Робни токови сточарства rev RP

Универзитет у Београду
Пољопривредни факултет
Семинарски рад из Економике пољопривреде
Тема:
Робни токови основних пољопривредних производа

сточарства у свету
Ментор: Студенти:
Проф. др Драгица Г. Божић Валентина Остојин, АЕ180484
Александра Псомиаду, АЕ160833
Београд, март 2020.

САДРЖАЈ
1. УВОД.....................................................................................................................................3
2. АГРАРНИ ПРОТЕКЦИОНИЗАМ И ГАТТ/СТО ПРЕГОВОРИ О
ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈИ ТРГОВИНЕ ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИХ
ПРОИЗВОДА............................................................................................................................4
3. РОБНИ ТОКОВИ СТОЧАРСКИХ ПРОИЗВОДА.............................................................5
3.1.Робни токови говеђег меса.............................................................................................5
3.2. Робни токови свињског меса......................................................................................11
3.3. Робни токови крављег млека......................................................................................16
3.4. Робни токови обраног крављег млека........................................................................21
3.5. Робни токови јаја.........................................................................................................26
4. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................32
5. ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................35
2
1. УВОД
Спољнотрговинска размена пољопривредних производа представља саставни део

светске трговине, на коју велики утицај имају историјски, културни, конфесионални,
политички, економски и бројни други фактори. Поред њих, велики утицај на развој
спољне трговине, односно на кретање обима и динамике међународног промета
пољопривредних производа, има деловање аграрног протекционизма. Дејство великог
броја фактора утиче и на низ промена, које су се у последњих неколико година почеле
примећивати у структури међународног промета (Влаховић, 2015).
У раду ће, сходно томе, бити приказана динамика увоза и извоза (динамика
вредности спољнотрговинске размене, степен покривености увоза извозом, територијална
усмереност спољнотрговинске размене) најзначајнијих производа сточарства (говеђег
меса, свињског меса, свежег крављег млека, обраног крављег млека и јаја) у свету и по
континентима. У раду ће бити приказане и земље које заузимају водеће позиције када је у
питању увоз и извоз наведених сточарских производа.
Циљ рада је повезан са указивањем на настале промене, које су се у периоду од
2010. до 2017. године догодиле у спољнотрговинској размени наведених сточарских
производа у свету и по континентима.
Методе истраживања које су коришћене за израду овог семинарског рада су, пре
свега, математичко-статистичке методе које су коришћене за израчунавање података у
табелама који су касније обрађивани, затим дескрипција, која је коришћена за описивање
уочених појава и компаративни метод, који је коришћен за упоређивање података по
годинама и регионима.
Подаци, који ће у раду бити коришћени, налазе се на интернет страници
Организације Уједињених нација за исхрану и пољопривреду (ФАО – Food and Agriculture
Organization of the United States), а заједно са овим извором коришћена је и домаћа стручна
литература.
3
2. АГРАРНИ ПРОТЕКЦИОНИЗАМ И ГАТТ/СТО ПРЕГОВОРИ О
ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈИ ТРГОВИНЕ ПОЉОПРИВРЕДНО-
ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА
Аграрни протекционизам је специфичан систем заштите, који се може одредити

као систем мера које су изградиле поједине земље, или пак њихове групације, са циљем
онемогућавања или отежавања увоза пољопривредних производа, да би заштитиле своје
произвођаче (Божић и сар., 2011). Он се може дефинисати и као економска политика, која
се спроводи са циљем да се створи заштита домаће индустрије и пољопривреде од стране
иностраних конкурената (Пејановић, 2005), али и систем мера, односно инструмената,
којима се остварује заштита домаће пољопривредне производње од иностране
конкуренције, углавном усмерене на остваривање бржег развоја пољопривреде и смањење
њеног релативног заостајања за развојем индустрије. Најзначајније међу овим мерама су:
царине, различити видови ванцаринских дажбина, као и разне извозне субвенције и увозна
органичења, различити облици квантитативних ограничења, систем цена... (Божић и сар.,
2011). Развој аграрног протекционизма започет је након Другог светског рата, најпре на
територији Западне Европе и Сједињених Америчких Држава (Пејановић, 2005).
Дискриминација у међународној трговини и велики број протекционистичких мера
наметнуо је потребу увођења међународне трговине. Иницијативу за њено увођење
покренуле су такозване Бретонвудске институције (Међународни монетарни фонд и
Међународна банка за обнову и развој). Хаванска повеља је први свеобухватни
међународни економски споразум, који је требао да послужи као основ за основање
Међународне трговинске организације (ИТО). У пракси Повеља није ступила на снагу и
није основана ИТО, услед недовољног броја ратификованих потписа земаља учесница.
Резултати преговора (царинске концесије и правила о трговини) уврштени су у посебан
документ – Општи споразум о царинама и трговини (познатији под скраћеницом
ГАТТ), који су потписале 23 земље. Он је ступио на снагу 1948. године и требао је да буде
привремено решење све до оснивања ИТО-а. Међутим, у наредних готово пет деценија,
ГАТТ је остао једини инструмент регулисања међународне трговине кроз више рунди. У
оквиру њега је вођено и окончано осам рунди преговора, у којима је пољопривреда имала
изузетно значајно место. Прва рунда преговора у оквиру ГАТТ-а вођена је у Женеви.
Доминантна тема у првих пет рудни преговора односила се на снижавање царина у
међусобној трговини земаља потписница ГАТТ-а. У наредне три рунде у мултилатералне
преговоре уведене су и нове теме: нецаринске мере заштите, антидампинг, специфичне
области и посебно, пољопривреда. У суштини, озбиљније решавање питања аграрног
протекционизма карактеристично је тек за осму по реду – Уругвајску рунду (Божић и сар.,
2011).
У децембру 1992. године између ЕУ и САД-а, потписан је „Blair House споразум“,
којим су, донекле усаглашена решења у вези са три кључна питања преговора. Решења су
се односила на: приступ тржишту, извозне субвенције и смањење домаће подршке. Као
саставни део резултата Уругвајске рунде мултилатералних трговинских преговора, првог
јануара 1995. године ступио је на снагу Споразум о пољопривреди, који је требао да
обезбеди успостављање праведнијег тржишног система у међународним оквирима,
редукцију протекционизма и дефинисање правила по којима ће се одвијати даља
либерализација светског тржишта пољопривредно-прехрамбених производа (Ђурић и
Његован, 2016).
Девета по реду рунда преговора, која је још увек у току назива се Доха или
Миленијумска рунда и у њој учествују све чланице СТО-а (153 земље). Преговори СТО-а
никада до сада нису пропали. Већина чланица СТО не жели напуштање преговора и
очекује нова решења и формулисање новог споразума о пољопривреди (Божић и сар.,
2011).
4
3. РОБНИ ТОКОВИ СТОЧАРСКИХ ПРОИЗВОДА
Извоз, као један од облика спољнотрговинске размене, чини основу развоја

пољопривреде, али и привреде у целини. Он представља последицу високе и ефикасне
домаће пољопривредне производње, али и повољних агроеколошких услова за
остваривање производње. Извоз, такође, настаје и као последица одговарајуће
агроекономске политике земље (Влаховић, 2015). Сходно томе, свака земља треба да тежи
да повећа извоз пољопривредно-прехрамбених производа, али и да смањи њихов увоз,
како би могла остварити позитиван биланс спољнотрговинске размене (Влаховић и сар.,
2011). Извоз обухвата добра и услуге које се производе у земљи, а продају у иностранству,
док увоз обухвата добра и услуге које се производе у иностранству, а продају у земљи
(Манкју, 2007). Увоз настаје као последица високог дохотка становништва, а примењује се
како би се асортиман одређених производа допунио. Међутим, често се увозе и производи
који се не могу произвести на домаћем тржишту, али и како би се регулисала понуда на
тржишту са циљем да се понуда и тражња изједначе (Влаховић, 2015).
Уколико су извоз и увоз неке земље једнаки, каже се да та земља има уравнотежени
трговински биланс. Проучавајући међународну трговину, закључује се да се њоме може
унапредити економско благостање грађана земље. Трговинска политика владе такође
представља фактор повећања обима међународне трговине. Економисти већ дуго сматрају
да је слободна трговина између земаља обострано корисна. Временом су креатори
политике широм света прихватили те закључке. Међународним споразумима, као што су
Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА) и Општи споразум о
царинама и трговини (ГАТТ) постепено су смањене царине, увозне квоте и друге
трговинске баријере (Манкју, 2007).
3.1.Робни токови говеђег меса

