Objavljeno u: Anali Filološkog fakulteta, XXVI, sv. 2, 2014, 293-317.

Јасна В. Стојановић
Филолошки факултет, Београд

СЕРВАНТЕСОВ ДОН КИХОТ КАО КЊИГА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ НА

СРПСКОХРВАТСКОМ ЈЕЗИЧКОМ ПОДРУЧЈУ

У раду је представљена библиографија адаптација Сервантесовог Дон Кихота за децу/младе на

српскохрватском језичком подручју од 1882. до 2013. године. Хронолошким редоследом наведена су
сва прва издања, а прештампавања назначена у оквиру исте библиографске јединице. Уз податке је дат
сажет приказ сваког издања (илустративни материјал, број поглавља, предговори/поговори и други
релевантни подаци), а нарочита пажња посвећена је текстуалном делу и његовом поређењу са
целовитим изворником (преузете епизоде, редослед, напомене везане за језик/стил и друго). Комплетна
и ажурирана библиографија први је неопходан корак у истраживању рецепције Сервантесовог романа
за младе читаоце код нас. Списак не укључује издања која нису изричито намењена овој популацији.
Кључне речи: Дон Кихот, рецепција, адаптације за децу, српска књижевност за децу/младе .

Сервантесов Дон Кихот од Ла Манче класик је дечије и омладинске лектире од 18.

века. Необичне пустоловине самозваног витеза, као и дидактичке поруке књиге - које
су се европским просветитељима чиниле очигледним - препоручиле су дело као
корисну литературу за младе, прво у Енглеској, потом Француској, Немачкој и
Шпанији. Код нас је Дон Кихот један од омиљених наслова светске књижевности,
увек радо читан и никада оспораван, још од када је Доситеј истицао да је то књига која
„просвећује разум“ и доприноси „савршенству и срећи“ (Стојановић, 2005:17,18). У
Србији се чита од шесте деценије 19. века, испрва парцијално, у периодици, а у
интегралном виду од 1895-96, када је Ђорђе Поповић-Даничар привео крају своје
животно дело, а објавила га задужбина Илије Милосављевића-Коларца (Стојановић,
2005:147-186). Пошто је прво прихваћен у систему књижевности за одрасле, Кихот је
после неког времена ушао и у систем књижевности за децу (што је уобичајен
редослед, како објашњава израелска научница Зохар Шавит).
Иако прву адаптацију „за младеж“ такође дугујемо пиониру наше сервантистике
Ђорђу Поповићу (1882), већи пораст ових наслова забележен је тридесетих година XX
века, за шта постоје логични разлози и објашњења. Побољшање стандарда и веће
културне потребе српског грађанства су неки од њих, али и недовољна развијеност


Студентски трг 3. jasto@fil.bg.ac.rs

1
домаће литературе за децу, нарочито на пољу романа, те тиме и потреба за страним
насловима. Довољно је речит податак да је између 1931. и 1942. штампано чак шест
дечијих/омладинских Кихота, па чак и један стрип. Сличан тренд ће се наставити
после Другог светског рата, када су, уз старе, објављиване и нове обраде. Приметна је
тенденција штампања исте верзије истовремено на ћириличном и латиничном писму
(адаптације Бате Вукадиновића, Слободана Лазића, Мате Ујевића). Од педесетих
година Дон Кихот улази у школску лектиру, а јављају се и обраде за најмлађе, богато
илустроване. Као и у свету, и код нас све више добија на значају ликовна опрема, која
украшава, али и додатно експлицира текст. И док су понегде преузимани цртежи из
страних издања, увелико преовлађују остварења домаћих уметника - Ђуке Јанковића,
Саше Мишића, Бранка Миљуша, Радета Марковића и других.
Године 2015. биће обележен значајан јубилеј: 400. годишњица другог дела Дон
Кихота, а потом и годишњица Сервантесове смрти (2016). Ето прилике да се
рецепција романа међу српским читаоцима, иначе истражена када је реч о
књижевности за одрасле, допуни анализом његовог деловања на најмлађе читаоце,
чему ова библиографија представља полазиште.

1. 1882.
Мигел де Сервантес, Приповетка о славном витезу Дон Кихоту од Манче.
Панчево: Књижара Браће Јовановића, 218 стр.
Текст је на ћирилици и на српском језику из осме деценије 19. века. Израз је
одмерен и углађен. Реч је о преводу француске адаптације Histoire de l´admirable
Don Quichotte de la Manche (Paris, Librairie de L. Hachette et Cie, 1853). Преводилац
је Ђорђе Поповић - Даничар, иако то није наведено, али јесте утврђено анализом
(Стојановић 2005:153-157). Књига је штампана на обичном папиру и скромне је
опреме; корице су од меког картона. Укупно има 28 поглавља. У непотписаном
предговору читамо; „Овај Дон Кихоте који овим пуштамо у свет, није потпун
превод ориђинала, а није ни извод. Ми смо употребили француску књигу, која је за
младеж написана и у којој је из шпањолског ориђиналног дела узето све, што би
могло занимати млади нараштај” (Приповетка 1882: 6).
Из интегралне верзије Сервантесовог романа преузете су следеће епизоде
(наслови глава, нумерација, антропоними, интерпункција и правопис су изворни):
„1. О породичном замку славнога Дон Кихота. 2. О првом изласку Дон Кихота. 3. О
пријатном начину, на који се дао Дон Кихот потврдити од механџије као витез. 4. О
томе што се новоме витезу догодило, кад је отишао из страње. 5. Последица
несреће нашега витеза. 6. О спаљивању, које поп и берберин предузеше са
библиотеком нашега племића, и о другом поласку витезовом. 7. О успеху, који је
постигнуо /sic/ храбри Дон Кихот у грозној и нечувеној пустоловини са

2
ветрењачама и у љутом боју са двадесет мазгара. 8. О томе, шта се десило Дон
Кихоту у крчми, коју је држао да је замак. 9. Освојење Мамбриновог шлема. 10.
Како је Дон Кихоте повратио слободу многима несрећницима, које су против воље
водили тамо, камо они нису хтели. 11. О томе, што се прикључило славноме Дон
Кихоту у Сијери Морени. 12. Како берберину и попу, уз потпору Кнегињице
Микомиконе, пође за руком, да изведу Дон Кихота из Сијере Морене. 13. О
пригодама принцезе Микомиконе из Микомикона у Нигритији и о пустоловини
Санча Пансе. 14. Дон Кихота метнуше у дрвен кавез и отпратише са четом ђавола
натраг у његово село. 15. У којој имаде различитих ствари. 16. Дон Кихот од Манче
и његов штитоноша Санчо полазе да траже нове пустоловине. 17. Како је
домишљати Санчо изумео начин да очара госпођу Дулсинеју, са другим смешним и
истинитим догађајима. 18. О чудној пригоди између Дон Кихота и храброга витеза
с огледалима. 19. О пригоди са заљубљеним пастиром и о разним другим стварима.
20. О томе, што се Дон Кихоту догодило са лепом једном ловицом. 21. У којој је
реч о многим великим стварима. 22. О начину, који су изнашли, да скину чини са
Дулсинеје. 23. О великим делима, што их је Санчо починио у својој губернији. 24.
Свршетак губернаторства Санча Пансе. 25. Дон Кихоте остави херцегове дворе,
буде побеђен од витеза Белога Месеца и начини се пастиром. 26. У којо је реч о
ономе, што ће дознати онај, који је буде читао. 27. О ноћној пригоди, коју је Санчо
већма осетио, негó Дон Кихот. 28. Како су Дон Кихот и Санчо стигли у своје село.”
Издање садржи једанаест црно-белих илустрација, штампаних на пола или на
целој страни: Ø (Дон Кихот чита, стојећи), 29 (Дон Кихот проверава зид своје собе,
тражећи библиотеку), 34 (јуриш на ветрењаче), 42 (Санчо на повоцу води
натовареног Сивца), 49 (Санчово ћебовање), 91 (Санчо грли Сивца), 96 (Дон Кихот
у кавезу), 99 (Санчо у разговору са својом женом), 113 (Санчо клечи пред
сељанкама), 171 (Санчо, очајан, посматра ђаконије које му лекар не дозвољава да
једе), 181 (Санчо прикљештен између два штита), 206 (Санчо, Сивац и Тереса).
Илустрације нису потписане. Претпостављамо да су преузете из француског
издања које су опремили сликари/гравери Бертал и Форест (Bertall, Forest).
Француска књига садржи 64 илустрација, а у нашем издању је дат одабир (11).

