Tranzistori – PNP i NPN spoj, unipolarni i bipolarni tranzistori

Tranzistor je aktivna poluprovodička elektronska komponeneta koja se koristi za pojačavanje

električnih signala, prekidanje struje, stabilizaciju napona, modulaciju signala i drugo. Jedan je
od osnovnih elemenata gotovo svih elektronskih sklopova i uređaja.

Tranzistori se prema načinu rada dele na dve osnovne grupe: bipolarne tranzistore (eng. BJT –
Bipolar Junction Transistor) kod kojih provodnost zavisi od elektrona u NPN i šupljina u PNP
tipu, i unipolarne tranzistore (eng. FET – Field Effect Transistor) kod kojih provodnost zavisi od
elektrona u N-kanalu ili šupljinama u P kanalu.

Prvi tranzistor su napravili Vilijam Šokli, Džon Bardin i Valter Bretejn 22. decembra 1947.
godine u Belovim laboratorijama. Šokli, Bardin i Bretejn su dobili Nobelovu nagradu za svoj
izum „za njihova istraživanja poluprovodnika i otkriće tranzistorskog efekta“.

Pre pronalaska bipolarnog tranzistora koristile su se elektronske cevi koje su imale bitne
nedostatke (cena, potrošnja energije, dimenzije…) ali i prednosti (cevi se i danas ponekad koriste
za posebne namene zbog manje osetljivosti na nuklearno zračenje, velike snage, i kao elementi u
audiofilskim analognim pojačalima…). Najbliži ekvivalent tranzistoru je bila elektronska cev –
trioda.

Prvi silicijumski tranzistor proizveden je 1954.godine, od strane kompanije Texas

Instruments. Nakon toga je usledio veoma brz razvoj poluprovodničke tehnologije koja je
rezultira tim da su se pojavile brojne vrste tranzistora.

Kada kažemo TRANZISTOR najčešće se podrazumeva bipolarni tranzistor, a kada se govori o

unipolarnom tranzistoru obavezno je da se naglasi o kojoj vrsti unipolarnog tranzistora se radi.
 Bipolarni tranzistor

Bipolarni su tranzistori nastaju dopiranjem čistog poluvodnika, najčešće silicijuma ili

germanijumaa, gde nastaje struktura u kojoj se između dva područja istog tipa provodljivosti (P
ili N) nalazi područje suprotnog tipa provodljivosti (N ili P). Ovo nam daje mogućnost da imamo
dva tipa bipolarnih tranzistora koji se označavaju kao:

 PNP (pozitivno-negativno-pozitivno)
 NPN (negativno-pozitivno-negativno)
Izvodi kod bipolarnih tranzistora su:

 Base [B]
 Emiter [E]
 Collector [C]
Baza i emiter čine propustno polarizovan PN spoj (kod NPN tranzistora), za razliku od kolektora
i baze koji čine nepropustno polarizovan PN spoj.

Princip rada tranzistora se zasniva na pobudi manjinskih nosioca naelektrisanja iz emitera u

bazu i njihovom prenosu do kolektora. Kako je napon na spoju baza-emiter manji od napona na
spoju kolektor-baza, a takođe je i struja koja teče u bazu manja od struja emitera i kolektora.

Kada imamo spoj sa zajedničkom bazom ostvaruje se samo pojačanje napona, u spoju sa
zajedničkim kolektorom samo pojačanje struje, a spoju sa zajedničkim emiterom pojačava se i
napon i struja, pa je pojačanje snage najveće.
 Bilo da se radi o PNP ili NPN tipu tranzistora oba obavljaju istu funkciju. Razlika je u
polaritetima spoljnih napona i struja, te u vrsti nosilaca električne struje. U PNP tipu tranzistora
glavni su nosioci struje su šupljine, a u NPN tipu tranzistora su to elektroni.

Unipolarni tranzistori

Kod unipolarnih tranzistora, za razliku od bipolarnih, u provođenju struje učestvuje samo jedna
vrsta električnog nosioca naelektrisanja (ili elektroni ili šupljine). Nazivaju se tranzistori sa
efektom polja (engl. Field-effect transistor, skraćeno FET). Karakteristika im je izrazito veliki
ulazni otpor te ih možemo smatrati naponski upravljanim aktivnim izvorom.

Unipolarni tranzistori u zavisnosti od tehnologije izrade mogu se podeliti na:

 Spojni (engl. Junction field-effect transistor) – JFET

 Sa izoliranim izlazom (engl. Insulated gate FET) – IGFET
 Metal oksidni (engl. metal oxide semiconductor FET) – MOSFET
 Vertikalni metal oksidni (engl. vertical metal oxide semiconductor FET) – VMOSFET
Izvodi kod unipolarnih tranzistora su:

 Source [S]
 Drain [D]
 Gate [G]

Funkicija i princip rada tranzistora

Osnovna funkcija tranzistora je da kontroliše protok struje. Tranzistor funkcioniše tako što sa
malom strujom u kolu emiter-baza možemo upravljati znatno jačom strujom u kolu emiter-
kolektor. Ova pojava naziva se tranzistorski efekat. Najbolja analogija koja objašnjava tranzistor
je slavina za vodu. Ventil na vodenoj slavini kontroliše protok vode. Kod tranzistora se taj ventil
naziva baza (base) ili kapija (gate) kod FET-ova (Field Effect Transistor).

Pojačanje tranzistora izražava se kao faktor strujnog pojačanja u spojevima sa zajedničkim

emiterom:

β=IcIb
Gde su:

 β – Faktor pojačanja tranzistora

 Ic – Struja kolektora
 Ib – Struja baze
Za pravilan rad tranzistora potrebno je polarizovati tranzistor (dovesti mu napajanje) kao i s
obzirom na njegovu preosetljivost na promenu temperature, stabilizaciju radne tačke u odnosu na
kolektor i emiter.

Izlazne karakteristike tipičnog bipolarnog tranzistora koji se ugrađuje u sklopove koji služe kao
naponska pojačala, i druge različite namene, radno područje označeno je plavom bojom

Simboli bipolarnih i unipolarnih tranzistora