Godisnji Izvestaj o Poslovanju 2018 - Potpisan

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
за 2018. годину
Београд, фебруар 2019. године
Јавно предузеће ,,Пошта Србије”, Београд

www.posta.rs
НАЗИВ: ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ „ ПОШТА СРБИЈЕ “, Београд
СКРАЋЕНИ НАЗИВ: ЈП „ ПОШТА СРБИЈЕ “, Београд
СТАТУС: ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ
В.Д. ДИРЕКТОРА ПРЕДУЗЕЋА: Мира Петровић
ПРЕТЕЖНА ДЕЛАТНОСТ: 5310 - поштанске активности јавног сервиса
МАТИЧНИ БРОЈ: 07461429
ПИБ 100002803
СЕДИШТЕ: Београд, Таковска 2
ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.posta.rs
1
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ 2018.
И С Т О Р И Ј А Т П Р Е Д У З Е Ћ А
1840. године, 25. маја (по старом календару)  Почела је да функционише јавна поштанска служба, оснивањем прве
односно 7. јуна (по новом календару) поште, у Београду на Калемегдану.
 Поред Београда, те године и Крагујевац добија своју пошту.
1843. године, 15. октобра  Донето је "Устројеније поштанског заведенија", које представља прву
законску одредбу којом се регулише обављање поштанске службе
1866. године, 25. јануарa  Донет је први Закон о поштама којим је било предвиђено, поред пружања
редовних услуга и штампање поштанских марака, постављање
поштанских ковчежића, увођење колског саобраћаја и знатно смањење
тарифе за писмоносне и аманетне пошиљке.
1874. године  У Берну, уз 21 земљу света, Србија, постаје оснивач Светског
поштанског савеза.
1945. – 1990. године  ПТТ функционише као државно предузеће.
1990. године, 1. јануарa  Законом о системима веза, основано је ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" као
јавно предузеће са средствима у државној својини.
1997. године, 29. маја  ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" се трансформише у Холдинг, a oснива се
Предузеће за телекомуникације "Телеком Србија" а.д. као самостални
привредни субјект.
2005. године, у јулу  Реализацијом Програма реструктурирања, издвојене су радне јединице
Угоститељство и Посттурс, као самосталнa Привредна друштва.
 По Закључку Владе извршен је пренос оснивачких права у Привредном
у октобру друштву "ПТТ Угоститељство" д.о.о, Београд и у Туристичкој агенцији
"Посттурс" д.о.о, Београд, између Јавног предузећа ПТТ саобраћаја
"Србија" и Републике Србије.
2010. године, у мају  Сагласно одредбама члана 34. Закона о изменама и допунама Закона о
поштанским услугама ("Службени гласник РС", број 30/10), Јавно
предузеће ПТТ саобраћаја "Србија" је преузело: права, обавезе, послове,
средства, документацију и предмете у Заједници југословенских пошта,
телеграфа и телефона, као и права, обавезе, послове, средства,
документацију, предмете и запослене у "Југомарка", д.о.о.
 Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија“ је по Закључку Владе и
у септембру Уговору о преносу без накнаде акција „Телеком Србија“ а.д .- поклону
извршило бесплатан пренос права својине на 80% акција у Предузећу за
телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. Промена власништва над
акцијама уписана је у Централном регистру хартија од вредности.
2011. године, у децембру  На основу Закључка Владе Републике Србије и Уговора о преносу без
накнаде акција Банке Поштанска штедионица а.д. Београд - поклону,
Влада Републике Србије бесплатно је пренела, а Јавно предузеће ПТТ
саобраћаја „Србија“ стекло право својине на 112.529 обичних акција
Банке, укупне номиналне вредности од 1.125.290 хиљада динара, што
представља 25,14% укупно емитованих обичних акција Банке, чиме је
учешће ПТТ-а у капиталу Поштанске штедионице повећано на 49%.
Промена власништва над акцијама уписана је у Централном регистру
хартија од вредности.
2013. године, у јулу  Влада Републике Србије је у својству Оснивача донела Одлуку о
усклађивању пословања Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ са
Законом о јавним предузећима („Службени гласник РС“, број 70/13),
којом је усклађено пословање Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“
са одредбама поменутог закона.
у новембру  Влада Републике Србије дала је сагласност на Статут Јавног предузећа
„Пошта Србије“, Београд, усвојен Одлуком Управног одбора Јавног
предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“. Статут је објављен у „Службеном
ПТТ-гласнику“ број 881/13 и ступио je на снагу дана 22.11.2013. године.
Ступањем на снагу Статута Предузећа, Предузеће послује под пословним
именом Јавно предузеће „Пошта Србије“, Београд
2014. године, у децембру  Дана 18.12.2014. године, Банка Поштанска штедионица а.д. је
реализовала Одлуку о издавању јавном понудом Седме емисије обичних
акција Банке Поштанска штедионица а.д. Београд ради повећања
основног капитала. Сагласно томе, дошло је до промене процентуалног
учешћа Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд, у управљању Банком
Поштанском штедионицом а.д. Београд, односно проценат учешћа
смањен је на 24,04% колико износи на дан 31.12.2014. године.
2016. године у октобру  Влада Републике Србије је у својству Оснивача донела Одлуку о
усклађивању пословања Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд са
којом је усклађено пословање Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд
са одредбама поменутог закона.
2017. године у фебруару  Влада Републике Србије дала је сагласност на Статут Јавног предузећа
„Пошта Србије“, Београд, усвојен Одлуком Надзорног одбора Јавног
предузећа „Пошта Србије“ Београд. Статут је објављен у „Службеном
ПТТ-гласнику“ број 1094/17 и ступио je на снагу дана 21.02.2017.
године.
2
страна
ОСНИВАЊЕ И ДЕЛАТНОСТ ......................................................................................................................................... 4
ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА.................................... .................. ............................................................................7
ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ............................................ ................ ...............................................................................10
ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ........................................ ............. ..............................................................................12
РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ............................................................................................................................. 12
ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ ............................................................................................................................. 34
НОВЧАНИ ТОКОВИ .......................................................................................................................................... 42
ИНДИКАТОРИ ЗА МЕРЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ПОСЛОВАЊА .................................................................. 44
ИНВЕСТИЦИЈЕ........................................................................................... .............. ......................................................48
КАДРОВИ ..................................................................................................... .............. .....................................................49
ПОШТАНСКИ КАПАЦИТЕТИ И МРЕЖА.............................................. .............. ......................................................56
УСЛУГЕ......................................................................................................... .............. .....................................................62
КВАЛИТЕТ УСЛУГА............................................. ..................................................... ...................................................74
РЕАЛИЗАЦИЈА СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА........................................... ............... .......................................................80
АКТИВНОСТИ ИСТРАЖИВАЊА И РАЗВОЈА........................................... ........... ....................................................84
ПЛАНИРАНИ БУДУЋИ РАЗВОЈ........................................... ................................ .......................................................98
МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЈА ...................................................................................................................................... 100
ПОЛИТИКА ЦЕНА ...................................................................................................................................................... 103
УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА ....................................................................................................................................... 105
КОРПОРАТИВНО УПРАВЉАЊЕ ............................................................................................................................. 120
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ............................................ ........... .......................................................................122
ЗНАЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ ПО ЗАВРШЕТКУ ПОСЛОВНЕ ГОДИНЕ........................................................................123
3
У јануару 2018. године успешно су окончани преговори између овлашћених

представника репрезентативних синдикалних организација које делују у Предузећу и
овлашћених представника Предузећа, као послодавца, ради израде предлога новог
колективног уговора за Предузеће, будући да је важност Колективног уговора за Јавно
предузеће „Пошта Србије“, Београд („Службени гласник РС“, бр. 14/15 и 28/16 - Анекс 1),
који је сагласно члану 140. став 1. тог акта закључен на период до три године, престајала
почетком фебруара 2018. године.
Влада, Синдикат ПТТ Србије и Синдикат Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ -
„Независност“, као репрезентативни синдикати у Јавном предузећу „Пошта Србије“, Београд
и вршилац дужности директора Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд, дана 02.
фебруара 2018. године, закључили су Колективни уговор за Јавно предузеће „Пошта Србије“,
Београд (у даљем тексту: Колективни уговор Предузећа), који је објављен у „Службеном
гласнику Републике Србије“, број 9/18, а на снагу ступио наредног дана од дана објављивања
у том гласилу, односно 03. фебруара 2018. године.
Сагласно члану 1. Колективног уговора Предузећа, овим колективним уговором
уређују се права, обавезе и одговорности запослених из радног односа у Јавном предузећу
„Пошта Србије“, Београд, међусобни односи учесника овог колективног уговора и друга
питања од значаја за запослене и послодавца.
Овај колективни уговор закључен је на период до три године.
У Јавном предузећу „Пошта Србије“, Београд су се, у континуитету, и у 2018. години
спроводиле активности на усклађивању пословања овог предузећа, односно усаглашавању
општих аката Предузећа са Одлуком о усклађивању пословања Јавног предузећа „Пошта
Србије“, Београд са Законом о јавним предузећима („Службени гласник РС“, број 84/16, у
даљем тексту: Оснивачки акт Предузећа), којом је Влада, као оснивач, ускладила пословање
Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд (у даљем тексту: Предузеће), са одредбама Закона
о јавним предузећима („Службени гласник РС“, број 15/16), као и са Статутом Јавног
предузећа „Пошта Србије“, Београд („Службени ПТТ-гласник“, брoj 1094/17, у даљем
тексту: Статут Предузећа), који је Решењем БД 14640/2017 од 23.02.2017. године, по ступању
на снагу, регистрован у складу са законом о регистрацији код Агенције за привредне
регистре, сагласно члану 12. став 6. Закона о привредним друштвима („Службени гласник
РС“, бр. 36/111, 99/11, 83/14-др. закон, 5/15, 44/18 и 95/18), које одредбе поменутог закона се,
сагласно члану 75. став 1. Закона о јавним предузећима, сходно примењују и на јавна
предузећа.
Према одредбама Оснивачког акта и Статута Предузећа, управљање Предузећем
организовано је као једнодомно и органи Предузећа су, сагласно члану 23. Оснивачког акта
Предузећа и члану 24. Статута Предузећа, Надзорни одбор и директор Предузећа, као
законски заступник Предузећа.
Надзорни одбор врши послове и доноси одлуке у складу са Законом о јавним
предузећима, Оснивачким актом Предузећа и Статутом Предузећа, а о одређеним питањима
из своје надлежности, у случајевима прописаним законом, одлучује уз сагласност оснивача -
Владе Републике Србије.
Надзорни одбор, као орган управљања, има пет чланова, рачунајући и председника,
које именује Влада преко које Република Србија, која је оснивач Предузећа, остварује своја
права оснивача, а од којих је један члан из реда запослених и један члан који мора бити
независан члан Надзорног одбора.
Решењем Владе 24 број 119-8092/2018 од 28. августа 2018. године, објављеном у
„Службеном гласнику Републике Србије“, број 66 од 29. августа 2018. године, именовани су
нови независан члан и представник запослених који је, непосредно по разрешењу поново,
именован за члана Надзорног одобора Предузећа.
4
Поменута промена - именовање новог независног члана Надзорног одбора Предузећа,

као и разрешење претходно именованог независног члана Надзорног одбора Предузећа,
регистрована је у складу са законом о регистрацији код Агенције за привредне регистре,
Решењем БД 78079/2018 од 12.09.2018. године.
Поред тога, Решењем Владе 24 број 119-12906/2018 од 27. децембра 2018. године,
објављеном у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 104 од 28. децембра 2018.
године, разрешен је дужности члана Надзорног одбора Предузећа, независан члан, на лични
захтев, које провођење промене је у поступку регистрације у складу са законом о
регистрацији код Агенције за привредне регистре.
Директор Предузећа, којег именује оснивач, заступа и представља Предузеће,
организује и руководи процесом рада у истом, води пословање Предузећа, одговара за
законитост рада Предузећа и врши друге послове одређене законом који уређује правни
положај јавних предузећа, Оснивачким актом Предузећа и Статутом Предузећа.
Предузеће, сагласно члану 21. став 1. Оснивачког акта Предузећа и члану 10. Статута
Предузећа послује средствима Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“, основаног
Законом о системима веза („Службени гласник РС“, бр. 38/91, 41/91 - исправка, 53/93 - др.
закон, 67/93 - др. закон, 48/94 - др. закон, 20/97 и 44/03 - др. закон).
Оснивање Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ уписано је у регистар
Трговинског суда у Београду, бр.рег.ул: 1-23306-00, матични број: 07461429, а Решењем
Агенције за привредне регистре број 10217/2005 од 14.04.2005. године, регистровано је
превођење у Регистар привредних субјеката.
Оснивач Предузећа (раније Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“) је Република
Србија, а оснивачка права, у име оснивача, врши Влада Републике Србије. Удео Републике
Србије, као оснивача, у основном капиталу Предузећа, изражен у процентима, износи 100%.
Претежна делатност Предузећа, сагласно члану 8. став 1. Оснивачког акта Предузећа,
и члану 12. став 1. Статута Предузећа је 53.10 - поштанске активности јавног сервиса, која
делатност је регистрована код Агенције за привредне регистре, у складу са прописима који
уређују поступак регистрације, као и Законом о класификацији делатности („Службени
гласник РС“, број 104/09) и Уредбом о класификацији делатности („Службени гласник РС“,
број 54/10).
Поштанске активности јавног сервиса су активности оператора који раде под
јединственим услужним системом у оквиру једног или више одређених давалаца услуга.
Активности подразумевају да при обављању поштанских услуга, поштански оператори
користе поштанску мрежу, јединице поштанске мреже, прерадне центре, обављају превоз
пошиљака према утврђеној путањи, прикупљају и уручују поштанске пошиљке.
Могу се уручити/исплатити поштанске пошиљке, нпр. писмоносне пошиљке (писма,
дописнице, штампане ствари, упутнице и др.) и пакети, адресована роба или документи.
Овде су укључене и друге услуге неопходне за подржавање јединственог услужног
система:
- прикупљање поштанских пошиљака из поштанских сандучића, јединица поштанске
мреже, посредством овлашћеног лица, у пословним просторијама корисника или
електронским путем,
- пријем, прерада, превоз и уручење (достава или испорука), унутрашњих и
међународних поштанских пошиљака које обављају јединице изван оквира
јединственог услужног система, у пружању услуга може бити укључено једно или
више саобраћајних средстава приватног или јавног превоза,
- пријем, пренос и исплатa новчане упутнице.
Претежну делатност Предузеће обавља на основу дозволе надлежног органа, односно
Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, у складу са законом
који уређује област поштанских услуга.
Делатност Предузећа од општег интереса је универзална поштанска услуга, у смислу
Закона о поштанским услугама („Службени гласник РС”, бр. 18/05, 30/10 и 62/14).
5
Поред претежне делатности, сагласно члану 9. Оснивачког акта Предузећа, Предузеће

обавља и делатности: поштанске активности комерцијалног сервиса које подразумевају
посебне захтеве у погледу начина и квалитета преноса; промет и дистрибуција поштанских
марака и вредносница, као и продаја марака у филателистичке сврхе; монетарно
посредовање, које обухвата делатност упутничког промета, платне и друге услуге и у оквиру
финансијске делатности; заступање и посредовање у осигурању; телекомуникације
(кабловске, бежичне, сателитске и остале телекомуникационе услуге), рачунарско
програмирање, консултантске и с тим у вези повезане делатности, као и информационе
услужне делатности повезане са телекомуникацијама; поправке рачунара и периферне
опреме; брокерски послови с хартијама од вредности и берзанском робом, који обухватају
услуге мeњачница; штампање и издавање; друмски превоз терета, који обухвата све
активности у вези с превозом терета друмом; складиштење; изнајмљивање властитих или
изнајмљених некретнина и управљање њима; истраживање и развој у природним и техничко-
технолошким наукама; музеји, галерије и збирке и друге делатности које су утврђене
Статутом, у складу са законом.
Оснивачким актом Предузећа дата је могућност да се статутом Предузећа утврде и
друге законом дозвољене делатности које Предузеће може да обавља, а које делатности
доприносе економичном и рационалном коришћењу капацитета Предузећа и побољшању
резултата пословања, уз сагласност Оснивача.
У члану 13. Статута Предузећа утврђене су и друге законом дозвољене делатности
које Предузеће обавља, а за које није потребна сагласност Оснивача, будући да су предмет
уређења акта на који Оснивач даје сагласност.
Све друге законом дозвољене делатности, које нису наведене у Статуту Предузећа,
Предузеће може да обавља уз сагласност Оснивача (члан 14. став 1. Статута Предузећа).
6
Правилником о организацији и систематизацији послова у Јавном предузећу „Пошта

Србије”, Београд („Службени ПТТ-гласник”, бр. 970/15, 981/15, 995/15, 1001/15, 1043/16,
1052/16 - исправка, 1074/16, 1111/17 и 1163/18, у даљем тексту: Правилник), који је, сагласно
одредби члана 53. тог акта, у примени почев од 01.10.2015. године, на јединствен начин за
цело Предузеће, утврђена је унутрашња организација која обезбеђује јединствено
функционисање и унапређење процеса рада Предузећа.
За обављање послова из делатности Предузећа, којима се обезбеђује уредно и
непрекидно обављање поштанског саобраћаја и осталих делатности Предузећа, поменутим
правилником утврђују се организациони делови Предузећа, и то: Кабинет директора
Предузећа, функције и прaтеће функције, радне јединице и регионалне радне јединице.
Поред Кабинета директора Предузећа, у Предузећу је образовано девет пословних
функција - шест функција и три пратеће функције, имајући у виду технолошку поделу
процеса рада и функционалну повезаност организационих делова Предузећа.
У Кабинету директора Предузећа и пратећим функцијама као ужи облици
организације рада образују се службе, као и одељења у пратећој функцији у чијем су
делокругу рада послови безбедности и заштите.
У функцијама Предузећа образују се ужи облици организације рада у којима се
обављају послови који представљају заокружену радну целину у процесу рада из области
појединих пословних функција Предузећа, и то: потфункције, сектори, службе и одељења.
У Предузећу је образовано осамнаест огранака (радне јединице и регионалне радне
јединице).
Радне јединице и регионалне радне јединице, које у правном промету иступају у име и
за рачун Предузећа, су организациони делови Предузећа који немају својство правног лица и
образују се као огранци Предузећа, организовани као техничко-технолошке и радне целине
за обављање послова из делатности Предузећа и укупно их је у Предузећу образовано 18
(осамнаест).
У Предузећу је образовано 6 (шест) радних јединица ван регија и 8 (осам)
регионалних радних јединица, које све врше услуге поштанског саобраћаја и друге услуге из
делатности Предузећа. Свих четрнаест поменутих органака Предузећа имају регистровану
претежну делатност 53.10 - поштанске активности јавног сервиса, идентичну регистрованој
претежној делатности Предузећа.
Поред тога, у Предузећу је образована једна радна јединица за послове електронских
комуникација и три радне јединице за послове од заједничког интереса и подршке рада
Предузећу.
Огранци Предузећа су:
1. радне јединице ван регије:
1.1. Радна јединица „Београд центар“,
1.2. Радна јединица „Београдски венац“,
1.3. Радна јединица „Земун“,
1.4. Радна јединица „Нови Сад“,
1.5. Радна јединица „Ниш“,
1.6. Радна јединица „Регионални поштанско-логистички центар Београд“,
2. регионалне радне јединице:
2.1. Регионална радна јединица „Суботица, Зрењани, Сомбор, Кикинда“,
2.2. Регионална радна јединица „Панчево, Сремска Митровица“,
2.3. Регионална радна јединица „Ужице, Шабац, Ваљево“,
2.4. Регионална радна јединица „Краљево, Чачак“,
2.5. Регионална радна јединица „Јагодина, Крушевац, Крагујевац“,
2.6. Регионална радна јединица „Смедерево, Пожаревац, Зајечар, Бор“,
7
2.7. Регионална радна јединица „Врање, Лесковац, Прокупље, Пирот“,

