Hans Magnus Enzensberger Kratko Ijeto anarhije Zivot i smrt Buenaventure Durrutija Roman10. Prin alse: © povst kan tla ene 2 ge gone: Oot fownon eee oa eee hemos © Gara dono peti es — ' co Fenaita | 488 bok eeotaas em fice ne ‘30 ete ENREN coe & omit io lowe eee -Pogovor: roman H, M, Enzensbergera movenmems Keates wn eaPogrebna sveéanost Tinto ev Bancetone srteLo lasnou nod. Ciel je dan pal ite, utomobil prt js it su perineum Sonor: Cenocvena atare na mrtvatkin kama bij ea U rer anand evo seit indsehe obi komo- re Barlon,ppreme wu ptse vo dan rane. Ulena dora priprem- jena em dtc jon, Zo, se eb gotoo ma wij. Uk st Bil jensen je bilo af wag Kies ti pompoxnast, Zidow pre leven ro-crenm astavana lds ih Boj, neko senha, ur toot wen: oj ilo se. Naas wat sa sane, ko kj je te Bala prolat talogena gm, po ipenjaom su obj be pile ‘elke plote oa koja se mogo pra: Dura vs pov da dees Dau vsponve di dod oro adele orem uz ge Tada ga wf uel mu arc js dol jon Madi, Nit je msi dped ja tucat oto velit loa vats poral, Zhog toga sensu ies mo- Tai pogurat koe salen vata 8 ane Teo su pobil put oe gril ise Fue, Od gale ve do svi nekeSene lane dvorane lea St edcual. Asa eile puna ofsivana ao nko bal Sree pil Nk usin Kae, dug nian mii na a. Bo je bu to Vojike narod vojske,ekaneipanjlske mice, prdales ron- {ponds nthve doje. Sete spol pts ih prema ‘uzad Alii seni odjo ber bk, Mallaraczaduten za eremoni- juadevao jeje pute, Neto je posi pao prekojdnog wens Je fan of nora je pellvo espa lla ba dk je poinanpolopac Wea, Dura j ie, pod sadenog ok, na bj vy xmorno jel Slings ao arash, T Scene bla oremeno agin i gots, Nak je Goin ce tea, Opitjem je oak ak sa je dtr mote poz on po lace Spano, Sms jeu Speak popa prs, dug adi neko koa pense pl iin. Kad pj ok gn sen saa cell alana ju vole sje pu am se ne named. Oni mopola oda kads aja odgovaa. Motda to stark maursifalizam ‘ola do aaj, soljina prikrvenrtalima Katolidke cv. Drea e bie priate, Imso je mnogo priate. Pasta je idolom ci jelog jednognaroda.Zivio je sna i skreno iv prisuen ail u bog, jegov gubica i skaivali ms svoj pivlenast. No ipak sam ne radu taj njegou ena, Francskiju, vidi samo edn, Eovea kako pla: bila je to stra tai koja je radia wt kei dok su njoj jo promero ‘all indus, najyjeojnije ga nije sel kad wiv. Drug sunje- {gov sme dotivjvali xo staan, nezamjenjvgubitay al svoj su exec je trata ber ikave pomponnost, Sure, skinut kau, ugast cgaete = cob nfm iagldal jednakotakopresjerano kao da se kraj ili poli jew porvenom vodom. “Tijekom node ur Dutra sg proslo na cise Hud, Cela su na at, dug cedovima. Njhov patel i voda ebio mrt: Ne wsuujem se ocienit klik eudownjhovim exeajima mala bol akolikiradozna- lost. Al siguran sam ds im je edan os) bio potpuno sran, a0 je os jess srahopoitovanja pred sme, JF Bskop bio eds ju Jno bil jan od pea meta jeg {je Dura ume pogo je Barcelont rvno se. afar su da je sak {tr tanoni grada pat neg jes Masa ud na lca, lata spro- tom, kromih ter fatal ak | drvege na Ramblas nije ujugenaw br Srestanke | sindikalne organiza, pai one be ugleda i sje, por vale sy svoj anove, Uz anarhinigke stave iad pone ijoilesus je ‘ih anutesiekih ggupa s Spano Bio je to veéansten,wviten i im ogled, erik aije upavla tia masa, ko ih ij organiino il soto, Nix aj elo ko pola. Vidao je neviden kas, oder pogreine povorke bio je dogovoren za dest sat. Vee sa ve- mena pie toga bilo je nemogude uti uayadu Regionalnog Anarhisitkog, ‘Vilecx. Nitko nije miso da tebazavorit put koji éeproaiti povork, adn sv poeta Baron bil seu povoe, mij se wzajamno sisa wih stran agra pu. edna divas a kona praaja motoeih voila, co a tebale pets meat povorku, bile su potpuno blokirane Tokruéeneradnikio masama, Posada se mogls vj voila prekri> ‘vena vijencima, koa st rapela isu moga ei naprijed ni mata. Uz veli> Kinapor spel srk pu 2a ministre do mreatkog oda Prekiveneeno-crvenom rartvom Dututjy je is w pola jedanast ‘na miki ramenima naputo nari kas. Gomi je pig Jeu pod pondesw Zapjoali st aathischu himnu: Fj del publ, ‘Sinov aroda Bo je o dita driv tenstale No iz neko razioga il 2bog ppogretkenarugena su dvaorkees Jean je viru jako tho, 2 drug jako lasno, Nj im uspjeval drain tke. Zagrei su moto, aucomobil su poe trbit, asic milf su2i2dcima davai signal a nos ie 1 su napredoval i koaka, U gui je bilo porpune nemagute fr tiza: pomorku, Oba su orksta jo ednom sas ou pjesma, pa jot eli puta, Odsal su od vs pokutia medusobnagwsadivan, Cae Fra tonord ali melo se nije mogl pecpanati Jos wicks se na. sve seeane vidjle pognate tke. Konatno e gana zanjemjela, Se se pu Sle Gat se moyan smo jot amor gome u io je stedni Dutt pi- {ao a eanenima svoj deugora Pl je harem pola st dol ule ie bila alk slobodna da pork ne Laer Tj je ve sat dak nije sg ms Plz de Cat, gawd Jjeng smo nolo stotna metars. Oni ta koojima ex svoj puts Kina vojuruku, Glebenii suc gor polasvali su se ponovo sa pid Zaltlt automo serail la vont unatag. Vols vijencina prolijala sus put keos sped lice ne bi se na neko jest pri Ei alobnojpovori Si lal to su plasije mag 'Ne, wale bio pogreb kraj bio je to plop koji je narod wea wrk Nj ilo pil, st e dogedal sponta. Vala je nepredvilivos. Bio je 1 jednosevno anal ogre i tome je hla njegoraveliansve- os, Iso je to ule sane, alii svoj yeln, svoju neob tran ‘ela ade ne iui od nogama Kolumbwa stupa, nedalko od jet ese nekada borin Darraijer nao pil {pao bore sew jeg oda’ 8 pogrebai Borer ‘Garla Oliver, joni pete od we drugs, govorio kao pie kao anarhist iso ministar pravosida Spanolske cepublke “Tada je Het premen ski kona. So} fe govt eden na kxtalonskon, tall» slo sSmre fem. Pree Genera, Companys, fovea peal »Daugoniesapeo je izes parolom:»Napeiede ilo je predvideno da se pogrehna povocka rast akon govora.Sa- ‘mo je ncicna Danratjevth pie reba jdt mrad ola do tbl, No polaval se nemoguim dat se tog plana, Gomila sn mi {Ss mjst email groblje | blk pur do grabs. lo je ko pric se fru 10 jodi sve grobljanskealeje ile neproodne hog tsa Wenaea ala je no: anova je pala pails, Uskor je Hjvalo kao ir kala, | rable se preworilo 1 motvaru joj su se utapalivjenci. U posed s je mini olgeno da s pokop edd. Nos jess wat su s€ od