© Dr Vesna Sekulié Mr Bojan Krstie ronal ake, 1 Komplementarnost u primeni CSF metoda i BSC modela u procesu strategijskog upravljanja Complementary in Implementation of CSF Method and BSC Model in the Process of Strategic Management ‘Sadriai U radu s0 potoncraralovaninast kr faktore uspeha kao metoda stategiske kontrol za realizciu models evormans! 0 ininows kamo.novane skomplementarnest u process satepiskag menadament, ‘Abstract: Th pape pons out he relevance of crtical success factors asa method of sratepc contol fr mplementaton of Balanced Kljuéne rei strategic Kortol, kr fktr uspena, blansn "model st we! me thet combination and complementary inthe process cst ses management performans,ststegisk menadément Key words: strategic conta cicalsucoes faclors,Balnoad Seorecara, srstege management fod. upravlanie performansams preduzeéa od inuzet £1 nog znataia je identifikovanie keiiénih faktora us pea (Critical Success Factors ~ CSF), Imajuéi w vide promene u savzemenim uslovima poslovanja, zahtevi za lusaveSavanjem sistema, tehnika 1 alata za_upravljanje performansama preduzeéa su sve izraienij, Efikasno Uprivlianje savremenim preduzeéima praceno je broj- fim teskocama, koje proiilaze tz dinarniénog i nestabil- nog okruzenja. Pored toga, obeledje savremenih organi 2agia je izrwzena povezanost i meduzavisnost kako ela nova onganizacie, tako i njenih delova. Ovo pevenstve- no proizilazi iz povezanosti élanova onganizacije kroz favrfavanje poslova i zadataka i njihove mesto na hije sathjsko)lestvici orpanizacije. Na drgo| strani, to iat je odgovarajucu powezanost i meduzavisnost & sste ‘mu upravljanja. Konkurentsii uspeh preduzeca w sare enim uslovim najeecim delom zavist od sposobnosti dase krciraju i efikasno upotrehe intelektualni resues Sve ovo ima znaéajne implikacie na sisteme merenja uuspeha i proces upeaejanja peeduzeéer Uprivo od naveder karakteristikasavremenog priveednog ambijentapolari koncept bilanine arte (Balanced Scorecard - BSC). Od 1992. godine, kada je ‘raj Koncept prvi pot predentiran od strane profesor sh Roberta Kaplana i konsuleanta Davida Nortona 0 ugled rnoj “Harvardsko} poslownoj revij” [1], do. danasnjih dana u teorij, a naroéito w praksi, postojl izazetno interesovanje za koncept BSC. Oa je najpre zamiljen kao Kontrolni sistem 24 merenje performansi (efekata) strategia preduzeéa i njegovih delova, koji potencira set keantitativnih i kvaltatnih merila Tokom vremena a a tof su BSC koncept ravi uw pravcu stetegshog up tavjackog sistema, koji pomaze realize suatepie | Drevodenju strategie u akc na svakom nivou organi fj. zeta novina ovo Koncepts jst insane dhe u sistem merenja prfocmana ukjucenefinanst sha (ockonvencionalna)' mera, kao i éeti dimenzite merena apelin U fokusu ovog pilogajeste metod kin fakroea uxpeha lao metod struegiske Kontole, kao i njegora tloga w implementaci BSC_ moda” Posed von kombinovanye metoda hig faktorauspeha } BSC nog ene dg tran som Ko tx pomoti implementa sewing stsegie prize Ge dinamiénomn okruenfu : Upravijaéka i strategijska kontrola (7) strativanje process upravlianja. performansama ) preduzeés nije moguée ber odgovarsjuce kontto le Njome se meri | ocenjuje uspeinost ostwanvanja cijeva i prihvagene strategie. Kontrolom se peat od janje i usmeravanje procesa poslovanja, a u njenom fo keysu st input i outputs preduzeéa, kao i niihovi me usobai odnosi. Koxirolominprca én se pokuta prace- ja resursa koji ulaze w