Степен оспособљености

учитеља за коришћење
информационо-комуникационих
технологија
резултати емпиријског истраживања

Истраживање о степену оспособљености учитеља за коришћење информационо-комуникационих

технологија у раду, стању компјутерске опреме доступне испитанику и о интересовању и искуству
учитеља за примену ИКТ-а у настави и осталим аспектима рада учитеља

Београд, јул 2011. године

ТИМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИСТРАЖИВАЊА

Савез учитеља Републике Србије

Мирјана Илић, учитељ/дипломирани педагог

Марија Максимовић, дипломирани педагог

МАЈКРОСОФТ канцеларија у Београду

Катарина Милановић, дипломирани инжењер електротехнике

САРАДНИЦЕ

Јелена Николић, дипломирани психолог

Јелена Петровић, дипломирани психолог
Бранислава Џида, дипломирани инжењер организационих наука

2
Садржај

РЕЗИМЕ ..................................................................................................................................................................................................................................................................................4
КОНТЕКСТ . ............................................................................................................................................................................................................................................................................5
РАЗЛОЗИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИСТРАЖИВАЊА.........................................................................................................................................................................................................7
ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА...............................................................................................................................................................................................................................................8
ИСТРАЖИВАЧКА ПИТАЊА..............................................................................................................................................................................................................................................8
ПОСТУПАК ИСТРАЖИВАЊА...........................................................................................................................................................................................................................................8
Узорак................................................................................................................................................................................................................................................................................8
МЕТОДЕ И ИНСТРУМЕНТИ........................................................................................................................................................................................................................................... 13
Инструмент................................................................................................................................................................................................................................................................... 13
Начин прикупљања и обраде података.......................................................................................................................................................................................................... 13
ПРИКАЗ И АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА............................................................................................................................................................................................. 14
Знање и искуство са ИКТ........................................................................................................................................................................................................................................ 14
Стање компјутерске опреме................................................................................................................................................................................................................................. 17
Постојећи контекст за примену ИКТ у школи............................................................................................................................................................................................... 20
Испитивање повезаности нивоа знања и коришћења рачунара у раду......................................................................................................................................... 25
Испитивање разлика између испитаника различитих карактеристика
(године старости, године радног стажа, образовања, ниво познавања рада на рачунару)
у погледу става према ИКТ.................................................................................................................................................................................................................................... 25
ЗАКЉУЧЦИ.......................................................................................................................................................................................................................................................................... 29
ПРИЛОГ................................................................................................................................................................................................................................................................................ 31

3
 РЕЗИМЕ

У
напређивање наставничких компетенција у области информационих и који боље познају више и користе ИКТ у свом раду, што је један од аргумената
комуникационих технологија (скраћено „ИКТ“) је један од циљева ком зашто је потребно улагати додатне напоре за оспособљавање што веће попула-
теже образовни системи широм света. ције учитеља кроз обуке на различитим нивоима, које ће омогућити да сваки
наставник узнапредује у овој области. Задовољавајућа рачунарска опремље-
Успешност примене информационих технологија у раду наставника у великој
ност, како на нивоу школе, тако и на нивоу појединачних испитаника, ука-
мери зависи од степена њихове овладаности знањима и вештинама у области
зује на потребу за постојањем техничких предуслова за примену ових знања и
ИКТ. Емпиријско истраживање које смо спровели бави се испитивањем степе-
вештина. Став испитаника према употреби ИКТ-а у настави је веома позити-
на оспособљености учитеља за коришћење поменутих технологија и њихових
ван, а испитивани узорак наставника има позитиван став и у погледу стручног
ставова у вези са коришћењем ИКТ у школи. Циљ истраживања је утврђивање
усавршавања наставника у овој области и јачања професионалних капацитета
помоћи и подршке која је потребна учитељима да би надоградили своја знања
наставника. Врло је реалистично очекивање да ће они учитељи који поседују
за примену ИКТ-а, као и вештине коришћења рачунара и интернета у школ-
већи степен овладаности ИКТ знањима и вештинама, стечена знања и при-
ском раду.
мењивати у својој пракси, о чему сведоче и резултати овог истраживања.
Резултати истраживања упућују на закључак да је степен оспособљености учи-
Кључне речи: учитељ, наставник, информационо-комуникационе технологије,
теља за ИКТ на задовољавајућем нивоу али да постоји простор за њихово даље
рачунар, интернет, степен оспособљености, знање, вештине, ставови, стручно
усавршавање у овој области. Резултати истраживања сугеришу да наставници
усавршавање