Говедарство представља значајну грану у сточарству, јер се захваљујући њему
може стећи увид у стање и у развијеност пољопривредне производње у једној држави.
Развој говедарства је омогућен анатомским и физиолошким особинама, али и постојањем
великим способностима аклиматизације и могућности прилагођавања говеда различитим
климатским и еколошким условима. Осим тога, велика распрострањеност говедарства у
свету омогућена је и непостојањем верских забрана, због чега се говеђе месо користи у
исхрани широм света (Влаховић, 2015).
Главни производи говедарства су месо и млеко, који имају велики значај у људској
исхрани, али и за коришћење у прехрамбеној индустрији. Од говеда се, такође, може
добити низ споредних производа, које човек може користити у различите сврхе: кожа,
длака, папци, рогови, црева... Посебан значај има и производња стајњака, који се користи
као природно ђубриво (Петровић, 2002).
Велики утицај на развој говедарства могу имати различити фактори: природни
фактори (клима, земљиште), тржишни фактори (понуда, потражња, цена производа),
величина газдинства (мала, средња, велика)... (Петровић, 2002).
Тражња за производима сточарства за исхрану људи је у сталном порасту.
Сточарски сектор је сектор који расте најбрже од свих грана пољопривреде. Због тога је
порастао број стоке који се узгаја.
Говеђе месо представља најквалитетнију врсту меса због својих нутритивних
особина, због чега се његовом употребом у исхрани побољшава квалитет исхране, али и
ниво животног стандарда становништва. Извоз говеђег меса условљен је деловањем
читавог низа чинилаца, као што су однос понуде и тражње на тржишту, висина извозних
цена, мотивисаност за извоз, степен отворености међународног тржишта... (Влаховић,
2015).
5
Табела 1. Извоз и увоз говеђег меса у свету, укупно и по континентима у периоду од
2010. до 2017. године
ГОДИНА СВЕТ АФРИКА СЕВЕРНА И ЈУЖНА АЗИЈА ЕВРОПА ОКЕАНИЈА
ЦЕНТРАЛНА АМЕРИКА И
АМЕРИКА КАРИБИ
ИЗВОЗ (КОЛИЧИНЕ У T)
2010 1.626.290 6.325 171.136 16.620 38.262 1.304.330 89.617
2011 1.732.070 5.707 178.163 20.471 38.730 1.411.907 77.092
2012 1.734.351 9.927 175.185 21.825 45.874 1.384.459 97.081
2013 1.777.096 12.922 191.372 46.479 45.141 1.357.516 123.666
2014 1.817.410 19.156 204.103 57.034 56.351 1.318.592 162.174
2015 1.884.611 23.866 203.235 37.394 65.766 1.406.132 148.219
2016 1.911.139 28.180 235.830 52.056 62.037 1.401.212 131.851
2017 1.899.443 20.722 256.484 62.690 50.239 1.373.009 136.300
УВОЗ (КОЛИЧИНЕ У T)
2010 1.639.725 20.899 80.064 12.831 246.148 1.277.240 2.543
2011 1.772.387 26.247 76.809 14.423 325.022 1.327.534 2.352
2012 1.655.623 22.384 84.095 13.144 255.827 1.277.185 2.988
2013 1.697.685 44.026 84.442 15.800 312.726 1.236.991 3.699
2014 1.836.562 62.327 83.254 14.322 418.475 1.254.222 3.963
2015 1.854.572 43.830 97.357 7.899 424.190 1.277.780 3.517
2016 1.851.705 41.993 119.448 7.755 412.796 1.266.481 3.232
2017 1.911.868 38.267 129.118 9.116 463.827 1.268.857 2.683
САЛДО (КОЛИЧИНЕ У Т)
2010 -13.435 -14.574 91.072 3.789 -207.886 27.090 87.074
2011 -40.317 -20.540 101.354 6.048 -286.292 84.373 74.740
2012 78.728 -12.457 91.090 8.681 -209.953 107.274 94.093
2013 79.411 -31.104 106.930 30.679 -267.585 120.525 119.967
2014 -19.152 -43.171 120.849 42.712 -362.124 64.370 158.211
2015 30.039 -19.964 105.878 29.495 -358.424 128.352 144.702
2016 59.434 -13.813 116.382 44.301 -350.759 134.731 128.619
2017 -12.425 -17.545 127.366 53.574 -413.588 104.152 133.617
Извор: http://www.fao.org/faostat/en/#data/TP
Највеће извозно подручје говеђег меса јесте Европа (1.373.009 t у току 2017.
године), док је најмање извозно подручје Африка (20.722 t у току 2017. године). Иако је
на њеној територији забележен пад, Европа представља и највеће подручје када је у
питању увоз говеђег меса (1.268.857 t у току 2017. године). Најмање увозно подручје
говеђег меса јесте Океанија (2.683 t у току 2017. године). Европа се, када је у питању увоз
и извоз говеђег меса, налази на првом месту, захваљујући развијеним мерама јединствене
аграрне политике, али и усвојеним стандардима за пуштање говеђег меса у промет на
основу меснатости (ЕУРОП) (Влаховић, 2015).
У спољнотрговинској размени говеђег меса у свету је у анализираном периоду
остварен и суфицит (2012, 2013, 2015. и 2016. године) и дефицит (2010, 2011, 2014. и 2017.
године). Посматрана по континентима, ситуација је била другачија. Суфицит је у
анализираном периоду остварен на подручју Северне и Централне Америке, Јужне
Америке и Кариба, Европе и Океаније, док је у Африци и Азији остварен дефицит.
Посебну пажњу би требало обратити на спољнотрговински биланс у Јужној Америци и
Карибима, који је од 2012. године нагло скочио (30.679 t), као и у Океанији, где је, такође,
након 2012. године дошло до наглог скока спољнотрговинског биланса. У Европи је
спољнотрговински биланс био у порасту од 2011. године (изузев 2014. године, када је
дошло до његовог пада).
6
Табела 2. Извоз и увоз говеђег меса у свету, укупно и по континентима у периоду
од 2010. до 2017. године
ИЗВОЗ (КОЛИЧИНЕ У 000 $)
2010 6.604.228 23.830 835.972 43.587 88.214 5.357.650 254.975
2011 8.308.652 20.975 910.303 69.258 110.550 6.919.960 277.606
2012 8.184.517 29.084 952.652 65.781 124.347 6.699.377 313.276
2013 8.547.381 42.269 1.245.058 152.070 135.995 6.544.335 427.654
2014 8.567.011 58.870 1.477.719 175.135 178.621 6.107.990 568.677
2015 7.590.473 80.795 1.287.258 106.764 217.583 5.415.220 482.854
2016 7.372.350 89.877 1.355.046 136.301 210.882 5.164.268 415.976
2017 8.056.406 88.333 1.599.269 170.336 182.952 5.532.069 483.447
УВОЗ (КОЛИЧИНЕ У 000 $)
2010 6.612.293 65.397 383.510 54.544 904.801 5.195.197 8.844
2011 8.208.556 102.911 437.455 73.254 1.282.803 6.302.928 9.205
2012 7.767.014 87.181 509.612 57.900 915.621 6.183.555 13.145
2013 8.214.311 161.413 525.166 72.062 1.347.717 6.094.108 13.845
2014 8.553.028 188.212 541.648 66.619 1.866.144 5.874.026 16.380
2015 7.652.895 119.891 620.173 41.067 1.795.372 5.063.251 13.140
2016 7.332.371 130.842 676.020 43.193 1.653.967 4.817.803 10.547
2017 8.114.268 132.637 756.222 49.647 1.917.416 5.247.517 10.829
САЛДО (КОЛИЧИНЕ У 000 $)
2010 -8.065 -41.567 452.462 -10.957 -993.015 162.453 246.131
2011 100.096 -81.936 472.848 -3.996 -1.393.353 617.032 268.401
2012 417.503 -58.097 443.040 7.881 -1.039.968 515.822 300.131
2013 333.070 -119.144 719.892 80.008 -1.483.712 450.227 413.809
2014 13.983 -129.342 936.071 108.516 -2.044.765 233.964 552.297
2015 -62.422 -39.096 667.085 65.697 -2.012.955 351.969 469.714
2016 39.979 -40.965 679.026 93.108 -1.864.849 346.465 405.429
2017 -57.862 -44.304 843.047 120.689 -2.100.368 284.552 472.618
Највеће извозно подручје говеђег меса јесте Европа (5.532.069.000 $ у току 2017.
године), док је најмање извозно подручје карактеристично за Океанију (483.447.000 $ у
току 2017. године). Европа је истовремено и највеће увозно подручје говеђег меса
(5.247.517.000 $ у току 2017. године), а најмање увозно подручје јесте Океанија
(10.829.000 $ у току 2017. године).
У спољнотроговинској размени говеђег меса у свету је у анализираном периоду
остварен и суфицит (2011, 2012, 2013, 2014. и 2016. године) и дефицит (2010, 2015. и
2017. године). Осцилације се могу приметити и у Јужној Америци и Карибима, где је,
такође, у анализираном периоду бележен и суфицит и дефицит. Суфицит је у наведеном
периоду остварен у Северној и Централној Америци, Европи и Океанији, док је
дефицит забележен у Африци и Азији. Спољнотрговинска размена говеђег меса зависи
од неколико различитих фактора: тржишне понуде и потражње, висине извозних цена
говеђег меса, мотивисаности државе за извоз, степена отворености међународног
тржишта... Један од главних разлога због којих је у свету, али и на наведеним
континентима остварен дефицит, јесте затвореност међународног тржишта за извоз
говеђег меса, односно постојање заоштрених услова на тржишту. Са друге стране, до
суфицита на наведеним континентима долази углавном због тежње високоразвијених
земаља да, примењивањем различитих врста баријера, покушају да смање увоз говеђег
меса. У прилог томе говори и чињеница да је једно од средстава, које се користи за
реализацију наведеног циља, примена различитих мера помоћу којих се ограничава
конкурентност производње меса у земљама, које су мање развијене. Европа је, на
пример, један од континената на коме се примењује: ограничавање количине увезеног
говеђег меса, заштитне увозне цене, сертификати о пореклу и квалитету меса, доказ о
постојању еколошких стандарда серије ISO... (Влаховић, 2015).
7
Табела 3. Динамика вредности спољнотрговинске размене говеђег меса у
свету и по континентима у периоду од 2010. до 2017. године (2010 = 100)
ЦЕНТРАЛНА АМЕРИКА
АМЕРИКА И
КАРИБИ
ИЗВОЗ (У 000 $)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 125,81 88,02 108,89 158,90 125,32 129,16 108,88
2012 123,93 122,05 113,96 150,92 140,96 125,04 122,87
2013 129,42 177,38 148,94 348,89 154,16 122,15 167,72
2014 129,72 247,04 176,77 401,81 202,49 114,01 223,03
2015 114,93 339,05 153,98 244,94 246,65 101,07 189,37
2016 111,63 377,16 162,09 312,71 239,06 96,39 163,14
2017 121,99 370,68 191,31 390,80 207,40 103,26 189,61
СТОПА РАСТА 2,88 20,58 9,71 21,50 10,98 0,46 9,57
УВОЗ (У 000 $)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 124,14 157,36 114,07 134,30 141,78 121,32 104,08
2012 117,46 133,31 132,88 106,15 101,20 119,02 148,63
2013 124,23 246,82 136,94 132,12 148,95 117,30 156,55
2014 129,35 287,80 141,23 122,14 206,25 113,07 185,21
2015 115,74 183,33 161,71 75,29 198,43 97,46 148,58
2016 110,89 200,07 176,27 79,19 182,80 92,74 119,26
2017 122,71 202,82 197,18 91,02 211,92 101,01 122,44
СТОПА РАСТА 2,97 10,63 10,19 -1,33 11,33 0,14 2,93
Спољнотрговинска размена говеђег меса је у анализираном периоду била у
порасту. Вредност извоза је на годишњем нивоу била у порасту за 2,88%, док је
вредност увоза на годишњем нивоу била у порасту за 2,97%. Посматрано по
континентима, највећи пораст вредности извоза забележен је у Јужној Америци и
Карибима (на годишњем нивоу за 21,50%), док је највећи пораст увоза забележен у
Азији (на годишњем нивоу за 11,33%).
Највеће промене, када је у питању извоз говеђег меса у свету, забележене су
2014. године, када је она у односу на 2010. годину повећана за 29,72%. У тој години су
највеће промене забележене и у Африци (пораст за 270,68% у односу на 2010. годину),
Северној и Централној Америци (пораст за 91,31% у односу на 2010. годину) и Јужној
Америци и Карибима (пораст за 290,80% у односу на 2010. годину). У Азији је највећи
пораст извозне вредности говеђег меса забележен 2015. године (пораст та 146,65%), у
Европи 2011. године (пораст за 29,16%), док је у Океанији највећи пораст забележен
2014. године (за 123,03%).
Највеће промене, када је у питању увоз говеђег меса у свету, забележене су 2014.
године, када је она у односу на 2010. годину повећана за 29,35%. У тој години највећи
пораст забележен је и у Африци (за 187,80% у односу на 2010. годину), Азији (пораст за
106,25%) и Океанији (пораст за 85,21%). У Северној и Централној Америци највећи
пораст је забележен 2017. године (раст за 97,18%), у Јужној Америци и Карибима 2013.
године (раст за 32,12%), Европи 2011. године (21,32%).
8
Табела 4. Степен покривености увоза извозом говеђег меса у свету, укупно и по
континентима у периоду од 2010. до 2017. године
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 99,88 36,44 217,98 79,91 9,75 103,13 2.883,03
2011 101,22 20,38 208,09 94,55 8,62 109,79 3.015,82
2012 105,38 33,36 186,94 113,61 13,58 108,34 2.383,23
2013 104,05 26,19 237,08 211,03 10,09 107,39 3.088,87
2014 100,16 31,28 272,82 262,89 9,57 103,98 3.471,78
2015 99,18 67,39 207,56 259,98 12,12 106,95 3.674,69
2016 100,55 68,69 200,44 315,56 12,75 107,19 3.944,02
2017 99,29 66,60 211,48 343,09 9,54 105,42 4.464,37
Степен покривености увоза извозом говеђег меса у свету (у периоду од 2010. до 2017.
године) показује да су његове највеће вредности забележене у току 2012. године, када је његова
вредност износила 105,38%. Када се посматра сваки континент појединачно, највећи степен
покривености увоза извозом примећује се на подручју Океаније, док се најмањи степен уочава
на подручју Азије. Велики степен покривености увоза извозом на подручју Океаније говори и у
прилог оствареном суфициту, када је у питању вредност спољнотрговинске размене говеђег
меса, док на подручју Азије низак степен покривености показује да је већа шанса за
остваривање дефицита (што се и анализираном периоду догодило).
Табела 5. Територијална усмереност спољнотрговинске размене говеђег меса у