onganizacij, sa namerom da se ‘osigura njihova uspeina upotreba i osteare ciljevi pre uzeés. Kenioleontputa (naturalnih i Ginansijskih revul tata) moze biti kako kvanitativna tako i kvalitationa, Osnovni konteolni proces, bez obzira na objekt kontro- Te podexzameva tet koraka: 1. utvedivanje standarda, 2 merenje peeformansi i uporedivanje sa standardom, 3, korekeija odstupanja od standarda | plana [1, ste 198),; Taaina Tontoe Taegan ao one Upaeatakonls aston pines site aa Tas spr cow om nen re sre nnatipessisiamstie | pani ema Taian S| URS TaNENE pTRT —| Soane mach vol é unmet ptr Foshan oma ian er pes Ecacestocinnsproann | fefscranetseann gazocinn | pepszarns nanny, aa ‘omer cam ‘eros sapere Ponsa nana anes ee een eee “Tabela. Razihe meu upraviathe statgiske Kole 3. 70) Tanonpamans oven pom) | Upaing aaain | as Tania aaa one prin tons stele Fa roves ania oes | 5 rene sasts} | Pomeisasii | stag sue ay | Stertetparens | vatzavaageton | Saspsagust num | staeseangas nm | pean peas SH | sinaestaaie | poem pecans | oes Senmanane’ | Sse ner aa ‘Seraperan Te aS BES irra nse ia Prius posta a porermans, meena | Prhurlanepoisialaz2 | erinaiay romacie | prcausees, | b)se provera vehost Sruamnpetemers, | mere | Eotangmamae | Suter” | sananh pps Proes Pegaso ecw Sirarneoasinana: BSE. HIG | | Seema wns | ETSI | pester dreimnpioranen | 2 Sinleamee | Setslastadene | Seaham trace fe ascent, | esa macnnn cso tmaeie | tops poterans | Pantani ous | Kwevisor sera | Seoeppie poesia | Pete Sastonecm | eee “Tabela 2. Pritupl stratepito| kot hg i ig era da renadémenma prods obexbelife informacje 2 eflaeno opratan nego. ‘ion estima, Kontrolom se konsata oxtvatee per formanee | pocede ts odnoes ta projektovan, te uve thjr odpm ena i spod. Vlogs naj Konroe je rom te etme eben chm poston Sandude: Povo, Kontos ins logs i da gente inci korektivne ake koko su one potted, ka Gk podsie sna ds ogranignva postovnskiose OD ientas somtegpelog mecattienes jaa tei rualhowane.pojmort upevtke | etatepske konto Ie Vio tet term strep bontol Senders op tes proces Ko sensi nl tacomine op ince Konus, ye siso'u gore navedenim sav fina Steyr Konto se cae od uprelke Toptcl po ein saeas [3] U ama coogueh ase th pojmors tba poll ds da se apni Rink komizole moze na adekvatan nat syleda Saino bkolito se porns zjedno a oval sk tn menadamenn, Naime, strategists Konto eb fess iy Tons oss nin onto, v odaors a sjens loge poor ap tavjackom process. States kontrol, psn, 20> fe te posta | kao. kontrola pdmene sate 5 68) 2. kontrola sadeiaja strategie (Tabela 1), Sto se tge up. tavjjacke kontrole, ona predstavla spo) planiranja i ontrole. Ovo stogs, io upeavjaéka kontrola poderzu meva definisanje standarda, Sto u stvan predstavha ele ‘ment process planiranja, Planiranje uglwnom odzedujemo kao izbor izmedu vile alterativaiheijeva, politika, programa i sl Plnica: Bje se tretca | ka postavlanje cijeestirbor ecionalaih ‘mera (nagina) za ajhovw realizadja. Kontrol, kao to Je napred potencirano, podrazomeva mereaje korekei waktivnost, kako bi se omoguéilo prevodenje planova 1 konkretne akeije (aktivnost). Posed ovopa, Konteola podeszumera merenje aktienosti kako bi se nakon toga Korigovala odstapanja od planiranih cogedaia. To znaes dda je funkcija upravljacke kontrole da pokaze da i sa planoxi uspeino reaizovani, Kontrola, dale, logiéno Proiilri iz procesa planiranja, Strategie (planovi) pos tavlaju se u faz planiranja upracljgkog procesa.U