4
 КОНТЕКСТ
У вођење информационо-комуникационих технологија у све сфере савре-
меног живота условило је и прилагођавање образовног система једном
таквом окружењу. Поред читања, писања, рачунања, флуентног познавања
енглеског језика, познавање информационих технологија спада у елементарну
писменост сваког човека садашњице, која је предуслов за активно укључивање
грађанина у друштво и глобалну заједницу.
Унапређивање наставничких компетенција у области информационих и ко-
муникационих технологија је један од циљева ком теже образовни системи
широм света1. Унапређивање наставничких компетенција у области ИКТ-а
пружа пре свега следеће предности:
■ отвара нов, у одговарајућем контексту примењен, ефикаснији и квали-
тетнији модел за стручно усавршавање наставника (што је још давно
констатовано2) и канале за размену искустава и развој ставова наставни-
ка по питањима струке који може да повеже веома велики број физички
удаљених корисника, са неслућеним могућностима развоја и облицима
примене
■ директно побољшава квалитет наставе, јер наставницима омогућава
да се боље припреме за наставу (онлајн ресурси и размена искустава о
припреми наставе3), извођењем мултимедијалне наставе и алатa за ауто-
1  Cosma R. B., ICT, Education Reform and Economic Growth, November 2005, http://www.
sca2006.tic-educa.org/archivos/modulo_3/sesion_1/ICT_Education_Reform_Economic_
Growth.pdf
2 UNESCO’s ICT in Teacher Education, A Planning Guide, Paris 2002 http://unesdoc.unesco.org/
images/0012/001295/129533e.pdf
3 Lefebvre S., Deaudelin C., Loiselle J., Implementation stages of primary school teachers: The
practices and conceptions of teaching and learning, Australian Association for Research in
Education National Conference, Adelaide, November 2006, http://www.aare.edu.au/06pap/
lef06578.pdf Kong, Springer, 2008
матизовано праћење резултата ученика и индивидуализацију наставе4.
ИКТ алати дају могућност да наставник примењује моделе наставе где
је ученик у центру наставног процеса и друге напредне педагошке идеје.
■ аутоматизација школских процеса, укључујући процес школске евиден-
ције и праћења и анализе резултата ученика и наставника
Да би образовни систем био успешан, требало би да прати савремене трендо-
ве и да примењује савремену технологију за побољшање наставе и школског
система у ширем смислу, те се може рећи да савремено друштво образовном
систему поставља као императив употребу информационих технологија у нас-
тавној пракси и школском животу5. Реализација наставних садржаја на тра-
диционалан начин, када наставник фронтално презентује градиво, без или са
ограниченом мултимедијалном подршком а ученик пасивно слуша, свакако
је начин рада који се све мање користи у школама широм света. Рачунар, као
јефтино средство за прављење и репродукцију мултимедије, омогућава мул-
тимедијалну подршку на основном нивоу, а у напреднијим сценаријима при-
мене ИКТ-а у настави, прилагођавање садржаја за проучавање интересовања
и предзнања ученика, праћење индивидуалног напретка ученика, контексту-
ализацију учења и активно учење, анализу проблема у напретку ученика и др.
Употреба рачунара у настави, уз пажљив и добро испланиран избор актив-
ности на часу, као и групни и индивидуални рад, омогућава ученику да на
овако организованим часовима активно учествује у раду. Коришћење инфор-
4 Becker, H. J., Ravitz, J. L. & Wong, Y. (1999). Teaching, learning and computing: 1998 national
survey (Report #3). University of California and University of Minnesota: Center for research on
information technology and organizations.
5 Pedagogical practices and ICT use around the world: Findings from the IEA international
comparative study SITES2006, Comparative Education Research Center The University of Hong
5
мационих технологија у настави пружа нове алате за иновирање и осавре-
мењивање наставе и образовања у ком је ученик центар образовног процеса.
Постоји доста предности које информациона технологија доноси увођењем у
наставни процес, а многе од њих су још увек предмет истраживања образов-
них стручњака (као што је примена рачунарских игара у настави, аутоматизо-
вано адаптивно учење и др)6, као и повезаност са ставовима наставника у дру-
гим знањима и вештинама потребним да би се у пракси применили овако нап-
редни модели7. Могућности које пружа електронско учење када је примењено
за удаљено учење могу бити искоришћене за поправљање квалитета наставе у
школама које имају недостатак наставног кадра (нпр. руралне школе) или за
смањење трошкова образовања (смањен фонд часова на којима ученик мора
да буде физички присутан, из неког руралног подручја где је једини ђак у шко-
ли или ако је у питању ученик који не може из здравствених разлога да долази
у школу8, надомешћивањем консултација са наставником, уз помоћ ИКТ-а,
или чак организацијом ИКТ подржане групне наставе) и побољшања квалите-
та образовања (нпр. удаљено учење за групу изузетно талентованих ученика,
којима је обезбеђен стручњак из области у којој се истичу уз ИКТ подржане
методе наставе или обогаћивање наставе за ученике који имају лоша постиг-
нућа ИКТ подржаним удаљеним учењем у групи ученика која имају сличне
проблеме9) и др.
6 Cowie B., Jones A., Handbook of Research on Teachers and Teaching, Teaching and Learning in
the Ict Environment, Springer US, 2009
7 Law N.,Teacher learning beyond knowledge for pedagogical innovations with ICT, Interna-
tional Handbook for Information Technology in Education, Springer, 2008
8  Jones А., Wilkie К., Key Competencies in the Knowledge Society, A Teacher’s Perspective of
Interacting with Long-Term Absent Students through Digital Communications Technologies,
Graduate School of Education, University of Melbourne, Australia, Brisbane, 2010 ��������������������������������������������������������������������������������������������
9 Mooij Т., Education and ICT-based self-regulation in learning: Theory, design and
implementation, Open University of The Netherlands, Heerlen, http://dspace.ou.nl/
6
У већини глобалних корпорација, већ су примењени ИКТ системи за упра-
вљање људским ресурсима. Такође, у већини земаља света су већ у фукцији
национални ИКТ системи за евиденцију и годишње праћење постигнућа уче-
ника, за чије је ефикасно коришћење (не само попуњавање података, него и
коришћење унесених података, те њихову анализу) потребно знање ИКТ-а, од
стране свих кадрова који раде у школи10.
Осим вођења школске евиденције, ИКТ је врло значајан канал за комуника-
цију са родитељима, локалном заједницом, између школа и образовних уста-
нова у ширем смислу.
Веза између потребе за стручним усавршавањем у подручју ИКТ-а и ефека-
та које оваква усавршавања дају на отварање нових алата и метода за само
стручно усавршавање у ширем смислу је специјално интересантна. Настав-
ник који је способан да користи ИКТ у раду, способан је да користи ИКТ и у
свом стручном усавршавању – од просте претраге интернет ресурса за струч-
но усавршавање и припрему наставе, преко учешћа у курсевима електронског
учења, до могућности да наставник суделује (или чак сам покрене) у некој ло-
калној, националној или глобалној онлајн мрежи за размену знања, искустава
и ставова наставника (као пример из Републике Србије дајемо могућности за
размену искустава из наставне праксе, при увођењу иновације у наставу, које
за ИКТ писмене наставнике даје коришћење портала „Креативна школа“ www.
kreativnaskola.rs). Иако за ово има много примера, могућности које отвара ова
повратна спрега, су велики потенцијал за сваки образовни систем.
bitstream/1820/2074/1/20080214%20Article%20Educ%20and%20Inform%20Technol%20com-
plete.pdf
 Guidebook for Planning Education in Emergencies and Reconstruction, Data Collection and
Education Management Information Systems, UNESCO, 2006 http://www.unesco.org/iiep/
eng/focus/emergency/guidebook/Chapter34.pdf
 РАЗЛОЗИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИСТРАЖИВАЊА
У потреба ИКТ-а у настави даје могућност за нову организацију рада школе,
као и нов начин извођења наставног процеса. Школа као институција
образовања сада је у позицији да буде носилац промене у савременом
друштву, али и она сама је подложна промени. За квалитетно коришћење
ИКТ-а у образовном процесу, потребна су извесна материјална улагања, како
у опремљеност школе, тако и у стручно усавршавање наставног особља.
Успешност примене информационих технологија у настави у великој мери
зависи од степена овладаности знањима и вештинама у вези са ИКТ-ом од
стране наставника. Наставник у данашњој савременој настави треба да прати
промене у друштву и новине у области своје струке и посредством интернета
и интернет подржаних алата за комуникацију и учење, као и да користи
информационе технологије у наставном процесу и школским процесима.
За успостављање информатичког друштва, неопходно је имати висок степен
обучених и образованих ученика и наставника (наставним планом и програмом
подржано дигитално описмењавање ученика и неформални трансфер ИКТ знања
и вештина на релацији наставник-ученик). Стручно усавршавање наставника
за примену ИКТ-а подиже квалитет наставе (директно и индиректно) и само
они наставници који су обучени и оспособљени за коришћење информационе
технологије могу да примене ИКТ подржане методе наставе у наставном
процесу. Потпуна и квалитетна информатизација наставног процеса
захтевала би темељне промене и у информатичком образовању наставника,
као и промене у раду школа и наставном процесу, а корак ка овим променама
које могу донети велики бољитак за образовни систем (повећање квалитета
наставе, праћења наставног процеса на нивоу ученика, наставника, школе и
целог образовног система, дијагностика проблема, побољшање комуникације
и сарадње између свих заинтересованих група за унапређивање образовног
система и др.) је и корак ка развоју друштва. Реформе образовних система
захтевају отвореност наставника и његову перманентну спремност за усвајање
нових знања и вештина током целоживотног учења. Дакле, осим потребе за
обукама, потребно је и утицати на изграђивање позитивног става наставника
у вези са сталним стручним усавршавањем у области ИКТ-а, и кроз оваква
истраживања, деловати и на грађење става носилаца образовних промена о
мишљењима наставника и потребама за њиховим стручним усваршавањем.
Вођени наведеним разлозима, спровели смо истраживање о спремности
наставника за примену ИКТ-а у настави.
7
 ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА ИСТРАЖИВАЧКА ПИТАЊА
У прилогу
О пшти циљ истраживања је да се утврди каква знања и вештине за
коришћење ИКТ-а поседују учитељи, и како и колико учитељи користе
ИКТ у свом раду. Специфични циљеви су испитивање тога како учитељи
оцењују сопствени степен оспособљености за коришћење ИКТ-а, како ПОСТУПАК ИСТРАЖИВАЊА
учитељи оцењују стање комјутерске опреме која им је доступна и испитивање
интересовања и искустава учитеља у вези са употребом рачунара у настави. Узорак