свету у периоду од 2010. до 2017. године
ЦЕНТРАНА АМЕРИКА И
ИЗВОЗ (000 $)
2010 100 0,36 12,66 0,66 1,34 81,12 3,86
2011 100 0,25 10,96 0,83 1,33 83,29 3,34
2012 100 0,36 11,64 0,80 1,52 81,85 3,83
2013 100 0,49 14,57 1,78 1,59 76,57 5,00
2014 100 0,69 17,25 2,04 2,08 71,30 6,64
2015 100 1,06 16,96 1,41 2,87 71,34 6,36
2016 100 1,22 18,38 1,85 2,86 70,05 5,64
2017 100 1,10 19,85 2,11 2,27 68,67 6,00
УВОЗ (000 $)
2010 100 0,99 5,80 0,82 13,68 78,57 0,13
2011 100 1,25 5,33 0,89 15,63 76,78 0,11
2012 100 1,12 6,56 0,75 11,79 79,61 0,17
2013 100 1,97 6,39 0,88 16,41 74,19 0,17
2014 100 2,20 6,33 0,78 21,82 68,68 0,19
2015 100 1,57 8,10 0,54 23,46 66,16 0,17
2016 100 2,27 6,45 0,42 22,29 68,40 0,17
2017 100 1,63 9,32 0,61 23,63 64,67 0,13
Спољнотрговинска размена говеђег меса је у анализираном периоду доминантно
била усмерена на Европу: у 2017. години на европске земље односило се 68,67% извоза
говеђег меса и 64,67% увоза. Најмања усмереност спољнотрговинске размене говеђег
млека била је усмерена на Африку: у 2017. години на афричке земље односило се 1,10%
извоза и 1,63% увоза.
9
Табела 6. Земље најзначајнији извозници говеђег меса у 2017. години (количински
критеријум)
РЕДНИ ЗЕМЉА УКУПНО УЧЕШЋЕ У СВЕТСКОМ
БРОЈ (Т) ИЗВОЗУ
1 Пољска 255.291 13,44
2 Француска 165.099 8,69
3 Немачка 157.546 8,29
4 Холандија 150.857 7,94
5 САД 128.586 6,77
6 Шпанија 117.990 6,21
7 Белорусија 103.726 5,46
8 Белгија 98.032 5,16
9 Аустралија 85.753 4,51
10 Мексико 78.133 4,11
Извор: Обрачун аутора
Водећи извозник говеђег меса у 2017. години (у односу на укупну количину
извезеног говеђег меса у свету) заузимала је Пољска са 255.291 t, односно са 13,44%
учешћа у светском извозу говеђег меса.
Табела 7. Земље најзначајнији извозници говеђег меса у 2017. години (вредносни
РЕДНИ ЗЕМЉА УКУПНО (000 УЧЕШЋЕ У СВЕТСКОМ
БРОЈ $) ИЗВОЗУ
1 САД 924.095 11,47
2 Пољска 917.854 11,39
3 Француска 786.851 9,77
4 Холандија 735.116 9,12
5 Немачка 630.072 7,82
6 Шпанија 502.664 6,24
7 Белгија 444.226 5,51
8 Мексико 386.923 4,80
10 Аустралија 319.560 3,97
Водећи извозник говеђег меса у 2017. години (у односу на укупну вредност
извезеног говеђег меса у свету) заузималe су Сједињене Америчке Државе са
924.095.000 $, односно са 11,47% учешћа у укупној вредности извоза говеђег меса у
свету.
Табела 8. Земље најзначајнији увозници говеђег меса у 2017. години (количински
РЕДНИ ЗЕМЉА УКУПНО (t) УЧЕШЋЕ У СВЕТСКОМ
БРОЈ УВОЗУ
1 Холандија 249.098 13,03
2 Италија 224.995 11,77
3 Кина 173.765 9,09
4 Немачка 143.584 7,51
5 Јужна
Кореја 134.453 7,03
6 САД 100.772 5,27
7 Русија 93.602 4,90
8 Грчка 76.530 4,00
9 Француска 73.823 3,86
10 Шпанија 64.203 3,36
Водећи увозник говеђег меса у 2017. години (у односу на укупну количину
увезеног говеђег меса у свету) заузимала је Холандија са 249.098 t, односно са 13,03%
учешћа у светском увозу говеђег меса.
10
Табела 9. Земље најзначајнији увозници говеђег меса у 2017. години (вредносни
БРОЈ $) УВОЗУ
1 Италија 1.089.727 13,43
2 Холандија 869.303 10,71
3 Јужна Кореја 703.083 8,66
4 Кина 607.809 7,49
5 Немачка 592.375 7,30
6 САД 567.714 7,00
7 Францука 393.420 4,85
8 Русија 330.312 4,07
9 Грчка 326.761 4,03
10 Шпанија 323.906 3,99
Водећи увозник говеђег меса у 2017. години (у односу на укупну вредност
увезеног говеђег меса у свету) заузимала је Италија са 1.089.727.000 $, односно са
13,43% учешћа у укупној вредности увоза говеђег меса у свету.
3.2. Робни токови свињског меса

Свињарство је, поред говедарства, важна грана сточарства, која има друштвено-
економски, али и биолошко-зоотехнички значај. Посебан значај има прозводња свиња
широм света, посебно ако се има у виду неколико њених најважнијих особина: добра
способност размножавања, интензиван раст, добро искоришћавање хране, мали
проценат губитака, квалитетни производи за исхрану људи (месо и прерађевине), добра
способност прилагођавања... (Влаховић, 2015). Ова сточарска грана се развија у два
правца – у правцу производње меса и у правцу производње свиња. И један и други
правац зависе од неколико различитих услова, а највише од тржишта и услова, који
владају у једној земљи. Међутим, најважнијим правцем се ипак сматра производња
меса, с обзиром на то да се од свиња могу добити веома квалитетни производи за
исхрану људи (Петровић, 2002).
ТАБЕЛА 10. Извоз и увоз свињског меса у свету и по континентима у периоду од
2010. до 2017. године (количине)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
ИЗВОЗ (КОЛИЧИНЕ У Т)
2010 3.795.710 2.531 484.819 98.307 123.124 3.055.492 31.437
2011 3.943.071 1.778 512.626 92.054 107.699 3.217.497 11.417
2012 5.714.124 1.757 637.594 137.875 136.137 4.791.902 8.859
2013 5.551.401 8.017 594.543 101.328 112.626 4.726.325 8.562
2014 5.700.220 9.924 633.799 78.560 228.971 4.720.615 28.351
2015 5.905.621 10.909 671.347 93.447 163.277 4.938.712 27.929
2016 6.170.585 8.873 743.993 102.256 184.275 5.102.219 28.969
2017 6.310.178 10.817 741.762 139.676 199.957 5.185.118 32.848
УВОЗ (КОЛИЧИНЕ У Т)
2010 4.052.672 50.317 468.508 50.107 327.271 3.090.243 66.226
2011 4.134.945 78.333 397.667 42.762 475.779 3.134.812 5.592
2012 5.227.115 70.227 467.923 31.653 630.413 4.020.758 6.141
2013 5.019.613 80.730 516.334 56.354 430.296 3.927.255 8.644
2014 5.486.965 83.907 551.017 41.781 809.207 3.987.737 13.371
2015 5.604.476 99.473 661.784 44.643 929.269 3.855.663 13.645
2016 6.097.423 102.552 688.981 59.127 1.540.930 3.692.530 13.303
2017 6.103.738 102.979 763.459 91.260 1.267.762 3.866.362 11.916
2010 -256.962 -47.786 16.311 48.200 -204.147 -34.751 -34.789
2011 -191.874 -76.555 114.959 49.292 -368.080 82.685 5.825
2012 487.009 -68.470 169.671 106.222 -494.276 771.144 2.718
2013 531.788 -72.713 78.209 44.974 -317.670 799.070 -82
2014 213.255 -73.983 82.782 36.779 -580.236 732.878 14.980
2015 301.145 -88.564 9.563 48.804 -765.992 1.083.049 14.284
2016 73.162 -93.679 55.012 43.129 -1.356.655 1.409.689 15.666
2017 206.440 -92.162 -21.697 48.416 -1.067.805 1.318.756 20.932
11
Највеће извозно подручје свињског меса јесте Европа (5.185.118 t у току 2017.
године), док је најмање извозно подручје карактеристично за Африку (10.817 t у току
2017. године). Европа је истовремено и највеће увозно подручје свињског меса
(3.866.362 t у току 2017. године), а најмање увозно подручје јесте Океанија (11.916 t у
току 2017. године). Европа је водећи извозник свињског меса, захваљујући највише
Немачкој, која представља водећег светског извозника, али и водећи увозник свињског
меса, захваљујући Италији, која представља великог произвођача, али и потрошача
свињског меса (Влаховић, 2015).
У спољнотроговинској размени свињског меса у свету је у анализираном
периоду остварен и суфицит (2010. и 2011. године) и дефицит (у осталим анализираним
годинама). Осцилације се могу приметити и у Европи и Океанији, где је, такође, у
анализираном периоду бележен и суфицит и дефицит. Суфицит је у наведеном периоду
остварен у Северној и Централној Америци и Јужној Америци и Карибима, док је
дефицит остварен у Африци и Азији.
ТАБЕЛА 11. Извоз и увоз свињског меса у свету и по континентима у периоду од
2010. до 2017. године (вредност)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 8.197.579 9.400 1.033.010 174.234 199.687 6.682.039 99.209
2011 9.435.377 6.816 1.218.045 192.715 231.839 7.734.760 51.202
2012 14.436.740 5.782 1.334.924 279.573 411.438 12.366.248 38.775
2013 14.179.718 21.169 1.232.101 184.158 176.921 12.527.794 37.575
2014 14.475.495 28.137 1.535.186 170.029 611.784 12.044.791 85.570
2015 11.775.850 27.879 1.218.620 170.655 483.086 9.792.006 83.604
2016 12.848.281 21.143 1.447.382 177.479 577.913 10.535.480 88.884
2017 14.456.410 29.217 1.472.746 342.965 726.958 11.787.693 96.831
2010 9017.942 189.298 923.628 122.096 723.294 6.946.826 191.066
2011 10.096.393 168.274 850.573 119.007 1.256.613 7.662.477 18.425
2012 12.998.249 182.127 928.737 90.034 1.440.271 10.349.897 21.036
2013 13.111.704 188.698 1.078.143 149.871 1.097.639 10.574.945 28.979
2014 13.825.847 204.814 1.439.795 135.418 1.813.888 10.202.280 45.768
2015 10.969.647 190.914 1.132.086 118.161 2.016.103 7.458.251 40.232
2016 12.320.095 220.651 1.235.892 138.014 3.336.261 7.383.176 35.839
2017 13.301.306 220.651 1.371.260 256.293 2.749.901 8.665.029 38.174
2010 -820.363 -179.898 109.382 52.138 -523.607 -264.787 -91.857
2011 -661.016 -161.458 367.472 73.708 -1.024.774 72.283 32.777
2012 1.438.491 -176.345 406.187 189.539 -1.028.833 2.016.351 17.739
2013 1.068.014 -167.529 153.958 34.287 -920.718 1.952.849 8.596
2014 649.648 -176.677 95.391 34.611 -1.202.104 1.842.511 39.802
2015 806.203 -163.035 86.534 52.494 -1.533.017 2.333.755 43.372
2016 528.186 -199.508 211.490 39.465 -2.758.348 3.152.304 53.045
2017 1.155.104 -160.081 101.486 86.672 -2.022.943 3.122.664 58.657
Највеће извозно подручје свињског меса јесте Европа (11.787.693.000 $ у току
