»TPA2KM CE 4YOBEK” »ON CHERCHE UN HOMME” INTERNACIONALNA REVIJA s NOVU UMETNOST * HCTOK>3ANA UREDNIK LJUBOMIR MICI€é * IVAN GOLL DECEMBAR 1921, GODINA PRVA Ss. HS. ZAGREB JUGOSLAVIJA E N 1 T * ? ORIENT> OCCIDENT 3 DINARA — 9 MARK — 3 FRANCVs uncayca ,PAT U CBET" Baaxwwnp Majaxoscux — Mocena To ¢e poronuno y jecen Hoywen rnosye ropekn Cynue Tonyaenn ennnapmajcrop Benno je sewny W npaunny aWERHK wapansnnnn Gojama ‘Anw onkyna nagoule Ha coer KPHKOBM Mlovenn cy xonarn Ha npeTHMa Buno je Bek HenoahocHso caerno, ‘Anu Kan ce Mywmapye He OH xpmaMnye Sayano yaytpa H nan wm ce He Ow mune pacnopane: Sapamena semna Upina 6x on tnx Cem Mapusw Con Bean Cem Bepnann Uprasajy! Sawro cre nocranu rao Menywhn? Mpenacko ypnuvere! Tipe mopanu cre Ha ro MMcnura! Cap ce sek npegano THcyhpy4nnm nexapnwa ‘apcenancne newapyje! peje éiypeno y pasjannene xparepe Pywensopia ry6nue! Ha wore momun! Apexnm ayGow nomaepwre sawera Kanra Meby yone nom A was re, Pyonjo Sap je oxnaguna rposkuya aanjarexor paadojMnxa? Bpow w kmyva TH nomyaa y xpaM Wapyun xnewase Toncroje 43 HMxoaKx jenanbena. Byun wx 2a Mpwage Hore: © 6panom 0 Kamere! ‘@panuyena! Ceoaunexa nvrannja 6yneapal Bonn coojy ownaznny rope no MoRepHNx nnecose! Myjew na moja aparani Xe), nano je neno Cwnosarn Te ya Mysnny mwrpanesa, Enrneenal Typenal Tha... a... a..! Ura ce noronno? Munn ce wna... He Gojre ce! Hecmncao! Senna! Fhenajre osamo! — Ura uma ona y c8ojoj Kom? Hadope crpena4Knx poeosa. THo-c—e—e Tpomt Flowniset B. Majaxoscux obs youn dyrypncrs ipycam Gyry- pan mje ntenrasait cn Tasujancnsn Tex fe mne apeysero. aa fanaa 30 paskamocr) walopasiran je mean aowor apenen 'y Conjercuo} Pyewia Kant y Mockon w rpoaw ce cma? .mpo= maka hy opme soje he peanrn a4 crownenecer wana’ Hajnonrje werono rex0 .Mysteri-Ball” spancns je rporecks oly cy mpunatun xouewsi 98 mposerepeny yaet#ocr aye Oa: Gwiasw x nporsacuu xao aa je orpahauene". Janey Pyewin ssreahy Majaxoacnon x meroso} Zpasn ,Mysterio-Bull™ Texan weaasiit ican xoj je € mam ronopee. y Mock fonscyje ra oraxo: wtovek aicox € sommarane m rpyEO Henne ‘raed0m, Topibderam nouserAa n GlITpHM FAaCOM", REVOLUCIJA U GRADU BELOME Bitz TRAZI SE €COVEK Uubemie Mice — zasred [Novela nad novelama posvetene 5 ‘ano kepladl naieg nevremena. Recite svima svi Ge liudi dospeti na poslednju predstavu, Serene krpe osimbolisaée glupu gomilu jedne pijane i vazalske zemlje, Rakija i politika belih gaa pobedice sve komitske Subare i kozaeke cilindre vojskom crvenih kapica, Stan. gomilo! Arhiteltura Grada Beloga impozantna je kao kuti svedshih sibica U lato svojim crvenim nosovima sko neverujes da je tako. Stolna crkva Sy. Krepana tiv je Siljati spomenik nad- obotavane rimolatinske gotike i Danteovih puzavaca, Pudi marvo — puti Pozoriste Starodno u nemackom profilu guta prasina ‘Sekspirskih kostima a njegovi glumei nisu éak ni akro- bate Zini—- o€i da ti iskote! sJugolatinska Akademijac >Latica Hrvatskac i >Neuéilisna Bibliotekac ive u divijem braku zabra: njene Ijubavi TV. i XVIII. stoleéa ne srameéi se sto ie njihova barbarska zemlja rodila Kraljeviéa Marka tek u XX. stoleéu 1914, godine. Poverenistvo za Tro- svelu ne zna da u gradu postoji crkva sv, Laza i kuéa na Kvadratnom trgu u polukubisti¢kom stilu. Sei Ne~ ‘umetnitkog Odelenja pokrajinske viade éita samo pu- topise. Tresu mu se kolena na izlozbama jer napokon otkrio je tajau da nema nikakve razlike izmedu tumetnosti i Narodnog Kasina, pesme i nogometne lopte. Lezite vi fantaste zenitisti ako ne postuiete sve to, jer Kosovo i P-Ruska Revolucija samo su hrptenjage po kojima prelaze velike éizme i prazno- lave figure sliéne ljudima i majmunima. “Svige Internacionala« na papiru pesnika Mimo- stava Krpeze 000000 — — — Ne rusi konjska eskadro nova razapeta platna kine- tmatogeafa. Ona su nova ... jedina bela... jedina dista Cuvajte bela dista platna za iluzije! Amerika je otkrivena jos godine 1493. Do vraga. STOTINU VAM BOGOVA! Zadto svi viljudi ove zemlje ne pitate a sto je to Ko- lumbovo jaje!? Vetala puske a ni demagotki Marxovi kuniéi ne Ge izmenité obrazine zardalih svetova TRAZI SE COVEK Ljudit Ling ! Ljudi! Liudit Sto tramvaji Sige srebrnim usvetlanim zmijama ne boli vas glaval? Ali psi su ipak naili svoje tragiéne smrti pod kole- sima samoletedih ulignih vagona. Da nije i tome kriv ministar policije? -Rotacije jo8 uvek Stampaju zenitisticke pesme za sve {jude i van nage zemlje, a vi svi nas ipak u nao} zem- Iji beskrajno mrzite. Da nije mofda vasa glupost tome kriva? I slagari mrmljaju jer éitali su u novinama da sam poludeo. A znam ja da oni uvek mrmljaju kao i novi nari ne radi mene nego radi sebe. I pesnici me »du- oko prezira kao pisea i éoveka« jer sam im pokazao jer nisu bolji od knjizarskih pomoénika. I trgow. kkajiga isplazili su jezike da politu prijave vagone kkretenske i novinarske pljuvatke. Fuj! Svi su me na- zvali glupanom jer je to nagon ditavoga grada koji je impozantan kao barska pliuvaénica. Na sve pliujem. Pliujem. Pliujem A sve je skrivila Evropa! Evropa je upropastila nasu mladost. MLADOST BALKANA Kurva Evropal ‘Tako recite volovima. Svuda. Svima. Ona uvek bira samo mladost da je uZiva... ispije i zarazi sifilisom iz osvete zato Sto je stara Evropa je stara Zena Balkan je mlado mutko, Ne! Mi ne éemo vite da smo hermofroditi — Evropa. Ubistva su uvek i u sva vremena 2loti Ne cemo ubijati ni Ruse ni Srbe. Gomila plieska... urlige... divlja. Ona uvek divija. sTako je.< »Ho¢emo.« »Ne Gemo.« »Hura.« »Hura.. Kratki spoj elektriche struje. Motorima u centrali do- sadilo je da se vrte samo na jednu stranu. Mrak... mrak... Poviei: *Dolje kolodvorske table pisane 6i Zivio hrvatski bog Mars — crvena komuna i Novo- Evropski petrolej.« »Dolje nekulturna i barbarska Srbija. oPivio rat« Ratni bataljuni. Himne. Molitve. Plaé. Bubnievi Trube. Muzika. Kode se zagorski vratovi. Trzaju »Ko-rakle Zastave crnotute. Barjaci crvenobelopl: Poklici: Pozdrav na deeeesno!= Tap-tap-tap-tap. »Dolje Rus Tap-tap-tap-tap »Na leeeeevo!« Valovi. Bura. Urnebes. Pobeda kulture nad barbarima. U to ime viada, ban i generali daju vegeru. Posle — Gala ples. U podrumu otvoreni kreveti za neotvorene ene: Goli ples. Sifilis postaje nacionalna bolest sviju Srba u Austrougarskoj Monarhiji, Vera: , SAMOUSEPUCANJE Bréadin i bolnice utogista »zdravobolesnih« vele- izdajnilea. Rat za spas kulture, Rat! Daleko gmiéu vozovi puni ubica, bududih buntovnika i sneznanihe vojnika. Siberi sede na kulama novea. Ubice na topovima. Nema nikad u ratovima Hjudi. Zene su napokon uspele da postanu oficirske kurve. sfivila Austrougarska Monarhija« Kraljevi: Franjo Josip I., Karlo IV.Generali: Konrad Hotzendorf, Fridrik Eugen, Bohm- Ermolli, Borojevié, Dankl, Kavess Pesnici »Ungarocroatie: Adié, Egovié, Grizovie: Na istoku ved se bara slegla S juga sila sramno je podlegla< BOJNE PJESME 1916 Bolnicama provlage se nakaze. Pred aprovizacijama padaju Zene-majke na kolena. Hleba! Seseral Sa erkventh tornjeva skidaju zvona — levaju topove- Promukla grla — kos¢ata limunzuta lica — ciganske violine — u podzemljima skripe prebijene i bolesne kosti SUTRA. SUTRA, SUTRA Smet 2a jedan srpski napew. 