Савез учитеља Републике Србије и Мајкрософт ће резултате овог истраживања

објавити јавно. Савез учитеља ће резултате истраживања користити у својим
будућим активностима, пре свега за информисање носилаца образовних
промена, планирање активности стручног усавршавања учитеља и за пријаве
на пројекте који омогућавају промену, унапређивање обучености учитеља за
ИКТ. Мајкрософт канцеларија у Србији ће добијене резултате користити за
унапређивање програма „Партнер у учењу“.11
У зорак чини 741 испитаник из школа у Србији које припадају школским
управама. Дакле, у истраживање су били укључени учитељи из школа које
припадају свим школским управама изузев Новог Пазара (Табела 1). Највећи
број испитаника је био из Београдa (268) и Пожаревцa (152), а најмањи број
испитаника из школске управе Зајечар (4). За четири испитаника није познат
податак из које школе потичу, а два испитаника су са територије Косова.
Неколико испитаника није навело из које школе, места и општине долазе, као
и ког су пола, колико су стари, колико година радног стажа имају и који ниво
образовања поседују. Приказ броја испитаника према школској управи којој
школа у којој раде припада дат је у Прилогу 1.

���������������������������������������������������������������
  http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/default.mspx

8
 Узорак је пригодан и чине га учитељи који су присуствовали XXV Сабору
Табела 1 Структура узорка према школској управи учитеља Србије. Сабор учитеља - „Унапређивање наставне праксе кроз
размену професионалних искустава“ је акредитован програм сталног
Школска управа Број Проценат стручног усавршавања запослених у образовању који пружа информације о
актуелностима и савременим правцима у образовном систему и васпитном
Београд 268 36,17 раду као и размену професионалних искустава а организује га Савез учитеља
Ваљево 86 11,61 Републике Србије.
Зајечар 4 0,54
Зрењанин 38 5,13 Већина испитаника у овом истраживању су чланови Савеза учитеља односно, учи-
тељских друштава у Србији дакле, они који прате нове трендове у области којом
Јагодина 41 5,53
се баве и који су веома мотивисани за стручно усавршавање и професионални
Крагујевац 17 2,29 развој. Будући да су испитаници сами финансирали своје учешће на Сабору, може
се закључити да су и они који нису чланови Савеза учитеља веома мотивисани
Краљево 11 1,48 за напредовање у стручној пракси. У том смислу, добијени резултати можда не
Крушевац 19 2,56 одражавају праву слику степена оспособљености учитеља за коришћење ИКТ-а,
јер узорак чине учитељи који су мотивисани за перманентну едукацију и развој
Лесковац 14 1,89 професионалних вештина у циљу развијања личних потенцијала. Другим речима,
Ниш 22 2,97 врло је вероватно да је степен оспособљености учитеља у Србији на нешто ни-
жем степену него што је добијено у резултатима овог истраживања.
Нови Сад 33 4,45
Пожаревац 152 20,51 Када говоримо о демографским карактеристикама узорка, можемо да
Сомбор 9 1,21 констатујемо да је далеко већа заступљеност жена у односу на мушкарце. Као
што можемо да видимо из Табеле 2, 90,28% испитаника је женског пола, 8,77%
Ужице 12 1,62
мушког пола, док 7 испитаника није дало податак о припадности одређеном
Чачак 9 1,21 полу.
Косово 2 0,27
Непознато 4 0,54
Укупно 741 100,00

9
Табела 2 Структура узорка према полу Из Табеле 3 уочавамо да је највећи број испитаника старости од 36 до 45 година
(49,94%), следе испитаници старости од 46 до 50 (18,76%), а најмањи је број
Пол Број Проценат оних који су старости до 30 година (6,75%).
женски 669 90,28
мушки 65 8,77
Табела 3 Структура узорка према старости
без одговора 7 0,94
укупно 741 100 Старост Број Проценат
до 30 50 6,75
Следи графички приказ структуре узорка испитаника према полу.
31 до 35 86 11,61
Графикон 1 Структура узорка према полу 36 до 40 173 23,35
41 до 45 197 26,59
46 до 50 139 18,76
преко 50 80 10,80
без одговора 16 2,16
укупно 741 100

Следи графички приказ структуре узорка испитаника према годинама

старости.

10
Графикон 2 Структура узорка према старости Расподела испитаника по годинама радног стажа је слична расподели по
годинама старости испитаника, што је и очекивано с обзиром на то да млађи
испитаници краће раде од старијих.

Следи графички приказ структуре узорка испитаника према радном стажу.

Графикон 3 Структура узорка према радном стажу

Из Табеле 4 видимо да највећи број испитаника има од 16 до 20 година радног

стажа (27,26%), док је најмањи број испитаника у категорији до 5 година радног
стажа (8,23%).
Табела 4 Структура узорка према радном стажу
Радни стаж Број Проценат
до 5 61 8,23 Као што је приказано у Табели 5, највећи број испитаника има VII степен стручне
6 до 10 101 13,63 спреме (професор разредне наставе) – 76,38% а најмањи број испитаника има
V степен стручне спреме (1,75%).
11 до 15 142 19,16
16 до 20 202 27,26
21 до 25 125 16,87
преко 25 103 13,90
без одговора 7 0,94
укупно 741 100

11
Табела 5 Структура узорка према образовању Графикон 4 Структура узорка према нивоу образовања

Образовање Број Проценат

учитељ (V степен стручне спреме) 13 1,75
наставник разредне наставе (VI степен
151 20,38
стручне спреме)
професор разредне наставе (VII степен
566 76,38
стручне спреме)
без одговора 11 1,48
укупно 741 100

Следи графички приказ структуре узорка испитаника према нивоу об-

разовања.