2017. године), док је најмање извозно подручје Африка (29.217.000 $ у току 2017.
године). Европа је истовремено и највеће увозно подручје свињског меса
(8.665.029.000$ у току 2017. године), а најмање увозно подручје јесте Океанија
(38.174.000 $ у току 2017. године).
У спољнотроговинској размени свињског меса у свету је у анализираном
периоду остварен и суфицит (2010. и 2011. године) и дефицит (у свим осталим
анализираним годинама). Осцилације се могу приметити у Европи и Океанији, где је
дефицит забележен само у току 2010. године, да би се касније почео бележити суфицит.
12
Дефицит је у анализираном периоду забележен и у Африци и Азији, док је суфицити
забележен у Северној и Централној Америци и Јужној Америци и Карибима.
ТАБЕЛА 12. Динамика вредности спољнотрговинске размене свињског меса у
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 115,10 72,51 117,91 110,61 116,10 115,75 51,61
2012 176,11 61,51 129,23 160,46 206,04 185,07 39,08
2013 172,97 225,20 119,27 105,70 88,60 187,48 37,87
2014 176,58 299,33 148,61 97,59 306,37 180,26 86,25
2015 143,65 296,59 117,97 97,95 241,92 146,54 84,27
2016 156,73 224,93 140,11 101,86 289,41 157,67 89,59
2017 176,35 310,82 142,57 196,84 364,05 176,41 97,60
СТОПА РАСТА 8,44 17,59 5,20 10,16 20,27 8,45 -0,35
УВОЗ (У 000 $)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 111,96 88,89 92,09 97,47 173,73 110,30 9,64
2012 144,14 96,21 100,55 73,74 199,13 148,99 11,01
2013 145,40 99,68 116,73 122,75 151,76 152,23 15,17
2014 153,31 108,20 155,88 110,91 250,78 146,86 23,95
2015 121,64 100,85 122,57 96,78 278,74 107,36 21,06
2016 136,62 116,56 133,81 113,04 461,26 106,28 18,76
2017 147,50 116,56 148,46 209,91 380,19 124,73 19,98
СТОПА РАСТА 5,71 2,21 5,81 11,17 21,02 3,21 -20,55
Извор података: обрада аутора
Спољнотрговинска размена свињског меса је у анализираном периоду била у
континентима, највећи пораст вредности извоза забележен је у Азији (на годишњем
нивоу за 20,27%), док је највећи пораст увоза забележен, такође, у Азији (на годишњем
нивоу за 21,08%).
Највеће промене, када је у питању извоз свињског меса у свету, забележене су
2014. године, када је она у односу на 2010. годину повећана за 76,58%. Највеће промене
у Африци су забележене 2017. године (раст за 210,82%), у Северној и Централној
Америци 2014. године (раст за 48,61%), у Јужној Америци и Карибима 2017. године
(раст за 96,84%) и Азији (раст за 264,05%), у Европи 2012. године (раст за 85,07%).
Међутим, извозна вредност је у Океанији у свим анализираним периодима била у
опадању (највећи пад је забележен 2013. године, за 62,13%). Падови су се у одређеним
годинама могли приметити и у Африци, Јужној Америци и Карибима и Азији.
Највеће промене, када је у питању увоз свињског меса у свету, забележене су
2017. године, када је она у односу на 2010. годину повећана за 47,50%. У тој години
највећи пораст забележен је и у Африци (за 16,56% у односу на 2010. годину), Јужној
Америци и Карибима (раст за 109,91%). Највећи пораст у Северној и Централној
Америци забележен је 2014. године (раст за 55,88%), у Азији 2016. године (раст за
361,26%), у Европи 2013. године (раст за 52,23%). У Океанији је у анализираном
периоду забележен пад, а највећи међу њима догодио се 2011. године (за 90,36%).
13
ТАБЕЛА 13. Степен покривености увоза извозом меса у свету и по континентима у
периоду од 2010. до 2017. године (%)
АМЕРИКА И КАРИБИ
2010 90,90 4,97 111,84 142,70 27,61 96,19 51,92
2011 93,45 4,05 143,20 161,94 18,45 100,94 277,89
2012 111,07 3,17 143,74 310,52 28,57 119,48 184,33
2013 108,15 11,22 114,28 122,88 16,12 118,47 129,66
2014 104,70 13,74 106,63 125,56 33,73 118,06 186,96
2015 107,35 14,60 107,64 144,43 23,96 131,29 207,80
2016 104,29 9,58 117,11 128,59 17,32 142,70 248,01
2017 108,68 13,24 107,40 133,82 26,44 136,04 253,66
Извор података: обрачун аутора
Степен покривености увоза извозом свињског меса у свету (у периоду од 2007.
до 2013. године) показује да су највеће вредности забележене у току 2012. године, када
је његова вредност износила 111,07%. Када се посматра сваки континент појединачно,
највећи степен покривености увоза извозом свињског меса примећује се на подручју
Океаније (изузев 2010. године), док се најмањи примећује у Африци. Захваљујући
високом степену покривености, Океанија је остварила суфицит у спољнотрговинској
размени свињског меса, а слична је ситуација и са Сверном и Централном Америком,
Јужном Америком и Карибима и Европом. Са друге стране, низак степен на азијском
континенту велики је показатељ да је у анализираном периоду остварен дефицит у
спољнотрговинској размени свињског меса (као што је случај и са афричким
континентом).
ТАБЕЛА 14. Територијална усмереност спољнотрговинске размене свињског меса
у свету у периоду од 2010. до 2017. године (%)
ИЗВОЗ (000 $)
2010 100 0,11 12,60 2,13 2,44 81,51 1,21
2011 100 0,07 12,91 2,04 2,46 81,98 0,54
2012 100 0,04 9,25 1,94 2,85 85,66 0,27
2013 100 0,15 8,69 1,30 1,25 88,35 0,26
2014 100 0,19 10,61 1,17 4,23 83,21 0,59
2015 100 0,24 10,35 1,45 4,10 83,15 0,71
2016 100 0,16 11,27 1,38 4,50 82,00 0,69
2017 100 0,20 10,19 2,37 5,03 81,54 0,67
УВОЗ (000 $)
2010 100 2,10 10,24 1,35 8,02 77,03 2,12
2011 100 1,67 8,42 1,18 12,45 75,89 0,18
2012 100 1,40 7,15 0,69 11,08 79,63 0,16
2013 100 1,44 8,22 1,14 8,37 80,65 0,22
2014 100 1,48 10,41 0,98 13,12 73,79 0,33
2015 100 1,74 10,32 1,08 18,38 67,99 0,37
2016 100 1,79 10,03 1,12 27,08 59,93 0,29
2017 100 1,66 10,31 1,93 20,67 65,14 0,29
Спољнотрговинска размена свињског меса је у анализираном периоду
доминантно била усмерена на Европу: у 2017. години на европске земље односило се
81,54% извоза свињског меса и 65,14% увоза. Најмања усмереност спољнотрговинске
размене свињског млека је ка Африци: у 2017. години на афричке земље односило се
0,20% извоза и 1,66% увоза. Међутим, веома мала усмереност спољнотрговинске
размене свињског меса усмерена је и на Јужну Америку и Карибе: у току 2017. године
на јужноамеричке и карипске земље односило се 2,37% извоза и 1,93% увоза и
Океанију: у току 2017. године на Океанију се односило 0,67% извоза и 0,29% увоза.
14
ТАБЕЛА 15. Земље најзначајнији извозници свињског меса у свету у 2017. години
(према количинском критеријуму)
БРОЈ ИЗВОЗУ
1 Немачка 999.498 15,84
2 Шпанија 842.838 13,36
3 Данска 724.514 11,48
4 Холандија 693.005 10,98
5 Белгија 591.945 9,38
6 САД 559.657 8,87
7 Француска 347.993 5,51
8 Пољска 342.035 5,42
9 Канада 181.090 2,87
10 Кина 179.834 2,85
Извор података: www.fao.org
Водећи извозник свињског меса у 2017. години (у односу на укупну количину
извезеног свињског меса у свету) заузимала је Немачка са 999.498 t, односно са 15,84%
учешћа у светском извозу свињског меса. Ова држава је један од већих традиционалних
узгајивача и извозника свињског меса високог квалитета. Поред Немачке, државе које
имају стабилну производњу и извоз свињског меса, јесу Шпанија и Данска (Влаховић,
2015).
ТАБЕЛА 16. Земље најзначајнији извозници свињског меса у свету у 2017. години
(према вредносном критеријуму)
РЕДНИ ЗЕМЉА УКУПНО (000 УЧЕШЋЕ У СВЕТСКОМ ИЗВОЗУ
БРОЈ $) (%)
1 Немачка 2.444.262 16,91
2 Шпанија 2.243.724 15,52
3 Холандија 1.601.874 11,08
4 Данска 1.470.496 10,17
5 Белгија 1.218.113 8,43
6 САД 1.047.991 7,25
7 Француска 724.187 5,01
8 Пољска 706.937 4,89
9 Кина 650.111 4,50
10 Канада 421.950 2,92
Водећи извозник свињског меса у 2017. години (у односу на укупну вредност
извезеног свињског меса у свету) заузимала је Немачка са 2.444.262.000 $, односно са
16,91% учешћа у укупној вредности извоза свињског меса у свету.
ТАБЕЛА 17. Земље најзначајнији увозници свињског меса у свету у 2017. години
БРОЈ УВОЗУ
1 Кина 1.203.763 19,72
2 Немачка 808.122 13,24
3 Италија 781.795 12,81
4 Мексико 653.977 10,71
5 Пољска 519.196 8,51
6 Уједињено Краљевство 249.354 4,09
7 Холандија 221.968 3,64
8 Грчка 135.999 2,23
9 Чешка 118.605 1,94
10 Француска 107.694 1,76
Водећи увозник свињског меса у 2017. години (у односу на укупну количину
увезеног свињског меса у свету) заузимала је Кина са 1.203.763 t, односно са 19,72%
учешћа у светском увозу свињског меса. Заједно са Немачком и Италијом, Кина се
убраја у три водеће земље, које немају могућност да подмире домаћу потрошњу
свињског меса, због чега и представљају највеће увознике.
15
ТАБЕЛА 18. Земље најзначајнији увозници свињског меса у свету у 2017. години
1 Кина 2.568.397 19,31
2 Италија 1.670.283 12,56
3 Немачка 1.501.981 11,29
4 Пољска 1.129.177 8,49
5 Мексико 1.082.524 8,14
7 Холандија 545.966 4,10
8 Грчка 338.095 2,54
9 Француска 331.275 2,49
10 Чешка 273.221 2,05
Извор података: обрачун аутора на основу података са www.fao.org
Водећи увозник свињског меса у 2017. години (у односу на укупну вредност
увезеног свињског меса у свету) заузимала је Кина са 2.568.397.000 $, односно са
19,31% учешћа у укупној вредности увоза свињског меса у свету.
3.3. Робни токови крављег млека

