16-Jevtovic Kandic AE II EP v1 20042020

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ У ЗЕМУНУ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЕКОНОМИКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
ТЕМА: Робни токови основних пољопривредних производа у свету
Ментор: Студенти:
Проф. др Драгица Божић Кандић Дејана АЕ 180441
Јевтовић Марта АЕ 180456
Београд, април, 2020. године

САДРЖАЈ
1.
УВОД............................................................................................................................................................................................1
2. Аграрни протекционизам и GATT/STO преговори о либерализацији трговине пољопривредно-прехрамбених
производа.....................................................................................................................................................................................4
3. Робни токови основних пољопривредних производа.........................................................................................................4
3.1. Робни токови производа ратарства ..................................................................................................................................5
3.1.1. Жита..................................................................................................................................................................................6
Пшеница.......................................................................................................................................................................................6
Кукуруз......................................................................................................................................................................................19
3.1.2. Индустријско биље.........................................................................................................................................................32
Шећерна репа............................................................................................................................................................................32
Дуван..........................................................................................................................................................................................45
3.1.3. Поврће..............................................................................................................................................................................58
Кромпир.....................................................................................................................................................................................58
Парадајз......................................................................................................................................................................................71
4. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................................................................72
5. ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................................................................73
Komentari za kukuruz važe za ceo rad i za sve ostale useve. Ovo je jedan od najlošijih radova do sada. Po pregledanju
ostatka rada, izabrala sam kukuruz da vam tu ubacim komentare. Pošto su svi ostali usevi isto tako loše urađeni,
nesvrsishodno je ponavljati iste stvari i za njih . Znači, svi komentari za kukuruz, važe I za ostale useve .
Ovakav tekst ne može da bude prihvatljiv i morate mnogo toga da promenite i dopunite. S obzirom na rokove, uradićete
pšenicu, kukuruz, šećernu repu i krompir. Potudite se da to valjano odradite inače za ovako nešto ne možete dobiti ni jedan
bod! Inače, ništa niste usvojili od onoga o čemu smo pričali na vežbama kada je reč o prikazivanju tabela, navođenju izvora
(Wikipedia i sl. kao neprihvatljivi izvori itd.)
1.УВОД
Полазећи од чињенице да је пољопривреда једна од основних делатности привреде,

којом се бави одређен број становништва, свака земља, па и Србија, мора да одреди место
пољопривреде у привредном развоју своје земље. Сам процес трговине и излазак
пољопривредних предузећа на тржиште представља веома важан корак у целокупном
процесу зараде наше земље. Свакако да је првенствено најважније да се оствари суфицит у
свакој земљи, што значи да количина извежених производа једне земље буде већа од
увежене количине неког производа. Суфицит треба посматрати и у аспекту количине и
вредности самог производа. Најчешће коришћени индикатори биће извоз, узвоз, салдо и
робни токови, као и појмови усева поменутих у раду.
Предмет овог рада јесу робни токови основних пољопривредних производа у свету.
,,У вредносној структури пољопривредне производње Србије доминира биљна
производња, док се смањује учешће сточарства, који је почетком 1990-их премашивао
60%, на око 30%. У структури биљне производње смањује се учешће интензивних
грана,нарочито виноградарства. Најзначајније учешће у вредности пољопривредне
производње има ратарство“.1
Сходно томе, циљ рада је да се провере тенденције, тј.међународни обим, динамика и

структура промета и производње следећих усева: пшенице, кукуруза, шећерне репе,
дувана, кромпира и парадајза.
Методе које су коришћене у изради овог рада могу се убројати у квалитативну и

квантитативну групу метода. Што се тиче квалитативних, употребљена је метода
дескрипције. Од квантитативних метода, то су показатељи динамике у оквиру којих су
базни, ланчани индекси и стопа промене, као и проценти. Коришћена је и компаративна
метода, за поређење свих пронађених података и резултата.
У изради семинарског рада коришћена је база података, у овом случају FAO база података
(Food and Agriculture Organization of the United Nations).
1
Божић Драгица, Богданов Наталија, Шеврлић Миладин (2011): Економика пољопривреде, Пољопривредни
факултет, Београд
1
2.Аграрни протекционизам и GATT/STO преговори о либерализацији трговине пољопривредно-
прехрамбених производа
Аграрни протекционизам, као концепт аграрне политике, заснован је на снажном

интервенционизму неке државе. Корени овог појма везују се за некадашњу прекоокеанску
конкуренцију у производњи жита у односу на произвођаче широм Европе у 19. веку. Ради
заштите домаће производње неке земље од иностране конкуренције, држава има право да
уведе одређене мере, које се крећу у различитим интервалима. Те мере могу се кретати од
високо увозних царина до различитих мера нецаринског карактера. Примена ове врсте
протекционизма у аграру, првенствено у Јапану и Европи у односу на Америку, наишла је
на огромне разлике у просечној величини поседа па самим тим и у продуктивности и
конкурентности на тржишту. С` неког другог аспекта, околности на тржишту потврдили
су да је примена заштитних мера државе у сектору пољопривреде неопходна, али само до
те мере да економски не угрожава остале учеснике у било ком аспекту привредног живота.
Различите мере аграрног протекционизма почеле су у примењивању још у 16. и 17. веку, у
време меркантилизма. Током Велике светске економске кризе 1930-их година,
протекционизам бележи раст у следећим земљама: Велика Британија, Данска, Холаднија и
Белгија. Данас, највише развијен је у земљама Европске Уније. Најзначајнији појмови
заштите домаће пољопривреде од иностране конкуренције су царине, увозне квоте и
субвенционисани извоз. 2 Општи споразум о царинама и трговини (General Agreement on
Tariffs and Trade – GATT), ступа на снагу 1.јануара 1948.године и тада је званично постао
инструмент трговинске сарадње између земаља. Циљ ове организације био је унапређење
светске трговине са акцентом на уклањању царинских и нецаринских ограничења. Та
ограничења односила су се на слободну продају и промет одређених производа на
тржишту. Све до оснивања Светске трговинске организације 1995. године, овај споразум
је био једини овакве природе.
STO (Светска трговинска организација )(World Trade Organization) је међународна

мултиатерална организација која је формирана у циљу да доведе у равнотежу као и да
врши контролу међународне трговине. Почела је са радом 1.јануара 1995.године са
званичним седиштем у Женеви. Примарни циљ организације је унапређење међусобних
односа земаља у оквиру трговине, пораст животног стандарда, очување животне средине
као и постојан раст реалног дохотка. Основне функције STO организације су унапређење
трговниских споразума, сарадња са Међународним монетарним фондом (ММF), Светском
банком (WB) и другим финансијским институцијама. Данас постоје 4 облика мере
трговинске политике: Црвена
2
2
Др Ђурић Катарина, (2015) : Економика пољопривреде- практикум, Пољопривредни факултет у Новом
Саду, Нови Сад ;
2
кутија (Red box), Зелена кутија (Green box), Плава кутија (Blue box) и Ћилибарска кутија
(Amber box).
 Црвена кутија (Red box) представља врсту трговинске политике које доприносе
појави дисторзивних елемената на међународном тржишту. У ову групу мера се
убрајају:
1. Квантитативне увозне рестрикције
2. Варијабилни нивои увоза
3. Минималне извозне цене
 Зелена кутија (Green box) садржи неке мере трговинске политике које имају врло
мало дејство или га уопште немају на појаву дисторзија (искривљења) у светској
размени. Мере ове кутије подељене су у више група. Прва група је подршка
општим услугама где спадају истраживање, маркетинг и инфраструктура, затим
социјални програм и директна плаћања у оквиру кога су програми за заштиту
животне средине, подршка дохотку произвођача. Директна плаћања у оквиру ове
кутије нису везана за остварени ниво производње или цене. То је примарни разлог
због кога ове мере не утичу на степен поремећаја на светском тржишту.
 Плава кутија (Blue box) је трећа врста кутије која садржи одређене мере
трговинске политике чија је главни услов примењивања лимитирање обима
производње. У овој групи набројана су директна плаћања везана за програме
којима се ограничава производња. Пример могу бити компензациона плаћања.
 Ћилибарска кутија (Amber box) подразумева мере ограничене у виду подржавања

домаћој производњи. То су ценовна подршка тржишту и подршка која је својим
карактеристикама блиско повезана са обимом производње.3
3
Др Ђурић Катарина, (2015) : Економика пољопривреде - практикум, Пољопривредни факултет у Новом
Саду, Нови Сад ;
3
3.Робни токови основних пољопривредних производа
Пре свега, појам пољопривреде је веома широк и бави се производњом

многобројних анималних и биљних производа. То је делатност која има за циљ да на
тржиште изађе са производима који првенствено задовољавају прехрамбене потребе
целокупног становништва. Да би сваки део света био покривен различитим
пољопривредним производима, успоставља се пласман истих. Циљ сваке земље, без
обзира на њено тренутно стање у економији, јесте да вишак готових, тржишних
производа прода или извезе, а сваки недостатак на истом пољу потражује по што
повољнијим ценама или увезе. 4
Домаћа производња као и њен обим, висина дохотка становништва, степен отворености
домаћег тржишта су само неки од многобројних фактора који утичу на увоз. Наспрам тога,
домаћа потрошња, асортиман и квалитет производа, извозни режими су неки од фактора
који утичу на извоз пољопривредних производа. Важно је нагласити да неке земље увозе
пољопривредне производе које и производе у својој земљи, због повољније куповне цене
истог производа.
Положај Србије у робним токовима пољопривредних производа варира у зависности од
врсте намирнице. Учешће Републике Србије у светској производњи јабуке је 0,3% и
заузима 31.место у свету (2013). Велики увозници јабуке су још и Немачка, Велика
Британија, Холандија и Шпанија (све ове земље заједно остварују 36% светског увоза).
Током 2018.године вредност спољнотрговинске размене пољопривредно-прехрамбених
производа достиже ниво од 4,6 милијарди евра, што је читавих 15,8% више од просечног
нивоа размене у протеклих 5 година. Вредност извоза наше земље током 2018.године
приближна је нивоу претходне године, а вредност увоза исте године виша је за 6% у
односу на претходну 2017.годину.
Најзаступљенија група производа која се извози у тој години је воће, које учествује са
17,3%. Поред воћа, извозили смо и дуван, живе биљке и цвеће ( око 35%), као и производе
животињског порекла (око 31%). Република Србија, према подацима Министарства
пољопривреде, остварила је суфицит у размени пољопривредних производа са државама
Европске уније, првобитно са Румунијом, Италијом и Бугарском, док највећи дефицит
бележи са земљама као што су Шпанија и Пољска. 5
4
Весна Златановић (2017), Карактеристике производње и промета пољопривредно-прехрамбених производа
у свету и републици Србији, Мегатренд ревија бр.1, Универзитет Мегатренд, стр. 84-86.
5
Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде(2018): „Извештај о стању пољопривреде у
Републици Србији у 2018.години-Зелена књига“
6
3.1.Робни токови производа ратарства
Највећи удео површине која је пожњевена током 2018.године заузеле су, као што је и
за очекивати на основу података претходних година, баш житарице са 67% укупне
површине. Укупан простор у току ове године, на ком су се гајиле житарице, задржао се на
досадашњем нивоу од око 1,7 милиона хектара у Републици Србији. У овој структури
доминирао је кукуруз са 53%, а одмах за њим и пшеница са 38%.
Принос житарица 2018. године бележио је раст у односу на 2017., у зависности од врсте у
различитим процентима. Међутим, стручњаци кажу да је велика суша 2017. године
значајно утицала на производњу ратарских култура, али већ идуће године 2018., код
кукуруза је повећан принос за 92% ( подаци Министарства пољопривреде).
Перфектни резултати производње утицали су на пораст тражње за свим производима

ратарства, а самим тим и до пораста откупљених количина.
Пшеница и кукуруз су се истакли у току друге половине 2018. године и тиме се нашли се у
првих 10 производа које смо извозили на инострано тржиште. Извоз ратарских култура
одвија се највећом мером пловним путем Дунавом у Румунију.
Различити временски услови имају највећи утицај на пољопривреду. Учестале суше на

нашим поднебљима утицале су на произведене количине свих производа пољопривреде,
како житарица, тако и поврћа и воћа.
Када је реч о увозу, Србија је увозила кукуруз, пшеницу и соју. Земља је соју набављала из
Мађарске и Хрватске, а зрно уљане репице из Бугарске.
Неминовно је да су добри временски услови они који одређују количину приноса, па

самим тим и стање пољопривреде у економији и позицију на тржишту. Како је стање
варирало из године у годину, тако се и положај Србије мењао.
Оно што је најважније у робним токовима и процесу производње је да се задовоље услови

и захтеви потрошача на еколошки и економски ефикасан начин. Квалитет намирница које
ће се користити за исхрану је примарни критеријум за пласирање на тржиште.
6
Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде(2018): „Извештај о стању пољопривреде у
Републици Србији у 2018.години- Књига II- Преглед тржишта“
3.1.1. Жита
Пшеница
Пшеница је једна од најважнијих животних намирница за исхрану човека. Веома је

распрострањена и користи се у производњи и потрошњи хране. Пре свега, велику улогу
има у прехрамбеној индустрији за добијање брашна, затим се користи за хемијску
ферментацију у производњи пива и алкохола, али се у млевеном стању користи и за
исхрану животиња. 7
Пшеница, у народу названа као краљица жита, представља наше најважније хлебно жито.
Она је прва житарица коју су људи почели да гаје.
Временске неприлике имале су велики утицај на количину произведене пшенице.