2.8. Регионална радна јединица „Косово и Метохија“,
3. радне јединице за послове од заједничког интереса и подршке рада Предузећу:
3.1. Радна јединица „Хибридна пошта“,
3.2. Радна јединица „Одржавање објеката, возила и основних средстава“,
3.3. Радна јединица „Србијамарка“,
4. радна јединица за послове електронских комуникација:
4.1. Радна јединица „Пошта НЕТ“.
У огранцима Предузећа образују се ужи облици радног организовања, а то су: службе,
одељењa или реферати у зависности од обима послова и јединице поштанске мреже у
огранцима који врше услуге поштанског саобраћаја и друге услуге из делатности Предузећа.
У регионалним радним јединицама образују се подручне јединице као организационе
целине које обухватају једно подручје ван седишта регионалне радне јединице којој
организационо припада.
У подручним јединицама, поред јединица поштанске мреже, образују се ужи облици
организовања - оранизационе целине (службе, одељења) у зависности од критеријума
утврђених правилником којим се уређује организација и систематизација послова у
Предузећу и могу бити организоване као подручне јединице вишег и нижег ранга.
У подручним јединицама вишег ранга образују се службе и одељења, а у подручним
јединицама нижег ранга образују се само одељења.
У делу Правилника којим се уређује систематизација послова у Предузећу, утврђују
се групе и врсте послова (радна места), као и основна обележја сваке врсте посла у оквиру
група послова, назив, шифра и кратак опис посла, ниво посла, степен и врста стручне спреме,
радно искуство и посебни услови за рад у Предузећу на тим пословима.
У току 2018. године у Предузећу су спроведене активности на изменама и допунама
акта којим се уређује унутрашња организација и систематизација послова у Предузећу, у
делу који се односи на организацију и систематизацију послова у Радној јединици
„Одржавање објеката, возила и основних средстава“, у циљу уређења пословних процеса у
Предузећу, на начин којим се обезбеђује непрекидно, трајно и уредно функционисање
процеса рада, рационално управљање кадровским и другим ресурсима Предузећа, повећање
пословних резултата, побољшање квалитета пружања услуга и развоја нових услуга, а све у
оквиру делатности Предузећа утврђених Статутом Предузећа.
У циљу побољшања и оптимизације јединственог процеса рада у Предузећу, као и
ефикасније реализације пословних планова и циљева Предузећа, у делу који се односи на
добијање акредитације за послове рада контролних тела за обављање послова контролисања
вага са неаутоматским функционисањем и контролисања инсталација и уређаја за гашење
пожара и инсталација посебних система, у Радној јединици „Одржавање објеката, возила и
основних средстава“ извршене су измене и допуне акта о унутрашњој организацији и
систематизацији послова у Предузећу и у тој радној јединици Предузећа образована су два
контролна тела, ради стварања формално-правних услова за подношење уредне пријаве с
пратећом документацијом надлежном органу за акредитацију тих контролних тела,
доношењем Правилника о изменама и допунама Правилника о организацији и
систематизацији послова у Јавном предузећу „Пошта Србије“, Београд („Службени ПТТ-
гласник“, број 1163/18).
8
ОРГАНИЗАЦИОНА ШЕМА ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ПОШТА СРБИЈЕ”, БЕОГРАД
ДИРЕКТОР НАДЗОРНИ
ПРЕДУЗЕЋА ОДБОР
КАБИНЕТ ДИРЕКТОРА КОМИСИЈА ЗА

ПРЕДУЗЕЋА РЕВИЗИЈУ
ФУНКЦИЈА ФУНКЦИЈА
ИНФОРМАЦИОНИХ ФУНКЦИЈА ПРАВНИХ
ФУНКЦИЈА УПРАВЉАЊА
ПРАТЕЋА ФУНКЦИЈА ФУНКЦИЈА ТЕХНОЛОГИЈА, ПОСЛОВА И
ФУНКЦИЈА УСЛУГА ЕЛЕКТРОНСКИХ ЕКОНОМСКИХ КАДРОВИМА И
ИНТЕРНЕ РЕВИЗИЈЕ ПОШТАНСКЕ МРЕЖЕ УПРАВЉАЊА
КОМУНИКАЦИЈА И ПОСЛОВА И НАБАВКИ КОРПОРАТИВНЕ
НЕПОКРЕТНОСТИМА
РАЗВОЈА ОДГОВОРНОСТИ
ПРАТЕЋА ФУНКЦИЈА
СТРАТЕГИЈЕ И ПРОЦЕНЕ
ПОСЛОВНОГ РИЗИКА
РЕГИОНАЛНЕ РАДНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РАДНE ЈЕДИНИЦE:
РАДНЕ ЈЕДИНИЦЕ:
ПРАТЕЋА ФУНКЦИЈА РАДНА ЈЕДИНИЦА РАДНА ЈЕДИНИЦА „СУБОТИЦА, ЗРЕЊАНИН, СОМБОР, КИКИНДА”, „ХИБРИДНА ПОШТА”
„СРБИЈАМАРКА” „ПОШТА НЕТ” „БЕОГРАД ЦЕНТАР”, „ОДРЖАВАЊЕ ОБЈЕКАТА, ВОЗИЛА И ОСНОВНИХ
БЕЗБЕДНОСТИ И „ПАНЧЕВО, СРЕМСКА МИТРОВИЦА”,
ЗАШТИТЕ „БЕОГРАДСКИ ВЕНАЦ”, СРЕДСТАВА”
„УЖИЦЕ, ШАБАЦ, ВАЉЕВО”,
„ЗЕМУН”,
„КРАЉЕВО, ЧАЧАК",
„НОВИ САД”,
„ЈАГОДИНА, КРУШЕВАЦ, КРАГУЈЕВАЦ”,
„НИШ”
„СМЕДЕРЕВО, ПОЖАРЕВАЦ, ЗАЈЕЧАР, БОР”,
„РЕГИОНАЛНИ ПОШТАНСКО-ЛОГИСТИЧКИ
„ВРАЊЕ, ЛЕСКОВАЦ, ПРОКУПЉЕ, ПИРОТ”
ЦЕНТАР БЕОГРАД”
„КОСОВО И МЕТОХИЈА”
9
Јавно предузеће „Пошта Србије“ је пословном политиком и ефикасним ангажовањем

укупног производног потенцијала у 2018. години остварило успешне резултате, који се могу
сагледати са аспекта следећих параметара:
 Обим услуга
структура услуга
457,0 мил. статистичких јединица - писмоносне 61,9%
у односу на : - пакетске 0,3%
- план већe за 4,7% - упутничке 1,2%
- претходну годину мање за 1,6% - експрес 2,1%
- финансијске 27,0%
- продуктивност рада 84,7% - остале 7,5%
 Биланс успеха
у мил. динара
- укупни приходи 25.727,6 структура укупних
- укупни расходи 22.989,7 прихода расхода
- добитак пре опорезивања 2.737,9 - пословни 96,9% 98,1%
- порез на добитак 432,4 - финансијски 1,2% 0,3%
- нето добитак 2.305,5 - остали 1,9% 1,6%
 Пословни приходи
структура
прихода
24.926,2 мил. динара - резервисане поштанске 32,9%
услуге
у односу на: - нерезерисане поштанске 2,3%
услуге
- план већи за 3,2% - комерцијални сервис 47,7%
- претходну годину већи за 0,2% - остали пословни приходи 17,1%
 Пословни расходи
структура
расхода
22.552,8 мил. динара - материјални трошкови 22,4%
у односу на: - трошкови запослених 58,5%
- план мањи за 5,6% - нематеријални трошкови 12,0%
- претходну годину већи за 2,2% - амортизација и 7,1%
резервисања
10
 Просечна зарада
XII 2018. номинални раст реални

(у динарима) раст* потрошач. цена раст*
БРУТО 59.804 0,0 -2,0
2,0
НЕТО 43.433 0,7 -1,2
*децембар 2018./децембар 2017.
 Биланс стања
структура активе и пасиве
- нето имовина 32,2 млрд. динара укупна актива - стална имовина 67,2%
- обртна имовина 32,8%
укупна пасива - капитал 79,9%
- дуг. резервисања и обавезе 20,1%
 Инвестиције
структура инвестиција
- инвестирана средства 1.219,1 мил.дин. - ГПЦ 3,7%
у односу на: - Oбјекти 6,2%
- план мање за 43,5% - Опрема 51,2%
- претходну годину више за 8,3% - Трансп. средства 18,1%
- Канцел. намештај 1,8%
- Пoшта НЕТ 19,0%
 Кадрови
- стање 31.12.2018. године 14.942
- стање 31.12.2017. године 14.980
у односу на 2017. годину мање за 0,3% 0,6%
I-XII 2017. I-XII 2018.

МАКРО ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ
кум.стопе раста (%)
→ потрошачке цене 3,0 2,0

→ девизни курс (евро) -4,05 -0,23
1 евро=динара
- званични средњи курс на дан 31. децембар 118,4727 118,1946
- просечни средњи курс 121,2221 118,2647
11
I РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА
БИЛАНС УСПЕХА
- у периоду од 01.01.-31.12.2018. године -
у хиљадама динара
Група Износ
рачуна, ПОЗИЦИЈА АОП Текућа Претходна
рачун година година
1 2 3 4 5
ПРИХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА
60 до 65,
осим 62 и А. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ (1002 + 1009 + 1016 + 1017) 1001
63 24.926.169 24.870.353
I. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ РОБЕ (1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007+
60 1002
1008) 35.674 23.405
1. Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на
600 1003
домаћем тржишту
2. Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на
601 1004
иностраном тржишту
3. Приходи од продаје робе осталим повезаним правним лицима на
602 1005
домаћем тржишту
4. Приходи од продаје робе осталим повезаним правним лицима на
603 1006
иностраном тржишту
604 5. Приходи од продаје робе на домаћем тржишту 1007 35.674 23.405
605 6. Приходи од продаје робе на иностраном тржишту 1008
II. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА
61 1009
(1010 + 1011 + 1012 + 1013 + 1014 + 1015) 21.521.398 21.197.694
1. Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним
610 1010
правним лицима на домаћем тржишту 55 72
2. Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним
611 1011
правним лицима на иностраном тржишту
3. Приходи од продаје производа и услуга осталим повезаним правним
612 1012
лицима на домаћем тржишту 3.562.192 3.540.203
4. Приходи од продаје производа и услуга осталим повезаним правним
613 1013
лицима на иностраном тржишту
614 5. Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту 1014 16.990.860 16.964.676
6. Приходи од продаје готових производа и услуга на иностраном
615 1015
тржишту 968.291 692.743
III. ПРИХОДИ ОД ПРЕМИЈА, СУБВЕНЦИЈА, ДОТАЦИЈА,
64 1016
ДОНАЦИЈА И СЛ. 28.984 31.803
65 IV. ДРУГИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 1017 3.340.113 3.617.451
РАСХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА
50 до 55, Б. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ (1019 – 1020 – 1021 + 1022 + 1023 + 1024 +
1018
62 и 63 1025 + 1026 + 1027 + 1028+ 1029) ≥ 0 22.552.767 22.070.609
50 I. НАБАВНА ВРЕДНОСТ ПРОДАТЕ РОБЕ 1019 9.672 4.984
62 II. ПРИХОДИ ОД АКТИВИРАЊА УЧИНАКА И РОБЕ 1020
III. ПОВЕЋАЊЕ ВРЕДНОСТИ ЗАЛИХА НЕДОВРШЕНИХ И
630 1021
ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА И НЕДОВРШЕНИХ УСЛУГА
IV. СМАЊЕЊЕ ВРЕДНОСТИ ЗАЛИХА НЕДОВРШЕНИХ И
631 1022
ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА И НЕДОВРШЕНИХ УСЛУГА
51 осим
V. ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА 1023
513 593.393 510.644
513 VI. ТРОШКОВИ ГОРИВА И ЕНЕРГИЈЕ 1024 1.186.538 1.166.748
VII. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ
52 1025
РАСХОДИ 13.202.197 13.167.515
53 VIII. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА 1026 3.221.998 2.968.268
540 IX. ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ 1027 1.373.568 1.327.036
541 до
X. ТРОШКОВИ ДУГОРОЧНИХ РЕЗЕРВИСАЊА 1028
549 211.330 257.416
55 XI. НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ 1029 2.754.071 2.667.998
В. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (1001 – 1018) ≥ 0 1030 2.373.402 2.799.744
Г. ПОСЛОВНИ ГУБИТАК (1018 – 1001) ≥ 0 1031
66 Д. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ (1033 + 1038 + 1039) 1032 310.681 364.391
12
66, осим
I. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ ОД ПОВЕЗАНИХ ЛИЦА И ОСТАЛИ
662, 663 и ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ (1034 + 1035 + 1036 + 1037)
1033
664 42.467 18.607
660 1. Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица 1034
661 2. Финансијски приходи од осталих повезаних правних лица 1035 42.467 18.607
3. Приходи од учешћа у добитку придружених правних лица и
665 1036
заједничких подухвата
669 4. Остали финансијски приходи 1037
662 II. ПРИХОДИ ОД КАМАТА (ОД ТРЕЋИХ ЛИЦА) 1038 113.754 98.498
III. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ
663 и 664 КЛАУЗУЛЕ (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА)
1039 154.460 247.286
56 Ђ. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ (1041 + 1046 + 1047) 1040 71.332 587.085
56, осим И. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ ИЗ ОДНОСА СА ПОВЕЗАНИМ
562, 563 и ПРАВНИМ ЛИЦИМА И ОСТАЛИ ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 1041
564 (1042 + 1043 + 1044 + 1045)
1. Финансијски расходи из односа са матичним и зависним правним
560 1042
лицима
2. Финансијски расходи из односа са осталим повезаним правним
561 1043
лицима
3. Расходи од учешћа у губитку придружених правних лица и
565 1044
заједничких подухвата
566 и 569 4. Остали финансијски расходи 1045
562 II. РАСХОДИ КАМАТА (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА) 1046 29.244 40.464
III. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ
563 и 564 КЛАУЗУЛЕ (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА)
1047
42.088 546.621
Е. ДОБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (1032 – 1040) 1048 239.349
Ж. ГУБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (1040 – 1032) 1049 222.694
З. ПРИХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА ВРЕДНОСТИ ОСТАЛЕ
683 и 685 ИМОВИНЕ КОЈА СЕ ИСКАЗУЈЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ 1050
БИЛАНС УСПЕХА 152.272 126.825
И. РАСХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА ВРЕДНОСТИ ОСТАЛЕ
583 и 585 ИМОВИНЕ КОЈА СЕ ИСКАЗУЈЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ 1051
БИЛАНС УСПЕХА 133.758 125.020
67 и 68,
осим 683 Ј. ОСТАЛИ ПРИХОДИ 1052
и 685 98.228 84.305
57 и 58,
осим 583 К. ОСТАЛИ РАСХОДИ 1053
и 585 127.731 81.320
Л. ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА
(1030 – 1031 + 1048 – 1049 + 1050 – 1051 + 1052 – 1053)
1054
2.601.762 2.581.840
Љ. ГУБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА
(1031 – 1030 + 1049 – 1048 + 1051 – 1050 + 1053 – 1052)
1055
М. НЕТО ДОБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА, ЕФЕКТИ

69-59 ПРОМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ И ИСПРАВКА ГРЕШАКА 1056
ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА 136.149 74.693
Н. НЕТО ГУБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА, РАСХОДИ
59-69 ПРОМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ И ИСПРАВКА ГРЕШАКА ИЗ 1057
РАНИЈИХ ПЕРИОДА
Њ. ДОБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1054 – 1055 + 1056 – 1057) 1058 2.737.911 2.656.533
О. ГУБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1055 – 1054 + 1057 – 1056) 1059
П. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК
721 I. ПОРЕСКИ РАСХОД ПЕРИОДА 1060 432.411 422.995
део 722 II. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ РАСХОДИ ПЕРИОДА 1061
део 722 III. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ ПРИХОДИ ПЕРИОДА 1062
723 Р. ИСПЛАЋЕНА ЛИЧНА ПРИМАЊА ПОСЛОДАВЦА 1063
С. НЕТО ДОБИТАК (1058 – 1059 – 1060 – 1061 + 1062) 1064 2.305.500 2.233.538
Т. НЕТО ГУБИТАК (1059 – 1058 + 1060 + 1061 – 1062) 1065
I. НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА МАЊИНСКИМ УЛАГАЧИМА 1066
II. НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА ВЕЋИНСКОМ ВЛАСНИКУ 1067
III. ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ
1. Основна зарада по акцији 1068
2. Умањена (разводњена) зарада по акцији 1069
13
На бази финансијског извештаја Биланса успеха, о укупно оствареним и обрачунатим