tba svoj st oret oda u mean, ‘Durrut je pokopan ek Hededey danaPrva glosa O povijesti kao kolektivnoj fikciji once 8 Ate ANUNDAN su f1sAc we ny ODLUE1O nap pone ‘none vt pres ie paso romans Detect rnb dis 1981. ade ponanBuenesentry Dra aac napa U nce ona opan oo jotted © Dara: To mat rai ino ro od tne mld. Pe tent ha pace nk bce bo, ena Tea 0 Eros nai Sb Clea digenin: Peo nebo sere ‘psionic am ene the die, Oban pon, rome tes mtr ar ech piped od meputt de ple linen Te bal ond ad prean umjce g gvoresvet Baron tapi dm rome Pim mn tj oe ei 0 Siro The adm ne jer mo il bad in se Dab megan irpnda Daten pi mores pore hn Pp Salat Ne cee diced le mb ries ene 0 Da ‘nena prise eo exe romana nije so - {acl med ohke megnore sdeih nko bee ‘Nip mune spe page pe on i {als Opa g pe ep jt od protege og ho Si rgritna Noo mee pita rnbrg ne nav ter: Nelo ‘ign edie bute laa produit drive. One oor ne uct, nimenovn jh ee Zh th nnimni pr ie ve mdb nr hen ppt acne oon, ima | ren od ninarih mena: ns ash, oi oman ‘Poi keno pork ota ile nm vp aw ii cio pugema wma rman poner props diploma ‘Komplete dj lade wv por potatoe ube dome IA nt qa nan oie ponte Elmer dba tna nj ine napatacoom, Sith pn i iene, Za mara [unc ean pipet Ona oo meme napa ee ih enone Sl ipod operant 1 pedi pla mbaoe enehe igi ieee pod ere a ee rrp dn repre pe On rn me pe pie Sent sien amine ie i ice Ramen sa ea ei ese mn ne Neh ao ne rag ga ene et hl ci eprtip eewom tn tag toa ici akan oe Seas rds enn iM i (peat cae “ik relearn 0 Duras: me abigail pri 8 nie, mel han snare ears. Nigow piped pale pre pond olor eine cmb. Osx ma ool, media w banker Sian bes ih tebe bi mag said. Ona je oddone Turbo tor devon art otabe to drage sane dient dali si njgovio loa, va i poecia. Soe os prio Darvin etna je ninin pci sje, ne mek vil oe two ne ve eure ose pripia bal nen at soe on ji gore nema. ining nit njegoveneprijetee No meada propriaoag emake od edit Polaco ede bea nen pela moe riba nasi na fin. Rekoncrniat tba snc Evoke mrtoy, ve rida i pt godin, rie se neg starting ogra na sdnje ri, de pai, dale ‘osor tone naval. Te bio was inventare Nemame tran dia, p= an ive mtv kaj ter. Nog je it sadeBan negro de in Njegn jaja ie ptt i wleomor legal. Deri e wme de eka prod reine tage, age bj enema nakon toga ve ie tin igen: oni gue, patel, bw bonne, No pak su mano _ebrjn ko nprledn Pian do predse pokopan jw arivima j= Iicuma No pata thderi nomena radia. Marg bis pznaoal rt tg jo st tba ib promad i iia: Maria tse a ij main moi pri psd buna rails: fori ton sa tein i Josie eg do drag ogmenu Roa ake seb ob r- ‘porta goer, ner | pokamace, Ine x pina, ptosis, ane ‘dona ona polenta navn vicina abignfi, plains Si pmnaguinin broiaa. No, nlite blk samo aja putinprolate ho ram materia. Rebar st sagas se komait ne ‘mags oie pot jedan do dragoga, Tbe iia wpravo na oorenim jot te ike, Motda ew njima riven ina seg bj 5 priponijede, deo prpaeda mit ne naj [Niji bi ilo apr lui 3 ron abo je suai redak ove Aejige damon. Noo je pra ret Kad mal ble pledamo, tories, Ito ndohumant nized mdi raspa nam ew moka, Tho gor’ Zale? U iim inter? Stel sabi? U to ast noe? Talika wope ana? Ko- ‘ike godin probe izmedu semua pripoviednja i arog fina prio jedan? Sj prporedateaboravn? Tokuda na to gover? Priperijede 1 anon je iin Ho mide vidio? riod ono Sto enema uk dig iri Tom pte hj ede dale, pede jroo or i na prin da 2a sea peda iptamo sina dri; sak rake proee wali i nas od rehome a priltin dana pre. Na feomce biome iil ona to mo najeavalipronat. Ne, megurnostzvort. ‘principle je nana i nezne we pola ne mega rz Brtizinaniem vont Cab i slabeadriava di isine, a inna So saddava neporecioe B= jes bolts opie moe pronad ie nite nine gover. Pred hj re ‘posiana popu opal nein haemo tirane proaic ic samog diael- Sick aan pve To eee eae njesinab antagonican Tho to wpemti, bio kompilatr ne mae po paar. On je wk pon (a pie pressed anh emo vidi) dug nc on ta su prep eal fo edge coal nak je cto pripviedana pose ‘opie Papas sth bil irene om Zl pobacaipritat neki inter On ne neprian ion milena ipripeiedana. Nig pret zboat St ve ute jeer bat nije dru pre ote- tn jeg por nije nes uaneen nae Ona kj prepa ‘je ipan, peed rca mot tk jc br pronadent fia pr (dea lai fi, x pan ia mata rte see sbi in ‘io nego iia ima sje prov prov tome ia drug prepa jibo vw praca. Kompiletor nj antoiet saa nezarju, Nikada nije poone ben Dura nie bia printan, ita ne oa ble. "No non nde adr pedni ie.eredej prea pr {2 oastinodbivanom ik som daar zaboralnem i pamiejem, prrvenem dali pripntiedene, 1) ede privroeno pod en cate. Cake jgo slo orien: jon proade nije ‘usta eb eve nage ten pred ng bk ot: anancd by hen band Sani supra. Se nds pre je fre mnge re, poate rage wpoahe, Ob jeroman napian wpa, ; pis 4 mmo, me smo oni eden ma kraj jie. Cite jedan to jb polo: h pepo ou pri » jedan se pia ne bi euio. inp psie njgues Bvota.rZalutala zrna Dvije razglednice grada Len, erskursxo syepisre i glvol grad istowremene panolse pokrajine, nai se 851 m faa morske povtine na brea ral ok ij ek Tio Bement ado tne es Lei Stanowievo (1900) 15 580, Grad lei na pra brag ska Masid-Ovi- ceo. Stare fru katedraloas | ost stednjeyjckovnim gradevinama “oksufene ou gradski rdinama i nakon restauraijew drug) polovci de Yetnacsog lesa nis nifta manje vjedneragledanja. Istowremeno st Javan grag rida nastala nova predgraa koa prewaimaju snow za pose w indus, desl suse akon osivana talionice Zia, flier hianks radionice, Kemi i hodaske tworice, Tako se Loin sat ot ya ada —starog heikalog, i novo + industeiskim karakeerom, raycaponda Bras Cert Santa Ana ge fe roden Dutra satis od starh kuin, To je prolererska ewe. Njogor je ota radio na deljzniei i gotovo a isa no fora bra radia na jan, jednako hao i sam Duras ‘Dauitena Klima w grad il je porpano odradnastatusom bskupsog, sje, Gla sak id iva i oj se ler isu dopadal. Ln je jednom jj il eva tare cxksene i monathisticke Spanjobke. Indu teh postoenja gotowo ini. Sei su tanovnicipoenaval edn dr te Jak gunizo, vie odseka Guardie Civil, mnogobroaisamostaiy ka fetal, biskopek pala, seminar a iobrarh wel, vererinara hol, jak malogaaniins So je lla rei mies cj ilo se, je bila