2. 1922. или 1932?

Мигуел* Сервантес, Домишљати племић Дон Кихот де ла Манша /sic/.
Превод Душан Таминџић. Мостар - Београд: Издање накладне књижаре
Пахер и Кисић, Мала библиотека за народ и младеж, 76 стр.
Текст је на ћирилици, у два дела и 24 главе. Први део обухвата поглавља I до
XII (стр. 3-39), а други такође дванаест, и то са истом нумерацијом (од I до XII, стр.
41-76). Главе немају епиграфе.
Из интегралне верзије романа преузете су следеће еписоде (синопсис):
Део први. 1. Представљање јунака и припрема за полазак. 2. Први полазак,
заустављање у друмској крчми, сусрет са девојкама. 3. Бдење крај оружја; Дон
Кихота крчмар производи у витеза. 4. Повратак у село; зазидавање библиотеке;
други полазак, са Санчом. 5. Мамбринов шлем. 6. Ћебовање Санча. 7. Сусрет са
стадом оваца. 8. Авантура са ветрењачама; Дон Кихот у Сјера Морени. 9. Парох и

3
берберин, прерушени; Дон Кихотов повратак кући. 10. Бој са мешинама вина. 11.
Доротеја; Дон Кихот у кавезу. 12. У селу. Санчо и његова жена.
Део други. 1. Разговор Дон Кихота и Санча у Дон Кихотовој одаји. 2. Санчо
разговара са супругом о удаји кћери Санћике. 3. У Ел Тобосу. 4. Санчо и сељанке.
5. Авантура с лавом. 6. Марионете мајстор Педра, мајмун који све погађа, Дон
Кихотов напад на лутке. 7. На војводском двору; пустоловина с мачкама; Санчо у
Баратарији. 8. Путовање у Барселону; сусрет са Рокеом Гинартом. 9. Излазак на
море; сусрет са Антониом Мореном; Дон Кихота побеђује Витез од Белог месеца.
10. Планови за будућност; авантура са дивљим свињама. 11. Повратак у село; Дон
Кихотова болест. 12. Смрт.
Адаптација је на српском језику с почетка XX века. Израз није нарочито
углађен нити брижљив, а тон је народски и помало немаран. Пример: „Нашем
племићу било је око педесет година. Био је мршава изгледа и шиљаста лица, рано је
устајао и волео лов. За доколице, која је трајала скоро читаву годину, читао би
витешке романе с таквом страшћу и насладом, да би код тога на све остало
заборавио. Продао је много ланаца оранице, да би могао набавити што више
витешких романа. Читао би дању и ноћу, док му се није услед неспавања и дугог
читања осушио мозак и изгубио је памет.” (стр. 4). Вероватно је реч о преводу
француске или немачке обраде. Лична имена ликова, као и топоними, погрешно су
наведени: Манша*, Дулцинеа*, Тобозо*, Алдонза* Лорензо*, Санхо* Панза*,
Розинанта* (Росинанте је прошао најгоре, пошто је проглашен кобилом).
Илустрације су преузете из немачке адаптације (аутор Ф. Хофман, издање
Тинеманс (K.Тhienemanns), Штутгарт, 1896. Од 35 црно-белих илустрација у
оригиналном издању, рађених према акварелима Адолфа Валда (Wald), преузето их
је 10, на странама 3, 7, 13, 23, 25, 45, 55, 63, 69, 76. Неке се не подударају са
пратећим текстом. Корице не одговарају издању из Штутгарта, већ италијанском,
из 1922. (Милано). Корице су у боји. Издање је скромно.

3. 1931.
Мигуел* де Сервантес Сааведра, Живот и дела оштроумнога витеза Дон
Кихота од ла Манче. Уредник Живојин Вукадиновић. Илустрације
Владимир Жедрински. Београд: Геца Кон, Златна књига, 158 стр.
Овај Дон Кихот објављен је у познатој и цењеној библиотеци за децу и
омладину, коју је уређивао Живојин - Бата Вукадиновић, а издавао београдски
књижар Геца Кон. Од 1930. до 1941. У њој је објављено преко 100 наслова
класичних дела за децу/младе, из домаће, али још више из страних књижевности
(Стојановић, 2012). Издање је ћирилично, а обим 15 поглавља, из оба дела романа.
Прештампано је 1932, у идентичном облику и са истом ликовном опремом.
Текстуални део, лако осавремењен, поново је штампан 1942, 1958, 1961, 1997. и
2010. године (вид. даље).
Синопсис (наслови глава, антропоними, интерпункција и правопис су изворни):
”Глава прва. Како је живео и шта је смишљао славни племић Дон Кихот од Ла
Манче. Глава друга. Како је оштроумни Дон Кихот произведен за витеза луталицу.
Глава трећа. Како је храбри витез нашао достојног штитоношу. Глава четврта. Како
се борио с ветрењачама. Глава пета. Како је победио два чаробника и како је провео
целу ноћ на опчињеном коњу. Глава шеста. Како је ослобађао затворенике на

4
острву и како је од једног берберина отео Мамбринов шлем. Глава седма. Како се
рђаво провео у једном очараном замку или можда крчми и како је кувао чудотворни
балсам. Глава осма. Како је водио битку с многобројним овцама и са једним
покојником. Глава девета. Како су свештеник и берберин сковали заверу да витеза
луталицу доведу кући. Глава десета. Како је оборио витеза са огледалима и како се
прославио у сусрету са лавом. Глава једанаеста. Како се борио с лавом, како се
провео у сватовима и како је нашао војводу. Глава дванаеста. Како се састао са
својом Дулчинејом и како је спасао и друге опчињене даме. Глава тринаеста. Како
је штитоноша Санчо Панса владао на острву Баратарији. Глава четрнаеста. Како је
Витез Сребрног Месеца победио Дон Кихота. Глава петнаеста. Како се Дон Кихот
вратио кући и како се доцкан опаметио.”
Стил казивања је учен и углађен, благо архаичан (то важи и за интерпункцију),
са повременим фамилијарним изразима. Пример: „Наш племић је имао већ педесет
година. Био је здрав и снажан, иако је изгледао врло мршав. Рано је ранио и волео
лов. Али више од свега волео је он да чита књиге о витезима и витешким делима, па
је заборављао не само на лов него и на бригу око свог имања. У тој љубави за
пустоловним књигама ишао је дотле, да је продавао и своје њиве, како би само
купио нове романе о витешким подвизима.“ (стр. 5)
Књига је опремљена са 12 оригиналних цртежа Владимира Жедринског (1899-
1974), руског емигранта који је стварао у Београду између два рата. Цртежи су
црно-бели и штампани су преко целе стране. Сваки има наслов: стр. 7: Читао је и
дању и ноћу; 15: Крчмар му нареди да клекне; 29: Удари копљем у крило; 49:
Господар му, сав срећан, пружи заплењени шлем; 69, Што је он више псовао,
момци су били све бешњи; 91: Племенити витез у кавезу на воловским колима; 99:
Ободоше коње; 105: Опасна звер као да осети да је слободна; 113: Морао је
затворити очи; 125: Дрвени коњ је био пун ракетла и жабица; 125: Уђоше у судску
дворану два човека; 143: Кренули су даље.