приходима и расходима, за 2018. годину, утврђен је НЕТО ДОБИТАК у износу од 2,3 милијардe
динара, односно 19,5 милиона евра.
Билансирање укупних и основних категорија прихода и расхода:
у милионима
ПОЗИЦИЈА
динара *евра
1. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 24.926,2 210,766
2. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 22.552,8 190,697
3. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК 2.373,4 20,069
4. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 310,7 2,627
5. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 71,3 0,603
6. ФИНАНСИЈСКИ ДОБИТАК 239,4 2,024
7. ОСТАЛИ ПРИХОДИ 250,5 2,118
8. ОСТАЛИ РАСХОДИ 261,5 2,211
9. ОСТАЛИ ГУБИТАК 11,0 0,093
10. ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА 2.601,8 22,000
11. НЕТО ДОБИТАК ИЗ ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА (а-б) 136,1 1,152
а) приходи из ранијег периода 240,2 2,032
б) расходи из ранијег периода 104,1 0,880
12. ДОБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА 2.737,9 23,152
13. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 432,4 3,656
14. НЕТО ДОБИТАК 2.305,5 19,496
I УКУПНИ ПРИХОДИ 25.727,6 217,543
II УКУПНИ РАСХОДИ 22.989,7 194,391
III ДОБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (I-II) 2.737,9 23,152
IV ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 432,4 3,656
V НЕТО ДОБИТАК (III-IV) 2.305,5 19,496
СТОПА НЕТО ДОБИТКА (V/I) 9,0%
СТОПА ПОСЛОВНОГ ДОБИТКА (3/1) 9,5%
мил.дин. 22.989,7 2.305,5 432,4
мил.дин. 25.727,6
0% 20% 40% 60% 80% 100%
Укупан приход Укупан расход Нето добит Порез на добит
_______________________
* Прерачун у евро урађен је на бази просечног средњег курса (118,2647) за јануар-децембар 2018. године
14
Из наведених показатеља може се закључити, да је Предузеће у 2018. години

пословало у зони пословног добитка, при чему су пословни приходи остварени на нивоу
вишем од пословних расхода за 2.373,4 милиона динара.
Следећи индикатор је финансијски добитак у износу од 239,4 милиона динара

(разлика финансијских прихода и расхода), који углавном потиче од камата по основу
краткорочних финансијских пласмана и ефеката позитивних курсних разлика.
Из односа категорије осталих прихода и расхода обрачунат је добитак у износу од

125,1 милион динара, највећим делом као ефекат нето добитка пословања које се обуставља,
односно корекције процене очекиваних прихода по основу међународног
телекомуникационог и поштанског саобраћаја из ранијег периода.
У складу са Законом о порезу на добит правних лица ("Службени гласник РС", бр.
25/01, 80/02, 80/02-др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-др.
закон, 142/14, 91/15 - аутентично тумачење, 112/15, 113/17 и 95/18), а по утврђеном начину
обрачуна у пореском билансу и пореској пријави, обрачунат је порез на добит за 2018.
годину у износу од 432,4 милиона динара. Стопа пореза на добит за 2018. годину је 15%.
Пореском пријавом, утврђује се износ аконтације пореза за 2019. годину, који се плаћа
(до 15. у месецу за претходни месец) у виду месечних аконтација у износу 1/12 обрачунатог
пореза на добит за 2018. годину.
Ефекти резултата билансираних категорија прихода и расхода и пореза на добит на

укупан резултат:
у милионима ЕФЕКТИ
ПОЗИЦИЈА
динара %
1. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК 2.373,4 102,9

2. ФИНАНСИЈСКИ ДОБИТАК 239,4 10,4
3. ОСТАЛИ ДОБИТАК 125,1 5,4
4. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 432,4 -18,7
НЕТО ДОБИТАК (1+2+3-4) 2.305,5 100,0
3.000
2.800
2.600
2.400
2.200
2.000
1.800
у милионимa динара
1.600
1.400
1.200
1.000
800
600
400
200
0
-200
-400 Пословни Финансијски Остали добитак Порез на
-600
добитак добитак добитак
15
ПРИХОДИ
Укупни приходи остварени су у износу од 25,7 милијарди динара и то: 96,9%

пословних и 3,1% непословних прихода (финансијски и остали).
ВРСТА ПРИХОДА %
динара
1. Пословни 24.926,2 96,9
2. Финансијски 310,7 1,2
3. Остали 490,7 1,9
УКУПНО 25.727,6 100,0
ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ
Предузеће је у 2018. години, у области редовног пословања, остварило 24,9 милијарди

динара пословних прихода, који су за:
- 3,2% већи од планираних, а
- 0,2% већи од претходне године.
ПОЗИЦИЈА у милионима динара

1. ОСТВАРЕЊЕ I-XII 2018. 24.926,2
2. ПЛАН I-XII 2018. 24.150,6
3. ОСТВАРЕЊЕ I-XII 2017. 24.870,4
индекс 1/2 103,2
индекс 1/3 100,2
Номинална разлика 1-2 775,6
26.000
24.000
22.000
20.000
18.000
16.000
14.000
12.000
10.000
8.000
6.000
4.000
2.000
0
Остварење 2018. План 2018. Остварење 2017.
Месечна динамика остварених и планираних пословних прихода, у периоду 2014.-

2018. година, приказана је графички и у прегледу номиналних износа са стопама раста у
односу на претходну годину и план:
16
ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПЛАНИРАНИХ И ОСТВАРЕНИХ ПОСЛОВНИХ ПРИХОДА

- у периоду 2014. - 2018. –
3.200.000
3.000.000
2.800.000
2.600.000
2.400.000
2.200.000
2.000.000
1.800.000
Остварење
1.600.000 План
1.400.000
1.200.000
1.000.000
800.000
600.000
400.000
200.000
0
Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д Ј Ф М А M J J A С O Н Д Ј Ф М А M J J A С O Н Д J Ф М А М Ј Ј А С О Н Д J Ф М А М Ј Ј А С О Н Д
2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
17
КОМПАРАТИВНА ДИНАМИКА ПОСЛОВНИХ ПРИХОДА

- у периоду 2014. – 2018. година –
2014. у хиљадама динара

ПОЗИЦИЈА Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д
Остварење 1.774.841 1.869.912 2.011.506 1.991.306 1.900.627 1.916.689 1.964.625 1.849.767 1.955.279 2.048.577 1.989.870 2.706.405
План 1.731.330 1.797.397 1.873.027 1.920.042 1.848.610 1.861.238 1.940.335 1.856.922 1.908.888 1.989.269 1.960.103 2.446.689
Разлика у односу на план 43.512 72.515 138.479 71.264 52.017 55.451 24.290 -7.155 46.391 59.308 29.767 259.715
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 4,1% 5,8% 8,2% 2,5% 5,5% 6,7% 2,7% 0,2% 8,0% 5,0% 2,1% 10,3%
- план 2,5% 4,0% 7,4% 3,7% 2,8% 3,0% 1,3% -0,4% 2,4% 3,0% 1,5% 10,6%
Остварење 1.832.701 1.919.809 2.102.626 2.006.534 2.000.903 2.098.826 1.998.413 2.039.271 2.003.340 2.077.126 2.051.787 2.764.486
План 1.846.269 1.957.041 2.027.152 2.019.209 1.966.557 1.977.928 2.025.716 1.920.630 1.996.251 2.076.423 2.036.551 2.550.288
Разлика у односу на план -13.568 -37.232 75.474 -12.675 34.346 120.898 -27.303 118.641 7.089 703 15.236 214.198
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 3,3% 2,7% 4,5% 0,8% 5,3% 9,5% 1,7% 10,2% 2,5% 1,4% 3,1% 2,1%
- план -0,7% -1,9% 3,7% -0,6% 1,7% 6,1% -1,3% 6,2% 0,4% 0,0% 0,8% 8,4%
Остварење 1.843.421 2.017.009 2.156.162 2.014.753 2.075.553 2.034.183 1.990.913 2.013.186 2.052.767 2.058.487 2.177.608 2.978.393
План 1.834.478 1.990.069 2.162.514 2.005.557 2.002.099 2.086.242 2.009.863 1.946.087 1.997.038 2.018.310 1.995.218 2.575.063
Разлика у односу на план 8.943 26.940 -6.352 9.196 73.454 -52.059 -18.950 67.099 55.729 40.177 182.390 403.330
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 0,6% 5,1% 2,5% 0,4% 3,7% -3,1% -0,4% -1,3% 2,5% -0,9% 6,1% 7,7%
- план 0,5% 1,4% -0,3% 0,5% 3,7% -2,5% -0,9% 3,4% 2,8% 2,0% 9,1% 15,7%
Остварење 1.852.446 1.938.594 2.344.037 1.955.794 2.097.890 2.019.730 1.996.118 1.947.983 1.931.472 2.022.011 2.038.660 2.725.618
План 1.826.429 1.966.955 2.117.139 1.967.467 2.089.666 2.036.054 1.988.308 2.000.560 2.022.029 2.024.605 1.959.855 2.682.123
Разлика у односу на план 26.017 -28.361 226.898 -11.673 8.224 -16.324 7.810 -52.577 -90.557 -2.594 78.805 43.495
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 0,5% -3,9% 8,7% -2,9% 1,1% -0,7% 0,3% -3,2% -5,9% -1,8% -6,4% -8,5%
- план 1,4% -1,4% 10,7% -0,6% 0,4% -0,8% 0,4% -2,6% -4,5% -0,1% 4,0% 1,6%
Остварење 1.845.800 1.839.022 2.217.898 2.046.424 2.032.399 1.935.267 1.968.556 1.959.043 1.894.682 2.097.666 2.085.980 3.003.432
План 1.805.236 1.889.169 2.117.620 1.948.900 2.029.025 1.943.095 1.937.901 1.919.412 1.919.115 1.930.821 2.095.755 2.614.591
Разлика у односу на план 40.564 -50.147 100.278 97.524 3.374 -7.828 30.655 39.631 -24.433 166.845 -9.775 388.841
→ стопа раста у односу на: - претходну годину -0,4% -5,1% -5,4% 4,6% -3,1% -4,2% -1,4% 0,6% -1,9% 3,7% 2,3% 10,2%
- план 2,2% -2,7% 4,7% 5,0% 0,2% -0,4% 1,6% 2,1% -1,3% 8,6% -0,5% 14,9%
18
Аналитички преглед пословних прихода:
- компарација са планом и 2017. годином –

ПОЗИЦИЈА ПЛАН месечни % 4/2 4/3
I-XII 2017. I-XII 2018.
I-XII 2018. просек
1 2 3 4 5 6 7 8
I РЕЗЕРВИСАНЕ ПОШТАНСКЕ
УСЛУГЕ 7.306.896 7.924.898 8.196.355 683.030 32,9 112,2 103,4
1. писмоносне 6.411.796 7.024.312 7.208.419 600.702 28,9 112,4 102,6
2. упутничке 895.100 900.586 987.936 82.328 4,0 110,4 109,7
II НЕРЕЗЕРВИСАНЕ ПОШТАНСКЕ
УСЛУГЕ 859.155 548.400 559.184 46.599 2,3 65,1 102,0
1. писмоносне 758.430 449.012 463.786 38.649 1,9 61,2 103,3
2. пакетске 100.725 99.388 95.398 7.950 0,4 94,7 96,0
III КОМЕРЦИЈАЛНЕ УСЛУГЕ 11.901.342 12.118.606 11.902.866 991.905 47,7 100,0 98,2
1. ПОШТАНСКЕ УСЛУГЕ 2.514.422 2.296.821 2.618.475 218.206 10,5 104,1 114,0
- писмоносне 251.760 167.889 185.570 15.464 0,8 73,7 110,5
- пакетске 117.912 119.418 132.174 11.015 0,5 112,1 110,7
- експрес 2.094.000 1.957.601 2.243.066 186.922 9,0 107,1 114,6
- остале 50.750 51.913 57.665 4.805 0,2 113,6 111,1
2. ФИНАНСИЈСКЕ УСЛУГЕ 7.655.919 8.221.235 7.679.310 639.942 30,8 100,3 93,4
- уплате4) 4.433.994 4.858.200 4.319.489 359.957 17,3 97,4 88,9
- исплате1) 4) 5) 3.190.328 3.332.460 3.315.602 276.300 13,3 103,9 99,5
- остале 31.597 30.575 44.219 3.685 0,2 139,9 144,6
3. ОСТАЛЕ УСЛУГЕ У ПОШТИ 218.531 222.119 240.483 20.040 1,0 110,0 108,3
- продаја бесплатних акција2) 7.696 6.142 6.482 540 0,0 84,2 105,5
- заступање у осигурању 3.400 - 652 54 0,0 19,2 -
- телеграфске услуге3) 35.000 39.513 35.103 2.925 0,1 100,3 88,8
- продаја6) 43.810 45.087 58.663 4.889 0,3 133,9 130,1
- говорнице с посредовањем 5.060 3.976 2.647 221 0,0 52,3 66,6
- логистичке услуге 90.735 79.200 93.159 7.763 0,4 102,7 117,6
- остале (паковање, факс и друго) 32.830 48.201 43.777 3.648 0,2 133,3 90,8
4.ИНФОРМ. - КОМУНИКАЦИОНЕ
УСЛУГЕ 1.378.687 1.259.506 1.207.111 100.593 4,8 87,6 95,8
- информатичке услуге 132.540 140.441 129.139 10.762 0,5 97,4 92,0
- услуге електронског пословања 35.367 31.518 51.591 4.299 0,2 145,9 163,7
- ИКТ услуге - Пошта НЕТ 1.210.780 1.087.547 1.026.381 85.532 4,1 84,8 94,4
5. УСЛУГЕ ДЕЛАТНОСТИ
ПОДРШКЕ 133.783 118.925 157.487 13.124 0,6 117,7 132,4
- Одржавање објеката, возила и
основних средстава 3.291 11.989 9.974 831 0,0 303,1 83,2
- Хибридна пошта 102.164 80.497 122.331 10.194 0,5 119,7 152,0
- Србијамарка 28.328 26.439 25.182 2.099 0,1 88,9 95,2
IV ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 4.083.247 4.278.449 4.267.764 355.647 17,1 104,5 99,8
- закупнине 2.993.340 3.182.781 2.929.571 244.131 11,8 97,9 92,0
- рефундације и остало 1.089.907 1.095.668 1.338.193 111.516 5,3 122,8 122,1
УКУПНО 24.150.640 24.870.353 24.926.169 2.077.181 100,0 103,2 100,2
1)
Од исплате готовине путем ПОС терминала у мултибанкинг систему Поште остварено је 1.140.078 хиљада динара од чега: 1.138.422 хиљадe
динара по уговору са Поштанском штедионицом, а 1.656 хиљада динара по уговорима са другим банкама (Српска банка).
2)
Од продаје бесплатних акција, остварено је 7.909 хиљадa динара прихода од чега је опредељено: 7.744 хиљадa динара РЈ ван регије и
Регионалне РЈ (6.482 хиљадe динара од продаје акција и 1.262 хиљада динара по основу писмоносних услуга) и 165 хиљада динара РЈ
Хибридна пошта.
3)
Од телеграфских услуга остварено је 37.666 хиљадa динара, од чега је опредељено: 30.881 хиљада динара РЈ ван регијa и Регионалне РЈ,
4.222 хиљада динара Call Центар и 2.563 хиљадa динара Функција информационих технологија, електронских комуникација и развоја.
4)
Приход од штедног и чековног промета остварен од услуга Банкe Поштанска Штедионица износи 1.828.062 хиљада динара, од чега се
1.138.422 хиљадe динара односи на исплату готовине путем ПОС терминала у мултибанкинг систему Поште, 685.022 хиљада динара односи
на финансијске услуге, а 4.618 хиљада динара на писмоносне услуге.
5)
Приход остварен од налога за исплату ПШ (за РФ ПИО, министарства) износи 1.469.294 хиљада динара од чега се 1.464.676 хиљада динара
односи на финансијске услуге, а 4.618 хиљада динара на писмоносне услуге.
6) Приход од услуге продаје судске таксене марке остварен је у износу од 18.456 хиљада динара.
19
Графички приказ структуре пословних прихода:

- јануар-децембар 2018. –
14.000 2017.
12.000
10.000 2018.
8.000
6.000
4.000
2.000
0
Резерв.пошт.усл. Нерезерв.пошт.усл. Комерц.сервис Остали посл.прих.
Месечна динамика укупних пословних прихода приказана је у наредној табели:

у милионима динара
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII УКУПНО
мил.дин. 1.845,8 1.839,0 2.217,9 2.046,4 2.032,4 1.935,3 1.968,6 1.959,0 1.894,7 2.097,7 2.085,9 3.003,5 24.926,2
ланч. инд. - 99,6 120,6 92,3 99,3 95,2 101,7 99,5 96,7 110,7 99,4 144,0
структура
7,4 7,4 8,9 8,2 8,1 7,8 7,9 7,9 7,6 8,4 8,4 12,0 100,0
(%)
Остварени приходи у децембру већи су од јануара за 62,7%, фебруара за 63,3%, марта

за 35,4%, априла за 46,8%, маја за 47,8%, јуна за 55,2%, јула за 52,6%, августа за 53,3%,
септембра за 58,5%, октобра за 43,2% и новембра за 44,0%. На динамику кретања нивоа
пословних прихода приоритетно је утицала реализација пословних активности. Овоме треба
додати и фактор кретања курса динара у односу на евро који опредељује ниво пословних
прихода који се односе на приход од закупа.
ПРИХОДИ ОД РЕЗЕРВИСАНИХ ПОШТАНСКИХ УСЛУГА
На бази реализованог обима резервисаних поштанских услуга, у периоду јануар-

децембар 2018. године, остварен је приход у износу од 8,2 милијарде динара, што је 12,2%
више од плана и 3,4% више у односу на претходну годину.
Приходи од резервисаних поштанских услуга учествују са 32,9% у укупним
пословним приходима. У структури ових прихода доминирају приходи од писмоносних
услуга и као такви су 7,3 пута већи од прихода по основу упутничких услуга:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. писмоносне услуге 7.208,4 87,9
2. упутничке услуге 987,9 12,1
УКУПНО 8.196,3 100,0
Месечна динамика прихода од резервисаних поштанских услуга приказана је у

наредној табели:
1. писмон. усл. 550,1 508,3 760,3 668,3 595,7 547,8 579,2 567,2 522,4 644,9 630,1 634,1 7.208,4
2. упутн. усл. 66,7 70,0 85,9 76,3 82,3 82,2 81,3 82,0 81,3 91,9 86,5 101,5 987,9
УКУПНО 616,8 578,3 846,2 744,6 678,0 630,0 660,5 649,2 603,7 736,8 716,6 735,6 8.196,3
ланч. индекси - 93,7 146,3 88,0 91,1 92,9 104,8 98,3 93,0 122,0 97,3 102,7
структура (%) 7,5 7,0 10,3 9,1 8,3 7,7 8,1 7,9 7,4 9,0 8,7 9,0 100,0
20
ПРИХОДИ ОД НЕРЕЗЕРВИСАНИХ ПОШТАНСКИХ УСЛУГА
На бази реализованог обима нерезервисаних поштанских услуга, остварен је приход у