to- Iku primene strategie, sistemt kontrole peate ostvarene tekuce performanse, te ukazuju na eventualna kniéna fodstupans U osnoi, dferenciraju se va tipa strategiske kone role: dijagnosticka i inceraktivna (4) Dijagrotcké sien kontrol Cok menadimenta stv: ‘Strategiiski mon temont 12000 EEN© Inna veoma osetia pitanja w svi poddjia post ‘nj predureéaf reabzovtna strategie. To fe Sten Kot menaddes horse 2n nadgledanje resin ellers Codnorno stsegi, kao a horeaivnodeloraje na od Stupanja od postsjenihstandarda performans. Dig ‘otudla kontela fe proaktvno onjandeana, af ta {prevented Kner, uss Blogorremenog peed anja Koei aj {sedi step Ovakar $item kectole podeazumessrealzacja Loncepta up favlania,putem™ieuzetakn.(odstupanj) Dijpporiea ne state U okviru diagnovke kontrol w itera fe ied res pritup (Ronee) kinda pro te tite, pine nega pepasert apne ‘tek aja (posing). ntti tents rig sage labels 3 : Kono prinene igi pdeurumernpracene pro- cea reiizache tate ideniiovanjem kc fale tora uxpeba: Pres prptrkpodrazumeva Kon ola respond od koh se potlo pot Koneiiranja state Ele profane stein iain ij deter fianje snacaeih promena w okraZenju i kontinurano feagovanjena oj Inrktonahontols poi od post fs sven Hosa pe Ihena oksudenp Eksterne promene (promene prvred novsstemkihprtpostai, kao. i interme, promenc (renjanjetenickovehnolotch prtpostavi, orp Sionih, kadrorsld, fanaa | de) sigalzaj pro- tmene u sintegiy ne ékajodt kooaéne.performanse Iplementiins step. Zbog toga je pote da se ov ons} sstem kontrol obesbede adekvatne | aZurme informace 0 ststegisko| ncavesnortt jms ée se ‘cen validnost posonihpretpostatk process post ‘ania lovin poterdvanem i demastoranjem. Fo zi itera konteonih sens Jena promenarn drdgororu na sede pita Si x1 hoy Sage po tmenlo? Kako odgovort i reagoratna proments Kako ina koji aan pelagodit cant? Intentivea ont rola jes dake, prevalenino uxmerena na, kontolsane tndtdia stzgje. Pens nog stage kode foksy ina promenu sada stategje na oxova ns. tah promena u ansama 1 opasnoxtia wo okrenf, fio i promenu pola Rpottra u dajnianj imple enti state BSC kao upravijacko-kontroni model [Zao odgovor na teazowe "nove ekonomi", ravi AS jem et made Balnsne kate performansi BSC) {o kad sistem merenja kontoleperformansi,adnosno Sisem za pranje uepeinost urea state pe. used, Bllansna karla pomaie predinaéa u prevael Senj dra osnoxna pecblenn: pre, elekivnog merena petfocmeun produces f upatrebe nego seman rage, apcine implementa izabrane strategie, Po entaKoneeps fe bans. ned ns fan ‘Gok mee apes 2 tem seein ie pip res: 3. ime inerahichtrihamttenata (eke) pred 4. gearing orca EEE] «201 strategijski monadzment mn Kesté fobsna porlooe akties Balansna kara, kao koncept {ena obervedje jedan sok sista 2a merene {"oprachanje vim aspen performanspredreéy upotrebe njegovih revue Povesintje mesetjaperformans preduzeda stat aso plain je uo halo bi taka stem mogaa GF aklvatno.tuli'u_ process suategitke Kontcle Svein strategiskog. patna je da. definée odnose deme predneéas sjogorh sahalerskror olgor ‘ajuéu stati U balan} lari kombinue se, dake, meoadiment | merenje performansl, Rai ciuacie tn tlt ealce stele peotvod, sali Kon rentsko ckrudene,sahterajs od wakog produces da keira svoj balan hast peiformans oinomo da a wil izbor adeno merenespragenje Kh mera performanss Ovo stoga to raat! nats pods mex nije ish avi predurcima i determina je Prirodom akeienorapreozeca i akivnost: newex Peslovni jee. Po