okaina ho nije upc drag mini protrjéan temperament. sejvane J bilo jana jefe. Neko popu Durratja u Lu nkako i nikada nile ogo nati mijto,barem ne Len nate mladosti kad su et i na ne Tolcinu tadaajih mlkih, beropssih republikanac geal kao na sub- ‘verivne ekstreme i skandalome elemente ego Abc Sarin Sestrin izvjestaj 1. Buenaventura Dorrsiroden je 14. lipaja 1896. w Len. 2, Braa i sete sam od toga sedmoro bag jena seta. jth nas (1969) na Sivoo jo da bra ses, 3 Zanimanje: Mehanias 4. Zivowops S pet godina krenuow osnowi hou Ledau. rick do tur wéenik Inlgenan,pomale nemiran, al dbrog Laake. Posetvao jet nedjeljna Solu kapacinsk Festa u Lin, de je dobio mnoga pri ‘nana diplome, moja th je maja paljiv séuval ‘Od 1910, do 1911. radio jew radionicigospedina Melehora Mactineza ‘a dnemic od 25 céimosa. Seca se daje ne bio nezadovaljn jer mu se ples nla premalenom. Moja maja ses ime aie saga, sata je da je placa dovoloa i gvorla mu je kako tame inudava korsno zanimanje loje Ge mu omogucisamostalnot U je vjeme bao u veer Sl Sroje je slobodao wijeme uglaynom provodio jut i studiajué. Tada je otino w Hevaonicu gospodina Antonia Mije.Tamo je radio do 1916 “Tad je napravio proba rama Severo Spanolsku Zljezity korpani- jut tamo je 1916. dobio mjesto mehanigara. Orpoten je nakon Sj 1917, Napustio je Spano i otto u Pari, gdje fe sto do 1920. Tada se vaio { pomagao pri montai urea ra pian uglena u rudaiky “Mauillana de Toi, pokrsjina Lan. Kad je dvegao str0s 2a vos, po ovno nla Pari. Despio je alist erat koji su poe pti po- rau Spanos apn ew San Sci, Zhog toga to eo vel Fsnalan dodijlien je aren za Guvanje ured, no abo kle progaien je nexpouabnim i ofpuiten 5. Prine, Njegova je mladon bila puna tekocai pate kao i je- 0” kasnij tivo. Imao eivanredanodaos a svojom abtelji Na prijs, rojo je ra govorio da bi erebal nad Zentt paso i ne mia seu ade ako bi im maj imal iran vo. Boje adie jako vera za svoju maj- ev ur velko polzranje duboko obotavane. Kod ku ilada nije over «sro ieolagii. Moja maja jx wick mo uisalepoitovanje simp tjepradana Latina, ber obra na njihov draivet pooda,éak iu dba akon gradarsbog a "Moj e ota po zanimanju bio jana. Imo je mjsto 2a naukova jeu Losin, Urnro je 1931, moja maja u devedeser i pr) 1968. mj je tcc wiva ugled w gradu, Pod diktaturom Prima de Revere bio je grads Slubenik vsokog opnso vita pol gradnacnikors gospdinom Rai- ‘mundom de Ro.Skolski prijatelj Darr ij bil smo pejatli ved kao dec, bill smo kolege,braéa, azt- mee Ja das ima pre ube, devo peje neo Sto smo kien ku, Ta bil sto suse, A‘moja maa je ura mda, mist da sam ‘tad avo eda il sam gina i primila me Durntieeamajka kod nh sim bio ko kod ke. Tada je Pep rekla,uvjk smo ga mal Pepe, ednostayno Pepe, Pepe Diarru irekla mu jer Hloeentino vile nema maj. Moda sam mu 22t0 bio tlk deg, drat od obignog drag ig, goovo popur bata: 2 sje ‘gsm bio popur baa U thoi e Durr bio ako dobar, puno eradio. Tada smo ved bil ei, i jednoga je dana ute 2van maj na rngovor rc jo je Orde Vs ‘Sn ne mote nai nies nova, samo gui veijeme. Ako Zl uvjeren sam dda je svoren 23 sasvim dragaie svar, jako je oteligentan.« Ali nije sae, rae so radi. Osi toga nate li Sto smo mi bi- Tika dca? Mi smo bil lta mei. Suse se govorli da ema nade a as dvojicy, kad nif od i, ro st mala Cudovita, ds, prvi Band Zaito to govorilié Tako je i bilo. Uvick smo upadal u voeajake, posehice Dutut on je wie dello pode sv to bi tame nai Sve dole ‘as jednom nek velposjedni, imo je vlkevodnjakeu Lei, nije uh- ‘aio viknuo nam #Titamox~ govoro nam jetta see tamols A [Durrat nije sekao: xGledsjovog state. A ov «Zat me ne Sujets A Durratje urvatio:«Cujemo,dujemole, A on wPa estate Tam je ‘Durrati kao: »Ne fart nam se A vase Ge: ~To je mo) posjd.e A ‘Dutrat ga je upitae: «A naj pj, gee mo} psjed? Zaft ja nemam sj? ~ Batam da vat erat »Samo prob), pa emo vi ‘ese dogodit.« Tako smo nabavli vo, om ijn nekoicna drug, Vedi: ‘smo derovai, so aam je ilo zabavno, Duras aia nije mogao ostaviti a tebe, uve bie radio. ‘Nika nije posjecivao vib hol. Sc je Keio radii? Tas ved sa et- acs godinn ill na poss | tom pladicom pomayao obitli kod kuee ‘Orac anu je bio nanjeteikc Seve Hcjenic, i taka je ing dea rmogao ve ss Sema sedamnacst names maleic. To je ada bila prem Jer je alo Graco nadnice, gaan pos, Ea kao mechani Prije nego Sto je Dusruti poco na fljenici, radio je iu drug dionicama,u Led, x tenacregoina w Misjino] oral, amo je por rao dike in Asunje. Oni su govorlo tome Sto se iva u dev a Darn e dobro shu, jer mu je nepravda bila dobro pornata. Tsu a nici dol fdaleks, iz Amie, i had st moral ii pete ako su nekad ele jest za elon sa syojom Zenom i sojom obit reine Morey Generalni strajk “Tada je dois velit generani esi 1917. Tada je ela Spanolka Sx Jala mismo vet pomalo sada bl smo socjlsigkom sndikacu uw [esis adj ae bilo ati ednog deugog ‘Mi smo taker bil prvi koji su malo uabuslall soar da sindat ne zame porpuno. Oni su ijk gover da ce bit boje ek s gasanjem ght- ‘ackim lism, Nita od cog, gowoil smo im mi, morte smi savin druge sa Kad je dle do esha 1917, upravo smo sav devenaestgodina [asiln? Taj Sak je bio itekako nasa! Naslje smo upravo provoca ‘Vinda nam je posal vos za war. Se je proglaenjedne not, poe 1 ponod. Pssuda je stjala Guardia Civil u pun) spremis ne bi wpa ‘alike koji su napustal wornice, Ali vee smo se prije dogaworii. Nismo Sell opus das rj rgpeuvetarImal smo elo ori, ibs po seb ali dovalino da prestakimo vojnike. Oni su ve expel kolodvor ‘Kolodvor se nal na dragom kaj ke kad dost iz grada Bio je ve ragno, vidjl smo kako sjelieja vojnigke uniforme, ita je potlo: Bag! Bing bang, bng-bang Bil jeskoro kao pra mali rat. I ama je bilo aban Uskoro nam ez vacom bila Guardia Civil, Vite se ita nije dlo na ‘pravic « malim rcvolerima Pots smo nekolko supra dalekovoda ‘aoe sere centr Leia, ils ako vio i dobro su saline ih je ilo dot, Popel smo se na nih amo Sail dobro shiv | satko je imao kape i depove pune kamenjs koje smo acai na police Polisi su se ponaali ka hd er nina oak doa kamenje Kamnje je tami ie berona abl she. Posvuda kamen! Policajl su 1a Fude ken = kona. No nas nis lol ‘Tenije bilo mnogo, alibi je