je on sledi metod koncentracije radi postizanja meditativnih
zadubljenja (đhāna), baš kao što nam pokazuje i ova epizoda. [Natrag]
[34] Ovo je neobično, zato što je jedan od Ānandinih uslova kada se
prihvatao uloge ličnog pratioca bio taj da mu to neće doneti bilo kakve
privilegije. Što je značilo da neće primati nijedan od darova koje bude
dobijao Buda. Komentator je očigledno imao problem kako da ovo objasni,
pa se zadovoljio opaskom da je ovo prihvatio zato to je sada došao kraj
njegovog služenja. [Natrag]
[35] Prema komentaru, ovi stihovi su ovde ubačeni u vreme prvog
budističkog sabora. [Natrag]
[36] Sālovo drveće obično cveta u martu-aprilu, a ovo bi trebalo da je već
sredina maja. [Natrag]
[37] Komentar govori o običaju da monasi posete Budu pre tromesečnog
povlačenja, kako bi dobili od njega predmet meditacije, i da ga vide ponovo
na kraju vasse, kako bi mu ispričali o rezultatima intenzivne meditacije koju
su u tom periodu praktikovali. [Natrag]
[38] Lumbinī, gaj šezdesetak km severoistočno od Kapilavatthua, na
teritoriji današnjeg Nepala, blizu granice sa Indijom. [Natrag]
[39] Uruvelā (današnja Bodh Gaya, oko 80 km od Rađgira, nekadašnje
Rāđagahe), mesto u kraljevstvu Magadha, na obali reke Nerañđare.
[Natrag]
[40] Isipatana, mesto severno od Bārāṇasija (današnji Sarnath, kraj
Varanasija). [Natrag]
[41] Kusinārā, selo oko 200 kilometara jugoistočno od Budinog rodnog
mesta Kapilavatthua. [Natrag]
[42] Zanimljivo je da na ovom mestu komentar objašnjava kako gvozdeni
(āyasa) u stvari znači zlatni. Očigledno u vreme pisanja komentara gvožđe
više nije smatrano dovoljno dragocenim i prikladnim za kovčeg tako važne
ličnosti. [Natrag]
[43] Malo je čudno da se ovde govori o nekakvoj prostoriji (vihāraṃ), pošto
se radnja odvija u sālovom gaju, šumi kraj Kusināre, gde je Buda legao
između dva drveta. Komentar objašnjava da se tu misli na ranije podignutu
kružnu dvoranu (maṇḍalamālo), ali verovatnije je da bi se onda Buda
smestio u njoj. [Natrag]
56 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM
[44] Onih koji su dostigli neki od četiri stupnja probuđenja. [Natrag]

[45] Ovo je niže zaređenje, nešto kao iskušenik ili samanera. Posle probnog
perioda, kandidat može da zatraži i puno zaređenje (upasampada) i tako
postane punopravni budistički monah (bhikkhu). [Natrag]
[46] Ovo je isti onaj Brahmā Sahampati koji je Budu 45 godina ranije , posle
probuđenja, zamolio da počne da podučava Dhamma. [Natrag]
[47] Ove čuvene stihove monasi obično recituju kada se neko sahranjuje.
[Natrag]
[48] Mandārava, verovalo se da takvo drvo od korala raste na Tusita nebu i
njegovi cvetovi padaju na zemlju samo u specijalnim prilikama. [Natrag]
[49] Nekada se prevodi kao goli asketa. Āđivake su bili sledbenici Makkhali
Gosāle, koji je podučavao da ne postoji nikakav kammički rezultat naših
dela (akiriyavāda). [Natrag]
[50] Ovo je drugi Subhadda, neonaj koji je ranije opisan kao poslednji Budin
učenik. [Natrag]
[51] Komentar ovde daje dužu priču o tome kako je Subhadda posle
zamonašenja jednom pripremao obrok za Budu i monahe, ali ga je Buda
prekoreo zbog kršenja monaških pravila. Od tada je osećao netrpeljivost
prema Budi i pravilima. [Natrag]
[52] Čini se da ovde imamo spojena tri različita izveštaja o načinu na koji je
vatra bila ugašena. [Natrag]
[53] Komentar kaže da su ta ograda bili zapravo ratnici sa kopljima i
lukovima u rukama koji su stajali jedan do drugog. [Natrag]
[54] Doṇa znači „mera“, pa ovo najverovatnije nije lično ime, već naziv,
nešto kao Merač. [Natrag]
[55] Komentar ovde daje prilično neobičnu priču, koja podseća na neke
epizode iz grčke mitologije. Naime, brahman Doṇa je, navodno, neopaženo
uzeo Budin desni očnjak i sakrio ga u turban. Međutim, to je video Sakka,
vladar bogova, pa je taj zub ukrao od Doṇe i postavio ga u Ćūḷāmaṇi
svetilište na Tavatiṁsa nebu. Kada je Doṇa shvatio da je zub nestao,
zatražio je posudu kojom je merio posmrtne ostatke, kao poklon za sebe.
[Natrag]
[56] Ovi stihovi su dodati kasnije i beleže proces povećavanja broja mesta
sa Budinim posmrtnim ostacima. Očigledno je vremenom postala stvar
prestiža to ko će se naći među takvim mestima hodočašća. [Natrag]
Copyright © 2014 :: Оvaj sajt je licenciran pod uslovima licence Creative Commons
57 of 57 01-Aug-20, 2:19 PM