2a bele hlage deset dana i noti mragnog zatvora u Zemaliskom Rodi Donesvesno brojanje retetke nad vratima: 13,000 jedan... dva... i... Merzeri, Zastave. Iuminacije, Pesma ulice: »Mars maré Beograd je nab Ratoni izveitaji_masno stampani, Posebna izdanja SLOM SRBIJEs. Slava. Bugarska nod kroz leda w ALBANIJA ALBANIJA ‘Skadar: srpski kosturi na potast suncu i Jadranskom Mora. 15.000 gladnih vojnika umire od beloga hleba. KRF KRF KRF Karpati! Rusijo spasa! Spasa! SOLUN SOLUN Afrika, Amerika. Azija. Australija EVROPA Velika pomorska bitka kod Skageraka, Zeppelini bombarduju Paris. Smrt lorda Kitchenera, Otrovni plinovi na Marni. Vilim II. s kratkom rukom na ra tistu, Verdun kota 481. Deseta ofenziva na Soti. Smrt Franje Josipa I. Hrvatske kréme zavite u crno, Mesto crvenih plamenova sa belih polja hrvatskog grba Ii zale su ere zastave i kolajne 2a hrabrost. Jedan pesnik late laze lage late Novi pesnik s puskom u ruci, Siva austrijska mon. dura. Crveni krst. Bubnjarska vatra. POKUSAJ UMORSTVA PORUGNIKA HORVATA, Bu — bu — bu — bu — bu — bu — bu — bu »Pucaj!: »Ne pucam!< Zar ubiti Coveka kad peva? Poruénikova noga w tebuh: »Serbische Schwein!« Vetite gale »Noéas streljatile Bu — bu — bu — bu — bu — bu Revolver u prsa. Mamuza pod vr PESNIK JE POLUDEO Beti kroz blatne rovove. Uzbuna. Bunca o komadima sunca j cigarama koje ée uniftii Austr, Prakaju ranate. Freu srapnele. Vatromet raketa NESVEST Bu — bu — bu — bu — bu — bu — bu — bu — bu Tak — tak — tak — tak — take — tak Fijuou... Fijuou..; Fijouu Gotiri crvenokrsna vojnika vezu noge i ruke. Nosiljke. Kola za spasavanje. Jos jedan vojnik bez raku i nogs. Umotan u belo. Jauk u belom belom belom.. GALICIJA Sutra: Hilisplatz — Kamionka Strumilova, Posle: Feldspital — Lwéw 26, VIII, 1916, Provala Rumunja, Ubistvo grofa Tisze parlamentu, sLUDILO« Rat, Rat, Rat. Rat, Rat. RUSIIA, 1917, REVOLUCIIA Crvena vojska, Oktobar. »Dvanaestoricas, Spartakus. Diktatura proletarijata.« Lenjin. Trockt, Lunaéarski PREGAZITI EVROPU Na vth Port-Artura vrti se japanski vrtaljak. — bu — bu — Welingion Koo mladi strogi predsednik »Drustva Naroda« ne vole operu »Madame Butterfly.< On do- bro ana, da opera nije umetnost i da talijnska mus zika nije japanska kao ni Jugoslavija 3to nikako Francuska, ‘Welington Koo cita svaki dan spis tajne diplomacije »Revolucija u Gradu Bijelomes sto ga je d »Dru- stvo Naroda« od jednog clana potlagenog naroda a zapadnom Balkan. Stvorila ga je jedna inferiorna generacija ratne kopiladi koja jo’ nema smisla za VREME i zenitisticko pesnistvo, eka muzika rata i prosla ic leo zadavii porunika 31, lovackog butaljuna, u éasu kad mu je trebalo »Ludil da spase dusu i ne ubije coveka. On vam zato objav- ljuje savremenu senzaciju spomenuti spis tajne diplo- macije w syojoj neposrednoj i prirodnoj formi i to bad «éasu kad sel svi rads 2idovt oblephjent arenim Piakatima | cuasuste svi za mmvatsmr auox 7% Stepan Radic HIVILA HRVATSKA Dalle: »tivio Welington Koo mladi predsjednik »Drustoa Narodalc Mi VAM se duboko klanjamo jer VI éete ras jedini osloboditi. Mi po nasem gacastom kurira stavljamo VAM do znanja sve nake boli i molimo VASU svemoénu zaititu Na odluéni zahtjeo svik poslanika nate svete Repu- koja je u naioj monarhift proglasena dana 8. de- cembra 1920, grobnica »Sv. Triju Domo- brana morabitidignutanavrhBudime. Ako to centralna vlada ne dozvoli zubari su se zapre- {ili revolucijom éekanja i dolaskom Karla IV. na prestolje. Svi pacijenti su se zakleli svojom zubobo- Ijom da ée svuda propagirati i vikati: Revolucija’ Revolucija! Ako nos hoji od njth iznevjeri neée ma se ‘titreavati hokain i blejace kao tole Beceevolucija pak da doéek srpskog regenta Aleksandra (jer mi ga ne priznajemo!) bude ito sueéaniji i da se pokaie sto- ljetna i hlasiéna zapadna kultura, prikazivace sew Narodnom Kazaliétu narodna tragedija »Otelo« iz ra- ova za oslobodenje na Kipru, od domaéeg zagaran- tovanot autora i njesnika generala i kraljeva ugarsko- hroatskih. Tratedija biée vodena proorazrednom re- Hjom u najmodernijem pucko-ekspresionistickom stilu de je glavni naé narodni junak »Otelo~ neobiéno sna- ino oertan kako sturt bezi za kitlom : Kinematograti biée svi zatvoreni a na8 ratni ministar 1 isto ureme kad dode sroski regent objaviée demo- bilizaciju w 1918 rijeti. Mi veé unapred predvidamo narodno oduseuljenje i u svim podrumima pretvoriée se narodni crveni nosevi u pipe a popovski trbusi w Burad od 200 1, Mi vee unapred znamo: 1) da 6e na 5. dan decembra 0. ¢. Revolucija biti odeodena radi tehnitkih i nepredvidivik zapreko, koje su iskocile w Formi mornarsko-sokolskih kapa, sajkaéa i masinskih putiaka i kige na Glavnome Trqu. 2) da ée nas ministar rata izdati ovakovi poziv na narodna vojsku: U ime »Zubarskow Vijeéac naredujem dobro- volinu mobilizaciju sviju mojik na roda.Tkoseneprijaniurokuod 2 sate biti ée po zahonu objesen ili strije- tian Veé danas su provalili nasi vojnici puni bijesa w na- ‘kaznu kubistighu izlotbu Srba slikara pod neustraéi- ‘vim nadvojvedstvom frékasto-rabusastog urednika ono- zicionalnih novina koji je w svom dnevniku odluéno objavio rat do istrifeblienja svija slova E iz njecove tamparije da se nikako ne bi mo¢lo pisati ekavstinom jer to opet sjeéa na nekullurnu srpsku hegemoniju w Gradu Bijelome i uopée na Balkanu. Na nesreéu pre- swifetli sospodine predsjednice, svi srpski kubusi valjci i cilinderi osietili su svoju novoumjetni¢ka du- nost bratstva i borbe u znaku SSSS, te svojik materi- jolistickih prava staticke stabilnosti, sili su iz zatvo- rene forme dvodimenzionalnih poursina, opkolili pito- me i mirne naie revolucionare u »Sablasni Trokut< zapadnoevropskog akademizma i sinteze. Oni su od- mah pozvali w pomoé snenadmasivw veliéinue blago- pokojnog latinshog genija Dentea, da th otkupi i pre- poruéi papi te da ih izbavi iz sivih sfera »Sablasnog Trokutas. Taj »Soblasni Tro ku te pretstavlja ovdje naradno jedinsivo i natu driavu hoju mi ne prizna- jemo. Kako znate velemoint gospodine, Latini su se vbradovali ovoj jugohroatskoj poklonosti i hrabro- sti jednog genialnog narada, i odmak su u Rimu, na Trgu Sv. Petra sazvali narodni meeting. Blo je od- lugeno samoodredenjem pusaka i topova: 1) da se u ine Bijeloge Groda na repadnom Balkatafojt fe te- ‘ko dostojno pokazao i zasvjedotio da je pravi élan cvropskoga druitva, pozdravi papa Benedikt XV. sa sHvaljen Isus- i izmoli sto ocenasa. 