dobro, jer ud vide da ikea ne mo- fu poste pusivnom borbom | malo-pomalo se staralo eeelucionarno ‘sepoloen koje je kasnije CNT prenio u elu zemlju 'Naravno, Darr je ve da bio vod ih bik Sindikati ‘hog gencranog fj ir 1917. Sina Selena, instuca wodena i ‘manipulirna ol socjldemokrats, kljs je Dura acl ajepoih dragons. Onis Sak shoal doovn jer svom mladenatkom eauaz- ‘ansaid jel jai poluetzprav samo fia voi unk ‘Sona. Lago Caballo, Bestiero,Angiano i Sabor, ade sooldemeokat,potaknuli su na rajk smo kako birdie dj kee neko veljme i> ‘male novo kone weanih rok noga iru ejemizankom de “Taj poi manera komedi oko ajhowogkaznenog gonjenis donee 1 Fankconarima ne smo zasupnigks meta paamenes, nego ie fe taj nan polo 2a rokom edn indir Peljeznitara od anahisics cofjentrnih anova. Anachis su se aa ajihovi skupovima bua prose ‘eforminiche tate i prevladavajucg esi Sociademokraske stake, te suse bor za orvorenu revolucionarnu orjentacj Sindiara, Dorrie bio jedan oe sjbuncoveis i nsjmiltantai sed ima Z,sjednos svoj drugovima nije Heo dopussis da podkvat bapa, ua jesto toga ajegows e rupa, kao i maoge druge, pel na saboade u veli- kom sl. Paljene su lokomotive, ugane uaaice,zpaljene Supe i maga, jako da Ta je aia maa wldansivene relate, i mnogu je radnict ‘rig, Ali kako bis ile sabouse, social bi adroit unjre tesa. ‘Mogi od organizstors era, meds njima i Durr nga su voja radna mit. Tada se poco ravi nari sindieat, Confedracion [Nacional el Tbs, Velie je cio Spanjolkog prolesiata simpatiias tim sink peijoio ms. Due joao w rua og As tus socildemokeat, i ori se protv neutral i reformisid- i onjenianihsndialista za anathicidh lau CNT-a, Dogpa jena ct- tu stu, innova igubio pono | moran emigrrat u rancad, ‘Acasa i Dutta nautio sam kodjnimaanathizma. Kada sam Duras prvi pur vido, nto mi se velo samedi. Jo nije imao nikki lsh deja. Dolaio je ie Leia i avi se una sindika u San Sebastinu. Od nas jefloposao mehangara i posal sm ga utvoenicu, Doo je miko nekoli- ko dans i aio sda tamo sind nema hrsbri boris sposlodaveem ‘On bi to utinio na svoj uk, ako se sina sine time Sind se mene sagan je ahog soe slabos nije mogao i nije elo nia podszei i upon je Durr ds ne revue. Nato je om napstio to radao me sto. U San Schatsns je poten pribeaati nae dj, ako ve po ejeaju. “Tos bili Durrusijevi poet Prvi egzil Tae otbow Pati tame rao hao montaier. Msi dase worn la Bet i Breguet. Nj bio sr, patil su ga drug drug Leia, po secbice jan hoje sme zeal Ves Brat: kasaije su ga ub fais, Tamo w Franch) spo nai, Kad su pono dou Spunk, al su tupamet bs veo Keno bo. Tose Dart jako rao, je bilo eto 2 sgortemperamene nego main glean ma buds. Du To fe Hao kl Kod snaho sina Pare, nai jest Pari jet goin rao hao mchanigur, Njgov ss gx fpanoli pri jaceli neptestano ive o sanju nao} aml i govori su ms anae- isi se pokre sv vik fir, w CNT jeonganiiano vet vie od min rail, priprema se epublikans’wstinak mnogipredidju pad Monae hij, vlad i burton pags bande revolver, tkorvanihpstoleosa ne bil nigel vode anashises, CNT i republikanc Hjevog kia. Revolucionar Durrti rvs neu dale mir. Tsno se watiopreko fancuske ganic w Spanjlsku. U San Sebastdns se pili anarinie Kim borbenim grupama koje su pripremae akeje prov Monash. Tamo je are Francia Aseass, Gregori Jovera i Gi Mr. Davis s bijelim karanfilom [ikeads nets saboravti Dureuti, co mors dj bilo 1920. ada je dafao 1 Malan dl Toto, yjesto ma sjevery province La. amo je radio kao tmehanigaru Compa Minera Anglo-Hispana, U tom ridarkom sli bdima tla e vt postojio onganiiran radaigk poke koji su vada social. Kaa je tigao pave je iabio kone ok ada bran eS ati komite ‘Dolan sam u seo dee ca 22 ru, on je io anathis | med adie a jetio svoju stra, Papoose na di goorio gomili. Rado! ola "pu seu rakoyodsto tworice, Keda je povork xg ispred ures up rave rucik,dtetor,engles infener po iment Davis nije lio pi siizahansvo eas, ‘Me. Das bio je stan gospodin, ck jako eleganeno obuden sbi Jaranfilom wrapacks, pomal slab na psi, mili da je blowao od su fice Cao jeo Durr, maida ga jbo sah, u seakom jeslusjupreko slutbenika porutio da nije datupen, ‘Durr e keno prema slusbenik, on jebio maoeutan i ekao a je sep pozdrav Me Davis i ako ne zie leon vata, ja Gu ga dobvatic tala ée kroz prot dolejer nama na liu. "Neko minuta sie Me Dave pov na vain vo je ube no poevao vata raja oj urd. Tao je dtl do vo dge disks. ®Ispunjeni su radi sale, Steak je zaiio pobjedom. Nekoliko dana kasi doi je pois malogom 2a Dueatvo uhidene. Ali on je ada ve odavna bio bie Dinamit ilo eri naa negvaadomalot pou 2a sukobin dove sg «La Cor, Bilbao, Sanander a mage drug rave mt Severs Pr pov s jednog oh putoanja Du je epred jinog nadia {oj je bora priijedoneobino kometane Plc je opts ku 1 Dara ij pala Ngo jeopes io open, jew t dbs pri jan lean pt pro nga 0 'U San Scan je taal dod do sang oceans nine sine, alae Grn Kia tba jit arr kodania. Krak fr kr Spanjolke aioli haji po et na poste San ‘Schon, naj ssa ome. No pola je ota tunel 0 Jem kod terete grade Tae pth oa epban ahi tna ers navdnn Kura ell gn uaa ma dan vara pris tot Kamina gi vokopoionicanihgabedjvacn a pois kadai bin problem som ivama poeta neko in, Venom hij pial na Dara negva da dug aposlene zo toa pe grad gnc. Nihon plea opt di aut tel nan hops po nod, Durie po fina kao chan napavo pak sj nav vee kalcina dna, maven jue dni ru Tika Anu Bil gj so nog paea. “Ta da oar, da drags, Gregorio Suber Teodoro Arar, uit jepobis Date pio potas Fanaa, Sule vas edie je fo iene ws ca de promaden. Od nd pots pv poeta Dara Ze ga proglast bie lone. Tse amp aie ta woo} mj oon mao solar a wp vi progonima. _Darrut je oda bio buntovik,davao pie no So je postao artist. Buenacs, koji je tad predvodio pokrecu Ksalonii,rekao mu je da je Bar- celona edna nfo ge on mote jeter samo u Barceloni posto pro leer svijet. A prepredeni momakiz Lana koji je vee o Gini Ren: ‘ean vaca rl env tlie radnike suka i svoje je kolege naz 20 enc er lags vast aden usjeima, pba je Boena- ‘sin ave oo u Barcelona.Druga glosa O korijenima Spanjolskog anarhizma JevNoG LisToraDsKoG DANA 1868. Gineppe Rovl- Tilia, sigan jew Madd. mao je ade godin,pozanimanj ink jer ncn je uu