12
 МЕТОДЕ И ИНСТРУМЕНТИ

З а потребе овог истраживања примењена је квантитативна метода – анкетно

испитивање учитеља.
Начин прикупљања и обраде података

Упитник је направљен на основу циљева пројекта истраживања о коришћењу

За прикупљање података коришћен је Упитник за учитеље који је конструисан ИКТ-а међу учитељима. Координацију спровођења истраживања реализовао
за потребе истраживања. је Савез учитеља Србије, укључујући и дистрибуцију упитника. Унос, обрада
података и писање истраживачког извештаја били су поверени сарадницама.
Инструмент
Обрада и анализа података прикупљених применом Упитника укључила је:
Упитник садржи 22 питања, с тим што се 7 питања односи на опште податке
испитаника. Осталих 15 питања је груписано у три тематске целине (знање ■  дескриптивне статистичке показатеље Упитника
и искуство са ИКТ, стање компјутерске опреме, постојећи контекст за
примену ИКТ-а у школи) према специфичним циљевима истраживања, ■  испитивање повезаности нивоа знања и коришћења рачунара у раду
односно истраживачким питањима. Уз уводне информације о сврси пројекта,
пројектним активностима и анонимности испитаника, упитник садржи и ■ испитивање разлика између испитаника различитих карактеристика
упутство за испитанике. (године старости, године радног стажа, образовања, ниво познавања
рада на рачунару) у погледу става према ИКТ.
Готово сва питања су дата у затвореном облику, изузев пар питања која
се односе на опште податке. Питања која се односе на знање и искуство
испитаника са ИКТ (пет питања), као и на стање компјутерске опреме (2
питања) су у форми вишеструког избора, с тим што је у првој области једно
питање са алтернативним избором одговора (да, не). Трећа тематска област се
односи на постојећи контекст за примену ИКТ-а у школи и садржи 8 тврдњи са
придруженим петостепеним скалама процене Ликертовог типа. Испитаници
су се опредељивали за један од пет понуђених одговора у категоријама „уопште
се не слажем“, „не слажем се“, „неодлучан/на сам“, „слажем се“ и „у потпуности
се слажем“. За категорију неодлучних определили смо се руковођени
проценом да је важно идентификовати величину популације учитеља која
нема јасан став према степену оспособљености за коришћење информационо-
комуникационих технологија.

13
 ПРИКАЗ И АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА

Знање и искуство са ИКТ ■  средњи ниво (знам да напредно претражујем интернет ресурсе, знам да
напредно обликујем текстуалне документе и презентације (рад са стиловима,
Приближно подједнак број испитаника процењује да поседује основни (40,49%) уметање мултимедије и др.), знам да радим са табелама и штампам званична
или средњи (39,54%) ниво познавања рада на рачунару, 10,66% испитаника се школска документа, користим интернет за проналажење материјала које знам
изјашњава да је на напредном нивоу, док 5,80% испитаника изјављује да не да модификујем по својим потребама...)
поседује знања за рад на рачунару (Табела 6).
■  напредни ниво (знам јако добро да користим рачунар и знам да се изборим
Табела 6 Познавање рада на рачунару са проблемима у раду са рачунаром као што су нпр. вируси, помажем својим
колегама у решавању проблема које имају у коришћењу рачунара, имам своју
Познавање рада на интернет страницу или блог, знам да обавештавам ученике уз помоћ интернета
Број Проценат и да им тако достављам наставне материјале...)
рачунару
не поседујем знања 43 5,80 Следи графички приказ самопроцене познавања рада на рачунару.

основни ниво 300 40,49 Графикон 5 Познавање рада на рачунару

средњи ниво 293 39,54
напредни ниво 79 10,66
без одговора 26 3,51
укупно 741 100

У упитнику су била наведена знања и вештине које се односе на сваки од

споменутих нивоа:

■ основни ниво (знам да самостално укључим рачунар и пустим филм са

рачунара или приступим неком образовном веб сајту, знам да самостално
направим текстуалне документе са сликама и једноставне презентације,
користим интернет за проналажење материјала за припрему наставe, знам
да користим електронску пошту, знам да користим дигитални фотоапарат
за снимање слика и видеа и да их пребацим на рачунар, знам да користим
скенер...)

14
Скоро половина испитаника процењује сопствено знање као знање на основном
нивоу и на нивоу испод основног, тј. процењује да не поседује знања за рад
испитаника), добија се иста расподела одговора начина стицања знања. Готово
на рачунару, а само 10,66% испитаника процењује своје знање као знање на
напредном нивоу. Овај податак указује на потребу за обукама из ИКТ-а које би 90% испитаника изјављује да користи рачунар као средство у свом раду, што је
биле фокусиране на оспособљавање оних учитеља који не поседују никаква охрабрујућ податак (Табела 8). Дакле, сви они који имају било каква знања за
знања, као и на додатно усавршавање учитеља на осталим нивоима. рад на рачунару користе рачунар као средство за рад.
Табела 8 Да ли сте до сада користили рачунар као средство у свом раду?
На питање „Како сте стекли знање за рад на рачунару?“, испитаници су имали
могућност да дају више одговора, тако да укупан број одговора није једнак Коришћење рачунара Број Проценат
броју испитаника (741), већ износи 952. да 658 88,80
Табела 7 Како сте стекли знање за рад на рачунару? не 74 9,99

Начин стицања Одговори без одговора 9 1,21

Проценат
знања Број Проценат испитаника укупно 741 100,00
формално 298 31,30 41,97 Следи графички приказ употребе рачунара као средства за рад.
неформално 209 21,95 29,44 Графикон 6 Да ли сте до сада користили рачунар као средство у свом раду?
информално 445 46,74 62,68
укупно 952 100 134

Из података у Табели 7 уочавамо да се највећи број одговора испитаника односи

на информалан начин стицања знања за рад на рачунару (46,74%), најмањи
број одговора испитаника на неформалан начин (21,95%). Када се узме у
обзир однос броја одговора и укупног броја испитаника (колона – проценат

Дакле, можемо да закључимо да је највећи број учитеља стекао знања за рад на

рачунару спонтано, самостално или у интеракцији са другима, нешто мањи број
њих у школи/факултету, а најмањи број њих у школама рачунара. Овакав налаз
оправдава анкетирање као методу добијања података, док би анализа формалних
сертификата у вези са обукама о ИКТ-у највероватније дала закривљену слику.
Ипак, требало би размислити о стандардизацији сета вештина за коришћење
ИКТ-а које су потребне за рад сваком наставнику.“

15
 наставника да ставе нагласак управо на припрему наставе.
Испитаници су имали могућност да на ово питање дају више одговора, тако да
укупан број одговора није једнак броју испитаника (741), већ износи 1962. Следи графички приказ сврхе коришћења рачунара као средства за рад.

Табела 9 Сврха коришћења рачунара као средства у раду Графикон 7 Сврха коришћења рачунара као средства за рад
Одговори Проценат
Сврха
Број Проценат испитаника

за припрему наставе 600 30,58 91,19

за реализацију наставе 499 25,43 75,84
за вођење школске
307 15,65 46,66
евиденције
за оцењивање 132 6,73 20,06
за ваннаставне
305 15,55 46,35
активности
за комуникацију са
119 6,07 18,09
родитељима
укупно 1962 100 298,18
Испитаници су имали могућност да на ово питање дају више одговора, али
Из Табеле 9 уочавамо да се највећи број одговора испитаника односи на будући да јако мали број испитаника не користи рачунар као средство за рад
припрему наставе (30,58%), нешто мањи број одговора испитаника на (око 10%), укупно је било само 96 одговора.
реализацију наставе (25,43%), а најмањи број одговора на комуникацију са
родитељима (6,07%). Када се узме у обзир однос броја одговора и укупног броја
испитаника (колона проценат испитаника), добија се иста расподела одговора
сврхе коришћења рачунара у раду. Нажалост, анкета не даје одговор на питање
зашто постоји ова разлика у начину на који се користи ИКТ – недостатка
опреме за реализацију наставе уз помоћ ИКТ-а у учионици, недостатка опреме
и софтвера за вођење школске евиденције и оцењивање или реалних потреба

