M i o đr ag M ati ck i (Beogr ađ)

PEVAĆI , K AZI VACI — PE SN I CI (I I )

S L E PA 2 I V A N A

Vuk ov susret sa Živanom dogodi o se u Zemunu 1815. godine.

U r ačunu o p evačima Vu k beleži da j e »od slepice Zivane, k oj a j e
sedel a u Zemunu, a rodom j e bil a odnek ud iz Sr bi j e, i kao slepica
išl a j e čak i po Bugar skoj « zabeleži o sedam pesama. Kasni j e su ,
k ao Ži vani n e pesme, Vi do Latk ović, V ladan Nedi ć i Svetozar M a-
ti ć izdvoj i li , na osnov u st i lsk ih specifi čnosti , j oš desetak pesama.
Pesm e N ahođ M om i r , Smr t voj vođ e K aj ice, I vo Senkovi ć i
aga od Ribnik a, Nevj er a Ij ube Gr uj i či ne i Musi ć Stevan dovol j an
su dok az da j e Slepa Živana naj b ol j a vuk ova pevači ca i j edna od
naj veći h pesniki nj a iz p rvi h deceni j a X I X vek a. Ak o t ome pr ido-
darno i činj eni cu da j e Živana imala svoj u gu sl ar sk u školu , u
koj oj se posebno izdvaj a n j ena učeni ca Jeca (Jel isav eta Jovanović),
či j u j e gl asovi t u pesm u Sm r t voj vođe Pri j ezđe V u k ob j av i o, po-
staj e j asni j i značaj dop r in osa veli k e pesni ki nj e gr ađenj u ep sk og
ipev ačk og izr aza.
V eć j e u literatur i u kazivano na Ziv anu kao na pevača koj i
u hri šćansk i m okvi rim a ot k r iva mitsk u snagu naše j unačk e u sm ene
p oezi j e i , p evaj u ći o n ašoj p atr i j arhaln oj p or odici i o dnosim a u
nj oj s počet k a X I X vek a, pev a o st ar im v r em eni m a. Odl ikuj ući se
ver ni m čuv anj em star i h t ek st ova, Zivana u p esm am a p ost aj e čuvar
star ih ver ov anj a o sr pskom pr azn i k u p redaka. U pesm i Kak o se
kr sno i m e sl uži p redak zašt i t nik st oj i na r amenu domaći na dok
dv or i g oste na slavi : »m il u j e ga kr il om p o ob r azu «, a u pesmi
K o krsno i me sl avi onom i pomaže, p r erušeni svet ac zašt itni k osl o-
b ađa iz t amni ce voj v odu T odor a.
U Zivanini m pesm ama p oseb no su opevan i p orodični odnosi ,
p or odična l j ub av , uzdiže se sv et inj a p obrat imstva. Snah e pobr a-
t i m a i p osestr i m e j esu za j u nak e Zivanini h pesam a k ao r ođene
sest r e ( »k ao i sest r ice«) , odnosi p oočima, p om aj k e i posi nka t op-
l i j e su i zr aženi n o por odi čnii o dn osi zasnovan i na bli ski m kr vnim
 Pevači , kazi vači —■pesnici (I I ) 297

vezama. Posebno se ceni mlek o , hrana koj om p om aj ka oth r ani

p r i svoj en o čedo.
Duboka osećaj nost koj a, p onekad , u »em oci onalnim talasi -
ma« zap l j uskuj e Živanine pesm e, om ogući l a j e osob it u l ir i čnost
nj ena kazivanj a d specif i čan p oet ski r ečnik . Ždvana čest o p oseže
za deminutivi ma, omi l j eni su j oj ep i teti : svilen, u bav, mudar (mu -
dr a j e i košut a) , a p osebn o reči : i al ost , k r ep ost, m i l ost i v, m i losta,
mil j e, si l j e. Otuda u nj enim pesmama i Mar ko K ral j ević pr ašta
Tur činu , čak se i b rat imi s nj i m (M ar ko K ral j evi ć i Al il -aga) , du šu
i osećaj n ost dmaj u i džel at i (Nahođ Mom i r ) . N agl ašen i l i ri zam i
dub oko doživl j av anj e opevanih do gađaj a oplemeni l i su Živanine
pesme i uzdi gl i su i h od ep skog do l ir skog kazivanj a ep ski h do-
ađ
g j a a. Ni z l ir sk ih mest a u gr ađeno j e u n j em m p es ma ma , a p o-
sebno j e zastup l j ena f or ma t užb ali ce, k oj a smeštena u ep ske okvi r e
i p ri men j en a u k onkr etni m ep sk im sit u aci j am a d obij a dubl j e zna-
čenj e. Ep sko p on avl j an j e u n j en i m p esm am a može se p r e nazv at i
lir ski m p onavl j anj em , j er se pr ov l ač e i p onavl j aj u op št a i ut vr -
đena l ir ska m est a i stihovi , pevačica u pr avo n j i h okup l j a na j ed-
nom mestu , gradeći šv oj e o p šte mest o , svo j p oet ski i sk az p o koj em
se nj ena p oezi j a i izdvaj a d pr epoznaj e u odnosu na dru ge pev ače
i bezbr oj ne ep ske nar odne pesme. Tu t reba tr ažiti i razloge bal a-
dičnostd većine n j eni h pesam a, p osebno oni h naj b ol j i h o v oj vo di
K aj i ci i nahodu Momi r u .
U p esm i Smr t v oj vođ e K aj i ce ni zov i st ihov a p r ovl ače se k r oz
pesmu , op št a i čest o pon av l j an a mest a к ој а čin e str uk tur u p esme:
(di j al ozi K aj ice i Đ ur đa) p r ost o se su sti žu u zavr šni m st ihov i ma,
u t užbalioi Đurđevoj n a K aj iči nom gr obu . Nap r ost o, p evač bi r a
stihove iz pesme i p onavl j a ih i p o v i še put a k ako bi dh , tako
nagl ašene i izdvoj ene, sabr ao u zavr šnoj t užbal i ci .
U bal ad i o Momir u nalazi mo el ična p onavl j an j a. Car Step an
zav ol i p osink a Momi r a »k an o ki t u cveća«, a k ada tuži n ad nj dm ,
tu žbal ičkim ton om pr i p>eva:

E j M om ir e, ej žal o sti m oj a!
Ej M omi r e, l ep a k i t o cv eća !

Kr aj ov e p esm e p osve j e b aladi čan . U žal osti za obešeni m br at om

i Gr ozdana se obesi o i st o suh o dr vo, tak o što j e »za život a j o šte
za svoj ega, / desn om r ukom br aca zagrli la«. Posle nj ihove smr ti ,
drvo p r oli st a i p rocveta. N a M omir ovo m gr obu iznik ne zel eni bor ,
n a Gr o zd an i n om v i n o v a l o z a :

Sav i l a se l oza ok o b or a ,
k o se st r i n a o k o b r a t a r u k a .

N aša epska narodna p oezi j a ne ob i luj e p ot pu ni m m etaf orama.

One su ret kost . Zivanina p esm a Smr t voj vode Kaj i ce izuzetna j e
2 98 К њиж евно ст и ј ези к

d р о tome. Nek e od mn ogob r oj ni h m et af ora j esu »staj aće«. T o su

u st al j em metaf ori čni stihovii nar o dn e epi k e:
— Zlat n a k r un o p od neb om na zeml j i
— Jasna zvezd o n a M aćed on i j i
— Sabl j o br i t ka svagd a na mej danu
— D a j e b i l a p r oj a za šen i cu
— Desno k r i l o od sr p ske k r aj in e

Por ed ovi h sti h ov a ko j i se u ist oj p esm i ponavl j aj u i vi še

puta, d va metaf or i čn a st iha sr ećamo pr vi pu t :
— M oj p er n ati o d sun ašca šti te
— Suva zl at a smeder evski k l j u či

Ustal j en e met afor e epski h p esam a bi le su ap št e poznate i

peva čdm a i slušaooi ma ; n j dhov o r azrešen e
j , često n
, ji e b il o p ot r eb -
no. I pak , p ev ači t eže da ih obj asne i r azvi j u u više st i h ov a. I Slep a
Zivana sl edi taj postupak . »Zlat na k r una« i »j asna zvezda« odn ose
se na »kr al j a o d Maćedon i j e«, sti h »da j e bil a ,pr oj a za šenicu «
ob j ašnj en j e p ar al elni m st ih ov i m a:

da l i M ađ ar za M aćedoni j u ?
da l i Sr b in za E r del j -kr aj i n u ?