2) da se osim toga w papinoj otsutnosti njegovioj prooj metresi iz Ijube noni palci i medunozne trepavice i to najvite 1 ime najduljih romenopisaca i pjesnika naiega gro- do. Nadalje: da se hitno odaialje lalijanska bratska vojska preko Draéa i Skadra kroz Albaniju na nepr: jatelisku granicu, koja ima odmah upasti w istoéni dio Balkana gde jedu peéenu decu na rainja koju zovu séevapéiti« pa da se tako jednoduino manifestira po- bjeda i slava u onoj neprijateljskoj zomlji koja ne ée da se pokloni pred velikom kulturom Bijeloga Grad Poito-poto mora da se zaprijeéi proslava 100. godis- njice rodenja velikoga istocnoslavenskog genija Do- stojevshoge. Isto tako trebalo je pomoéu dobro plaéenih i pothup. Ijenih novinara zaprijeciti ideju i direnje zoraznog pokreta zenitizma, posto je on najopesnif in- vazija balkanstoa na zapadnu rimolatinsku kultura i ‘ivilizacija, Zalo je noia velikonarodna dutnost da titimo suet mater katolicka erkow svim sredstoima od te bezboine zoraze jer je u direkeiji Ekontne tanke, w driaonom odvjetnisten i knjizari neslaven- shih apostola hoji su prema tome modli i morali biti samo Hreati i pripadnici katoliéke erkve, jer je do- hhazano, da je Zenitizam za ludnieu a mi za tlu- paonicu te je kao takav otito protuhrvatshi pokret. I ‘ako je Lombroso dokazivao da ludost grani¢i sa #¢- nijalnoséu to je po dokezivanju.knjitarskik proda- vaga najjasniji primjer Ljubomir Micié, koji bab zalo sto je Srbin obara Lombrosovu teoriju jer dr¥i da smo uistinu gluplji od njesa. Mi to nikako ne mo- emo dozwoliti, jer ipak nati barovi Music Hall, City Bar, Mascotte, Idiot, pokazuju éitavoj Evropi da smo mi velegrad, jedini veletrad na Balkanu. Bijeli grad ipak mora biti slobodan. Otok Madeira biti ce za nai narod novi Lurd, gdje Ge se moliti zo slobodu, Madeira biti ée grobnica svija poslani rodnoga bloka. Pretplate primaju se vee po razre- dima, Izvolite nadsvijetli sospodine izabrati: 1, — plaéena uljevima seljaka i radnika — mili- junaitIL, — iedana za siromahe gradova — bogatasi (mi) IL, — zapremljena — dréava Gola zemlja slobodna je joi samo za robove i borce Ho su pali na polju slave do 1918 w nezaboravljenoj Austrougarskoj monarhij. Albanska spomenica dijeli se samo naiim neprija teljima Tedajice medju nama nemaju mjesta. Njth éemo po: digi na vjesala i austromadarske bajunete, Tako je bilo kod nas 1914—1918, Zaito smo sami sebe izdali i zarobili to jos niko nezna. Povijest ée veé reéi svoju. Spremili smo za Revoluciju po zapadnoevropskom uzoru slijedeée : Viedala — za jezike Bojunete — za trbuhe Noteve — za grAlane, Marx nije lagao kad je napisoo da Jugoslaveni nisu sposobni za Revoluciju. On je jedini govorio istinu (pozdravite ga!) Ali mi nismo Jugoslaveni i zato ivio Marx! Zoona ée zvoniti na uzbunu, Madeira!... Madeira! Da VAM prikaiemo kako smo ujedno i najbogatiji, imajte strpljenja i procitajte jox i ovo: Jedan nak lan koji je Zidov kupio je jos za Yivota mramornu trobnicu na Madeiri na najboljem mjestu i platio vee éitava paradu pogreba. Duboko je Zalostan ito nece moéi uw cilindra biti prisutan svojoj divnoj sveca nosti. O hrasni mu rubini svifetle se u svilenoj kra- vati. Pa hed je sad nedavno »Druiteo H. Knjiz nika« (mi imamo i knjiZeunika !) priredilo novo pre- davanje 0 jo8 nenadmativijem geniju zapadne civili- xacije. sO LIUBAVNIM PODUZECIMA LAN- DRUA« bez hoga se, reée predavaé, ne moze zami- sliti duh nate drage domovine i nasega grada. Pred- lozio je da se otvori i jedna narodna akademifa koja €e se zuati Landra w hojoj ¢e podutavati 0 umj nosti perverzni seksualci i »nasi najbol}i pedagozi éija imena zouée i osiguravaju uspjeh« Bez ove institucif mise nikako ne modemo i ne smijemo nazvati sestrom kultarnih zemalja. Tada je potpisan i novi revolucio- narni proglas sa brojkom 63 koja je po naiem racunu po novoj teoriji 0 relativnosti wvijek jaca od brojke 350 Ovo je bilo veliko otkrivenje, Predavaéa su nosili na vricima hose. Onaj isti 2idov odlucio je da ne umre edmah i da jos dozivi svoj san 0 obecanoj zemiji On je oduievlien narodnom misli poslao svima novi- nama slijedeci oglas TRAZI SE COVER 1. j. odligan i inteligentan gospodin iz od- ligne kate koji ée u ovo revolucionarno doba Jeti pod mojim imenom. Cijena sporedna — placam u gotovom. Upitati svake noéi od 12—1. Telefon 19-21 Agram — Serbien 777 Taj som dogadaj koji je 20 povijest nateg naroda i njegove borbe za driavopraunost od velike vatnosti mi VAM ga opisujemo doslovno: Proe noti sav trad bio je na nogame. 100.000 Zena ljudi i djece prelilo je uskogrudne ulice. Gomila je opkolila tele- fonsku central. Provala Ruéenje vrata. Prsak stakla. Treanje Zarulja. Vrisak pogazenih i ranjenih, Mrtoaci pogaieni. Bezbroj ubistoa Divlja borba na Hot i smrt, Topovi, mitraljeze, puske, sirene. Vojska Vatrogasci. Sokoli. Sve polticke stranke i svi popovi. Okoliéna sela i gradiei. Citava lijepa naka domovina, Na sou sreéw ona proa opasnost je proila i driava je ‘tpak dobra io nije unistila nai Bijeli Grad. Sve je to bilo w proom éasu iza ponoti (Oh, ito je kadar uéiniti jedan jedini oglas). 7777 U zoru bila je sva centrala demolirana. Pod ruiwvi nama naili su sve telefonistice mrtve a direktor cen- trale bas te no€i preuzeo je prvi put u Zivotu telefon- shu sluzbu, Odvezli su ga kao najbogatijeg mrtvaca w mrtvaénicu na Zeleni brijeg. Poirtoovan éinovnik! On je siromak bio proi koji se je « prvoj minuti ja- vio na kobni oglas pod brojem 7177 Jadne telefonistice, isto tako su mrive samo io nis bogate pa ih niko ne vozi sa ulica. JoS uvek jedna rit droenu slusalicu w raci: $0-hiljada gradjana je ubijeno. sto po ulicama ito kod ruéenja centrale, Po: grebna sveéanost Zidova nije mogla biti obavljena na Madeiri kako je bilo predvidjeno, jer je nastao hratki s00j sa svim elektriénim voditima i lokomo- Hioama, Zeljezni¢arski strajk. Ali najveéa zapreka bila je ipak sreina zamisao predsjednika »Zubarskog Vijeéac koji je odluéno zahtjevao od preostalog na- roda, da Zidova proglase narodnim muéenikom jer Je umro u driqi H.R. S. S. 1 zato mi ponovo navjestavamo Revoluciju zbog ovog Enjusnog zlogina jednog nepoznatog srpskog Zandara ‘koga je sigurno i izazovno poslao ministar policije iz centralne vlade balkanske. I zato ito je na tom oglasu 7777 zhog koga smo i mi ovamo doili pisalo: »Agram—Serbienc. Ovo je najjasniji dokaz da ‘smo vanjskom politikom prevareni i da mozemo 2a- poketi nate vjekovetno zavjetno djelo Mirne Revolu- tije. Ako ne postignemo svojih narodnih prava mi emo dati napraviti novi peéat i usprhos sviju starih peéata jednoduino manifestirati naiu zajednigkut voli Narode! Mirno se razidjt, ispava} se dobro jer ovo sto se noéas dogodilo pokazaée svima silnicima da smo i mi jaka sila s kojom se mora ragunati — tako je zavrsio naé diéni predsjednit 2rlve nesretnog oglasa 7777 bile su pokopane uz ve- like svetanosti rimskoga hlera i latinske gospode @ ‘na sanducima pisalo je krolja Zrivama nasilja — potlaéeni narods ivio presvijetli Welington Koo nai Osloboditelj. Tenu papirnate revolucije oglasa i pecata. Vojske ervene i bele ukogeno éuvaju red. Vlike ratne lade spusta 1 more Amerika Stomak je opasno ulje revolucija. Klimave su granice sviju novih dréava. U Washingtonu opet laze Velika Antanta. Kustja stenje pod teretom utopija. GLAD GLAD GLAD Bajunete na suncu svetlucaju: = Slabi moraju o ledinu. — Jaki samo gaze, gaze, gaze. OKRENITE ZAPADU LEDA sinovi Balkana. Gazimo, gazimo, gazimo. RAZI SE COVEK onan Bujemuh — Beorpax MESSE IN BERLIN Claire Goll — Paris Rot kreischen die Orgeln auf dem Barbarenplatz {Eine Gruppe Akazien riickt unruhig hin und her) Riudige Hunde bepissen die Buden. Auf vier Beinen ein Schutzmann wacht. Ua! Uat Ua! Brillen die Bestien In den rohen Menagerien, Hunger ! Hunger! Hunger ! ‘Um die Glicksspiele schleicht die Hyane, Durch hundert Taschen wandert die Hand. Ihr Schicksal, meine Damen, fur 50 Pfenni Nur herein, herein in die Zukunft !« Messer, Fiuste. »Haltet den Dieb !« Der vierbeinige Schutzmann schiesst. Sieh durch den Rauch und Aasgeruch Der Karusselle vergoldeten Schwindel. Du die Walfeln... das siecht nach Kindheit... So lass mich doch, das Schicksal ist gratis !