износу од 559,2 милиона динара, што је за 34,9% мање од плана и 2,0% више у односу на
претходну годину.
Приходи од нерезервисаних поштанских услуга учествују са 2,3% у укупним
пословним приходима. У структури ових прихода, приходи од писмоносних услуга су 4,9
пута већи од прихода од пакетских услуга:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. писмоносне услуге 463,8 82,9
2. пакетске услуге 95,4 17,1
УКУПНО 559,2 100,0
Месечна динамика прихода од нерезервисаних поштанских услуга приказана је у
наредној табели:
1. писмон. 39,0 34,3 43,7 36,3 36,6 36,3 36,2 34,4 34,7 42,0 41,6 48,7 463,8
услуге
2. пакетске 7,8 6,6 8,6 6,8 6,9 6,5 6,6 7,1 8,1 9,4 9,3 11,7 95,4
услуге
УКУПНО 46,8 40,9 52,3 43,1 43,5 42,8 42,8 41,5 42,8 51,4 50,9 60,4 559,2
ланч. индекси - 87,7 127,9 82,4 100,9 98,4 100,0 97,0 103,1 120,1 99,0 118,7
структура(%) 8,4 7,3 9,4 7,7 7,8 7,6 7,6 7,5 7,6 9,2 9,1 10,8 100,0
ПРИХОДИ ОД КОМЕРЦИЈАЛНИХ УСЛУГА
Од услуга комерцијалног сервиса, остварено је 47,7% пословних прихода, односно

11,9 милиjaрди динара. Ови приходи су на нивоу пројектованих, а у односу на претходну
годину мањи за 1,8%.
У приходима од комерцијалног сервиса највеће учешће имају приходи остварени од
финансијских услуга 64,5%. Најмање учешће оствариле су услуге делатности подршке.
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. ПОШТАНСКЕ УСЛУГЕ 2.618,5 22,0
2. ФИНАНСИЈСКЕ УСЛУГЕ 7.679,3 64,5
3. ОСТАЛЕ УСЛУГЕ У ПОШТИ 240,5 2,0
4. ИНФОРМ.- КОМУНИК. УСЛУГЕ 1.207,1 10,2
5. УСЛУГЕ ДЕЛАТНОСТИ ПОДРШКЕ 157,5 1,3
УКУПНО 11.902,9 100,0
Месечна динамика прихода од услуга комерцијалног сервиса приказана је у наредној табели:
1.ПОШТАНСКЕ 187,9 185,9 225,3 191,8 218,9 206,0 216,3 218,2 209,5 251,6 235,7 271,4 2.618,5
2.ФИНАНСИЈСКЕ 620,0 626,7 669,2 639,2 665,9 636,5 627,6 627,2 607,7 643,6 654,7 661,0 7.679,3
3. ОСТАЛЕ 16,9 19,0 23,1 20,0 20,7 19,5 20,0 20,8 20,0 21,8 19,7 19,0 240,5
4. ИНФ.-КОМУН. 101,7 100,8 100,3 100,1 98,7 100,1 98,8 97,2 97,4 99,4 105,5 107,1 1.207,1
5. ДЕЛ.ПОДРШКЕ 5,7 6,1 18,8 18,9 19,8 18,1 12,8 13,2 12,6 8,4 10,3 12,8 157,5
УКУПНО 932,2 938,5 1.036,7 970,0 1.024,0 980,2 975,5 976,6 947,2 1.024,8 1.025,9 1.071,3 11.902,9
ланч.индекси 100,7 110,5 93,6 105,6 95,7 99,5 100,1 97,0 108,2 100,1 104,4
структура (%) 7,8 7,9 8,7 8,1 8,6 8,2 8,2 8,2 8,0 8,6 8,6 9,1 100,0
21
Приходи од поштанских услуга, који су комерцијалног карактера, учествују са 10,5%

у укупним пословним приходима и већи су за: 4,1% од планираних, а 14,0% у односу на
претходну годину. У структури ових прихода доминирају приходи од експрес услуга
(85,7%), који су већи од плана за 7,1% и у односу претходну годину за 14,6%:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. писмоносне 185,6 7,1
2. пакетске 132,2 5,0
3. експрес 2.243,1 85,7
4. остале 57,6 2,2
УКУПНО 2.618,5 100,0
Приходи од финансијских услуга чине 30,8% укупних пословних прихода и већи су
од плана за 0,3% и у односу на претходну годину мањи за 6,6%:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. уплате 4.319,5 56,2
2. исплате 3.315,6 43,2
3. остале 44,2 0,6
УКУПНО 7.679,3 100,0
Приходи од осталих услуга, које се пружају у пошти, заступљени су са 1,0% у
укупним пословним приходима и већи су од плана за 10,0% и у односу на претходну годину
за 8,3%:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. продаја бесплатних акција 6,5 2,7
2. заступање у осигурању 0,7 0,3
3. телеграфске услуге 35,1 14,6
4. продаја 58,7 24,4
5. говорнице с посредовањем 2,6 1,1
6. логистичке услуге 93,2 38,7
7. остале (паковање, факс и друго) 43,7 18,2
УКУПНО
240,5 100,0
У укупним пословним приходима, приходи од информатичко - комуникационих
услуга учествују са 4,8% и мањи су од планираних за 12,4% и у односу на претходну годину
за 4,2%. У овим приходима доминирају приходи од услуга Пошта Нет-а (85,0%).
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. информатичке услуге 129,1 10,7
2. услуге електронског пословања 51,6 4,3
3. ИКТ услуге – ПОШТА НЕТ 1.026,4 85,0
УКУПНО 1.207,1 100,0
Приходи од услуга делатности подршке чине свега 0,6% пословних прихода и односе
се на услуге које су пружене трећим лицима. Услуге које су интерног карактера се не
фактуришу и по том основу ове радне јединице не остварују приходе:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. Одржавање објеката, возила и
10,0 6,3
основних средстава
2. Хибридна пошта 122,3 77,7
3. Србијамарка 25,2 16,0
УКУПНО 157,5 100,0
22
ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ
Остали пословни приходи остварени су у износу од 4,3 милиjaрде динара са учешћем

од 17,1% у структури укупних пословних прихода.
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. закупнине 2.929,6 68,6
2. рефундације и остало 1.338,2 31,4
УКУПНО 4.267,8 100,0
Приходи по основу издавања пословног простора у закуп (углавном Предузећу за

телекомуникације „Телеком Србија“ а.д.) чине 68,6% ових прихода и мањи су у односу на
план за 2,1% и у односу на претходну годину за 8,0%.
Поред прихода од закупа, остали пословни приходи обухватају и приходе

фактурисане по основу:
- рефундације трошкова на име комуналних услуга од закупаца пословног простора у
износу од 379,2 милиона динара,
- услуга у међународном поштанском саобраћају у износу од 915,1 милион динара и
- других (повремених) активности у износу од 43,9 милионa динара.
ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ ОД ВЕЛИКИХ КОРИСНИКА
Структура прихода, остварених по уговорима о пословној сарадњи са Предузећем за

телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. и Банком Поштанска штедионица приказана је у
наредним табелама:
ТЕЛЕКОМ
у хиљ.
ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА
ПОЗИЦИЈА %
дин. ПОЗИЦИЈА у хиљ. дин. %
1. Закупнине 2.726.660 67,4 1. Финансијске услуге ПШ 3.288.440 92,3
2. Писмоносне услуге 754.188 18,6 Уплате 53.520 1,5
- достава тф рачуна 489.890 12,1 Исплате 3.234.920 90,8
3. Пакетске услуге 69 0,0 2. Писмоносне услуге 245.649 6,9
4. Поштанско упутничке услуге 264 0,0 3. Пакетске услуге 2.266 0,1
5. Остале поштанске услуге 555 0,0 4. Експрес услуге 76 0,0
6. Пријем и достава телеграма 28.829 0,7 5. Закупнине 318 0,0
7. Е допуне 7.000 0,2 6. Штампарске услуге 21.948 0,6
8. Експрес услуге 108.522 2,7 7. Услуге електронског
9. Комисиона провизија 892 0,0 пословања 2.175 0,1
10. Услуге ИЦ-а 13.200 0,4 8 Услуге ПОШТА НЕТ-a 1.635 0,0
11. ТК пренос 57.715 1,4 9. Продаја 2 0,0
12. Услуге електронске обраде 10. Рефундације 29 0,0
података 8.729 0,2 11. Остале услуге 1 0,0
13. Транспортне услуге 5.503 0,1 УКУПНО 3.562.539 100,0
14. Услуге штампања 749 0,0
15. Логистичке услуге 895 0,0
16. Рефундације 335.592 8,3
УКУПНО 4.049.362 100,0
УЧЕШЋЕ У УКУПНОМ ПОСЛОВНОМ ПРИХОДУ
ПШ 14,3 %
Телеком 16,2 %
0% 20% 40% 60% 80% 100%
23
ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ
У укупним приходима Предузећа, финансијски приходи учествују са 1,2%, односно

номинално са 310,7 милионa динара:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. Камате 131,3 42,2
2. Позитивне курсне разлике 154,3 49,7
3. Приходи од уговорене валутне клаузуле 0,2 0,1
4. Остали финансијски приходи 24,9 8,0
УКУПНО
310,7 100,0
Приходе од камата, око 71,6%, чине камате по основу краткорочно пласираних

динарских и девизних средства код пословних банака.
По основу позитивних курсних разлика, које представљају ефекат кретања девизног
курса у току 2018. године, обрачунате су:
- реализоване курсне разлике у износу од 126,6 милиона динара по основу:
- откупа и продаје ефективе и дневног прерачуна почетног стања у мењачким
пословима – 64,1 милиона динара,
- исплате међународне поштанске упутнице – 13,1 милиона динара
- реализације потраживања, односно измирења обавеза – 49,4 милиона динара.
- нереализоване курсне разлике у износу од 27,7 милиона динара.
Остали финансијски приходи односе се на дивиденду ПШ уплаћену по основу
расподеле добити за 2017. годину у износу од 24,9 милиона динара.
ОСТАЛИ ПРИХОДИ
Категорија осталих прихода чини 1,9% укупних прихода Предузећа и обрачуната је у

износу од 490,7 милионa динара:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. Приходи из ранијих година 240,2 49,0
2. Приходи од усклађивања вредности остале имовине 152,3 31,0
3. Остало 98,2 20,0
УКУПНО 490,7 100,0
У складу са Законом о рачуноводству, приходи који се односе на претходни пословни

период или представљају исправку грешке из претходног периода, евидентирају се као
приходи из ранијих година.
Приходе из ранијих година чине:
- корекција процене очекиваних прихода од међународног телекомуникационог и
поштанског саобраћаја из ранијег периода у износу од 222,1 милиона динара и
укалкулисани приход од закупа страних канала у износу од 0,3 милиона динара и
- накнадно утврђени приходи у износу од 17,8 милиона динара.
У овом периоду обрачунато је:
- 152,3 милиона динара по основу наплате потраживања која су старија од два месеца
(за која је обрачуната исправка вредности) и
- 98,2 милиона динара по разним основама (добици од продаје материјала и основних
средстава, вишкови готовине, приход од накнада штете, приход од уговорене
ревалоризације, приход од уговорних казни, приход од усклађивања вредности датих
аванса, приход по основу донаторства и бонуса).
24
РАСХОДИ
Укупни расходи Предузећа, обрачунати су у износу од 23,0 милијардe динара и то:

98,1% пословних и 1,9% непословних расхода (финансијски и остали):
ВРСТА РАСХОДА %
динара
1. Пословни 22.552,8 98,1
2. Финансијски 71,3 0,3
3. Остали 365,6 1,6
УКУПНО 22.989,7 100,0
ПОСЛОВНИ РАСХОДИ
У области редовног пословања, за посматрани период ове године, утрошено је и

обрачунато (амортизација и резервисања) пословних расхода у износу од 22,6 милијарди
динара, који су за:
- 5,6% мањи од планираних и
- 2,2% већи од претходне године.
ПОЗИЦИЈА
динара
1. ОСТВАРЕЊЕ I-XII 2018. 22.552,8
2. ПЛАН I-XII 2018. 23.893,0
3. ОСТВАРЕЊЕ I-XII 2017. 22.070,6
индекс 1/2 94,4
индекс 1/3 102,2
Номинална разлика 1-2 -1.340,2
26.000
24.000
22.000
20.000
18.000
16.000
14.000
12.000
10.000
8.000
6.000
4.000
2.000
0
Остварење 2018. План 2018. Остварење 2017.
Месечна динамика остварених и планираних пословних расхода, у периоду 2014.- 2018.

година, приказана је графички и у прегледу номиналних износа са стопама раста у односу на
претходну годину и план:
25
ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПЛАНИРАНИХ И ОСТВАРЕНИХ ПОСЛОВНИХ РАСХОДА

- у периоду 2014. - 2018. -
2.800.000
2.600.000
2.400.000
2.200.000
2.000.000
1.800.000
1.600.000
Остварење
1.400.000
План
1.200.000
1.000.000
800.000
600.000
400.000
200.000
0
2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
26
КОМПАРАТИВНА ДИНАМИКА ПОСЛОВНИХ РАСХОДА

- у периоду 2014.- 2018. -

Остварење 1.490.095 1.631.071 1.809.753 1.641.186 1.844.705 1.668.177 1.708.403 1.757.068 1.753.017 1.765.021 1.768.966 2.409.114
План 1.726.326 1.792.457 1.811.984 1.818.242 2.035.721 1.847.570 1.915.764 1.907.570 1.880.318 1.922.344 2.071.336 2.383.281
Разлика у односу на план -236.231 -161.386 -2.231 -177.056 -191.016 -179.393 -207.361 -150.502 -127.301 -157.323 -302.370 25.833
→ стопа раста у односу на: - претходну годину -2,6% -0,9% 5,2% -3,1% 4,6% -0,3% 3,2% 2,9% 1,7% 1,7% 2,3% 1,5%
- план -13,7% -9,0% -0,1% -9,7% -9,4% -9,7% -10,8% -7,9% -6,8% -8,2% -14,6% 1,1%
Остварење 1.510.306 1.892.801 1.808.503 1.782.871 1.741.821 1.784.330 1.798.827 1.825.632 1.715.687 1.826.234 1.871.472 2.713.850
План 1.946.569 2.341.168 1.930.222 1.898.193 1.960.927 1.978.146 1.942.295 1.947.966 1.923.459 2.032.542 1.986.916 2.411.162
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 1,4% 16,0% -0,1% 8,6% -5,6% 7,0% 5,3% 3,9% -2,1% 3,5% 5,8% 12,6%
- план -22,4% -19,1% -6,3% -6,1% -11,2% -9,8% -7,4% -6,3% -10,8% -10,2% -5,8% 12,6%
Остварење 1.563.445 1.799.217 1.770.846 1.729.658 1.783.937 1.728.191 1.771.077 1.804.231 1.742.207 1.761.664 1.834.385 2.635.201
План 1.950.948 2.113.837 1.900.362 1.962.773 1.899.419 1.940.736 1.913.426 2.006.966 1.997.381 2.004.418 2.029.172 2.385.947
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 3,5% -4,9% -2,1% -3,0% 2,4% -3,1% -1,5% -1,2% 1,5% -3,5% -2,0% -2,9%
- план -19,9% -14,9% -6,8% -11,9% -6,1% -11,0% -7,4% -10,1% -12,8% -12,1% -9,6% 10,4%
Остварење 1.577.184 1.789.632 1.811.236 1.703.749 1.868.146 1.754.369 1.808.943 1.807.691 1.769.834 1.713.811 1.867.579 2.598.435
План 1.947.259 2.112.245 1.915.381 1.996.317 1.929.603 1.916.731 1.955.647 2.005.334 1.928.045 2.019.088 2.050.000 2.462.721
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 0,9% -0,5% 2,3% -1,5% 4,7% 1,5% 2,1% 0,2% 1,6% -2,7% 1,8% -1,4%
- план -19,0% -15,3% -5,4% -14,7% -3,2% -8,5% -7,5% -9,8% -8,2% -15,1% -8,9% 5,5%
2018.
ПОЗИЦИЈА Ј Ф М A М Ј Ј А С О Н Д
Остварење 1.569.296 1.842.686 1.769.942 1.769.518 1.900.097 1.746.080 1.788.432 1.878.422 1.806.776 1.813.824 1.920.960 2.746.734
План 1.930.291 2.001.786 1.915.263 2.060.291 1.851.818 1.901.972 1.898.078 1.982.603 1.930.179 2.042.758 1.956.618 2.421.361
Разлика у односу на план -360.995 -159.100 -145.321 -290.773 48.279 -155.892 -109.646 -104.181 -123.403 -228.934 -35.658 325.373
→ стопа раста у односу на: - претходну годину -0,5% 3,0% -2,3% 3,9% 1,7% -0,5% -1,1% 3,9% 2,1% 5,8% 2,9% 5,7%
- план -18,7% -7,9% -7,6% -14,1% 2,6% -8,2% -5,8% -5,3% -6,4% -11,2% -1,8% 13,4%
27
Графички приказ структуре пословних расхода:

- јануар-децембар 2018. -
16.000 2017.
14.000
2018.
12.000
10.000
8.000
6.000
4.000
2.000
0
материјални трошкови нематеријални амортизација и
трошкови запослених трошкови резервисања
Аналитички преглед пословних расхода*:

- компарација са планом и 2017. годином
у хиљадама динара индекси

ПОЗИЦИЈА ПЛАН МЕСЕЧНИ %
I-XII 2018. I-XII 2017. I-XII 2018. ПРОСЕК
4/2 4/3
1 2 3 4 5 6 7 8
I МАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ 6.087.724 4.687.588 5.052.479 421.040 22,4 83,0 107,8
1. Одржавање 1.074.168 618.641 760.602 63.383 3,4 70,8 122,9
2. Транспорт 627.493 569.489 622.344 51.862 2,7 99,2 109,3
3. Комуналије 1.348.000 1.071.788 1.053.374 87.781 4,7 78,1 98,3
4. Телефонске услуге 99.360 107.442 90.109 7.509 0,4 90,7 83,9
5. Репродукциони материјал 382.718 345.117 339.289 28.274 1,5 88,7 98,3
6. Службена униформа 167.761 42.658 123.645 10.304 0,6 73,7 289,9
7. Закупнине 458.440 327.888 315.848 26.321 1,4 68,9 96,3
8. Остали 1.929.784 1.604.565 1.747.268 145.606 7,7 90,5 108,9
II ТРОШКОВИ ЗАПОСЛЕНИХ 14.450.991 13.167.515 13.202.197 1.100.183 58,5 91,4 100,3
1. Бруто зараде 13.468.184 12.413.101 12.427.764 1.035.647 55,1 92,3 100,1
2. Остала лична прим. и накнаде 982.807 754.414 774.433 64.536 3,4 78,8 102,7
III НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ 1.872.361 2.626.070 2.703.521 225.293 12,0 144,4 102,9
1. Репрезентација 3.500 2.093 2.265 189 64,7 108,2
2. Платни промет 604.170 563.967 507.373 42.281 2,3 84,0 90,0
3. Осигурање имовине и лица 92.675 38.283 67.876 5.656 0,3 73,2 177,3
4. Порези 509.730 499.850 499.874 41.656 2,2 98,1 100,0
5. Остали 662.286 1.521.877 1.626.133 135.511 7,2 245,5 106,9
УКУПНИ ОПЕРАТИВНИ ТРОШКОВИ 22.411.076 20.481.173 20.958.197 1.746.516 92,9 93,5 102,3
IV АМОРТИЗАЦИЈА И РЕЗЕРВИСАЊА 1.481.942 1.584.452 1.584.898 132.075 7,1 106,9 100,0
1. Амортизација 1.356.942 1.327.036 1.373.568 114.464 6,1 101,2 103,5
2. Резервисања-отпр., јубил.награде 125.000 257.416 211.330 17.611 1,0 169,1 82,1
УКУПНО 23.893.018 22.065.625 22.543.095 1.878.591 100,0 94,4 102,2
_______________________________
* Пословни расходи приказани су без набавне вредности продате робе (9,7 милионa динара).
28
МАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ
У пословним расходима материјални трошкови, у износу 5.052,5 милиона динара,