Nove m et af ore ukl op l j en e su u k on t ek st ep sk og k aziv an j a d sast avni

su deo »staj aćih « met af or a. Pr vi sti h »moj pernati od sunašca
štit e« j avl j a se u pesmi dva p ut a. U oba slučaj a izgov ar a ga Đur đe
Smeder evac K aj ici voj vodi . K ada se Đur đe d p o t r ećd pu t obratd
sv om sm r tno r anj enom p osi n k u, kada ga u gr adaci j i ooinsk e l j u -
b avi n azov e si nom , Živan a n am ot kri va asoci j at i vni t ok neuob i ča-
j ene met af or e:
Ј б K aj i ca , m oj so k ol e si v i !
'
A l t i b a b i k r i l a o d l o m i še
i o b a d v a o k a i z v a d i še !

U nar odnkn pesmam a sokol ovi zakl anj aj u od sunca r anj ene j unak e,
u lovu kr ili ma i m pr ave hl ad. U Živani noj p esmi K o k r sno i m e
sl avi onom i p omaže, svetac zašt i tni k i ma na glavi »noj a p t i ća
kr i lo « sa i st om ulogom :
te sen či ni k on j u i j u n ak u
da m u l i ce ne sm a gn e od sun ca.

U baladi Nahod Mom i r car Step an u gori nal azi ostavl j eno čedo
k oj e j e p o Mcu p okr iveno »da mu lice ne gor i o d sunca«, a nešto
kasni j e u pesmi Mo mir ov a sestr a po mleku , gr anom bosil j k ovom
»čini l e;pa l ada« u &nu lo m Momi r u .
 Peva oi , k azi vači — pesm ci ( I I ) 299

I st a p esm a sadr ži i veom a u sp el u met af or i čn u sl i k u , r ekl o

bi se bez razrešenj a. Đurđe odlazi u l ov s dvanaest voj voda, r aza-
pin j e šator . Uk ras n a šator u , u st var i , j este m et af or i čn i opdis Đur -
đeve pr at n j e:
Rasp e k r al j u sv i l en a šat or a,
zel en šat or od zel en e svi l e ,
'
n a n j em zl at n i dvanaest k r st ova,
t ri n aest a j ab uk a od zl at a ,
u n j oj sj aj i bescen k am en dr agi . . .

Jabuk a o d zl ata j e u epskoj narrodnoj p oezi j i simbol vl asto-

dr štva. Uvek se nalaza na centr al nom šat or u i označava p ri sutnost
voj skovođe ili gl avnog j unaka pesme. K ao uk ras, j abuka sa šat or a
govor i o Ij udski m odnosim a, o dru štvenoj hi j er ar hi j i , a izr ažava i
opredel j enj e p evača i nj egov st av pr ema j unak u pesme. Ni j edain
šat or Ar ap a, čest i h cr ni h nametnik a, m j e uikrašen od zl ata j ab u-
k om . Ni tur ski j e šatori nemaj u , sa izuzetkom šator a u saml j enog
der vi ša u Mili j i noj p esmi Banovi ć Strahi nj a. M ar ko K r al j ević, va-
zal , kavgadži j a, r azap inj e gole šator e. U p esmi Zeni đba M ar ka K ra-
Ij evića, Podr ugovi ć j e načini o i zu zetak i oki ti o mu j e šator j ab u-
k otn u k oj oj su u t i snut a dva dr aga kamena, k ak o b i na p osredan
nači n n agovesti o slušaoci m a da su u M ar kovi m svatovi m a p ošteni
samo M ar k o i nj egova nevest a.
Dvanaest krsto va utisnu t i h u j abuiku iz Živ aniine p esm e j esu
dvanaest voj vo da i z Đur đeve p rat nj e koj e će Živana, odmah p osl e
si mbol i čne slike, i da nabroj i . Kaj i ca j e izuzetno dr ag k r al j u Đur đu
(posin ko, si n ko, čedo) i on j e taj »bescen kamen dr agi « uti snut
u j abuk u . Živana simbol k r st ova obj ašn j ava kat al ogom i mena dva-
naest voj voda, a simbo l dr agog kam etna čuv en i m op iso m K aj ičine
l epot e, u t ri deset i četiir i st i ha. M etaforičnu sl i ku Živan a j e proši -
r i l a i kon k r et izoval a u p edeset ak p osebni h st ih ova. N a ov om i
sli čnim mestima oist var i l a j e i naj vi še domete sv og p esni čkog i zraza.

SL EPA ŽI V AN A ( l i t er at ur a)

1. Sr ećk o M il ek er , Dv e sr p sk e n ar od ne p esm e X V st ol eć a i z o k ol i n e V r šca :

I Sm r t Voj vod e K aice, V r ša c, 1938, 4—6.
2. Vl adan N edić, Slepa Živana, p evač Vuk a K aradži ća, Prilozi za knj ižev-
n ost , j ezik , i st or i j u i f olk l or , 1963, k n j . X X I X , sv . 1—2, 59— 71.
3. Svet ozar M at i ć, Zivana: Pu t ovanj e slep e Zivane u B ugarsk u ; »M lav-p la-
ni na«; I z Živ anini h p esama, iz kn j i ge N ovi ogl edi o n ašem n arod n om ep u ,
N ovi Sa d , 1972, 128— 139.
4. Lazar Čur ći ć, N ah od M omi r , Z b orn i k M ati ce sr p sk e za k n j i ževno st i j ezik ,
1977, k n j . X X V , sv . 1, 5—40.
300 К њ иж ев но с т и ј ез и к

ST AR A C M I L I JA

Vuk ova žel j a da se sretne sa Milij o m koj i j e r odom »i z Егсе-

govi n e o d K olašina« i koj i j e u vr em e buine »dobj ežao u Srbi j u i
n am j est i o se u nah i j i Požeško j «, i sp uml a se 1822. godi ne. Mi li j a
j e bi o p ev ač i um eo j e p esme samo da p eva, a ne i da ih k azu j e.
I pak , Vuk j e sa do st a muka uspeo da zabeleži od nj ega četir i pesme
(ok o 3000 st i hov a) .
Dv e p esm e i zdvoj ene u ovoj ant olo gi j i d oži vel e su sasvi m
razl ičit e sudbine. Por ed Mili j ine pesme Zeni dba Maksi ma Cr noj e-
vića, T ereza T al vj j e p revel a 1825. godine i obj avi l a i p esmu Sest ra
L eke kap etana. Povodom dr uge pesm e skr enul a j e Geteu pažn j u
n a M ar k ov v ar var sik i p ostu p ak . Zb og t e pesm e Get e ni j e žel eo vi še
da čuj e za M ar k a K r al j ev i ća, smatr aj u ći ga m on str uozni m , sat an -
ski m duh om , varvarin om . T o j e bi o i j edan od r azl oga št o j e ova
p esm a i zv anr edne p esnič k e l ep ot e ostaj al a nezap ažen a i p o str an i
got ovo do naši h dana. U j edn oj od beseda u k oj i ma j e govor i o
O lep i m i enam a u zi vot u i u pesm i , L aza K ost i ć j e 1871. godine
i zdvoj do ov u Mili j i n u p esmu n a nači n n j em u svoj stven . Rekao j e
za nj u da j e »pr emi ca među sr p skim narodni m pesm ama.«
Pesmu Banović Str ah i nj a p reveo j e Vi lh eml Gerhar d i ob j a-
vio j e 1827. godin e pod naslovom Veli kođušn i sup rug i p osl ao j e
Get eu . Zahval j uj ući Get eov om int eresovanj u i interesovanj u i odu-
ševl j enošću pesmom vaj m ar sk og kneza K ar la Avgu st a, ov a p esma
j e u šl a u svet sk u k nj iževnost n ekol ik o godi na p osl e zap i si v anj a.
Zapadnu Evr opu naj vi še j e zanimao b arok ni zavr šetak pesme, po
neki ma neodgovaraj ući sr pskom ment alit et u , ро drugi ma rezul tat
samovol j e gl avno g j unak a. O ovoj pesm i su do danas napi sane
či tave kn j i ge.
Samo u Pr i l ozi ma p roučavanj u nar ođne poezi j e (193A— 1939) ,
n al azi mo deset radova p osvećen i h p r ob l emim a vezan im za p esmu
Banović Strah i nj a, kao i j oš toli k o beleški u k oj i m a su pr ikazan a
mi šl j enj a o ovoj pesmi i zrečena na str anicama dr ugi h časopi sa.
Upravo u ovaj časopi s prenet a j e ži va pol emika ok o tumačenj a
zavr šnih st ihova ove pesme. Pr vo j e Gerhard Gezeman obj avio
( 1935)p reda v an j e ko e
j j e održa o n a N ar odn om im iverzi tet u u Beo-
gr adu. U nj emu j e i zložio to mačenj a završnih stihova počev od-
Getea, koj i j e verov ao da se b aro kn i post up ak Ban a m ože opr av
dati varv ar sk om sam ov ol j om , pa sve do p oslednj i h tumačenj a Mi-
l an a Ćur oi na i Per e Sl i j ep čevi ća. Osvr ću ći se na t ri naest var i j anti
ove pesme, Gezem an uočav a d a se one mo gu podeli t i u d ve gr upe.
U p rvoj b i se našle pesm e star i j i h zapisa i z Dal maci j e, u koj i m a
se žena isvi repo k ažnj ava. Dra gu gra pu činil e bi pesme nov og ob e-
ležj a, zabeležene u p redelu Crne Gor e i Hercegovin e, u k oj ima Ban
opr ašta žen i . Po Gezemanu , M ili j i j e su vi še »ost alo o d stari h i ne-
dovr šenih pesam a«, u k oj i m a j e izr aženo duboko pok lon stvo na-
 Pe v a oi , k azi vači — ■p esn i ci ( I I ) 30 1