« Es stampfen die Lokomobile immer dasselbe: Mo — a — bit, Mo — a— bit, Mo — a — bit! +O das Panorama, komm Und die Schlacht bei Waterloo, Der Taifun in Japan Der Aufstand in Mexiko Und die ganze Welt, die ganze Welt, Phonographen erbrechen Wiener Walzer. Beim Schiesstand: die getétetn Mérderpuppen Stehn wieder auf aus den Sigespinen. Wer ins Schwarze trifft Gewinnt einen Bierkrug aus Totenképten. Ein Armer kauft sich das »mechanische Lachens. Wenn die Menschen lachen, Erschrecken die Bestien im Zirkus: Ua! Ua! Uat Dem Panoptikum: National Entsteigen die wichsernen Kinder. Eine lange Prozession um Brot. Knarrend dreht sich das Weltrad Um die verrostete Achse Und die Schiffsschaukeln Von Himmel zu Himmel | Und das Volk, das arme Tier Immer hin und her, bin und her Und die Papiermasken aber den starren Gesichtern Fletschen lachend die Zihne. Es schwitst der Weltboxer Yeff Seine Finger sind ciserne Schlagringe Frauen beten die Farben seines Tricots an Und der Mann — ohne — Kopf Frau mit den Unterleibern: Kassa | Kassa ! Kassa | Ua! die Kinder heulen Schwarz und erdig rollen die Trinen Uber die griinen Hungergesichter. Der fette Herr im Zylinder Manager der Freude ist aberall. Sein Diamant hypnotisiert die Menge. Tak, es krachen die Holzmarionetten Im Puppenteater stirbt der Hanswurst Tak, den farbigsten Heldentod. Wer lacht da so kinstlich, Votkautomat ? Ua, der rote Schakal asst sich Geduldig besteigen, das Schaukeltier. Ua, die dressierte Hungerhyine lauert geduckt, Verlérene Kinder plarren diinnupriprem! V, POLJANSKI Blut kreischen die Orgeln auf dem Barbarenplatz. (Eine Gruppe Akazien riickt unruhig hin und her) Die riudigen Katzen irren endlos. EBPOIICKA UJJEJA Pyxond Tannen — Jy6p% Enponcxa waeja na xojo) pazux nebo roverna Para w 9a Kojy 2xem mperoGarH oxcracmy xohe x8 worpabyje ayae a me AA pacrsapa uapoanoenHt y "o- RewAMCTRO. Y MOXEpHON cRaTaIby aapaskeHo: Oita. RaqNanMoNaTHA a He worTepHANHoM. Jo Aamac saMemyle ce exponejerno m mmrepnamto- MAA Gant TaKO OX NpHCTAMIa KAO H OX MpOTHRUT, Tako oerajy H oN AYXOMME y-antyit KojH Gi XTEE Memro prpasNTIE y eeG HE npeEKO C96. mutrepmarte- Nara aHaYH AOCTOMHO: ONO ITO ce HATA Mehy Ha PoWMa, a MTO ce MATUSK Meby HaporHMA? Hajcneon- Immaje Yoxeje y Koamno mje crnopstto jaxux jeorpa IW nije cawocrawo wspaccio — Hana:ne che reTOMHTHO MuteaoKe AeAONMNO NaTepujactHe GeskapaxtepHocTE. empouejer» ManpoTHE oNmpE nuTUe HONAA NOjexIHOr Hapoxa nero MeHOX noMTO chaja Napor ¢ HapoI0N — Me Gesaporue HcoaorHje H — anHTepece — mero powmhapa « ywHowana HAY cd CHAFOM, CHpOHE THO He Moe GHTH wHTepHANNONEANO veh MOpa. CHE awamyronaano, Crpactsen waxwonatiaM 1 crpaernenn ynrepma- RMOWALTWGAM jexAN NpeMa APyTOME Hota H eMA PAR. NOMTO CRAKM 07 MUX RapOITO upeTepyle Jean Ho upoTa OK ApyrH TyCH. HaNWonaTHAAN wa paKO y KOTAKO Touryje H-“yna MawCrMTY HapoaHoct RAO Je MIEHODHY BpeeHOCT. O HeMA pao ¥ KOKO He pH: ‘anaje ApYre apoxWocTH noTHeHY}e YoReWANERA TH Gaiba, TAKO salIMIA y OMACHOCT YRONeMOCTHE HK Y Mare: pujaawoay axcrpariaja a cate. HirTepHaIKONAta HMA lMpapo ¥ KoawKo nomryje Mw vpHa Kao peaiteHoaRyY npe- AMlocT OHO mITO HeIHO criaja YoReKA ¢ YoneKOW. o1Ia MeNa Mpano Y KOTHKO CARO :ke.1m mperBopnTa pea.tta cama ¥ WACATHA Ma WaKAp ce "NAAR nenlOAHOCHRA & Ja W Me CAYTe TeAMMITA X Yo-10He TloReCHe peacHOCTH. Ta mume weMajy HH crHapatauKe KonNeNIDe, TARO AanayA Y onucwocT HCXAaIAmMARA NY HeKM Marte Pajaursax ancrparranja © ene. Hourro cy wannowa.maam x mrepnanmonata wan Xwapene ozone He wory y NehyeoGwoj Goptin robn AO KoMAYHe OTYRE MUTE ce NOTY cjeANHRTH. gaT0 enponejcrso Mo‘e oOyxnariTH OHO npr I TLA03N0 XW jexwor m Apyror. Mome mazmanqarH MonANeRO A TA: AORHA ITH NAIDRABO. Mo:Re Aa cHojm NOOR WapOr: ocr H TonewaNersa ¥ jeAWO :kHRO eI0 ¥ OpraHTeKR RNBOT TARO Ta KP¥se RMBOTHA THCaIBA Haweby ofa noza. Exporia je nommraria peaanoct uaeja KyaType. Tloswraea peanioct je ona; nonparak yapora mt aanan nocxesmnA enponckora para xoike Gir caMo -oHLAa onpe3ait ako co eaponene aparane cxOsse ¥ éaea Ap- -kana enpome, TAKAR je caned MpAKTINIIO woryh AKO vee anata caetoKor rpokimuraGaitkonton 1 sasyTHor ayayaa noaarano y jexam sonst Peano t0- cenoxapesitcxerex Kop he crnopart 12 enponn tony sanje W aijpune jexKo aarsopeno rocmoxapexo te10 xe he ee cao ontexppiaanait koje he ar erat Ae weby coCox ype mposyKauly a mproxiniy. cao Tako © ome expae woave Gum eames GoraTeroO 1 oh expone noje cro)n a nan y eam ¢ enaecKIL 20- sammnomns a0 ora je weaoryha ¥ ommTe KRATYPA @ RAMO aM samt Cun. NoMY aNepRAKHAM TH KOMYiOTaNA AHA n0- ona AHAPAITYROE CHETCKOF TOCTOAAPETEA KO ce Ye- © GM HA CRAKHE MATHML AAFP CANO stopeK va jn ce npesnovmiva cewpa ena 6y- Ayhwoer. coumjacmo muraske 0 YnmuTey wn ose Gi pemesto neh Wopa noeraaR GecttpeaMer Xo, H NoWwaHO ToctOTApCTRO He Moste Ce aeRO NowaHO Mero OF NODS THMEBITIE Ha emporio} noast- Tinie AC eDponcrOW eTRApHON ToeHOAAPETRY. poss aja JC xpronmnia woty yaumnarn yuyrap onora excresa eTIKY CxOGOXY AM ne can wa eHeTeN—oCraRE Anapxivine. jemio GeaynerHo mieajvhe chetoxo rpam- me YaMITAR ne CaM ctaKO apoZutO roctOAApeTRO eh It cBaky mapoanocr x -wosemocr. Guhe teabe- akm00 erosmNHO Npaatbe y- purine pea.rno aweneito roenoaaperno woxehy apijarenontnx ap 2Ana W rfga Aa ce YUEAR OX HMA KojH yer KO- ua caNo HORAN, niorpeGe npeswoTe cranihe 8 yr onrmiaj 1 wox.A mpeco jeute npere éypoe pean ape nosonKo ernant npmonare npeuote. exmapat ao a raya, ma Tox he UyTy Gir woryhe cnzazamt yay aajvona. crrapno je csaxa Apaoa m axo ona 03 Mpewena x0 Rpewenna wa.to zaje TaRo.Gorara Tpaj- sun, GorareTBoM sexe HapoxvION carom x mpoRyK: Tava AM Ne Git mE je KoX jeamor nenocpetmajer encRijer nponemanaie onRX BpecuioerHwopaan -ramerm on enojax xyrosa neh Gn paae sane. me- hycotnio.yorae rajeviwiimm cooje rpaseGnme, orysa eo Raauina Harper ae! Aa Haji: wneud dena ‘oaKOWOr UmTOTOA. He 2 ce YRECTI a ajuanie 0x aac 21a CYT RHC HocTeneHO Me AR ce NaDECTH jep jou cro}e: XpoTIMWO cei meTepecn ML HeaOnRe. ATH erpauINe roeesime nioneems ocnermmit he eDaryrpeMmRy Wha Y exaboer npwenanhe nocrenewo 0 enomaje m Tue YHanpebmarm pacreie. oma napox 1 ona apaeana tvahe npesoer una he enepraja me ymthensoer Gort najpamnje m najncrpajmaje ma aay 1 xoja be sjectno onyrarm najonmhy mej. Kyatypna weje expone axa rao npeawer uosmmmany Puranas rom ona Tpaam wepera mt jacma. ctu a chAWtAEAMe MepRAITIEINe npoeTore m_xyTe poKOBE operator noxisama. xohe =m naerarmenponera RYATYPa WTA He he SapmeH ox MaabHx neTonHX Ha- V7e MpMeHaeKO Ha MOsUTQAILE Ge” i | SM NI SKOK ELETROFILMPROJEKCIJE poms, ne 9470 m EBeHK Heh BaTO MTD He caNjy OcraBIITH CPO} ce caMit He WOFYe. JAK.Te He eaney Curie eT C8OF HYTA MII BHXOB MYT Me owe GHrTH npmTMep, Hero Je TaRO KparKoBILAO penorymIONNCATI HX — OCs. Zinta je cao xao¢ — ao i onovaumari HUExORY Kaenty — nlocrema je nzacrura nponiacr, no 38 oG0}6 cy ce exanenm mpenitiue erapaant xmiijyhit cawo (euITO HC TO CTH ‘y.TIT 3a: oGO}e MajenANTT, NO- pant Gu GuTK smOrO KpHTINTENjH y oTKaamamy. nero ¥ mpmsauby. ce mito je orapo croaeha i TH Moake ce caNo onGart Mero npeotpaamin (caMo TaKO Moa e@ eRrAATH) HF ene MORAPMO He Moake ce YoecTH neh Mopa eaaperm (cago TAKO Moe ce yrez0RNTH) MAcYNpOT opeIOWM HF daNAAMHN KyaTYpaMa eRpon oje cy Beh came BPO Aevopuentucane MarbKa cape: MMA cHaKa opsienTamja saKO 7A nlocTojw najexpaj- inmja onaenoer Aa ce waa Kojut ey y Gxrw