4. 1934.
М. Сервантес, Дон Кихот. Превод Влад. К. Петровић. Београд:
Књижарница Јеремије Џелебџића, 35 стр.
Ћирилица. Обим: 10 поглавља На страни 3 налази се вињета - Сервантесов
портрет, црно-бели, и белешка: „Мигуел* Сервантес де* Сааведра је велики
шпански писац. Рођен године 1547. у граду Алкали. Светску славу је добио због
дела ДОН КИХОТ. Дело је преведено готово на све језике. Сервантес је умро 1616.
Године. У овој књижици доносимо ДОН КИХОТА у изводу за младеж.” Поглавља
су нумерисана римским бројевима и насловљена како следи: „I. Дон Кихот се
решава да постане лутајући витез. II. Први излазак дон Кихота. III. Дон Кихот се
посвећује за витеза. IV. Први Дон Кихотов подвиг. V. Први Дон Кихотов пораз. VI.
Дон Кихот бира оружјеносца. VII. Успех храброг Дон Кихота у страшном и
нечувеном догађају са ветрењачама. VIII. Дон Кихот напада стадо оваца. IX.
Последњи догађај - пораз Дон Кихотов. X. Како се Дон Кихот освести и како је
умро.”
Језик и стил су једноставни, али углађени, упркос бројним грешкама при
навођењу топонима и антропонима. Благо архаичан. Пример: „У једном малом
шпанском граду, у округу Ламанчу*, живео је један сиромашан дворанин - од оних,

5
који и дан данас имају витешко копље, старовремски штит, коња и ловачко псето.
Снажни, али мршави и кошчати, дворанин беше љубитељ лова. Зваху га Кихада
или Кесада, а може бити Кихана. У слободном времену, а тога имађаше и сувише,
тај дворанин читао је само витешке романе, и то тако пажљиво да заборављаше на
две друго.“ (стр.5).
Грешке: Мигуел*, „округ Ламанч*”, „Дон Кихот Ламаншки*”„Алдонса
Лорецо*”, „Дулчинеја* Тобоска”, „Андерс*”, „Краљица Ламаншка*”, „Чаробник*
Ургандо*” (Урганда мења пол), „Барцелона*”, „Сампсон*”, „Алонсо Кихано*”.
Књига садржи 21 црно-белу илустрацију, штампану преко целе стране или на
пола, а некада су само вињете у питању. Страна 6: Дон Кихот у библиотеци; 7. Дон
Кихот на коњу, у оклопу и са штитом; 10: Дон Кихот у разговору са газдарицом и
сестричином; 11: Дон Кихот вечера кроз сламку у крчми; девојке му помажу: 12:
Дон Кихот на коленима преклиње крчмара да га произведе у витеза; 13: Дон Кихот
постаје витез; 14: Дон Кихот у шуми, присуствује како газда туче Андреса (вињета
у дну стране); 18: Дон Кихот а земљи, добија батине; 21 (преко целе стране): Дон
Кихот и Санчо јашу и разговарају; 23: Дон Кихот јуриша на ветрењаче (две
илустрације, прва на горњој, друга на доњој страни стране; 24: Дон Кихот виси на
крилу ветрењаче; 25: Дон Кихот лежи на земљи, Росинанте исто, Санчо запомаже;
крила ветрењаче се окрећу; 27: Дон Кихот и Санчо са узвисине посматрају стадо
оваца; 29: Дон Кихот и Санчо у разговору, предах; 30: Дон Кихот на коњу, у оклопу
и са копљем; 31. Дон Кихот је победио Витеза белог месеца; 32 (цела страна, две
минијатуре: Дон Кихот као победник; Дон Кихот и Санчо се враћају кући; 33: Дон
Кихот и Санчо из даљине посматрају своје село, Санчо је на коленима и радује се;
34. Парох и берберин поздрављају Дон Кихота.
Илустрације су непотписане, али се може препознати да припадају различитим
ауторима (Доре, Жоано, итд). У неким случајевима одабрани цртеж не прати текст,
тј. не стоји на одговарајућем месту. Рекло би се да су бирани и искоришћени
насумично.

5. 193?
М. Сервантес, Дон Кихот. Београд: Народна књига, Дечје царство, 122стр.
Ћирилица. Без ознаке изворника, уредника, адаптатора и/или преводиоца.
Поређењем више адаптација, утврдили смо да је ово верзија Албина Вилхара:
његово име стоји на каснијим издањима, истоветним овом у текстуалном делу
(1952, 1953. и 2002). Књига има 8 поглавља. Главе су означене речима и
епиграфима, које преносимо у изворном облику: „Глава прва. Опремање Дон
Кихота за витешки позив. Глава друга. Дон Кихот ослобађа Андреју и враћа се
кући. Глава трећа. Доживљаји Дон Кихота и његовог штитоноше Санчо /sic/ Пансе.
Борба Дон Кихота са ветрењачама. Глава четврта. Како је Дон Кихот освојио
Мамбренов /sic/ шлем и борио се против двеју војсака /sic/. Како је украден
магарац Санчо Пансе. Глава пета. Како је Дон Кихот видео Дулчинеју /sic/. Борба
против витеза с огледалима и други доживљаји. Глава шеста. Борба Дон Кихота с
лавом. Покољ Арабљана. Доживљај са зачараним чамцем. Глава седма. Дон Кихот
и Санчо код војводе и војвоткиње. Санчо Панса постаје управник једног острва.
Глава осма. Борба с биковима. Сукоб Дон Кихота с витезом од бледог месеца. Дон
Кихотова смрт.”

