TEHNOLOGIJA RADOVA

2 - PRIPREMNI RADOVI

PREDMETNI NASTAVNIK:
PREDRAG PETRONIJEVIĆ

PRIPREMNI RADOVI

Pre početka izgradnje objekta izvođač radova se mora postarati da

budu ispunjene sve mere i izvedeni radovi na pripremi izgradnje u
obimu i na način koji obezbeđuje normalnu realizaciju projektovanog
tempa izgradnje.
Pripremni radovi nisu obavezni predmet rada projektanata objekta a
za projektovanje tehnologije i definisanje obima ovih radova je na
raspolaganju samo mesec-dva dana.
Pripremni radovi podrazumevaju izvršenje organizaciono-tehničke
pripreme za izvođenje građevinskih radova svih organizacionih
jedinica građevinskih i drugih organizacija koje će biti neposredno
angažovane na gradilištu ili će za potrebe gradilišta raditi i/ili
isporučivati resurse i sredstva.

2
 PRIPREMNI RADOVI VAN GRADILIŠTA

Pripremne radove, prema mestu njihovog izvođenja, delimo na

gradilišne i vangradilišne.

Vangradilišni pripremni radovi mogu uključivati:

• izgradnju stambenih naselja za radnike i tehničko osoblje,
• izgradnju proizvodnih objekata neophodnih za razvoj proizvodne
baze građevinske organizacije,
• izgradnju ili osposobljavanje prilaznih puteva, pruga, kanala odnosno
objekata železničkih stanica i pristana,
• izgradnju ili proširivanje mreže za vodosnabdevanje,
• izgradnju dalekovoda za prenos elektro-energije i podizanje ili
proširivanje transformatorskih stanica,…

4
 PRIPREMNI RADOVI NA GRADILIŠTU
Unutar-gradilišni pripremni radovi treba da obuhvate i:
• oslobađanje gradilišta za izvođenje radova,
• izgradnju ograda sa kapijama i punktovima,
• planiranje gradilišta u cilju dovođenja njegove teritorije u
tehnološki pogodno stanje,
• obezbeđivanje veštačkog osvetljenja i signalizacije za rad u
noćnim uslovima,
• geodetske radove za prostorno lociranje mesta izgradnje i
projektovanih osa,
• geodetske radove za polaganje instalacija, trasiranje puteva
i izvođenje objekata,
• veštačko snižavanje nivoa podzemnih voda,...

PRIPREMNI RADOVI NA GRADILIŠTU

• izmeštanje postojećih i polaganje novih instalacija u cilju

obezbeđivanja gradilišta resursima,
• uređivanje skladišnih površina i magacina za materijale, delove
konstrukcije i opremu,
• adaptiranje postojećih i/ili izgradnju objekata proizvodne, pomoćne i
društvene namene,
• rekonstrukciju i izgradnju stalnih i privremenih puteva (vangradilišnih
i unutargradilišnih puteva),
• transport do gradilišta mašina i montažu i probni rad
uređaja/postrojenja (betonara, asfaltna baza, separacija),
• obezbeđivanje teritorije gradilišta protivpožarnim sistemima,...

6
7

8
 SISTEM I TEHNOLOGIJA

Pripremni radovi moraju omogućiti normalno odvijanje proizvodnih

procesa u proizvodnim pogonima koji su deo logističke podrške
projekta ili procesa koji se neposredno odvijaju na radnim frontovima.
Na primer, tehnička priprema za izvođenje građevinsko-montažnih
radova treba da obuhvati i sledeće radove:
• tehničko-tehnološko opremanje objekata i površina namenjenih
za prefabrikaciju i montažu konstrukcija (montaža može biti
krupna ili konvejerska),
• stvaranje na deponijama i u skladištima tehnološke rezerve
građevinskih materijala i gotovih proizvoda kao i delova
montažne konstrukcije objekata.

PRIPREMA TERENA

Priprema terena za izgradnju objekta ili njegovog dela (faze) može

početi neposredno nakon izvršenja sledećih predradnji:
• obeležavanja granica parcele koja je od strane nadležnih
državnih službi dodeljena (prodata) investitoru za izgradnju
objekta,
• postavljanja zaštitne ograde oko budućeg gradilišta, i
• postavljanja utvrđenih tačaka geodetske osnove.

10
 ZAŠTITA OD GEOLOŠKIH PROCESA

Kada je gradilište smešteno na teritoriji pod uticajem prirodnih

pojava kao što su:
• klizanje delova nestabilnih kosina,
• obrušavanje stenskog materijala,
• lavine u zimskom periodu,
• visok stepen zablaćenosti,
• opasnost od potapanja,
potrebno je izvesti, prema specijalno urađenoj tehničkoj
dokumentaciji, radove na adekvatnoj zaštiti ugrožene teritorije
gradilišta od mogućih štetnih geoloških procesa.