Kyarypmajt ARCH eID KAO TE repMaNHNa Kata ey ce eacTasTIE ca yha enporicra KYTrypA me woae — Ako To s1yGinIC HoaManATAN, oweETHE ana woxepnia. je camo rpaxrcrTopria — mero caso fa arma Y Majetpoaest wajjavexe exes. oma he wxore evenemTe cpember veka mina y ce aa zeToBahe emmapajyhs manana Kao m somyTpa. HeKpHeTaaNdo8A. hho ee Mowi.to ma powaurmnMy TeNea KlactMHo. Ges cneowte nose 1 Gea OrORNpITIX nocKORA wehe HNKATA AoeneTH uae o, WoveTKa. Mopake za nlotEA Ayo wa ‘wasenon. Gpojy mezuMATYA jep he cago TH caapeTat ‘ro cavo ¥ cpehiow exytajy an cnojy aarahy. rpaacthe OX enojiiX ocummana m roMaraa pemKY MyApOCT 1 erpmusamoer jep he wohit cnarye la HeR THe C&MO 7 canrese eonerpenitx nporinocrs. Mow he Gna crBa PUA TEE 07 OH KojM eajemDyy one upoTiBHOCTH ea concrbeocTH cago KAO sMETe cute, MajKoWorpEA ‘iiniyjm cuntcao (payer a0 on}. KO} NYHA CHE peso Gi.20 10 0 HeROROM YRYCY HTK npOTHR wera) najpasurxatijn (paayicnen Ka ona} Koj oGKaRDA a aan Kopexia BOTA) Nopahe ce orpauurarTH at eBHtx Crpanaka Koje ey NewTO ¥ aad 7H CAMO Mt ajnawohmeje iauremaye 2a Noxke nahw mT WHE W Mepy. crpora vepna a6nDe puXA OPHUAE wart {Yenlexa oApiNaRse eHEX Ht HMeORUX ocehasea Githe ‘yer noche m Mopahe soneka upeoOpaairit m3 TARA ¥ TAH. CRAKIE ROjMt ce Oecha OGneaaHTI Mopahe GILT Oi Je Te cro yweeTO Aa Says YAOGRO To cweorTurTeN Y enarow ‘acy najernapmaje, 1 oxo KaKo Onby nan Iunje 01. onora ire. jep ene Mops 7A ee OGmaRAA 1 TO re ¥ nojay Rowe jo canto wato thax nopacto neh ¥ It ory "ajo cy eayre CHM: enARIT danAT enaHE nor caMe yUyrpaunRoeTH. PeAHTHja sNNOTA H BeMEHE Me yao aanerenorT neh KAO ARERAH ‘HH aaxTeBahe TON Ko OX ODeRA-WTO Om sAMAC H He eAyTH. OFA he pe- auraja Ourat xeaorpopua y dopa ceaKe peste Ea0 eno yavGnmmambe m oparctoherbe we he cm pair Hone Tpaenesene m weradmairke ¥ YOGKOM eaMoot- pasar nernso-THINE RepeTIN paTORAA. Cre mro je onre camo AoweRae Haanaveno xa YeMy aM NenpeRHAMO AeIOTHOPAN Mpenajest KAO cDo}y MA AAahy i pax HonOM HHoKOeIDY ¥ RosIMKO OHO NetOM amit yn cRojy saTeputeKy dewey eBponty. (ipeacn ex wensnror pyrommés) Y Gagnon Gpoje Sewers” mucag can o susheniy w rem: sa Pyzonds dla ‘crapy m_noctojehy miey we ran xt spine OPPAUAMONIAK rant Richard Behrens — Berlin Stickstoff Adolfalwine ‘Wasserstoff Alfredadele Stoff Agnesadalbert Generatorgas Arnoldalice Augusteaugust Braunkoblenbriketts Bernhardberta Koks Cesarelara Gasgeneratorenbalterie Christianchristine : Generatorgas Dictrichdorothea Wassergasgeneratoren Eduardedith Wassersas Ewaldellen Kohlenoxvd Emilemilie Kohlendioxyd Eugenelisabeth Kohlenoxyd in Kohlendioxyd Emmaella Eisenoxyd NU1dOUsVLNAIWOElseelse Chromoxyd Friedrichfriederike Sieben Pumpen Franzfrieda 200 at Gustaygertrud Fanfstufig Georggrete 500 Grad Heinrichhedwig Ammoniumkupfer Hermannhanna Soda Hanshelene Katalysieranlage Isaakisa 12m1mi2m Isidorilse Osmium und Uren Jakobjulie Acht Kiihler Josephjohanna Kaltes Wasser Karlkatarine Gasometer Leopoldlotte Dampfdestille Ludwigluise Manganoxyd Louislucie Wismatchlorid Maxmathilde Filtrierte Luft Moritzminna 16 Oxydationséfen Mariamartha . Nitrose Gase Konradmargarete Nitrat Oskarolga Nitrit Paulpaula Salmiak Richardrosa Salpetersiure Robertruth Aufgeschlimmter Gips Theodortherese Ammonsulfat Viktorulrike Ammonsalpeter Withelmwerner Ammonsulfatsalpeter Walterwanda Tm EKSPLOZIJA BALKANA Irret Euch 800 ha Nicht 7000 | Die Rechnung 5000 Personen Stimmt 500 Meister Schon 60 Ingenieure Immer FR Bebrene je pesmi ~Starma- w Berlina i jedan od tera. riiih chspresionista. Neka se napokon vidi ked nas kakova je jeden ekspresionsticha pes, ‘ibe riee ~ Beograd PESMA FILMA PATHE Dragan Aleksié — Zagreb ve Lutke Kerevane svella topocu (corkutanje Zeravidfi hoz tornjeve fabri z ti 1th se maze panos da je baci kurume poniéenja Duboko ponire — gospodine hotijasu 10 dinara — Trepet Ima snaine ovejane spirale oblepljaju se surovom masti tovjeka, Eto tml instinktiéapafu svek + mestal Bice da se sirovatio treet swemir u totan inpanza gle pa coma da aureolu? ‘ Pe Bucbu-bu-bu ¢ hoapke hohojaju svt Iupedi nestadote fro: rool sir | perine 10 Da nismo zenitist, sto znaéi: PRELOM: 1. super Lady Himersonove pa dajte neka se jednom puca na Saturn. Pazite kratere loptaju sa mesecem pouzdan je pirit i svesavréeni kamenobacaé Hej hej Europa na shrabici za milodare hej hej EEEVROPAA SAVREMENO NOVO | SLUCENO SLIKARSTVO Yubomir ticte — Zagreb Dali slikarstvo uopéte stvara novu kulturu ili je ono samo postulat kulture interesantno je pitanje. Ja nemam vremena doduse da ovde sdokazujems jedno ili drugo ali otvoreno mogu reti, da je slikarstvo za ‘me tek sekundarna pojava stvaranja i kulture. Nje- ova »stvaralaékax uloga gotovo je nikakova i ono je samo odraz. Takav, kao odraz jedne starije epohe, bio je kubizam zapadnoevropski dogadaj jo8 pre rata. Danas je on tamo oficielna umetnost. Ku: bizam nazalost u Jugoslavifi tek posle rata (kao da je to jedno te isto) treba u godini 1921. da bude dogadaj za sve osim nas. To nesumnjivo dolazi samo otuda (kao i sve drugo) Sto je naga zemlja sa svima Ijudima bez iznimke (pomanjkanje apsolutne indi- vidualnosti) u inferiornom polofaju prema Evropi (ropska ovisnost}, Ove konstatacije potrebne su pre svega. orni stay prema dosadanjoj stigenici Madame Ev- opi. 2. posvemasnje negiranje i odbacivanje njene vanjske matematsko fizicke civilizacije. 3. novo- vremenska afirmactja istognometakozmitke ideje misti¢kog tipa NOVOCOVEKA. 4, vaskrs jugobal- kanskog pratin COVEKHEROJA w unutrasnjoj du hovnoj inkarnaciji BARBAROGENIA mi bi bezuvetno 2a poslednje dve izlotbe ~Proljet- nog Salona« u Zagrebu u protivnom imali jednu ree: slikarski dogadaj. Ali za nas slikarstvo (takovo sli- kkarstvo) ne moze znaeiti dogadaj ili epohu pa makar to bilo u koje god vreme do danas. (Neka mi oprosti kubus maestro slikarski filozof i matematik g. Pi- casso,) U slikarstvu kao dosada mogu nastati samo te h- niéke srevolucijes koje tek posredstvom »dusev nibe gledalaca probuduju i neke metal forme koje sa filozofijom i pesnistvom mogu ima samo srodstva a ne bratstva, (Najvaznija je za nas duhovna revolucija.) Slikarstvo je umetnost drugoga a vestina prvoga reda. Slika nikad ne prodire w dusu kao reé (pesma, drama) ili melos (muzika —- od sevdaha pa do jazz-banda) ne wzv suje i ne produbljuje kao filozofija. Ona je kraj napora uvek samo materialni deo a nikad éak materiaina celina. Slikarstvo impresionizma deluje samo na ofi, podrazava ih i to w mirnoj perspektivi iW camera obscures. Ono je odgovaraio samo prirodi, a svako slikarstvo dosada vezano je za nju i bez- iznimno potinje i svriava_uvek sa ofima (u otima nema ni »revolucije« ni sfilozofije« ni »problema:) Ako je ikako drugaéije, o8i se dobrog gradaniaa odmah >bunec i njemu ne odgovara slika za kuéni namestaj (zato ima najvige aktova Zena na svetu, jer to tradi dobri masni gradanin). Dakle: slikarstyo je dekoracija bilo od vajkada i bige u sya vre ‘mena, ako es Impresionizam: prenasanje je vaniskog mate- rialnog sveta kako se pritinja — ilu Kubizam: unaganje je na dyodimenzionalnu po- vskinu vanjskog materialnog sveta (u tri dimenzije) kakoy jest a ne kako se pritinja i to wogramiée- oj i zatvorenoj formi — realnost (Picasso Braque). Sredstva: sivi tonovi, oftri bridovi