Kako započeti sa pčelarenjem?

Sa pčelarenjem se obično započinje u toku proleća ili leta. Najbolje je upoznati se sa

nekim pčelarom iz okoline i posetiti njegov pčelinjak. Možemo ga zamoliti da prisustvujemo
pregledima pčelinjih društava koje on vrši, a kada se malo priviknemo na zujanje i poneki
ubod pčela, pomagaćemo mu u radu sa pčelama i pri vrcanju meda. Od njega ili nekog
njegovog kolege, možemo kupiti rojeve ili kompletna pčelinja društva i tako zasnovati
sopstveni pčelinjak. Čitaćemo pčelarsku literaturu, nabaviti osnovnu opremu i pribor i odmah
započeti sa sadnjom medonosnih biljaka u blizini našeg pčelinjaka.

Možda će se poneko baš ovih zimskih dana zainteresovati za pčelarstvo i poželeti da i

sam odgaja pčele. Dok nestrpljivo očekuje proleće, savetujemo mu da nabavi neku knjigu o
pčelarenju i da se uključi u rad lokalnog udruženja pčelara, kako bi se upoznao sa lokalnim
pčelarima i prisustvovao predavanjima.Na našem sajtu moći će da sazna koji ga sve poslovi
očekuju i šta treba da pripremi i nauči, imaće uvid u rad pčelarskih društava, a moći će da
postavlja pitanja i dobija odgovore elektronskom poštom.

Izbor mesta za pčelinjak

Mesto na kome se nalazi pčelinjak je od ogromne važnosti za uspeh u pčelarenju, pa

njegovom izboru treba posvetiti posebnu pažnju. Pri tome, pčelar treba da vodi računa o više
faktora, od kojih su najvažniji prisustvo dobre pčelinje paše i ocedit i sunčan teren, zaklonjen
od jakih vetrova, kao i da postoje dobri prilazni putevi. Poželjno je da pčelinjak, bar na
samom početku pčelarenja, ne bude daleko od pčelareve kuće, kako bi mogao češće da ga
obilazi i da posvetu odogovarajuću pažnju pčelinjim društvima.

Opredeljenje za tip košnice

Pčelari, posebno početnici, često su u dilemi kojim tipom košnice da pčelare. Obično
se opredeljuju za onaj o kome nešto više saznaju iz literature, a često je presudan tip
košnice pčelara preko koga pčelar - početnik uspostavi svoj prvi kontakt sa pčelama. Svaki
pčelar najčešće ističe prednosti košnica sa kojima pčelari, ali oni objektivniji će istaći da se
visoki prinosi mogu postići svim tipovima košnica i da je samo važno ovladati tehnikom
pčelarenja.

U našoj zemlji, u nešto većem procentu su zastupljene DB (Dadan Blat) košnice u

odnosu na LR (Langstrot Rut). Ostali tipovi košnica su AŽ, pološke, Farar, a ima i drugih.
Poželjno je da na jednom pčelinjaku bude zastupljen samo jedan tip košnica, što znatno
ubrzava i olakšava rad, a to se posebno odnosi na veće pčelinjake.

Osobine pojedinih tipova košnica

Dadan Blatova košnica

Košnica sa jednim telom visine 31cm, koje služi kao plodište i 2 polunastavka,
spoljašnje visine 15,5cm, za smeštaj viška meda.

1
Standardna košnica ima 12 ramova, ali je sve popularnija i DB košnica sa 10
ramova. Unutrašnje dimenzije rama su 420× 270mm. Satonoša rama je dužine
470mm.

Dubok ram omogućava dosta prostora za razvoj legla, deponovanje polenovog

praha i meda. To je posebno pogodno za zimovanje. Medne kape mogu da budu
visoke 10 pa i 15cm, što omogućava sigurno prezimljavanje, bez potrebe za
intervencijama pčelara. Jedan ram sa obe strane napunjen medom teži 3 do 4kg.
Kada ga pčele vrlo gusto prekriju, na njemu može biti do 300 grama pčela. Znači,
plodište DB košnice može da prihvati oko 3,6kg pčela.

Društva u DB košnici mogu jako dobro da se razvijaju u proleće i bez velikih

intervencija. Ipak, dobro je još u jesen pčele ostaviti na nešto manjem broju ramova,
npr. 10 pa u proleće eventualno izbaciti još neki ram sa lošijim saćem, koji je ostao
sa malo meda. Tako će se stvoriti uslovi da mogu da se dodaju lepi izgrađeni ramovi
ili satne osnove i plodište ispuni ramovima do bagremove paše. Kod jakih društava i
u dobroj paši, to se obično dešava i ranije, pa je potrebno stavljati medišta u voćnoj
paši. Društva koja nisu dovoljno jaka, pojačavaju se dodavanjem ramova sa leglom
iz drugih košnica ili na neki drugi način. Obično se zamera DB košnici da se mora
raditi ramom a ne nastavkom, da je društva teško odvratiti od rojenja. Međutim, rad
DB košnicom nije komplikovan i ne zahteva mnogo intervencija pčelara. Popularna
je i što su plodište i medište razdvojeni ne samo posebnim telima (to je slučaj i kod
većine drugih košnica), nego i različitom visinom tela, pa je jasno šta pripada
pčelama a šta pčelaru.