11

UKLANJANJE RASTINJA

Uklanjanje većeg rastinja sa površina na kojima se planira izvođenje

objekata, puteva i instalacija može biti izvedeno:
• sečenjem stabala sa ostavljanjem korenja ispod terena; operacija
može biti izvršena:
• ručno (sekirama, ručnim i motornim testerama),
• mašinski (nožem dozera), i
• uređajima koji imaju radni organ u obliku testerastog noža,

• sečenjem stabala i ručnim ili mašinskim vađenjem korenja (dozeri

sa riperima),
• čupanjem stabala sa korenjem (izvodi se sajlama i lancima koji se
povlače dozerima), ili
• spaljivanjem niskog i visokog rastinja (rizik od plamena).

12
 13

RUŠENJE OBJEKATA

Rušenje objekata se vrši angažovanjem ekipa stručnjaka koji su

specijalizovani za primenu eksploziva u građevinarstvu, a program ove
grupe radova zavisi od:
1. stanja u kome se objekat nalazi, pri čemu razlikujemo:
• rušenje odjednom celog objekta, ili
• rušenje celog objekta u fazama (po delovima), ili
• rušenje samo pojedinih delova objekta,
2. karakteristika lokacije objekta, jer:
• na lokaciji postoje infrastrukturni objekti i instalacione mreže koje
ne smeju biti ugrožene rušenjem, ili
• lokacija nije opterećena opisanim sadržajima,

14
 RUŠENJE OBJEKATA ... ALI PAŽLJIVO

15

RUŠENJE OBJEKATA

Rušenje pomenutih objekata zavisi i od:

3. okoline koja je ugrožena radovima; razlike su kada se:
• rušenje izvodi u gradskom okruženju (u naselju), ili
• u vangradskim uslovima (daleko od stambenih i javnih objekata)
4. cilja koji se rušenjem objekta želi postići, na primer:
• materijal srušenog objekta se želi reciklirati i upotrebiti, ili
• dobijeni materijal predstavlja građevinski otpad,... i sl.

16
 Rušenja moraju biti uz mere tehničke
zaštite i nakon pažljivog izbora vrste
eksploziva i proračuna količina, mesta
i rasporeda eksploziva koji se mora
primeniti kako bi se minimizirala šteta
nastala usled pratećih efekata rušenja
objekata.

17

MATERIJAL ZA ISKOP I NASIPANJE

Još u toku projektovanja objekta treba utvrditi količine materijala koje

će biti iskopane i količine materijala koji treba nasuti i ugraditi oko
objekta u okviru uređenja terena ili izgradnje pristupnih saobraćajnica.

Ukoliko je to moguće kvalitetan materijal iz iskopa treba privremeno

sačuvati deponovanjem i dobrom zaštitom, ali i izvršiti radove na
otvaranju pozajmišta materijala.

Glavna izvorišta materijala su veliki useci u terenu koji nastaju duž

trase magistralnih ili lokalnih saobraćajnica ali se mogu koristiti i
pozajmišta izvan gradilišta formirana u vidu materijalnih rovova.

18
 POZAJMIŠTE MATERIJALA
Oblik i veličina izvorišta materijala zavise od:
• potrebnih količina materijala,
• topografskih uslova (podužni nagibi terena),
• karakteristika postojećih saobraćajnica,
• nivoa podzemne vode i mogućnosti odvodnjavanja pozajmišta u
toku eksploatacije t.j. građenja objekta,
• uslojenosti i kvaliteta materijala,
• vrste zemljišta na kome se pozajmište otvara (obradivo,
voćnjaci...),
• visine naknade za otkup zemljišta,
• troškova rekultivacije zemljišta radi novog korišćenja.

19

Troškovi eksploatacije pozajmišta materijala su

vrlo veliki pa se za velike infrastrukturne objekte
(saobraćajnice, pruge i brane) zahteva analiza
eksploatacionih uslova, svih ekoloških uticaja na
prirodnu okolinu i neophodnih mera da se zona
zahvatanja materijala kasnije rekultiviše kako bi
eko-sistem mogao da obnovi svoje funkcije.

20
 NALAZI PRILIKOM ISKOPA
Prilikom izvođenja radova u tlu izvođač na lokaciji može naići na
različIte predmete i objekte, na primer:

• ostatke starih građevina,

• fosile (ljudske, životinjske),
• kovani novac,
• vredne predmete (nakit, oružje),
• antikvitete,

i druge predmete od arheološkog i geološkog značaja.