ploha, masivnost, opipnost, kubus.” Zatim korak dalje, unosenje najzivijih boja kao ele menat osvedenja (F. Legér, A. Gleizes) te napokon deformacija bez obzira na predmet u prirodi na njegove stedinus, na njegova slogiénus i realnu erganiénost. I ako je Roger Allard jos 1912 rekao: prvi postulat kubizma je sredivanje ne naturali stigkih stvari, nego apstraktnih formas on to ipak nije jer sam kubizam kao savremena »priznatas ma- nifestacija i sami slikari kao njegovi prvi »zanatlije« fovore protiv svake apstraktivaosti. On je doista telesni i materialni uvet eksistencije mnogo vise kao slikarska plastika nego apstrakina »nova dist plina« Ovde se opet naslanja futurizam jer ga je izdala njegova nemoguénost dina mika (koja je u slikar- stvu, bar onako kako su to futuristi éi guca). Spominjem i dadaizam (nije bez uzroka) kome je uniitavanje i negacija umetnosti ko- nani cil Ali zato na drugoj_ i gotovo suprotnoj_ strani kijueala je funkcija duhownog stvaranja nove atmosfere i izrazaja duhovnog kroz formu kao bit nost — ekspresionizam — otvorena forma — dematerijalizacija — meta fizika. Stvaranje firih novih svetova bez obzira na postojanie prirode kao predodabe. Stvaranje kao volja. Boja je u slict doziviiaj — simfonija, Forma sekundarna a primarno je ono duhovno-apstraktno apsolutno i mistigno sa dna dute . Kandinsky. Ili: oseéaj hoje i prostora kao sredstvo za izraz de monskih potresa srca i mozga, mesa i duha, Zivo tinjskog i Eoveénog dubokog trzanja duie — 06a} tunutragnjeg sveta Coveka — Chagall koji ie motda jedini kao ekspresionista dao toliko Zeljenu sintezu koju besomuéno forsira zapadni kubizam * Prva kubistitha slika koja je rarumbive odmah i odbijens ad fetponlian ad Certifies en seatanaes ae pendenise fodine 1906. savec des petite cubess kako iu fe okrstio Matisse pripovedajui fo kritiaru »Gil Blas-ae L Vauxcelles, koit je 1 prvi posle toga iabscio ret skubizameJjubomorno egoistitki Paris, koji je postavio nesmi Jjenu dogmu forme (umetnost ne trpi dogma nika- kove forme), postavio temelje geometrijskom sl karstvu u umetnosti. Dakle konstrukeija i matema- ‘ka koja nao} jugoslavenskoj dusi nikako nije bliza a nafa dufa mu nikako nije sklona. Kubizam ine moze da bude toliko slikarski kolike ekspresionizam, jer najvi8e se afirmira u arhitekturi i skulpturi — Arhipenko. I kad bi ti »neoklasicisti« retroaktivni »sintetisti« uvideli tu jedinu mogué- nost kao rezultat kubizma i njegove prave realiza- je (Gradite kuée, spomenike, pozorista, kina, ze- niteume!) onda bi veé sada napusili slikarsivo mno- fo pre pomoti crnatke umetnosti kao sredstva za zapadno pomladivanje (Na Jugoistoku zenitizam!). Kubizam je dao jedan jedini novi elemenat: trodimen- Zijalnost (aostalom to je veé i otac Cézanne dao). Meni se u slede¢oj perspektivi ukazuju tri najjace moguénosti nasega i buducega vremena: Zenitizam: pesnistvo — filozofija Ekspresionizam: Slikarstvo — Mu Kubizam: Skulptura — arhitektura Bezuvetno je potrebno stvoriti jaku atmosferu za moguénost novoga stvaranja kod nas i_uopste (mi i ne radimo samo za nas i kod nas): Takova atmosiera i baza postoji u Jugoslaviji kao i van Ju- foslavije a to je zenitizam. Na zenitistickoj ba svi novi pokreti (Koji u suitini imaju svoju zajed- u notu — stvaranie novo ga) mogu reali zovati svoju najvigu, najiiru i najéoveéniju bu- duénost ka COVEK + Z1VOT Jer empiritko podrazavanje oka i opisivanfe doga- aja (naturalizam) umesto sim dogadaj — repro- dukovanje optickih utisaka {impresionizam) svréili su’ svoju moguénost eksistencije s podetkom ku- i se nafalost mime due mogao danas Bitnost bizma koji nazvati moder ostala je stara — samo tehnika i nedostatna. Iako ekspresionizom nije dao nika- Kova ustaljenu formu ili stil (a on to svesno nije hteo) on je dufu modernog savremenog Soveka zadovoljio mnogo vise kao adekvat vremena i kao afinitet due i kosmosa nego kubizam. Kao ito u plastict vlada pretetito telo (kubizam kao skulptura — Arhipenko), u muzici apsolutni ton, u slici boja (ekspresionizam kao muzika, sl karstvo — Kandinski) tako u naiovetnijoj i naj- snaznijoj umetnosti_pisanoj viada reé (zenilizam kao pesnisive — Micié: »Reti u prostoruc) tako ri- tam i temperamenat treba da je svima zajednichi. U novo} plastici vraéa se maska i lutka — geome- trijski oblici kao elemenat (u muzici slika — doziv- Ijaj i ritam bez konvencionalne melodie). Dakle po- stoji jaka tendencija vracanja ka pr om i »prac To je 2a sada neobjainjivo i »mistitnoe i nebi naturalizam forma malo 12 umotorn. snagu. svoga vremena u sve akumulatore se moglo nikome odgovoriti — zaito? Odbacujemo i dinamiku jer izaziva gestu i patos. (Cini se da dinamika ni nije nikakoy vazan elemenat. Suvise ie u slikarstvu imaginarna i frazal) Zapad syesno forsira primitivmost (novo podratavanje). Oni redom zapadaju.u gredku da postaju .moderni naturalisti. Diferencijacija: iza stare nesvesne primitivnosti stajala je priroda i Covekova naivnost. Iza nove svesne primitivnosti stoji kultura i €0- vekova rafinovanost. Kultura je dakle upotrebliena « profinjenje primitivnosti — regres Vrlo je naivna ova svesna jednostaynost potetka zasigenih i impotentnth zapadnjaka, jer ovo vrata imitivno} je nekad bila neposredma) nije dogadaj veéeg zamaiaja jer je vraéanje (Progres je samo napred/) Ideja pro- fresa (ako ona uopite postoji) nikad ne uslovijava vracanje nego samo adoptiranje i upotrebu pozitiv- nog i sdobrog. u proslosti (Uvek i uvek samo na- | pred — samo napred!) Proslog decenija dominirale su dve najjate kompo- nente: Borba duha i materije. Jedna komponenta aktivna — ekspresionizam, druga reaktivna — kubizam, (Ova u éednji~za stvaranjem sinteze ukotila se jer sinteza se ne forsira nego dolazi sama od sebe). Ni ekspresionizam ni kubizam (ke je rekao svoju poslednju reé) nisu je mogli dal Mora dakle doéi: TRECI GOST. Jer nova umetnost od pre rata nikako ne moze da nastavi tamo gde je prekinuta 1914. Prolomio se jedan novi Zivot i nad Hlavama i pod nogama. Covek je nakon dugo vre- mena opel doziveo sebe u ditavoj svojoj golotinji i video scbe na svim planetama, Zato je potrebna nova mobilizacija poraine atmosfere duhova, jer nova umetnost nije vanvremenska. Ona nije bes- cilina ni akademska nego Coveéna. Ekspresivna sn: fa HOMOKOSMOSA mora podrediti ukotenu ma- terialnu formu kubusa i valjka. A ekstatiéni duh Barbarogenija ZENITCOVEKA mora svesti elektro- koji vode u sve duke sviju ludi. Takova mora biti nova kullura — nova umetnost — | novo slikarstvo, 2a koje se vise nebi moglo i nebi smelo re¢i da je dekoraeija. A dotle ja éu uvek biti toliko slobodan i drzak da govorim o slikarstvu sa- | mo kao 0 dekoraciji, $ ovim stojim ujedno i na gr: nici sa koje bi se moglo preéi na jedno novo pale neotkriveno i sluéeno: zenitistitko sli- karstvo, Njegova moguénost (sa svim poritivnim ele- mentima nove umetnosti) postoji, Jugoistoéna_me- lanholija i mistika, apstrakinost i duhovaa preda- nije, Potetak: boja, liniia, reé ideja, misao, pevma, F lozofija: REC U OKVIRU SLIKE, Ne zaboravite — mi mnogo trebamo da izrarimo sebe Trebs jaka volia, jaka lignost van sviin tradi cija. Posnite svi koji mozete nafom snagom sveopiti novi potetak!. ‘ainis MAKROSKOP srremene novo i slaceno alikarstve. Gore je moje miljenje © Savremenom novom