учествују са 22,4% и као такви мањи су у односу на план за 17,0% и већи у односу на
претходну годину за 7,8%.
Аналитичка структура материјалних трошкова

- јануар-децембар 2018.–
760,6
ТРОШКОВИ ОДРЖАВАЊА
ОБЈЕКТИ ОПРЕМА
- редовно одржавање 312,4 399,6
- одржавање хигијене 240,3 -
- инвестиционо одржавање 48,5 0,1
ТРОШКОВИ ТРАНСПОРТА 622,3
- гориво 441,6
- резервни делови 64,1
- редовно одржавање возила 41,5
- ауто-гуме 10,1
- регистрација 32,0
- путарина 21,1
- паркирање 11,9
ТРОШКОВИ КОМУНАЛИЈА 1.053,4
- електрична енергија 662,4

- остала утрошена енергија 82,5
- даљинско грејање 187,9
- вода, смеће и канализација 120,6
ТЕЛЕФОНСКЕ УСЛУГЕ 90,1
- фиксна телефонија 33,0

- мобилна телефонија 57,1
РЕПРОДУКЦИОНИ МАТЕРИЈАЛ 339,3
- помоћни мат. и обрасци за ПТТ манипулацију 143,8

- утрошени алат и инвентар 46,9
- штампање марака и вредносница 5,9
- канцеларијски материјал 109,7
- остали материјал 33,0
ТРОШКОВИ ЗАКУПА 315,8
- пословни простор 104,8

- закуп ТТ уређаја и водова 97,8
- закуп интернета 109,1
- остале закупнине 4,1
29
ОСТАЛИ МАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ 1.747,3
- накнада за коришћење канала (КДС) 810,3

- трошкови рекламе и пропаганде 61,6
- спонзорства 32,5
- трошкови провизије – уговорне поште 310,6
-трошкови међународног обрачуна (поштанске услуге) 420,1
- пратња и превоз новца 67,9
- остало 44,3
ТРОШКОВИ ЗАПОСЛЕНИХ
Трошкови запослених (бруто зараде, остала лична примања и накнаде), за период

јануар-децембар ове године, износе 13,2 милијардe динара.
Структура трошкова запослених приказана је у наредној табели:
ПОЗИЦИЈА ПОРЕЗИ И %
НЕТО УКУПНО
ДОПРИНОСИ
1 2 3 4=2+3 5
Бруто зараде 7.655.395 4.772.369 12.427.764 94,1
Остала лична примања и накнаде 711.022 63.411 774.433 5,9
УКУПНО
8.366.417 4.835.780 13.202.197 100,0
структура у % 63,4 36,6 100,0
Зараде запослених обрачунате су и исплаћене у складу са масом средстава за зараде,
која је утврђена Програмом пословања за 2018. годину.
Динамика просечних зарада приказана је у наредној табели:
ПРОСЕЧНА ЗАРАДА стопе раста
2018. - у динарима - БРУТО ЗАРАДЕ НЕТО ЗАРАДЕ
БРУТО НЕТО номинална реална номинална реална
1 2 3 4 5 6 7
Децембар 2017. 59.829 43.120
- стопа раста децембар 2017./ децембар 2016. -0,7 -3,6 -0,7 -3,6
Јануар 59.709 43.372 -0,2 0,0 0,6 0,0
Фебруар 59.109 42.951 -1,0 -1,3 -1,0 -1,3
Март 59.961 43.548 1,4 1,3 1,4 1,3
Април 59.922 43.519 -0,1 -0,5 -0,1 -0,5
Мај 60.744 44.097 1,4 0,8 1,3 0,7
Јун 59.681 43.351 -1,7 -2,1 -1,7 -2,1
Јул 60.047 43.609 0,6 0,9 0,6 0,9
Август 60.543 43.957 0,8 0,5 0,8 0,5
Септембар 59.289 43.077 -2,1 -1,8 -2,0 -1,7
Октобар 60.235 43.742 1,6 1,3 1,5 1,2
Новембар 60.087 43.637 -0,2 0,1 -0,2 0,1
Децембар 59.804 43.433 -0,5 -0,6 -0,5 -0,6
- стопа раста децембар 2018./децембар 2017. - - 0,0 -2,0 0,7 -1,2
На име јубиларних награда исплаћено је укупно 141,7 милиона динара, од чега 22,1
милиона динара представља трошак текућег периода, а 119,6 милиона динара укидање
резервисања формираног 31.12.2017. године у складу са МРС 19. На име отпремнина
исплаћено је укупно 54,1 милиона динара, од чега је 9,4 милионa динара трошак текућег
периода, а 44,7 милиона динара укидање горе поменутог резервисања.
30
Просечна зарада по запосленом (бруто и нето), на годишњем нивоу:
ПРОСЕЧНА ЗАРАДА - у динарима

ГОДИШЊИ ПРОСЕК 2018.
БРУТО НЕТО
1 2 3
• редовна зарада 59.928 43.524
- зарада из добити (1/12) 2.488 1.572
• са зарадом из добити 62.416 45.096
У складу са Одлуком о расподели нераспоређене добити за 2017. годину, 01/8 број:

2018-208802/1 од 25.12.2018. године коју је донео Надзорни одбор Јавног предузећа „Пошта
Србије“, а на коју је Влада дала сагласност, запосленима је исплаћено нето 300,2 милиона
динара, односно 475,0 милиона динара у бруто износу.
НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ
Са учешћем од око 12,0% у укупним пословним расходима, нематеријални трошкови

већи су за 44,4% од планираних и 2,9% у односу на претходну годину. У оквиру
нематеријалних трошкова дошло је до повећања осталих нематеријалних трошкова по
основу уплата у Буџет у складу са применом Закона о привременом уређивању основица за
обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних
средстава (1.040,4 милиона динара).
Аналитичка структура нематеријалних расхода:

- јануар-децембар 2018. –
ТРОШКОВИ ОСИГУРАЊА 67,9
- осигурање имовине 48,9

- осигурање лица 10,5
- осигурање возила 8,5
ТРОШКОВИ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА 499,9
- порез на имовину 294,7

- комунална такса на фирму 170,3
- порез на добит по одбитку за нерезиденте 23,2
- остали порези 11,7
ОСТАЛИ НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ 1.626,1
- накнада за обављање поштанских услуга 47,3

- уплата у буџет – Закон о привременом уређивању основица за 1.040,4
обрачун и исплату плата
- стр. литература, новине и часописи 9,4
31
- непроизводне услуге 14,9

- чување имовине 401,1
- противпожарна заштита 15,1
- заштита животне средине 6,0
- трошкови огласа 8,8
- трошкови ревизије 1,5
- услуге без накнаде - ПДВ 4,9
- трошкови образовања, семинари, симпозијуми 3,5
- трошкови здравст. услуга и рехабилит. 5,1
-трошкови чланарина Привредним коморама 2,2
- судске таксе 3,7
- уговори о посл.-техничкој сарадњи 15,2
- остали трошкови 47,0
ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ И РЕЗЕРВИСАЊА
Применом пропорционалних стопа амортизације на износе нематеријалних улагања,

некретнина, постројења и опреме, који подлежу амортизацији, за јануар-децембар 2018.
године, обрачунато је 1,4 милијарди динара.
Обрачун амортизације врши се у складу са Правилником о амортизационим групама и
амортизационим стопама за Јавно предузеће „Пошта Србије“, Београд ("Службени ПТТ-
гласник" број 1081/16, 1152/17 и 1216/18).
На бази извештаја овлашћеног актуара, а у складу са МРС 19 „Примања запослених“
утврђен је трошак резервисања у износу од 211,3 милиона динара који представља разлику
између формиране обавезе резервисања за јубиларне награде и отпремнине на дан
31.12.2018. године и обавезе на дан 31.12.2017. године умањене за износ укидања раније
формираних резервисања током 2018. годинe.
32
ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ
У укупним расходима Предузећа, финансијски расходи учествују са 0,3%, са

номиналним износом од 71,3 милионa динара:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. Камате 29,2 41,0
2. Негативне курсне разлике 41,6 58,3
3. Расходи од уговорене валутне клаузуле 0,5 0,7
УКУПНО 71,3 100,0
Трошкове камата чине:
- редовна камата плаћена по основу кредитних обавеза у износу од 28,1 милион динара
(Hypo Alpe Adria Bank International, која је у међувремену променила пословно име на
Heta Аsset Resolution) и
- уговорена и затезна камата по основу обавеза у износу од 1,1 милион динара.
По основу негативних курсних разлика, које представљају ефекат кретања девизног
курса у току 2018. године, обрачунате су:
- реализоване курсне разлике у износу од 26,1 милиона динара по основу:
- продаје ефективе банци и дневног прерачуна почетног стања у мењачким
пословима – 13,0 милиона динара и
- реализација потраживања, односно измирења обавеза - 13,1 милиона динара.
- нереализоване курсне разлике у износу од 15,5 милиона динара.
ОСТАЛИ РАСХОДИ
Обрачунати остали расходи, у износу од 365,6 милиона динара, учествују са 1,6% у

укупним расходима Предузећа:
милиони
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. Расходи ранијих година 104,1 28,5
2. Расходи од усклађивања вредности остале имовине 133,8 36,6
3. Oстало 127,7 34,9
УКУПНО 365,6 100,0
У складу са Законом о рачуноводству, расходи који се односе на претходни пословни
период или представљају исправку грешке из претходног периода, евидентирају се као
расходи из ранијих година.
Расходе из ранијих година чине:
- корекција процене очекиваних расхода по основу међународног телекомуникационог
и поштанског саобраћаја из ранијег периода и укалкулисаног расхода од закупа
страних канала у износу од 43,0 милиона динара и
- накнадно утврђени расходи у износу од 61,1 милиона динара.
У овом периоду обрачунато је:
- 133,8 милиона динара по основу исправке вредности ненаплаћених потраживања која
су старија од два месеца и
- 127,7 милиона динара по разним основама (расходи донаторства, спорова, накнаде
штета, мањкови готовине, губици од продаје материјала, губици по основу
расходовања и отписа основних средстава, обезвређење потраживања за дате авансе и
друго).
33
II ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ
БИЛАНС СТАЊА
- на дан 31.12.2018. године -
Износ
Група Претходна
ПОЗИЦИЈА АОП Текућа
рачуна,рачун година
година
31.12.2017.
1 2 3 4 5
АКТИВА
00 А. УПИСАНИ А НЕУПЛАЋЕНИ КАПИТАЛ 0001 0 0
Б.СТАЛНА ИМОВИНА (0003+0010+0019+0024+0034) 0002 21.669.129 21.977.233
I. НЕМАТЕРИЈАЛНА ИМОВИНА
01 0003
(0004+0005+0006+0007+0008+0009) 597.714 500.217
010 и део 019 1. Улагања у развој 0004
2. Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке, софтвер и
011, 012 и део 019 0005
остала права 523.054 370.869
013 и део 019 3. Гудвил 0006
014 и део 019 4. Остала нематеријална имовина 0007
015 и део 019 5. Нематеријална имовина у припреми 0008 74.660 129.348
016 и део 019 6. Аванси за нематеријалну имовину 0009
II. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОJEЊА И ОПРЕМА (0011 + 0012 + 0013
02 0010
+ 0014 + 0015 + 0016 + 0017 + 0018) 18.256.213 18.602.978
020, 021 и део 029 1. Земљиште 0011 669.116 670.484
022 и део 029 2. Грађевински објекти 0012 10.453.436 10.855.279
023 и део 029 3. Постројења и опрема 0013 3.273.568 3.201.776
024 и део 029 4. Инвестиционе некретнине 0014 3.215.873 3.341.192
025 и део 029 5. Остале некретнине, постројења и опрема 0015 8.027 8.036
026 и део 029 6. Некретнине, постројења и опрема у припреми 0016 633.030 521.391
027 и део 029 7. Улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми 0017
3.163 4.820
028 и део 029 8. Аванси за некретнине, постројења и опрему 0018
03 III. БИОЛОШКА СРЕДСТВА (0020 + 0021 + 0022 + 0023) 0019
030, 031 и део 039 1. Шуме и вишегодишњи засади 0020
032 и део 039 2. Основно стадо 0021
037 и део 039 3. Биолошка средства у припреми 0022
038 и део 039 4. Аванси за биолошка средства 0023
IV. ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ 0025 + 0026 +
04, осим 047 0024
0027 + 0028 + 0029 + 0030 + 0031 + 0032 + 0033) 2.221.521 2.223.900
040 и део 049 1. Учешћа у капиталу зависних правних лица 0025
2. Учешћа у капиталу придружених правних лица и заједничким
041 и део 049 0026
подухватима 2.218.892 2.218.892
3. Учешћа у капиталу осталих правних лица и друге хартије од
042 и део 049 0027
вредности расположиве за продају 1.011 3.390
део 043, део 044 и
4. Дугорочни пласмани матичним и зависним правним лицима 0028
део 049
део 043, део 044 и
5. Дугорочни пласмани осталим повезаним правним лицима 0029
део 049
део 045 и део 049 6. Дугорочни пласмани у земљи 0030
део 045 и део 049 7. Дугорочни пласмани у иностранству 0031
046 и део 049 8. Хартије од вредности које се држе до доспећа 0032
048 и део 049 9. Остали дугорочни финансијски пласмани 0033 1.618 1.618
V. ДУГОРОЧНА ПОТРАЖИВАЊА (0035 + 0036 + 0037 + 0038 +
05 0034
0039 + 0040 + 0041) 593.681 650.138
050 и део 059 1. Потраживања од матичног и зависних правних лица 0035
34
051 и део 059 2. Потраживања од осталих повезаних лица 0036

052 и део 059 3. Потраживања по основу продаје на робни кредит 0037
053 и део 059 4. Потраживања за продају по уговорима о финансијском лизингу 0038
054 и део 059 5. Потраживања по основу јемства 0039

055 и део 059 6. Спорна и сумњива потраживања 0040
056 и део 059 7. Остала дугорочна потраживања 0041 593.681 650.138
288 В. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА 0042
Г. ОБРТНА ИМОВИНА (0044 + 0051 + 0059 + 0060 + 0061 + 0062 +
0043
0068 + 0069 + 0070) 10.557.954 10.002.181
Класа 1 I. ЗАЛИХЕ (0045 + 0046 + 0047 + 0048 + 0049 + 0050) 0044 550.653 545.290
10 1. Материјал, резервни делови, алат и ситан инвентар 0045 497.738 497.441
11 2. Недовршена производња и недовршене услуге 0046
12 3. Готови производи 0047 1.090 1.371
13 4. Роба 0048 45.894 45.743
14 5. Стална средства намењена продаји 0049
15 6. Плаћени аванси за залихе и услуге 0050 5.931 735
II. ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРОДАЈЕ (0052 + 0053 + 0054
0051
+ 0055 + 0056 + 0057 + 0058) 1.614.706 1.516.377
200 и део 209 1. Купци у земљи – матична и зависна правна лица 0052 685 687
201 и део 209 2. Купци у иностранству – матична и зависна правна лица 0053
202 и део 209 3. Купци у земљи – остала повезана правна лица 0054 282.163 281.037
203 и део 209 4. Купци у иностранству – остала повезана правна лица 0055
204 и део 209 5. Купци у земљи 0056 1.172.405 1.181.209
205 и део 209 6. Купци у иностранству 0057 159.453 53.444
206 и део 209 7. Остала потраживања по основу продаје 0058
21 III. ПОТРАЖИВАЊА ИЗ СПЕЦИФИЧНИХ ПОСЛОВА 0059

129.638 149.058
22 IV. ДРУГА ПОТРАЖИВАЊА 0060 443.873 668.159
V. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА КОЈА СЕ ВРЕДНУЈУ ПО ФЕР
236 0061
ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА 0 0
VI. КРАТКОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ (0063 + 0064
23 осим 236 и 237 0062
+ 0065 + 0066 + 0067) 5.287.163 4.700.175
230 и део 239 1. Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица 0063
231 и део 239 2. Краткорочни кредити и пласмани – остала повезана правна лица 0064
232 и део 239 3. Краткорочни кредити и зајмови у земљи 0065

233 и део 239 4. Краткорочни кредити и зајмови у иностранству 0066
234, 235, 238 и део
5. Остали краткорочни финансијски пласмани 0067
239 5.287.163 4.700.175
24 VII. ГОТОВИНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ И ГОТОВИНА 0068 1.602.748 1.780.625
27 VIII. ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ 0069 30.780 29.985
28 осим 288 IX. АКТИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА 0070 898.393 612.512
Д. УКУПНА АКТИВА = ПОСЛОВНА ИМОВИНА (0001 + 0002 +
0071
0042 + 0043) 32.227.083 31.979.414
88 Ђ. ВАНБИЛАНСНА АКТИВА 0072 6.629.931 7.276.834
ПАСИВА
А. КАПИТАЛ (0402 + 0411 – 0412 + 0413 + 0414 + 0415 – 0416 + 0417
0401
+ 0420 – 0421) ≥ 0 = (0071 – 0424 – 0441 – 0442) 25.752.165 25.052.635
I. ОСНОВНИ КАПИТАЛ (0403 + 0404 + 0405 + 0406 + 0407 + 0408 +
30 0402
0409 + 0410) 16.482.490 16.482.497
300 1. Акцијски капитал 0403
301 2. Удели друштава с ограниченом одговорношћу 0404 33.560 33.560
302 3. Улози 0405
35
303 4. Државни капитал 0406 15.638.417 15.638.417