6
 Укупно посматрано, језик је умерен и природан, релативно углађен и помало
архаичан. Садржи веома много грешака, нарочито у топонимима и
антропонимима: Дон Киксоте*, Ламанш*, Дулчинеа* од Тобоза, Алдонца
Лоренцо*, Розинанта*, Мамбренов*, Самсон*, Цецијал*, Андреја*, Барцелона*,
Сарагос*. Има и материјалних грешака: наведено је да се Ла Манча граничи са
Кастиљом и Арагоном, да је Росинанте кобила и да је беле боје, итд. (ове грешке
вероватно потичу из изворника са кога је превођено).
Пример из књиге: „Пре неких три до четири стотине година, у старој
шпањолској покрајини која се звала Манча, на граници Арагоније и Кастилије,
живео је стари племић Алонзо Киксада. Он није био богат, све имање било му је
нешто земље и скромна кућа на улазу у једну варошицу. /…/ Наш Киксада*,
немајући готово никаквога посла, проводио је своје најлепше време у читању
књига о витештву, у којима су описивани витезови, племените госпође које су
окрутни горостаси затварали по зачараним дворовима.” (стр. 5).
Издање садржи 39 црно-белих илустрација. Иако није наведено, реч је о
цртежима француског уметника Тонија Жоаноа (1803-1852), које су красиле и први
српски превод Ђорђа Поповића-Даничара. Илустрације су на странама: 6 (Дон
Кихот замахује мачем у одаји), 8 (полази у авантуре, на коњу и у пуној опреми), 10
(на улазу у крчму), 12 (вечера кроз шлем), 14 (постаје витез), 22 (Дон Кихот на
друму, на коњу и са подигнутим копљем, стоји пред трговцима), 23 (Дон Кихот
лежи на земљи, после окршаја с ветрењачама), 30 (Дон Кихот је оборен на земљу,
после окршаја), 37 (јуриш на овце), 39 (пастири гађају Дон Кихота каменицама), 40
уснули господар и слуга на својим животињама; Санчо на дрвеном постољу), 48
(сусрет са сељанкама), 51 (сусрет са глумцима), 54 (сусрет са Витезом од
Огледала), 59 (Санчо се пење на дрво), 61 (Сансон Караско је побеђен), 69 (Дон
Кихот и лав), 72 (Дон Кихот гледа луткарску представу), 74 (Дон Кихот сече
лутке), 78 (воденичари извлаче Дон Кихота и Санча из реке), 85 (са војводом и
војвоткињом), 87 (на двору), 88 (вечера на двору), 91 (Дон Кихот саветује Санча),
93 (Дон Кихот и Санчо се поздрављају), 94 (Санчо креће у Баратарију), 96 (С. на
престолу), 98 (Санчо за столом, забрањено му је да се послужи), 99 (преко целе
стране: С. гађа некога столицом), 101 (С. притуснут између два штита), 102
(Санчова свечана вечера), 103 (Санчо грли Сивца), 105 (преко целе стране: С. и
Сивац у јарку), 107 (Дон Кихот, на коњу, опажа рупу), 108 y 109 (преко целе
стране: опроштај од војводе и војвоткиње), 118, цела страна: Дон Кихот је поражен,
лежи полеђушке на земљи, 119 (повратак кући). 121 (Дон Кихот на самртној
постељи; пријатељи су око њега).
Издање је прештампано 1952. и 1953. године (вид. даље).

6. 1937.
Мигел дел* Сервантес, Дон Кихот. С француског превео М. Ђорђевић.
Београд: Француско-српска књижара А.М. Поповића, 70 стр.
Књига има осам поглавља, штампаних ћирилицом. Свако је обележено
римским бројем и има епиграф: „I. Како је Дон Кихот наименован витезом. II. Дон
Кихот ослобађа Андреа и враћа се кући. III. Где почињу пустоловине Дона* Кихота
и његово коњушара Санча Пансе. – Дон Кихот се бори са ветрењачама. IV. Дон
Кихот заплењује један шлем и бори се с двема војскама. – Како су Санчу Панси

7
украли магарца. V. Како је Дон Кихот видео Дулчинеју*. – Борба са витезом од
огледала и неколико других пустоловина. VI. Како се Дон Кихот борио са лавом и
како је Мавре нагонио у бекство. – Пустоловина са зачараним чамцем. VII. Дон
Кихот и Санчо код војводе и војвоткиње. – Санчо Панса постаје гувернер острва.
VIII. Борба с биковима. – Дон Кихотов сусрет са Витезом Белога месеца. – Смрт
Дона* Кихота.”
Стил казивања је архаичан, како у тону, тако и у морфологији, лексици,
интерпункцији и синтакси. Има веома много грешака: штампарских, у
транскрипцији личних имена и топонима. Пример из штива: „Отприлике пре
триста или четири стотина година у једној шпанској покрајини званој ‚Манча’, на
граници између Арагоне и Кастилије, живео је један стари племић по имену
Алонзо* Квизада*. Он није био богат, све му се имање састојало из нешто земље и
једне скромне куће при улазу у село. Са њиме је живела његова нећака и једна
стара васпитачица; сем тога имао је једнога слугу који му је обрађивао земљу и
старао се о јединој животињи коју је у штали имао. То је био неки стари, бео коњ
кога је Квизада*замишљао најлепшим и најјачим на свету. У ствари, јадно живинче
је било толико мршаво и изнурено као какав стари фијакериски /sic/ коњ“ (стр. 3).
Илустрације се налазе на странама 3, 8, 12, 13, 16, 18, 21, 23, 27, 33, 37, 39, 42,
49, 53, 59, 62, 63, 67, 70 (подвучено су минијатуре на почетку и на крају поглавља).
Илустрације нису потписане. Претпостављамо да су преузете из француског
издања са кога је рађен превод.
Ово и претходно издање припремљени су на основу истог страног предлошка.

7. 1940.
Константин Кузњецов, Дон Кихот. Златно доба, 2, Београд, 1940, 33 стр.
Дон Кихот у стрипу, на ћирилици. Први пут објављен 1940. и прештампан
више пута, последњи пут 2008. Корице су у боји, стрип црно-бели. Синопсис:
представљање Дон Кихота, његовог дома, читалачких обичаја, избор коња, имена;
први тајни полазак. Долазак у крчму, сусрет са девојкама и крчмаром; Дон Кихот је
услужен јелом; бдење крај оружја; Дон Кихот удара мазгара; крчмар га производи
у витеза; полазак из крчме. Сусрет са трговцима; они говоре ружно о Дулсинеји,
Дон Кихот се љути и добија батине од мазгара; сељак спасава Дон Кихота и води га
натраг у село. Суђење књигама из библиотеке и зазидавање собе. Санчо Панса и
авантура са ветрењачама. Фратри Сан Бенита; окршај са штитоношом из Баскије.
Сурет са Јангезима; долазак у крчму, пустоловина са девојком Мариторнес,
Фјерабрасов балзам и његов учинак на јунаке; Дон Кихот излази из крчме, док
Санча ћебују. Стадо као војска непријатељска; Дон Кихот насрће н њих, освета
пастира каменицама. Санчо носи писмо Дулсинеји; сусрет са парохом и
берберином; подсмевање крчмареве жене и кћери Дон Кихоту, кога везују за руку;
Дон Кихот у кавезу; сусрет са покајницима; повратак кући у кавезу.
Коректан говорни српски језик, са типичним грешкама, честим у то време: Дон
Кихот Ла Манчски*, Дулчинеја де Тобозо*, и сл.
Аутор стрипа је руски ликовни уметник Константин Кузњецов (1895-1980),
настањен у Југославији између 1920. и 1944.год.

8. 1942.