cma brad, ima rive of, vk rats, fk bee ri ‘ec outs. Odnih po soem deli ori je adieu eben sso Jem oki ava ge msm grupo radia. Vinan sto ‘il pore neagledin sskarama Sanjlog gleonoga grade ‘Glass jeiatsmeu dk jg etn avin tb plage ooo a je Li a Mijn od intonaie ies, je grr 0 tian ‘mai terbhivtia, ds intoacie sabrina, bli abe, bade bse nje- 00 grr oben pra aia ugjessnanih, Cua et sar bilo de nije ana Ipene, govri je franca, jeikod eg ome ponch healt arom nl alan whe amo, klipe jet le drial tt to [oslboceni ames. Donesene su tezolucie koje su bale biti pre- thane predjednika Katlonje, Fancincu Macis, Storia se ogromna poror- ka demonsiranata na de su dla stpaliGarcla Oliver, Dur, Aras, Sanngo Bilbao i deugi vode CNT-FA pra velka demonstra prole- tart od proglienje Republik, Povork se kealagavnim ulcama rad. ‘Kadaje igs pred Palas lade, uprava Karlonij, pla orvorla var. ‘Radi pole mijn su stone puenjeva, Poo jepoeaaeakobij da fe inerveniala vojka. Jan vod vojika pojailo se na Tig ‘epublike. Dutt je ojaicima odmah odeiso govor.Kada su Guardia C Vil piguvni policy anova heel na demonstrate, voici soje ‘nue peril na plc, Tako eiabjegnoe mask “Tj ncidene je simptomatigan 2a naopaku politiku u Republic i 1931, U dedayno broke jot su sedi uvck is ud kot su cane sil ona, Zaponjednisvo vojmh sags nalrlo se wrlkera rekonar, Republika aije bila sposobna za socjalnu polit koja bi shila interesi- sma tadithe Lae. Reim epromijeno st) obi no sve jostle po sao, ao u daba Alfoasa XII. Neadovolswo naroda ras e swim novim danom. Tuina Republika od Republkom je dota do nizaogorenihsukaba w evoucionarnoj Kas ‘oj bork. Godine 1932. su Sajal radariFigolsau katalonskim bedima. Serj je dobio dimensiu pravog ustanka. U sjsnj 1938 su se idnici ponorno pig, uglivaom u Kaen, alk Andahaj, Scam se sao eagedie w Casas Viejas. U preinc ite ‘gine ib jepobuna uArgnajednom eels Kasi, 1934, jedal. {do Asturiske evoluce, prog revolicionarnog poke koje su aa bis, soils ikomanis spl aed, ee a obj velbeSpasjoske sindikalne organiza, CNT SUGT jedi po gslom (jedi se, ‘ato pretest Tabor wld 1936, shone don vein ei. Pri tome ep tanje amnesia naan og a mnogs politike xatorenike. CNT. je uel itapao prot partamentarizms alt ovaj puts al gsm ‘Glas ii nemojt laa, ro oso vara. gov nitko nije boxe inbor. Sime x tad saga i Durr. Dure je bio aktvno uljugen sve este i borbe w dabs Republik. Satan je da svat neprekidno treba grat Oma se hacia ak, ine tga Spanjol Zbogtoga je ve 1932, deporiran ajo» Ascasom «Vila Cisneros w Ai na on toga ga talnozatvaraliJva big amnetjom i akizkom ane rom slae elabodl, kad bi ga ponovo moral zaobit jer om kad, ni pod lakvim okolnostima nije mao mie estes Monany Darrut je radictnaneprestano govorio da su republic i soils f= dali revolucj i da je nubao pot iz podetha. § Pérerom Combina i Ar arom Pera oitio jeu uni sme uglens «Figo, Rudi je r= tho dae gran demokracja snot i je el jee a revol- ‘G_Barioaaiji cba odes vaso, reba ukinut det: samo se ako note proves cmancipai radnike Mase. Sajetorao je taarima da se pri- freme nt konaén orb i pokazo im je kako se rade bombe od jako fim dinar, ‘Arial po cielo Spanjoio} Sec su se svakodnexno boi priv Guan Ci oj je bral veleposednie, Pasta seb Brjhov Vlada se malas pred iahorom asap bardoai i tina strana rad nik. Naravno da su se od 2a burtoai, 19 silt 1952. su rua Figs apotcl onani rtanak prov kar pila, Polat je rauncodaline Caraner i Ako Llobregat. Figo, Berga, Sura, Catdona, Gtonel i Sallee postal shale revacie U tin gra ovina je po prvi put u point eden slobodaski komnizam 'Nakon osama dana vos je uguila port. Pri ganja wstanka sve je pri relacivna becholno jer st vladine sage nail pod zapovjednis- from laperana Humbra Gila Cabrera jednog dobrogudnog Cask, ada ‘onaptiedcnog w natporriea koji se razvio u pajatelia CNT.a, Uspjlo tf pi hrvave reps prema radaicima u tom hj, ‘emo Glebe 18 sina 1952. su dar podragu gos w dont Ako Llbrega pec lis oworen’ astm, uk privena ami i nore prog slabo ddarki komunizam. Cenrana vlad e woe nanvalavbundii sa lanskim Iskaznicamas (CNT), 3 ministaepredsjedsik Manel Avata je general ‘pom zapovedniu rej porn: ;Dajem vam petnest minua, run juci od doaskavojih saga, za guenjeustnka.« U stro je vojnic- tmaa to tcbalopetaest dana, er dana anathije~ nis tl cle od ean jednog eva. Progonstvo U Bureeoni jeu meduvremens proglaten general’ Suajk.Dotloje do = bigajnih nesporseuma i puenave. Stone 2arobljenila iz rudarskog pod raja dovereni su bradom u gadske luke koe su preworene u plage “aewor. Val eptese obulivati e jl Katona, bal Levanta § Anda Ij. Nara zaobljeic su pecagen na pokemon prob Bueno,“Airs ki je 10 veljge 104 deportanih na bro, med kojima subi ‘Durmutij Ascaso, otputovuedrie’kurs prema Rpanjosko} Zapadno} AF til (Rio de Or) i Kanasskim otocima (Fuerteventura). ‘ancsco Asaso je 2a oprota) naps svoj daugovia: Jada je borane koja mara pegs arakrim tedstyim kako bi nadale mogla vii so} malen vor! Ne ude nas njhovipostpe. So} Tere je nihovo prvi da sna, depostiaju i ui. Niko wie ese nc brani posi darcem, Ek i ivotnjeTudno je 06 po “dn raj aro reve possbno kad sera onan bra ha stra juwtome, Ali tose dij pre akon koje mofemo svt ivan ag. ‘Agonjate Kase ie nee dgo rai ada mismo manu, én ola ‘vu boda nije davoljnosnana da ugu nate krkove vest, Nae pat sjesu podctak kaa nag nepali Neto elo juin, Njgova sce je nat vot, ale olobadanj! Poudraljamo vas alo nije pode zaujek. Uskoro demo ope bits vata, Francieo AScaso+ ok Pats 2 ada kada su deugove depot Aft vol su ih parobrodom apr jew banana w Bata u Gvinji ze. Naravo da sui stupa tren pro- Tor ttn i ease 4 portojao je samo jedan mal oor, Ze su “al sana pub Aca je eka: »Desta mi je avg pope spo Vepenicarma Sua je lalla pitti povkala »Nzzadl Ali mate Acai ton io onjek hoje nije lak aust Jednostano je proto, Star Je aco, x Ascaso mu eek Samo pcs) kata vino, jer ako me Jada ne ue, ate ponovo setne na lc ub to pss Ned je posta nesgura, Peo je dria, Nije2na0 So Ge se dogo ako bie ‘Asn pustio ga je da ide, Nakon gave nije ilo aust. Sis ‘rina pli Kapetan je moro pores zara koje patio bro. Mor- tats kenim orem poplin probed kako bi sis pobuna