16
Табела 10 Разлози некоришћења рачунара као средства за рад Следи графички приказ разлога некоришћења рачунара као средства за рад.
Одговори Проценат Графикон 8 Разлози некоришћења рачунара као средства за рад
Разлози
Број Проценат испитаника

зато што нема техничких

предуслова у школи
48 50,00 66,67
(рачунари, интернет,
периферни уређаји)
зато што немам довољно
35 36,46 48,61
знања
зато што мислим да
су друга средства 1 1,04 1,39
адекватнија

зато што немам времена 8 8,33 11,11

зато што немам подршку у

4 4,17 5,56
колективу Стање компјутерске опреме
укупно 96 100 133,33
Што се тиче стања рачунарске опреме, као што уочавамо у Табели 11, највећи број
испитаника сматра да у школи постоје добри услови за рад (46,15%)12, а нешто
Из Табеле 10 уочавамо да највећи број испитаника не користи рачунар јер нема мањи број њих сматра да у школи не постоји довољно средстава за рад (29,69%).
техничких услова у школи (50%) и нема довољно знања (36,46%), а само један
испитаник не користи рачунар јер сматра да су друга средства адекватнија.
Када се узме у обзир однос броја одговора и укупног броја испитаника
(колона проценат испитаника), добија се иста расподела одговора разлога 12 Истраживање је спровођено у периоду када је пројекат опремања свих основних школа
у Србији једном новом рачунарском учионицом – „Дигитална школа“ био на половини
некоришћења рачунара у раду. своје реализације http://dev.mtid.gov.rs/digitalna_skola/digitalna_skola/digitalna_skola.961.
html

17
Табела 11 Стање рачунарске опреме у школи Графикон 9 Стање рачунарске опреме у школи
Стање рачунарске опреме Број Проценат
одлични услови за рад 37 4,99
веома добри услови за рад 41 5,53
добри услови за рад 342 46,15
недовољни услови за рад 220 29,69
нема услова за рад 39 5,26
без одговора 62 8,37
укупно 741 100,00

Стање рачунарске опреме је описано на пет нивоа:

■  одлични услови за рад (постоји најмање један рачунар са видео бимом и
звучницима у свакој учионици, интернет приступ и додатни периферни
уређаји (штампачи, скенери…) који су на располагању)
■ веома добри услови за рад (постоји један рачунар са видео бимом и
звучницима у свакој учионици и интернет приступ)
■ добри услови за рад (постоји један или више рачунара са видео бимом и
звучницима уз приступ интернету, али недовољно за сваку учионицу)
■ недовољни услови за рад (постоји рачунар(и), али без периферне опреме и/
или без интернет приступа)
■  нема услова за рад (не постоји ниједан рачунар за рад учитеља са децом)
Следи графички приказ процене испитаника о стању рачунарске опреме у
школи.
С обзиром на то да је половина испитаника изјавила да има добре, веома добре
и одличне услове за рад у школи (Графикон 9), може се рећи да у већини школа
постоје услови за примену ИКТ-а, па је испуњен први корак у могућности
коришћења знања са потенцијалних обука у вези са ИКТ. Међутим, неједнака
опремљеност школа може бити један од генератора неједнаког квалитета
наставе у различитим школама и унутар саме школе, у односу на доступност
ИКТ опреме наставницима и њихову способност да је користе.
Од укупног броја испитаника, највећи број њих поседује рачунар и интернет
приступ брзог протока (67,48%), 15,25% испитаника има рачунар и интернет
спорог протока, 5,80% испитаника нема рачунар, а 11,47% испитаника није
одговорило на ово питање (Табела 12).

18
Табела 12 Да ли код куће имате рачунар? Графикон 10 Да ли код куће имате рачунар?
Рачунар Број Проценат
да, имам рачунар и интернет приступ брзог
500 67,48
протока - кабловски, ADSL
да, имам рачунар и интернет приступ спорог
113 15,25
протока – dial up, ISDN
не, немам рачунар 43 5,80
без одговора 85 11,47
укупно 741 100,00

Следи графички приказ података о поседовању рачунара од стране испитаника.

19
 ПОСТОЈЕЋИ КОНТЕКСТ ЗА ПРИМЕНУ ИКТ У ШКОЛИ

Табела 13 Скала ставова испитаника према употреби ИКТ у школи

уопште се не не слажем се неодлучан у потпуности без одговора

Скала ставова слажем се (%)
слажем (%) (%) сам (%) се слажем (%) (%)

Задовољан/на сам својим знањем из ИКТ. 6,21 21,32 21,05 34,41 9,18 7,83

Обуке из ИКТ које сам похађао/ла довољне су ми

8,50 27,13 17,54 28,21 9,04 9,58
за рад.
Спреман/на сам да даље усавршавам своје знање
0,27 0,94 4,72 26,18 58,43 9,45
из ИКТ.
Квалитетна настава обавезује наставнике/це на
1,35 4,32 9,31 32,12 44,40 8,50
употребу ИКТ.

Употреба ИКТ у настави мотивише ученике/це. 0,54 1,75 7,29 39,00 43,45 7,96

Употреба ИКТ у школи доприноси ефикаснијој

1,35 4,18 17,95 40,08 28,07 8,37
сарадњи наставника/ца.
Обука из ИКТ треба да буде саставни део
0,13 1,08 4,18 32,39 53,31 8,91
формалног образовања учитеља/ца.
Употреба ИКТ негативно утиче на квалитет
26,59 27,80 20,24 10,80 6,61 7,96
комуникације наставника/ца и ученика/ца.

Увидом у Табелу 13 можемо да констатујемо да највећи број испитаника има позитиван став према употреби ИКТ-а у школи (највећа концентрација одговора
на десном делу скале – слажем се и у потпуности се слажем), изузев за последњу тврдњу, која има негативну конотацију. Веома висок проценат испитаника
(око 85%) се слаже да обука из ИКТ-а треба да буде саставни део формалног образовања учитеља/ца и изражава спремност да даље усавршава своје знање из
ИКТ-а.