r odn ih p evača Jugovdći ma . B an p r ašta da ne b i izgu b io t aiko zna-

čaj ne p r i j at el j e.
U i stom godišt u Pr i loga Br anisl av K r sti ć i zl aže svoj e t uma-
čenj e Z načenj a završn i h stihova p esme Ban ović St rah i nj a. Po n j e-
mu , r azočar an u vel ik o p r i j atel j stvo , B an rask i da sa tazbi n om zat o
što ga j e izdal a d i zneveri l a u nevo l j i . I ak o k ivan n a ženu j er ga
j e obr ani l a i i zdala, on j e j o š vi še l j u t na Ju govi će: pr i j atel j stvo
ni j e izdržalo pr obu. Bogdan Popovi ć, u sl edećem godi štu , obj av-
Ij uj e r ad O »p oslednj im stih ovim a« p esme »B an ov i ć St r ah i nj a«.
Upozor avaj ući na r asp lamsal u diiisk usi j u o smisl u zavr šn ih stihova,
vođenu na skup ovi m a Društva za sr p sk i j ezi k i knj iževnost d pu-
bl ik ovan u u Prilozi ma i N ašem j ezi ku p a i u posebnoj knj izi (I van
Di mi tri j evi ć, Zagonet k a o St r ah i nj i ću), Pop ovi ć po kazuj e da su za-
vr šn i st ihovi h i steron-p ro t eron ili h i sterolog ij a, p ozn at a go vor na f i -
gur a u koj oj j e o st varen a inver zi j a pr ir odnog reda misl i , a koj om
se M i li j a služi d u dr ugi m p esm ama. Sti hov i složeni pr i rodnim r e-
dom j asno pokazuj u da B an preki da s tazbinom . Naj važni j i st i h ,
št o j e i p r avil o hist er ologi j e, nail azi se n a samo m kr aj u . Ban Ij ubi
»prašta zat o št o pr ašt a« (»no sam Ij ub i moj oj po kl onio«) nagl a-
šava Pop>ov ić, a to pr aštanj e j e utol iko l ep še št o j e t o o p r oštaj
dvost r u kog gr eha. Ot u d a M i li j a zavr šav a p esmu »p ol a s divl j enj em
p ola s uzd ahom «:
Pom al o j e t aki j eh j un ak a
'
k a št o b j eše St r aM n i ću B an e!

Jaša Pr o danovi ć od Dan ila Vušo vi ća b rani svoj e mi šl j enj e da

Ban prašt a l j ubi zbog tazb i ne, izr ečeno j oš 1932, (Naša narodna
knj i ževnost, str . 208) ; V aso Tomanović se zauzima za suprot n i stav ,
tvrdeći da B an ostavl j a Ij ubu u život u i poklanj a j oj vino k oj e su
mu Jugovi oi ponu dili kao znak izmi renj a, j er ni j e vredn a smr ti ;
M. Tri vumae pr aštan j e tu mači pr evel i kom B an ov om Ij ub av l j u i t d .
Ov oj su se p esmi , k asni j e, v r aćald i Gl i ša El ezov i ć, Radosav M e-
denica, Svet i sl av St ef anovi ć i mnogi drugi . Svak o od pot onj i h
izučavanj a Mi li j i no g d el a i n j egove ouv en e p esm e, sve do naši h
dana, neizbežno se, makar i p osredno, zadržaval o n a zago netn im
zav r šn i m s t ih o v i m a .
Značaj p evača M i li i e j est e u tome št o su n j egove pesm e p ri -
mer da poj edi ni dobr i pevači mogu u velikoj mer i da preuobli če i
i zmene nasleđene pesme. M il i j a j e r adnj u stari h pesam a p ri b li žio
svoj oj sr edi ni . Nj egovi srednj ovekovni j unaci p onašaj u se kao l j ud i
našeg p at ri j arh alnog sel a na p očet ku devetnaestog veka, u pesmama
Mili j a peva i o samome sebi . Vuk ov opi s usaml j enog star ca Mili j e
podudar a se sa Mi l i j mi m op i som star og dervi ša i z pesm e o B a-
nović Str ah i n j i :
N o sam l i j e, no sam čašu pi j e.
3 02 К њ и ж ев н о с т и ј ези к

Samo epizo da sa der vi šom , koj a se ik od Mil i j e j av l j a prvi put , i z-

n osi r avno 200 stihova. I ostale n asleđene p esm e Mi Lij a j e nad o-
gradi o sto ti nam a novih st i hova, r azvi j aj ući ih i n a um et ni čkom
p lanu . O n p oseb n o zadi re u i
p si holo gj i u sv o j i h j un ak a sa i zvan-
r edni m sm isl om za dramatdčn o pr i kazivan j e sukob a u čoveku , iz-
među l j u di , i zmeđu p orodic a i p lemena. Od pr izor a do p r izor a
pri premao j e slušaoce na t r agične i shode. Zagledan u du še svoj i h
j unak a , on s tvar a p es me k oj e ostav l j aj u utis ak ka o d a su dela
pisane knj i ževnosti. I p ak , broj ne inverzi j e, sklonost ka epskom
p onavl an
j j , u ma j s o
t r st vo im p r ovi zaci e
j , od a j u u Mi li j i n i m p esma -
ma vekovn u tr adici j u ep sko g usmeno g p evan j a.
Jedn a od osnovni h sti lski h odli k a usm en og određenj a narod-
n e ep ske p esme j est e ep sko p onavl j anj e. Ono j e pored ddgr esi j a i
epi zoda gl aivno sr edst vo r et ar daci j e. Uj edn o, k ao st alna t ehnika
ep sk og pesništ va, postal a j e j edna od osnovni h kar akter istik a t e-
žašni h st i l ski h el em enat a narodne etpi ke. Dosl edn o p r ać enj e ep skog
p onavl j an j a u kompozici j i i poet skom j ezik u Mil i j ine p esme Sestra
Lek e kap et ana omogućava nam da otkr i j emo nj en e velike v red-
n ost i , da shvat i m o i nj enu p or uk u i ono št a j e pesmom Mi l i j a
rek ao i li j e žel eo da kaže. Značaj ne razlik e u ponovl j eni m sti ho-
vi m a ili di j alo zim a koj e vode j unaci pesme otkrivaj u do kr aj a i
dub oku p siho lošk u dramu M ar k a Kr al j evi ća. Por ed ust al j eni h k la-
sični h ob li k a ep skog pon avl j anj a (uvodni st ihovi , t ri puta p on ov-
Ij eni opi si gizdanj a j unak a i Jep ote Rok sand e devoj ke), u ovoj
p esm i , u koj oj se v iše od d ve sto tin e st ih ov a p onav l j a, mno go su
značaj ni j a nova, n amerna i nesimet ričn a ep sk a p onavl j anj a. U
nj ima j e star ac Mi Mj a ispol j i o svoj u pesničku i ndivi dualnost i i z-
našao osob i t ob l i k slilk an j a k ar aktera i p sihol oški h doživl j avan j a
j unaka pesme. Psihološk e reakci j e dovele su gl avne ličnost i do
novog kv ali teta n j i hova bi t i j a, neoph odnog da se pokr enu i učine
nešt o neuobič aj eno i nesvaki dašnj e. U ti m p oet skim t ok ovim a pe-
vač i znal azi r azr ešenj e ep sik e radnj e (zavr šna scena i zmeđu Marka
i Roksande) . ^
D o dve st ot iine tr i deset d o sm og stah a ne sr ećem o u p esmi
Sestr a Lek e kap etana reči : začudi ti , zast i di ti . M ar ko p okr eće p o-
b rat i me n a neu običaj eno ogledanj e sa l epot o m devoj kom i d o do-
l ask a u Lek i n dvor del u j e sam ouver en o i si gu r no k ao da p ol azi
n a dvoboj sa crni m Ar apdnom . Susret sa sj aj em Lekinog dvora
potresao j e post oj anog Marka. То j e p r va rana na megdanu bez
sabal j a :
K ad d o đ o še v r h u n a č ar d ak e ,
k ud god M ar k o zem l j u p r oh odi o ,
ni čem u se n i j e začu dio ,
n i s e M a r k o o d št a z a st i d i o
'
t u s za ču d i M ar k o i za s t i d e .