304 5. Друштвени капитал 0407
305 6. Задружни удели 0408
306 7. Емисиона премија 0409
309 8. Остали основни капитал 0410 810.513 810.520
31 II. УПИСАНИ А НЕУПЛАЋЕНИ КАПИТАЛ 0411
047 и 237 III. ОТКУПЉЕНЕ СОПСТВЕНЕ АКЦИЈЕ 0412
32 IV. РЕЗЕРВЕ 0413 2.001.592 2.001.592
V. РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ ПО ОСНОВУ РЕВАЛОРИЗАЦИЈЕ
330 НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ИМОВИНЕ, НЕКРЕТНИНА, ПОСТРОЈЕЊА И 0414
ОПРЕМЕ 0 0
VI. НЕРЕАЛИЗОВАНИ ДОБИЦИ ПО ОСНОВУ ХАРТИЈА ОД

33 осим 330 ВРЕДНОСТИ И ДРУГИХ КОМПОНЕНТИ ОСТАЛОГ СВЕОБУХВАТНОГ 0415
РЕЗУЛТАТА (потражна салда рачуна групе 33 осим 330)
VII. НЕРЕАЛИЗОВАНИ ГУБИЦИ ПО ОСНОВУ ХАРТИЈА ОД

33 осим 330 ВРЕДНОСТИ И ДРУГИХ КОМПОНЕНТИ ОСТАЛОГ СВЕОБУХВАТНОГ 0416
РЕЗУЛТАТА (дуговна салда рачуна групе 33 осим 330)
120.572 106.332
34 VIII. НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК (0418 + 0419) 0417 7.388.655 6.674.878
340 1. Нераспоређени добитак ранијих година 0418 5.083.155 4.441.340
341 2. Нераспоређени добитак текуће године 0419 2.305.500 2.233.538
IX. УЧЕШЋЕ БЕЗ ПРАВА КОНТРОЛЕ 0420
35 X. ГУБИТАК (0422 + 0423) 0421
350 1. Губитак ранијих година 0422
351 2. Губитак текуће године 0423
Б. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА И ОБАВЕЗЕ (0425 + 0432) 0424

2.843.135 3.492.695
X. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА (0426 + 0427 + 0428 + 0429 + 0430
40 0425
+ 0431) 1.958.887 1.900.008
400 1. Резервисања за трошкове у гарантном року 0426
401 2. Резервисања за трошкове обнављања природних богатстава 0427
403 3. Резервисања за трошкове реструктурирања 0428

404 4. Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених 0429 1.958.887 1.900.008
405 5. Резервисања за трошкове судских спорова 0430
402 и 409 6. Остала дугорочна резервисања 0431
II. ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ (0433 + 0434 + 0435 + 0436 + 0437 + 0438
41 0432
+ 0439 + 0440) 884.248 1.592.687
410 1. Обавезе које се могу конвертовати у капитал 0433
411 2. Обавезе према матичним и зависним правним лицима 0434
412 3. Обавезе према осталим повезаним правним лицима 0435
4. Обавезе по емитованим хартијама од вредности у периоду дужем од
413 0436
годину дана
414 5. Дугорочни кредити и зајмови у земљи 0437 4.556 5.373
415 6. Дугорочни кредити и зајмови у иностранству 0438 879.692 1.587.314
416 7. Обавезе по основу финансијског лизинга 0439
419 8. Остале дугорочне обавезе 0440
498 В. ОДЛОЖЕНЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ 0441 0 0
Г. КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ (0443 + 0450 + 0451 + 0459 + 0460 +
42 до 49 (осим 498) 0442
0461 + 0462) 3.631.783 3.434.084
I. КРАТКОРОЧНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ (0444 + 0445 + 0446
42 0443
+ 0447 + 0448 + 0449) 704.798 706.686
420 1. Краткорочни кредити од матичних и зависних правних лица 0444
421 2. Краткорочни кредити од осталих повезаних правних лица 0445
422 3. Краткорочни кредити и зајмови у земљи 0446
36
423 4. Краткорочни кредити и зајмови у иностранству 0447

5. Обавезе по основу сталних средстава и средстава обустављеног
427 0448
пословања намењених продаји
424, 425, 426 и 429 6. Остале краткорочне финансијске обавезе 0449 704.798 706.686
430 II. ПРИМЉЕНИ АВАНСИ, ДЕПОЗИТИ И КАУЦИЈЕ 0450 212.957 182.189
III. ОБАВЕЗЕ ИЗ ПОСЛОВАЊА (0452 + 0453 + 0454 + 0455 + 0456
43 осим 430 0451
+ 0457 + 0458) 930.790 830.970
431 1. Добављачи – матична и зависна правна лица у земљи 0452
432 2. Добављачи – матична и зависна правна лица у иностранству 0453
433 3. Добављачи – остала повезана правна лица у земљи 0454 43.230 42.835
434 4. Добављачи – остала повезана правна лица у иностранству 0455
435 5. Добављачи у земљи 0456 679.430 659.956

436 6. Добављачи у иностранству 0457 182.397 100.883
439 7. Остале обавезе из пословања 0458 25.733 27.296
44, 45 и 46 IV. ОСТАЛЕ КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 0459 1.219.467 1.223.179
47 V. ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ 0460
73.663 71.377
VI. ОБАВЕЗЕ ЗА ОСТАЛЕ ПОРЕЗЕ, ДОПРИНОСЕ И ДРУГЕ
48 0461
ДАЖБИНЕ 68.657 106.176
49 осим 498 VII. ПАСИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА 0462 421.451 313.507
Д. ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ КАПИТАЛА (0412 + 0416 + 0421 –
0420 – 0417 – 0415 – 0414 – 0413 – 0411 – 0402) ≥ 0 = (0441 + 0424 + 0463
0442 – 0071) ≥ 0 0 0
Ђ. УКУПНА ПАСИВА (0424 + 0442 + 0441 + 0401 – 0463) ≥ 0 0464
32.227.083 31.979.414
89 Е. ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА 0465 6.629.931 7.276.834
Структура основних позиција финансијског извештаја - Биланса стања, након

спроведених књиговодствених промена, на дан 31.12.2018. године:
у милионима у милионима
АКТИВА ПАСИВА
динара *евра динара *евра
СТАЛНА ИМОВИНА КАПИТАЛ
21.669 183,3 25.752 217,9
ОБРТНА ИМОВИНА ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА
10.558 89,4 И ОБАВЕЗЕ 6.475 54,8
УКУПНА АКТИВА УКУПНА ПАСИВА
32.227 272,7 32.227 272,7
ВАНБИЛАНСНА АКТИВА ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА
6.630 56,1 6.630 56,1
28.000 28.000
24.000 24.000
20.000 20.000
16.000 16.000
12.000 12.000
8.000 8.000
4.000 4.000
0 0
Стална имовина Обртна имовина Капитал Дуг.резерв.и обавезе
_______________________
* Прерачун у евро урађен је на бази средњег курса на дан 31.12.2018. године (118,1946)
37
АКТИВА
У структури активе стална имовина учествује са 67,2%, а обртна имовина са 32,8%.

СТАЛНА ИМОВИНА
у
ПОЗИЦИЈА милионима % СТРУКТУРА СТАЛНЕ ИМОВИНЕ
динара
1. Нематеријална имовина 598 2,8
2. Некретнине, постројења и
опрема 18.256 84,2 Дуг.фин. Немат.
- земљиште 669 3,1 пласмани имовина
- грађевински објекти 10.453 48,2 13,0% 2,8%
- постројења и опрема 3.274 15,1
- инвестиционе некретнине 3.216 14,8 Некр,
- некретнине и опрема у постр. и
припреми и остале некретнине опрема
и опрема 644 3,0 84,2%
3. Дугорочни финанс. пласмани и
потраживања 2.815 13,0
- учешћа у капиталу 2.222 10,3
- остала дугорочна
потраживања 593 2,7
УКУПНО
21.669 100,0
Некретнине, постројења и опрема чине 84,2% сталне имовине, са следећом

структуром:
- земљиште 3,7%,
- грађевински објекти 57,2%, чија је отписана вредност 43,3%,
- инвестиционе некретнине 17,6%, са отписаном вредности 61,7%,
- опрема 17,9% са изузетно високим степеном отписа од 74,5% и
- основна средства у припреми 3,6%, која се сукцесивно преносе на основна средства у
функцији у оквиру сталне имовине.
Предузеће је власник акција у капиталу активних правних лица:

- 100,00% - Привредно друштво Мобтел-ПТТ д.о.о.
- 24,04% - Банка Поштанска штедионица а.д.
- 1,07% - Политика а.д.
ОБРТНА ИМОВИНА
ПОЗИЦИЈА % СТРУКТУРА ОБРТНЕ ИМОВИНЕ
динара
1. Залихе 551 5,2
2. Краткорочна потраживања ПДВ и Залихе
и пласмани 7.475 70,8 АВР 5,2%
- потраживања 2.188 20,7 8,8%
- краткорочни пласмани 5.287 50,1
3. Готовински еквиваленти и Гот.екв. и
готовина 1.603 15,2 гот.
4. ПДВ и АВР 929 8,8 15,2% Кратк.по
УКУПНО тр.и
10.558 100,0
пласм.
70,8%
38
Залихе се константно одржавају на оптималном нивоу од 5,2% учешћа у укупној

обртној имовини.
Краткорочна потраживања у износу од 2,2 милијардe динара, односе се на:
- 66,5% - текућа потраживања од купаца у земљи, по основу поштанских, интернет и
КДС-а услуга;
- 7,3% - потраживања од купаца у иностранству, по основу услуга у међународном
поштанском саобраћају (долаз);
- 16,7% - потраживања од запослених (позајмица, децембар 2018.);
- 0,6% - потраживања по основу камате на потраживања и орочена средства;
- 8,9% - остала потраживања по разним основама (осигурање, боловања, породиљско
одсуство, више плаћени порез на добит и друго).
Краткорочнe финансијске пласмане (5,3 милијарди динара) највећим делом чине
орочена динарска средства у износу од 100 милиона динара и девизна средства (31,8 милиона
евра и 15 милиона USD) у динарском износу од 5,4 милијарди динара, код пословних банака.
Због неизвесности наплате потраживања по основу орочених депозита код Универзал банке
а.д. Београд у износу од 148,4 милиона динара, Предузеће је извршило исправку вредности
ових потраживања у целости.
Готовина на рачунима Предузећа на дан билансирања износила је 1.602,7 милиона
динара, од чега 492 милиона динара девизних средстава (3,7 милиона евра, 1,4 хиљадa CHF и
508 хиљада USD).
У оквиру позиција ПДВ и АВР, разграничена потраживања по међународном
саобраћају чине 86,8%, унапред плаћени трошкови осигурања 5,6%, остала активна
временска разграничења 4,3% и ПДВ 3,3%.
ПАСИВА
У структури пасиве капитал учествује са 79,9%, а дугорочна резервисања и обавезе са
20,1%.
KАПИТАЛ
СТРУКТУРА КАПИТАЛА
ПОЗИЦИЈА %
динара
Нераспор Нереал.
1. Основни капитал 16.482 64,0 еђена губ. по
2. Резерве 2.002 7,8 добит осн.харт.
3. Нераспоређена добит 7.389 28,7 28,7% од вред.
-0,5%
Нереализовани губици по
Основни
4. основу хартија од вред. -121 -0,5 Резерве капитал
УКУПНО 25.752 100,0 7,8% 64,0%
Капитал партиципира са 79,9% у пословним изворима, што представља квалитетан

параметар финансијске структуре извора.
Нераспоређена добит представља акумулирану добит из претходних година и
обрачунату добит за I-XII 2018. године.
У новембру 2018. године, Надзорни одбор Јавног предузећа "Пошта Србије", донео је
Одлуку о расподели добити за 2017. годину, 01/8 број: 2018-193442/1, на коју је Влада дала
сагласност Решењем 05 Број 41-12642/2018 од 27.12.2018. године. Остварена је добит у
износу од 2.233.538 хиљада динара, по одбитку обрачунатог пореза на добит. Овом Одлуком
распоређује се добит, на следећи начин:
1. 50% од укупно остварене добити оснивачу - Влади Републике Србије, у износу од
1.116.769 хиљада динара,
39
2. 50% укупно остварене добити у износу од 1.116.769 хиљада динара остаје

нераспоређена.
Износ обавезе према оснивачу, приликом уплате у буџет, умањен је за:
- износ који је одређен Закључком Владе, 05 Број: 401-12351/2016 од 23. децембра 2016.
године, на име финансирања посла око бесплатних акција, процењен у висини од 12.000
хиљада динара;
- износ од 15.000 хиљада динара, по основу учешћа Јавног предузећа „Пошта Србије“,
Београд у поступку доделе и коришћења средстава за подстицање развоја домаћег туризма,
који је прописан Уредбом о условима и начину доделе и коришћења средстава за подстицање
унапређења туристичког промета домаћих туриста на територији Републике Србије
(„Службени гласник РС“, број 119/17);
- износ од 1.852.130,00 динара, по основу више утрошених средстава Јавног предузећа
„Пошта Србије“, Београд у поступку подстицања развоја домаћег туризма, који је прописан
Уредбом о условима и начину доделе и коришћења средстава за подстицање унапређења
туристичког промета домаћих туриста на територији Републике Србије („Службени гласник
РС“, број 105/16);
- износ од 246.842.785,00 динара, на основу спецификације трошкова произашлих из
реализације наградне игре „Узми рачун и победи 2018“, а у вези са Закључком Владе, 05
Број: 436-1018/2018 од 31. јануара 2018. године.
У децембру 2018. године, Надзорни одбор Јавног предузећа "Пошта Србије" донео је
Одлуку о расподели нераспоређене добити за 2017. годину, 01/8 број: 2018-208802/1, на коју
је Влада дала сагласност Решењем 05 Број 41-12824/2018 од 27.12.2018. године. Овом
Одлуком извршена је расподела нераспоређене добити за 2017. годину, у износу од 1.116.769
хиљада динара, на следећи начин:
1. износ од 475.000 хиљада динара Јавном предузећу „Пошта Србије“, за учешће
запослених у добити,
2. остатак добити у износу од 641.769 хиљада динара остаје нераспоређена.
Предузеће је обавезу према Оснивачу - Влади Републике Србије по основу расподеле
добити у износу од 841.074 хиљада динара измирило 30.11.2018. године. Исплата учешћа
запослених у добити извршена је 28.12.2018. године.
ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА
Дугорочна резервисања у износу од 2,0 милијарде динара учествују са 6,1% у

пословним изворима и представљају резервисања за дугорочне накнаде запослених
(отпремнине при одласку у пензију и јубиларне награде) формирана у складу са МРС 19
„Примања запослених“, а на бази извештаја овлашћеног актуара. Исказана су у износу
садашње вредности очекиваних будућих исплата.
ОБАВЕЗЕ
Укупне обавезе (4,5 милијарди динара) чине 14,0% пасиве, од тога дугорочне обавезе
2,7%, а краткорочне обавезе 11,3%.
ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ
ПОВЕРИОЦИ у милионима евра у милионима динара

1. HETA ASSET RESOLUTION 7,44 879,7
- грејс период 15.01.2009.
- рок доспећа 15.01.2021.
40
Преостали износ дугорочних обавеза (4,5 милиона динара) односи се на обавезе за

стамбене кредите према Фондовима солидарне стамбене изградње на територији Републике
Србије (Ниш, Јагодина, Крагујевац итд.).
КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ
ПОЗИЦИЈА %
динара
1. Краткорочне финaнсијске обавезе 705 19,4
- Heta Asset Resolution 704 19,4
- стамбени кредити 1 0,0
2. Обавезе из пословања 1.144 31,6
3. Остале краткорочне обавезе 1.219 33,6
4. Обавезе по основу ПДВ, осталих јавних
прихода, пореза на добит и ПВР 564 15,4
УКУПНО 3.632 100,0
Краткорочне финансијске обавезе су обавезе према кредитору, који је у међувремену

променио пословно име из Hypo Alpe Adria Bank Intеrnаtional у Heta Asset Resolution, које
доспевају до краја 2019. године.
Обавезе из пословања су текуће обавезе према добављачима у земљи 63,2%
иностраним добављачима и поштанским операторима (по основу међународног поштанског
саобраћаја у полазу и преноса програма КДС) 15,9% и остале текуће обавезе 20,9%.
Остале краткорочне обавезе односе се на: обавезе према запосленима 88,7%
(децембар 2018. године - нето зараде, порези и доприноси на зараде и обуставе из зарада) и
остале обавезе 11,3%, које доспевају за плаћање у јануару 2019. године, a које се углавном
односе на обавезе према Буџету у складу са Законом о привременом уређивању основица за
обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних
средстава.
У оквиру обавеза по основу ПДВ-а, осталих јавних прихода, ПВР и пореза на добит,
61,4% чине разграничене обавезе по међународном саобраћају евидентиране на бази процене
необрачунатих потраживања и дуговања по поштанском саобраћају, а 38,6% чине обавезе по
основу ПДВ-а, осталих јавних прихода, пореза на добит и остала пасивна временска
разграничења.
СТРУКТУРА ОБАВЕЗА
Дугорочне
обавезе
19,6%
Краткорочне
обавезе
80,4%
41
III НОВЧАНИ ТОКОВИ

ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ
- у периоду од 01.01.- 31.12.2018. године –
Износ
ПОЗИЦИЈА АОП Текућа Претходна
година година
1 2 3 4
А. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ
I. Приливи готовине из пословних активности (1 до 3) 3001 26.290.287 26.338.052
1. Продаја и примљени аванси 3002 21.735.310 21.497.286
2. Примљене камате из пословних активности 3003 53.816 31.524
3. Остали приливи из редовног пословања 3004 4.501.161 4.809.242
II. Одливи готовине из пословних активности (1 до 5) 3005 22.858.724 22.035.527
1. Исплате добављачима и дати аванси 3006 5.972.545 5.065.044
2. Зараде, накнаде зарада и остали лични расходи 3007 14.309.908 13.955.932
3. Плаћене камате 3008 30.345 42.495
4. Порез на добитак 3009 261.066 586.412
5. Одливи по основу осталих јавних прихода 3010 2.284.860 2.385.644
III. Нето прилив готовине из пословних активности (I-II) 3011 3.431.563 4.302.525
IV. Нето одлив готовине из пословних активности (II-I) 3012
Б. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА
I. Приливи готовине из активности инвестирања (1 до 5) 3013 126.289 137.747
1. Продаја акција и удела (нето приливи) 3014 50 15
2. Продаја нематеријалне имовине, некретнина, постројења, опреме и биолошких средстава 3015 3.309 1.876
3. Остали финансијски пласмани (нето приливи) 3016 50.568
4. Примљене камате из активности инвестирања 3017 98.027 85.288
5. Примљене дивиденде 3018 24.903
II. Одливи готовине из активности инвестирања (1 до 3) 3019 1.508.605 1.078.421
1. Куповина акција и удела (нето одливи) 3020
2. Куповина нематеријалне имовине, некретнина, постројења, опреме и биолошких средстава 3021 1.059.343 1.078.421
3. Остали финансијски пласмани (нето одливи) 3022 449.262
III. Нето прилив готовине из активности инвестирања (I-II) 3023
IV. Нето одлив готовине из активности инвестирања (II-I) 3024 1.382.316 940.674
В. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА
I. Приливи готовине из активности финансирања (1 до 5) 3025
1. Увећање основног капитала 3026
2. Дугорочни кредити (нето приливи) 3027
3. Краткорочни кредити (нето приливи) 3028
4. Остале дугорочне обавезе 3029
5. Остале краткорочне обавезе 3030
II. Одливи готовине из активности финансирања (1 до 6) 3031 2.327.712 4.085.023
1. Откуп сопствених акција и удела 3032
2. Дугорочни кредити (одливи) 3033 706.779 737.418
3. Краткорочни кредити (одливи) 3034
4. Остале обавезе (одливи) 3035
5. Финансијски лизинг 3036
6. Исплаћене дивиденде 3037 1.620.933 3.347.605
III. Нето прилив готовине из активности финансирања (I-II) 3038
IV. Нето одлив готовине из активности финансирања (II-I) 3039 2.327.712 4.085.023
Г. СВЕГА ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (3001 + 3013 + 3025) 3040 26.416.576 26.475.799
Д. СВЕГА ОДЛИВ ГОТОВИНЕ (3005 + 3019 + 3031) 3041 26.695.041 27.198.971
Ђ. НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (3040 – 3041) 3042
Е. НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ (3041 – 3040) 3043 278.465 723.172
З. ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА 3044 1.780.625 2.626.046
Ж. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ 3045 126.609 148.391
И. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ 3046 26.021 270.640
Ј. ГОТОВИНА НА КРАЈУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА (3042 – 3043 + 3044 + 3045 – 3046) 3047 1.602.748 1.780.625
42
Наредна табела и графички приказ, илуструју укупне новчане токове у периоду

јануар-децембар 2018. године:
27.500
25.500
23.500
21.500
19.500
17.500
15.500
13.500
11.500
9.500
7.500
5.500
3.500
1.500
-500
прилив одлив нето новчани
ток
ПОЗИЦИЈА
динара
УКУПНИ ПРИЛИВИ 26.416,6

УКУПНИ ОДЛИВИ 26.695,1
НЕТО ОДЛИВ 278,5
ПОЧЕТНО СТАЊЕ 1.780,6
КУРСНЕ РАЗЛИКЕ-нето прилив 100,6
ГОТОВИНА НА КРАЈУ ПЕРИОДА 1.602,7
Током посматраног периода ниво ликвидних новчаних средстава, на рачунима

Предузећа, обезбедио је благовремено плаћање текућих (запослени и добављачи) и осталих
обавеза.
Са аспекта активности, приливи и одливи реализовани су:
ПОСЛОВНЕ АКТИВНОСТИ АКТИВНОСТИ
ПОЗИЦИЈА УКУПНО
АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА ФИНАНСИРАЊА
1. ПРИЛИВИ 26.290,3 126,3 - 26.416,6
учешће у % 99,5 0,5 - 100,0
2. ОДЛИВИ 22.858,8 1.508,6 2.327,7 26.695,1
учешће у % 85,6 5,7 8,7 100,0
3. НЕТО ПРИЛИВ 3.431,5 - - 3.431,5
4. НЕТО ОДЛИВ - 1.382,3 2.327,7 3.710,0
НЕТО НОВЧАНИ ТОК -278,5 -278,5
43
IV ИНДИКАТОРИ ЗА МЕРЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ПОСЛОВАЊА
ПОКАЗАТЕЉИ СТРУКТУРЕ ПРИХОДА И РАСХОДА
у%
ПОЗИЦИЈА
I-XII 2016. I-XII 2017. I-XII 2018.
1=2+3+4 УКУПНИ ПРИХОДИ 100,0 100,0 100,0
2 Пословни 95,4 96,7 96,9
3 Финансијски 1,7 1,4 1,2
4 Остали 2,9 1,9 1,9
5=6+7+8 УКУПНИ РАСХОДИ 100,0 100,0 100,0
6 Пословни 96,4 95,7 98,1
7 Финансијски 0,9 2,5 0,3
8 Остали 2,7 1,8 1,6
ПОКАЗАТЕЉИ ЕКОНОМИЧНОСТИ
ПОЗИЦИЈА
I-XII 2016. I-XII 2017. I-XII 2018.
1 Укупни приходи 26.634,0 25.723,8 25.727,6
2 Пословни приходи 25.412,4 24.870,3 24.926,2
3 Укупни расходи 22.754,5 23.067,3 22.989,7
4 Пословни расходи 21.924,0 22.070,6 22.552,8
5=1/3 ЕКОНОМИЧНОСТ УКУПНОГ ПОСЛОВАЊА 117,0 111,5 111,9
6=2/4 ЕКОНОМИЧНОСТ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ 115,9 112,7 110,5
 Економичност укупног пословања - Предузеће је на сваких 100 динара укупних

расхода остварило 111,9 динара укупних прихода. Коефицијент показује да Предузеће
више зарађује него што троши, што је резултат ефикасности менаџмента у управљању
приходима и расходима.
 Економичност пословних активности - Предузеће је на сваких 100 динара
пословних расхода остварило 110,5 динара пословних прихода односно 10,5 динара је
усмерено у пословну добит.
44
ПОКАЗАТЕЉИ РЕНТАБИЛНОСТИ
ПОЗИЦИЈА I-XII 2016./ I-XII 2017./ I-XII 2018./
31.12.2016. 31.12.2017. 31.12.2018.
1 Укупни приходи 26.634,0 25.723,8 25.727,6
2 Пословни приходи 25.412,4 24.870,3 24.926,2
3 Нето добитак 3.473,7 2.233,5 2.305,5
4 Пословни добитак 3.488,4 2.799,7 2.373,4
5 Просечни салдо укупних средстава 33.845,8 32.777,7 32.103,2
6 Просечни салдо сопственог капитала 25.989,8 25.603,5 25.402,5
7=3/1 СТОПА НЕТО ДОБИТКА 13,04% 8,68% 8,96%
8=4/2 СТОПА ПОСЛОВНОГ ДОБИТКА 13,73% 11,26% 9,52%
9=3/5 СТОПА ПРИНОСА НА УКУПНА ПОСЛОВНА СРЕДСТВА 10,26% 6,81% 7,18%
10=3/6 СТОПА ПРИНОСА НА СОПСТВЕНИ КАПИТАЛ 13,37% 8,72% 9,08%
 Стопа нето добитка показује да је Предузеће на сваких 100 динара укупног прихода
остварило 8,96 динара нето добитка.
 Стопа пословног добитка показује да је Предузеће на сваких 100 динара пословних
прихода остварило 9,52 динара пословног добитка.
• Стопа приноса на укупна пословна средства, која говори о томе колико је
менаџмент фирме ефикасан у управљању активом да би остварио што већу добит,
односно колико Предузеће зарађује на инвестирани капитал, показује да је на 100
динара ангажованих укупних пословних средстава остварено 7,18 динарa нето
добитка.
• Стопа приноса на сопствени капитал мери профитабилност остварену
ангажовањем капитала власника (искључени су сви дугови или обавезе).
ПОКАЗАТЕЉИ АКТИВНОСТИ
ПОЗИЦИЈА I-XII 2016./ I-XII 2017./ I-XII 2018./
31.12.2016. 31.12.2017. 31.12.2018.
1 Приходи од продаје 21.464,6 21.221,1 21.557,1
2 Просечни салдо залиха 549,5 552,3 548,0
3 Просечни салдо краткорочних потраживања од 1.567,5 1.550,3 1.565,5
купаца
4 Просечни салдо обавеза према добављачима 718,4 799,5 854,4
5 Просечни салдо укупне пословне имовине 33.845,8 32.777,7 32.103,2
6=(2/1) x 365 дана ПРОСЕЧАН ПЕРИОД ДРЖАЊА ЗАЛИХА 9,34 9,50 9,28
7=(3/1) x 365 дана ПРОСЕЧАН ПЕРИОД НАПЛАТЕ ПОТРАЖИВАЊА 26,65 26,66 26,51
8=(4/1) x 365 дана ПРОСЕЧАН ПЕРИОД ПЛАЋАЊА ОБАВЕЗА ПРЕМА 12,22 13,75 14,47
ДОБАВЉАЧИМА
9=1/2 РАЦИО ОБРТА ЗАЛИХА 39,06 38,42 39,34
10=1/3 РАЦИО ОБРТА КУПАЦА 13,69 13,69 13,77
11=1/4 РАЦИО ОБРТА ДОБАВЉАЧА 29,88 26,54 25,23
12=1/5 РАЦИО ОБРТА УКУПНЕ ПОСЛОВНЕ ИМОВИНЕ 0,63 0,65 0,67
45
• Рацио обрта залиха показује да се залихе предузећа обрну 39,3 пута просечно
годишње, односно да на сваких 39,3 динара прихода од продаје 1 динар остаје везан у
вредности залиха.
• Рацио обрта купаца показује да се потраживања од купаца наплаћују 13,8 пута
годишње, односно да на сваких 13,8 динара прихода од продаје у току године 1 динар
остаје ненаплаћен у салду потраживања од купаца на крају године.
• Рацио обрта добављача показује да се обавезе према добављачима измирују
просечно 25,2 пута годишње.
• Рацио обрта укупне пословне имовине показује да је Предузеће на сваки динар
уложен у пословна средства остварило 0,67 динара прихода од продаје. Рацио говори
о томе колико пута се укупна имовина предузећа обрне у току једне године односно
колико предузећe успешно користи имовину с циљем стварања прихода.
ПОКАЗАТЕЉИ ЛИКВИДНОСТИ
у милионима динара - стање на дан

ПОЗИЦИЈА
31.12.2016. 31.12.2017. 31.12.2018.
1 Капитал 26.154,3 25.052,6 25.752,3
2 Дугорочне обавезе 2.396,1 1.592,7 884,2
3=1+2 Укупни дугорочни извори 28.550,4 26.645,3 26.636,5
4 Стална имовина 22.347,8 21.977,2 21.669,1
5 Залихе 559,3 545,3 550,7
6 Обртна имовина 11.228,1 10.002,2 10.558,0
7 Обртна имовина - залихе 10.668,8 9.456,9 10.007,3
8 Краткорочне обавезе 3.184,5 3.434,1 3.631,6
9=3-4 НЕТО ОБРТНИ ФОНД 6.202,6 4.668,1 4.967,4
10=9/5 ПОКРИЋЕ ЗАЛИХА НОФ-ОМ 11,09 8,56 9,02
11=6/8 ОПШТИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ 3,53 2,91 2,91
12=7/8 УБРЗАНИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ 3,35 2,75 2,76
 Разлика између утврђених стања дугорочних извора (капитал и дугорочне обавезе) и

сталне имовине, односно део укупних дугорочних извора који је употребљен за
финансирање обртних средстава, на дан 31.12.2018. године, представља позитиван
нето обртни фонд. Ако из дугорочних извора изузмемо обавезе које нису имале за
циљ финансијски ангажман у повећање производног потенцијала Предузећа, већ
представљају екстерно преузимање дуга (Мобтела према иностраним банкама), нето
обртни фонд реално износи 4.087,7 милиона динара.
 Рацио покрића залиха НОФ-ом је знатно изнад теоријског оптимума од 1, што значи
да су НОФ-ом покривене целокупне залихе.
 Општи рацио ликвидности показује да је обртна имовина око 3 пута већа од
краткорочних обавеза, односно сваки динар краткорочних обавеза покривен је са 2,9
динара обртне имовине (теоријски оптимум за овај рацио је 2).
 Убрзани рацио ликвидности, као знатно ригорознији тест ликвидности, добијен
стављањем у однос ликвиднe обртне имовине (укупна обртна имовина умањена за
залихе) и краткорочних обавеза Предузећа показује да је сваки динар краткорочних
обавеза покривен са 2,76 динара ликвидне обртне имовине (теоријски оптимум за овај
рацио је 1).
46
ПОКАЗАТЕЉИ ЗАДУЖЕНОСТИ
у милионима динара - стање на дан

ПОЗИЦИЈА
31.12.2016. 31.12.2017. 31.12.2018.
1 Капитал 26.154,3 25.052,6 25.752,3
2 Укупни пословни извори 33.575,9 31.979,4 32.227,1
3 Стална имовина + залихе 22.907,1 22.522,5 22.219,8
4 Обавезе 5.580,6 5.026,8 4.515,9
5 Дугорочне обавезе 2.396,1 1.592,7 884,2
6=4/1 ОДНОС ДУГА ПРЕМА КАПИТАЛУ 0,21 0,20 0,18
7=4/2 РАЦИО ЗАДУЖЕНОСТИ 0,17 0,16 0,14
8=1/2 СТЕПЕН ФИНАНСИЈСКЕ СИГУРНОСТИ 0,78 0,78 0,80
9=1/3 СТЕПЕН САМОФИНАНСИРАЊА 1,14 1,11 1,16
10=(1+5)/3 КОЕФИЦИЈЕНТ ФИНАНСИЈСКЕ СТАБИЛНОСТИ 1,25 1,18 1,20
 Однос дуга према капиталу показује да су позајмљени извори покривени сопственим

изворима (пожељна вредност овог рациа је испод 0,50).
 Рацио задужености показује да је сваки динар улагања у пословну имовину
прибављен путем дугова (краткорочних и дугорочних) у износу од 0,14 динара.
(пожељна вредност овог рациа је испод 0,50).
 Степен финансијске сигурности обезбеђен је већим учешћем трајног капитала (у
односу на учешће обавеза) у укупним пословним изворима. Предузеће је дугорочно
финансијски стабилније ако је у укупним изворима пословних средстава учешће
трајног капитала бар 50% и више.
 Са исказаним степеном самофинансирања обезбеђена су улагања у имовину из
трајног капитала, односно Предузеће са трајним капиталом финансира сва своја
нематеријална, материјална улагања и залихе, а и део других улагања, без додатног
задуживања. Оптимални коефицијент самофинансирања већи је од 1.
 Коефицијент финансијске стабилности показује да су стална имовина и залихе
покривени дугорочним изворима, тако да не постоји опасност од тренутне
инсолвентности.
47
Планирана средства за период јануар-децембар 2018. године, у износу од 2,2

милијардe динара, на име финансирањa инвестиционих активности реализована су са 56,5%
што номинално износи 1,2 милијардe динара.
У односу на претходну годину, на име финансирања инвестиција, утрошено je 8,3%
више средстава, што номинално износи 93,7 милиона динара.
Преглед инвестиционих улагања:

- компарација са планом и 2017. годином -
у хиљадама динара ИНДЕКСИ

РЕДНИ
БРОЈ
ПОЗИЦИЈА ПЛАН %
I-XII 2018. I-XII 2017. I-XII 2018. 5/3 5/4
1 2 3 4 5 6 7 8
1. ГПЦ 65.196 75.936 45.098 3,7 69,2 59,4
2. ОБЈЕКТИ 175.365 79.895 75.990 6,2 43,3 95,1
3. ПОШТАНСКИ ПРОЈЕКТИ 3.948 - - 0,0 - -
4. ОПРЕМА 1.041.825 485.466 623.296 51,2 59,8 128,4
- набавка, увођење и легализација софтвера 451.536 137.027 260.440 21,4 57,7 190,1
- рачунарска 234.742 138.200 151.565 12,4 64,6 109,7
- поштанска 81.098 49.008 47.502 3,9 58,6 96,9
- телекомуникациона 126.000 70.992 88.449 7,3 70,2 124,6
- остала 148.449 90.239 75.340 6,2 50,8 83,5
5. ТРАНСПОРТНА СРЕДСТВА 373.611 340.609 220.988 18,1 59,1 64,9
6. КАНЦЕЛАРИЈСКИ НАМЕШТАЈ 41.915 13.776 22.380 1,8 53,4 162,5
7. ПОШТА НЕТ 450.470 129.407 231.341 19,0 51,4 178,8
8. ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА 5.500 288 11 0,0 0,2 3,8
УКУПНО 2.157.830 1.125.377 1.219.104 100,0 56,5 108,3
ПОШТ А Легализ. ГПЦ Oбјекти

НЕТ објеката 3,7% 6,2%
19,0% 0,0% Поштански
пројекти
0,0%
Канцел.
намештај
1,8%
Т ранспортна
средства
18,1%
Опрема
51,2%
У укупно утрошеним средствима, доминирају улагања у опрему 51,2%, улагања у

Пошта Нет 19,0% и набавку транспортних средстава 18,1%. Улагања у изградњу и
адаптацију објеката чине 6,2% укупних средстава, a у ГПЦ 3,7%, док је за набавку
канцеларијског намештаја утрошено 1,8% новчаних средстава.
Финансијска средства утрошена за инвестиције учествују са 4,9% у укупним пословним
приходима Предузећа.
48
УКУПНА ЗАПОСЛЕНОСТ
У току 2018. године укупан број запослених у Јавном предузећу „Пошта Србије”
смањен је у односу на претходну годину за 0,3%.
ПРЕМА ВРСТИ РАДНОГ ВРСТА РАДНОГ ОДНОСА

УКУПНО
АНГАЖОВАЊА неодређено одређено
31.12.2017. 14.055 925 14.980
31.12.2018. 13.743 1.199 14.942
ОДНОС 2018./2017.
- номинално -312 +274 -38
- процентуално -2,2 +29,6 -0,3
Кретање запослености на неодређено и одређено време у највећој мери је условљено

природним одливом кадрова и Законом о буџетском систему, као и ангажовањем нових
извршилаца у функцији попуне упражњених послова, извршења одређеног посла, замене
привремено одсутних запослених, развоја услуга и проширења капацитета.
У односу на планирани број запослених у 2018. години, укупан број запослених на
дан 31.12.2018. године, мањи је за 0,52%.
У ОДНОСУ НА ПЛАН УКУПНО

ПЛАН 2018. 15.020
31.12.2018. 14.942
ОДНОС 2018./2017.
- номинално -78
- процентуално -0,52%
Без заснивања радног односа, на дан 31.12.2018. године, закључивањем уговора о