20
Следи графички приказ дистрибуције одговора испитаника на сваку тврдњу
у скали.
Графикон 11 Задовољан/на сам својим знањем из ИКТ-а
Око 45% испитаника је задовољно својим знањем из ИКТ-а, петина испитаника
је неодлучна (21,05%), око 28% испитаника је незадовољно својим знањем, а
7,83% нема одговор (Графикон 11).
Графикон 12 Обуке из ИКТ које сам похађао/ла довољне су ми за рад
Око 37% испитаника сматра да су обуке из ИКТ-а које су похађали довољне
за рад, скоро петина испитаника је неодлучна (17,54%), око 35% испитаника
је сматра да обуке нису довољне за рад, а 9,58% испитаника нема одговор
(Графикон 12).
21
Графикон 13 Спреман/на сам да даље усавршавам своје знање из ИКТ Графикон 14 Квалитетна настава обавезује наставнике/це на употребу ИКТ

Преко 70% испитаника/ца сматра да је употреба ИКТ-а у настави веома битна

како би се реализовала квалитетна настава, 9,31% их је неодлучно, око 5%
испитаника/ца се не слаже са том тврдњом, док се 8,50% испитаника/ца није
Из Графикона 13 уочавамо да је око 85% испитаника спремно да даље уопште изјаснило.
усавршава своје знање из ИКТ-а, 4,72% испитаника је неодлучно, само 1%
испитаника није спреман на даље усавршавање, а 9,45% испитаника нема
одговор. Ови подаци су у сагласности са подацима из претходног графикона
и указују на велику спремност ове популације за даљим усавршавањем из
области ИКТ-а. Постоји потреба за даљим усавршавањем код скоро свих
испитаника, па чак и код оних који су изјавили да су им досадашње обуке
довољне за рад, јер је очигледно присутна свест да знање ИКТ застарева и
да ће учитељ у будућности морати да све више користи ИКТ у свом раду на
шта указује одговор на следеће питање.

22
Графикон 15 Употреба ИКТ у настави мотивише ученике/це
Из предходног графикона се може видети да око 80% испитаника/ца сматра
да употреба ИКТ-а у настави мотивише ученике/це за рад на часу, 7,29%
их је неодлучно, а само 2,29% њих се не слаже са овом тврдњом, док 7,96%
испитаника нема никакав одговор.
Графикон 16 Употреба ИКТ у школи доприноси ефикаснијој сарадњи
наставника/ца
На питање да ли употреба ИКТ-а доприноси ефикаснијој сарадњи наставника/
ца, 68,15% испитаника/ца даје позитиван одговор, 17,95% њих је неодлучно,
5,53% испитаника/ца се не слаже са овом тврдњом, док 8,37% испитаника
нема никакав одговор. Ово се може објаснити чињеницом да употреба ИКТ-а
побољшава комуникацију и дискусију о потенцијалним коришћењима ових
знања у процесу наставе. Овај налаз није неочекиван имајући у виду да је
најчешћи начин стицања знања информалним путем.
23
Графикон 17 Обука из ИКТ треба да буде саставни део формалног
образовања учитеља/ца
Преко 85% испитаника сматра да је неопходно да у формалном образовању
учитеља/ца постоји обука из ИКТ, 4,18% њих је неодлучно, а мање од 2%
испитаника/ца се не слаже са овом тврдњом, док се 8,91% испитаника није
изјаснило о овом питању. Дакле, највећи број учитеља сматра да базична знања
из ИКТ-а треба да добију у току инцијалног образовања, имајући у виду да се
савремене методе рада базирају на поменутим знањима.
24
Графикон 18 Употреба ИКТ негативно утиче на квалитет комуникације
наставника/ца и ученика/ца
Расподела одговора на ово питање је обрнута од свих предходних расподела,
а разлог томе је негативна конотација ове тврдње. С тим у вези, највећи број
испитаника (преко 50%) се не слаже са овом тврдњом, 20,24% је неодлучно,
преко 16% њих се слаже са овом тврдњом, док се 7,96% испитаника није
изјаснило о овом питању.
Испитивање повезаности нивоа знања Испитивање разлика између испитаника различитих
и коришћења рачунара у раду карактеристика (године старости, године радног стажа,
Да бисмо утврдили да ли се испитаници који користе рачунар као средство у
образовања, ниво познавања рада на рачунару)
свом раду разликују од оних који то не чине у погледу нивоа познавања рада у погледу става према ИКТ
на рачунару, израчунат је хи-квадрат. Резултати хи-квадрат анализе указују
да постоји статистички значајна разлика између ове две групе испитаника
(χ2=142,814, df=3, N=707, p<0,000). Са Графикона 18 се може видети да јако За потребе даљих анализа, израчунат је укупан скор који испитаници постижу
мали проценат испитаника који не користе рачунар у свом раду, уопште на скали ставова према ИКТ-у. Будући да је последња тврдња („Употреба ИКТ
поседује било каква знања за рад на рачунару, што је и очекивано (4,95% негативно утиче на квалитет комуникације наставника/ца и ученика/ца“), за
поседује основна знања, а 1,27% испитаника поседује знања на средњем нивоу). разлику од претходних седам, негативно формулисана, рекодирали смо је, и
Логично, испитаници који користе рачунар у свом раду, најчешће процењују као такву је користили у израчунавању скора.
да су њихова знања на основном нивоу (36,78%) и на средњем нивоу (39,89%). Са циљем да се испита постојање статистички значајних разлика аритметичких
Дакле, можемо закључити да испитаници који користе рачунар у свом раду средина скора на скали ставова према ИКТ-у код испитаника различитих
поседују већи степен познавања рада на рачунару у односу на испитанике који година старости спроведена је анализа варијансе.
то не чине. С обзиром на чињеницу да су испитаници сами процењивали ниво
познавања рада на рачунару, поставља се питање колико су били искрени и Утврђено је постојање статистички значајних разлика између испитаника
објективни у тој процени, па резултате треба узети условно. различитих година старости (до 30, од 31 до 35, од 36 до 40, од 41 до 45, од
46 до 50, преко 50) у погледу просечног скора на скали ставова према ИКТ-у
Графикон 19 Ниво знања и (не)коришћење рачунара у раду F(5,666)=7,318, p=0,000. Резултати показују да са 99% поузданости можемо
тврдити да постоји разлика између испитаника различитих година у погледу
става према ИКТ-у. Са Графикона 19 се може видети да је највиши просечан скор
код најмлађих испитаника (33,98), а најнижи просечан скор код најстаријих
(29,86). Дакле, млађи испитаници имају статистички значајно позитивнији
став према ИКТ-у у односу на старије испитанике.