'
Na M ar k a p oseb an uti sak ost avl j a d kupa od »devet litar zl ata«
iz koj e Lek a p i j e vino: »Tome se j e Mark o začudio«. I por ed t oga
 Pev aoi , k azi vači —■p esniic i (I I ) 30 3

što su p r osioci , r ani j e, čuli o nevi đen oj lep ot i Roksan de dev oj ke,
pr i p r vom su sret u sa nj om o p sen i i h nj en o p r el ep o Idce :
Po gl ed n uše t r i sr p sk e voj v ode,
p o gl edn u še , p a se za st i di še ,
z ai st a se R o si z a č u d i še .

Pevae r azvi j a ovu ef ektnu i mp r ovi zaci j u , u p om o ponavl j aj uoi ist e,

p o značenj u i zj ednačene r ečd:
M logo M ar k o ču da sagledao ,
i vi đ ao vi l e n a p l an ini ,
i i m ao vi l e p o sest r i m e ,
n i od št a se n i j e p r ep an uo ,
'
n i s od a št a M ar k o z ast i d i o ,
B a š se R osi b j eše začu d i o ,
'
i o d L ek e s m al o zast i d i še,
p o gl ednu še u zem l j i cu crnu .

Junaci su t oli k o p or aženi đa nemuj u i , pr vi p ut u naši m nar odni m

pesmama, M ark o dozv ol j ava d a dr u gi govo r i u mest o n j ega: Leka
p ros i sestr u za sr p sk e vo j vo de. Posl e negativn o p ar alelni h si me-
tri čnih opi sa u koj i m a L ek a hv al i voj vode, i stičući za svaikoga i z-
r azit u pozi ti vnu k ar ak t er i t ik u (Junaštvo M ar ka, lepotu Miloša, kri -
latost Rel j e), a Roksanda uzvr aća kuđenj em svakoga j unaik a istim
redom , i st ičući n j i hove glav ne m ane (Mar ku pr i gov ar a da j e tur -
sk a p ridvor ica, Mi lošu da ga j e kob il a r odila, a Rel j i da j e p azar -
sko k opi le) — pevač se op et ko ri st i rečj u zast i deti , sada j e čvr sto
v ezuj u ći za sva t r i j u n ak a :
zap al i se ob r az o d ob r aza ,
a zasti de j u n ak o d j u n ak a .

K ao gl avn i j unak p esme, k ao lič nost k oj a j e i p ov el a p ob r a-

tim e u p ro si dbu , M ar k o oseća st id kao ličnu kat ast ro fu ko j o j mor a
stat i na p u t . Posle p r v og r eagovanj a i bezusp ešnog p okušaj a da
smak ne Leku za tr p ezom , on su sti že Rokan du ok r uženu bul j uikom
devoj ak a. Molbom da mu ot kr i j e l i ce, j er ga o d sj aj a i lepot e ni j e
na čar da'ku sagled ao, M ar ko pr iznaj e svo j veli k i st i d i 't ako ga
pr ev azill azi :
A o b r n i k m en e t vo j e l i ce,
e se, Ro so , j esam zast i di o.

Uz Mar ko v o im e se ni u j ednoj dr u goj pesm i toliko put a ne

vezuj e r eč zast id eti . M ili j a j e baš st i d izab r ao .kao p si h ol o-šk i ubed -
l j i v p r ostor na koj em može Mar kovu l ičnost da razi gr a do usi j an j a.
V el i'ka p sih ološk a nap r egnu tost i zdv aj a Mark a m eđu sr psk i m vo j -
vodama i on stasav a u gl avnog j u nak a p esme, za n ašu eipiku ne-
u običaj ene, o su k ob u snage i l ep ot e. M ar k o j e izlazio kao p obed-
nik u dvoboj i m a u koj i m a su sab l j a i buzdov an mogl i da pomognu .
304 К њи ж ев но ст и ј ези к

Ovde ј е sr eo dr u gači j eg prot ivn ika. Raksand a p rkosi Mar ku , iz-

dvaj a se i z p ratnj e i otkr iv a m u l i ce. T aik o post aj emo sv edoci bul -
minaoij e d voboj a megdandžij e, n avi kl og n a dr ugači j e m egdane, i
žene koj a j e n adr asl a p at ri j arhaln a shvatan j a o nadmoćnosti mu-
šik a r c a .
U p rvom delu pesme, oudeći se L ek i nom strahu o d sestre,
M air k o izgo var a st i h ov e k oj i će se p on ovi ti u vidu akci j e, u zavr š-
nom p ri zor u . To j e j oš j edno od »namer nih « i veoma ef ek tni h Mi -
lij ini h ep skih ponavl j anj a:
D a j e m oj a u Pr i l i p u m o m e ,
p a k ađ ona n e bi p o slu šal a,
j a' bih n j ene r u k e od sj ek ao,
i l n j ezi n e oči izv ad i o.

M ar k o v eć zam išl j a Roksandu svoj om l j ubom , ubeđen j e u svoj u

pobedu . M eđu t i m , u potonj em dvob oj u sa neobi čnom devoj kom
(a svi ženski likovi u M i li j inim p esmama su neobični ), biva p i
r nu -
đen da svoj e st ro ge nazor e o po tčdnj enost i žene pr ivi dno ost vari
b aš k aznam a k oj e j e, r anii j e, i zrelk ao u prekor u u pućenom Leki ,
odnosno, koj e j e st arac M i li j a nadv io n ad p esmu k ao cm u slut nj u.
M arko j e t oli k o bio bldzu p or aza d' a j e svoj u alter nati ivnu p retinj u
'
( »j a bih nj ene ruk e odsj ekao, / i l nj ezin e oči i zvadio «) i sp undo u
p ot p un ost i .
Za bol j e upoznavanj e pesničkdh individualnosti i up oznavanj e
kankr eto e svrhe epsko g ponavl j anj a na o dr eđenom m est u u p esmi ,
važne su i mp r ovdzaci j e, razl ik e između ponovl j enih st ihova i li p o-
nov l j eni h gr upa sti h ova. T ak o u zavr šnoj sceni p esm e, gde se su-
sreću n ekol ika p onavl j anj a, Mil ij a up r avo na t im r azlik am a i zgra-
đuj e ef ek tni završet ak — ir azrešenj e ep sik e r adnj e. No vi st ihovi i
detal j i u p onovl j eni m b l ok ovdm a st ihov a svedoče o dubok om p e-
vačevom doživl j avanj u li k a Mar k a K r al j evi ća. U zavr šnoj soeni
Mark o odseca Roksandi desnu ruku i stavl j a j e u n j enu levu nuku ,
a oči j oj zavij a u svi leni j agluk i gur a u »desno nj edarce«. S dnruge
str ane, brzin a koj om se epsk i događaj okončav a pr ouzr okoval a j e
improvizaci j u dr uge vrst e. Epska ponavl j anj a su skraćena i svedena
n a naj bitni j e, teži šn e st i h ove. I z ni za stdh ov a koj ima j e Roksand a
vr eđal a sr psk e voj v ode, Mar ko p onavl j a samo p o j edan st ih , i to
on aj k oj i j e naj j ače po godio su j etu svako g od n j i h p osebno :
Bi r aj sade, Ro sanda dj ev oj ko ,
bi r aj sade k oga teb e dr ago :
j a t i d r ago tu r sk u p r i dvor i cu ,
ј а t i d r a g o K ob i l i ć-M il oša ,
j a t i dr ago Rel j u k op i l an a!