DN 16 Mahaparinibbana Sutta - Veliki Govor o Konačnom Utrnuću

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DN 16 Mahaparinibbana Sutta - Veliki Govor o Konačnom Utrnuću

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DN 16 Maha-parinibbana sutta-2 | Srednji put https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/digha-nikaya/dn-16-maha-p...

Theravāda budistička zajednica

KNJIGE LINKOVI KONTAKT

Vi ste na: Home » Pali kanon » Sutta pitaka » Digha nikaya » DN 16 Maha-

Prevod sa pālija Branislav Kovačević

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj

2. Onda kralj Ađātasattu reče svom glavnom savetniku brahmanu

3. „Da, vaše visočanstvo,“ odgovori brahman i naredi da se pripremi veliki

broj svečanih kočija, pope se na jednu od njih i praćen ostalima izveze se iz

4. „Poštovani gospodine, Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, klanja se

Načela na kojima zajednica opstaje

5. Tom prilikom je poštovani Ānanda stajao iza Blaženog i hladio ga

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok Vađđiji poštuju žene i devojke među sobom i ne

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok Vađđiji grade boravišta za arahante, staraju se o njima,

6. Onda Blaženi reče brahmanu Vassakāri: „Brahmane, jednom sam živeo

Kada je ovo čuo, brahman Vassakāra reče Blaženom: „Poštovani Gotama,

„Brahmane, učini kako misliš da treba.“

Na to brahman Vassakāra, saglasan i obradovanom onim što je Blaženi

Načela na kojima monasi opstaju

7. Ne dugo pošto je brahman Vassakāra otišao, Blaženi reče Ānandi:

“Da, poštovani gospodine,” odgovori Ananda i učini kako je njega

8. A Blaženi ustade sa svog mesta i otide do velike dvorane. Tamo sede na

(5) Sve dok monasi ne potpadnu pod uticaj žudnje za novim

vrli saputnici u svetačkom životu mogu da im se pridruže, a potom da sa

9. Monasi, izložiću vam još sedam načela na kojima monasi opstaju, ne

(2) Sve dok monasi ne vole suviše razgovor, ne raduju mu se i ne

(3) Sve dok monasi ne vole suviše spavanje, ne raduju mu se i ne

(4) Sve dok monasi ne vole suviše druženje, ne raduju mu se i ne

(7) Sve dok se monasi ne zaustave na nižim postignućima i ulažu napor da

(6) Sve dok monasi vođeni ispravnim razumevanjem – plemenitim,

14. Dok je živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi, Blaženi je često

Sāriputtin lavovski rik

17. Tu poštovani Sāriputta dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa

“Sāriputta, plemenite, potpuno probuđene Bude koji su živeli u prošlosti, da

„Ne, poštovani gospodine.“

A one plemenite, potpuno probuđene Bude koji će tek živeti u budućnosti,

„Ne, poštovani gospodine.“

A mene koji sam sada plemeniti, potpuno probuđeni Buda, da li si pronikao

„Ne, poštovani gospodine.“

„Dakle, Sāriputta, ti ne znaš umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog,

“Poštovani gospodine, ja ne znam umove prošlih, budućih i sadašnjeg

više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju. Isto tako, Blaženi, koji

18. A dok je boravio kraj Nāḷande, Blaženi je često govorio monasima o

Opasnost slabe vrline

Videvši da se Blaženi saglasio, nezaređeni sledbenici iz Pāṭaligāme

Na to se Blaženi obuče, uze ogrtač i prosjačku zdelu, te zajedno sa

20. Onda Blaženi reče sledbenicima iz Pāṭaligāme: „Kućedomaćini, pet je

Koristi od snažne vrline

21. Kućedomaćini, isto tako pet je koristi za onoga ko ima vrlinu, ko je

Pošto je Blaženi tokom dobrog dela noći nezaređene sledbenike iz

22. A u to vreme Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, u

I vide Blaženi svojim duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu

„Ānanda, baš kao da su se konsultovali sa božanstvima neba trideset

23. Onda Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, dođoše do

„Na mestu na kojem živi, nahranivši onoga ko je

mudar i čestit, obuzdan, ko svetačkim životom živi,