25

Графикон 20 Просечне вредности скорова на скали ставова према ИКТ-у
за испитанике различитих година старости
Накнадном анализом за вишеструка поређења (коришћен је Games-Howell
post hoc test због нарушене претпоставке о једнакости варијанси) утврђено
је да се испитаници старости до 30 година статистички значајно разликују
од свих осталих група испитаника, сем групе испитаника старости од 31 до
35 година. Испитаници старости од 31 до 35 година се статистички значајно
разликују од испитаника који су старији од 40 година (од 41 до 45, од 46 до 50
и преко 50).
Са циљем да се испита постојање статистички значајних разлика аритметичких
средина скора на скали ставова према ИКТ-у код испитаника различитих
година радног стажа спроведена је анализа варијансе.
Утврђено је постојање статистички значајних разлика између испитаника
различитих година радног стажа (до 5, од 6 до 10, од 11 до 15, од 16 до 20, од
21 до 25, преко 25) у погледу просечног скора на скали ставова према ИКТ-у
26
F(5,674)=5,746, p=0,000. Резултати показују да са 99% поузданости можемо
тврдити да постоји разлика између испитаника различитих година радног
стажа у погледу става према ИКТ-у. Са Графикона 20 се може видети да је
највиши просечан скор код испитаника који најкраће раде, тј. имају најмање
година радног стажа (33,70), а најнижи просечан скор код групе испитаника
која има од 21 до 25 година радног стажа (30,11). Дакле, млађи испитаници
(испитаници са мањим бројем година радног стажа) имају статистички
значајно позитивнији став према ИКТ-у у односу на старије испитанике.
Графикон 21 Просечне вредности скорова на скали ставова према ИКТ-у
за испитанике различитих година радног стажа
Накнадном анализом за вишеструка поређења (коришћен је Games-Howell post
hoc test због нарушене претпоставке о једнакости варијанси) је добијено да се
испитаници чији је радни стаж до 5 година статистички значајно разликују од
свих осталих група испитаника, сем групе испитаника са радним стажем од 6
до 10 година. Испитаници чији је радни стаж од 6 до 10 година се статистички
значајно разликују од испитаника чији радни стаж износи од 21 до 25 година.
Са циљем да се испита постојање статистички значајних разлика аритметичких
средина скора на скали ставова према ИКТ-у код испитаника различитог
нивоа образовања спроведена је анализа варијансе.
Утврђено је постојање статистички значајних разлика између испитаника
различитог нивоа образовања (учитељ, наставник разредне наставе, професор
разредне наставе) у погледу просечног скора на скали ставова према ИКТ-у
F(2,673)=11,809, p=0,000. Резултати показују да са 99% поузданости можемо
тврдити да постоји разлика између испитаника различитог нивоа образовања
у погледу става према ИКТ-у. Са Графикона 21 се може видети да је највиши
просечан скор код професора разредне наставе (31,57), а најнижи просечан
скор код наставника разредне наставе (29,46). Дакле, испитаници који имају
највиши степен стручне спреме имају и најпозитивнији став према ИКТ-у.
Графикон 22 Просечне вредности скорова на скали ставова према
ИКТ-у за испитанике различитог нивоа образовања
Накнадном анализом за вишеструка поређења (коришћен је Games-Howell post
hoc test због нарушене претпоставке о једнакости варијанси) је добијено да се
професори разредне наставе статистички значајно разликују од наставника
разредне наставе. Анализа испитивања разлика између испитаника различитог
пола није рађена због велике разлике у броју испитаника (однос је 9:1), па би се
све разлике које би се добиле могле тумачити разликама у броју испитаника, а
не стварним разликама које постоје између мушких и женских испитаника.
Са циљем да се испита постојање статистички значајних разлика аритметичких
средина скора на тврдњи „Задовољан/на сам својим знањем из ИКТ“ код
испитаника различитог нивоа познавања рада на рачунару спроведена је
анализа варијансе.
Утврђено је постојање статистички значајних разлика између испитаника
различитог нивоа познавања рада на рачунару (не поседујем знања везана
за рад на рачунару, основни ниво, средњи ниво, напредни ниво) у погледу
просечног скора на овој тврдњи F(3,658)=101,177, p=0,000. Резултати показују
да са 99% поузданости можемо тврдити да постоји разлика између испитаника
различитог нивоа познавања рада на рачунару у погледу задовољства својим
знањем из ИКТ-а. Са Графикона 22 се може видети да је највиши степен
задовољства код испитаника који су на напредном нивоу (4,38), а најнижи
степен задовољства код испитаника који не поседују знања везана за рад на
рачунару (2,56). Овај резултат треба узети са резервом будући да су испитаници
сами процењивали ниво познавања рада на рачунару, па је могуће да су били
субјективни и некритични у тој процени.
27
Графикон 23 Просечне вредности скорова на тврдњи „Задовољан/на сам
својим знањем из ИКТ“ код испитаника различитог нивоа познавања
рада на рачунару
28
Накнадном анализом за вишеструка поређења (коришћен је Games-Howell
post hoc test због нарушене претпоставке о једнакости варијанси) је добијено
да се испитаници који су на средњем и напредном нивоу познавања рада
на рачунару статистички значајно разликују од свих осталих испитаника у
погледу степена задовољства својим знањем из ИКТ-а.
 ЗАКЉУЧЦИ
Д обијени резултати показују да највећи број испитаника процењује да по-
седује знање за рад на рачунару на основном (40,49%) или средњем нивоу
(39,54%).
Доминантан начин стицања знања и вештина за рад на рачунару је, према
мишљењу испитаника, спонтан, самосталан или у интеракцији са другима
(46,74%), нешто мањи број испитаника је стекао знање на формалан начин,
кроз образовање (31,30%), а најмањи број испитаника на неформалан начин
(21,95%).
Што се тиче коришћења рачунара као средства за рад, готово 90% испитаника
изјављује да користи рачунар, и то првенствено за припрему (30,58) и реали-
зацију наставе (25,43%). Преосталих 10% испитаника који не користе рачунар
у раду, разлоге налазе у непостојању техничких услова у школи (50%), као и у
недовољном знању за рад на рачунару (36,46%).
Када говоримо о стању рачунарске опреме у школи, највећи број испитаника
сматра да постоје добри услови за рад (46,15%), а нешто мањи број њих сматра
да у школи не постоји довољно средстава за рад (29,69%).
Највећи број испитаника поседује рачунар и интернет приступ брзог протока
(67,48%) који користе као помоћ у припремању наставе.
Што се тиче става испитаника према употреби ИКТ-а у школи, највећи број ис-
питаника има позитиван став. Готово половина испитаног узорка (45% испита-
ника) је задовољна својим знањем из ИКТ-а, док је око 28% испитаника неза-
довољно. Када говоримо о обукама, око 37% испитаника сматра да су обуке из
ИКТ-а које су похађали довољне за рад, док такав став не дели 35% испитаника.
Што се тиче стручног усавршавања, око 85% испитаника је спремно да даље уса-
вршава своје знање из ИКТ-а. Преко 70% испитаника/ца сматра да је употреба
ИКТ-а у настави веома битна како би се спроводила квалитетна настава. Oко
80% испитаника/ца сматра да употреба ИКТ-а у настави мотивише ученике/це
за рад на часу. На питање да ли употреба ИКТ доприноси ефикаснијој сарадњи
наставника/ца, 68,15% испитаника/ца даје позитиван одговор. Веома висок про-
ценат испитаника (око 85%) се слаже да обука из ИКТ-а треба да буде саставни
део формалног образовања учитеља/ца. Највећи број испитаника (преко 50%)
се не слаже са тврдњом да употреба ИКТ-а негативно утиче на квалитет кому-
никације наставника/ца и ученика/ца.
Испитаници који су на средњем и напредном нивоу познавања рада на ра-
чунару показују највећи степен задовољства својим знањем из ИКТ-а. Поред
тога, резултати истраживања упућују на закључак да испитаници који користе
рачунар у свом раду поседују већи степен познавања рада на рачунару у одно-
су на испитанике који то не чине. Овај налаз оправдава потребу за обукама
учитеља, јер већи ниво овладаности вештинама и знањима ИКТ-а позитивно
корелира са применом знања у настави. Са друге стране, треба имати у виду
поузданост самог налаза, будући да се ради о самопроцени испитаника, а не
објективној процени познавања рада на рачунару. Уколико би упитник био
другачије конструисан, можда би и резултати били нешто другачији, тако да
их треба узети са резервом.
Такође, добијено је да млађи испитаници имају статистички значајно пози-
тивнији став према ИКТ-у у односу на старије испитанике. Слични резултати
су добијени и за године радног стажа. Испитаници који имају највиши степен
стручне спреме имају и најпозитивнији став према ИКТ-у.
Будући да се ради о селекционисаној групи учитеља, резултате истраживања
треба узети условно, јер можда не репрезентују реално стање ствари у погледу
оспособљености учитеља за коришћење ИКТ-а. У складу са тим, треба напо-
менути да је потреба за обукама учитеља из ИКТ-а у Републици Србији најве-
роватније много већа него што показују резултати овог истраживања.
Генерално гледано, резултати истраживања упућују на закључак да је сте-
пен оспособљености учитеља информационо-комуникационим техноло-
гијама на задовољавајућем нивоу, али да постоји простор за њихово даље
усавршавање у овој области. Приоритет у планирању обука треба да имају
они учитељи који не поседују никаква знања за рад на рачунару, у циљу сти-
29
цања елементарних знања и вештина, али обуку свакако треба усмерити и на
учитеље који се налазе на основном нивоу у циљу продубљивања постојећих
знања и вештина. У прилог овоме говори и позитиван став испитаника према
стручном усавршавању и отвореност за јачање професионалних капацитета.
Такође, премда је јако висок број учитеља који користе рачунар у свом раду,
вероватно би тај број био још већи када би степен овладаности знањима из
области ИКТ-а био на вишем нивоу, јер испитаници наводе незнање као један
30
од разлога зашто не користе рачунар. Задовољавајућа рачунарска опремљеност,
како на нивоу школе, тако и на нивоу појединачних испитаника је још један у
низу аргумената за спровођење обука, јер би учитељи имали услове за примену
знања. Врло је реалистично очекивање да ће они учитељи који поседују већи
степен овладаности ИКТ знањима и вештинама стечена знања и примењивати
у својој пракси, о чему сведоче и резултати овог истраживања.
УПИТНИК
Поштована/и колегинице/колега,
Савез учитеља Републике Србије, у сарадњи са канцеларијом Мајкрософта у Ср-
бији, спроводи истраживање о степену оспособљености учитеља за коришћење
информационо-комуникационих технологија (ИКТ), стању компјутерске опре-
ме доступне испитанику, као и о интересовању и искуству учитеља у примени
ИКТ-а у настави. Овим упитником желимо да прикупимо податке на основу
којих ће Савез учитеља развијати систем подршке својим члановима.
Упитник је анониман. Молимо Вас да пажљиво прочитате сва питања и да ис-
крено одговорите на њих.
Знање и искуство са ИКТ
Општи подаци
Школа _ ___________________________________________________
Место _____________________________________________________
Општина __________________________________________________
Пол:    а)  женски     б)  мушки
Старост испитаника: ________________________________________
Године радног стажа: ________________________________________
Образовање: _______________________________________________
а) учитељ (V степен стручне школе)
б) наставник разредне наставе (VI степен стручне спреме)
в) професор разредне наставе (VII степен стручне спреме)
1. Заокружите одговор који најтачније описује Ваше познавање рада на
рачунару.
а) не поседујем знања везана за рад на рачунару
б) основни ниво (знам да самостално укључим рачунар и пустим филм са ра-
чунара или приступим неком образовном веб сајту, знам да самостално на-
правим текстуалне документе са сликама и једноставне презентације, корис-
тим интернет за проналажење материјала за припрему наставe, знам да корис-
тим електронску пошту, знам да користим дигитални фотоапарат за снимање
слика и видеа и да их пребацим на рачунар, знам да користим скенер...)
в) средњи ниво (знам да напредно претражујем интернет ресурсе, знам да
напредно обликујем текстуалне документе и презентације (рад са стиловима,
уметање мултимедије и др.), знам да радим са табелама и штампам званична
школска документа, користим интернет за проналажење материјала које знам
да модификујем по својим потребама...)
г) напредни ниво (знам јако добро да користим рачунар и знам да се изборим
са проблемима у раду са рачунаром као што су нпр. вируси, помажем својим
колегама у решавању проблема које имају у коришћењу рачунара, имам своју
интернет страницу или блог, знам да обавештавам ученике уз помоћ интерне-
та и да им тако достављам наставне материјале...)
2. Како сте стекли знање за рад на рачунару? (Можете заокружити више
одговора).
а) формално (у школи/ на факултету)
б) неформално (у школи рачунара)
в) информално (спонтано, самостално, у интеракцији са другима)
3. Да ли сте до сада користили рачунар као средство у свом раду?
  ДА НЕ
31
4. Ако је одговор на претходно питање ДА, заокружите у које сврхе сте ко- 7. Да ли код куће имате рачунар уз помоћ ког можете да се припремате за
ристили рачунар? (Можете заокружити више одговора): наставу:
а) за припрему наставе а) да, имам рачунар и интернет приступ брзог протока – кабловски, ADSL
б) за реализацију наставе б) да, имам рачунар и интернет приступ спорог протока – dial up, ISDN
в) за вођење школске евиденције в) не, немам рачунар
г) за оцењивање
д) за ваннаставне активности Постојећи контекст за примену ИКТ у школи
ђ) за комуникацију са родитељима 8. На следећа питања одговарате тако што знаком  означите изабрани од-
5. Ако је одговор на треће питање НЕ, заокружите разлог зашто нисте ко- говор за сваку тврдњу, при чему је 1 – уопште се не слажем, 2 – не слажем се,
ристили рачунар? (Можете заокружити више одговора): 3 – неодлучан/на сам, 4 – слажем се и 5 – у потпуности се слажем.
а) зато што нема техничких предуслова у школи (рачунари, интернет, Тврдње 1 2 3 4 5
периферни уређаји)
Задовољан/на сам својим знањем из ИКТ.     
б) зато што немам довољно знања
в) зато што мислим да су друга средства адекватнија Обуке из ИКТ које сам похађао/ла
    