Млеко је један од сточарских производа, који се добија правилном и редовном
мужом крава (оваца, коза, биволица), које су здраво и исправно храњене. Најважнији
значај има његова примена у људској исхрани, посебно ако се има у виду његов богат
хемијски састав: беланчевине, масти, угљени хидрати, витамини, минерали... Иако се у
људској исхрани могу користити различите врсте млека (кравље, овчије, козје, бивоље),
у најчешће конзумирано млеко убраја се свеже кравље млеко (Влаховић, 2015).
ТАБЕЛА 19. Извоз и увоз крављег млека у свету и по континентима у периоду од
2010. до 2017. године (количине)
ИЗВОЗ (КОЛИЧИНЕ У ТОНАМА)
2010 8.129.892 26.464 104.069 34.615 159.966 7.641.464 163.314
2011 8.789.340 38.966 105.828 51.481 202.280 8.262.089 128.696
2012 9.306.820 36.019 132.098 54.400 341.126 8.573.456 169.721
2013 8.931.771 54.991 157.885 45.177 403.396 8.085.939 184.383
2014 9.697.096 68.223 184.602 60.539 393.612 8.749.298 240.821
2015 10.069.685 70.511 191.440 38.820 361.434 9.127.741 279.740
2016 10.134.980 103.216 159.505 27.764 409.591 9.076.232 358.674
2017 10.148.062 130.884 152.490 17.134 308.780 9.157.409 381.365
УВОЗ (КОЛИЧИНЕ У ТОНАМА)
2010 7.556.163 113.998 88.675 45.772 318.635 6.959.604 29.479
2011 8.102.773 145.503 94.561 50.429 339.106 7.446.200 26.974
2012 8.642.780 191.220 101.481 67.433 422.322 7.828.515 31.809
2013 8.707.242 195.565 132.969 79.492 683.459 7.587.706 28.051
2014 9.418.860 266.817 140.614 86.974 783.395 8.104.734 36.326
2015 9.911.769 277.755 138.158 86.146 997.808 8.374.649 37.254
2016 10.219.582 274.862 134.135 59.756 1.216.820 8.494.736 39.272
2017 10.855.332 360.566 122.848 55.764 1.218.453 9.060.354 37.348
САЛДО (КОЛИЧИНЕ У ТОНAМА)
2010 573.729 -87.534 15.394 -11.157 -158.669 681.860 133.835
2011 686.567 -106.537 11.267 1.052 -136.826 815.889 101.722
2012 664.040 -155.201 30.617 -13.033 -81.196 744.941 137.912
2013 224.529 -140.574 24.916 -34.315 -280.063 498.233 156.332
2014 278.236 -198.594 43.988 -26.435 -389.783 644.564 204.495
2015 157.916 -207.244 53.282 -47.326 -636.374 753.092 242.486
2016 -84.602 -171.646 25.370 -31.992 -807.229 581.496 319.402
2017 -707.270 -229.682 29.642 -38.630 -909.673 97.055 344.017
16
Највеће извозно подручје свежег крављег млека јесте Европа (9.157.409 t у току
2017. године), док је најмање извозно подручје карактеристично за Африку (130.884 t у
току 2017. године). Европа је истовремено и највеће увозно подручје свежег млека
(9.060.354 t у току 2017. године), а најмање увозно подручје јесте Океанија (37.348 t у
току 2017. године).
У спољнотроговинској размени свежег млека у свету је у анализираном периоду
остварен суфицит (осим у току 2017. године, када је остварен дефицит). Дефицит је у
анализираном периоду забележен и у Африци, Азији и Северној и Централној Америци
(осим 2011. године, када је овај континент остварио суфицит размени свежег млека).
Суфицит је забележен у Северној и Централној Америци, Европи и Океанији.
ТАБЕЛА 20. Извоз и увоз крављег млека у свету и по континентима у периоду од
2010. до 2017. године (вредност)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 4.251.876 25.395 78.834 23.807 155.585 3.831.362 136.893
2011 5.156.262 35.843 82.397 38.664 192.333 4.677.951 129.074
2012 5.127.289 35.408 104.243 39.540 337.614 4.417.517 192.967
2013 5.780.588 47.089 122.019 31.574 457.106 4.917.337 205.463
2014 6.233.104 54.257 147.787 47.053 442.891 5.292.344 248.772
2015 4.826.017 45.624 154.458 26.338 392.270 3.968.042 239.285
2016 4.714.197 68.250 130.744 17.034 442.641 3.785.986 269.541
2017 5.500.122 91.884 128.585 11.289 333.216 4.606.201 328.947
2010 4.068.601 99.755 52.700 45.659 303.499 3.536.726 30.262
2011 4.833.673 131.001 56.918 47.422 337.022 4.228.268 33.042
2012 4.763.585 154.781 63.613 66.241 474.452 3.957.505 46.993
2013 5.819.494 165.050 84.713 84.221 851.732 4.592.709 41.069
2014 6.217.270 215.514 91.854 84.638 944.378 4.833.496 47.390
2015 4.928.082 204.260 87.734 81.041 1.025.656 3.488.474 40.915
2016 4.746.874 188.730 80.018 49.397 1.099.286 3.290.774 38.670
2017 5.810.875 254.731 77.170 51.283 1.190.320 4.194.468 42.903
2010 183.275 -74.360 26.134 -21.852 -147.914 294.636 106.631
2011 322.589 -95.158 25.479 -8.758 -144.689 449.683 96.032
2012 363.704 -119.373 40.630 -26.701 -136.838 460.012 145.974
2013 -38.906 -117.961 37.306 -52.647 -394.626 324.628 164.394
2014 15.834 -161.257 55.933 -37.585 -501.487 458.848 201.382
2015 -102.065 -158.636 66.724 -54.703 -633.386 479.568 198.370
2016 -32.677 -120.480 50.726 -32.363 -656.645 495.212 230.871
2017 -310.753 -162.847 51.415 -39.994 -857.104 411.733 286.044
Извор: http://www.fao.org/faostat/en/#data/TP.
Највеће извозно подручје свежег крављег млека јесте Европа (4.606.201.000 $ у
току 2017. године), док је најмање извозно подручје Јужна Америка и Океанија
(11.289.000 $ у току 2017. године). Европа је истовремено и највеће увозно подручје
свежег крављег млека (4.194.468.000 $ у току 2017. године), а најмање увозно подручје
јесте Океанија (42.903.000 $ у току 2017. године). На извоз крављег млека велики утицај
могу имати различити фактори, а један од главних фактора јесте квалитет млека, али и
индустријска развијеност за прераду млека (Влаховић, 2015).
У спољнотроговинској размени свежег крављег млека у свету је у анализираном
периоду остварен и суфицит (2010, 2011, 2012. и 2014. године) и дефицит (2013, 2015,
2016. и 2017. године). Дефицит је остварен и у Африци, Јужној Америци и Карибима и
Азији, док је суфицит остварен у Северној и Централној Америци, Европи и Океанији.
17
ТАБЕЛА 21. Динамика вредности спољнотрговинске размене крављег млека у
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 121,27 141,14 104,52 162,41 123,62 122,10 94,29
2012 120,59 139,43 132,23 166,09 217,00 115,30 140,96
2013 135,95 185,43 154,78 132,62 293,80 128,34 150,09
2014 146,60 213,65 187,47 197,64 284,66 138,13 181,73
2015 113,50 179,66 195,93 110,63 252,13 103,57 174,80
2016 110,87 268,75 165,85 71,55 284,50 98,82 196,90
2017 129,36 361,82 163,11 47,42 214,17 120,22 240,29
СТОПА РАСТА 3,75 20,17 7,24 -10,11 11,49 2,67 13,34
УВОЗ (У 000 $)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 118,80 131,32 108,00 103,86 111,05 119,55 109,19
2012 117,08 155,16 120,71 145,08 156,33 111,90 155,29
2013 143,03 165,46 160,75 184,46 280,64 129,86 135,71
2014 152,81 216,04 174,30 185,37 311,16 136,67 156,60
2015 121,12 204,76 166,48 177,49 337,94 98,64 135,20
2016 116,67 189,19 151,84 108,19 362,20 93,05 127,78
2017 142,82 255,36 146,43 112,32 392,20 118,60 141,77
СТОПА РАСТА 5,22 14,33 5,60 1,67 21,56 2,47 5,11
Спољнотрговинска размена свежег крављег млека је у анализираном периоду
била у порасту. Вредност извоза је на годишњем нивоу била у порасту за 3,75%, док је
континентима, највећи пораст вредности извоза забележен је у Африци (на годишњем
нивоу за 20,17%), док је највећи пораст увоза забележен у Азији (на годишњем нивоу за
21,56%).
Највеће промене, када је у питању извоз свежег крављег млека у свету,
забележене су 2014. године, када је она у односу на 2010. годину повећана за 40,60%. У
Африци су највеће промене забележене 2017. године (раст за 261,82%), у Северној и
Централној Америци 2015. године (раст за 95,93%), у Јужној Америци и Карибима
2014. године (раст за 97,64%), у Азији 2013. године (раст за 193,80%), у Европи 2014.
године (за 38,13%) и Океанији 2017. године (раст за 140,29%).
Највеће промене, када је у питању увоз свежег крављег млека у свету,
Африци су највеће промене забележене 2017. године (раст за 155,36%), у Северној и
године (раст за 36,67%), а у Океанији 2014. године (раст за 56,60%).
18
ТАБЕЛА 22. Степен покривености увоза извозом крављег млека у свету и по
континентима у периоду од 2010. до 2017. године (%)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 104,50 25,46 149,59 52,14 51,26 108,33 452,36
2011 106,67 27,36 144,76 81,53 57,07 110,64 390,64
2012 107,64 22,88 163,87 59,69 71,16 111,62 410,63
2013 99,33 28,53 144,04 37,49 53,67 107,07 500,29
2014 100,25 25,18 160,89 55,59 46,90 109,49 524,95
2015 97,93 22,34 176,05 32,50 38,25 113,75 584,83
2016 99,31 36,16 163,39 34,48 40,27 115,05 697,03
2017 94,65 36,07 166,63 22,01 27,99 109,82 766,72
Степен покривености увоза извозом свежег крављег млека у свету (у периоду од
2007. до 2013. године) показује да су највеће вредности забележене у току 2012. године,
када је његова вредност износила 107,64%. Када се посматра сваки континент
појединачно, највећи степен покривености увоза извозом свежег крављег млека
примећује се на подручју Океаније, док се најмањи примећује у Африци. Висок степен
покривености увоза извозом указује на постојање суфицита у спољнотрговинској
размени крављег млека, док низак степен (као што је у Африци) показује да је на тим
подручјима остварен дефицит.
ТАБЕЛА 23. Територијална усмереност спољнотрговинске размене крављег млека
у свету у периоду од 2010. до 2017. године
ИЗВОЗ
2010 100 0,60 1,85 0,56 3,66 90,11 3,22
2011 100 0,70 1,60 0,75 3,73 90,72 2,50
2012 100 0,69 2,03 0,77 6,58 86,16 3,76
2013 100 0,81 2,11 0,55 7,91 85,07 3,55
2014 100 0,87 2,37 0,75 7,11 84,91 3,99
2015 100 0,95 3,20 0,55 8,13 82,22 4,96
2016 100 1,45 2,77 0,36 9,39 80,31 5,72
2017 100 1,67 2,34 0,21 6,06 83,75 5,98
УВОЗ
2010 100 2,45 1,30 1,12 7,46 86,93 0,74
2011 100 2,71 1,18 0,98 6,97 87,48 0,68
2012 100 3,25 1,34 1,39 9,96 83,08 0,99
2013 100 2,84 1,46 1,45 14,64 78,92 0,71
2014 100 3,47 1,48 1,36 15,19 77,74 0,76
2015 100 4,14 1,78 1,64 20,81 70,79 0,83
2016 100 3,98 1,69 1,04 23,16 69,33 0,81
2017 100 4,38 1,33 0,88 20,48 72,18 0,74
Спољнотрговинска размена свежег крављег млека меса је у анализираном
периоду доминантно била усмерена на Европу: у 2017. години на европске земље
односило се 83,75% извоза свежег крављег млека и 72,18% извоза. Најмања усмереност
спољнотрговинске размене свежег крављег млека била је ка Северној и Централној
Америци: у 2017. години на северноамеричке и централноамеричке земље односило се
0,21% извоза и 0,88% увоза.
19
ТАБЕЛА 24. Земље најзначајнији извозници крављег млека у свету у 2017. години
БРОЈ (t) ИЗВОЗУ
1 Немачка 1.813.005 17,87
2 Чешка 812.472 8,01
4 Белгија 704.436 6,94
5 Француска 695.073 6,85
6 Холандија 576.113 5,68
7 Аустрија 541.803 5,34
8 Пољска 529.209 5,21
9 Мађарска 312.243 3,08
10 Словенија 304.623 3,00
Водећи извозник крављег млека у 2017. години (у односу на укупну количину
извезеног крављег млека у свету) заузимала је Немачка са 1.813.005 t, односно са
17,87% учешћа у светском извозу крављег млека. У табели су наведене још неке од
земаља Европске Уније, које се, такође, налазе на водећим позицијама по извозу млека.
Зхваљујући укидању квота за млеко у Европској Унији, ове земље имају могућност да
остваре већу конкуретност, као и експанзију млечног сектора. Европски произвођачи
млека и млечних производа, који планирају да прошире производњу, највише рачунају
на раст тражње у азијским и афричким земљама. У сусрет тржишту без ограничења
произвођачи млека и производа у земљама Европске Уније мораће да реструктурирају
производњу (Влаховић, 2015).
ТАБЕЛА 25. Земље најзначајнији извозници крављег млека у свету у 2017. години
БРОЈ $) (%)
1 Немачка 903.578 32,96
2 Француска 387.469 14,77
3 Белгија 362.320 14,54
4 Холандија 335.430 12,81
5 Чешка 333.229 12,64
7 Аустрија 281.442 9,85
8 Пољска 259.881 9,62
10 Аустралија 168.676 5,54
Водећи извозник крављег млека у 2017. години (у односу на укупну вредност
извезеног крављег млека у свету) заузимала је Немачка са 903.578.000 $, односно са
32,96% учешћа у укупној вредности извоза крављег млека у свету.
ТАБЕЛА 26. Земље најзначајнији увозници крављег млека у свету у 2017. години
БРОЈ УВОЗУ
1 Немачка 2.777.928 25,59
2 Италја 1.174.689 10,82
3 Белгија 1.039.152 9,57
4 Ирска 697.173 6,42
5 Холандија 691.019 6,37
6 Кина 607.048 5,59
7 Литванија 434.038 4,00
8 Русија 274.463 2,53
9 Француска 220.519 2,03
10 Хрватска 200.706 1,85
20
Водећи увозник крављег млека у 2017. години (у односу на укупну количину
увезеног крављег млека у свету) заузимала је Немачка са 2.777.928 t, односно са 25,59%
учешћа у светском увозу крављег млека.
ТАБЕЛА 27. Земље најзначајнији увозници крављег млека у свету у 2017. години
1 Немачка 1.179.010 47,81
2 Италија 545.454 20,22
3 Кина 541.282 17,88
4 Белгија 428.154 12,00
5 Холандија 347.810 11,89
6 Ирска 267.753 10,45
7 Литванија 169.002 7,47
8 Француска 167.175 4,72
9 Русија 131.249 3,79
10 Сингапур 96.593 3,45
Водећи увозник крављег млека у 2017. години (у односу на укупну вредност
увезеног крављег млека у свету) заузимала је Немачка са 1.179.010.000 $, односно са
47,81% учешћа у укупној вредности увоза крављег млека у свету.
3.4. Робни токови обраног крављег млека