Dal j e p račenj e u t vrđen i h i p onavl j ani h o p št ih st ihov a i m esta

u M ildj i ni m p esmama ot kriva čit av p ost u p ak , mehan i zam n j egovog
p ev an j a. Jedno m i znađ eno i ut vr đeno op šte m e s t o M ili j a n e na-
 Peva oi , k az i v a či — ■ p esrti ci ( I I ) 30 5

pušta ni u ost al i m pesmama. Uspel a op št a mesta, i zdvoj en a u p esmi

Sest ra Leke kap etana, on p r enosi i u p esm u o ženid bi Mafc sim a
Cm oj evi ća: op ie nevest e, ki ćenj e j unak a u svat ovi m a, zl atnu ku pu
'
»fc oj a bere dev et Ht ar vin a«, kolast u azdi j u »koj e danas ni u fc r al j a
nem a«, za či j u se sam o p ost av u uit r oši »t ri dest ćesa bl aga, / a s
l i ca j oj ni hesap a nema«. Ova op št a mest a nalazimo i u dru gim
nj egovim p esmama. I st i m stihovi m a opdsano j e i od elo B anović
Str ahin j e, zlat n a fc u p a koj om Ju govići služe b an a. B an ovi ć St r a-
hi n j a op asuj e konj a i zauzdav a đ emom od čel i k a« ik ak o > t o čan e i
ost al i j unaci Mil i j i ni h p esam a: M atr ko Kr al j ević , I van Crnoj evi ć,
Mi l oš Ob renb egović.
I u pesm i hr onici Gavran harambaša i L i mo, Mili j a usp ev a da
se p otvr di kao velifc p esnifc . U dmamičnom op i su ni za m egdan a i
borb e haj duka i Tur ak a, on na t r enutk e fc azi vanj e uzdi že na nivo
ostal i h svoj i h p esam a. Bel og at a n azi va p usni k, grozno r azboj išt e
opi su j e sa d v a st i ha:
k 'r v av o j e p o dr u m u k am en j e
k r v av e su v i t e o m o r i k e .

U zavr šni im stihovima nalazimo čudesn o veziv anj e i men a haj duk a
i ptice zl osl ut ni ce. H aj duci dele bl ago »sv e n a m r t v a k ao i n a
živa«. Živi bl ago o dnose, a mrt vi m a se ost avl j a na kupov e:
i k od b l aga G a v r a n h ar am b aša
da ga k l j u j u vr ane i g a v r a n i .

STARAC M I L I JA (li t er at u r a)

1. Vesel i n Čaj k anovi ć, Zeni dba Mak si m a Cr noj ev i ća, Sr p ske n ar odne p esme
s k o m en t ar om , B i zer t a , 1917.
2. I v an R. Di m i tr i j ević , Zagonet k a o St rahinj i ću, Dv e st u di j e o n ar odnoj
k n j ižev n osti , B eogr ad , 1930, 3—26.
3. Gerhar d Gezem an , O Banovi ću St rahi nj i , Pr il ozi pr oučavanj u nar . p oe-
zi j e, 1935, I I , 145— 156.
4. Brani sl av K r st i ć, Zn ačenj e završni h st ihova p esm e Banov i ć St rahi nj a,
Pr il ozi , 1935, I I , 241—242; Još nešt o o završn i m st i h ovi ma p esme »B ano-
vić St r ah i n j a«, N aš j ezi k , 1935, I V , 172— 179.
5. Danilo Vušov ić , Znaćenj e zav ršn i h st ihova u nar odnoj p esmi »B an ovtć
St r ah i nj a«, N aš j ezi k , 1935, I V , 85—89.
6. Dr agut in K osti ć, Značenj e zavr šni h sti hova u nar odnoj p esmi »Banovi ć
St rahin j a«, N aš j ezik , 1935, I V , 113— 118.
7. Bogdan Pop ovi ć, O »p osl edn j i m st ih ov i m a « p esm e »Banovi ć St r ahi nj a«,
Pr il ozi p r ou čavan j u na r . p oezi j e, 1936, I I I , 1— 13.
8. Jaša Pr odanovi č, Banovi ć Strahi nj a i nj egova Ij uba, Pr il ozi p r oučav a-
—
n j u n ar . p oezi j e, 1936, I I I , 26 32.
9. Vaso Tom anov ić, Još o Ban ovi ć Strah i nj i , Pr il ozi p roučavanj u nar . poe-
zi j e, 1936, I I I , 113— 115.
30 6 К љиж евно с т и ј ез и к

10. Miloš Tr ivunac, Banović Strahinj a, Pr ilozi p rou čavan i u nar . p oezi j e, 1936,
I I I , 177— 189.
11. H enr i k B ar ić , N et k o bj eše St r ahi nj iću bane. . . (sk ica za met odol ošku
studi j u ) , SK G, 1936, n . s„ X LI X , 594—603.
12. Svet i sl av St ef an ov ić, Sunčani mi t o našoj narodnoj p oezi j i i p esm i o
St r ah i nj iću Бапи , Pr il ozi p r o učavanj u nar . p oezi j e, 1938, V , 257—260.
13. Petar B ak ot i ć, Sta rac M i li j a, Šk ol sk i v j esni k , 1962, br . 1, 13—25; b r . 2,
1—23; b r . 4, 1— 11; b r . 5—6, 23— 31; br . 7, 9— 19; b r . 8, 15—32.
14. Rado sav M edenica, B an ov i ć S t rahin j a u k r ugu v a r i j anata. . . , Beograd ,
1965; S tarac M i l i j a K ol aš i nac, Naša nar od na ep ik a i n j eni t v or ci , Cet i -
nj e, 1975, 46—68.
15. L j ubomi r Zuk ović, Vu kov pj evać Star ac Mili j a, Fi lozof ski f akul t et u
—
Sar aj evu , Radovi , Sar aj evo , 1965, k nj . I I I , 273 306.
16. N ov ak K i l ibar da, Psihološk a st ruk t ura j ed n e p j esm e St arca Mi l i j e, Poe-
zi j a i i st or i j a u narodn oj knj i ževnost i , B eogr ad , 1972, 7— 17.
17. Jovan D er et i ć , B anovi ć St r ah inj a — st r u k t ura i značenj e, Kj i j i žev na i st o-
r i j a, 1972, br . 15, 395^ 26.