8
 Мигуел /sic/ де Сервантес Саведра /sic/, Дон Кихот. Препричано за децу
према шпанском оригиналу. Илустрације и корице Ђука Јанковић.
Београд: Југоисток, 148 стр.
Текст на ћирилици. Прештампан је текст издања наведеног под. бр. 3 (1931), у
15 поглавља, само је промењена ликовна опрема. Реч је о адаптацији Живојина
Вукадиновића. Издање је опремљено оригиналним цртежима Ђуке Јанковића, њих
5, на странама: 9 (Дон Кихот у библиотеци), 19 (Дон Кихот је произведен за витеза
од стране крчмара), 95 (Дон Кихот у кавезу), 129 (Санчо губернатор, седи на
престолу), 141 (повратак). Ђорђе (Ђука) Јанковић (1894-1974), био је један од
водећих илустратора и стрип-цртача у Југославији између два рата.

9. 1952.
М. /sic/ Сервантес, Дон Кихот. Адаптација Албина Вилхара. Београд:
Задруга, 83 стр.
Ћирилица. Издање је идентично ономе из 193? (Народна књига).
Разликују се корице, аутора Радомира Перице, као и мањи број илустрација
(сада их има 22). Издање је прештампано 1953, код истог издавача и у остој
опреми.

10. 1953.
Мигуел /sic/ де Сервантес, Дон Кихот. Превео Ђорђе Поповић. Приредила
Анђелија Попов. Београд: Знање, Школска библиотека, 415 стр.
Ћирилица, скраћено издање за школску лектиру, у 44 поглавља: 22 из првог, и
22 из другог дела. У интегралном облику дати су Сервантесови пролози првом и
другом делу књиге (стр. 21-26, 217-220).
Књига садржи црно-бели Сервантесов портрет на стр. 3 и пролог (7-19)
насловљен „Мигуел* де Сервантес Сааведра”, где је наведено да је реч о преводу
Ђорђа Поповића и да је „по том старом преводу из 1895.године, са ситнијим
стилским изменама, рађено /…/ ово издање” (17). Такође је ту и опаска да „Постоје
и разна дечја издања од којих су познатија предратна ‚Златне књиге’ и ‚Дечјег
царства’ и сада најновије: четврта књига првог кола Библиотеке ‚Дечја радост’
(Просвета)” (исто). Књига садржи и поговор приређивача, насловљен „Дон Кихот
Мигела де Сервантеса” (405-415), као и одељак са питањима и темама за школске
задатке.
Из интегралног Кихота преузете су следеће епизоде (поглавља имају наслове
који нису Сервантесови): Прва књига. „I. осиромашени племић из Манче жели да
постане лутајући витез. II. Први полазак из завичаја. III. Дон Кихот је свечано
произведен за витеза. IV. Први подвизи и страдања. V. Повратак у село. VI.
Књижница велеумног племића. VII. Други полазак из завичаја. VIII. Борба са
ветрењачама. IX. О срећним временима када се није знало за речи „моје” и „твоје”.
X. Два различита мишљења о витешком позиву. XI. Напад на стадо оваца. XII.
Санчо Панса прича. XIII. Задобијање Мамбринова шлема. XIV. Ослобођење
галијаша. XV. Витез доказује своју љубав. XVI. Дулсинеја од Тобоза. XVII. Дон
Кихот о науци и оружју. XVIII. Битка код Лепанта и Туниса. XIX. Дон Кихот у
кавезу. XX. Разговор о савременој књижевности. XXI. Дон Кихот о витешким
романима. XXII. Дон Кихот се враћа кући.”

9
Друга књига. „I. Дон Кихот на болесничкој постељи. II. „Шта веле у месту за
мене?”. III. Популарност прве књиге Дон Кихота. IV. Одлука да се предузму нови
подухвати. V. Санчо Панса и Тереза Панса. VI. Санчо Панса тражи плату. VII.
Улазак у Тобозо*. VIII. Сусрет с глумачком дружином. IX. Борба с лавовима. X.
Разговор између Дон Кихота и младог песника. XI. Монтезиносова* пећина. XII.
Мајмун „погађач” и позориште лутакa. XIII. „Зачарани” чун. XIV. Како треба
управљати државом. XV. Санчо Панса као „губернатор”. XVI. „Губернатор”
обилази своје острво. XVII. Дон Кихот и Санчо Панса се дописују. XVIII.
Престанак „губернаторства”. XIX. Двобој са витезом од Сјајна Месеца. XX. Дон
Кихот жели да постане пастир. XXI. Последњи повратак у село. XXII. Болест и
смрт лутајућег витеза.“
Израз је углађен и учен, али природан. Издање је без илустрација. Школска
лектира, прештампана 1958. код Нолита (Београд).

11. 1958.
Мигел де Сервантес Сааведра, Дон Кихот. Илустровао Саша Мишић.
Обрадио за децу Живојин Вукадиновић. Београд: Дечја књига, Златно
коло, 151 стр. (ћирилица), 143 стр. (латиница).
Издање је прештампано 1961. Оба су копија издања из 1931. (1932) у
текстуалном делу, са незнатним језичким интервенцијама. Ликовна опрема је
другачија. Књига садржи 10 илустрација Саше Мишића (1925-1982), рађених у
црно-белој техници. Цртежи покривају целу страну: 6 (Дон Кихот у библиотеци),
24 (Дон Кихот и Санчо јашу), 42 (Дон Кихот, на Росинантеу, посматра сутон), 67
(Санчово ћебовање), 89 (крчмар плаши уснулог Дон Кихота, прекривен чаршавом),
98 (Дон Кихот је победио Витеза од Огледала), 115 (Дон Кихот и Санчо пред
Мерлином и нимфом), 125 (Санчо„ губернатор”), 135 (дуел са Витезом од Белог
месеца), 140 (Дон Кихотова смрт).

12. 1960.
Мигуел /sic/ де Сервантес, Дон Кихот. Приредио Мате Ујевић. Илустровао
Владимир Кирин. За српску децу приредио Божидар Томић. Загреб: Наша
дјеца, I, 35 стр; II, 36 стр.
Издање у два писма. Реч је о сликовници већег формата (30cm), са
илустрацијама у колору. Оба дела броје по 11 поглавља, која нису нумерисана, али
имају следеће наслове: I.„Почетак историје славног Дон Кихота од Манче. Како је
Дон Кихот помогао малом Андресу, како је страдао и изгруван дошао кући. О
новом витешком походу Дон Кихота од Манче. Згоде у дворцу. Разговор о
чаролијама и бој са овновима или како је Дон Кихот остао без зуба. Како је храбри
Дон Кихот ослободио несрећне галијаше. О згодама и незгодама Дон Кихотa и
Санча Пансе у Сиера* Морени. О славном повратку храброга витеза у родни крај.
Како су Дон Кихот и Санчо Панса проводили дане на домаћем огњишту. Јуначка
посета Дулсинеји од Тобоза. Борба с лавовима.” II. „У сватовима. У
Монтесиносовој пећини и у позоришту лутака. У гостима код војводе. Лов и друге
пустоловине. Дон Кихотови савети Санчу Панси. Намесниковање великог Санча
Пансе. Крај намесниковања. На слободи. Трагом унатраг. Поново у војводину
двору. Повратак у село и смрт славног витеза Дон Кихота од Манче.”