Дуготрајне суше су опустошиле парцеле на којима су се гајиле велике количине пшенице,
па тако и других жита, што је много утицало на принос те године. Видне суше биле су
2002, 2005. и 2001. године.
За земље којe су доминантни извозници и самим тим, произвођачи, пшеница представља

сигуран приход који остварују извозом, а за земље увознице ова житарица значи
недостатак, а понегде, где је нема уопште, проблем.
7
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 -приступљено
6
27.03.2020.године
6
Табелa 1. Извоз и увоз пшенице у свету, укупно и по континетнима у периоду 2012-2017.године
(количине)
Северна и Јужна
Година Свет Африка Централна Америка и Aзија Европа Океанија
Америка Кариби
Извоз (количине у т)
2010 145739811 92605 46461056 7840503 7703964 67746270 15895413
2011 148347774 132433 49961178 12480316 5804912 62311463 17657472
2012 164620622 230218 44249064 16986343 12623623 66995384 23535990
2013 162797896 283868 53741049 4887550 12308924 73574400 18002105
2014 173900396 443164 51100866 3618868 8506739 91947729 18283032
2015 170665700 361834 45789596 7604307 4576072 95280466 17053426
2016 189890128 96421 45261025 12395726 4876097 111112710 16148149
2017 196788530 140729 49852889 14307131 4736961 105764784 21986037
Увоз (количине у т)
2010 146713304 3819027 7455717 14083664 51863164 34522149 598331
2011 148573760 4039444 7572838 13692387 54005920 32277358 630808
2012 164154778 4132764 8707602 14593082 65630804 33065726 829915
2013 161716520 4035252 9072737 15513928 64743131 31237310 796889
2014 173002598 4554780 9633812 15106272 67196648 34649977 868080
2015 166818260 4277374 8367050 14027248 64185974 36582960 881279
2016 189619545 4790737 8622915 15513610 75129581 41567611 878449
2017 191353169 4638724 9463160 15819089 78517847 40233872 931954
Салдо (количине у т)
2010 -973493 -3809767 39005339 -6243161 -44159200 33224121 15297082
2011 -225986 -4026201 42388340 -1212071 -48201008 30034105 17026664
2012 465844 -4109743 35541462 2393261 -53007181 33929658 22706075
2013 1081376 -4006865 44668312 -10626378 -52434207 42337090 17205216
2014 897798 -4510464 41467054 -11487404 -58689909 57297752 17414952
2015 3847440 -4241191 37422546 -6422941 -59609902 58697506 16172147
2016 270583 -4781095 36638110 -3117884 -70253484 69545099 15269700
2017 5435361 -4624651 40389729 -1511958 -73780886 65530912 21054083
Извор података: Обрада аутора на основу података са www.fao.org
7
Највећа количина пшенице у свету извежена је 2017.године (196788530т), а од тога из
Африке 2014.године (443164т), из Северне и Централе Америке 2013.године ( 53741049т),
из Јужне Америке и са Кариба 2012.године (16986343т), из Азије 2012.године( 12623623т),
из Европе 2016.године ( 111112710т) и из Океаније 2012.године ( 23535990т).
Што се тиче извоза по интервалу година, извоз је био следећи: У 2010.години највећа
количина извежена је из Европе (67746270т), а најмањи извозник ове године била је
Африка (92605т), што значи да је Европа те године извезла 67653665 тона више од
Африке.
У 2017.години ситуација је била иста, Европа је извезла 105624055 тона више од Африке,
што је чак за 37970390 тона више него 2010.године.
Највећа количина пшенице у свету увежена је 2017. године, у Африку и Европу

2016.године, у Северну и Централну Америку 2014. године, у Јужну Америку и
Карибе,Океанију као и у Азију 2017. године.
У 2010. години највећи увозник била је Азија ( 51863164т), а најмањи увозник ове године
била је Океанија ( 598331т), што значи да је Океанија увезла 51264833 тона мање од Азије.
У 2017. години ситуација је иста, Азија је увезла 77585893 тона више од Океаније, што је
за 26321060 тоне више него 2010. године.
На основу прве табеле, када је у питању количина у тонама, доносимо закључак да је

салдо извоза и увоза у периоду од 2010-2017. године позитиван у северној и централној
Америци, Европи и Океанији.
Највећа позитивна разлика увоза и извоза уочена је у Европи 2016.године, а највећа

негативна вредност салда је била у Азији 2017.године.
Табела 2. Извоз и увоз пшенице у свету, укупно и по континентима у периоду 2010-2017.године
(вредност)
Година Свет Африка Централна Америка Азија Европа Океанија
Америка и Кариби
Извоз(u 000 USD)
2010 32698270 28149 11374607 1690179 1509411 14248594 3847330
2011 46863893 50603 17175393 3686352 1536178 18706172 5709195
2012 48915628 92733 14527603 4361496 3132031 20036254 6765511
2013 49384865 101115 17338902 1503055 3383829 21162101 5895863
2014 47760833 153945 15375318 1116168 2208273 23563489 5343639
2015 38697200 108617 12162590 1671435 963776 19418863 4371920
2016 36452291 27516 10298677 2244347 803874 19456399 3621480
2017 38942162 45558 11319547 2567179 792048 19567350 4650480
Увоз (u 000 USD)
2010 36953779 9889847 1840628 3798012 13279900 7956531 188861
2011 51589069 14358096 2562887 4745265 19063234 10602385 257202
2012 53059563 13736493 2903335 4507905 21229985 10397877 283968
2013 53952618 13255720 3007688 5521470 21881529 9984023 302188
2014 52831939 14054148 2860291 4928943 21012488 9660032 316037
2015 43114220 11249044 2269262 3773634 17100955 8459502 261824
2016 40954127 10434863 1907957 3435595 16702694 8227052 245966
2017 44410844 11144209 2229461 3538478 18842045 8409148 247502
Салдо
(u 000 USD)
2010 -4255509 -9861698 9533979 -2107833 -11770489 6292063 3658469
-1430749
2011 -4725176 14612506 -1058913 -17527056 8103787 5451993
-1364376
2012 -4143935 11624268 -146409 -18097954 9638377 6481543
-1315460
2013 -4567753 14331214 -4018415 -18497700 11178078 5593675
-1390020
2014 -5071106 12515027 -3812775 -18804215 13903457 5027602
-1114042
2015 -4417020 9893328 -2102199 -16137179 10959361 4110096
-10407347
2016 -4501836 8390720 -1191248 -15898820 11229347 3375514
-11098651
2017 -5468682 9090086 -971299 -18049997 11158202 4402978

Што се тиче вредности извежене пшенице, највећа вредност извоза у свету била је
2013.године (49384865 долара), у Африци 2014.године ( 153945 долара), у Северној и
Централној Америци 2013. ( 17338902 долара), у Јужној Америци и Карибима 2012.године
са 4361496 хиљада долара, у Азији то је била 2013.година ( 3383829 долара), Европа
бележи највећи извоз 2014.године ( 23563489 долара),а Океанија 2012.године (6765511
долара).
По годинама ситуација је следећа. У 2010.години највећа вредност извоза била је у Европи

(14248594 долара), а најмања у Африци (28149 долара). То је разлика од 14220445 долара.
У 2017. години је ситуација иста, Европа је имала већу вредност извоза од Африке за
19521792 долара. Разлика између 2010. и 2017.године је 5301347 долара.
Највећа вредност увоза пшенице у свет била је 2013.године, у Африку 2011.године, у

Северну и Централну Америку, у Јужну Америку и Карибе, као и Азију 2013.година.
Европа бележи највећу вредност увоза 2011., а Океанија 2014.године.
Највећу вредност увоза у доларима у 2010.години остварила је Азија (13279900), а

најмању вредност те године остварује Океанија (188861). Разлика ова два броја од
13091039 долара говори нам да је 2010.године Океанија увезла за толико мање хиљада
долара.
Највећу вредност увоза у доларима у 2017. години бележи поново Азија, а најмању
вредност поново Океанија.
На основу друге табеле, када је у питању вредност увоза и извоза у хиљадама долара, у
периоду од 2010-2017. године позитиван салдо оствариле су Северна и Централна
Америка, Европа и Океанија.
Највећи суфицит је у Северној и Централној Америци, а увоз је већи од извоза био у Азији.
Табела 3. Динамика вредности спољнотрговинске размене пшенице у свету, укупно
и по континентима у периоду 2010-2017 ( 2010=100)
Година Свет Африка Централна Америка и Азија Европа Океанија
Извоз (u 000 USD)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 143,32224 179,76838 150,9976828 218,1042363 101,7733407 131,28434 148,3937
2012 149,5969909 329,43621 127,7196039 258,0493545 207,5002103 140,61917 175,8495
2013 151,0320424 359,21347 152,4351742 88,9287466 224,1820816 148,52063 153,2456
2014 146,0653209 546,89332 135,1723009 66,03844918 146,3003118 165,37413 138,8921
2015 118,3463223 385,86451 106,9275624 98,89100504 63,85113134 136,28617 113,6352
2016 111,4807939 97,751252 90,54094792 132,7875332 53,25746268 136,54961 94,1297
2017 119,0954812 161,84589 99,51593932 151,8879953 52,47397826 137,32829 120,8755
Стопа
промене
%
2,527928615 7,1202724 -0,06929541 6,152914237 -8,8005963 4,635728 2,745455
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 139,6043122 145,18016 139,2398138 124,9407585 143,5495297 133,25386 136,1859
2012 143,5835913 138,8949 157,7361096 118,6911732 159,8655487 130,68355 150,3582
2013 146,0002724 134,03362 163,4055333 145,3778977 164,7717905 125,48211 160,0055
2014 142,9676218 142,10683 155,39756 129,7769201 158,2277577 121,4101 167,3384
2015 116,6706658 113,74336 123,287378 99,35813789 128,7732212 106,32149 138,6332
2016 110,8252745 105,51086 103,6579363 90,45771841 125,7742453 103,39999 130,2365
2017 120,1794382 112,68333 121,1250182 93,16658294 141,8839374 105,68862 131,0498
Стопа
промене
% 2,660720974 1,7205091 2,775725402 -1,00606328 5,12469467 0,7935184 3,938545

У табели број 3, базна година за извоз и увоз у хиљадама долара је 2010. година и она је
обележена бројем 100, што значи да податке посматрамо у односу на њу.
Највећа вредност промене у извозу, у односу на базну годину, у свету била је 2013.
година, у Африци 2014. година, у Северној и Централној Америци 2013., у Јужној
Америци и Карибима 2012. година, у Азији 2013. година, Европи 2014. и у Океанији 2012.
година.
Најмања вредност ове исте промене у односу на базну годину у свету, Африци као и
Северној и Централној Америци била је 2016., у Јужној Америци и Карибима 2014.
година, у Азији је то била 2017. година, у Европи 2011.и Океанији 2016. година.
Највећа стопа промене изражена процентуално у извозу, у хиљадама долара, у периоду од

2010-2017.године била је у Азији, а најмања у Северној и Централној Америци.
Највећа вредност промене у увозу у односу на 2010. годину у свету била је 2013. година, у
Африци 2011., у Северној и Централној Америци, Јужној Америци и Карибима и Азији
2013. година, у Европи 2011., а у Океанији 2014. година.
Најмања вредност ове исте промене у односу на 2010. годину у свету,Африци,Северној и

Централној Америци, као и Јужној Америци и Карибима,Азији,Европи и Океанији је била
2016. година.
Највећа стопа промене изражена процентуално у увозу била је у Азији, а најмања у

Европи у периоду од 2010-2017. године.
Табела 4. Степен покривености увоза извозом пшенице у свету, укупно
и по континентима у периоду 2010-2017. године ( %)
Год. Свет Африка Централна Америка и Азија Европа Океанија
2010 0,884842386 0,002846 6,179742457 0,44501676 0,11366132 1,790805 20,371
2011 0,908407418 0,003524 6,701580288 0,7768485 0,08058328 1,764336 22,197
2012 0,921900318 0,006751 5,003763947 0,96752172 0,14752865 1,926956 23,825
2013 0,915337695 0,007628 5,764860584 0,27222008 0,15464317 2,119597 19,511
2014 0,904014388 0,010954 5,375438373 0,22645178 0,10509336 2,439276 16,908
2015 0,897550738 0,009656 5,35971166 0,44292451 0,05635802 2,295509 16,698
2016 0,890076133 0,002637 5,397751102 0,65326297 0,0481284 2,36493 14,723
2017 0,876861561 0,004088 5,077257238 0,72550373 0,0420362 2,326912 18,79
У овој четвртој табели посматран је степен покривености увоза извозом у периоду од 8.

година.
Увоз је покрио извоз у највећој мери у Океанији 2012.године са читава 23,82 процента.
Најмања процентуална покривеност очигледна је у Африци 2016.године.
Разлика између земље са највећим и најмањим степеном покривености је 23,82.
Свет је био покривен у највећој мери 2012.године што је свега 0,5 више него када је
забележена његова најнижа вредност покривености увоза извозом у овом интервалу
година. Африка је највећу вредност бележила 2014.у овом распону година, а најнижу
2016. године. Северна и Централна Америка највећу вредност покривености имале су у
2011.-ој, а најнижу 2012. године. Јужна Америка и Кариби похвалили су се 2012.-те, али
су 2014.забележили најнижу вредност у датом периоду од 2010.-2017. Азија је била
покривена 2013.године у највећем проценту, а најмањем у 2017. години. Европа је досегла
највећу вредност 2014. године,а најнижу 2011. На самом крају, Океанија, минималну
вредност имала је 2016. године, а своју највећу вредност овог периода 2012.године.
Табела 5. Територијална усмереност спољнотрговинске размене пшенице у свету
у периоду 2010-2017.године ( обрачунато по вредности)
Год. Свет Африка Централна Америка и Азија Европа Океанија
2010 100 0,0860871 34,78657128 5,169016587 4,61618 43,575987 11,76616
2011 100 0,1079787 36,64952248 7,866081463 3,277956443 39,915958 12,1825
2012 100 0,1895774 29,69930796 8,916365134 6,402925053 40,960844 13,83098
2013 100 0,204749 35,10974871 3,043553931 6,851955554 42,85139 11,9386
2014 100 0,3223248 32,19231541 2,336994415 4,623606544 49,336428 11,18833
2015 100 0,2806844 31,43015515 4,319265993 2,490557456 50,181571 11,29777
2016 100 0,075485 28,25248213 6,156943606 2,205277029 53,374969 9,934849
2017 100 0,1169889 29,06758746 6,592286787 2,033908646 50,24721 11,94202
2010 100 26,762749 4,980892482 10,27773641 35,9365141 21,531035 0,511074
2011 100 27,831663 4,967887674 9,198198556 36,95207991 20,551611 0,498559
2012 100 25,888817 5,471841146 8,495933146 40,01160922 19,596613 0,535187
2013 100 24,569188 5,574684068 10,23392414 40,55693646 18,505169 0,560099
2014 100 26,601613 5,41394288 9,329475869 39,7723203 18,284455 0,598193
2015 100 26,091262 5,263372502 8,752643559 39,66430333 19,621141 0,60728
2016 100 25,479393 4,658766136 8,388885936 40,78390927 20,088457 0,600589
2017 100 25,093441 5,020082483 7,967599085 42,42667624 18,934898 0,557301
Податке из пете табеле посматраћемо у односу на свет, у периоду од 2010-2017. године, у

хиљадама долара. На основу података, Африка је извезла најмање у 2016.години, а
највише у 2014.години. Северна и Централна Америка извезле су најмање у 2016.,а
највише у 2011.години. Јужна Америка и Кариби најмање у 2014, а највише у 2012.
години, Азија најмање 2017.године а највише у 2013.години. Европа најмање 2011, а
највише 2016.године. Стање у Океанији било је такво да је најмања вредност извоза у
односу на свет била у 2016., а највећа 2012.године. Увоз осталих земаља такође пратимо у
односу на свет. Африка је вредносно увезла најмање 2013., а највише 2011. Године.
Северна и Централна Америка најмање 2016.године, а највише 2013.године. Јужна
Америка и Кариби најмање 2017, а највише 2010.године. Азија најмање 2010, а највише
2017.године. Европа је увезла најмање 2014., а највише 2010. На крају Океанија најмање
2011, а највише 2015. године. Највећа вредност извоза била је у Европи у 2016., а највећа
вредност увоза у Азији у последњој години посматрања података.
Табела 6. Земље најзначајнији извозници пшенице у свету у 2017.години
(према количинском критеријуму)
Извоз пшенице
Редни
број(ранг) Назив земље
Укупно(т)
Учешће у светском
извозу (%)
1. Русија 33025971 16,78246745
2. Сједињене Америчке Државе 27299214 13,87236035
3. Канада 22061500 11,21076518
4. Аустралија 21985900 11,17234831
5. Украјина 17314278 8,798418282
6. Француска 15228664 7,738593301
7. Јужна Америка 14306131 7,26979921
8. Аргентина 13099133 6,656451471
9. Немачка 7890971 4,009873441
10. Румунија 5769094 2,931621066
Свет 196788530 100
Извор података:
Обрада аутора на
основу података са
www.fao.org
Најзначајнији извозник пшенице по количини, на светско тржиште, у 2017. години била је

Русија, са својих 33025971 тона. Том количином узела је учешће од 16,78% у светском
извозу. На другом месту су Сједињене Америчке Државе, а мала разлика у учешћу у
светском извозу је између Канаде и Аустралије. На десетом месту налази се Румунија, са
својих 5769094 тоне и свега 2,93% учешћа у светском извозу.
У свету извежено је 196788530 тона пшенице. У 2017.години.