shiarstvu koje mesme éa posiust kao regativao onima koji su uopéle protiv nove umetnosti, Ovo samo + nate strane treba i te kako da bude prim: njenc ponljednim dvema irlothama -Froletnog Salons jor mi vite ne mofemo fledati sa jugoslavenske tacke fledista nego sa oplte sayremenog dane kafem crop skog fleditta, ‘Cnim to ovako opivo zato, da neki slik, oj su tek danas pretstarmicy nove umetnost cotavs i aria ne misle { ne tive u obmani aa je njtioy rad otknée, A ne osecajuc, da su u stvart seme pocetak jednog darnog pocetka koji je vet van nate zomje — svréetak, Nek ura fre to ansja, da su on smo sledbenici s ne styaraoct ‘i aa avojim talontom kad bi vise banrao na lgnosts mo- siverit neilo opste novo, Irebalo se poshulitt lementna, « niposto ne kopirati actio w celost, posto hezuvetno ditereaciacijanarocito nasi dasa kxo | natih dehovs, Sava Gumanovié: slikar-plastik materialinje popot ‘osalih kubasta, Hladan, proracunan, deskriptivan, Forma (ott bridovi — strogo aatvoresi) samo su insada jedne ne dutev- fhe prazaine, Boje sporedan dekor forme. Forma mu je ko ‘agai ij Fev je prekinuo se slarim kod nas 1920 1192) fh to adil, Brague i Fieasso stsmo deloio« 1906, ¢. Oni styarali i Krai puteve a iveino njhoya je akcia nova i individualna. Sum noviéeva je postiesium i aeindividualna, On im doduse bronolotks zaslugu da s ajim_potinje formalni ket am u jageslavenskom slkarstva i ako u svom primarnom Sadi. Njo tome kriv Sumanovié. Krivo je vrome nated ballanskog vora koje ima do sada 15 godina zakatnjenja. On Beaque, Léger, Gleizes i de. dali sve {0 pre njeta & mozda { zavril, Isto tako, sto postojt a i variate; Picasso slika >pemikas, Sumanovié sskulp- ‘Athipenko onature mortec x arom aa pola, Sumancvicu m oko Td itd, ‘Slike w impresionistiskom stu sa kubistic- om tehaikom valka, Sve to preliva limunovom i modrom fod sradosii i slabosti da d& vise of drugih. Bu- murat Sve je v6 dano visto tako samo malo drugs line roku video sam na. slici Marie Laurencin, (-Dye lathes donosimo « reproduke, da jadna { altha ta »posledaja roe Pariza kak so frazti rapadomasijek f, Sumanovie-2a koge fe Ka I) Osim slika inlotio je i svoje rukopise w -Slobodno} Tribunie w Kojima se nalaas -originalae ieje- hoje je «Zenite pre njega dosts puta rekso, Zasto prepriavanie? Nastezijevi¢: simpatigan kao sto su nesinpstic | fativat monotoni Hid: Ieszvana monotonija i tradena mu jednostavaost (G. Seurat, Mogao bi postati sikar-melankoli Dobrovié: dinamitas cksaltecia koja je van nove umet rout, a Geato izaziva 4 podemeh, Zalud vika 0 »velikome sli- lara, Takovo.slikarstvo daleko je of umetnosti i vel Slike slika davao dsleko pre i oko impresionizma, Napokon Bijelié: nsjpositivay ceprezentant beogradske »Cetvorices skljutujem ave slike Ho predocuja neki predmet il aktove Kojt su najvite ma njegovu steto) Jedini u mas ekspresio- ista, Oretio je boju kao muzik i daje ju w svojim slikams ao simfoaia (Kandinsij Slka br. 9 koja fe oznacens sporedno) daje dotivijaj kao { stihijskoj formi), duhovan, "Borba dans i nocis (ato takay, cist, (u slobodao} otvoren: spitraktan. Ona je najblits nas Slika 9 je BOJA U PROSTORU — najiati dokument ove eas | Su a, Ko ana ad slova Ei 8, jer beofradska -Getvoria: koi bi za ist taj grad morno zaiti dogs edi taint ove konstatacie!? Da nist + Sumanovié SSSS 4 5. -Zenite { mala kjidevnost, Ove diferencijacia ipak je velo obra, Predla je ie dnevaih novina w meseéau purgarsku 20- {jer nezas Sto da pife)iedaje dvobroje sa svh viaw *Kritkas koja oaim najgluplih rakopisa donot i iteske { malovarotkih dnevnika, Uredaik, poznati 2agrebacki pumpar rakopies iz nutde 4 ilapivostl jer on sim sikad nifta ne pite 8 plovlie- * ih autora Ko sribice Indes, Zavod 23, pomlsdivanje. Oa bi bio lane Dediase: pod Selo druftro 23 podetnich. 13 ‘eobiéno sretan, kad bi mu netko ali potajao prutlo mretu falih domacih neftampanth rukopisa kao na pr: Todor Ma- nojlovi: -Nolturnos — Rastko Petrovit: »Bodinova baled. +0 tumo, oroe — Bosko Tokin: +10. Inlozba proljetnog ae Stanislav Vinaver: Poita Politika pisma — Milan Pesma i dr, mogao bi iadati deseterobroj i ave Alphas koje je silom pra jedno. ve- zajamao. hvalenje i posvetivanje, Da zovemo tudicom alfa, mi demo th srpski zat © netem rjedaitkom nemoie se ovde opile goveritl Slampani rukopis, Ali poito su me neki da- novi pogetmici ako bratski potastii w istom broja, (po- odor Sega re i orvrcem na ora} beofradski velevabar) po- Aelia th u kategorije da sto bolje olskege w plastiéno} form. ‘Ta aajedaicu u Kojo) ima i podlih Indi i pokvarenih dute sa- ijavaja 1. oni, Moje uredaik =Zenitas nipotto aije hteo stam pai (Manojlové, Dedinac) ni ma ave molbe Me fade pesma Toke Manojlovicas (St. Vinaver|; 2. oni koji su Th saradnici »Zenitan jer je jedno vreme ingledalo, da se smog uzeti obit { Kojima je nakon est brojeva radi povrse norti kompilacje, nesavesnost, sarlat Saja i netaktitnog 21 Besomueaih Heath ambilis aja moguénost surednje (Tokin, ‘moja pisma Kojima se to dokumentyjel; 3. onl naj- |, koji su pokasivali neste malo talent, Loja je »Zer fskreno prutio prvu mogucnost da se otituje lako ajhovi ra- ddovi miau kilt ma vient koja athteva »Zenite ¢ lrter {ovog uredaiks (Krakov, Petrovié | Brown Kojl alje w »Alphi ‘st po piamenim obavedteni * samo ako — ja kao urednie pri- (Kotor, Ujerié) i mapokon Vinaverov prevod 1 od A. Bloka koja sam kao nezentistitho delo fitbio posto se ne mote stampati w »Bibliotect Zenitx kako je bilo predvideno pre nego sam to delo poznavao. To a sakinio preko tadanjeg of ajnika &. Tokina 1a. pismeni 23: aim g. Viaaverom posto sam ga s0biSaoe aanifestal Sa velite € ? Politika! Eto vam politike! Uspelo Vam jo da i ja posle dugod i tabtigaog Galanin profevorim, © caome time sam Vas sledio kao i se ate satelite. Seéate Ii se kako ste bili malen, kad sam Van ino da nema kompromisa i da ne motele saradivati 4 sZenitun ako w isto vreme saradujote gde drugde a narodito ih | ponieno pital, ako me budete w 3. broju »Zenitac stampani? 1 ja'u posledajem casi ves hod peelamanie lata, @ do brote coprostiv vam aubluda, dac sams =U album Save Popoviéas samo i bole Evo ito ste mi psa: Dragi Micié,...talim slo aiste dali job davno w itampu +Bo- ov w opasnosti« koje sam napisao isljueivo 2a »Zenite sta éete ‘Neka stara isteria ponavija se 4 ovde s ja delim da buder Peiatel) vega novoga.«To tte neve inati moje stvari w Zenite infledage kao mo} Sate, feo! da bam $6 ja sopenieton ‘I za ova neprijatnost krivi ste takode vi, Vi anate noblesse chlife. Sri Go milli da mam 40 nsdeda upletions Eto u kakovy ste me situacia dovel. [A danse o vet vatom poliikom toliko wspeli, da ste atl saver # aajgorima, da me Ho jade plljetel A anate i opet Hto mit je w into vreme o Vama pisno vat eral sadanfi platideug Tokia? No vi cate jedaom aye sa- nati i radowaéete se mnogo. Uostslom bige o éitsvom reni- Ustithom pokrelu 4 narotilo » obsicom na valu séistue ra: hotw i aaradnje optirno overs, da i oni koji su neupatent doznaju i steku jasnu esjentaciu. Vase dojucersnia privatna piema 2 eve Vas au majveéa onda, Naduli ste se ma suhom Ks tabe u proleéu a voda tece drugim koritom. Nilts te vredi vata podla isjava koju mogu potpisati samo pokverent Ijudi, (Pisao sam vam: politika je prhava stvar!