10
 Аутор илустрација је хрватски сликар Владимир Кирин (1897-1982). У првој
књизи их има 9, у боји су и преко целе стране. Свака је потписана „В. Кирин”; а
понека носи ознаку године „956” (1956). Страна 1, Санчо теши господара после
јуриша на ветрењаче; 4, Дон Кихот је на коленима испред Хуана Алдуда, а поред
њега стоји Андрес; 8а, Санчово ћебовање; 8б, Дон Кихот на коленима пред
служавком у крчми (Мариторнес?); 22, ударци у дворишту крчме; 26, Дон Кихот и
Санчо јашу друмом (Росинанте је бео, а Сивац црн); 28, Дон Кихот стоји крај
отвореног лављег кавеза; 34а, невероватни пејзажи и фантастичне животиње из
Дон Кихотове маште; 34б, код Дон Дијега; разговор после обеда. Књига II садржи
укупно 11 илустрација. На форзацу су представљени Дон Кихот и бића из његове
маште; стр. 4, Камаћова свадба; 8, Дон Кихот гледа луткарску представу; 10, Дон
Кихот и Санчо у свечаној одећи, на двору код војводе; 14, Дон Кихот и Санчо у
лову; Санчо на дрвету; 16, на двору; 18, Дон Кихот и Санчо на дрвеном коњу,
везаних очију; 22, Санчо је кренуо пут свог острва, јашући гордо на Сивцу; 25,
Санчо на престолу, у аудијенцији; 26, Дон Кихот и Санчо под копитима свиња; 34,
Дон Кихот у постељи, замишља прелепу девојку, док Санчо плаче; 36, Дон Кихот
је умотан у чаршав, стоји; Санчо рида, а поред њега су ликови и бића из витешких
романа.

13. 1967.
Дон Кихот и Санчо Панса. Шпанска прича (по Сервантесу). Превела
Љиљана Ђорђевић, илустрације Бранко Миљуш. Београд, Сарајево:
Борба, Ослобођење, Жар-птица, библиотека за дечје поподне, 16 стр.
Књига мањег формата (11cm x 14,5cm), намењена деци узраста 6-8 година.
Текст је на ћирилици и без поделе на поглавља. Илустрације су у колору, мада има
и црно-белих. Једноставан језик и начин казивања, прилагођени деци. Пример:
„Јахао је цео дан у потрази за авантурама. Вече га затече код једне крчме која му се
причини као замак. Он уђе унутра, а крчмару нареди да се побрине за Росинанту,
као да је она, у најмању руку /сиц/ коњ од мегдана. Једва је јео, јер му је сметао
визир кациге, коју није хтео да скине. А знате ли како је вино пио? Крчмарица му
га је сипала кроз сламку у уста.” (стр. 3). Синопсис: Дон Кихот је задубљен у
књиге; решава да постане витез. Крчмар га производи у витеза. Узима штитоношу.
Пустоловина са ветрењачама. Напад на стадо оваца. Дон Кихот ослобађа галијаше.
Битка са мешинама вина. Санчово ћебовање.
Цртежи Бранка Миљуша (1936-2012) се налазе на странама 2 (Дон Кихот у
својој библиотеци; црно-бела техника), 4 (Дон Кихот на коњу, у колору), 6 (Дон
Кихот у оклопу и са копљем, стоји са Санчом; црно-бели), 8-9 (Дон Кихот напада
ветрењаче, Санчо подиже руке ка небу; у боји), 11 (Дон Кихот улеће у стадо оваца,
на коњу; црно-бели), 13 (ноћни окршај са мешинама вина, Дон Кихот је у ноћној
хаљини; у боји), 15 (Дон Кихот и Санчо одлазе на коњу; црно-бели).

14. 1968.
Мигуел /sic/ Сервантес, Дон Кихот. Са шпанског превео и адаптирао
Слободан Лазић. Илустровао Н*. Мараја. Љубљана, Југореклам, 34 стр.
Издање штампано и на ћирилици и на латиници, формат 28 cm. Оригинал:
Шрајбер (Ј.F. Schreiber), Еслинген. Текст је штампан in continuo, без поделе на

11
поглавља. Одабране епизоде су из оба дела романа. Штиво је распоређено штампан
у два ступца на страницама које нису пагиниране. Књига почиње сажетом
Сервантесовом биографијом, на коју се наставља роман. Грешке у именима су
бројне, почев од аутора, Мигуел* де Саведра*, а потом и Фернандес де
Авеланедес*, Дулчинеја* /стоји објашњење „према већ одомаћеном изговору имена
јунакиње овога романа. Прим. превод.”/, Марсија* /ум. Мурсија/, краљица
Мамбрина* и Мамбринина* кацига. Одабране епизоде и синопсис: Припремање и
долазак у крчму (замак); лаке жене; бдење поред оружја и улазак у витешки ред;
сусрет са издеветаним Андресом; сусрет са трговцима из Толеда; повратак у село;
парох и берберин пале књиге из библиотеке и зазидавају је; Дон Кихот проналази
Санча; пустоловина с ветрењачама; сусрет са кочијама и одбрана даме из Баскије;
јуришање на стадо оваца; сусрет са закукуљенима у ноћи; Витез Тужнога Лика;
Дон Кихот осваја „кацигу маварске краљице Мамбрине /sic/; ослобађање
кажњеника; кратак боравак у Сјера Морени. Из другог дела романа; одлазак у Ел
Тобосо; сусрет са сељанкама; окршај са Витезом од Огледала; епизода с лавом;
воденица и смрскана барка; код војводе и војвоткиње; Санчо гувернер у
Баратарији; пораз од Витеза Белог Месеца у Барселони; на путу кући; незгода са
дивљим свињама; дон Кихотова смрт. За Росинантеа је такође дато објашњење, мда
погрешно: „Росинант (што на нашем језику значи Риђов”, п. 6). Осим свега
наведеног, израз је прилично углађен и прилагођен млађем читалаштву. Корице су
тврде, а илустрације италијанског уметника Либика Мараја (1912-1983) су и у боји
и црно-беле.

15. 1981.
Мигел /sic/ Сервантес, Дон Кихот. Избор, приређивање и предговор
Љиљана Павловић-Самуровић. Превео Ђорђе Поповић. Београд:
Просвета, Нолит, Завод за уџбенике и наставна средства, 260 стр.
Текст је штaмпан ћирилицом. Реч је о школској лектири, a из интегралног
текста су одабрана поглавља из оба дела романа. Превод Ђорђа Поповића-
Даничара је стилски ретуширао Миодраг Никачевић 1952.г. Одабранa поглавља: I
књига: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 21, 22, 31, 35, 46, 49, 50, 52. II књига: 1, 7, 10, 12, 17, 30, 42,
43, 45, 50, 51, 53, 59, 64, 65, 73, 74. Одабране главе су дате интегрално, без
скраћивања и адаптирања. Исти издавачи поново су штампали истоветно издање
1982, 1985, 1987. и 1989. године (сваки пут у две свеске).
Књига садржи предговор приређивача „О Сервантесовом Дон Кихоту“, (стр. 7-
23), напомене (253-254), хронологију Сервантесовог живота (255-258) и литературу
(259). Израз је углађен и учен. Издање је без илустрација.

16. 1997.
Мигуел* /sic/ Сервантес, Дон Кихот. Превео и за децу обрадио Живојин
Вукадиновић. Илустрације Гистава Дореа, Нови Сад, Серкл, 125 стр.
Текст је штампан ћирилицом. Број поглавља, епиграфи и текст идентични су
издањима из 1958. и 1961, која се заснивају на првом, из 1931.године. Ово је пето
прештампавање. Књига је опремљена са 28 црно-белих илустрација Гистава Дореа,
преко целе странице (стр. 15, 17, 23, 25, 33, 35, 39, 47, 55, 57, 61, 66, 72, 76, 80, 88,
92, 94, 102, 104, 106, 110, 112, 114, 118, 120, 122, 124).