Табела 7. Земље најзначајнији извозници пшенице у свету у 2017.години
(према вредносном критеријуму)
Редни
Укупно (000 USD) Учешће у
светском
извозу (%)
1. Сједињене Америчке Државе 6093290 15,64702545
2. Русија 5791013 14,87080507
3. Канада 5089600 13,06963902
4. Aустралија 4650330 11,94163282
5. Француска 2985784 7,667227105
6. Украјина 2759757 7,086809921
7. Јужна Америка 2567019 6,591875921
8. Аргентина 2361855 6,065033061
9. Немачка 1618934 4,157278171
10. Румунија 1123161 2,884177309
Свет 38942162 100
Најзначајнији извозник пшенице на светско тржиште, гледано по вредносном

критеријуму, са својих 15,65% учешћа су Сједињене Америчке Државе. На другом месту
налази се Русија, а на трећем месту Канада. Пето и шесто место одваја мала разлика од
свега неколико децимала. Реч је о Француској и Украјини. На десетом месту налази се
Румунија, са свега 2,88% учешћа у светском извозу пшенице.
Дакле, целокупан износ извоза пшенице у свету је 38942162 долара, одакле Сједињене
Америчке Државе чине 6093290.
Taбела 8. Земље најзначајнији увозници пшенице у свету у 2017.години
Увоз пшенице
Редни
Назив земље
број(ранг)
Укупно (т) Учешће у светском
увозу (%)
1. Јужна Америка 13851771 7,238851111
2. Индонезија 10454195 5,463298598
3. Eгипат 10164412 5,311859769
4. Aлжир 8079164 4,222121871
5. Италија 7430204 3,88297933
6. Бангладеш 6868068 3,589210482
7. Шпанија 6185287 3,232393293
8. Бразил 6022226 3,147178608
9. Jaпан 5705945 2,981892085
10. Нигеријa 5688182 2,972609249
Свет 191353169 100
У осмој табели посматрају се земље које су најзначајнији увозници пшенице у 2017. години.
Јужна Америка са 13851771 тона увежене пшенице заузима прво место и чини 7,24%
светског увоза. Након ње, ту је Индонезија, а одмах за њом Египат.
На десетом месту налази се Нигерија, која је у овој години увезла 5688182 тона и тиме
заузела 2,97% светског увоза.
Ове године у свету увежено је 191353169 тона пшенице.

Табела 9. Земље најзначајнији увозници пшенице у свету у 2017.години
Редни
Укупно Учешће у
(000 USD) светском увозу
(%)
1. Индонезија 3627763 8,168642325
2. Јужна Америка 3030298 6,823329005
3. Eгипат 2624361 5,909279725
4. Алжир 1788702 4,027624424
5. Италија 1719328 3,871414828
6. Jапан 1528925 3,442683953
7. Бангладеш 1380978 3,109551352
8. Нигерија 1325586 2,984825058
9. Филипини 1303522 2,935143498
10. Индија 1223459 2,754865456
Свет 44410844 100
Са становишта вредносног критеријума, Индонезија заузима прво место у учећшу увоза на

светском тржишту. Она заузима 8,17% целокупног тржишта увоза. Мала разлика
примећује се између Италије и Јапана, који су на петом и шестом месту.
Десето место заузела је Индија, са 2,75% учешћа и 1223459 америчких долара.
На светском нивоу, реч је о 44410844 долара, а само Индонезија заузела је 3627763.

Кукуруз
Кукуруз се такође употребљава у исте сврхе као и пшеница. Пре свега, за исхрану
људи и домаћих животиња, затим у фармацеутској, текстилној, хемијској
индустрији. Шест главних типова кукуруза су зубан, тврдунац, плевичар, кокичар,
мекунац и шећерац. Од клица извучених из зрелог клипа кукуруза прави се веома
хранљиво уље богато глицеридима незасићених масних киселина као што су
линолна и олеинска и фитостеролима као што је ситостерол. Производ се може
користити у сировом стању или у куваном стању. У куваној форми релативни
нутрициони садржаји разликују се у односу на сирову форму. Као секундарни
производ кукуруза можемо навести кукурузну свилу, која такође има примену у
индустрији. 8
Неминовни светски лидер у производњи кукуруза су Сједнињене Америчке

Државе, уз учешће од 36% светске производње. Затим су ту Кина са 22%, а Бразил,
Аргентина и Мексико учествују са мање од 10%.
У светској производњи кукуруза 2013. године Србија је учествовала са нешто више

од 0,7% и тиме заузела 22. место у свету.
8
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7 – приступљено
27.03.2020.
Табела 10. Извоз и увоз кукуруза у свету, укупно и по континентима у периоду 2010-2017. године
(количине)
Година Свет Африка Централна Америка и Aзија Eвропа Океанија
Извоз (количинe у т)
2010 108731583 1680940 52346501 30100316 3792705 20797401 13720
2011 109944207 3693975 47104127 26932773 5195327 26970631 47374
2012 120450205 2301528 33038894 40494529 5524780 38984822 105652
2013 124222019 3093768 26561813 49936583 6206567 38305707 117581
2014 141205566 2791338 51919213 39056054 4895776 42476541 66643
2015 146325727 1955424 46024559 49081730 1917225 47274838 71951
2016 153862997 1937312 59433801 48597205 1716533 42112027 66119
2017 161252765 3142830 56343594 54899696 2008856 44784271 73517
2010 107735969 13756216 12378645 11191845 52397460 18003907 7896
2011 108327894 14722854 14013332 10503215 47790320 21283978 14196
2012 117821413 15126192 14546771 11794968 52012264 24331430 9788
2013 120128919 14153472 13823921 12449568 53550230 26144042 7686
2014 140138137 18616956 15040666 13968780 61434873 30952957 123905
2015 144675609 19349402 18290827 13750398 64305404 28771205 208372
2016 152297995 22744340 20800443 16379862 64473883 27832468 66999
2017 156757407 21005494 21264471 15964782 64820054 33657244 45364
-
2010 995614 -12075276 39967856 18908471 48604755 2793494 5824
-
2011 1616313 -11028879 33090795 16429558 42594993 5686653 33178
-
2012 2628792 -12824664 18492123 28699561 46487484 14653392 95864
-
2013 4093100 -11059704 12737892 37487015 47343663 12161665 109895
-
2014 1067429 -15825618 36878547 25087274 56539097 11523584 -57262
-
2015 1650118 -17393978 27733732 35331332 62388179 18503633 -136421
-
2016 1565002 -20807028 38633358 32217343 62757350 14279559 -880
-
2017 4495358 -17862664 35079123 38934914 62811198 11127027 28153
Највећа количина кукуруза у свету извежена је 2017.године (161252765т), а од тога из
Африке 2011.године (3693975т), из Северне и Централе Америке 2016.године (59433801т),
из Јужне Америке и са Кариба 2017.године (54899696т), из Азије 2013.године (6206567 т),
из Европе 2015.године (47274838т) и из Океаније 2013.године (117581т).
Што се тиче извоза по интервалу година, извоз је био следећи: У 2010.години највећи
извозник била је Северна и Централна Америка (52346501т), а најмањи извозник ове
године била је Океанија (13720 т), што значи да је Северна и Централна Америка извезла
52332781 тона више него Океанија те године.
У 2017.години ситуација је била иста, Северна и Централна Америка је извезла 56270077

тона више од Океаније те године.
Највећа количина кукуруза у свет увежена је 2017. године, у Африку, Јужну Америку и
Карибе 2016. , Европу 2017.године, у Северну и Централну Америку 2017. године,
Океанију 2015. као и у Азију 2017. године.
У 2010. години највећи увозник била је Азија (52397460т), а најмањи увозник ове године
била је Океанија (7896т), што значи да су они увезли 52389564 тона мање од Азије.
У 2017. години ситуација је следећа, Азија је увезла 64774690 тона више од Океаније и
тиме је Азија била највећи увозник кукуруза у количинском погледу.
На основу ове табеле, када је у питању количина у тонама, доносимо закључак да је салдо
извоза и увоза у периоду од 2010-2017. године био позитиван у Северној и Централној
Америци, Јужној Америци и Карибима, у Европи.
Највећа позитивна разлика између извоза и увоза била у Северној и Централној Америци
2010.године, а најмањи број уочљив је у Азији 2017 .
Табела 11.Извоз и увоз кукуруза у свету, укупно и по континентима у периоду 2010-2017.године
(вредност)
Год. Свет Африка Централна Америка Aзија Европа Oкеанија
Извоз (u 000
USD)
2010 22869808 451834 10529117 5826254 885681 5167999 8923
2011 33786742 1175004 14400266 7768962 1503432 8918629 20449
2012 35546542 950183 10252350 11130997 1579361 11593157 40494
2013 34946617 1005648 7741871 13095562 1746743 11289579 67214
2014 32775807 846349 11806784 8123637 1339587 10592109 67342
2015 28340515 509554 9099869 8727778 572544 9391848 38922
2016 29150309 617360 11104097 8387774 536716 8466314 38047
2017 29741561 736462 10365237 8874224 612361 9115817 37460
2010 26218789 3028173 2871534 2640758 12610398 5060525 7401
2011 36340825 4603438 4700843 3299074 15900898 7827071 9502
2012 38819825 4903091 5077716 3669069 16830268 8330421 9260
2013 39075004 4391538 4794840 4096552 16424391 9357954 9729
2014 37605251 4484756 4116655 3564562 16135934 9257090 46254
2015 32333420 3911318 4101750 3106698 14103922 7055421 54312
2016 32291954 4620476 4354459 3426254 13128111 6740839 21816
2017 33429842 4442118 4360728 3254471 13367193 7989268 16063
Салдо (u 000
USD)
2010 -3348981 -2576339 7657583 3185496 -11724717 107474 1522
2011 -2554083 -3428434 9699423 4469888 -14397466 1091558 10947
2012 -3273283 -3952908 5174634 7461928 -15250907 3262736 31234
2013 -4128387 -3385890 2947031 8999010 -14677648 1931625 57485
2014 -4829444 -3638407 7690129 4559075 -14796347 1335019 21088
2015 -3992905 -3401764 4998119 5621080 -13531378 2336427 -15390
2016 -3141645 -4003116 6749638 4961520 -12591395 1725475 16231
2017 -3688281 -3705656 6004509 5619753 -12754832 1126549 21397

Највећа вредност извоза ( у хиљадама америчких долара) кукуруза у свету остварена је
2012.године (35546542 долара), из Африке 2011.године (1175004долара), из Северне и
Централе Америке 2011.године (14400266 долара), из Јужне Америке и са Кариба
2013.године (13095562), из Азије 2013.године (1746743), из Европе 2012.године
(11593157) и из Океаније 2014.године (67342 долара).
Што се тиче вредности извоза, такође у хиљадама долара, по интервалу година био
следећи: У 2010.години највећа вредност извоза била је у Северној и Централној Америци
(10529117 долара), а најмањи извозник ове године била је Океанија (8923).
У 2017.години ситуација је била иста, Северна и Централна Америка извезле су 10327777

долара у односу на Океанију те године. Тиме су Северна и Централна Америка имале
највећу вредност извоза.
Највећа вредност увоза кукуруза у свет увежена је 2013. године, у Африку и Азију 2012. ,
у Северну и Централну Америку 2012. године, у Јужну Америку и Карибе 2013. као и
Европу, Океанију 2015.
У 2010. години највећа вредност увоза била је у Азију (12610398), а најмањи увозник ове
године била је Океанија(7401).
У 2017. години ситуација је следећа, Азија је увезла 13351130 хиљада америчких долара
више од Океаније ,па је тиме имала највећу вредност увоза кукуруза те године.
На основу ове табеле, када је у питању вредност, доносимо закључак да је салдо извоза и
увоза у периоду од 2010-2017. године био позитиван у Северној и Централној Америци,
Јужној Америци и Карибима и Европи.
Највећа позитивна разлика између извоза и увоза била је у Северној и Централној

Америци 2011., а најмањи број салда је у Азији 2012.
Табела 12. Динамика вредности спољнотрговинске размене кукуруза у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017. (2010=100)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 103,328836 4174,23 126,600119 459,65320 99,603885 62,5930 0,531511
2012 108,710772 3375,54 90,13366352 658,56912 104,63425 81,3635 1,052522
2013 106,876042 3572,58 68,06275593 774,80326 115,72348 79,2329 1,74703
2014 100,237128 3006,67 103,7994895 480,63767 88,748988 74,3379 1,750357
2015 86,6728270 1810,20 80,00161236 516,38187 37,931617 65,9142 1,011663
2016 89,1493923 2193,18 97,62180794 496,26542 35,557975 59,4185 0,98892
2017 90,9575980 2616,29 91,12611099 525,04640 40,569533 63,9769 0,973662
Стопа
промене
% -1,34482875 59,4141 -1,31873891 26,731735 -12,091964 -6,18137 -48,4024
Увоз(u 000 USD)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 98,3412954 46,5471 255,3934309 86,86318 119,73657 98,3729 5,031213
2012 105,049675 49,5770 275,8686709 96,604987 126,73490 104,699 4,903077
2013 105,740211 44,4045 260,5002206 107,86042 123,67854 117,613 5,151408
2014 101,762937 45,3470 223,6549156 93,853363 121,50644 116,345 24,49103
2015 87,4969242 39,5488 222,8451376 81,798003 106,20503 88,6745 28,75766
2016 87,3847137 46,7193 236,5746365 90,211773 98,857001 84,7208 11,55135
2017 90,4639333 44,9159 236,9152268 85,688802 100,65733 100,411 8,505197
Стопа
промене
% -1,42149908 -10,8045 13,11319822 -2,1822374 0,0936410 0,05867 -29,6769
Највећа вредност промене у извозу, у односу на базну годину, у свету била је 2012.година,
у Африци 2011. година, у Северној и Централној Америци 2014., у Јужној Америци и
Карибима 2013. година, у Азији 2013. година, Европи 2012. и у Океанији 2014.година.
Најмања вредност ове исте промене у односу на базну годину у свету 2015., Африци
2015., Северној и Централној Америци била је 2013., у Јужној Америци и Карибима 2014.,
у Азији је то била 2016. година, у Европи 2016, а у Океанији 2011.