Langstrot Rutova košnica

To je košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljašnje visine 242mm. Ram
je spoljašnje visine 232mm a dužina satonoše je 480mm. To je za 1cm duže od
satonoše DB rama, a po visini za 7cm kraće.

U novije vreme, ustalilo se nekoliko načina gajenja pčela u ovim košnicama.

Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se menjaju mesta.

To je podsticajno za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporučuju
umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva.
Kada je društvo zazimljeno sa mngo pčela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica
već na početku proleća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme
da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, još jednom. Po takvom
načinu pčelarenja, pčelinja društva bi trebalo da imaju pred bagremovu pašu
najmanje dva puna nastavka pčela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za
medište. Prilikom pripreme društava za zimu, preporučuje se iznad plodišnog
nastavka staviti nastavak sa zapečaćenim medom (15-20kg) a u čiju sredinu se
stave 2-3 rama sa leglom odozdo i većom mednom kapom (ili bar ramovi sa velikom
mednom kapom i praznim saćem ispod). Na taj način se obezbeđuje da ziimsko
klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane.

2
Treba napomenuti da takav način pčelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak
najčešće mora raditi i pojedinačnim ramovima a ne nastavcima. To je najpre iz
razloga što pčelinje zajednice nisu dovoljno jake i što nemaju velike zalihe hrane.
Rad LR košnicom tada može da bude prilično komplikovan, posebno za početnike.

Neki pčelari, pogotovu oni sa više košnica i u novije vreme, uvode i polunastavak
kao deo LR košnice. Visine je 147mm (najčešći standard) i postavlja se iznad
plodišta. Veći pčelari ispod njega stavljaju matičnu rešetku, da bi sprečili prelazak
matice. Taj polunastavak služi kao rezerva hrane i medna kapa tokom zime. U
proleće se može spustiti ispod plodišta i tada predstavlja izvor podsticajne hrane
koju če pčele prenositi u plodište.

Još jedan od mogućih načina pčelarenja se sastoji u razvijanju društva u proleće u

plodištu od dva LR tela, a pred bagrem se stavlja matična rešetka iznad prvog
nastavka i time ograničava matica.

LR košnica se koristi i za pčelarenje sa dva pčelinja društva, koja se drže jedno

iznad drugog, da pčele ne mogu da prlaze iz jednog u drugo. Pred bagrem se mogu
spojiti a matica iz slabijeg se uklanja iili se sa njom formira rojić. Često se na početku
unosa bagrema uklanja gornje društvo i tako izletnicama pojačava donje.

Fararova košnica

To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili
medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm.
Plodište je u dva tela. Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak
satnih osnova ili praznog saća između. U odnosu na LR košnicu, Fararova ima
pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje
da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa
drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.

Anton Žnidarićeva košnica

AŽ košnica se najčešće koristi u pčelarskim paviljonima, pokretnim (na vozilima ili

prikolicama) ili nepokretnim. Zastupljena su dva osnovana tipa, AŽ Grom sa ramom
2cm plićim od DB i nešto kraćim, i AŽ standard, koja ima još plići ram. Sastoji se iz
plodišnog i medišnog prostora, razdvojenih matičnom rešetkom. Obično imaju 10 ili
11 ramova. Ramovi nemaju ušice, obično stoje na dve poprečne šipke a sa prednje i
zadnje strane ulaze u llimene razmake. Košnica se otvara sa zadnje strane.
Prednost AŽ košnice je što je veoma pogodna za ugradnju u paviljone i laka za
selidbu. Ograničenost prostora i teži rad ramovima su njeni izraziti nedostatci.

Pčelari se pojedinačnim ramovima, koji se premeštaju unutar košnice, otklapa se

med, preokreću itd. Kada se plodište ispuni leglom, vrši se prebacanje ramova sa
leglom u medišni prostor, čime se proširuje prostor za leglo.

3
Pološka

To je tip košnice koja se sve ređe sreće. Za razliku od drugih košnica, plodište i
medište pološke su jedno pored drugog, najčešće razdvojeni matičnom rešetkom, a
ne jedno iznad drugog. Ram je dubok, od dimenzija DB rama (42× 27cm) do 40
× 30cm, pa i veći. Pološke obično imaju 18 ili 20 ramova. Neki pčelari su za pološke
pravili i plitka medišta, sa ramovima visine kao DB medišni ram. Da nisu toliko teške
i glomazne, bile bi pogodne za selidbu. Odlika im je ograničenost zapremine i
nužnost rada pojedinačnim ramom. Pogodne su za držanje dva ili više pčelinjih
društava u jednoj košnici, koja se pred pašu mogu spajati.