Tr toga je dona nasal prays pobuna ‘Dare je itupi i skinuo hou, tad je sigumo ima barem dev eset Klogeama,idowiknuo je morarima:wSada modte iki er 0 penoruban, al vidjt dee So Gesedogodit Spanolskoj ako nas wbie- teu Tada ss asi oul ds sade pregovaju. U pregoorima se po Teale: nema vge govorao pobuni zaroreic wsvako dba smiju bora ii na plu, Tako su stig w Bat da je Buenas Ais, pov spremno 2 sat eljeo koje jeu plod go> too patonlo, pak siglo u Rio de Oro, guverner Ville Cisneros nije lio pris Duratia. Niko nije mogaoshvaisaloge a njegowo ponasane. Durrus je odvojen i zjednos ackoliko svoj praca odveden u Fu seventurna Kanarskim otocima. Kasnij se ispostailo da je guvenet Vike Je Cisneros, nafkarac po imenu Reguerl, bio sin piaijegguvernera Bik tb Ta je mutaracsurovo postpso provi anarhisicog pokree i nakon povratkajadnog je pranika ma ulicama Una nog ubijenbicima ie pit {ols Sin je navodno rekao da je Durruisnekoliko drugovaubio jeg sg 02 te ga 2hog toga nije lo primit u svoju kolo, Nemiri CENT jem deport odgovorio novim general Srjkom. U grad Te rast nari zane inion i pig cro ceven zen. Zaps st ‘jr dok i Sabadell nije tig pojncani, Nakon ogoréene bore an his su se moral prea, Na sudeju sui dodejenekaznezatvora od {esi do dvds godina Pres protv deportes pak nasaijen. Svoj su vehunac dosti 29. svibojau masornim demonsttacijama, oraanim napadima i akjama ‘sot, Zasvor su il prepuni U Barclon u se aworencipobunil i zapall raver, Ditcktor2atvora koji je ugasia pobunu je nakon nckalika dana usin na reno) cet Krajem seudenog 1932. deporiani su se veatil iz Aik. Republikansko soxijalno-demokraska vada nasil je progone CNT. Na je FAI ot ‘ania sup u Pala ie unjecnontu park Monyjuich u Baroni, Tao je Dueutedaos¥0 prvi govor nakon povtakai progoastva. Boj slut prosjenjva se na sorine tua. Orvren je iascao da svaki dan raduna na tevolucu, Policia je okolo Palate postal velk bro sau, Katalonska je burda dala njhova je tampa od vlad zahjevala jlovane prov snathins, Sindkai CN a atvoren,nhove none Solidaridad Obren rbranjene. Seotne poli aivissratvoren “Med anarhima je isan odgovor mle na rps dabivala sev 4 pital, Zeer naa) Sri Tslkae nota unio bi ks 1 prised i polit zemlje zhog toga je waa pried e sai See: hice pod vin nadzo, Garcia Oliver je naprvio plan sank: Sr Teaizar je tehao prowrrdii reolucw 0 clo} Spano), Asso,Durr, Annet Ferinder, Ran Son, Dionisio roles, Jer deugi sa pris mat plan, Sls je ube abu, Dvaanathisa, Hiato Estebs 7 Mdler koji Ze kasnje u gradanskom aca imac vodedu ulogu na fats ‘oko Arigna, w vei lor u Barceloni napravii su idionicu bomb Poli ota lade ehsploniva jer je nepstnjom doit do cksploi- je Kako «policija ne bi domogl clokupnog anarhistickogarenaa od- tah a moral paki dc stank, Zhog tgs su rope aki i sage brane FAL a 8 ijénja 1933, naple vj u Bareloni U svim diclvina Spanolske aide naonufane aki. id je ‘vg put potl a kom uguit ustanak Aso Gabe [Nakon popasisjetanjshog ustanka Duet i Ascaso su iznova 2atvorenit ‘ova put prove fest anes atv Puerto de Sanca Mata, Tek fro ss otpuiten! Durr, se 8 sojom uabidajenom upornoféu ponove Bacio a pao ‘i gs Aaa se arin [Nakon proglaenja Republike CNT i FAL su ddivel lavina opti w- rea. Job se eéamo nalovnica na pvojstanici komunistidhi noviea La Baral Azam - iam i iajava Fabra Rivas, jedaog od vodotihso- ijaldemokrata radio je kao jedan od pv saver Larga Caballen: Anais popu Ascaraj Dueraja se maloura ladac. Trea xe od- eG av dak. Saja se ne moe raspav. Najdeae bi mi bilo ma rests utili te stack iz prot. ‘Sjfam xe, jednoga ou dana vast, co ewe bilo u doba Republik, apie. ‘lina sau: rorackisroj nah novna, Solidaridad Obrem. Vie ne nam rato, Zhog neki oglasa,poicanjananeto, Novne vie nisu mogle ‘ala. Suoev su pola na piso dab, iam su se pojail mnogi poslownt lu kale bi ictal, No nist asta smi mi so se poet a mjestudeabe, harem dvadese uy me jima su bili DucrutiiAS- ‘0, Durr esta pond dsdsee peta arta sr To mat- ayno nj bilo gotovo nia, Poslown ud su usta view: »Tisué pere= tal li tek tobi pr izelao svoju poms ose bi neo lado i Ze Tigno medi rebrima i maravno,soj bi pomeds povakao So je bee mo- use, Tada je na red bio Asan, Vikno je Ceti duro’ T je pono- tr bilo dvadeoes penta. Tho gajetlio ada exjeti bi eevalver na bi rai dao sta 2atorenim. Na kone lciator ae preosalo itt drag te je oj Eki lupo posto, 2a dradesetpezet, jdm snatendu To co je anda bilo, i ovo danas, ro xe ne moze usporedii. Ov So mi Paria dimou kari CNT al, je sve sito, Nedostje sa ih ‘tana, Nae srojvigoevospeemn! za sta jez Tieala bi mam mo» ‘deraijaoprema. Ali danas radimo legal alegalno ray zai rai st “tarim dljzom. Da, kada bisa imal jednog Dura, jednog Asc, {au ne bi bilo ke dbiti noe ssaru. Tobi bila selene na mast (© radu u pogonu Zeal e Republika rik, eo so rails Duteujem? Deport su ga ‘0 Ba, 2bogskene.Asass Durr i stoi dug koji su cil 0) tivo kr arava adi w evoenic- Oni nis bili funkconar su se- ili reds primal pats od sindikata, Dura ebio sua suprocnost, partiskog mognika, od CIT ii PA nlkad nije uzeo nti pet now, an Haran U pivovati Damm u Barcloni radniei su ednoga dana Serj eu bil lose pladen. Visnci pod nis pops, ak su opus nolo ad nik, Tada je CNT poral na bojhot porate. Nekolikogostnigara nile ‘ell sujelovatiwnjemu. Dob su gore: Dara jnckoliko dragova dil na vat, ails loge, a | sank. Uskoro jew ako ket Bat- ‘eon bila objefena placa na ko) je pis: Ne timo pivo Damm. Nax [kon nckaliko eana je pivovara patil zostatk plata, ponovo zaposla ‘ompuitene i CNT-om dogovorla nove ef. Fame rie Lope ‘Odlobidanje dni je Durut vidio w vrs stanjem w pried dtck- ‘moj ckonomsko) aks, Od 1933. j propaganda sella poscbannagla- sak na svaranje komiteta u pogonima njhovem konstektivnom radu ‘ijl su garancj a ocala revlucj Na veltom antparlamentari ‘kom mitngy i jen 1933. hao je: «Torna je aio swe ohne ger ite Bio jena to dau ma pokret ui predstavnci sredje ase, student i ps- «isa j od nh rai dase odzeku soi zarjeva za prvlegjama i da sven s nro. Jedaoga dana kada sam s jis rzgovaro wrarcom‘eta je apsolueno stahopoicovanj kojim se obo gleda a tchnigs- re specie. Metals radii su sari sigurmo w stanj pokrenus