2010-2017.године била је уАфрици, а најмања у Северној и Централној Америци.
Африци 2012., у Северној и Централној Америци 2012. година, у Јужној Америци и
Карибима 2013. година, у Азији 2012.година, у Европи 2013. и у Океанији 2015.
Најмања вредност увоза у односу на 2010.годину била је у Океанији 2012.
Највећа стопа промене изражена процентуално у увозу била је у Океаинији, а најмања у

Табела 13. Степен покривености увоза извозом кукуруза у свету, укупно
и по количинама и по континентима у периоду 2010-2017.године (%)
Год. Свет Африка Центр. Америка и Азија Европа Океанија
2010 0,87226789 0,1492101 3,66672203 2,2062809 0,070234182 1,021237 1,205648
2011 0,92971862 0,2552448 3,06333693 2,3548917 0,094550131 1,139459 2,152073
2012 0,91568011 0,1937926 2,01908692 3,0337388 0,093840514 1,391665 4,373002
2013 0,89434711 0,2289967 1,61462551 3,1967278 0,10635054 1,206415 6,908624
2014 0,87157527 0,1887168 2,86805282 2,2790000 0,083018869 1,144215 1,455917
2015 0,87650842 0,1302768 2,21853330 2,8093422 0,040594665 1,331153 0,716637
2016 0,90271121 0,1361394 2,55005202 2,4480887 0,040882957 1,255973 1,743995
2017 0,88967100 0,1657907 2,37695105 2,7267792 0,045810739 1,141007 2,332067
У овој четвртом типу табеле посматран је степен покривености увоза извозом у периоду од
8. година.
Увоз је покрио извоз у највећој мери у Океанији 2013.године са 6,90 процента. Најмања
процентуална покривеност очигледна је у Азији 2017.године.
година. Африка је највећу вредност бележила 2011.у овом распону година, а најнижу
2015. године. Северна и Централна Америка највећу вредност покривености имале су у
2010.-ој, а најнижу 2013. године. Јужна Америка и Кариби похвалили су се 2013.-те, али
су 2010.забележили најнижу вредност у датом периоду од 2010.-2017. Азија је била
највећу вредност 2012. године,а најнижу 2010. На самом крају, Океанија, минималну
вредност имала је 2015. године, а своју највећу вредност овог периода 2013.године.
Табела 14. Територијална усмереност спољнотрговинске размене кукуруза
у периоду 2010.-2017. године (обрачунато по вредности)
Год. Свет Африка Центр. Америка и Азија Европа Океанија
2010 100 1,3818285 32,20083815 17,8182332 2,708647889 15,805114 0,027289
2011 100 2,5072693 30,72784841 16,57771368 3,208081753 19,030918 0,043635
2012 100 1,9424937 20,95925253 22,7555026 3,228745218 23,700313 0,082783
2013 100 2,0363486 15,67660659 26,51735911 3,537000658 22,860403 0,136102
2014 100 1,7720566 24,72064086 17,00899354 2,804781483 22,177396 0,140998
2015 100 1,3167723 23,51557477 22,55402975 1,479548908 24,270097 0,100581
2016 100 1,693611 30,46200032 23,01027938 1,472379335 23,225739 0,104375
2017 100 1,8911688 26,61700447 22,78821602 1,572488451 23,408605 0,096194
Увоз(u 000 USD)
2010 100 8,194488 7,770609875 7,146110821 34,1247859 13,694202 0,020028
2011 100 8,9232818 9,112091168 6,394908968 30,8222232 15,171956 0,018419
2012 100 9,2407301 9,56984135 6,915000412 31,7195752 15,700131 0,017452
2013 100 8,1396198 8,887131297 7,592869729 30,4422502 17,344764 0,018032
2014 100 8,4887212 7,791981665 6,746983108 30,5420060 17,521768 0,087549
2015 100 9,0719906 9,513682493 7,205738617 32,7129239 16,364487 0,125972
2016 100 11,282077 10,63252795 8,36607749 32,0556485 16,459486 0,053269
2017 100 10,002327 9,819061309 7,328099867 30,0989393 17,989453 0,036169
Податке из ове табеле посматраћемо у односу на свет, у периоду од 2010-2017. године, у

највише у 2010.години. Јужна Америка и Кариби најмање у 2014., а највише у 2013.
години, Азија најмање 2016.године, а највише у 2013.години. Европа најмање 2010., а
односу на свет. Африка је вредносно увезла најмање 2013., а највише 2016.године.
Северна и Централна Америка најмање 2010.године, а највише 2016.године.
ЈужнаАмерика и Кариби најмање 2011., а највише 2016.године. Азија најмање 2017., а
највише 2010.године. Европа је увезла најмање 2010., а највише 2017. На крају Океанија
најмање 2012., а највише 2015. године. Највећа вредност извоза била је у Северној и
Централној Америци у 2010., а највећа вредност увоза у Азији у истој години.
Табела 15. Земље најзначајнији извозници кукуруза у свету у 2017.години
Извоз кукуруза
Редни број
(ранг) Назив земље
Укупно (т) Учешће у
светском
извозу (%)
1. САД 53038638 32,8916146
2. Бразил 29265911 18,1490909

3. Aргентина 23706382 14,7013801
4. Украјина 19394541 12,0274160
5. Русија 5178687 3,21153376
6. Француска 4265755 2,64538409
7. Румунија 3772644 2,33958406
8. Мађарска 3500762 2,17097797
9. Јужна Африка 2197087 1,36251121
10. Парагвај 1886702 1,17002768
Свет 161252765 100
Најзначајнији извоз кукуруза у 2017.-ој години била је САД, са 53038638 тоне кукуруза.
Тиме је остварила учешће од 32,89% у светском извозу. На другом месту нашао се Бразил
са 18,15% учешћа. Мала разлика била је између Француске, Румуније и Мађарске. Они се
налазе на шестом, седмом и осмом месту. Такође мала разлика је између Јужне Африке и
Парагваја. На десетом месту је Парагвај са 1,17% учешћа.
У земљама света извежено је 161252765 тона кукуруза у посматраној години.

Табела 16. Земље најзначајнији извозници кукуруза у свету у 2017.години
Извоз кукуруза
Редни
број Назив земље Укупно Учешће у
(ранг) (000 светском
USD) извозу (%)
1. САД 9560099 32,1439046
2. Бразил 4631046 15,5709589
3. Аргентина 3883602 13,0578284
4. Украјина 2989133 10,0503568
5. Француска 1447012 4,86528598
6. Мађарска 889096 2,98940597
7. Русија 887036 2,98247963
8. Румунија 825350 2,77507290
9. Мексико 488140 1,64127229
10. Јужна Африка 473078 1,59062935
Свет 29741561 100
Према ведносном критериуму, на првом месту у извозу нашпла се такође САД, која је
остварила 32,14% учешћа. На другом месту био је Бразил са 15,57%. Мађарску и Русију
одваја мала разлика, Русији је за шесто место фалило свега 0,007.
На десетом месту је Јужна Африка са 1,59%.
У свету извежено је 29741561 хиљада америчких долара у 2017.години.

Taбела 17. Земље најзначајнији увозници кукуруза у свету у 2017.години
Увоз кукуруза
Редни
број(ранг) Назив земље Учешће у
Укупно (т) светском
увозу (%)
1. Мексико 15338715 9,785001738
2. Jaпан 14527685 9,267622678
3. Република Кореја 9320456 5,945783474
4. Eгипат 8332447 5,315504485
5. Виетнам 7725543 4,928343195
6. Шпанија 7466159 4,762874778
7. Иран 7318022 4,66837398
8. Италија 5407637 3,449685156
9. Холандија 5204587 3,320153797
10. Колумбија 4930065 3,14502842
Свет 156757407 100
Мексико је прва земља у увозу кукуруза гледано количински са 9,78% учешћа. Свих 10
земаља остварује малу разлику између себе, па је тако разлика између Републике Кореје и
Египта само 0,63%. На десетом месту је Колумбија са 3,14% учешћа у светском увозу
кукуруза.
У свету увежено је 156757407 тона кукуруза у 2017.години.

Табела 18. Земље најзначајнији увозници кукуруза у свету у 2017.години
Увоз кукуруза
Редни број Назив земље Укупно

(ранг) (000 Учешће у
USD) светском
увозу(%)
1. Јапан 3083607 9,224114789
2. Mексико 2851754 8,5305638
4. Eгипат 1723194 5,154657925
5. Иран 1642515 4,913319662
6. Виетнам 1503897 4,498666192
7. Шпанија 1482551 4,434813063
8. Холандија 1131942 3,386022584
9. Италија 1101766 3,29575593
10. Колумбија 917899 2,745747348
Свет 33429842 100
У овој табели, са аспекта вредности, прво место у увозу имао је Јапан са 9,22%. Након
њега био је Мексико са 8,53% учешћа. На десетом месту је Колумбија са 2,74% учешћа у
светском увозу кукуруза у америчким доларима.
У свету увежено је 33429842 америчких долара у 2017.години.

3.1.2.Индустријско биље
Шећерна репа
Шећерна репа је биљка која захтева гајење ради добијања шећера, као њеног
производа. Гаји се као двогодишња или једногодишња биљка која има високу
концентрацију шећера у себи.
На производњу негативно утиче појава трулежи шећерне репе, што даље доводи до
смањења количине која иде на тржиште. Узрок пада на тржишту може бити и
ниска цена белог шећера на међународном тржишту, која има утицај и на извозне
цене у Србији.
Данас је на тржишту позната и нова врста шећерне репе, тачније генетски

модификована врста. Комерцијална производња биотехнолошке репе одобрено је у
САД и Канади. Њихова истраживања закључила су да је шећер из модификоване
репе исте хранљиве вредности као и шећер из конвенционалних шећерних репа. 9
Производња шећерне репе је најинтензивнија ратарска производња, а производња

шећера је најсложенија фаза у индустрији производње. Релативно је мали број
површина под репом.
9
https://www.agroklub.rs/sortna-lista/repa-krompir/secerna-repa-35/ - приступљено 27.03.2020.
Табела 19 . Извоз и увоз шећерне репе у свету, укупно
и по континентима у периоду 2010.-2017. (количине)
Извоз ( количине у т)
2010 852299 267 2442 10 16418 833132 30
2011 1361134 2215 194576 0 25122 1139221 0
2012 966003 163 248599 0 38583 678647 11
2013 598665 33 68224 61 3463 526884 0
2014 749015 4930 1682 0 4609 737793 0
2015 738810 1920 54808 0 3375 678705 0
2016 461977 2037 59800 0 12937 387202 0
2017 438720 3016 6 0 33403 402295 0
2010 1072798 1606 264 0 15153 1055774 1
2011 1058653 1121 194547 0 803 862181 1
2012 947198 1886 246961 2 35523 662822 4
2013 796758 1446 63245 3 35939 695681 444
2014 1047284 4862 212 1475 2071 1037806 858
2015 703603 110 54882 29 3746 644155 681
2016 622149 466 60152 0 28761 531777 994
2017 543355 9 1 1 41697 500731 916
2010 -220499 -1339 2178 10 1265 -222642 29
2011 302481 1094 29 0 24319 277040 -1
2012 18805 -1723 1638 -2 3060 15825 7
2013 -198093 -1413 4979 58 -32476 -168797 -444
2014 -298269 68 1470 -1475 2538 -300013 -858
2015 35207 1810 -74 -29 -371 34550 -681
2016 -160172 1571 -352 0 -15824 -144575 -994
2017 -104635 3007 5 -1 -8294 -98436 -916
Највећа количина шећерне репе у свету извежена је 2011.године (136134т), а од тога из
Африке 2014.године (4930т), из Северне и Централе Америке 2012.године ( 248599т), из
Јужне Америке и са Кариба 2013.године (61т), из Азије 2012.године (38583 т), из Европе
2011.године (1139221т) и из Океаније 2010.године (30т).
извозник била је Европа (833132т), а најмањи извозник ове године били су Јужна Америка
и Кариби (10 т), што значи да је Европа те године извезла 833122 тона више од Јужне
Америке и Кариба.
У 2017.години ситуација је била иста, Европа је извезла 402295 тона више од Јужне
Америке и Кариба, али и Океаније, што је за целу количину више, јер Јужна Америка и
Кариби и Океанија те године нису извезли тоне кукуруза.
Највећа количина шећерне репе у свет увежена је 2010. године, у Африку 2014. , Европу
2010.године, у Северну и Централну Америку 2012. године, у Јужну Америку и Карибе
2014., Океанију 2016. као и у Азију 2017. године.
У 2010. години највећи увозник била је Европа (1055774т), а најмањи увозник ове године
била били су Јужна Америка и Кариби (0т), што значи да су они увезли 1055774 тона
мање од Европе.
У 2017. години ситуација је следећа, Европа је увела 500731 тона више од Северне и
Централне Америке и Јужне Америке и Кариба и тиме је био највећи увозник кукуруза те
године.
На основу табеле, када је у питању количина у тонама, доносимо закључак да је салдо