pra, peioena webu pp {ai item mera koji ne balan kara Balnana kara predetajasprnf stow koji mote smosiviaatt nica zmatna pobolanja oki pod ‘jm poslora, kao Kj: proevod, proce poto- aE rao rift Kalen Norns pokaral ake BSC comoguéts menadictina wvodenje Seti upealaeia proces, koji poschno ui kombinacti doprinose povert anja dogoroGn ststegkihcljera st ksthootnm (cel) kejara (Sika), Pe proce! je pon rice. On pomate menadie sima da postin sglanost nena ova i suse Da bi stposient mop da shvate vz menadzmenta ‘lof vido prevest inj strstepa a operate fe Ine unove kako Bi zaposien mo da Ronste uput stea2usprovodenje ake novo deloknga ada Vinia i satepia ne moray raz preko inerisnog seta cihvn 1 mera pesformani, koe kvaiatvno 4 Ist op cigeetne ono re Sika 4. Upavaes presi st 26) Drug proces je domuncnay i pnejvayje. On poma- de da se povedu cijevi i strategija preduzeca sa cjecimai strategiiom jedinica/departmana, kao isa cllevitma po: jedinaea, Ova) proces ostvaruje se sistemom internog {informisanja, kojim ée se svim zaposlenima i menadie- rims w organizacij saopstit stratepiski civ, S obzi- tom da te eilieve ne razumeju i zaposleni i menadedi na hidim nivoima, potrebno je dekomponovanje eiljevs i merila performansi na operatione ciljeve i operadivna mmetila performansi (ix: merila performansi process i aktiwnost). Pomoéu oveg process komunicianja i po- verivanja eljeva na salicitim nivoima, treba ostvarit spoanaji dugorognih cilia i steategia za njihovo ost- varivanje, od strane svih w organizacii, kako bi svaki lan orgenizacie shvatio svoju uloga i nudan doprinos w ‘Tredi proces je states paslono planianie. On po- aie a integesanju poslovnih 4 finansiskih planova je dinica. Ovo zbog toga Sto jedinice u okviru preduzeés ppokuiavaja da implementa éitav niz programa trans formacie, tako da medusobao konkussu po pitanja ‘yremena, ulozene energie (eapora) tresursa preduzeéa, ‘Ovo konkurisanje mode bit tako intenzivno da je eiko, integrisat ravlicite tesnsformacione iniijative. Sa deuge strane, to je neophodna da bi se ostvanl strategski et Tjevi preduzeta kao celine. Balansna karta moze bit vrlo Korisna 2a definisanje ceva, 2a utvedivanje peiosteta i dongéenje odluka o alocieanju resursa Ceevrni proces je informacion fedback J adeyje, On po- maze organigacji da ud. Balansna kavta usmerava pal- fj. menadimenta na uprasljanje performansama pol 2edi od uéenja zaposlenih koji mogu da daju inicijtive ‘2 poboljsanje internih poslovnih process, sa jedne st ne, { od zahteva potrofaéa, sa druge strane. Pravovre- meno ugenje t fokus a potroiaéa moze poveéatifleksi- bilnost organizaciie u modifikovanja strategia kao od- ‘govora na promenljve okolnosti okruZenja Na osnowu navedenih upravljagkih provesa koji se raberbeduju modelom Balansne karte, zakjucuje se da fona predtavlja zaokroeni upervliaeht sistem, jer | pruda celoxit pristup merenju performansi upotrebe re: ‘odnosno svih aspekata poslovne ak: tivnosti, 2. olakiava proces strategiskop 1 operativnog planiranja¢.alocizanja resursa, 3. omogucava komunict rnje strategje i cljeva kroz osganizacj, ali proces iz- vyeltavanja © ostvarenim performansama na eaiitim rivoima, 4, omoguévje Koneipiganje sistema kompenza- in (nagradivanja) zaposlenih i menadiera. Kao Sto se ‘moe primetti BSC sadrti sve nune elemente procesa Uupmsvljania performansama preduzeéa, odnosno perfor mansama upotrebe ojegorih matenialih (fziékih, f- rnansijskib) i