Иако се свеже кравље млеко најчешће користи у људској исхрани, постоје и
различити облици, у којима се кравље млеко може пронаћи. Један од облика јесте и
обрано кравље млеко, које настаје процесом обезмашћења помоћу сепарације масти
(Влаховић, 2015).
ТАБЕЛА 28. Извоз и увоз обраног крављег млека у свету и по континентима у

периоду од 2010. до 2017. године (количине)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
ИЗВОЗ (КОЛИЧИНЕ У ТОНАМА)
2010 1.284.755 6.451 14.823 12.319 100.296 1.139.448 11.418
2011 1.373.632 17.279 15.942 18.791 92.012 1.219.016 10.592
2012 1.376.281 31.774 22.653 21.286 100.945 1.181.506 18.117
2013 1.696.659 70.774 27.608 8.951 135.302 1.435.128 18.896
2014 1.577.157 51.553 27.503 15.744 99.685 1.360.384 22.288
2015 1.416.869 47.109 25.304 2.730 95.638 1.222.973 23.116
2016 1.240.434 40.691 39.353 1.209 68.851 1.063.667 26.664
2017 1.397.559 38.424 23.431 1.083 40.080 1.262.047 32.494
УВОЗ (КОЛИЧИНЕ У ТОНАМА)
2010 1.360.036 61.777 12.889 14.040 80.627 1.186.424 4.279
2011 1.605.179 61.904 13.592 18.991 102.599 1.405.193 2.900
2012 1.531.525 72.837 18.897 31.894 103.558 1.299.429 4.910
2013 1.492.994 77.896 20.466 20.436 158.928 1.210.071 5.197
2014 1.399.469 85.611 21.886 22.462 167.586 1.096.652 5.273
2015 1.486.184 98.017 22.060 11.610 164.318 1.184.212 5.969
2016 1.435.419 76.900 28.491 14.390 162.728 1.146.611 6.297
2017 1.636.897 75.622 19.201 5.180 130.896 1.397.334 8.664
САЛДО (КОЛИЧИНЕ У ТОНAМА)
2010 -75.281 -55.326 1.934 -1.721 19.669 -46.976 7.139
2011 -231.547 -44.625 2.350 -200 -10.587 -186.177 7.692
2012 -155.244 -41.063 3.756 -10.608 -2.613 -117.923 13.207
2013 203.665 -7.122 7.142 -11.485 -23.626 225.057 13.699
2014 177.688 -34.058 5.617 -6.718 -67.901 263.732 17.015
2015 -69.315 -50.908 3.244 -8.880 -68.680 38.761 17.147
2016 -194.985 -36.209 10.862 -13.181 -93.877 -82.944 20.367
2017 -239.338 -37.198 4.230 -4.097 -90.816 -135.287 23.830
21
Највеће извозно подручје обраног крављег млека јесте Европа (1.262.047. t у
току 2017. године), док је најмање извозно подручје Јужна Америка и Кариби (1.083 t).
Европа је истовремено и највеће увозно подручје обраног крављег млека (1.397.334 t у
току 2017. године), а најмање увозно подручје јесте Океанија (осим у току 2017. године,
када је то место заузела Јужна Америка и Кариби).
У спољнотроговинској размени обраног крављег млека у свету је у
анализираном периоду остварен и суфицит (2013. и 2014. године) и дефицит (2010,
2011, 2012, 2016. и 2017. године). Суфицит је у анализираном периоду забележен у
Северној и Централној Америци и Океанији, док је дефицит остварен на осталим
континентима.
ТАБЕЛА 29. Извоз и увоз oбраног крављег млека у свету и по континентима у
периоду од 2010. до 2017. године (вредност)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 625.173 5.151 10.990 10.843 130.885 453.775 13.529
2011 700.818 21.148 12.017 18.158 122.292 514.714 12.489
2012 662.511 29.630 17.053 20.841 107.025 467.206 20.756
2013 952.568 53.214 21.060 8.513 154.654 694.301 20.826
2014 883.498 42.059 22.341 14.208 112.382 669.868 22.639
2015 609.122 36.258 24.853 2.447 110.331 412.538 22.695
2016 640.242 30.078 66.233 1.182 76.190 442.984 23.575
2017 710.043 28.815 22.407 1.658 37.333 590.001 29.831
2010 683.157 43.704 11.530 14.408 90.363 519.548 3.604
2011 841.894 47.536 12.342 21.194 117.470 640.704 2.648
2012 771.005 47.133 15.524 37.875 103.171 560.962 6.340
2013 875.513 53.969 16.484 25.319 168.897 604.275 6.569
2014 845.835 63.089 18.651 23.606 208.405 525.216 6.868
2015 776.992 60.348 18.420 15.623 207.600 468.304 6.696
2016 800.800 48.995 32.622 11.859 157.788 542.866 6.668
2017 860.883 51.864 16.770 5.299 122.877 654.343 9.730
2010 -57.984 -38.553 -540 -3.565 40.522 -65.773 9.925
2011 -141.076 -26.388 -325 -3.036 4.822 -125.990 9.841
2012 -108.494 -17.503 1.529 -17.034 3.854 -93.756 14.416
2013 77.055 -755 4.576 -16.806 -14.243 90.026 14.257
2014 37.663 -21.030 3.690 -9.398 -96.023 144.652 15.771
2015 -167.870 -24.090 6.433 -13.176 -97.269 -55.766 15.999
2016 -160.558 -18.917 33.611 -10.677 -81.598 -99.882 16.907
2017 -150.840 -23.049 5.637 -3.641 -85.544 -64.342 20.101
Највеће извозно подручје обраног крављег млека јесте Европа (590.001.000 $ у
току 2017. године), док је најмање извозно подручје Јужна Америка и Кариби
(1.658.000 $ у току 2017. године). Европа је истовремено и највеће увозно подручје
обраног крављег млека (654.343.000 $ у току 2017. године), а најмање увозно подручје
јесте Океанија (осим у току 2017. године, када је то место заузела Јужна Америка и
Кариби).
У спољнотроговинској размени обраног крављег у свету је у анализираном
периоду остварен и суфицит (2013. и 2014. године) и дефицит (2010, 2011, 2012, 2015,
2016. и 2017. године). Осцилације се могу приметити и у Северној и Централној
Америци, Азији и Европи. Дефицит је забележен у Африци и Јужној Америци и
Карибима, Европи, док је суфицит забележен у Океанији.
22
ТАБЕЛА 30. Динамика вредности спољнотрговинске размене обраног крављег
млека у свету и по континентима у периоду од 2010. до 2017. године (2010 = 100)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 112,10 410,56 109,34 167,46 93,43 113,43 92,31
2012 105,97 575,23 155,17 192,21 81,77 102,96 153,42
2013 152,37 1.033,08 191,63 78,51 118,16 153,01 153,94
2014 141,32 816,52 203,28 131,03 85,86 147,62 167,34
2015 97,43 703,90 226,14 22,57 84,30 90,91 167,75
2016 102,41 583,93 602,67 10,90 58,21 97,62 174,26
2017 113,58 559,41 203,89 15,29 28,52 130,02 220,50
СТОПА РАСТА 1,84 27,88 10,71 -23,53 -16,41 3,82 11,96
УВОЗ (У 000 $)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 123,24 108,77 107,04 147,10 130,00 123,32 73,47
2012 112,86 107,85 134,64 262,87 114,17 107,97 175,92
2013 128,16 123,49 142,97 175,73 186,91 116,31 182,27
2014 123,81 144,36 161,76 163,84 230,63 101,09 190,57
2015 113,74 138,08 159,76 108,43 229,74 90,14 185,79
2016 117,22 112,11 282,93 82,31 174,62 104,49 185,02
2017 126,02 118,67 145,45 36,78 135,98 125,94 269,98
СТОПА РАСТА 3,36 2,48 5,50 -13,32 4,49 3,35 15,24
Извор података: обрада аутора на основу података са www.fao.org
Спољнотрговинска размена обраног крављег је у анализираном периоду била у
континентима, највећи пораст вредности извоза забележен је у Африци (на годишњем
нивоу за 27,88%), док је највећи пораст увоза забележен у Океанији (на годишњем
нивоу за 15,24%). Пад извозне вредности обраног крављег млека је забележен у
Северној и Централној Америци и Азији, док је пад увозне вредности у анализираном
периоду забележен у Јужној Америци и Карибима.
Највеће промене, када је у питању извоз обраног крављег млека у свету,
тој години су највеће промене забележене и у Африци (пораст за 933,08% у односу на
2010. годину) и Европи (раст за 53,01%). У Северној и Централној Америци највеће
промене су забележене 2016. године (раст за 502,67%), у Јужној Америци и Карибима
године (раст за 53,01%) и Океанији 2017. године (раст за 120,50%).
Највеће промене, када је у питању увоз обраног крављег млека у свету,
Африци је највећи пораст забележен 2014. године (раст за 44,36%), у Свеерној и
2012. године (раст за 162,87%), у Азији 2014. године (130,63%), у Европи 2017. године
(раст за 25,94%) и Океанији 2017. године (раст за 169,98%).
23
ТАБЕЛА 31. Степен покривености увоза извозом обраног крављег млека у свету и
по континентима у периоду од 2010. до 2017. године (%)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 91,51 11,79 95,32 75,26 144,84 87,34 375,39
2011 83,24 44,49 97,37 85,68 104,10 80,34 471,64
2012 85,93 62,86 109,85 55,03 103,74 83,29 327,38
2013 108,80 98,60 127,76 33,62 91,57 114,90 317,03
2014 104,45 66,67 119,78 60,19 53,92 127,54 329,63
2015 78,39 60,08 134,92 15,66 53,15 88,09 338,93
2016 79,95 61,39 203,03 9,97 48,29 81,60 353,55
2017 82,48 55,56 133,61 31,29 30,38 90,17 306,59
Степен покривености увоза извозом обраног крављег млека у свету (у периоду
од 2007. до 2013. године) показује да су највеће вредности забележене у току 2013.
године, када је његова вредност износила 108,80%. Када се посматра сваки континент
појединачно, највећи степен покривености увоза извозом свињског меса примећује се
на подручју Океаније, док се најмањи примећује у Африци.
ТАБЕЛА 32. Територијална усмереност спољнотрговинске размене обраног
крављег млека у свету у периоду од 2010. до 2017. године
ИЗВОЗ
2010 100 0,82 1,76 1,73 20,94 72,58 2,16
2011 100 3,02 1,71 2,59 17,45 73,44 1,78
2012 100 4,47 2,57 3,15 16,15 70,52 3,13
2013 100 5,59 2,21 0,89 16,24 72,89 2,19
2014 100 4,76 2,53 1,61 12,72 75,82 2,56
2015 100 5,95 4,08 0,40 18,11 67,73 3,73
2016 100 4,70 10,34 0,18 11,90 69,19 3,68
2017 100 4,06 3,16 0,23 5,26 83,09 4,20
УВОЗ
2010 100 6,40 1,69 2,11 13,23 76,05 0,53
2011 100 5,65 1,47 2,52 13,95 76,10 0,31
2012 100 6,11 2,01 4,91 13,38 72,76 0,82
2013 100 6,16 1,88 2,89 19,29 69,02 0,75
2014 100 7,46 2,21 2,79 24,64 62,09 0,81
2015 100 7,77 2,37 2,01 26,72 60,27 0,86
2016 100 6,12 4,07 1,48 19,70 67,79 0,83
2017 100 6,02 1,95 0,62 14,27 76,01 1,13
Спољнотрговинска размена обраног крављег млека је у анализираном периоду
доминантно била усмерена на Европу: у 2017. години на европске земље односило се
83,09% извоза обраног крављег млека и 76,01% извоза. Најмања усмереност
спољнотрговинске размене обраног крављег млека била ка Јужној Америци и
Карибима: у 2017. години на јужноамеричке и карипске земље односило се 0,23%
извоза и 0,62% увоза.
24
ТАБЕЛА 33. Земље најзначајнији извозници обраног крављег млека у свету у
2017. години (према количинском критеријуму)
1 Немачка 348.569 24,94
2 Холандија 278.130 19,90
3 Француска 122.842 8,79
4 Аустрија 122.795 8,79
5 Ирска 76.515 5,47
6 Пољска 63.497 4,54
7 Белгија 38.418 2,75
8 Мађарска 28.518 2,04
9 Шпанија 21.781 1,56
10 Саудијска Арабија 21.491 1,54
Водећи извозник обраног крављег млека у 2017. години (у односу на укупну
количину извезеног обраног крављег млека у свету) заузимала је Немачка са 348.569 t,
односно са 24,94% учешћа у светском извозу обраног крављег млека.
ТАБЕЛА 34. Земље најзначајнији извозници обраног крављег млека у свету у
2017. години (према вредносном критеријуму)
БРОЈ $) (%)
1 Холандија 254.024 35,78
2 Немачка 101.418 14,28
3 Француска 73.099 10,30
4 Аустрија 29.250 4,12
5 Белгија 27.432 3,86
6 Пољска 26.710 3,76
7 Аустралија 20.700 2,92
8 Саудијска Арабија 18.185 2,56
9 Јужна Африка 17.593 2,48
10 Шпанија 17.075 2,40
Водећи извозник обраног крављег млека у 2017. години (у односу на укупну
вредност извезеног обраног крављег млека у свету) заузимала је Холандија са
254.024.000 $, односно са 35,78% учешћа у укупној вредности извоза обраног крављег
млека у свету.
ТАБЕЛА 35. Земље најзначајнији увозници обраног крављег млека у свету у 2017.
години (према количинском критеријуму)
БРОЈ УВОЗУ
1 Белгија 417.772 25,52
2 Италија 348.194 21,27
3 Немачка 140.729 8,60
4 Холандија 113.943 6,96
5 Аустрија 69.676 4,26
6 Кина 64.802 3,96
8 Пољска 31.485 1,92
9 Мауританија 29.357 1,79
10 Шпанија 28.620 1,75
Водећи увозник обраног крављег млека у 2017. години (у односу на укупну
количину увезеног обраног крављег млека у свету) заузимала је Белгија са 417.772 t,
односно са 25,52% учешћа у светском увозу обраног крављег млека.
25
ТАБЕЛА 36. Земље најзначајнији увозници обраног крављег млека у свету у 2017.
години (према вредносном критеријуму)
1 Белгија 222.675 25,87
2 Холандија 150.227 17,45
3 Италија 73.387 8,52
4 Кина 45.066 5,23
5 Немачка 40.832 4,74
6 Аустрија 26.515 3,08
8 Француска 19.612 2,28
9 Шпанија 14.758 1,71
10 Сингапур 14.440 1,68
Водећи увозник обраног крављег млека у 2017. години (у односу на укупну
вредност увезеног обраног крављег млека у свету) заузимала је Белгија са 222.675.000
$, односно са 25,87% учешћа у укупној вредности увоза обраног крављег млека у свету.
3.5. Робни токови јаја