bile Juju wornica ka Sos ida sul sposobi igplanra i napa ka, [sto to vj ia ova druga pdr, ero Clas ‘Svakodnevica Srakodnevica u Spanjlo} 2a mene bla ilo aaporna, vl ek, Nisa ‘mogia rat se} peso, panjlsi sam govoa slbo, Zao sam adil kao nie, dok uz pomoe sindata nisin dabila mest biljeter weno kina Tj ada bios uksuz. A onda ji sede. Neprekidno smo se sel, pei Sst pus samo Baresoni Ur ro je Buenaventura cst bio ‘wzaworu:nsam mola plat sanain i moral bi esl pritelia, Jelnom seta, va bj ena ij su meri po vanimanj revoicionai, Godine 1931. na nije je dal moja kéerka Colts, Burclon, io ‘ni ba nije laa ior. Kad bi akon toga Durr bi dulje wv 1, drugo su sul piloge svato je pridodso nekolko pezeta kako bam mogl plaid sanarinu Posetkom 1936, Durrut je stanovao odmah pored mene, u malom ie rjenom sean eri Sans. Pduretnici sg sei na cn list, Vide nigdie nije mogao nad posao. Dale, njogova je Hivotna dries Emilenne aaadivala za Glu obit kao biljeterka win Jedaog popodacea smo mis doi poset inal smo ga Kubin. Oko pos je ima verana prea, pro e de | pripreman je oe a svoju keer Cole i soja fen, Patel s koji sam dono se pokeao nai Hj Duras, oS radi je Fensh! poss» Dusrat ms je grubo od vor: »Neka two bude primer. Kad moja ena ide na pos ja iim ud, pavin hrevee kuham ak, Oxi coga pam svoju malena fo jivam je, Ako mis da pra ana mora clo vijeme seu hem ih uw Kavani dole ma ena ead, onda jo wk ms ba nit shvatio Da, anarhis su wick rad govoilosabodnoj bavi. Ali oni sx pak bili Spano i smijeino je kad Spanoligovore aco tao. To se wopde ineslaie nihovinteperamencom. To is je bilo samo iz jin Spajol- se mika nin slags onlbodenjm fena. Nima, Znans th mapa, kate Var: bez sil predranida koje im metal, li one koe sin odgorarale, pavo su 2ual. Zeni je mjesto 2a ogajistem! Cvs ‘arejerowaliu tu mudrostJedan sari dug mie jednom prilkom rekso: “a jes ipo i dobro stom vaSom teoijom, ali anarhij je jd sear, 1 obi drug, co je ako i ode tak ios 'No s Buenavencurom sam ipa imala sede, On nije bio tke zsost0| J dri Ali on je ipak nao s kim ima psi! ‘Meni se dopadao. Mogu Vim ret, bio je muikarackakvih danas vge ne- 11a, Nije podnosonikakvu nepravdu, ikada, Nj bio ponosan wick je ‘vio sasvim jednostaeno, ali bio je snaian,saatan poput bivol,t© mi mobete yerrat Acasa sm upoanal wtskae Solidaridad Obes. Tama smo tas, 1934, taj usimal ne propagandne brie, male sveske na njemaZlom je zk, hoje smo iegalno sali « Njemack Bil ss apelin: ka reklrni lec hojse mogu mai bombonjerama. Nisam bila avila ma suc w Bae elon ahog toga si ick nosis Sir Za anahie e damski See bio jam gradarslng, iv me dog toga Asa promatran + lgani nepov- ‘ej. Pra sam mi rks. Oren se i Mino. Nisa mala bors ‘Sto, eka sam Vise Asasts Ile je tako malen i beunasjn, “Togaje raja. Nisam ga tela pita tim tonom. Spanole se ne smi jess A ponsjmanj ako sea, lala sm dvadesr edn gona ali Tales sam kao da imam sedamnaest.Ascaso mse ni pilin atm, (Osim toga, pripadao je onim anarhisia koji nis lel iat o smi’ rim strancima kt Sto amo bil mi Drugi st me breo pita. Oprost ‘mii moj Sete Muskie CNT ili prolerer ali nstupal st sve lik ponosom isamouvjrenjem. Jedan moj pine, leis, clom je sojom pojavom detoao poput arstokrata nije bio jedi xz aj ino nia od toga, On je bio suverenonezajvan, no pak, adj bul, vu lel jogs. Upoonala sam gajednog popodneva nu. ge je njegora Hema radia na blgani Kao bijecia. Emilenne je ‘moglssakogs nadlasi a uihnula bi samo kada je Dare bio prisutan “Moral sam na Ramblasu obuvci ncku kupovinu i on me pratio.»Bojim se bombi i pucnjves, rela sam. Tada jeu Buceloni gotovo svakog edna ino Seajk oda su se napadi poise akjex Na Ramblasu je za svakog sable sso pricuyn poise ieukanim bsjunetoms Gxt su © mogl vide egulare sage. Marokanse trupe sa svoj svi aaa‘agedale su posehno staiao. Ali sve jo skapa w seb malo neko oper. ‘no, Dame Stile gore dlje pred tgovina, Tada se fnenada ru avie- duke Sterasa na hrovovima hagene su ruénegranate,rlete su uz tesa sputtene na ilog, dame st mahal malenim tjlim maramicama i bill su se nz pod u trgovin ina plofnik. Nakon nekoliko crenuaka sve se opet uml, nvidia obi kj vabune. Ljud su staal ote Te pratina sodjdekio das nia nie god, Dureu je pored mene iso pokra policajaca ne pomaknuvi ice. »Bo Fim seen ka iti eka je. sta i hrabros naz se nepostedno je ‘no ur drag Cexto i ne 2am gdje edn podinje a drugozavkava.x je cana lic poznavala sug, Prema meni je uijelebio vl sedadan Cak me nilino shvaéao. Anatist isu nikadalakomisleno postupali prema Ye ‘ama, Nis bil ens, ba suprotno,Ponckad smi se Gn poput al ini, Unk su misil samo na voli Duseut aje mao So je ein. Ste hoje bi upoxnao shvaao je oxi no, Ludi u Barcelo su se prepozaval uw ajema Zbog toga se gi po- opal popur kala. Naso tering Bojkot izbora Pie paslamensrih iors stdenom 1933. CNT je wi besprimjent amas nexerojstnom snagom i aftrinom, kao nik do ada objaei su thorn Sai. Novne i let! anarhista a pos aa bojloe poi swe do posledng sea. Galo sUskraéjemo svoj gle med ipsnjlskim je Scljacoa i eadnicima nal na iro odjeks vet im je oda bilo dst i jevhevadsjuih sean, politike bj besa socjaldemokesta ep. idue spree. Kampana je vihunae dona 5. aeadenog u masomnom supa waren bors ikaw uBacloni na kojem je sudeloval 75.000, 100 000 radia. Najomeni govornict CNTs govt otemi:sS ‘obsirom na ume: soijlnarevolcj.e Radics, dovienuo je Buenaventura Dur vom aes, prob liste pu lal sa Republika, Da ste anal ds deta Republi pati 9 000 sade w 2aevor, bite I je onda bial Ne val je gomil Sed je govoro Vleiano Orobn Fedde, jedan madi anathie. Revlucijarepublikanaca, relao je, bankroczal je sled hontrarevoluci- ja fia, Kako je bilo u Njematko)? Socialis komunis su ssvin r= ‘no zal to Hite seri pak su alli na bore i psp vsti smena pres, A Aus, ponos si socjldemokau? Tamo je sejldemolrar- sh scranka mogla riunai na 439% glasova, Nadali suse da Ce pidobii jokes posto Bi ih doveo na vs sli zborsvi sa edn sim jednoseavau Znjenicu aime da ée on “kako im tunics usps dan nakon aboenepobjede svoju vas mora ‘rant na lc orejem & ri jer reakionati nee dopustiti in je tak lako ode Ui glasova na palamentarnimn nborima od 19, stdenog 1933, provincia