nematesialnih intelektualnih)resursa farsa preduzeé Kritigni faktori uspeha kao metod strategijske kontrole ) recizno odredenje kritiénih faktora uspeha u litera- tn te oblast strategiskog menadimenta jos uvek nije iavrseno. Kriifn fakion aypeba (Critical Sass Factors — CSE) predstavliaia odredena podruéja poslovanja na koje menadzment treba da se usmeri radi Sto bolieg di- 9 ferencranja ponude i skinnon preduzeéaw odnons ma Konkrencin. Narteno, kr Fake! wapeha proc uj se! preko osnorsposlorne akivnost sv ib ves. he predcenu grant Boiam kr akton ‘speha s¢ tpotrjva u dv sua. Proo, ps priment steep + ‘fogo, pl formalsanje sete (7, ste 412) iden falton wspeha po prvom pest predstar- laa ogranigen bo] egimenan Koma de fet (0 tan, koko sw zadovaljasjuG)omopuét Konke- rentolu predaost i paranje Konkurencij Onis iv0 Ge iz staterje, odnosno. nih. determine odredena Stategia ldentiikorani CSF onda preditavlja oanov za disjiranje sistema kontole (meres) performanst CSF dale, metod strtegske kontrol, Koj je Finke sistema upravncke konteoe fi, definiania me fils Gndkaton) 2x pagenje espeha | piment state Sasuina je da se oa osnow Buoammenttaposlorne ak most {Mini ators usp das do fii mera fh osnomn kojh ge se pri uspednost u reizovans tlupne stateije peedreéa, Prmera rach, ako je ele iment stmteye sburbedivanje ndckratne wsige Pot Easing, ir ovakve strategie pron: seeps ch povecanje Fokusn na potrostcs. To oad da je keen Statist ktoruapeha ~ salsa potroaéa, Ov iniuen fktor uapeh ce se kvantfowat i poi mes lima kao Sto su Beojradoroloih point vreme et bi potrofata, pononjene kupovine, inks ‘tke pototadn i Druga upotrca CSF koncepts je pelikom (pe}for aliens statepje, odnoeno i. podtiavanju. proce Stategskog plniania. Keni fakton urpea poi eis mise vse organiza | stentegike ccene te Fit, U sluaju pamene CSF za formulvanje strategie polaite su informacje koje dole sa tri definien. 2a mia (nj). Ovde se Kaien fat speha deter trina kao fakton po Kojima ee jedno predurese mote turkocatt od konkurenata i tk strat stable 1 ko fine odnose +n tritem (potrolatins). To je tciino Onijenanpristupkxtnin aktoina uspeha po a thu oni obuhwatau clement, ko Sto su Rea, reme, titede u totkorima, inoraenost, lige porolacina i performanse prozvoda s. Ovakay prisp posebno ie Interesantan predzecia koja su suocena aa wate {iskom elavetnolGa veri am preferencijama pot “iko se pode od txéno onjemisanthkriémh fak- tora vopei onda se mote ive sede ela isi {tite = kein fatr asp => kein posto presi rte Rontrone (mere) rari vo, zapaéa se da te lain’ fakin wpeha ivode in tba da se ojina ditcino ne mote upew lt oop toga son ude} eta poet sa Keni fostvnin proceima. "Pecko nh tredem hoes dota se do kath meri Gndators) performans proces i atiosti upotebe sesusapreduzeéa Oper Sonalzacja ovog ‘models Kstign fakor usp frienaje tne kot ovat navedena Kora stratopetimenadiment 1220 EEE@ Gore istaknute doa razlgita posmatsanja ketiéaih faktora uspeha nist medasobna soprosstavljena, mit, pak, sklucnju jedan deugog, Oni stvar éine jedinstwo. Ovo i rarlogn Se je proces strategiskog upeavlanin tax. Kruéns proces. Implementaciia strategie podese mmeva identifikovanje kniénih faktora, At pre nego Sto se_odzedena strategia implementin, nuzno je njeno elinisanje. Naracno da se definisanjestestegie ne moze izvriti ukoliko se ne pode od triine sitwacie t perspektive Kombinovanj i komplementamost BSC | CSF u procest steategiiskog upraviiania