Svi pronađeni sadržaji se moraju snimiti i pažljivo iskopati a zatim, pre

predaje investitoru kao zakonitom vlasniku, deponovati ili fizički
obezbediti na način koji neće dozvoliti pojavu naknadnih oštećenja.

21

PRIPREMA SAOBRAĆAJNICA

Saobraćajnice, prema kriterijumu podobnosti za efikasno korišćenje

za transport materijala, opreme izvođača ili realizaciju opisanih
privremenih radova, mogu biti:
• u derutnom stanju koje zahteva izradu potrebne tehničke
dokumentacije i visoka ulaganja u njihovu rekonstrukciju,
• u operativnom stanju koje zahteva manje opravke
saobraćajnice i/ili objekata na njoj (mostovi, propusti, rigoli...) ili
• u stanju koje pruža dobre eksploatacione uslove ali zahteva
preduzimanje profilaktičkih mera koje će saobraćajnicu zaštititi
od oštećenja koja se mogu očekivati pri transportu specijalnih
tereta.

22
 RADOVI NA OBELEŽAVANJU OBJEKTA
Projekt geodetskih radova sadrži obilje podataka o:
• tačnosti i pouzdanosti geodetskih mreža,
• tačnosti i pouzdanosti kontrolnih geodetskih mreža,
• metodama merenja i snimanja,
• metrološkom obezbeđenju geodetskih merenja,
• načinu obeležavanja tačaka objekta,
• eksproprijaciji,
• kontroli geometrije objekta po fazama izgradnje,
• oskultaciji objekta u toku izgradnje,
• kontroli geometrije montažnih elemenata,
• stabilizaciji tačaka geodetskih mreža i tačaka objekta...
23

OBELEŽAVANJE OBJEKTA
Radovi na obeležavanju obuhvataju sledeće radove:
• izradu geodetske mikro mreže za obeležavanje objekata i
montažu tehnološke opreme,
• obeležavanje osa privremenih objekata na gradilištu,
• prenos na teren osa stalnih objekata i linijskih infrastrukturnih
sadržaja (putevi, pruge, instalacije),
• geodetsku kontrolu tačnosti geometrije izgrađenih objekata i
izradu projekata izvedenog stanja,
• geodetska merenja deformacija terena i objekata u toku radova
ili nakon njihovog kompletiranja.
Izvođač ih mora organizovati i izvesti sam ili u saradnji sa drugom,
specijalizovanom organizacijom.

24
 25

ELABORAT OBELEŽAVANJA OBJEKTA

Elaborat obeležavanja objekta sadrži sledeće delove:

• projekt geodetske mikromreže tačaka kao osnove za
obeležavanje, sa proračunom tačnosti merenja elementarnih
veličina (uglova i dužina),
• podatke za obeležavanje glavnih osovina objekta,
• podatke i postupak detaljnog obeležavanja,
• postupak visinskog obeležavanja, i
• uputstvo kada i gde u fazi građenja treba sprovoditi kontrole
geometrije i koji su zadaci službe geodetskog nadzora na
gradilištu.

26
 METODA OBELEŽAVANJA

Metoda obeležavanja određene tačke objekta zavisi od:

• konfiguracije zemljišta na kome je urađena mikromreža,
• karakteristika objekta koji se obeležava (vrsta, oblik, veličina
objekta),
• značaja tačke za radove koje izvodimo (od toga zavisi potrebna
tačnost obeležavanja na terenu),
• usvojenog sistema građenja objekta (obeležavanje se razlikuje za
metode klasičnog i montažnog građenja jer grupe radova za koje
je određena tačka značajna ne traju podjednako),
• udaljenosti tačke od okolnih tačaka mreže,...

27

GREŠKA PRI OBELEŽAVANJU

Dozvoljena veličina greške pri formiranju mreže zavisi i od:

• vrste i važnosti objekta (jedna je tačnost kod obeležavanja
položaja tesarske radionice a druga kod obeležavanja osa
temelja fabrike betona),
• vrste konstrukcije objekta (razlike postoje kod obeležavanja osa
čelične konstrukcije i obeležavanja osa montažne betonske
konstrukcije),
• vrste radova (tačnost se razlikuje kod zemljanih radova na
širokom iskopu i zemljanih radova kod izrade slojeva kolovozne
konstrukcije) i sl.
Izvođač mora stvoriti uslove da se greške eliminišu, jer one nastaju
usled objektivnih ali i subjektivnih razloga.

28