F I L I P V I ŠN JI Ć

Višnj i ć j e rođen 1767. godine u selu T rnavi , u B osanskom

Po drm j u , u po r odi oi Vil ić a. Prezim e j e dob i o po maj činom na-
dimku (Višnj a) . Osl ep eo j e od vel ik ih bogi nj a u osmoj godi ni . Kao
pevač p roouo se j oš u Bosni . Mn ogo j e putovao sa gu sl am a i svuda
bi o lepo p rim an . Sa ustani cim a p rel azi u Sr bi j u 1807. gođdne. Na
dr iin skom r at išt u sp evava (p esme i p eva ih u stan ici ma. Za p esmu
B oj na Sal aštL Stoj an Ču p ić mu p oiklan j a konj a. Posl e por aza n a
Ravnj u ( 1813) beži u Srem i vi še ise n e v raća u Sr bi j u . Umro j e
u selu Gr k u 1834. god i n e. Vu k j e o d nj ega naj vi še p esama zabele-
ži o 1815. godine, a p rvu var i j an tu pesme o b oj u na M išar u ob j avi o
j e u svoj o j pir voj zb ir ci narodndh p esama, u M aloj p r ost onarodnoj
slaveno-ser bsk oj p j esnar ici , 1814. godi ne.
O V išnj i ću k ao p esn i k u sir p sk e b une, k ao simbolu slep og gu-
sl ar a, bi l o j e d o danas mno go r eči . I ipored v i še stot ina naučnih
pri l oga i r adova, p a i p osebnih knj i ga, n j egov r eper toar ni j e do
k raj a ut vr đen. Ро nekim a, Vu k j e od Višnj ića zabeležio , pored
četi i i st ar ij e pesme (dve o Sav i Neman j i ću , i p o j ednu o M ar k u
K ral j eviću i B aj u Pivl j aninu) , i dv an aest p esam a o u st an ku koj e
j e o n sam 'i sp evao . Dr u gi Vi šnj i ću pr i p isuj u i p esmu Uzi m anj e
Užica. U knj izi Mi loir ada Panića posvećenoj Filip u Višn j iću uči nj en
e
j p r v i p oi
k uš a i i
z i
j dvaj an j a V i šnj i ća kao pesnik a epoh e r oman tizma.
Vi šnj ićevi m tvorevdnam a sm at r a se i t r i naest ob j av l j en i h V i šn j i -
ćevdh u sit an iokih p esam a. Naj 'bol j ie p esme j esu one u k o j im a j e
Vi šn j ić opevao p r ve godi n e sr p sk e bune, naj sl ab i j e su one o p o-
sledn j dm godimama p rvog sr psko g u st anka.
Izučavaoci narodne epike deceni j ama su se vraćald Vdšnj i će-
vom delu , posebn o n j egovim pesmama o u st anku . Već između dva
 Pev aoi , k a zi v aći — ■p esn i ci ( I I ) 3 07

r ata, Vi šnj i ć j e i zdvoj en i z gr up e Vu k ovi h p ev ač a k ao dzr azi t a p es-

ni čk a i in divi dualn ost , št o j e bio i nagoveštaj novi h i moder ni j ih
t umačenj a nar od ne p oezi j e i maoitn ida se p revazi đu rom an t ičarska
shvatanj a nar od ne p esm e k ao r ezu l tata i skl j uči vo kolekt ivnog st va-
r al aštva. Jo š 1934 . godi ne M i lo š S av ković uočava m eđusobn e v eze
Vi šnj i ćevi h p esam a o ustank u , tvr deći , za on o vr em e v eom a smel o,
da j e Višn j i ć »j edini k oj i j e sast avi o p r avi nar odn i ep u deset erou «:
»Nj egov ep či ne o n o deset ak p esam a za k oj e Vu lc kaže da i h j e
Fi lip spevao : sve t e p esm e o p rv om u stank u , vezan e za uži Fili po v
kr aj , za r at ovanj e na Dr i n i od 1804 . do 1810, u st var i su j edan ep
u nekoiiko p evanj a; on e su or gansk i vezane: j edni tm pr edmetom
(t ema, suk obi t u r sk e Bosne i sr p sk e M ačv e i Posavi ne, i st e li onosti
se j avlj aj u u v iše p esam a, K arađo rđe, č up ić, Luka, Ali -p aša, K ul in ,
Jakov i dr.), j ednom poetskom indm dualnošću (idej a boirbe roba
prot i v tir an i n a i p esni kov o r asp oloženj e d a glori f iku j e nap or e r oba)
i n aj zad k om poziici j om — on o što i zgleda n ever o vat no tna pr vi
p ogled. Al i k ompoziioi j a ovi h pevanj a i m daj e i sto tolik o or gansiko g
j edi nstva kol i bo i tem a i ip oetska i dej a. Kad se i ma n a ш пи ida o ve
p esm e daj u ši r oku ep sku sli ku b orb e dva n ar oda u ko j oj j e gl avini
j unak ce o j ed an n ar od , ond a se o seća e p sk a koncen t raci a
j pr ed-
m et a i veza izmeđiu p esam a. One p r oi zi laze j edn a i z dr uge; u sva-
k oj se oseća da ni j e dov r šena i da ise n ast avl j a .«
Višnj ićevo delo , p oseb no p esm a о b oj u n a Mišar u , bi l o j e i
p r e dme t dzu č avan j a ep skdh kl i šea , ok vi r a, f or m u la . R ad osav Me -
deni ca j e začeo veoma pl odnu di sku sdj u o p ri sustvu p esni ok og oik -
vir a »Pol ećel a dva vr an a gr avna« u Vi šnj i ć evim p esmama. I zdva-
j aj uči ono št o j e Vi šn j ićev p r ilo g lu tvr đi van j u ovo g op šteg mest a ,
on zak l j učuj e: »Daj ući m u k lasičnu for mu u p esm i o b oj u n a Mi -
šar u, Višnj i ć j e t aj st ar i okvi ir sam o p esnički p onovo oživeo i uzdi -
gao ga n a p oet sk i n ametl j i v ik alup , p o d čij i m j e u t i caj em onda
ponov o p r ocv etao na ter en u u oi j i m j e p esnički m tr adioi j aan a već
odavno p ostoj ao.« Ov ak av zakl j učak rezul tat j e p raćenj a ovog pes-
ndčk og ok v i r a u dvadeset alc pesama zabeleženi h od niza pevaoa.
Svestan da se tek na osnoviu više d etal j a m ogu i zv est i op šti
zakl j učci o r azvoj u epsk oga sti la i prikazatd »ist or i j a ep sfc og st ila
u svoj oj celi ni «, Aloj z Šmaus ši ir e r azmatr a moti v i shemu gavrana
gl asonoša. Sledeoi p r i loge T. Maret i ća i G. Gezemana posvećen e
kompozdcioni m uvodni m shem ama, on izdv aj a t r i f aze ove sheme,
naglašavaj ući d a j e naj vi še r azvi j en a ona f aza k oj u srećemo u
Vi šnj ićevi m pesm am a. Od gavr an a l ešinara, p ti ce zlok obni ce k oj a
gr aktan j em p redskazuj e smrt , V išnj i ć dolazi do kompozi oione she-
me, u к ој ој j e gav ran samo glasonoša, a shema j e č i sto umetn i čka.
0 naj u sp el i j oj Vi šnj i ćevoj p esm i Početak bune p r o ti v dah i j a
napi sano j e vi še celo vi t i h i p ar oij al ni h r adova. Naj uspeldj a ana-
iiza, na čitav ih t r idesetak štamp an i h str anica, bi la j e r i tmična an a-
liza Stani sl av a Vinaver a u dužem p r i lo gu Pokušaj ri tm i čnog p r o-
učavanj a muškog deseterca. I zvanredn o p r at eći V išn j i ćeve im p r o-
30 8 К њ и ж евно ст и ј ез ик

vi zacij e u pesmi , ost varen e u okvi r ima p r avi la p ranagona j ezi ka,
Vi naver određuj e p unu vr edn ost ove p esm e: »Veliči n a Fil i p a Vi š-
n j i ća, znatini m delom , sleduj e i i z te i mpr ovizaci j e a n a osnovu
gr adiv a star i j ega.«
Vi šnj i ća k ao nar odnog pevača o daj u dv a osnovn a motiva:
m o ti v k r v n e osv et e i m oti v k osov sk e b i t k e.
Još j e Mi l an B udim i r uočio da u Vi šnj ić evim pesm am a arha-
i čn i i nd oevrop sk i t ermi n p okaj at i znači osvet i ti . Gotovo u sv akoj
nj ego vo j p esmi srećem o t aj t era ii n u znaeenj u p oziv anj a bor aca
na obav ezn o izvr šenj e kr vne osvete. Već n a p očet ku uvodne p esme
Početak bune p rot i v dah ij a n alazimo naznačen m oti v k r vne osv ete:
»Svaki svo j e da p ok aj e stare«. Podvi g M ilošev n ad M u r at om Viš-
n j i ć ozn ač av a k ao p r aved no i zvr šenu k r vn u osvetu , k ao zaim enu
gl ava: »Mil oš ubi za Lazu Murata«. U Vi šnj i ćevi m p esm am a Bj el i ć
I gnj atij e i Stan i ć St anoj lo op evan e su do detal j a p oj edi načn e krvn e
osvet e, osvete p oj edi naca iiz u st ani čke voj sk e. U ost ali m p esm am a
osvetu i zvr šav a ši r a dr uštvena zaj edni ca.
Uloga motiva k r vne oisvete u V išnj i ćevom u st ani čkom epu ne
i sci p l j u j e se samo u ver nom pr enošenj u obi čaj o og pr ava u nar od nu
p esmu , čim e pesm e ko j e j e Vi šnj i ć i sp ev ao p ost aj u b l iže onom e
št o p odr azumevam o k ad kažemo narodna il i usmen a epi ka. Por ed
to ga št o se iz p esm e u pesm u j avl j aj u i st i j un aoi , opevaj u doga-
đaj i n a r ati štu bl i žem Dr m i , i z pr vi h godm a ust an k a, m oti v k r vne
osvete j este čvr st a str uik tur aln a sp on a k oj a i temat sk i p ovezu j e
V i šn j ićeve p esm e u j edin stven ep o u st anku . Zahval j u j u oi l anča-
noj struk tur i razvoj a mot iva krvne osv ete p o j edi n e p esm e post aj u
ep i zode u st ani č k og ep a.
U p esmi K nez I van K nežević p ohod K ul i n-kap etana p rat i
k l etv a :
T am o i šo , K ul i n -k ap et an e,
T am o i š6 , a m o n e d o šao !