г) зато што немам времена довољне су ми за рад.
д) зато што немам подршку у колективу Спреман/на сам да даље усавршавам
    
своје знање из ИКТ.
Стање компјутерске опреме
Квалитетна настава обавезује наставнике/
6. Заокружите одговор који најтачније описује стање рачунарске опреме у     
це на употребу ИКТ.
Вашој школи.
а) одлични услови за рад (постоји најмање један рачунар са видео бимом Употреба ИКТ у настави мотивише
    
ученике/це.
и звучницима у свакој учионици, интернет приступ и додатни периферни
уређаји (штампачи, скенери…) који су на располагању) Употреба ИКТ у школи доприноси
    
б) веома добри услови за рад (постоји један рачунар са видео бимом и звуч- ефикаснијој сарадњи наставника/ца.
ницима у свакој учионици и интернет приступ) Обука из ИКТ треба да буде саставни део
    
в) добри услови за рад (постоји један или више рачунара са видео бимом и формалног образовања учитеља/ца.
звучницима уз приступ интернету, али недовољно за сваку учионицу) Употреба ИКТ негативно утиче на
г) недовољни услови за рад (постоји рачунар(и), али без периферне опреме и/ квалитет комуникације наставника/ца и     
или без интернет приступа) ученика/ца.
д) нема услова за рад (не постоји ниједан рачунар за рад учитеља са децом)
Хвала на сарадњи!

32
33