Barcelona 40% provincia Zaragoza nal 40% provincia Huesca nad 409% provincia Taragona ienad 40%6 ‘provincia Sevilla iznad 45% provincia Cadi ira 45% provincia Malaga ianad 459% Spanjoika apne 32.59% cierto [Na nbovima 1933. Spanjolki su anathiei prove majreéa kampanju bo} kota ahora koja je wopee postojalau poet eadnizkog poke. Ibori Fira je bio djlorvoran toiko fo je vena radikaostala kod kuée. No akon je rezukac bila pobjeda komzervaivals stankinaisborima, Ipc, ada Gil Roba of nije bla iiigha vada u peavom sms rie no ipa ila kaj reakcionara Ustanak u Zaragozi 'Nalugo akon icbora CNTT je odréao tjnu konferenciju u Madi, Su- lows sam na tom stan i jos tam Kako su argumentira, CNT je federal’ srukerian, saa provincia ima regional komitet Ss kot esto zasupali vat ju, aad niu uvijek bil jeinstve- fi. U sakom ss tad su zatupaici Arana reli: nismo sudjeloval tt ieborima | asprvo smo mi evi to imamo dessiasku vad. Ne mo~ emo smo tko pribeai relat, moramo neko wine. Sada je wijeme ss onuian asta Zastupnici Burcclone sek: tne mode, nemamo orutja, mismo pi- preiljen, posjedaih smo godina dota vet previe pra,Ali Aeagonce se nije moglo adgovort od wseanka, Na sevru provin- cije je wdravane od glasana dstiglo gotoro 99% tu su anashstwero- sols oj sag, Zaragoza danims bia u ama CNT, selina nas ‘eu je powvuda pollen comin liercars, U dri je ogi nos to fe moo kako bi podria wana, ako bile pro mee, Vlada jeodimah objaviaievanradnostanje. Nakon ackalio dana se fe bilo zveeno, Duttut, Mera i drugi ou ubaplen, pki u im proces hog veins, Na jednom skupu na Pasi Monumental w Barceloni Dunit erekao ks ko je jen odgovor na izbornu pobjed reakcionareorufana revo [CNT jeposvjio ts parol. Samo Garla Oliver jo ale bio prbolio poraz ia sijenja 1933. ce njasnio prot Tae polthu smatao putoloynom. Po prvi put u dugogoditnjem piste je nmed nega i Durr do- lod rizmimoilsenia. Durst je oso Zara kako bi pipe tara, ltoge dara fads jeu Meri anja parent ca sjor novo ‘etinow Kontrarevolucionaa, bila je buna, Bi je wo, prosinea 1933, U rang juto u Baceloni je uspio senzaconalai mason’ bijg poli ‘aorenika, Prokopal tunel zavitkom w grdsko kanal Revohicionarnikomitet CNT-a nao je edit u Zaragoi to jeza- sjada Nacional anachisici komt, Popodne evde dplonia potrlo rad. Devan ala ronal weve utara lap je poava sti t= Volucionara, medu njima Durr, aca Puente i Cipana Meta, si su bil canov komites Uléne sw borbe rl fel noe Barer il jedan ddan. Radic su naprvil ark. Zapaljen je jedan sansa Bd vk is Barone wa en gla kodvor oben plamenovima je je bio rap jen bombura, Voila eupouiebs jae sage, med owalima | enkove Alcalde Gures,Alcampela, Albee de Cina drugim selma wpro- vinci Hiss proglen je slobodarsikmanizar, jlo tko w nekien ‘ilovima province Teruel. Na pimjeru Vaderoble sell ukinul rovae i zpalil sve dokumente gradonaéenika, suai Kaas, ‘Ustanak je ugusenw katkomn sou. PoivnaSrajk CNT- proved je samo nekim dijetovima zemij. Bobe su se oranile na pedrugle Ar ta Rio U judi regiama Kaalonije Andale rane sien, potaa jl ls ile zalijegene; eda jak feakeja unurar poet ustanak je “mata purolonim i promateni. Jot Pats tora Jenn ers Novi zatvori Seta ego i adosnih ental proven war u Zags rs jim, Cake emo bio polar mala, Uvik ezadriaoodradenu aos, detinjasc cru, On nam je pokzao kak se cbamo bor ‘Vim ga pred sobom kako gover ma pornatom stank ku snd ous metals sadn w Zaragor, gdje je odlaen ustanak 8. peosinea “Tada je osio naodae. Njgov mas je pogld eekrzza, ‘To e bila nejed- rks borba u kojos nate sane nismo imal puno vise od dana. ath smo na ulicu, Durst je sto pored mene. Mogi koji su tada suelo val, et su poginul, dri vode at prot fatima ‘Dureuj sam ada po posi pu vidio w uli Converse zat sa ras advo: Kida je bor bila avena, ponovno sim ga susfo ator Kao jedan od gavnih odgovorih a ustanak Duseu je ebao bit osuden na Sst mjeec zarvora Dok je jo sjedio wistxinom zavory uw Zaagori preko notisu iz sudke agade neal si dolsumentio pianjim opel ama koje su bile podignuteprotiv nega Do 1935. sam bio en Sindikalne Internacional, AIT u Spanjls} Kratho prj neg oda od sam jednom vidio Dura, Ponovo je bio 3 zawotu, ova put u Barcel, tamo sam ga posjco. Cuo sam da tel rangovaati st minom,irkao sam njegovo ni «Da, fli me vj no "2 meve je poepuno nemoguce iu zatvor, ove vim polulegalno, a tupam jeu internacional organize, svakogs tena i mene mogu ‘hapa je previeopaino. Moram mina svoj anki ne smi jem se upustid tela ko nepromiljena.« (Ona ee gor oT uopée nije van, enon ui sa man sunutra, nemo en je pia emo kao moje beat, porpisa eb bilo koji imenon koje di pane na parce Ta je sve vl jednostavno« No elao sam sim sbi, ud vd baljepoznaju Spajolsku od mene Dalle, upustio sam seu wo oi smo zajedno u 2atvors Dura iajedne rete, mi ina drug iameds nah relctaka je stzafar maria gore- dali Durruie odmah poéeovikai na mene, na francuskom: glaso je gov Fia 0 politckim pitanjima,o onome So se tcba oda organic | sve ako dale ‘Misi sam u sbi ma to mu reba onde uw zatvoru best na faneus- rn ito js jedi strancen?. Pom sas odmah de me ukapetAli sve je wo bilo moguéessmo u Spanjosko. U sakom ss sam bee ‘lakh teks ope aia i ators, pam .ang _ednom su sil policiskom predsjediterau Barcelo, ope uhapte ni, Ase i Darr A Budd ds je cle sujet govoro nj, pliaet 1 dove ve See, tones elle vide savorenike. Duta je w 90 joj él mrsio kos dok nj bila svi rakeupana i kada su dodle dame ‘kt fe popu orangutans: »Uh! Uh! Une Dame su gouovo pale nes jest oda, «var a je pts Sto jes wobom?e Duseut aa 0: Mike

You might also like

• Prljave Ruke

  

  Document60 pages

  Prljave Ruke

  Isidora Veljkovic

  No ratings yet
• Lav Tolstoj SMRT Ivana Iljica PDF

  

  Document28 pages

  Lav Tolstoj SMRT Ivana Iljica PDF

  Isidora Veljkovic

  No ratings yet
• Citati

  

  Document7 pages

  Citati

  Isidora Veljkovic

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Analiza Sitkoma Na Primeru "PRIJATELJA"

  

  Document13 pages

  Analiza Sitkoma Na Primeru "PRIJATELJA"

  Isidora Veljkovic

  No ratings yet
• Explikacija Režija

  

  Document8 pages

  Explikacija Režija

  Isidora Veljkovic

  No ratings yet