do k u pesmi o boj u na M i šaru klet va К иМп а i su st iže. U p r vo j va-

nij anti pesm e B oj na Misaru, Vi šnj i ć j e p osebn o izdvoj i o det al j
otimanj a Kulinove sabl j e. Kulinovoj sabl j i j e posvećeno cent ral no
m est o u op i su bo j a n a Mi šacnu . Deta'l j o K ulinovo j sabl j i nast avi o
j e da ži vi u dr ugim p esmam a. Poslu žio j e k ao veza izm eđu p esama
Boj na M i šaru i M iloš Stoj i ćev i ć i M eho Orugd zi ć. U p esmi o dvo-
boj u Miloša Pocer ca i Meha Oru gdžića, Meh o želi da osvet i K ulin-
-k apetana i p ovr ati ot etu sabl j u :
D a p ok aj em K u li n -k ap et an a
I p ovr at im sab l j u K ul in ovu .

N a p osredam način V išnj i ć ostavl j a podat k e i o tom e da j e,

p or ed obi čaj a kr vn e osvet e, d obr o p oznavao i obič aj e umi ra. St i -
h ov i :
 Pevaoi , k azi vač i — p esn ici (I I ) 30 9

Sv e j edn ak o b o j ak b ez p r est ank a !

'
On o j t ežak boj ak bez p r est an k a!

k oj i su iz Vi šnj ićevi h pesama mašli odj eke u Nj egoševom Gor skom

vi j enc u :
B or b i n ašo j k r aj a b i t i neće
do i st r a ge t u r sk e al i n aše .

N ek a bude bor ba n ep r est an a.

kao da se mogu p r ot u mačdt i i nemoguono šću umi r a, izmirenj a iz-

m eđu zar aćeniih i zak r vl j eni h str an a.
Po obi čaj no m pr avu , um i r a ni j e mo glo nikako bit i u sled e-
ći m slućaj evima: ako j e ub istvo izv r šen o bez i k akv e k rivi ce u bd-
j enog dli nj egovo g b ratstva, ak o j e izv r šen o iz ob est i i l i p m ste
zavi sti , ako j e i zvr šeno mu čki , i z zasede i li na pr evaru , U uvodnoj
pesm i V išnj i ć op eva upr avo takva ubi stva — seču ik neževa. Oipr o-
štaj a nema ni u slu čaj evim a kada j e ub i ca ski nuo i o dneo orn žj e
s ubi j enog, bez obzir a na to kako j e ubi stvo izvr šeno , što se j avl j a
kao mot i v k rvn e o svete u p esmi B j el ić I gnj at ij e.
I zdvoj en mo t i v krvne osvet e u Vi šnj i ćevoj p oezi j i p okazuj e u
koj oj meri su n ar odna t r adi cij a i nar odn i obič aj i p rekr il ili n j e-
gov e p esm e, u ko j oj m eri j e Višn j i ć ep sk i p evač . I ak o se mot i v
krvn e osvete u n j egovi m p esmam a m or a t umačit i i šire, к ао osv eta
por obl j eno g n ar oda, i zražena u poj edinačni m rat ni m podvi zi ma
(zauzi man j e gr adova, p obede na b oj nom p ol j u , p obed e p oj edinaca
u dvoboj u ) , p esme u koj ima V išnj i ć op eva bor be i zm eđu Srba i
Turaka m ot m sane k r vni m osvet ama p oj edinaca (osvet a br at a) po -
kazuj u d a j e osno vn i moti v i p ak mati v k r vn e osvet e. To bi bi la
j e dn a od r azl dk a i zmeđ u VA šn j ić a n ar odnogp e v ač a i z ep o he r o m an -
ti zma, epoh e ob oj en e slob odar sk im i nacion alni m idej ama, i p es-
ni ka r omanti zma Si m e M ilutinovi ća Saraj li j e, N j egoša i dr ugih .
Teza da se u Vu k ovi m ep sk i m p esm ama, u naro du om ep sik om
p evan j u i z p rve p olovin e X I X v ek a do
, g odi o p r oce s p r o ži ma n j a ci '
k -
lusa, da se p oj edi ni elem en ti mogu p rat i ti od pesam a o pret k osov-
ski m vr emen ima, do p esam a o ust an ku, naj bolj e j e pot vr đen a Vdš-
nj ićevi m delom . U pesmam a koj e j e sam ispevao, kao i u onima
k oj e j e sam o dogradi o, n al azi mo t ragove svi h ep sk ih cik lusa: p o-
r ed elemen at a haj dučki h p esam a, pesam a k oj e su se p evale pre-
težn o u B osni i Her cegovi ni , p esam a k oj e su u obli čav al e u st i h u
legende o Svetom Savi i Mark u K ral j ev ću , Vi šnj i ć j e p osebn o u
svoj e delo u t k ao k osov sko predanj e u tol i koj meri đ a se možemo
upi t ati k ol i ko j e značaj nj egovo g učešća u st var anj iu k osovsk og ci k -
lusa. U n j egovim u st ani čki m ip esmam a nalazimo ni z kosov ki h od -
lomak a pr e svega L azarev u zdr av i cu, Lazar ev u k letv u i mot i v k o-
sov sk e v ečer e.
3 10 К н д ж ев н ост и ј ези к

Vdšnj i ć ј е b.i o i velik i stvar alac j ezika. Nj egove pesme j esu

i zvanr edna leksi čk a gr ađa o d k oj e j e Vuk ip ošao p r il i kom sast av-
2
l j anj a Rj ečnika (1818; 1852 ) . Ako i zuzmemo t oponime i u govor u
uabi čaj ene r eči , Vuk j e i z Vi šnj i ćevih pesama preuzeo stotinak
r eči i i st umačio i h nj egovi m stihovi m a, j er su u t om kontekstu
te reči prira i le nek o osobt o značenj e. Kako j e za neku r eč navodio
i vi še st ihova, u Rj ečnik u od 1818. godi ne našla se j edna p oduža
V i šnj i ćeva pesma. B o nek ih r eči Vi šnj ić j e dol azio p ostepeno, iz
p esm e u pe sm u t ra ž io j e najpodesn i j i i zra z . Do st a su č esto dst icasn i
i već p sl o ovi č no p ri h vaćeni Vdšnj ićev i stihovi o sirot i nj i r a i
j , car e-
voj r aj i . U Vi šnj i ćevi m p esmam a Turc i
i g z ov ara j u reč ra j a il i r a -
j eti na, podr azumevaj ući pod ti m »lj ude k oj i ne vj eruj u t ur ske
vj er e« i koj e treba dr žati u pokornosti . Kada Srbi govor e o sebi ,
Vi šnj ić nalazi uvek pravu r eč u odr eđenom kontekstu: Srbl j i , Srbi,
mušk inj e, ženskinj e, r obl j e, a gr adeći svoj p esni čk i izr az dol azi i
ovo m p rili'k om do svoj e r eoi : crvop i sak . Od r eči r aj a, k oj a se u
uv odnoj pesm i p onavl j a dvadeset i j edan put , do novostvor en e r eči
ko j u i zgov ar a Đor đe Pet rovi ć n a n aj po zn i j oj Višn j i ćevoj pesmi L a-
zar M utap i Arap i n, dug j e put . Vožd K arađor đe, u sm ir aj u ust anka,
izgovara st ih ove u k oj im a se o gleda n j egov a zabr inutost nad sud-
bi nom sr p sk og nar oda i naslućuj e slom bune:

Ja sam p r vi k av gu zam et nuo ,

cr v op i sak n a dušu uzeo .