12
 17. 2002.
Сервантес, М, Дон Кихот. Превео и препричао Албин Вилхар. Београд,
Дерета, 127 стр.
Ћирилица; осам поглавља, одабраних из оба дела романа. Текстуални део је
идентичан издању Задруге из 1952. и 1953. (што је и наведено у књизи). Направљен
је избор илустрација из издања објављеног 1952: овде их има 23. Као што је раније
објашњено, вероватно су у питању цртежи француског уметника Тонија Жоаноа.
Корице су другачије: сада су у боји и аутори су Дијана Дерета и Ненад Ристић.

18. 2008.
Мигуел /sic/ Сервантес, Дон Кихот. По оригиналу написала Рада Илић.
Визуелна идентификација и илустрације Раде Марковић. Београд:
Народна књига, Алфа, светски класици за децу. 2008, 16 стр.
Сликовница формата 29 cm. Штури текст је штампан ћирилицом, без поделе на
главе. Странице нису пагиниране. Намењено деци млађег узраста. Синопсис:
представљање витеза Тужног лика, бирање имена за коња и драгу. Полазак од
куће и приспеће у крчму у сумрак. Вечера кроз шлем, уз помоћ локалних
девојака. Крчмар проглашава Дон Кихота витезом. Повратак кући у потрази за
штитоношом; дечак Андрес добија батине од газде, а Дон Кихот га брани.
Сусрет и окршај са трговцима који не желе да признају да је Дулсинеја
најлепша од свих дама. Пустоловина са ветрењачама. Окршај са калуђерима.
Напад на стадо оваца. Ноћна пустоловина са воденицом, чији звук плаши
витеза и штитоношу; Санчо свезује ноге Росинантеу, не би ли спречио полазак
у наредне пустоловине. Дон Кихот осваја Мамбринов шлем. Повратак кући у
кавезу. Последња реченица у књизи гласи: „Али, Дон Кихот је остварио свој
сан - његове пустоловине су изашле на свет… осетио је занос авантуре и
славних дела, и о томе се чита и пише већ вековима.” Фабула је крајње сведена
и поједностављена. Одступања у односу на оригинални текст романа су
следећа: у крчми, Дон Кихота смештају „у собу” у којој му дају вечеру; крчмар
кутлачом производи Дон Кихота у витеза; сељак и дечак се плазе витезу после
његове неумесне интервенције; берберин тањиром покрива свој нови шешир.
Употребљен је говорни језик (фали даска у глави, стр. 6; издеветан, излеман, 9;
потаманити, звекну, 10; зврндали, 14). Такође, Дулчинеја* од Тобоза*.
Књигу красе корице и оригиналне илустрације београдског уметника Радета
Марковића (1955), у пуном колору и техници дрвених бојица: Дон Кихот чита
књигу; Дон Кихот покушава да стави визир свом коњу; витез на коњу, седи
окренут наопачке, са копљем и поклопцем-штитом у руци; Дон Кихот клечи
пред девојкама у крчми, итд. Укупно их има 16.
Исти текст штампан је уз другу ликовну опрему 2013. године: Дон Кихот.
Аутор Рада Илић, илустрације Душан Гађански. Нови Сад, Stylos, 32 стр.

19. 2010.
Мигел /sic/ Сервантес, Дон Кихот. Превео и обрадио Живојин
Вукадиновић. Чачак, Пчелица, Класици за младе, књига бр. 3, 111 стр.

13
 Текст је на ћирилици и у 15 глава. Текстуални део истоветан је оном из 1958,
1961. и 1997, који, опет, полази од првобитног, објављеног код „Златне књиге”
1931. Реч је о обради Живојина Вукадиновића, прештампаној шести пут. Књига
садржи кратак непотписан поговор о Сервантесу („Белешка о писцу”, стр. 107-109)
и речник мање познатих речи (стр. 110). Нема илустрација, а аутор предње корице
(Дон Кихот и Санчо јашу) је ПредрагЂукић.

* * *

Ова библиографија предочава број постојећих издања Дон Кихота за

децу/младе на српском језику. Предочава, међутим, још нешто: континуирано
присуство Сервантесовог романа, од 1882, када је Ђорђе Поповић дао прву обраду „за
младеж”, до данас. Несумњиви полет дело је доживело у међуратном раздобљу, када
су објављене чак четири различите адаптације (1931, 1934, 1937. и 193?). Рекло би да
је у том периоду присуство стране књиге било веома значајно бројем, али и својом
специфичном тежином у моменту када наша књижевна реч за децу још увек није
могла да пружи све оне забавне и уметничке квалитете које су доносили велики
класици, међу које без сумње спада и Дон Кихот.
Тренд објављивања дечијих и омладинских Кихота настављен је и после 1945,
мада је нових издања било мало: далеко чешће су прештампаване старе обраде, и то уз
нову ликовну опрему. Највише су прештампаване адаптације Живојина-Бате
Вукадиновића (2 пута пре рата и 4 пута после) и Албина Вилхара (3). Новину
представљају два издања за сасвим мале читаоце, са обиљем илустрација, затим стрип
Дон Кихот, као и два избора намењена ђацима као обавезна лектира (1953. и 1981).
Свакако да би данас требало модернизовати понуду када је реч о Сервантесовом
роману за младе читаоце. Неопростиво је да се још увек штампају верзије настале пре
80 и више година и то са ондашњим (али понекад и додатим) грешкама у преводу,
транскрипцији имена, са застарелим стилом и интерпункцијом и, на крају крајева,
превазиђеним погледом на свет. Можда прави моменат за нову адаптацију, у складу са
новим столећем, представља управо 400-годишњица Дон Кихота 2015.године.
У сваком случају, библиографија је први неопходан корак у истраживању
рецепције Сервантесовог остварења у обрадама за децу и младе код нас. Будући да смо
у претходним радовима (пре свега у монографији Сервантес у српској књижевности)
утврдили карактер и обележја присуства Дон Кихота у систему српске књижевности

14
за одрасле, сада се намеће испитивање његовог деловања у сфери литературе за децу,
као и упоредна анализа сличности и разлика у оба система.

ЛИТЕРАТУРА

Драгинчић, С, Зупан, З. (1986), Историја југословенског стрипа I - до 1941. године.

Нови Сад: Форум - Маркет-принт. Доступно преко:
http://www.rastko.rs/strip/1/zupan-draginicic_1/index.html [01.03.2013]

Even-Zohar, I. (1997), "Factors and Dependencies in Culture: A Revised Draft for

Polysystem Culture Research." Canadian Review of ComparativeLiterature / Revue
Canadienne de Littérature Comparée XXIV (1, March), 15-34. Доступно преко:
http://www.tau.ac.il/~itamarez/works/papers/papers/EvenZohar_1997--Factors
%20and%20Dependencies%20in%20Culture.pdf [11.09.2013]

Ђорђевић, З. (2008). Биобиблиографија књига за децу штампаних на српском језику.

Београд: Издање аутора, 795.

Lakićević-Pavićević, V. (1994). Ilustrovana štampa za decu kod Srba. Beograd: ULUPUDS.

Le site du CRILJ, Centre de recherche et d’ information sur la littérature pour la jeunesse.