извоза и увоза у периоду од 2010-2017. године није био позитиван ни на једном
континенту.
Највећа позитивна разлика између извоза и увоза била у Европи 2011.године, а најмањи
број уочљив је 2014.године у Европи.
Табела 20 . Извоз и увоз шећерне репе у свету, укупно
и по континентима у периоду 2010.-2017 (вредност)
Година Свет Африка Централна Америка и Азија Европа Oкеанија
2010 43467 183 175 6 1961 41102 40
2011 98721 1630 22024 0 3678 71389 0
2012 78883 235 29324 0 5066 44246 12
2013 45610 27 7832 106 2038 35607 0
2014 43375 441 126 0 2244 40562 0
2015 40455 854 3302 0 1872 34428 0
2016 33117 940 3599 1 2009 26568 0
2017 37206 1343 100 0 2019 33742 2
2010 63375 184 34 0 1598 61558 1
2011 84353 88 21330 0 814 62106 15
2012 74211 790 19932 5 3794 49601 89
2013 66466 1229 7703 6 4051 53122 355
2014 67948 357 94 125 1730 65025 617
2015 43311 194 3161 36 1954 37500 466
2016 43969 328 3360 8 2418 37288 567
2017 44574 23 0 11 3332 40706 502
Салдо (u 000 USD)
2010 -19908 -1 141 6 363 -20456 39
2011 14368 1542 694 0 2864 9283 -15
2012 4672 -555 9392 -5 1272 -5355 -77
2013 -20856 -1202 129 100 -2013 -17515 -355
2014 -24573 84 32 -125 514 -24463 -617
2015 -2856 660 141 -36 -82 -3072 -466
2016 -10852 612 239 -7 -409 -10720 -567
2017 -7368 1320 100 -11 -1313 -6964 -500
Највећа вредност извоза ( у хиљадама америчких долара) шећерне репе у свету остварена
је 2011.године (98721 долара), из Африке 2011.године (1630 долара), из Северне и
Централе Америке 2012.године ( 29324 долара), из Јужне Америке и са Кариба
2013.године (106), из Азије 2012.године (5066) , из Европе 2011.године (71389) и из
Океаније 2010.године (40 долара).
следећи: У 2010.години највећа вредност извоза била је Европа (41102 долара), а најмањи
извозник ове године били су Јужна Америка и Кариби (6).
У 2017.години ситуација је била иста, Европа је имала већу вредност извоза за 33742
долара више од Јужне Америке и Кариба што је за цео износ више, јер Јужна Америка те
године није ни извезла тоне шећерне репе, па тиме није ни имала вредност извоза.
Највећа вредност извоза шећерне репе у свет увежена је 2011. године, у Африку 2013. , у
Северну и Централну Америку 2011. године, у Јужну Америку и Карибе као и Европу
2014., Океанију такође 2014. као и у Азију 2013. године.
У 2010. Години највећа вредност увоза била је у Европу (61558), а најмањи увозник ове
године били су Јужна Америка и Кариби (0), јер нису остварили вредност увоза.
У 2017. години ситуација је следећа, Европа је увезла 40706 хиљада америчких долара
више од Северне и Централне Америке(0), па је тиме имао највећу вредност увоза
шећерне репе те године.
увоза у периоду од 2010-2017. године био позитиван у Северној и Централној Америци.

Америци 2012., а најмањи број уочљив је у Европи 2014.
Табела 21. Динамика вредности спољнотрговинске размене шећерне репе у свету, укупно
и по континентима у периоду 2010.-2017. (2010=100)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 0,30191505 5,7906142 0,19362427 0 0,243671207 0,501024 0
2012 0,24124517 0,8348432 0,25780231 0 0,335627606 0,310528 0,0003119
2013 0,13948750 0,0959181 0,06885512 0,006271525 0,135019554 0,249898 0
2014 0,13265227 1,5666631 0,00110773 0 0,148667262 0,284677 0
2015 0,12372214 3,0338556 0,02902957 0 0,124021887 0,241623 0
2016 0,10128058 3,3393726 0,03164065 5,91653E-05 0,133098275 0,186460 0
2017 0,11378583 4,7710398 0,00087915 0 0,133760785 0,236809 5,1984E-05
Стопа
промене, - -
% 62,0299497 -35,25139 81,0450182 -100 -61,1424384 -57,83869 -87,344852
Увоз(u 000 USD)
2010 100 100 100 100 100 100 100
0,780566
2011 0,22826623 0,0008898 1,15884361 0 0,006129564 3 0,00794235
0,623399
2012 0,20082113 0,007988 1,08289127 0,000131648 0,028569492 8 0,0471246
0,667652
2013 0,17986252 0,0124269 0,41849846 0,000157977 0,030504748 8 0,18796893
0,817253
2014 0,18387294 0,0036098 0,00510695 0,003291195 0,013027207 1 0,32669529
0,471310
2015 0,11720316 0,0019616 0,17173486 0,000947864 0,014713966 9 0,24674231
0,468646
2016 0,11898377 0,0033165 0,18254639 0,000210637 0,018207968 4 0,3002208
0,511604
2017 0,12062095 0,0002326 0 0,000289625 0,02509055 9 0,26580395
Стопа -
промене 61,7122017
% 3 -84,32456 -100 -83,825392 -69,4054329 -52,93425 -57,137233
обележена бројем 100, што значи да податке посматрамо у односу на њу. Највећа вредност
промене у извозу, у односу на базну годину, у свету била је 2011.година, у Африци 2011.
година, у Северној и Централној Америци 2012., у Јужној Америци и Карибима 2016.
година, у Азији 2012. година, Европи 2011. и у Океанији 2017.година.
Најмања вредност ове исте промене у односу на базну годину у свету 2016., Африци
2013., Северној и Централној Америци била је 2017., у Азији је то била 2015. година, у
Европи 2016.

2010-2017.године била је у Јужној Америци и Карибима, а најмања у Африци.
Карибима 2014. година, у Азији 2013.година, у Европи 2014., као и у Океанији.
Најмања вредност ове исте промене у односу на 2010.годину била је у Северној и

Централној Америци 2017.година, као и Јужној Америци и Карибима 2011.година( иста
вредност нула).
Највећа стопа промене изражена процентуално у увозу била је у Северној и Централној

Америци, а најмања у Европи у периоду од 2010-2017. године.
Табела 22. Степен покривености увоза извозом шећерне репе у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017. године (%)
2010 0,685869822 0,9945652 5,14705882 0 1,22715894 0,6676955 40
2011 1,17033182 18,522727 1,03253633 0 4,51842751 1,1494703 0
2012 1,06295562 0,29746835 1,471202087 0 1,33526621 0,8920384 0,134831461
2013 0,686215508 0,02196908 1,016746722 17,6666666 0,50308565 0,6702872 0
2014 0,638355801 1,2352941 1,340425532 0 1,29710982 0,6237908 0
2015 0,934058322 4,4020619 1,044606137 0 0,95803480 0,91808 0
2016 0,753189747 2,8658539 1,071130952 0,125 0,83085194 0,7125080 0
2017 0,834701844 58,391304 0 0 0,60594237 0,8289195 0,39840637
У овој четвртом типу табеле посматран је степен покривености увоза извозом у периоду
од 8 година. Увоз је покрио извоз у највећој мери у Океанији 2010.године са читава 40
процента. Најмања процентуална покривеност очигледна је у Северној и Централној
Америци, Јужној Америци и Карибима и Океанији, где је тај број једнак нули. Свет је био
покривен у највећој мери 2011.године што је свега 0,5 више него када је забележена
његова најнижа вредност покривености увоза извозом у овом интервалу година. Африка је
највећу вредност бележила 2017. у овом распону година, а најнижу 2013.године. Северна и
Централна Америка највећу вредност покривености имале су у 2010.-ој, а најнижу 2017.
Године (0). Јужна Америка и Кариби похвалили су се 2013.-те, 2016. године су такође
имали вредност изнад нуле, али су осталих година те вредности покривености биле
једнаке нули. Азија је била покривена 2011.године у највећем проценту, а најмањем у
2013. години. Европа је досегла највећу вредност 2011. године, а најнижу 2014. На самом
крају, Океанија, минималну вредност у годинама где је вредност нула, а своју највећу
вредност овог периода 2010.године.
Табела 23. Територијална усмереност спољнотрговинске размене шећерне репе у свету
у периоду 2010.-2017.године ( обрачунато по вредности)
Извоз (u 000
USD)
2010 100 0,0005597 0,000535197 1,83496E-05 0,005997259 0,1257008 0,0001223
2011 100 0,0034782 0,046995669 0 0,00784826 0,1523326 0
2012 100 0,0004804 0,059948121 0 0,010356608 0,0904537 2,4532E
2013 100 5,467E-05 0,01585911 0,000214641 0,00412677 0,072101 0
2014 100 0,0009234 0,000263814 0 0,004698411 0,0849273 0
2015 100 0,0022069 0,008532917 0 0,004837559 0,0889677 0
2016 100 0,0025787 0,009873179 2,74331E-06 0,005511313 0,0728843 0
2017 100 0,0034487 0,000256791 0 0,005184612 0,0866464 5,1358E
2010 100 0,0004979 9,20068E-05 0 0,004324321 0,1665811 2,7061E
2011 100 0,0001706 0,041345968 0 0,001577854 0,120386 2,9076E
2012 100 0,0014889 0,03756533 9,42337E-06 0,007150455 0,0934817 0,0001677
2013 100 0,0022779 0,014277342 1,11209E-05 0,00750844 0,0984605 0,0006578
2014 100 0,0006757 0,000177923 0,000236599 0,003274534 0,123079 0,0011678
2015 100 0,00045 0,007331688 8,34991E-05 0,004532147 0,0869783 0,0010808
2016 100 0,0008009 0,008204301 1,95341E-05 0,005904167 0,0910482 0,0013844
2017 100 5,179E-05 0 2,47687E-05 0,007502672 0,0916578 0,0011303
Податке из ове табеле посматраћемо у односу на свет, у периоду од 2010-2017. године, у

највише у 2010.години. Јужна Америка и Кариби најмање у 2014., а највише у 2013.
години, Азија најмање 2016.године, а највише у 2013.години. Европа најмање 2010., а
односу на свет. Африка је вредносно увезла најмање 2013., а највише 2016.године.
Табела 24. Земље најзначајнији извозници шећерне репе у свету у 2017.години
Извоз шећерне репе
Редни број Назив земље

(ранг) Укупно (т)
извозу (%)
1. Немачка 150262 34,25009117
2. Мађарска 117666 26,8202954
3. Аустрија 72925 16,62221918
4. Kиргистан 30602 6,975291758
5. Србија 29931 6,822346827
6. Белгија 12638 2,880652808
7. Словачка 10228 2,331327498
8. Словенија 4693 1,069702772
9. Eгипат 3016 0,687454413
10. Кина 1962 0,447210066
Свет 438720 100
Што се тиче извозника шећерне репе у 2017.години, у количинском критеријуму, прво

место поносно је заузела Немачка са 34,25% учешћа. Одмах за њом је Мађарска, али је од
првог места делило 8%. Мала разлика између Србије и Киргистана одвојила нас је на
место број 6, са 6,82%, а до петог места фалило нам је свега 0,1%. Десето место понела је
Кина са 0,45% учешћа у извозу шећерне репе.
У свету је извежено 438720 тона шећерне репе.

Табела 25. Земље најзначајнији извозници шећерне репе у свету у 2017.години
Извоз шећерне репе
Редни број (ранг) Назив земље

Укупно (000
Учешће у
USD)
светском
извозу (%)
1. Немачка 10472 28,14599796
2. Aустрија 7091 19,05875396
3. Мађарска 5267 14,15631887
4. Словачка 3204 8,611514272
5. Словенија 3080 8,278234693
6. Белгија 1972 5,300220395
7. Србија 1540 4,139117347
8. Eгипат 1342 3,606945116
9. Кина 1000 2,687738537
10. Киргистан 728 1,956673655
Свет 37206 100
Према вредносном критеријуму, Немачка је била доминантна са 28,14% учешћа у извозу

шећерне репе. Након ње биле су Аустрија и Немачка. Наша земља нашла се на седмом
месту у 2017.години, и тиме остварила 4,14% учешћа извоза у свету. Последње место у
табели има Киргистан, са 1,96% учешћа на истом плану.
У свету је извежено 37206 америчких долара шећерне репе.

Табела 26. Земље најзначајнији увозници шећерне репе у свету у 2017.години
Увоз шећерне репе
Редни број (ранг) Назив земље Учешће у

Укупно (т) светском увозу
(%)
1. Хрватска 186448 34,31421446
2. Чешка 146712 27,00113186
3. Швајцарска 79216 14,57905053
4. Казахстан 39953 7,353019665
5. Холандија 34224 6,298644533
6. Немачка 17408 3,203798622
7. Белгија 14613 2,689401956
8. Словенија 4906 0,90290878
9. Уједињено Краљевство 3905 0,718682997
10. Мађарска 3459 0,636600381
Свет 543355 100
Увозник који је био на првом месту пре 3 године, била је Хрватска. Они су увезли 34,31%
укупне количине шећерне репе у свету. Испод њих била је Чешка, па онда Швајцарска.
Мађарска је понела десето место ове табеле и имала је 0,64% учешћа ове године у увозу
шећерне репе.
У свету увежено је 543355 тона шећерне репе у 2017.години.

Табела 27. Земље најзначајнији увозници шећерне репе у свету 2017.године
( према вредносном критеријуму)
Увоз шећерне репе
Редни број ( ранг) Назив земље

Укупно (000 Учешће у
USD) светском
увозу(%)
1. Швајцарска 9838 22,07116256
2. Хрватска 9720 21,80643424
3. Чешка 8722 19,56746085
4. Холандија 3012 6,757302463
5. Словенија 2634 5,909274465
7. Сауд.Арабија 1360 3,051106026
8. Немачка 1144 2,566518598
9. Белгија 1086 2,4363979
10. Казахстан 954 2,140261139
Свет 44574 100
Извор података:
Обрада аутора на
основу података са
www.fao.org
Према вредносном критеријуму, Швајцарска је била на првом месту. Они су увезли

22,07% укупне светске вредности увоза шећерне репе. Не тако много та њом, али ипак на
другом месту била је Хрватска, а одмах иза и Чешка. Казахстан је 2017.године био на
десетом месту и остварио 2,14% учешћа.
Ове године увежено је шећерне репе у вредности од 44574 долара.