Живинарство је још једна од важнијих сточарских грана. Предност њене
примене у пољопривредној пеоизводњи препознаје се у могућности да се, захваљујући
интензивном порасту и раном полном сазревању живине, за кратко време добију велике
количине производа, као што су јаја и месо (који истовремено представљају основне
производе живине). Производња јаја је значајна, јер представљају производе високих
хранљивих вредности (садрже протеине, масти, угљене хидрате, минералне материје,
витамине...). Осим у људској исхрани, јаја се могу користити и у индустрији (цела јаја,
опложена јаја, беланце, жуманце, љуска...) (Петровић, 2002).
ТАБЕЛА 37. Извоз и увоз јаја у свету и по континентима у периоду од 2010. до
2017. године (количине)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
ИЗВОЗ (КОЛИЧИНЕ У Т)
2010 1.826.356 11.411 94.923 19.875 536.816 1.158.563 4.768
2011 1.809.381 7.442 107.103 19.504 552.782 1.118.896 3.654
2012 1.820.873 8.811 116.871 53.346 585.520 1.052.500 3.825
2013 1.975.520 16.730 150.187 24.879 564.077 1.215.715 3.932
2014 2.088.410 20.608 197.560 33.775 581.021 1.252.662 2.784
2015 2.073.220 21.438 182.660 35.031 515.727 1.315.342 3.023
2016 2.024.021 21.258 161.708 23.264 579.936 1.235.409 2.444
2017 2.179.205 17.592 148.153 19.488 631.122 1.359.632 3.218
УВОЗ (КОЛИЧИНЕ У Т)
2010 1.677.532 51.419 43.940 20.497 499.308 1.059.953 2.415
2011 1.687.902 59.986 46.579 18.197 570.301 990.624 2.215
2012 1.755.396 87.697 57.626 20.078 600.436 987.625 1.934
2013 1.926.626 65.640 111.666 21.120 641.538 1.083.826 2.836
2014 2.069.679 66.529 130.516 27.727 729.780 1.113.146 1.981
2015 1.984.092 60.339 180.711 22.480 650.737 1.067.141 2.684
2016 2.041.376 46.269 135.774 23.756 753.863 1.079.322 2.391
2017 2.137.229 42.813 131.071 22.117 805.869 1.132.364 2.994
2010 148.824 -40.008 -373.585 -622 37.508 98.610 2.353
2011 121.479 -52.544 -290.564 1.307 -17.519 128.272 1.439
2012 65.477 -78.886 -351.052 33.268 -14.916 64.875 1.891
2013 48.894 -48.910 -366.147 3.759 -77.461 131.889 1.096
2014 18.731 -45.921 -353.457 6.048 -148.759 139.516 803
2015 89.128 -38.901 -479.124 12.551 -135.010 248.201 339
2016 -17.355 -25.011 -527.273 -492 -173.927 156.087 53
2017 41.976 -25.221 -615.306 -2.629 -174.747 227.268 224
26
Највеће извозно подручје јаја јесте Европа (1.359.632 t у току 2017. године), док
је најмање извозно подручје Океанија (3.218 t у току 2017. године). Европа је
истовремено и највеће увозно подручје јаја (1.132.364 t у току 2017. године), а најмање
увозно подручје јесте Океанија (2.994 t у току 2017. године).
У спољнотроговинској размени јаја у свету је у анализираном периоду остварен
суфицит (осим 2016. године, када је остварен дефицит). Посматрано по континентима,
дефицит је остварен у Африци, Северној и Централној Америци и Азији (изузев 2010.
године, када је остварен суфицит). Суфицит је у анализираном периоду забележен у
Јужној Америци и Карибима (изузев 2010. и 2016. године), Европи и Океанији.
ТАБЕЛА 38. Извоз и увоз jaja у свету и по континентима у периоду од 2010. до
2017. године (вредност)
ГОДИН СВЕТ АФРИКА СЕВЕРНА И ЈУЖНА АЗИЈА ЕВРОПА ОКЕАНИЈ
А ЦЕНТРАЛН АМЕРИК А
А АИ
2010 3.222.357 27.098 302.761 92.668 708.674 2.083.350 7.658
2011 3.176.715 15.753 353.399 99.119 731.478 1.969.510 7.333
2012 3.395.936 21.099 335.061 117.273 757.229 2.145.085 10.272
2013 3.644.829 35.652 394.805 83.818 864.606 2.252.751 11.932
2014 3.893.006 44.294 446.642 117.114 887.058 2.380.164 10.772
2015 3.587.379 42.053 562.415 94.712 721.322 2.152.712 10.497
2016 3.140.419 32.071 465.660 65.219 711.717 1.853.948 9.118
2017 3.532.450 29.108 421.834 60.946 727.307 2.272.760 17.566
2010 3.083.964 140.309 140.114 107.847 782.572 1.906.121 7.001
2011 3.146.520 129.905 164.130 96.534 942.132 1.807.342 6.477
2012 3.421.260 192.646 172.238 103.178 923.602 2.023.715 5.881
2013 3.707.606 151.521 306.499 115.925 1.144.402 1.979.605 9.654
2014 3.935.052 122.718 349.331 162.112 1.210.336 2.082.920 7.634
2015 3.608.898 112.065 487.355 141.472 975.914 1.882.708 9.383
2016 3.199.233 96.449 314.525 109.108 971.959 1.697.520 9.671
2017 3.587.048 109.477 308.355 111.194 1.104.816 1.943.014 10.192
2010 138.393 -113.211 162.647 -15.179 -73.898 177.229 657
2011 30.195 -114.152 189.269 2.585 -210.654 162.168 856
2012 -25.324 -171.547 162.823 14.095 -166.373 121.370 4.391
2013 -62.777 -115.869 88.306 -32.107 -279.796 273.146 2.278
2014 -42.046 -78.424 97.311 -44.998 -323.278 297.244 3.138
2015 -21.519 -70.012 75.060 -46.760 -254.592 270.004 1.114
2016 -58.814 -64.378 151.135 -43.889 -260.242 156.428 -553
2017 -54.598 -80.369 113.479 -50.248 -377.509 329.746 7.374
Највеће извозно подручје јаја јесте Европа (2.272.760.000 $ у току 2017. године),
док је најмање извозно подручје Океанија (17.566.000 $ у току 2017. године). Европа је
истовремено и највеће увозно подручје јаја (1.943.014.000 $у току 2017. године), а
најмање увозно подручје јесте Океанија (10.192.000 $ у току 2017. године).
У спољнотроговинској размени јаја у свету је у анализираном периоду остварен
суфицит (осим 2010. И 2011. године, када је остварен дефицит). Посматрано по
континентима, дефицит је остварен у Африци, Јужној Америци и Карибима (изузев
2011. године када је остварен суфицит) и Азији, док је на осталим континентима
остварен суфицит.
27
ТАБЕЛА 39. Динамика вредности спољнотрговинске размене јаја у свету и по
континентима у периоду од 2010. до 2017. године (2010 = 100)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 98,58 58,13 116,73 106,96 103,22 94,54 95,76
2012 105,39 77,86 110,67 126,55 106,85 102,96 134,13
2013 113,11 131,57 130,40 90,45 122,00 108,13 155,81
2014 120,81 163,46 147,52 126,38 125,17 114,25 140,66
2015 111,33 155,19 185,76 102,21 101,78 103,33 137,07
2016 97,46 118,35 153,80 70,38 100,43 88,99 119,07
2017 109,62 107,42 139,33 65,77 102,63 109,09 229,38
СТОПА РАСТА 1,32 1,03 4,85 -5,81 0,37 1,25 12,59
УВОЗ (У 000 $)
2010 100 100 100 100 100 100 100
2011 102,03 92,58 117,14 89,51 120,39 94,82 92,52
2012 110,94 137,30 122,93 95,67 118,02 106,17 84,00
2013 120,22 107,99 218,75 107,49 146,24 103,86 137,89
2014 127,60 87,46 249,32 150,32 154,66 109,28 109,04
2015 117,02 79,87 347,83 131,18 124,71 98,77 134,02
2016 103,74 68,74 224,48 101,17 124,20 89,06 138,14
2017 116,31 78,03 220,07 103,10 141,18 101,94 145,58
СТОПА РАСТА 2,18 -3,48 11,93 0,44 5,05 0,27 5,51
Спољнотрговинска размена јаја је у анализираном периоду била у порасту.
Вредност извоза је на годишњем нивоу била у порасту за 1,32%, док је вредност увоза
на годишњем нивоу била у порасту за 2,18%. Посматрано по континентима, највећи
пораст вредности извоза забележен је у Океанији (на годишњем нивоу за 12,59%), док
је највећи пораст увоза забележен у Северној и Централној Африци (на годишњем
нивоу за 11,93%). Пад извозне вредности јаја забележен је у анализираном периоду у
Јужној Америци и Карибима (на годишњем нивоу за 5,81%) док је пад увозне
вредности забележен у Африци (на годишњем нивоу за 3,48%).
Највеће промене, када је у питању извоз јаја у свету, забележене су 2014. године,
када је она у односу на 2010. годину повећана за 20,81%. У Африци је највећи пораст
забележен 2014. године (раст за 63,46%), у Северној и Централној Америци 2015.
године (раст за 85,76%), у Јужној Америци и Карибима 2012. и 2014. године (раст за
26,55%), у Азији 2014. године (раст за 25,17%), у Европи 2014. године (раст за 14,25%),
у Океанији 2017. године (раст за 129,38%).
Највеће промене, када је у питању увоз јаја у свету, забележене су 2014. године,
када је она у односу на 2010. годину повећана за 27,60%. У Африци су највеће промене
забележене 2012. године (раст за 37,30%), у Северној и Централној Америци 2015.
године (раст за 247,83%), у Јужној Америци и Карибима 2014. године (раст за 50,32%),
у Азији 2014. године (раст за 54,66%), у Европи 2014. године (раст 9,28%), у Океанији
2017. године (раст за 45,58%).
28
ТАБЕЛА 40. Степен покривености увоза извозом јаја у свету и по континентима у
периоду од 2010. до 2017. године (%)
АМЕРИКА И
КАРИБИ
2010 104,49 19,31 216,08 85,93 90,56 109,30 109,38
2011 100,96 12,13 215,32 102,68 77,64 108,97 113,22
2012 99,26 10,95 194,53 113,66 81,99 106,00 174,66
2013 98,31 23,53 128,81 72,30 75,55 113,80 123,60
2014 98,93 36,09 127,86 72,24 73,29 114,27 141,11
2015 99,40 37,53 115,40 66,95 73,91 114,34 111,87
2016 98,16 33,25 148,05 59,77 73,23 109,22 94,28
2017 98,48 26,59 136,80 54,81 65,83 116,97 172,35
Степен покривености увоза извозом jaja у свету (у периоду од 2007. до 2013.
године) показује да су највеће вредности забележене у току 2010. године, када је његова
вредност износила 104,49%. Када се посматра сваки континент појединачно, највећи
степен покривености увоза извозом у групи јаја примећује се на подручју Северне и
Централне Америке (у току 2010. и 2011. године) и Океаније (осим у току 2015. и 2016.
године).
ТАБЕЛА 41. Територијална усмереност спољнотрговинске размене јаја у свету у
периоду од 2010. до 2017. године
ИЗВОЗ
2010 100 0,84 9,40 2,88 21,99 64,65 0,24
2011 100 0,50 11,12 3,12 23,03 62,00 0,23
2012 100 0,62 9,87 3,45 22,30 63,17 0,30
2013 100 0,98 10,83 2,30 23,72 61,81 0,33
2014 100 1,14 11,47 3,01 22,79 61,14 0,28
2015 100 1,17 15,68 2,64 20,11 60,01 0,29
2016 100 1,02 14,83 2,08 22,66 59,04 0,29
2017 100 0,82 11,94 1,73 20,59 64,34 0,50
УВОЗ
2010 100 4,55 4,54 3,50 25,38 61,81 0,23
2011 100 4,13 5,22 3,07 29,94 57,44 0,21
2012 100 5,63 5,03 3,02 27,00 59,15 0,17
2013 100 4,09 8,27 3,13 30,87 53,39 0,26
2014 100 3,12 8,88 4,12 30,76 52,93 0,19
2015 100 3,11 13,50 3,92 27,04 52,17 0,26
2016 100 3,01 9,83 3,41 30,38 53,06 0,30
2017 100 3,05 8,60 3,10 30,80 54,17 0,28
Спољнотрговинска размена јаја је у анализираном периоду доминантно била
усмерена на Европу: у 2017. години на европске земље односило се 64,34% извоза јаја и
54,17% увоза. Најмања усмереност спољнотрговинске размене јаја била је ка Океанији:
у 2017. години на ове земље односило се 0,50% извоза и 0,28% увоза.
29
ТАБЕЛА 42. Земље најзначајнији извозници јаја у свету у 2017. години (према
количинском критеријуму)
1 Холандија 405.895 18,63
2 Турска 348.208 15,98
3 Пољска 264.576 12,14
4 Немачка 148.919 6,83
5 Сједињене Америчке Државе 139.225 6,39
6 Малезија 116.200 5,33
7 Шпанија 97.403 4,47
8 Украјина 88.607 4,07
9 Кина 86.205 3,96
10 Белгија 78.835 3,62
Водећи извозник јаја у 2017. години (у односу на укупну количину извезених
јаја у свету) заузимала је Холандија са 405.895 t, односно са 18,63% учешћа у светском
извозу јаја.
ТАБЕЛА 43. Земље најзначајнији извозници јаја у свету у 2017. години (према
вредносном критеријуму)
БРОЈ $) (%)
1 Холандија 687.766 19,47
2 Сједињене Америчке Државе 392.436 11,11
3 Турска 375.790 10,64
4 Пољска 369.019 10,45
5 Немачка 292.098 8,27
6 Белгија 164.303 4,65
7 Шпанија 150.050 4,25
8 Кина 121.449 3,44
9 Малезија 109.881 3,11
10 Француска 85.967 2,43
Водећи извозник јаја у 2017. години (у односу на укупну вредност извезених јаја
у свету) заузимала је Холандија са 687.766.000 $, односно са 19,47% учешћа у укупној
вредности извоза јаја у свету.
ТАБЕЛА 44. Земље најзначајнији увозници јаја у свету у 2017. години (према
количинском критеријуму)
БРОЈ (t) УВОЗУ
1 Немачка 412.712 19,31
2 Ирак 326.921 15,30
3 Холандија 223.306 10,45
4 Кина 168.583 7,89
5 Сингапур 96.027 4,49
6 Белгија 77.464 3,62
7 Русија 77.071 3,61
8 Француска 67.951 3,18
9 Мексико 56.950 2,66
10 Авганистан 51.459 2,41
Водећи увозник јаја у 2017. години (у односу на укупну количину увезених јаја у
свету) заузимала је Немачка са 412.712 t, односно са 19,31% учешћа у светском увозу
јаја.
30
ТАБЕЛА 45. Земље најзначајнији увозници јаја у свету у 2017. години (према
вредносном критеријуму)
1 Немачка 664.626 18,53
2 Ирак 425.307 11,86
3 Холандија 337.655 9,41
4 Кина 193.026 5,38
5 Русија 174.196 4,86
6 Мексико 168.719 4,70
7 Белгија 147.276 4,11
8 Сингапур 109.326 3,05
9 Француска 106.323 2,96
10 Канада 82.730 2,31
Водећи увозник јаја у 2017. години (у односу на укупну вредност увезених јаја у
свету) заузимала је Немачка са664.626.000 $, односно са 18,53% учешћа у укупној
вредности увоза јаја у свету.
31
4. ЗАКЉУЧАК
У раду је приказана динамика спољнотрговинске размене неколико сточарских

