Performanse Računarskih Sistema Septembar 2002

Rešenja:

Zadatak 1.
G ( 4)
p11 X
 A0 XB p 21X
C 1 p31  1 U p  X1   0.65
G (5)
p12  0.3 p 22  0 p32  0
G ( 4)
p13  0.7 p 23  0 p33  0 U d1  X 2   0.39
G (5)
G ( 4)
 (1  p11 ) 1 X 1  p 21  2 X 2  p31  3 X 3  0 Ud2  X3   0.91
G (5)
p12 1 X 1  (1  p 22 )  2 X 2  p32  3 X 3  0
p13 1 X 1  p 23  2 X 2  (1  p33 )  3 X 3  0

 100 X 1  50 X 2  50 X 3  0
30 X 1  50 X 2 0
70 X 1  50 X 3  0
X1  1 X 2  0.6 X 3  1. 4

1 0.6 1.4
0 1 1 1  G(0)
1 1 1.6 3  G(1)
2 1 1.96 6.16  G(2)
3 1 2.176 10.8  G(3)
4 1 2.305 17.42  G(4)
5 1 2.383 26.77  G(5)

Up 0.65
Xp    65 oper / sec
Sp 10ms
U d1 0.39
X d1    19.5 oper / sec
Sd 20ms
Ud2 0.91
Xd2    45.5 oper / sec
Sd 20ms
n
G ( n  m)
n j   Xm 
m 1 G (n )
G ( 4) 2 G (3) 3 G ( 2) 4 G (1) 5 G (0)
n p  X1   X1   X1   X1   X1   1.429
G (5) G (5) G (5) G (5) G (5)
G ( 4) 2 G (3) 3 G ( 2) 4 G (1) 5 G ( 0)
n d1  X 2   X2   X2   X2   X2   0.6
G (5) G (5) G (5) G (5) G (5)
G ( 4) 2 G (3) 3 G ( 2) 4 G (1) 4 G ( 0)
n d2  X3   X3   X3   X3   X3  2.954
G (5) G (5) G (5) G (5) G (5)
provera 1.429  0.6  2.954  5

Zadatak 2.

Predmetni nastavnik: Dr. Jelica Protić 1

Performanse Računarskih Sistema Septembar 2002

X1
... S1
X

... S2
X2=X-X1
X
a) X1  X 2 
2
S1 S1 S2 S2 S2
b) R1   R2   
1  U1 1  S1X1 1  U 2 1  S 2 X 2 1  S 2 (X  X1 )
X1 S1 ( X  X1 ) S2
R   
X 1  S1X1 X 1  S 2 ( X  X1 )
R S1 (1  S1X1 )  S1X1 S 2  1  (1  S 2 (X  X1 ))  ( X  X1 )S2
    0
X1 X (1  S1X1 ) 2 X (1  S2 ( X  X1 )) 2
S1 S2 S1 1  S1X1
  
(1  S1X1 ) 2
(1  S 2 (X  X1 )) 2 S 2 1  S2 X 2
c) U1  U 2  X1S1  X 2S 2

Zadatak 3.

10000 operacija  S
a ) Sp   20 ms    d 1
operacija 2 2Sp
500
ms
1 7
p 0  (1  2  2 2  2 3  2 4 )  1  p 0   U p  1  p n  1  2 4 p 0 
9 9
op
500000
7 s
Br.poslova  16  3600s    448 poslova
9 50000000 op
poslu
b) n  5
1 9
p 0  (1  2  2 2  2 3  2 4  25 )  1  p 0   U p  1  p n  1  2 5 p 0 
11 11
op
500000
9 s
Br.poslova  16  3600s    471.3 poslova
11 50000000 op
poslu

Predmetni nastavnik: Dr. Jelica Protić 2

Performanse Računarskih Sistema Septembar 2002

op 10000 operacija  S
c) Vs  Vs 1.3  650000  Sp   15.385 ms    d  2.6
s operacija  Sp
650
ms
p 0   p1  p1  p 0
1 2
p1  p 2 2   p0 p2 
2
1
p 2   p 3 3  p 3   3 p 0
6
1
p 3   p 4 3  p 4   4 p 0
18
1 2 1 3 1 4 1 4
p 0  (1         )  1  p 0  0.08  Up  1 pn  1  p 0  0.7959
2 6 18 18
op
650000
Br.poslova  16  3600s  0.7959  s  595.97 poslova
op
50000000
poslu
Zadatak 4.
x=k-m m
N z N
x=0,k=m
k-m<z
z
k=0
k-m=z

m=0 z k-m>z
z
x=k-m
z N
z m z

N z N
z
z
k
k

px(z) Verovatnoca da neka tacka sa (k,m) padne na srafiranu povrsinu je:

2/N
Px(z)=P[x≤z]=P[k-m≤z] =
N² - (N-z)² 2·N·z - z²
= ——————— = ——————
N² N²
2· (N-z)
0 N z
px(z)=d/dz Px(z)= —————
N²
x je predjeno rastojanje

_ N N
Tam(N)=  px(z) ·Tam(z)dz = 2/N²·(N-z)·Tam(z)dz , 1 ≤ N ≤ c
0 0
200
2 2 z2 200
z3 200
2 2002 2003
T am 
2002 
0
( 200  z)  z  dz 
2002
( 200
2 0

3 0
)
2002
( 200
2

3
)

Zadatak 5.

Predmetni nastavnik: Dr. Jelica Protić 3

Performanse Računarskih Sistema Septembar 2002

7
U p  30%  0.3  1  p 0 (2)  p 0 (2)  0.7 
10
1 10  14  14 2  14 12
 1  2  2 2   14 2  14  3  0    0.1814
p 0 (2) 7 28
1
n*  1   6.513


2  jer je duplo brzi procesor
2
2
n*  1   12.025

Zadatak 6.
Barnet-Kofmanova formula

Ovo je prosirenje Hofmanove formule uzimajuci u obzir svojstva izvrsenja programa (definise slucaj kada
postoje skokovi u programu). U slucaju instrukcije bez skokova zahvata se onoliko koliko ima blokova
(mozemo istovremeno zahvatati razlicite instrukcije iz 4 bloka). U slucaju pojave skokova efektivna sirina
operativne memorije se smanjuje, smanjuje se broj jednovremeno zahvacenih instrukcija. Isto je i u slucaju
grananja smanjuje se srednji faktor simultanosti. EŠOM je f-ja broja instrukcija sa skokovima na
neuzastopnu adresu.
q je verovatnoca skoka na neuzastopnu adresu (q=broj instrukcija sa skokovima/ukupan broj masinskih
instrukcija). Ako je q=0.1 imamo skok u svakoj desetoj adresi.
Imamo sekvencu uzastopnih adresa b1, b2, … memorijskih blokova kojima se pristupa, sa prosecnom
duzinom 1/q sto je prosecan broj uzastopnih adresa (srednja duzina linearnog dela programa, bez skokova).
r=1-q -verovatnoca instrukcija koje ne dovode do skoka (gustina instrukcije bez skokova).
Verovatnoca da niz instrukcija koje se mogu paralelno izvrsavati imaju duzinu k, imamo k-1 instrukciju
bez skoka a k-ta izaziva skok:
k-1 m-1
p(k)=r ·q , 1  k  m-1 ; p(m)=r ,m-1 instrukcija bez skoka a za m-tu nije bitno (ako
imamo m blokova)
m m-2 m-1
SFS: S(m)= k·p(k)=q + 2·r·q + 3·r²·q +…+ (m-1) ·r ·q + m·r uvodimo smenu q=1-r
k=1
m-2 m-1 m-1 m-1
S(m)=1 - r +2·(r- r²) + 3·(r-r³) +…+ (m-1)·(r -r ) + m ·r =1+r+r²+…+r
m m m
S(m)=(1-r )/(1-r)=(1-(1-q) )/(1-(1-q))= (1-(1-q) )/q
m
1-(1-q) W
Bmem = ——— · —
q Tc
BARNET-KOFMANOVA FORMULA
EŠOM: W(bits) sirina instrukcije, Tc(s) mem.ciklis

Primer: q=0.1 ,S(2)=1.9, S(4)=3.44, S(8)=5.7, S(16)=8.15 ;

Granicni uslovi: S(1)=1 ; lim S(m)=m ; 1  S(m)  m
q
m
Odnos B-C formule i Hallerman-ove formule: 0.56 1-(1-q)
m = ———
q

B-C je preciznija, bolje sagledava realnost. Helermanova je jednostavnija ne zahteva poznavanje programa.

Predmetni nastavnik: Dr. Jelica Protić 4