Дуван
У Републици Србији гаји се ова биљка типа Вирџинија, која чини око 96%
целокупне производње дувана. Осталих 4% чини дуван типа Берлеј.
Врста која подразумева оријентални дуван се већ годинама не производи на нашим
просторима.
Учешће у пољопривредној производњи је мало, у просеку око 0,38%. Иако је

вредност учешћа врло ниска, производња дувана у свету представља врло битан и
значајан сектор пољопривреде.
Табела 28. Извоз и увоз дувана у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017. године (количине)
2010 2474572 446566 220365 585024 757377 464678 562
2011 2463926 488366 228230 641344 673435 431744 807
2012 2641523 506012 213922 750085 687987 481874 1643
2013 2597396 507610 221972 720273 685612 461851 78
2014 2369538 505733 200416 548313 632365 482006 704
2015 2262203 468329 90436 569014 572099 562195 131
2016 2500090 539041 212502 588645 589428 570472 3
2017 2441349 486615 196834 558877 617291 581592 142
2010 2514580 361637 226179 106809 573570 1227165 19220
2011 2441180 192175 235573 88824 648997 1259606 16005
2012 2637129 230127 272692 103251 734462 1288331 8266
2013 2502941 197832 246988 103226 760773 1187066 7056
2014 2414768 216365 203539 92631 731306 1160933 9995
2015 2319719 203071 191892 87761 634519 1197273 5204
2016 2288999 181347 192038 103706 665100 1142015 4794
2017 2382493 169271 176208 107376 768514 1157489 3634
2010 -40008 84929 -5814 478215 183807 -762487 -18658
2011 22746 296191 -7343 552520 24438 -827862 -15198
2012 4394 275885 -58770 646834 -46475 -806457 -6623
2013 94455 309778 -25016 617047 -75161 -725215 -6978
2014 -45230 289368 -3123 455682 -98941 -678927 -9291
2015 -57516 265258 -101456 481253 -62420 -635078 -5073
2016 211091 357694 20464 484939 -75672 -571543 -4791
2017 58856 317344 20626 451501 -151223 -575897 -3492
Највећа количина дувана у свету извежена је 2012.године (2641523т), а од тога из Африке
2016.године (539041т), из Северне и Централе Америке 2013.године ( 221972т), из Јужне
Америке и са Кариба 2012.године (750085т), из Азије 2010.године (757377 т), из
Европе2017.године (581592т) и из Океаније 2012.године (1643т).
извозник била је Азија (757377т), а најмањи извозник ове године била је Океанија (562т).
У 2017.години ситуација је била иста, Азија је извезла 617149 тона више од Океаније и
тиме је Азија била највећи извозник те године.
Највећа количина дувана у свет увежена је 2012. године, у Африку 2010., Европу
2012.године, у Северну и Централну Америку 2012. године, у Јужну Америку и Карибе
али и Азију 2017., а Океанију 2010.
била је Океанија (19220 т), што значи да су они увезли 1207945 тона мање од Европе у
2010.години.
У 2017. години ситуација је следећа, Европа је увела 1153855 тона више од Океаније и
тиме је била највећи увозник дувана те године.

извоза и увоза у периоду од 2010-2017. године у Африци, Јужној Америци и Карибима
био позитиван.
Највећа позитивна разлика између извоза и увоза била је у Јужној Америци и Карибима
2012.године, а најмањи број уочљив је 2015.године у Северној и Централној Америци.
Табела 29. Извоз и увоз дувана у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017.године (вредност)
2010 11101057 1898698 1352381 3104232 2413283 2328890 3573
2011 11242809 1792515 1342538 3377817 2274944 2446885 8110
2012 12156763 1959283 1372032 3754048 2464242 2595420 11738
2013 12694213 2147431 1482469 3726556 2617100 2719874 783
2014 11859975 2197202 1368080 2876063 2549803 2865816 3010
2015 10925582 2076591 1362860 2466351 2159451 2859002 1327
2016 11321952 2300292 1337750 2593086 2156705 2933993 127
2017 11101658 1989937 1320375 2495658 2240107 3054763 818
2010 12226604 1675275 1003652 430736 3144238 5868731 103972
2011 12715337 945723 1055553 398858 3654705 6566051 94447
2012 13266760 1031337 1187427 436664 4200525 6364271 46536
2013 13343215 956308 1261017 457994 4496597 6135080 36219
2014 13250940 975734 1022876 460926 4559462 6176351 55592
2015 12102865 920561 923739 450385 3807610 5978936 21634
2016 11640902 763663 991921 442642 3955747 5463587 23341
2017 11880870 750471 917943 449296 4055008 5689633 18518
Салдо (u 000 USD)
2010 -1125547 223423 348729 2673496 -730955 -3539841 -100399
2011 -1472528 846792 286985 2978959 -1379761 -4119166 -86337
2012 -1109997 927946 184605 3317384 -1736283 -3768851 -34798
2013 -649002 1191123 221452 3268562 -1879497 -3415206 -35436
2014 -1390965 1221468 345204 2415137 -2009659 -3310535 -52582
2015 -1177283 1156030 439121 2015966 -1648159 -3119934 -20307
2016 -318950 1536629 345829 2150444 -1799042 -2529594 -23214
2017 -779212 1239466 402432 2046362 -1814901 -2634870 -17700
Највећа вредност извоза ( у хиљадама америчких долара) дувана у свету остварена је
2013.године (12694213 долара), из Африке 2016.године (2300292 долара), из Северне и
2013.године (3726556), из Азије 2013.године (2617100) , из Европе 2017.године (3054763)
и из Океаније 2012.године (11738 долара).
следећи: У 2010.години највећа вредност извоза били су Јужна Америка и Кариби
(3104232 долара), а најмањи извозник ове године била је Океанија (3573).
У 2017.години ситуација је била оваква, Европа је имала већу вредност извоза за 3053945
долара више од Океаније.
Највећа вредност увоза дувана у свет увежена је 2013. године, у Африку 2010. , у Северну
и Централну Америку 2013. године, у Јужну Америку и Карибе и Азију 2014. ,
Европу2011., а Океанију 2010.
У 2010. години највећа вредност увоза била је у Европу (5868731), а најмањи увозник ове
године била је Океанија (103972).
више од Океаније, па је тиме имала највећу вредност увоза дувана те године.
увоза у периоду од 2010-2017. године био позитиван у Африци, Северној и Централној
Америци, Јужној Америци и Карибима.

Америци 2010., а најмањи број уочљив је у Европи 2011.
Табела 30. Динамика вредности спољнотрговинске размене дувана у свету, укупно
и по континентима у периоду 2010.-2017. (2010=100)
Година Свет Африка Централна Америка Азија Европа Океанија
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 34,3834 6367,9527 11,80293 199,8496 150,7173 17,172817 0,210796
2012 37,1786 6960,4 12,06223 222,1094 163,2585 18,215271 0,305095
2013 38,8222 7628,8003 13,03314 220,4829 173,3855 19,088719 0,020352
2014 36,2709 7805,613 12,02749 170,1632 168,9270 20,112974 0,078236
2015 33,4133 7377,1395 11,98160 145,9224 143,0658 20,065152 0,034491
2016 34,6252 8171,8427 11,76084 153,4207 142,8838 20,591456 0,003301
2017 33,9518 7069,2991 11,60809 147,6564 148,4093 21,439049 0,021261
Стопа
промене, -
% 14,3000 83,737001 -26,48187 5,725296 5,802143 -19,74762 -70,1207
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 34,4087 9,5625645 57,34743 10,5017572 27,52057 82,524042 50,00874
2012 35,9009 10,42824 64,51205 11,4971727 31,63069 79,988012 24,64034
2013 36,1078 9,6695935 68,51014 12,0587823 33,86017 77,107473 19,1776
2014 35,8581 9,8660171 55,57211 12,1359806 34,33355 77,626179 29,4354
2015 32,7513 9,308142 50,18607 11,8584406 28,67197 75,14501 11,45499
2016 31,5012 7,7216867 53,89035 11,6545708 29,78747 68,667953 12,35882
2017 32,1506 7,5882974 49,87118 11,8297677 30,53492 71,508965 9,805095
Стопа
промене, - -
% 14,9648 -30,81362 -9,461004 26,2829357 -15,58890 -4,677734 -28,2335
Карибима 2012.година, у Азији 2013. година, Европи 2017. и у Океанији 2012.година.
Најмања вредност ове исте промене у односу на базну годину у свету 2015., Африци 2012.,
Северној и Централној Америци била је 2017.,у Јужној Америци и Карибима 2015., у
Азији и Океанији је то била 2016. година, у Европи 2011.

2010-2017.године била је у Африци, а најмања у Јужној Америци и Карибима.
Карибима, али и Азији 2014. година, у Европи 2011., и у Океанији 2011.
Најмања вредност ове исте промене у односу на 2010.годину била је у Африци 2017.године.
Највећа стопа промене изражена процентуално у увозу била је у Африци, а најмања у

Табела 31. Степен покривености увоза извозом дувана у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017. (%)
Годинa Свет Африка Централна Америка и Азија Европа Океанија
2010 0,907942794 1,133365 1,347460076 7,206808811 0,767525549 0,39683025 0,0343650
2011 0,884192766 1,8953911 1,271881185 8,468720698 0,622469939 0,37265702 0,0858682
2012 0,916332473 1,8997505 1,155466399 8,59710899 0,586650954 0,40781104 0,2522348
2013 0,951360897 2,2455433 1,17561381 8,136691747 0,582017912 0,44333146 0,0216184
2014 0,895028956 2,2518453 1,337483722 6,239749982 0,559233304 0,46399824 0,0541444
2015 0,902726916 2,2557886 1,475373455 5,476094897 0,567140804 0,47817906 0,0613386
2016 0,972600920 3,0121821 1,348645709 5,858201436 0,545208022 0,53700856 0,0544107
2017 0,934414567 2,6515841 1,438406306 5,554596524 0,552429736 0,53689983 0,0441732
У овој четвртом типу табеле посматран је степен покривености увоза извозом у периоду
од 8 година. Увоз је покрио извоз у највећој мери у Јужној Америци и Карибима
2012.године са 8,59 процента. Најмања процентуална покривеност очигледна је у
Океанији 2013.године. Свет је био покривен у највећој мери 2013.године што је свега 0,09
више него када је забележена његова најнижа вредност покривености увоза извозом у
овом интервалу година. Африка је највећу вредност бележила 2016. у овом распону
година, а најнижу 2010.године. Северна и Централна Америка највећу вредност
покривености имале су у 2012.-ој, а најнижу 2013. Јужна Америка и Кариби похвалили су
се 2012.-те, а 2015. године су имали најнижу вредност покривености. Азија је била
највећу вредност 2016. године, а најнижу 2011. На самом крају, Океанија, минималну
вредност имала је 2013., а своју највећу вредност овог периода 2012.године.
Табела 32. Територијална усмереност спољнотрговинске размене дувана у свету
у периоду 2010.-2017. године (обрачунато по вредности)
IИзвоз (u 000 USD)
2010 100 5,8067231 4,135940525 9,493566479 7,380460801 7,1223646 0,010927
2011 100 3,8249383 2,86475987 7,207717464 4,854364105 5,2212585 0,017305
2012 100 4,0054336 2,804894992 7,674537062 5,037739677 5,3059116 0,023996
2013 100 4,3483586 3,001869095 7,545947529 5,29939689 5,5075052 0,001586
2014 100 4,6004265 2,864439152 6,021802425 5,338690387 6,0003476 0,006302
2015 100 5,3662565 3,521856879 6,373461129 5,580380493 7,3881366 0,003429
2016 100 6,3104182 3,669865359 7,11364342 5,916514273 8,0488576 0,000348
2017 100 5,1099808 3,390605278 6,408627235 5,752395052 7,844359 0,002101
2010 100 4,5334335 2,715965801 1,165607447 8,508569584 15,881274 0,281357
2011 100 1,8331849 2,046078792 0,773144404 7,084262366 12,727601 0,183076
2012 100 1,9437344 2,237913267 0,822969462 7,916621929 11,994579 0,087705
2013 100 1,772496 2,337267489 0,848881884 8,334344406 11,371237 0,067131
2014 100 1,8468639 1,936093998 0,872438167 8,630124289 11,690563 0,105224
2015 100 2,1351679 2,142539051 1,044632142 8,831448186 13,867666 0,050178
2016 100 1,864679 2,422029409 1,080823918 9,658970389 13,340748 0,056993
2017 100 1,6898373 2,066934373 1,011680841 9,130670878 12,81136 0,041697
Податке из табеле посматраћемо у односу на свет, у периоду од 2010-2017. године, у

највише у 2010.години. Јужна Америка и Кариби најмање у 2014., а највише у
2010.години. Азија најмање 2011.године, а највише у 2010.години. Европа најмање 2011.,
а највише 2016.године. Стање у Океанији било је такво да је најмања вредност извоза у
односу на свет. Африка је вредносно увезла најмање 2017., а највише 2010.године,
Северна и Централна Америка најмање су увезле 2014., а највише 2010. Јужна Америка и
Кариби похвалили су се увозом 2010., а најмање имали су 2011.године. Азија имала је
најмањи увоз 2011., а највећи у 2016. Европа је увезла најмање 2013., а највише
2010.године. А Океанија, дувана је најмање увезла 2017., а највише 2010.године.
Табела 33. Земље најзначајнији извозници дувана у свету у 2017.години
Извоз дувана

(ранг) Укупно (т) Учешће у
светском
извозу (%)
1. Бразил 442921 18,14246959
2. Кина 205979 8,437097687
3. Индија 191006 7,823789225
4. Белгија 186540 7,640857575
5. САД 159276 6,524097947
6. Зимбабве 157337 6,444674645
7. Maлави 150533 6,16597627
8. Aргентина 83656 3,426630113
9. Немачка 69574 2,849817867
10. Mозамбик 69280 2,837775345
Свет 2441349 100
Најзначајнији извозник дувана у целом свету 2017.године био је Бразил са 18,14% у

светском извозу дувана. На другом месту нашла се Кина, а на трећем и четвртом Индија и
Белгија, а те две земље дели разлика од свега 0,18 посто. На десетом месту нашао се
Мозамбик са 2,84% учешћа на тржишту.
У свету је извежено 2441349 тона дувана у датој години.

Табела 34. Земље најзначајнији извозници дувана у свету у 2017.години
Извоз дувана
Редни
број Назив земље
(ранг) Укупно
Учешће у
(000 USD)
светском
извозу (%)
1. Бразил 2000441 18,01929946
2. САД 1111330 10,01048672
3. Белгија 972948 8,763988226
4. Зимбабве 800525 7,210859855
5. Кина 620439 5,588705759
6. Индија 612602 5,5181127
7. Maлави 527264 4,749416709
8. Немачка 449790 4,051556984
9. Tурска 349636 3,149403449
10. Италија 306494 2,760794829
Свет 11101658 100
Што се тиче извоза дувана у вредности, први је поново био Бразил, као и по количинском
критеријуму. Након Бразила, следе САД, Белгија и Зимбабве. Италија се нашла на десетом
месту ове табеле са 2,76% учешћа у извозу.
У свету је, што се тиче дувана, 2017.године извежено 11101658 долара.