производа (говеђег и свињског меса, свежег и обраног крављег млека, јаја) са циљем да
се укаже на промене, које су се догодиле у периоду од 2010. до 2017. године у свету и
на континентима. На значај проучавања наведене теме указује и чињеница да извоз и
увоз пољопривредних производа чине основу пољопривредног развоја, али и развоја
привреде у целини.
Највеће извозно и увозно подручје говеђег меса по количинском критеријуму је
Европа. Најмање извозно подручје говеђег меса је Африка, а увозно подручје Океанија.
У спољнотрговинској размени говеђег меса је у анализираном периоду бележен и
дефицит и суфицит, а посебно посматрајући континенте, суфицит је остварен на
подручју Северне и Централне Америке, Јужне Америке и Кариба, Европе и Океаније,
док је у Африци и Азији остварен дефицит. Највеће извозно и увозно подручје говеђег
меса по вредносном критеријуму је, такође, Европа, док је најмање извозно и увозно
подручје Океанија. У спољнотрговинској размени је у анализираном периоду остварен
и суфицит и дефицит, а посебно посматрајући континенте, суфицит је остварен у
Северној и Централној Америци, Европи и Океанији, док је дефицит забележен у
Африци и Азији. Спољнотрговинска размена говеђег меса је у анализираном периоду
била у порасту, а размена је доминантно била усмерена на Европу. Водећа земља
извозница по укупним количинама говеђег меса јесте Пољска (13,44% у односу на
свет), односно Сједињене Америчке Државе, када је у питању укупна вредност
извезеног говеђег меса (11,47% у односу на свет). Водећа земља увозница по укупним
количинама говеђег меса јесте Холандија (13,03% у односу на свет), односно Италија,
када је у питању укупна вредност увезеног говеђег меса (13,43% у односу на свет).
Највеће извозно и увозно подручје свињског меса по количинском критеријуму
је Европа. Најмање извозно подручје говеђег меса је Африка, а увозно подручје
Океанија. У спољнотрговинској размени говеђег меса је у анализираном периоду
бележен и дефицит и суфицит, а посебно посматрајући континенте, суфицит је остварен
на подручју Северне и Централне Америке, Јужне Америке и Кариба, док је дефицит
остварен у Африци и Азији. Највеће извозно и увозно подручје свињског меса по
вредносном критеријуму је, такође, Европа, док је најмање извозно подручје Африка, а
најмање увозно подручје Океанија. У спољнотрговинској размени је у анализираном
периоду остварен и суфицит и дефицит, а посебно посматрајући континенте, суфицит је
остварен у Северној и Централној Америци и Јужној Америци и Карибима, док је
дефицит забележен у Африци и Азији. Спољнотрговинска размена свињског меса је у
анализираном периоду била у порасту, а размена је доминантно била усмерена на
Европу. Водећа земља извозница по укупним количинама свињског меса јесте Немачка
(15,84% у односу на свет), односно са 16,91% у односу на свет, када је у питању укупна
вредност извезеног свињског меса. Водећа земља увозница по укупним количинама
свињског меса јесте Кина (19,72% у односу на свет), односно са 19,31% у односу на
свет, када је у питању укупна вредност увезеног свињског меса.
Највеће извозно и увозно подручје свежег крављег млека по количинском
критеријуму је Европа. Најмање извозно подручје говеђег меса је Африка, а увозно
подручје Океанија. У спољнотрговинској размени свежег млека остварен је суфицит
(осим у току 2017. године, када је остварен дефицит). Дефицит је у анализираном
периоду забележен и у Африци, Азији и Северној и Централној Америци (осим 2011.
године, када је овај континент остварио суфицит размени свежег млека). Суфицит је
забележен у Северној и Централној Америци, Европи и Океанији. Највеће извозно и
увозно подручје свежег крављег млека по вредносном критеријуму је, такође, Европа,
док је најмање извозно подручје Јужна Америка и Кариби, а најмање увозно подручје
32
Океанија. У спољнотрговинској размени је у анализираном периоду остварен и суфицит
и дефицит, а посебно посматрајући континенте дефицит је остварен и у Африци, Јужној
Америци и Карибима и Азији, док је суфицит остварен у Северној и Централној
Америци, Европи и Океанији. Спољнотрговинска размена свежег крављег млека је у
анализираном периоду била у порасту, а размена је доминантно била усмерена на
Европу. Водећа земља извозница по укупним количинама крављег млека јесте Немачка
(17,87% у односу на свет), односно са 32,96% у односу на свет, када је у питању укупна
вредност извезеног крављег млека. Водећа земља увозница по укупним количинама
крављег млека, такође, је Немачка (25,59% у односу на свет), односно са 47,81% у
односу на свет, када је у питању укупна вредност увезеног крављег млека.
Највеће извозно и увозно подручје обраног крављег млека по количинском
критеријуму је Европа. Најмање извозно подручје обраног крављег млека је Јужна
Америка и Кариби, а увозно подручје Океанија. У спољнотрговинској размени обраног
крављег млека остварен је суфицит и дефицит. Суфицит је у анализираном периоду
забележен у Северној и Централној Америци и Океанији, док је дефицит остварен на
осталим континентима. Највеће извозно и увозно подручје обраног крављег млека по
вредносном критеријуму је, такође, Европа, док је најмање извозно подручје Јужна
Америка и Кариби, а најмање увозно подручје Океанија. У спољнотрговинској размени
је у анализираном периоду остварен и суфицит и дефицит, а посебно посматрајући
континенте дефицит је забележен у Африци и Јужној Америци и Карибима, Европи,
док је суфицит забележен у Океанији. Спољнотрговинска размена обраног крављег
млека је у анализираном периоду била у порасту, а размена је доминантно била
усмерена на Европу. Водећа земља извозница по укупним количинама обраног крављег
млека јесте Немачка (24,94% у односу на свет), односно Холандија (35,78% у односу на
свет, када је у питању укупна вредност извезеног обраног крављег млека). Водећа
земља увозница по укупним количинама обраног крављег млека је Белгија (25,52% у
односу на свет), односно са 25,87% у односу на свет, када је у питању укупна вредност
увезеног обраног крављег млека.
Највеће извозно и увозно подручје јаја по количинском критеријуму је Европа.
Најмање извозно и увозно подручје јаја је Океанија. У спољнотроговинској размени јаја
у свету је у анализираном периоду остварен суфицит (осим 2010. и 2011. године, када је
остварен дефицит). Посматрано по континентима, дефицит је остварен у Африци,
Јужној Америци и Карибима (изузев 2011. године када је остварен суфицит) и Азији,
док је на осталим континентима остварен суфицит. Највеће извозно и увозно подручје
јаја по вредносном критеријуму је, такође, Европа, док је најмање извозно и увозно
подручје Океанија. У спољнотроговинској размени јаја у свету је у анализираном
периоду остварен суфицит (осим 2010. И 2011. године, када је остварен дефицит).
Посматрано по континентима, дефицит је остварен у Африци, Јужној Америци и
Карибима (изузев 2011. године када је остварен суфицит) и Азији, док је на осталим
континентима остварен суфицит. Спољнотрговинска размена јаја је у анализираном
периоду била у порасту, а размена је доминантно била усмерена на Европу. Водећа
земља извозница по укупним количинама јаја јесте Холандија (18,63% у односу на
свет), односно са 35,78% у односу на свет, када је у питању укупна вредност извезених
јаја. Водећа земља увозница по укупним количинама јаја је Немачка (19,31% у односу
на свет), односно са 18,53% у односу на свет, када је у питању укупна вредност
увезених јаја.
На самом крају, може се рећи да је спољнотрговинска размена наведених
сточарских производа у седмогодишњем периоду (од 2010. до 2017. године) била у
порасту и да је, сходно томе, у тој области остварен значајан напредак. Оно што се,
такође, примећује, то је да Европа представља континент, који је водећи када је у
питању спољнотрговинска размена говеђег и свињског меса, свежег и обраног крављег
млека и јаја. То је континент ка коме је усмерен веома велики проценат спољне
33
трговине сточарских производа, али и континент чије земље представља водеће земље
када је у питању извоз и увоз наведених производа.
34
5. ЛИТЕРАТУРА
Божић Драгица, Богданов Наталија, Шеварлић Миладин (2011): Економика

пољопривреде, Пољопривредни факултет, Београд.
Влаховић Бранислав (2015): Тржиште агроиндустријских производа, Пољопривредни
факултет, Нови Сад.
Влаховић Бранислав, Томић Данило, Кузман Борис (2011): Спољнотрговинска размена
агроиндустријских производа Републике Србије и Хрватске, Транзиција – часопис за
економију и политику транзиције, год. XIII, бр. 27, 1-8.
Ђурић Катарина, Његован Зоран (2016): Економика пољопривреде, Пољопривредни
Манкју, Георги (2007): Принципи економије (треће издање), Економски факултет,
Београд.
Пејановић Радован (2005): Тржиште, држава и пољопривреда, Пољопривредни
Петровић Милица (2002): Сточарство, Пољопривредни факултет, Београд.
http://www.fao.org/home/en/ (7.4.2020.)
35

Робни токови сточарства rev RP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Робни токови сточарства rev RP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Београду

Семинарски рад из Економике пољопривреде

Робни токови основних пољопривредних производа

Београд, март 2020.

Спољнотрговинска размена пољопривредних производа представља саставни део

Аграрни протекционизам је специфичан систем заштите, који се може одредити

Извоз, као један од облика спољнотрговинске размене, чини основу развоја

3.1.Робни токови говеђег меса

Табела 5. Територијална усмереност спољнотрговинске размене говеђег меса у

3.2. Робни токови свињског меса

3.3. Робни токови крављег млека

3.4. Робни токови обраног крављег млека

ТАБЕЛА 28. Извоз и увоз обраног крављег млека у свету и по континентима у

3.5. Робни токови јаја

У раду је приказана динамика спољнотрговинске размене неколико сточарских

Божић Драгица, Богданов Наталија, Шеварлић Миладин (2011): Економика

You might also like