Доступно преко: http://www.crilj.org [08.12.2013]

Lucía Mejías, J.M. (coord.) (2007). También los niños leen el »Quijote«. Alcalá de Henares:
Centro de Estudios Cervantinos. Доступно преко: http://books.google.rs/books?
id=ukWjxdN2lhkC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=on
epage&q&f=false [11.04.2013]

Marić, I, "Don Quijote, una novela de Cervantes para la juventud – presentación y análisis de
una adaptación serbia”. Actas del VIII Congreso de la Asociación de Cervantistas.
Oviedo (у штампи).

Марјановић, В. (2009), Поетика књижевности за децу и младе. Београд: КИЗ центар.

Милинковић, М. (2006). Страни писци за децу и младе. Чачак: Легенда.

Недељковић, О. (2005). „Едиција Златна књига у легату Јована Давидовића”. Глас

библиотеке, 12, 47-73. Доступно преко:
http://eprints.rclis.org/7685/1/Edicija_Zlatna_knjiga.pdf [01.02.2014]

Петровић, Т. (2001). Историја српске књижевности за децу. Врање: Учитељски

факултет.

15
Петровић, Т. (2006), «Страна књижевност за децу и младе». У: Лакета, Новак
(уредник), Зборник радова, Универзитет у Крагујевцу, Учитељски факултет
Ужице, 98, 1, 296-303.

Стојановић, Ј. (2012). „Дон Кихот из Златне књиге“. Годишњак Друштва чланова

Матице српске у Републици Српској, 2, 183-194.

Stojanović, J. (2013). “Los ilustradores de los Quijotes infantiles en Serbia”. Colindancias.

Revista de la Red Regional de Hispanistas de Hungría, Rumanía y Serbia, 4, 425-436.
Доступно преко: http://www.litere.uvt.ro/vechi/COLINDANCIAS/revista-
es_files/Page443.htm [18.11.2013]

Stojanović, J. (2005), Don Kihot u srpskoj književnosti. Beograd: ZUNS.

Стојановић, Ј. (2014), „Дигитална едиција Златна књига Градске библиотеке у Чачку“.

Дигиталне библиотеке и дигитални архиви. Београд: Филолошки факултет (у
штампи).

Shavit, Z. (1986), Poetics of Children's Literature, The University of Georgia Press, Athens
and London. Доступно преко: http://books.google.rs/books?
id=NerYSgnlnaIC&printsec=frontcover&dq=inauthor:%22Zohar+Shavit
%22&hl=sr&sa=X&ei=qb0mU_CYD4e_ygOY-
4CoCg&ved=0CDQQ6AEwAQ#v=onepage&q&f=false [12.01.2013]

Zupan, Z. (2006). Strip u Srbiji 1955-1972. Доступно преко: http://www.rastko.rs/strip/1/strip-

u-srbiji-1955-1972/index_l.html [25.02.2013]

ИЗВОРИ

Дон Кихот и Санчо Панса. Шпанска прича (по Сервантесу) (1967), Превела Љиљана
Ђорђевић, илустрације Бранко Миљуш. Београд, Сарајево: Борба, Ослобођење,
Жар-птица, библиотека за дечје поподне.

Кузњецов, К. (1940), Дон Кихот. Златно доба, 2. Београд.

Сервантес, М. де (1882), Приповетка о славном витезу Дон Кихоту од Манче. С

францускога. Панчево: Браће Јовановића.

Сервантес, М. (1922. или 1932), Домишљати племић Дон Кихот де ла Манша /sic/.
Превод Душан Таминџић. Мостар - Београд: Издање накладне књижаре Пахер
и Кисић, Мала библиотека за народ и младеж.

Сервантес, М. де (1931), Живот и дела оштроумнога витеза Дон Кихота од ла Манче.

Београд: Народна штампарија, 1931. (http://scr.digital.nb.rs/collection/gbca-zlatna-
knjiga) 14.05.2012.

16
Сервантес, М. де (1932), Живот и дела оштроумнога витеза Дон Кихота од ла Манче.
Београд: Геца Кон.

Сервантес, М. (1934), Дон Кихот. Превео Влад. К. Петровић. Београд: Књижарница

Јеремије Џелебџића.

Сервантес, М. (193?), Дон Кихот. Београд: Народна књига, Дечје царство.

Сервантес, М. дел* (1937), Дон Кихот. С француског превео М. Ђорђевић. Београд:

Француско-српска књижара.

Сервантес, М. де (1942), Дон Кихот. Београд: Југоисток.

Сервантес, М. де (1953), Дон Кихот. Превео Ђорђе Поповић. Приредила Анђелија

Попов. Београд: Знање.

Сервантес, М. (1958), Дон Кихот. Обрадио за децу Живојин Вукадиновић. Београд:

Дечја књига (ћирилично и латинично издање).

Сервантес, М. де (1960), Дон Кихот. Приредио Мате Ујевић. Илустровао Владимир

Кирин. За српску децу приредио Божидар Томић. Загреб: Наша дјеца.

Сервантес, М. (1961), Дон Кихот. Обрадио за децу Живојин Вукадиновић. Београд:

Младо поколење (ћирилично и латинично издање).

Servantes, M. (1968), Don Kihot. Prevod i adaptacija Slobodan Lazić. Ilustracije N*. Maraja.
Ljubljana: Jugoreklam (ćirilično i latinično izdanje).

Сервантес, М. де (1981), Дон Кихот. Превео Ђорђе Поповић. Избор Љиљана Павловић-
Самуровић. Београд: Просвета, Нолит, Завод за уџбенике и наставна средства.

Сервантес, М. (1997), Дон Кихот. Обрадио за децу Живојин Вукадиновић. Илустрације

Гистав Доре. Нови Сад: Серкл.

Сервантес, М. де (2002), Дон Кихот. Превео и препричао Албин Вилхар. Београд:

Дерета.

Сервантес, М. /sic/ (2008), Дон Кихот. По оригиналу написала Рада Илић. Визуелна
идентификација и илустрације Раде Марковић. Београд: Народна књига, Алфа,
светски класици за децу.

Сервантес, М. (2010), Дон Кихот. Превео и обрадио Живојин Вукадиновић. Чачак:

Пчелица.

17
Сервантес, М. /sic/ (2013), Дон Кихот. Аутор Рада Илић, илустрације Душан Гађански.
Нови Сад: Stylos, 32 стр.

Le Don Quichotte de Cervantès à l´usage des enfants et des jeunes dans le domaine de la
langue serbo-croate

Résumé: Notre travail est une bibliographie des éditions du Don Quichotte de Cervantès, adapté
pour jeunes lecteurs et publié en Serbie et en Yougoslavie entre 1882 et 2010. L´établissement de
cette liste est un premier pas indispensable menant vers l´étude approfondie des Don Quichottes
abrégés à l´usage des jeunes lecteurs dans notre pays. Cette liste compte 19 éditions, dont
plusieurs, bien que vieilles plus de 80 ans, ont été réimprimées à plusieurs reprises, la dernière fois
en 2013. Il paraît évident qu´une nouvelle adaptation, en harmonie avec notre temps, est plus que
nécessaire. Cette bibliographie est le point de départ de l´étude de la réception de Don Quichotte
dans le système de la littérature pour la jeunesse en Serbie.
Моts clé: Don Quichotte, réception, adaptation, littérature serbe d´enfance et de jeunesse.

18