Табела 35. Земље најзначајнији увозници дувана у свету у 2017.години
Увоз дувана
Редни број
(ранг) Назив земље Учешће у
Укупно (т) светском увозу
(%)
1. Белгија 233557 9,803050838
2. Немачка 181922 7,63578319
3. Индонезија 168060 7,053955667
4. Русија 154313 6,476955021
5. Кина 146769 6,160311909
6. САД 134908 5,662472041
7. Пољска 126939 5,32799047
8. Холандија 78685 3,302632998
9. Tурска 74577 3,130208567
Свет 2382493 100
Највећи увозник дувана била је Белгија са 9,80% учешћа на светском увозу. Затим следе
Немачка и Индонезија,Русија и Кина. Последње место заузела је Република Кореја са
2,52% учешћа.
У свету је увежено 2382493 тона дувана у 2017.години.

Табела 36. Земље најзначајнији увозници дувана у свету у 2017.години
Увоз дувана
Редни
број Назив земље
(ранг) Укупно (000
Учешће у
USD)
светском увозу
(%)
1. Кина 1214008 10,21817426
2. Белгија 1137533 9,57449244
3. Немачка 1022946 8,610026033
4. Русија 721067 6,069143085
5. САД 662424 5,575551285
6. Пољска 634276 5,338632609
7. Индонезија 569720 4,795271727
8. Холандија 405197 3,410499399
9. Tурска 392897 3,306971627
10. Вијетнам 285822 2,405732913
Свет 11880870 100
Према вредносном критеријуму, Кина се нашла на првом месту на листи увоза дувана
2017.године са 10,21%. Затим редом иду Белгија, Немачка и Русија. На претпоследњем
месту била је Турска са 3,31% и на крају Вијетнам са 2,40% учешћа светског увоза.
У свету увежено је 11880870 америчких долара у дувану.

3.1.3. Поврће
Кромпир
Кромпир представља јако значајан производ на тржишту. Како је распрострањен на свим

територијама, налази се на четвртом месту по распрострањености у читавом свету, одмах
након пшенице и кукуруза. Велики допринос даје као сировина у хемијској, прехрамбеној
и фармацеутској индустрији али се користи и као сточна храна.
Излаз великих произвођача са тржишта због остваривања ниског приноса али и суша која
је протеклих година утицала на енормно мању количину кромпира, разлози су због којих
уочавамо знатно нижу производњу, па тако и истовремене високе цене.
Цена на тржишту зависи и од саме врсте кромпира. Приметна је виша тржишна тражња за
сортама које имају белу покожицу, као и већа цена, у односу на кромпир са црвеном
покожицом. Врста која се користи у производњи чипса или пиреа остварује вишу цену. 10
Кина је највећи произвођач у свету са својих 24% учешћа. Нешто испод 10% су Русија,
Украјина и Сједињене Америчке Државе.
По подацима из 2013. године, Србија је имала мало учешће на светском тржишту. То је
било свега 0.2%, што значи да је просечан принос био 15,1 тона по хектару. 11
10
Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде (2018): „Извештај о стању пољопривреде у
Републици Србији у 2018. години- Књига II- Преглед тржишта“, стр. 17-18.
11
у свету и републици Србији, Мегатренд ревија бр.1, Универзитет Мегатренд, стр. 91
Табела 37. Извоз и увоз кромпира у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017. (количине)
Година Свет Африка Централна Америка и Азија Eвропа Океанија
2010 11367593 405193 916144 40033 1887405 8051017 67801
2011 12259246 792527 1105609 46269 2302925 7949813 62103
2012 11104513 513949 932396 25975 1667203 7894502 70488
2013 12218337 738594 1013717 52743 2195278 8147068 70937
2014 12234323 1065052 1008193 29565 2381249 7692441 57824
2015 11435683 952278 950881 46781 1769396 7664560 51788
2016 12556241 768738 1107185 84627 2552829 7966893 75969
2017 14057158 1005519 1333913 76698 2959721 8620522 60786
2010 10964435 626356 823392 177732 1659219 7651901 25835
2011 12450654 697538 938335 174753 1904435 8707428 28165
2012 12083172 806473 850236 140004 1741057 8516787 28615
2013 13026104 844694 992016 157815 2265636 8736068 29875
2014 12427864 860251 851197 167344 2498532 8019956 30582
2015 11972511 877838 778906 177462 2221074 7889492 27739
2016 13408451 853124 911485 235216 2957191 8419123 32312
2017 14254568 886189 911530 217005 3236856 8973819 29170
2010 403158 -221163 92752 -137699 228186 399116 41966
2011 -191408 94989 167274 -128484 398490 -757615 33938
2012 -978659 -292524 82160 -114029 -73854 -622285 41873
2013 -807767 -106100 21701 -105072 -70358 -589000 41062
2014 -193541 204801 156996 -137779 -117283 -327515 27242
2015 -536828 74440 171975 -130681 -451678 -224932 24049
2016 -852210 -84386 195700 -150589 -404362 -452230 43657
2017 -197410 119330 422383 -140307 -277135 -353297 31616
Највећа количина кромпира у свету извежена је 2017.године (14057158т), а од тога из
Африке 2014.године (1065052т), из Северне и Централе Америке 2017.године (1333913т),
из Јужне Америке и са Кариба 2016.године (84627т), из Азије 2017.године (29597217 т), из
Европе 2013.године (8147068 т) и из Океаније 2016.године (75969т).
извозник била је Европа (8051017т), а најмањи извозник ове године били су Јужна
Америка и Кариби (40033т).
У 2017.години ситуација је била оваква, Европа је извезла 8559736 тона више од Океаније
и тиме је Европа била највећи извозник те године.
Највећа количина кромпира у свет увежена је 2017. године, а од тога у Африку и Европу
2017., у Северну и Централну Америку 2013. године, у Јужну Америку и Карибе 2016. али
и Азију 2017., а Океанију 2016.
била је Океанија (25835т), што значи да су они увезли 7626066 тона мање од Европе у
2010.години.
У 2017. години ситуација је следећа, Европа је увела 8944649 тона више од Океаније и
тиме је била највећи увозник кромпира те године.

извоза и увоза у периоду од 2010-2017. године у Северној и Централној Америци и
Океанији био позитиван.

Америци 2017.године, а најмањи број уочљив је 2011.године у Европи.
Табела 38. Извоз и увоз кромпира у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017. (вредност)
Година Свет Африка Централна Америка и Aзија Европа Океанија
2010 3621406 167358 350722 14062 577804 2477088 34372
2011 4550563 305797 460691 22614 751245 2970816 39400
2012 3425990 192221 376919 11343 511912 2292475 41120
2013 4593206 313996 407516 14006 668339 3147467 41882
2014 4248660 451063 409561 9728 958508 2386184 33615
2015 3392937 334091 370358 11292 633259 2013477 30461
2016 3907330 257364 437888 23706 735484 2412734 40153
2017 4343816 375998 485316 15633 878038 2549326 39505
2010 3793591 316419 302312 75947 718614 2367480 12819
2011 4984332 387570 393368 86982 768931 3331030 16451
2012 3841324 388007 293422 62349 685888 2397045 14613
2013 5095773 459687 328585 66402 830749 3392320 18030
2014 4453515 431930 331907 64819 1092349 2513817 18693
2015 3720343 381781 313078 69017 913855 2023064 19547
2016 4289201 379104 368407 78279 956276 2487837 19300
2017 4544536 396915 405165 72796 1008658 2638700 22301
Салдо(u 000 USD)
2010 -172185 -149061 48410 -61885 -140810 109608 21553
2011 -433769 -81773 67323 -64368 -17686 -360214 22949
2012 -415334 -195786 83497 -51006 -173976 -104570 26507
2013 -502567 -145691 78931 -52396 -162410 -244853 23852
2014 -204855 19133 77654 -55091 -133841 -127633 14922
2015 -327406 -47690 57280 -57725 -280596 -9587 10914
2016 -381871 -121740 69481 -54573 -220792 -75103 20853
2017 -200720 -20917 80151 -57163 -130620 -89374 17204
Највећа вредност извоза ( у хиљадама америчких долара) кромпира у свету остварена је
2013.године (4593206 долара), из Африке 2014.године (451063 долара), из Северне и
2016.године (23706), из Азије 2014.године (958508) , из Европе 2013.године (3147467 )и из
Океаније 2013.године (41882 долара).
следећи: У 2010.години највећа вредност извоза била је Европа (2477088 долара), а
најмањи извозник ове године били су Јужна Америка и Кариби (14062).
У 2017.години ситуација је била оваква, Европа је имала већу вредност извоза за 2533693
долара више од Јужне Америке и Кариба.
Највећа вредност увоза кромпира у свет увежена је 2013. године, у Африку 2013. , у
Северну и Централну Америку 2017. године, у Јужну Америку и Карибе 2011.године,
Азију 2014., Европу 2013., а Океанију 2015.
У 2010. години највећа вредност увоза била је у Европу (2367480), а најмањи увозник ове
године била је Океанија (12819 долара).
више од Океаније, па је тиме имала највећу вредност увоза кромпира те године.
На основу табеле, када је у питању вредност, доносимо закључак да је салдо извоза и

увоза у периоду од 2010-2017. године био позитиван у Северној и Централној Америци и
Океанији.
Највећа позитивна разлика између извоза и увоза била је у Европи 2010., а најмањи број
уочљив је у Азији 2015.године.
Табела 39. Динамика вредности спољнотрговинске размене кромпира у свету, укупно и по континентима у
периоду 2010.-2017.(2010=100)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 13,916 1086,351 4,0501707 1,337964795 49,77073 20,849889 1,024087
2012 10,477 682,8697 3,313688112 0,67111235 33,91468 16,089131 1,068793
2013 14,047 1115,478 3,582682021 0,828669626 44,27813 22,089667 1,088599
2014 12,993 1602,412 3,600660665 0,57556034 63,50212 16,746803 0,873723
2015 10,376 1186,866 3,256006999 0,668094918 41,95404 14,131057 0,791744
2016 11,949 914,2918 3,84969784 1,402573337 48,72655 16,933137 1,043659
2017 13,284 1335,741 4,266661697 0,92493162 58,17090 17,891772 1,026816
Стопа
промене, - -
% 25,051 44,81632 36,27669159 -48,7794506 -7,447843 -21,7947 -48,0091
Увоз(u 000 USD)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 13,488 3,918867 21,3714015 2,290198135 5,790186 41,865356 8,710639
2012 10,394 3,923286 15,94140695 1,641621985 5,164858 30,12676 7,737437
2013 13,789 4,648069 17,85178754 1,748335708 6,255687 42,635666 9,546704
2014 12,051 4,367408 18,03226942 1,706656008 8,225581 31,594385 9,897755
2015 10,067 3,860332 17,00930335 1,817187518 6,881490 25,426458 10,34994
2016 11,606 3,833264 20,01528826 2,06105194 7,200927 31,26786 10,21916
2017 12,297 4,013358 22,01232405 1,91668694 7,595373 33,16395 11,80816
Стопа
промене, -
% 25,873 -36,83142 19,44451287 -43,1605104 -30,8044 -14,58704 -26,3022
Карибима 2016.година, у Азији 2014. година, Европи 2013. и у Океанији 2012.година.
Најмања вредност ове исте промене у односу на базну годину у свету 2015., Африци и
Азији 2012., Северној и Централној Америци и Европи, али и Океанији била је 2015., а у
Јужној Америци и Карибима 2014.

2010-2017.године била је у Јужној Америци и Карибима, а најмања у Азији.
Африци и Европи 2013., у Северној и Централној Америци и Океанији 2017. година, у
Јужној Америци и Карибима 2011., али и Азији 2014. Година.
Најмања вредност ове исте промене у односу на 2010.годину била је у Јужној Америци и
Карибима 2012.године.
Највећа стопа промене изражена процентуално у увозу била је у Јужној Америци и

Карибима, а најмања у Европи у периоду од 2010-2017. године.
Табела 40. Степен покривености увоза извозом кромпира у свету, укупно и по континентима
у периоду 2010.-2017. (%)
2010 0,954611606 0,5289126 1,16013257 0,185155437 0,804053358 1,0462973 2,681332
2011 0,912973493 0,7890115 1,17114508 0,259984824 0,976999236 0,89186108 2,394991
2012 0,891877383 0,4954060 1,28456284 0,181927536 0,746349258 0,95637545 2,813933
2013 0,901375708 0,6830647 1,24021486 0,210927381 0,804501720 0,92782137 2,322906
2014 0,954001502 1,0442967 1,23396312 0,15007945 0,877474140 0,94922741 1,798267
2015 0,911995748 0,87508545 1,182957602 0,163611863 0,692953477 0,99526115 1,558347
2016 0,910969199 0,6788744 1,18859847 0,302839842 0,769112682 0,96981193 2,080466
2017 0,955832674 0,9473010 1,19782310 0,214750810 0,870501200 0,96612953 1,771445
У овом типу табеле посматран је степен покривености увоза извозом у периоду од 8 година.
Увоз је покрио извоз у највећој мери у Океанији 2012.године са 2,81 проценат. Најмања
процентуална покривеност очигледна је у Јужној Америци и Карибима 2014.године.
година. Африка је највећу вредност бележила 2014. у овом распону година, а најнижу
2012.године. Северна и Централна Америка највећу вредност покривености имале су у
2012.-ој, а најнижу 2010. Јужна Америка и Кариби похвалили су се 2016.-те, а 2014.
године су имали најнижу вредност покривености. Азија је била покривена 2011.године у
највећем проценту, а најмањем у 2015. години. Европа је досегла највећу вредност 2010.
године, а најнижу 2011. На самом крају, Океанија, минималну вредност имала је 2015., а
своју највећу вредност овог периода 2012.године.
Табела 41. Територијална усмереност спољнотрговинске размене кромпира у свету у
периоду 2010.-2017. године( обрачунато по вредности)
Годи Свет Африка Централна Америка Азија Европа Океанија
2010 100 0,51182 1,07260108 0,043005333 1,76707819 7,5755934 0,105119
2011 100 0,65252 0,98304039 0,048254634 1,60303583 6,3392429 0,084073
2012 100 0,39296 0,77054924 0,023188908 1,04652034 4,6865901 0,084063
2013 100 0,63581 0,82518399 0,028360916 1,35332753 6,3733433 0,084807
2014 100 0,94442 0,85752482 0,020368154 2,00689129 4,9961105 0,070382
2015 100 0,86334 0,95706666 0,029180406 1,63644656 5,2031594 0,078716
2016 100 0,70602 1,20126331 0,06503295 2,01766193 6,6188816 0,110152
2017 100 0,96552 1,24624821 0,04014415 2,2547233 6,5464419 0,101445
Увоз
(u 000 USD)
2010 100 0,85625 0,81808142 0,2055189 1,94462926 6,4065978 0,034689
2011 100 0,75126 0,76250261 0,168605485 1,49049210 6,4568523 0,031889
2012 100 0,73126 0,55300493 0,117507564 1,29267555 4,5176493 0,027541
2013 100 0,85201 0,60902512 0,123074658 1,53977514 6,2875911 0,033418
2014 100 0,81755 0,62823172 0,122689042 2,06759210 4,7581388 0,035382
2015 100 0,88551 0,72615949 0,160079436 2,1196139 4,6923358 0,045338
2016 100 0,92567 0,89956013 0,191138246 2,33499300 6,0746918 0,047126
2017 100 0,89373 0,91231096 0,163914921 2,27119754 5,9415669 0,050215
Податке из табеле посматраћемо у односу на свет, у периоду од 2010-2017. године, у