ero plan 1 Netton, hao sn vont BSC model, po- cineca navedenih sheatanja poja ken ek ‘orm uspehn, Oni ova} koncept korste © t2voja SOR trots Trea ga mudnim clement primeni tm Tepe smsiy onbewe ra determininane stems mena sformansi po razitiim perspektivarea (mesa) SC kao sistem merenja performans, kako s objet Kaplan j Notion, prenshodoo ponaie w praeni i {oaten implementcje jedne ttceie odeedenom penodh, Ovo na taj mid Ho prevadl stat Elina ontvarenia mera kina ce set ontateja on trlnaOuim toga, BSC web da pomogne iu formul Soje odnosno eedcinisank strate. Stoga BSC kao nee stem cha poveet sa statggom, To povers ne protic iz samog posta ean wei ty BSC, ge se via tis prevode w et cljva, na hnovu koh se identify Kvn faktor wapeha, Roe onda treba reves serie Kuch mea peo Toans uspesnost strategie, aah ver initive (bk | mers) 24 realizovanje stategin. Soin, vi Skment! Mentfiaya aktinosd upevtckog, process ‘sila Kao tose sake mote vdet fre definisanih lesa tovode te mena petformansi po pespektivaa {Gimensinma}. Nekon toga, menadéeri dfinsw lie Sredaowt za svako tabrano meno peeformans. Posto seria treba da opie kaka (kl) espeh trea ostart po cijvim Koj su dexeminsant w BSC, cin nivo- ‘om pojedinaénog meri dfinke se Zeno. odnosno Zihcevano pobefanjes Nakon deGinisaniacijeva, del et keatkoroeni progean i acon Pk tho ho ge pomoe! th omoguc preduzeu da ona te postijene cljee iz BSC ‘ko we BSC pocmara kao celovit uprav inhi sistem, poveritnje s CSF metodom mogude jena slededi ma ja ite= stateia=> kit faksor nypeda=> Clamaran sxe Sn mara peyrmans. Prikazins relaciu nije potrcono posehna komenta- rica, jer jasno ukazuje na veru BSC kao sistema mere- nn knitcnih faktora uspeha wa procest implemencacije stratepie. FEED 1220 sata monneiment aaa + ‘ort ‘oom ‘ike 3 Povezianje mecania sa stratoljskim upravijanjom (8, ‘tr 139) Primena CSF metoda (+ implementa state) mote da indicia da e neto pogrein®, all ne mote da Sigmalizin dal Je brane strate eadelvatns, od ‘Seno da lie sjena primena loss, Ova) metod omo- uta blagotsemeno signlzicanje nash promena a {Waa, Koch se tdenlikuje zacaino odstspanje tame do tvame (oceivane (benémark, standard) vee th menadiment ce amakat etpe a pameni CSF me toda kako bi utero uae urrokovalo odstupanje Uko- ihe je edstupanje negatvne I iedeno (a met neph watlvo), emdsment morn da pests analiit ke Vene podowne proces. Ukoliko se proces osu bez problema, sigralizea se potreba revizje sunteaye jeri dale do nein promenau osnovama(pespotne tno sttepibog plnian, Revaat ovog process ye chia plane (osnova) 2 dain BSC fuk Pruna tome, CSF etd + BSC se adekeamo do pani Prednost CSP kao metoda state Kontche feo on predsatla xs koje direkino povesan sx teiitem {promenama na ean Na digo] stan, BSC podrizumern pratrane sttegie (or, steategioka fhapa), odors komariciranje saat kroz omnia Cine ime | upravlanje njome. Realzacia stent briana odredenim pretportavkama, koje see mops froversval tokom proces ravine {implementa Thoda CSF. Savremert wot potkovania name Sn foematione pou menadéments & posed fan Skin nefeanjkih mera prformangs. BSC fe pog- ied obezbedivanja ovh informacionih potreba 7ad- weljvaf sistem, CSE metod pain sek mena perionanst (Ginansisih | nofnanciih, Eso fk foal web e dens polared od svlich oxnovaKomplementarno: tu primeni CSF motoda | BSC mode! za primenu strategie i/ii 2a formulisaaje strate: Shocino tome, oni se mogu Koristti 2a razliite veste stratepiske