} Vii nehotiéno forsirste dobro, (-Zenite vas je samo preskotiol) Ja. sme tram danas sve one koji su potpisali dons injavu ber tkakovs povoda protiv jednog pesnika Koga ste dojuge avi ceili i oba- ‘ipa priznanjima { hvalama — pokvarenim i aiskim dulama tako dugo dok ne dokatete svoje nesnvenne Klevetne tvrdaje ‘Au jol jedao} postojeo} mogucnonti (jer posle ovoga. ave fe moguée), ako # mofda neki polpisali drufe ber njihova Pmanja, onda te amatram prosto delitventima. I vi koje Gak i be poznajem, dali ste mi tom isjavom neograniceno pravo da se branim, da ne biram reti i da branim avoja éast Kao ‘sting Ta odvratna isjava w oKritcls Koju ak ni sJutarai Lists (aa moj sudbeno. isposlovani ispravsk od 1. XL. 1921) nije hteo Stampati (enamajem to i privatnog pisma) asi od reti do ret Primili smo aa publicija ovu injavu: Na pisanje 4 Micida vasnika=Zeaitas iajavlijemo radi obavestenje: Mi smo. Miciéa smatrali kao ida aa, Mi smo stampali nafe radove 1 sZenitue, a takodjer { umolili nate priisteje aa strani da « sjemu saradjuje, all onoga trenutha, kad je izdavaé pokulao dda svoje proizvode, ne samo stampa w »Zenitus (Ke smo mi tclerral kao pojmijvu slabost idavatevs) nego da ih ek naziva smanifestom. celog jednog pokreta, mismo svi pre Kinult sa irdavatem, a i nade peijatlje na etrani obavestl Ova izjaru cinimo da bi se vet jednom prestala spominiai fas iména u veri sa. Ljubomirom Miciem, ko ga dubok preziremoikso pisea i kao goveks, tijim kle vetama ne Gemo vide uginiti Cast da odgova Beograd, 6 novembra 1921 Allee Brown — Milos Crajaneki — Stanislay Krakow — Duan Matic — Restko Petrovieé — Botko Tokin — Slanislay Vi Sndnici! Oseéate li vi svoju mizerje i podlost? Kako sebe malo cenite i kako ste miski Sta"ste vi prekinuli — bras! Kada? Gde? Kad sam yam zalupio pred sosom vrala — onda Me poteli vikati: zalupili smo tuda vrata! Dajem do volt i porivam g. Tokina (on je bio parlamenter)) da citi { stampa moja pisma, aeka se veé jeduom vidi tho late, tho je kukavics i podlac, Plama Ko ima hurate i to cela! A serbavam s retima Tokina (neka ima sexclje da fa job je tira): sono Hto fe Mic apiano ne dela prvog broja vali ne samo za nas nego za cela Evrops.«(oZerit. No 2}. F-pevam a ave to pesmu: Idi hadi cbuci se — lele dunje rankes i alin vas — beskrajno ar talim ber mrésje. Val imi jo prezir pod petams a vata cast { poitenje ponle ove i+ inve — phovacnien, Plviem sZenite je uspetno sredstvo za tamanjenje gamadi i litera, Seetna nova godine! P, S. dos spominjem, da ja Alec Browna, (ova) strane morse bi Bil prstojan i ne vredati jufoslaveashog_ pesnikal) Dugana Matiéa (tho je to?) i Milosa Crnjan- shog sopite neposnajem. Dodsjom RK. Petrovica t S.Krakowa koje sam upozaao tek prolazno, Sa. svim ovina nije bilo nikada izmedy njth i mene sikakovog yforora ni pismeno ni usmeno 0 dalaiof sa- radajis oZenitu. Sag Viaeverom bio smu ae telskom stavu od onoga éasa. kad je prvi svo! ru- opis poslao -Kritci, (NaGelno | idsjno, po mom uvereajs ta dva sveta so iskljudaal) Dakle: ostaje jot ¢ Tokin, Sto ds katem 0 ove} umetnicko) nstici + nepoznanici? Zar da mu 0 svetim (ito sam napokon u stanjs) — nel To je ta Sar Ta tan koji je iz mike napravio medveds, jer htede na mo- jimledima i rady da iskoti, da se producia, mistificra ¢ napokos jnvnim putem late | vreda, On je jedin. samaom vodio burmo dopisivanje porle destoga broj, koje jp svrilo ajegorine potpunim ncuspehom, ds dalje saraduje u rZenltus, On je ne- fmeniéno spominjao i drage, kao da govori w ime motine (a to je njefovs forenl) a ja ne verujuti, da €e Hal spor iemeds mene i maniaka hao #to su Tokin ( Vinaver koji je stajao isa jogs kao Sahista) pod tim putem, da se siavja w pilanje &i- tavt =Zenite, pokret zenitizma (kao So su se oni gromko ro- i} te East { postenje moje enosti. Niposto dake ikskovi ‘idejaie waroci, nego wzroci gato Ene maravi, Dodute nitam nikad ni G4sn mogso slutit da su ta dvojiea »zlih valde be nikeas mofli mitificiati | tako jako porwél xa nor svoju ‘kolinu, da au éak mobilsali sve Ho im je bilo moguce, éak igo ofan at sip oe al Ohtoss etfae ree ‘bad zenitei, Odmah nakon 7. broja hedni . Tokin ludeki me je oblajao =Tribunis &ak tako daleko da sam njoga po Krao, (Jadnik! Mora se najpre netto imati a dase mote wirasti) Oeito mislio je prepreckti moguénost obrneto gs, jer netiste savesti velo su budae (0 tom drugt putl. Cutao sam, misled nesretan je Ho vise ne mote w oZenite t pre froznica je, proti Ge. Nel I deugi put opet w »Tribunix oblajso me, ds 1a tem, Tu vite nisam éutao i poslao redakeii «Tr bane prifstelski 1 dokementovani iepravale, kako #4 moji a- vyodi © nestampsnim pesmama R, Petroviée istiniti, post vajuGi ee nafaloet aa Kulluraw kurtoaziia. Moj lepravak nije doneten i ja prslien porvati se na el 14. zakona o ttampl, faljem ponovo zakonskd sastavjen ispravak, koii aije ni do danas doneten, Uginio sam i tutbs prot spomenutog lista kao i protiv njegovog pisea preko jedaog beofradskog. advo Kata, ali ta jot do danas nije reSena Jednom je ipak bilo potrebao 0 tom ovoritl, Evo: jedan tito siéuban i nesavestan tip. vremens uw saradaji ax dru ‘fina dovedi slouporabom javne Stampe w pilanie poftenie i East jednog pes ka i Coveka ie orvele i male «sei drugi redom mu nasedajs. Bivam javno pogedivan a ne da mi se Zattite nt obrane, Tako sloji a vi Kedi imate nedlo. savesti i sposobnosti — sudite! Ovo ale sve Ljebomir Miele Zenit 1922 islasiée novo} opremi 4 radi povitenih parskih cena bige zmatao skuplil Tz ovoss becja ispalo. je nafalost mnojo.vatnih rikopisa koji ée biti doneteni w de deco} godini. Tako u prkos sviju zapreka i intrige svrtavame prvo goditte od hojega demo dati uvezats 30 kompleta i potom ustanoviti primerens cent. Velike frtve her ide pomoti do- princi sipo u samom pocetku a jos jacu energiu upotrebicemo 22 daloji rarvo} pokreta i njegovog Easopina koji je polucio cogekivani interes i pohvale van natih franica o dem Como dloneti dokumente u jednom od naredaih brojeva 14 MILAN BETLEHEIM ZAGREB, ILICA BROJ 34. Pretplata ,,ZENITA’ Na celu godinu Na pola godine P 30 dinara 15 dinara lok bro} 3 dinara sTonit* Stampa samo originalne i ncobjaviiene rakopi Tnlast redovao svakog prvog u mesece, Rukopisl se ne vrata. Gene oglasa 600 dinar 300 Cotvet stranice |. 130 Osmian stranice Pa: Sa: samo za Jedanpat, Viasnik 1 odgoverai uredaik LIUBOMIR. MICIC Tistk

You might also like

• Teorija Časopisa OCTOBER

  

  Document19 pages

  Teorija Časopisa OCTOBER

  2patuljka

  No ratings yet
• Surio, Etjen - Odnos Medu Umetnostima - Problemi Uporedne Estetike

  

  Document306 pages

  Surio, Etjen - Odnos Medu Umetnostima - Problemi Uporedne Estetike

  2patuljka

  No ratings yet
• Filipović, Andrija - Brajan Masumi

  

  Document104 pages

  Filipović, Andrija - Brajan Masumi

  2patuljka

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Lukač - Mladi Hegel - O Odnosima Dijalektike I Eko

  

  Document634 pages

  Lukač - Mladi Hegel - O Odnosima Dijalektike I Eko

  2patuljka

  No ratings yet
• Приказ текста: National Socialism and Modernism - architecture, Iain Boyd Whyte-a

  

  Document6 pages

  Приказ текста: National Socialism and Modernism - architecture, Iain Boyd Whyte-a

  2patuljka

  No ratings yet