највише у 2017.години. Јужна Америка и Кариби најмање у 2014., а највише у
2016.години. Азија најмање 2012.године, а највише у 2017.години. Европа најмање 2012.,
а највише 2010.године. Стање у Океанији било је такво да је најмања вредност извоза у
односу на свет била у 2014., а највећа 2016.године.
Увоз осталих земаља такође пратимо у односу на свет. Африка је вредносно увезла
најмање 2012., а највише 2016.године, Северна и Централна Америка најмање су увезле
2012., а највише 2017. Јужна Америка и Кариби похвалили су се увозом 2010., а најмање
имали су 2012.године. Азија имала је најмањи увоз 2012., а највећи у 2016. Европа је
увезла најмање 2012., а највише 2011.године. А Океанија, кромпира је најмање увезла
2012., а највише 2017.године.
Табела 42. Земље најзначајнији извозници кромпира у свету у 2017.години
Извоз кромпира
Редни број (ранг) Назив земље

Укупно (т) Учешће у
светском
извозу (%)
1. Француска 2038305 14,50012158
2. Немачка 1995553 14,19599182
3. Холандија 1821595 12,95848706
4. Белгија 975837 6,9419224
5. Канада 706343 5,024792351
6. Eгипат 671287 4,775410506
7. САД 546658 3,888823047
8. Иран 512954 3,649059077
9. Кина 509537 3,624751177
10. Пакистан 414933 2,951755967
Свет 14057158 100
На првом месту у табели извоза кромпира по количини била је Француска уз учешће од

14,5% . Одмах испод ње, уз малу разлику следи Немачка а затим Холандија и Белгија.
Сличне проценте у учешћу у светском извозу САД, Иран и Кина. Десето место у табели
био је Пакистан са 2,95%.
У свету је извежено 14057158 тона кромпира.

Табела 43. Земље најзначајнији извозници кромпира у свету у 2017.години
Извоз кромпира

(ранг) Укупно (000
Учешће у
USD)
светском
извозу (%)
1. Холандија 798312 18,37812651
2. Француска 594729 13,69139485
3. Немачка 393978 9,069859313
4. Кина 280758 6,463395319
5. Египат 272730 6,278580861
6. САД 239857 5,52180387
7. Канада 238838 5,498345234
8. Белгија 209832 4,830591351
9. Иран 144335 3,322769657
Свет 4343816 100
Што се тиче вредносног критеријума, Холандија је била на првом месту са 18,38% учешћа
на светском тржишту у извозу кромпира. Затим следе Француска, Немачка и Кина.
Десето место у табели било је додељено Уједињеном Краљевству уз 2,81%.
Из света је извежено 4343816 долара у 2017.години у извозу кромпира.

Табела 44. Земље најзначајнији увозници кромпира у свету у 2017.години
Увоз кромпира
Редни број
(ранг) Назив земље
Укупно(т)
увозу (%)
1. Белгија 2170113 15,22398294
2. Холандија 1770228 12,41867168
3. Шпанија 780766 5,477303837
4. Италија 619241 4,344158308
5. Немачка 607067 4,258754106
6. Русија 560637 3,933033958
7. САД 501794 3,520232953
8. Француска 431551 3,027457584
9. Ирак 383907 2,693220868
10. Португал 359103 2,51921349
Свет 14254568 100
На првом месту у табели увоза кромпира по количини била је Белгија уз учешће од 15,22%.
Одмах испод ње, следи Холандија а затим Шпанија и Италија .
Сличне проценте у учешћу у светском увозу Ирак и Португал. Десето место у табели био је
Португал са 2,52 %.
У свету је увежено 14254568 тона кромпира.

Табела 45. Земље најзначајнији увозници кромпира у свету у 2017.години
Увоз кромпира

(ранг) Укупно Учешће у
(000 USD) светском увозу
(%)
1. Белгија 507856 11,17509026
2. Холандија 354586 7,802468723
3. Шпанија 250502 5,512157897
4. Немачка 246117 5,415668398
5. САД 232289 5,11139091
6. Русија 220413 4,850066101
7. Италија 191928 4,223269438
8. Француска 135757 2,987257665
9. Ирак 114882 2,527914841
Свет 4544536 100
Што се тиче вредносног критеријума, Белгија је била на првом месту са 11,17% учешћа на
светском тржишту у увозу кромпира. Затим следе Холандија, Шпанија, Немачка.
Десето место у табели било је додељено Уједињеном Краљевству уз 2,21%.
У света је увежено 4544536 долара у 2017.години у извозу кромпира.

Парадајз
Одмах за кромпиром, на реду је парадајз по свом значају на тржишту. Има широку

употребу на тржишту, а доминантну улогу има у прехрамбеној индустрији. Користи се у
свежем стању, али и у облику прерађених производа као што су кечап или сокови.
Ово је производ који располаже великим бројем минералних материја и витамина.

Пријатан укус, могућност широке примене и коришћења чини овај производ значајним и
корисним у исхрани целокупне популације. 12
Поново највећи произвођач у свету је Кина, која самостално производи 30% целокупне
производње. Следе Индија, САД, Турска и Египат, па ових 5 земаља заједно формира 61%
учешћа. Парадајз води порекло из јужне Америке.
13
Учешће наше земље на светском тржишту овог производа је 0.1%.
12
М.Ђоровић, М.Милановић, С.Стевановић, В.Лазић(2007), Глобално тржиште поврћа, Економика
пољопривреде бр.2, Пољопривредни факултет, Београд, стр. 117.
13
у свету и републици Србији, Мегатренд ревија бр.1, Универзитет Мегатренд, стр. 92.
4.ЗАКЉУЧАК
Ратарство, као део пољопривреде, представња пграну која има пресудни значај за човека.
Бављење ратарством, као и пољопривредом генерално, захтева много труда, улагања и
рада, али уз све то може се овезбедити стабилнија привреда. Поред тога, добром зарадом
од пољопривреде, може да се задржи пољопривредно становништво на местима где се
ратарска производња развија.
На основу периода који смо анализирали, од 2010. до 2017. Године, можемо рећи да су
највећи светски произвођачи Бразил, САД, Јапан, Русија, али знамо да су ове земље у
статусу најразвијенијих и најмасовнијих држава.
Највећи проблем јавља се у оним деловима света где становништво оскудева у

снабдевању основних животних намирница. Тамо влада глад и сиромаштво, недовољна
количина воде и основних услова егзистенције (углавном земље Африке и поједине земље
Азије) . Самим тим, земље као што су такве, не могу остварити велико учешће у процесу
пољопривреде.
Иако пољоприведа изискује велике трошкове и велика улагања, а развијена је у свим

деловима света, она у ствари представља једну од грана без којих човек не би могао да
опстане. На све што помислимо, мора барем једним делом проћи кроз ову врсту
индустрије.
Наша земља котира се добро у овом погледу. Србија је земља пуна доброг земљишта и
повољних крајева за различите врсте биљака, воћа и поврћа. Иако је можда сама
механизација и процес организације у пољопривреди на не тако завидном нивоу, Србија
се данас може похвалити и субвенцијама, које држава одобрава домаћинствима као
подстицај за јачање пољопривреде у нашој земљи.
У погледу приноса по хектару, Србија је чак на високом другом месту када је у питању
пшеница, а то је одмах иза просека ЕУ, као и на петом месту у приносу кукуруза по
једном хектару.14
https://stips.minpolj.gov.rs/srl/vest/srbija-medu-deset-najvecih-svetskih-izvoznika-psenice-i-kukuruza -
14
приступљено 17.априла 2020.године

5.ЛИТЕРАТУРА
1. Божић Драгица, Богданов Наталија, Шеврлић Миладин (2011): Економика

пољопривреде, Пољопривредни факултет, Београд;
2. М.Ђоровић, М.Милановић, С.Стевановић, В.Лазић(2007), Глобално тржиште
поврћа, Економика пољопривреде бр.2, Пољопривредни факултет, Београд;
3. Др Ђурић Катарина, (2015) : Економика пољопривреде - практикум,

Пољопривредни факултет у Новом Саду, Нови Сад;
4. Весна Златановић (2017), Карактеристике производње и промета пољопривредно-
прехрамбених производа у свету и републици Србији, Мегатренд ревија бр.1,
Универзитет Мегатренд;
5. Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде(2018): „Извештај о стању
пољопривреде у Републици Србији у 2018.години-Зелена књига“ ;
6. Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде(2018): „Извештај о стању
пољопривреде у Републици Србији у 2018.години- Књига II- Преглед тржишта“;
7. https://sr.wikipedia.org/sr- ec/%D0%9F%D1%88%D0%B5%D0%BD
%D0%B8%D1%86%D0%B0 – приступљено 27.03.2020.;
8. https://sr.wikipedia.org/sr- ec/%D0%9A%D;1%83%D0%BA
%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7– приступљено 27.03.2020.
9. https://www.agroklub.rs/sortna-lista/repa-krompir/secerna-repa-35/-
приступљено27.03.2020.;
10. https://stips.minpolj.gov.rs/srl/vest/srbija-medu-deset-najvecih-svetskih-izvoznika-
psenice-i-kukuruza - приступљено 17.04.2020.;
11. http://www.fao.org/home/en/ - приступљено 16.04.2020.;

16-Jevtovic Kandic AE II EP v1 20042020

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

16-Jevtovic Kandic AE II EP v1 20042020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ У ЗЕМУНУ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЕКОНОМИКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

ТЕМА: Робни токови основних пољопривредних производа у свету

Проф. др Драгица Божић Кандић Дејана АЕ 180441

Јевтовић Марта АЕ 180456

Београд, април, 2020. године

Полазећи од чињенице да је пољопривреда једна од основних делатности привреде,

,,У вредносној структури пољопривредне производње Србије доминира биљна

производња, док се смањује учешће сточарства, који је почетком 1990-их премашивао

60%, на око 30%. У структури биљне производње смањује се учешће интензивних

грана,нарочито виноградарства. Најзначајније учешће у вредности пољопривредне

производње има ратарство“.1

Сходно томе, циљ рада је да се провере тенденције, тј.међународни обим, динамика и

Методе које су коришћене у изради овог рада могу се убројати у квалитативну и

Аграрни протекционизам, као концепт аграрне политике, заснован је на снажном

STO (Светска трговинска организација )(World Trade Organization) је међународна

 Ћилибарска кутија (Amber box) подразумева мере ограничене у виду подржавања

Пре свега, појам пољопривреде је веома широк и бави се производњом

Перфектни резултати производње утицали су на пораст тражње за свим производима

Различити временски услови имају највећи утицај на пољопривреду. Учестале суше на

Неминовно је да су добри временски услови они који одређују количину приноса, па

Оно што је најважније у робним токовима и процесу производње је да се задовоље услови

Пшеница је једна од најважнијих животних намирница за исхрану човека. Веома је

Временске неприлике имале су велики утицај на количину произведене пшенице.

За земље којe су доминантни извозници и самим тим, произвођачи, пшеница представља

Највећа количина пшенице у свету увежена је 2017. године, у Африку и Европу

На основу прве табеле, када је у питању количина у тонама, доносимо закључак да је

Највећа позитивна разлика увоза и извоза уочена је у Европи 2016.године, а највећа

Извор података: Обрада аутора на основу података са www.fao.org

По годинама ситуација је следећа. У 2010.години највећа вредност извоза била је у Европи

Највећа вредност увоза пшенице у свет била је 2013.године, у Африку 2011.године, у

Највећу вредност увоза у доларима у 2010.години остварила је Азија (13279900), а

Извор података: Обрада аутора на основу података са www.fao.org

Највећа стопа промене изражена процентуално у извозу, у хиљадама долара, у периоду од

Најмања вредност ове исте промене у односу на 2010. годину у свету,Африци,Северној и

Највећа стопа промене изражена процентуално у увозу била је у Азији, а најмања у

Извор података: Обрада аутора на основу података са www.fao.org

У овој четвртој табели посматран је степен покривености увоза извозом у периоду од 8.

Разлика између земље са највећим и најмањим степеном покривености је 23,82.

Податке из пете табеле посматраћемо у односу на свет, у периоду од 2010-2017. године, у

Најзначајнији извозник пшенице по количини, на светско тржиште, у 2017. години била је

У свету извежено је 196788530 тона пшенице. У 2017.години.

Извор података: Обрада аутора на основу података са www.fao.org

Најзначајнији извозник пшенице на светско тржиште, гледано по вредносном

Ове године у свету увежено је 191353169 тона пшенице.

Извор података: Обрада аутора на основу података са www.fao.org

Са становишта вредносног критеријума, Индонезија заузима прво место у учећшу увоза на

Десето место заузела је Индија, са 2,75% учешћа и 1223459 америчких долара.

На светском нивоу, реч је о 44410844 долара, а само Индонезија заузела је 3627763.

Неминовни светски лидер у производњи кукуруза су Сједнињене Америчке

У светској производњи кукуруза 2013. године Србија је учествовала са нешто више

У 2017.години ситуација је била иста, Северна и Централна Америка је извезла 56270077

2010 -3348981 -2576339 7657583 3185496 -11724717 107474 1522

2011 -2554083 -3428434 9699423 4469888 -14397466 1091558 10947

2012 -3273283 -3952908 5174634 7461928 -15250907 3262736 31234

2013 -4128387 -3385890 2947031 8999010 -14677648 1931625 57485

2014 -4829444 -3638407 7690129 4559075 -14796347 1335019 21088

2015 -3992905 -3401764 4998119 5621080 -13531378 2336427 -15390

2016 -3141645 -4003116 6749638 4961520 -12591395 1725475 16231

2017 -3688281 -3705656 6004509 5619753 -12754832 1126549 21397

Извор података: Обрада аутора на основу података са www.fao.org

У 2017.години ситуација је била иста, Северна и Централна Америка извезле су 10327777