kontrol i ro kako dijagnostieke tako i inte- aktive ‘Sika 4 Komplementarnost CSF metoda strategie kontrol ‘BSC mouela[7, st 422) Analisiani ono peimeni CSF 21 BSC model je posmatran kroz implementaciu strate, Proces 112v- pata sisterna balansnih katt seu veliko) meri zasniva na mnctodu kritiénih falktors uspeba. Preko meroda krié nih faktors uspeha, BSC se dovodi a vezu sa trister i faktorima na njem. Promene na reiicu se adekvatno identifikuys putem strajegijske kontrole zasnovane na pprimeni CSP mecoda, Cim se promene dogode, sistem th signalisita i kroz proces steatepiskog planiran)a (For rmulisanja strategie) xxii se neophodno prilagodavanje strategie. BSC sistem onda, kroz izabrana (eevidizana) merila performansi, reba da reflektufe stratepiju peed ‘ea ii njegovih jedinica. Metod CSF 1 BSC su komple- ‘menos procs ete kog pen ana i medusob ‘no se poxlrzavaju- CSF jeu Tukey BSC Uvice versa Zakljuéak {Pa bila wspeina w dinamiénom poslovtom okra- 1D Fenjo, preduzeés eoraju kontinairano da prilago- avaja svoje konkurentne strategie, Sto, izmeda vein log, podrazumeca i ntzijanje takvih sistema kontrole i vredhovania performanst koji €e omoguéiti br i adek u procesu stratogijsko4.. © ‘an svi Funkcionisane i poslovni uepeh peeduze~ ‘Poslovanjew plcno netrvesnom poslownom ambt jentuirepularost postupka orene primeniene sage ahtevaa od presiees da primenjuje Sto formal Shteme kontiole. Ono to portize korsed elemente ck Inanoctghe | nteraktivne erste Kontrole Form {Ema | implementacp oabrane strategie. Pr tome je xnovni ci staegiskih kontrolnih sera revit 9 prlgodavanje postofece statepe promenata i fakio Fine okmdenja, Uspch u primeni stategiske kontsole Zahtera od meoadzers dat pose paznje poklanais nefuanaiskim indikatosia Performan, ke se moet determinzan pomogu BSC (Balanced Scorecard) kon- ceptn CSF (Creal Success Factor) metoda, Ci kon- Sepit_bulansne. arte. jest paimena edgovaree Strategie, abrine od trae predize, ej se reratat tnere anjettom meri pertormans | ko sWara os Sa za elikasno upraviange elememtiona stextepie: Na Gragoj strani, metod kre faktors spe, Kao ins tmument state konteole, unkeonise kao blagovre theo posse poten ops pa pamene iabranog stratepinkog plana | predxava sister me ‘en ko} je diekino povezan sa tiftem. Ove metode Set obeirom ma njiioy komplemencimost mg ro sfikasno Kombinovat iveacinja proces sates Eontrole ito kor dieamitanye svojerssnogintegrsanop Stema kof sstorremeno podezava priment pestoece aategic 1 daje moguenost njene vie, u hiade #4 izmenyenim faktonimaokrafens 2 Literatura [1] howe. Hasina. Walamson J (1987) Applying tho Salanced Georecar io Small Companies, Management fesounteg, August, [2] Kaplan ® ‘David N (1992) The Boland Scorecard Measures that Dive Peromance, Harvard Busress Review, January. Feoruay [2] Kaplan, Norton 0 (1988) Puting the Balances Scorecard to ‘Work Havard Business Review, Septomber October 4] Merchant (200 Tye Cantal Funcon of Management, Reading n Management Accounting, (24) Man routs M.. Prentos Mall Muratgharan R. (1967) Strategic Corto fo Fastening Markets Updating the Strategy ana MonterngPerarmance, {Long Range Planning, Va 30. No 1 [61 Smons Ry Davia A. Kaplan R. (2608) Peaemance NeasorerienttConol Syste fo molemening Sate, Prentiss a Im] Van Veen-Diks P, Wi (2002) Strategie Cont Meshing ‘ical Suezess Factors wi tne Golanced Scorecard, Lng Range Panning, Vol 75. No- ‘Stratesiiski menadzment 12204