K ao p ren osi lac i stvar al ac novi h pesama Vi šnj i ć nep restano

gr adi sv oj i o pšt i p evačk i i zraz . On ne ostaj e kruto k od p rihvaćenog
i ld novo i zgrađenog opšteg mest a ili epsk e f orm ul e, v eć i u t ako
skučeni m okvdir im a im p r ov i zu j e, zavAsno od op evane si tuaoi j e i li č-
'
nost i koj a učestvuj e u događaj u . U op štem m estu r as,poređivanj a
voj sk e, k ao maj st or sl i kanj a masovn ih scena, on p r onal azi v i še
odgovaraj uoih r eči : basti sati , valov i t , v i lov i t , zabun i ti , zazivati , zbi ti ,
j al akn uti , lei ečiv , načeti t i se, op teći , p lamen i t o, p ovad i t i , p om amn o,
r azn ati se, razbiti , rastisnut i , sak t isati , sp avaći v, st eći se, sust i gn u t i
se, uvret en, usp regnu t i , šk r gutat i , šk r gutnuti .
Podr obni j e i zučavanj e V išnj i ćevog ut i caj a na p evače koj i su
op eval i prvi d dr ugi ustanak d nove cm ogor ske boj eve p okazal o j e
d a su , u no vonast ale p esme, u gr ađdvani Vi šnj i ćev i st i h ovi i da su
p jo edin i p e v ači p rihvat al i k ao svo j a i zraža j n a sr edst v a o p št a m e-
st a i im p rovizaci j e k oj e j e Vdšn j i ć n ačin io u duh u narodnog ep s:ko g
p evanj a . Višnj ićev p resudan u t i caj na u stanič k u ep iiku n e o gled a
se sam o u t o me št o j e naj vdše p esam a u V ukov oj zbir ci o n sam
spev ao , već i u t om e št o j e svoj dm p esm ama, u t renut k u do k j e
ustanak tr aj ao, i on sastavl j ao nove ustaničke hronilke, uticao i
n a ost al e p ev ače. Gr adeći svoj pev ač ki i zr az, V i šnj i ć j e gr adi o i
op šti izr az nar odni h p ev ača, t e su Vu k ov e pesm e o u st anku , na
ov aj dli o n aj nači n — Vi šnj i ćev e.
 Pevači , k aziv a či — p esn ici ( I I ) 3 11

F I L I P V I ŠN JI C ( l i t er a t u r a)

1. K . Zmeanović i Bogol j ub Poznanov i ć, Sveoci narodnog p ređanj a oko

gr o ba F i l i p a V i šn j i ća, I l ok , 1887.
2. I . I v anić, Fi li p Višn j i ć sr p ski p j esn i k , j un ak i gusl ar , S. M i t r ovi ca, 1887.
3. Mi l oš Savk ovi ć, F i l i p Višnj ić, Pr i l ozi p r oučavan j u nar odne p oezi j e, 1934,
I , 86— 92 .
4. Zbor ni k u sl av u Fi li p a Višnj i ća i n arod n e p esme (Pr il ozi : B . Tom ića,
M . Pup ina, G. Gezem an a, V . ć or ovića, V . Gl ušca, D . K ost ića, V . Čaj k a-
n ov i ća, V . ć u b r i l ovi ć a), B eo gr ad , 1935; 19362.
5. B oži dar Tom ić, Pj esm e Fi l ip a V i šnj i ća, B eograd, 1935.
6. Radosav M edenica, F i l i p V išnj i ć i p esni ćk i okvi r »Polećel a dv a v rana
gav r an a«, Pr i l o zi p r oučavan j u n ar odn e p oezi j e, 1935, I I , 39— 56; Višnj i -
ćeva i naša star i nsk a nar od na ep i k a, SK G, X LV I , br . 7, 495—507.
7. Al ek san d ar Bel ić, Naša narodna p esma i F . V i šnj i ć, Pri lozi p roučavan j u
n ar . p oezi j e, 1936, I I I , 14— 17.
8. Al oj z Šmau s, Gavr an glason oša, 1937, I V , 1—20.
9. Vasa Čubrilović, I st or iska osnova V išnj ićevoj pesmi »B oj na M išar u«,
—
Pr il ozi p r o učavanj u n ar . p oezi j e, 1938, V , 56 67.
10. Svetozar Mat ić, L ičn i i kolekt i vni i zr az u narodnom ep u, 1938, V ,
—
224 229; Vi šnj i ć u Sr em u . N aš nar odn i ep i n aš st ih , N ov i Sad , 1964,
164— 17 7 .
11. N ikol a Mi r k ović, »Počet ak bune p ro ti v dahi j a« 1cao i st ori ski i zvor , Pr i -
l ozi p r oučav an j u n ar . p oezi j e, 1938, V , 241—243.
12. Stanisl av Vi naver , Pokušaj ri tmi čkog p roučavanj a muškog deseterca,
—
1939, V I , 194 244; T r ag i čn o nad a hn uć e F il i p a Vi šnj i ća, X X v ek , sv . 6,
7 6— 8 1.
13. V . Jovanovi ć , O l i ku Fi l i p a Višn j ića i drug i h gusl ar a V uk ova v r emena,
Zbor n i lc M at ice sr p sk e za k nj iževnost i j ezi k , 1954, I I , 67—96.
14. V l ad an N edić , Fi li p Višnj ić, B eogr ad , 1961.
15. Dušan Nedel j k ov ić, Oslobodilač k i humani zam Fil i p a Vi šnj ića, Narodno
st var al ašt v o f ol k l or , 1967, V I , sv . 22— 24 , 69— 86.
16. Mi lor ad Pan i ć-Sup er , Fil ip Višnj i ć, i i vot i del o, Beogr ad , 1967.
17. Mi l an Budi mir , Srp sk a rap sodi j a Fil i pa V i šnj i ća, Radovi Akademi j e
nauka i umet nosti Bosne i Her cegovi ne, kn j . X LI I I , Ođel j enj e dru št v e-
n i h n auk a, k n j . 15, Sar aj ev o , 1972, 5— 61.
18. Novak^Ki libarda, Jedan pogl ed na Fi l ipa Višnj i ća; Svj etlost t ame Filipa
Višnj ića, Poezi j a i i stor ij a u nar odnoj knj iževnosti , Beograd , 1972, 43—65;
Višnj ićeva pj esma Boj na Mišar u; Višnj ićeva pj esma Lazar Mutap i
Arap in, Legenda i p oezi j a, Beogr ad , 1976, 67—87.
19. Teo dor a Pav l ović , Fi l i p Višnj ić, I z i st or i j e sr p ske knj iževnost i , N ovi Sad ,
1974, 128— 136.
20. M iodrag M at i cki , Predanj e o kosovskoj bi ci u V i šnj ićevom ust aničkom
ep u, Nau čn i sast anak slavi st a u Vulcove dan e,, Beogr ad, 1977, knj . 6,
sv. 2, 161—171; K r v na osvet a u Višnj ićevom ustani čkom epu, Knj iževna
istori j a, 1978, 40, 581—586; Višnj i ćeve p esm e k ao građa Vukovog Sr p skog
r j ečni ka, K ovčeži ć, p r il ozi i građa o Dosit ej u i Vu k u , Beogr ad , 1978, X V I ,
4 6— 5 2 .
 Su m m ar y

SI N GERS, N AR RATOR S — POE T S

T o establi sh t he dif fer en ce of singer s wh i ch transfer ep ic oral

son gs, sin ger s inter p' r etor s and si nger s poet , we separ at ed f ive of the
best Vuk K aradžić s sin ger s (T ešan Podr u gović , old man Raško ,
b li nd Živana, old man Mili j a and Fili p Vi šnj ić) . Vuk K aradžić t ook
an d w ro t e f r om t hem ab ou t seven t y son gs w hich ar e r ep r esent a-
ti ve, also because they belon g t o all charact er ist ical ep ical t hemat i c
cy cl es an d because of t heir antologi cal qauli t ies.
A separ ate r esearch of poetical r ealizat ion each of t hese sin-
ger s showed that these si gner s as well as great poet of X I X centur y
whi ch i n r ange of tradi tion of oral epic, i mp r ovise as individual sin-
ger s. I n the moment of gr eatest f lourish of or al ep ical poet r y t hey
con tinue, but st il buil d epi c oral ex p r ession .