обављању привремених и повремених послова ангажовано је 189 лица, са циљем решавања
проблема привремено повећаног обима посла у области технологије.
КРЕТАЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ
- у току 2018. године –
49
- у периоду од 1997. до 2018. године –
- Флуктуација запослених у 2018. години –
2018. МУШКАРЦИ ЖЕНЕ

отишли из предузећа
< 30 година живота 103 14
30-50 година живота 208 82
> 50 година живота 235 91 Интерним
Укупно отишлих 733 распоређивањем
новозапослени
обухваћена су 83
< 30 година живота 221 75
30-50 година живота 239 117 запослена.
> 50 година живота 36 7
Укупно новозапослених 695
стопа флуктуације 4,68%
У 2018. години остварена је релативно ниска стопа флуктуације запослених, тј. висока
стопа стабилности кадрова.
број запослених укупан број запослених стопа

који раде дуже стабилности кадрова
од 1 године
1 2 3 4=2/3*100
31.12.2018. 14.297 14.942 95,7%
- по основима
ОСНОВ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА
ОТИШЛИ споразумно отказ једностраном смрт пензија** остало* УКУПНО
вољом запосленог
1 2 3 4 5 6 7 8
број запослених 95 37 186 40 280 95 733
*истек рока уговора, независно од воље запосленог или послодавца, раскид уговора, одлазак на мировање
** ПЕНЗИЈЕ по сили по вољи инвалидска

структура закона запосленог пенз.
број запослених 128 111 41
ОСНОВ ЗАПОШЉАВАЊА
ДОШЛИ извршење одређеног замена привремено одсутних остало* УКУПНО
посла радника
1 2 3 4 5
број запослених 615 40 40 695
*дошли на неодређено време, рад на одређеном пројекту, повратак са мировања, сезонски послови
50
 по организационим целинама
ФЛУКТУАЦИЈА У 2018.
ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЦЕЛИНЕ 31.12.2017. 31.12.2018.
дошли отишли
1 2 3 4 5=2+3-4
УКУПНО ФУНКЦИЈЕ 1065 48 63 1050
1. Пословодство Предузећа 45 3 3 45
2. Кабинет директора Предузећа 22 1 2 21
3. Функција услуга 215 14 13 216
4. Функција поштанске мреже 63 2 5 60
5. Функција информ. технологија, ел. комуникација и развоја 232 15 15 232
6. Функција економских послова и набавки 173 4 9 168
7. Функција правних послова и управљања непокретностима 113 3 4 112
8. Функција управљања кадровима и корп. одговорности 89 2 4 87
9. Пратећа функција интерне ревизије 37 0 4 33
10. Пратећа функција страт. и процене пос. ризика 19 4 1 22
11. Пратећа функција безбедности и заштите 57 0 3 54
Радна јединица за послове електронских комуникација 146 4 8 142
1. Радна јединица „Пошта НЕТ“ 146 4 8 142
Радне јединице за послове од заједничког интереса и
подршке рада Предузећа
474 24 31 467
1. Радна јединица „Хибридна пошта“ 128 8 7 129
2. Радна јединица „Србијамарка” 39 0 0 39
3. Радна јединица „Одрж. објеката возила и осн.средстава” 307 16 24 299
Радне јединице ван регија 6066 350 341 6076
1. Радна јединица „Београд Центар” 1621 91 76 1636
2. Радна јединица „Београдски венац” 1110 62 49 1123
3. Радна јединица „Земун” 845 53 71 828
4. Радна јединица „РПЛЦ Београд” 772 59 56 775
5. Радна јединица „Ниш” 614 14 21 607
6. Радна јединица „Нови Сад” 1104 71 68 1107
Регионалне радне јединице 7229 350 372 7207
1. Регионална радна јединица „Суботица, Зрењанин,
Сомбор, Кикинда”
1180 72 102 1150
Седиште РРЈ - „Суботица” 414 47 53 408
Подручна јединица вишег ранга „Зрењанин” 319 9 21 307
Подручна јединица вишег ранга „Сомбор” 313 9 21 301
Подручна јединица нижег ранга „Кикинда” 134 7 7 134
2. Регионална радна јединица „Панчево, Сремска
Митровица”
924 49 42 931
Седиште РРЈ - „Панчево” 460 18 24 454
Подр. јед. вишег ранга „Сремска Митровица” 464 31 18 477
3. Регионална радна јединица „Ужице, Шабац, Ваљево” 1150 56 51 1155
Седиште РРЈ - „Ужице” 469 26 22 473
Подручна јединица вишег ранга „Шабац” 396 20 16 400
Подручна јединица вишег ранга „Ваљево” 285 10 13 282
4. Регионална радна јединица „Краљево, Чачак”* 862 38 31 869
Седиште РРЈ - „Краљево” 497 26 18 505
Подручна јединица вишег ранга „Чачак” 365 12 13 364
5. Регионална радна јединица „Косово и Метохија” 228 0 6 222
Седиште РРЈ - „Грачаница” 228 0 6 222
6. Регионална радна јединица „Јагодина, Крушевац,
Крагујевац”
1218 63 60 1221
Седиште РРЈ - „Јагодина” 347 14 12 349
Подручна јединица вишег ранга „Крушевац” 395 13 14 394
Подручна јединица вишег ранга „Крагујевац” 476 36 34 478
7. Регионална радна јединица „Смедерево, Пожаревац,
Зајечар, Бор”
954 54 48 960
Седиште РРЈ - „Смедерево” 278 24 17 285
Подручна јединица вишег ранга „Пожаревац” 337 9 18 328
Подручна јединица вишег ранга „Зајечар” 216 13 7 222
Подручна јединица нижег ранга „Бор” 123 8 6 125
8. Регионална радна јединица „Врање, Лесковац,
Прокупље, Пирот”
713 18 32 699
Седиште РРЈ - „Врање” 222 6 9 219
Подручна јединица вишег ранга „Лесковац” 228 7 12 223
Подручна јединица нижег ранга „Прокупље” 142 5 9 138
Подручна јединица нижег ранга „Пирот” 121 0 2 119
* флуктуација запослених у табели увећана је за број запослених обухваћених интерним распоређивањем, који су премештени из једног у други организациони део Предузећа.
51
СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ
- СТРУКТУРА ПРЕМА ПОЛУ
- ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА
- ОБРАЗОВНА СТРУКТУРА
- ПРЕМА ГОДИНАМА СТАЖА
52
- ПРЕМА ГОДИНАМА ЖИВОТА
просечна старост у Предузећу je

45,79 година
ОБРАЗОВАЊЕ
Стручно оспособљавање и усавршавање запослених спровођено је током читавог
посматраног периода, а различитим видовима образовања, стручног оспособљавања и
усавршавања обухваћено је 18997 полазника и то:
- 1159 запослених похађало је образовање у организацији и реализацији екстерних
извођача, према Плану образовања и Плану јавних набавки Предузећа за 2018.
годину, од чега су 54 запослена похађала обуку за заступника у осигурању, код
Привредне коморе Србије, ради полагања стручног испита и стицања решења за
пружање услуге осигурања и 80 запослених похађало континуирану едукацију ради
обнове већ стеченог наведеног решења,
- 14397 запослених похађало је интерно образовање у организацији и реализацији
Службе са образовање, Службе за спречавање прања новца и финансирања тероризма,
координатора за обуку запослених и инструктора у организационим деловима
Предузећа,
- 3441 запослених обухваћено је тренингом знања - тестирањем знања, у организацији и
реализацији Службе са образовање, Службе за спречавање прања новца и
финансирања тероризма, координатора за обуку запослених и инструктора у
организационим деловима Предузећа.
ОБЛИК
ВРСТА/НАЗИВ ОБРАЗОВАЊА, СТРУЧНОГ ОСПОБЉАВАЊА И УСАВРШАВАЊА БРОЈ
ОБРАЗОВАЊА
Семинари, предавања, конференције и слично у организацији екстерних извођача 326
ЕКСТЕРНО
Обуке у организацији екстерног извођача 833
Асертивна пословна комуникација за шалтерске раднике 2651
Bankomat CINEO 2550 138
Bankomat PROCASH 2100xe USB 6
Bankomat PROCASH 2150 xe USB 14
Имплементација новог закона о платним услугама и обука из области платних услуга 295
Meњачки послови 2015. Основна обука 197
Отклањање пропуста у раду - технолошка обука 3155
ИНТЕРНО Реобука увођење у посао 2
РПЛЦ - лсм оператер / практична обука 1
Спречавање прања новца и финансирање тероризма 7272
Storyline - напредне технике презентације 50
Увођење у посао по правилнику о образовању од 30.3.2016. 150
Вештине асертивне комуникације -управници и контролори 466
Тестирање запослених из области технологије рада у пошти 2557
Тестирање знања из области спречавања прања новца и финансирања тероризма 884
Укупно: 18997
53
СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ
Пројекција и реализација социозаштитних мера
- детекција проблема запослених на радном месту и у радној средини у свим

организационим целинама,
- детекција запослених са смањеном радном способношћу и адекватно распоређивање,
- праћење апсентизма (одсуствовања са посла по основу боловања),
- мотивација за лечење и праћење запослених са евидентним болестима зависности и
поремећајима у психофизичким одступањима,
- израда социјалних карти.
Солидарне помоћи
ОСНОВ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ Укупан број захтева
Лечење запослених и чланова породице 393
Рехабилитација запослених 89
Солидарна помоћ за новорођено дете 427
Солидарна помоћ за преминуле запослене и чланове породице 56
Накнада погребних трошкова за запослене и чланове породице 58
Солидарна помоћ за елементарне непогоде 13
Укупно: 1.036
Јубиларне награде
ГОДИНА УКУПНО ЗАПОСЛЕНИХ
2018. 1.069
Материјалне помоћи деци умрлих радника

ГОДИНА УКУПНО ЗАПОСЛЕНИХ
2018. 129
РАЗВОЈ И СЕЛЕКЦИЈА КАДРОВА
Професионална селекција и оријентација
- Процес селекције и оријентације подразумева постизање усклађености

интелектуалних, базичних и експресивних карактеристика личности кандидата са
специфичним захтевима, садржајем и природом послова за које, у складу са
систематизацијом послова, постоји плански исказана потреба и то у случајевима
запошљавања путем јавног огласа или без јавног оглашавања, интерног премештаја
запослених на друге послове, односно на послове веће сложености (хоризонтална и
вертикална померања), као и праћења развоја и промоције кадрова.
- У циљу унапређења кадровске структуре запослених и унапређења ефикасности рада
у Пошти Србије у 2018. години професионалном селекцијом и оријентацијом
обухваћено је укупно 796 екстерних кандидата. Највећи број кандидата био је за
технолошке послове и то најчешће за ангажовање на пословима поштара, достављача
и техничара за шалтерске послове.
- У оквиру реализовања треће фазе увођења послова осигурања, обављена је
професионална селекција 65 кандидата, који су за те послове били предложени од
стране руководилаца радних јединица.
- Реализована су 2 интерна огласа РЈ „Одржавање објеката, возила и основних
средстава“ и у ту сврху било је обухваћено професионалном селекцијом и
оријентацијом укупно 3 кандидата.
54
Мотивације и награде за лојалност (избор најбољег радника)
Са жељом да подстиче и развија мотивацију запослених, Пошта Србије је и 2018.

године наградила најбоље раднике у области поштанског саобраћаја за квалитетан рад.
Избор најбољих радника у Предузећу врши се квартално (на три месеца), четири пута у току
године. Награде се додељују запосленима на технолошким радним местима, у следећим
категоријама:
- најбољи поштар,
- најбољи шалтерски радник,
- најбољи достављач/возач,
- најбољи радник у области прераде поштанских пошиљака,
- најбољи контролор/благајник и
- најбољи управник.
Критеријуми избора су: квалитет и квантитет посла, поузданост, квалитет
комуникације, флексибилност, мотивисаност, преношење знања, усавршавање, а за
управнике и организаторске и менаџерске способности.
На крају сваког квартала укупно се награди 13 радника из свих категорија запослених,
односно 52 радника годишње.
За најбољег радника у 2018. години изабран је Саша Михајловић, достављач - за
послове експрес доставе из поште 35000 Јагодина из седишта Регионалне радне јединице
„Јагодина, Крушевац, Крагујевац”.
55
Јавно предузеће „Пошта Србије, Београд остварује неопходан квалитет доступности

услуга обезбеђењем функционисања јединица поштанске мреже (у даљем тексту: пошта) на
целој територији Републике Србије у складу са Законом о поштанским услугама,
критеријумима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, као и
Општим планом поштанске мреже. Предузеће планира локације за отварање нових пошта и
издвојених шалтера, у складу са критеријумима за планирање локације и отварање поште, а
основни су просторни, економски и функционални.
На крају извештајног периода, у децембру 2018. године у функцији је било 1.534
пошта, од тога 1.306 корпоративних и 228 уговорних пошта.
У наредној табели дат је упоредни преглед броја пошта 2017. и 2018. године, према
броју корпоративних и уговорних пошта:
ПОШТЕ КОРПОРАТИВНЕ ПОШТЕ УГОВОРНЕ ПОШТЕ
ИНДЕКС ИНДЕКС ИНДЕКС
2017. 2018. 2017. 2018. 2017. 2018.
1 2 3=2/1 4 5 6=5/4 7 8 9=8/7
1.530 1.534 100 1.301 1.306 100 229 228 100
Од 1.534 пошта, 1.204 су доставне поште, 184 су пријемне поште, а 146 су испоручне
поште.
Oд укупног броја уговорних пошта 200 уговорних пошта налази се у ванградским
срединама, а 28 уговорних пошта у градским срединама (франшизе).
Поштанску мрежу чине и посебни организациони делови пошта и то: 160 издвојених
корпоративних шалтера, 417 издвојених уговорних шалтера и 8 покретних поштанских
шалтера.
У наредној табели дат је упоредни преглед 2017. и 2018. године према броју
издвојених шалтера, корпоративних и уговорних шалтера:
ИЗДВОЈЕНИ ИЗДВОЈЕНИ УГОВОРНИ
ИЗДВОЈЕНИ ШАЛТЕРИ
ИНДЕКС КОРПОРАТИВНИ ШАЛТЕРИ ИНДЕКС ШАЛТЕРИ ИНДЕКС
2017. 2018. 2017. 2018. 2017. 2018.
1 2 3=2/1 4 5 6=5/4 7 8 9=8/7
704 577 82 155 160 103 549 417 76
Временска доступност као један од принципа организовања рада пошта подразумева
дефинисање радних времена пошта узимајући у обзир потребе корисника, продуктивност
запослених и трошкове пословања.
У децембру 2018. године суботом је радило 549 пошта, а недељом 43 поште.
Непрекидан рад организован је у пошти у Таковској бр.2, Београд и у 12 пошта на граничним
прелазима. За рад пошта у дане државних или верских празника одређује се различит број
дежурних пошта у складу са бројем и распоредом празничних дана, анализирајући
продуктивност дежурних пошта у претходним периодима.
Доступност поштанских капацитета

Просечан број становника по пошти износи 4.642.
Просечан број становника по шалтеру (у поштама) износи 1.793.
Број доставних реона је 3.563, што значи да је број становника по реону 1.998.
Број поштанских сандучића је 1.963.
У наредној табели дат је приказ шалтерских капацитета у поштама: укупно, стално
запоседнуто, привремено запоседнуто и незапоседнуто, као и просечан број становника по
шалтеру и пошти:
БРОЈ ШАЛТЕРА БРОЈ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧАН БРОЈ
СТАЛНО ПОВРЕМЕНО ПО ШАЛТЕРА ПО
УКУПНО НЕЗАПОСЕДНУТИ УКУПНО ПО ПОШТИ ПОШТИ
ЗАПОСЕДНУТИ ЗАПОСЕДНУТИ ШАЛТЕРУ
1 2 3 4 5 6 7 8
3.972 2.931 340 701 7.120.666 4.642 1.793 3
56
Организација сортирања и превоза

Организациона структура мреже за превоз и сортирање поштанских пошиљака, коју
чине јединице за сортирање, односно јединице које извршавају послове и задатке сортирања,
отпреме, превоза и приспећа поштанских пошиљака, приказана је у следећoj табели:
стање на дан
ЈЕДИНИЦЕ ЗА СОРТИРАЊЕ ПОШТАНСКИХ ПОШИЉАКА
31.12.2018.
РЕГИОНАЛНИ ПОШТАНСКО-ЛОГИСТИЧКИ ЦЕНТАР 3
ПОШТАНСКО-ЛОГИСТИЧКИ ЦЕНТAР 15
ИЗМЕНИЧНА ПОШТА 1
ПОШТА ЦАРИЊЕЊА 3
У следећој табели је приказан број линија Реда превоза, укупна носивост возила и
дневна километража на I и II транспортном нивоу, односно на III и IV транспортном нивоу.
РП I И II ТРАНСПОРТНИ НИВО (радни дан) РП III и IV ТРАНСПОРТНИ НИВО (радни дан)
2017. 2018. 2017. 2018.

БРОЈ ЛИНИЈА 85 85 623+25* 660+12*
НОСИВОСТ (t) 367 377 801 858
ДНЕВНО (km) 12.278 12.290 34.098 34.305
* Од наведених линија III и IV транспортног нивоа, 2018. године на 4 линије превоз се обавља у организацији АТП a на 8
линија превоз се обавља у организацији заступника уговорних пошта.
У следећој табели је приказан број и просечна старост возила, по врстама возила:

2017. 2018.
Просечна
Просечна
старост
возила
возила
старост
ВРСТА ВОЗИЛА
Број
Број
%
%
ПУТНИЧКА 336 17,77 10,52 368 19,03 10,37

ДОСТАВНА 1.111 58,75 7,08 1.117 57,76 8,08
ТЕРЕТНА 444 23,48 8,15 449 23,22 9,09
УКУПНО 1.891 100,00 7,94 1.934 100,00 8,75
У 2018. години предузето је низ активности и започето, односно реализовано

неколико пројеката, како би се обезбедило побољшање квалитета пружања услуга и то:
Ширење поштанске мреже - У циљу повећања квалитета доступности поштанских и
платних услуга корисницима, у 2018. години отворено је 7 пошта у урбаним срединама.
Пружање услуга преко уговорне поште и уговорног шалтера - У циљу повећања
квалитета пословања уговорних пошта и шалтера извршена је економска анализа
оправданости рада постојећих уговорних пошта и уговорних шалтера и праћење квалитета
рада истих. У 2018. години, закључено је 18 уговора о пружању услуга преко уговорне поште
и 24 уговора о пружању услуга преко уговорног шалтера. За уговорне поште 23 уговора је
раскинуто, од којих 2 уговора због непоштовања уговорених обавеза о пружању услуга преко
уговорне поште, а такође је раскинуто и 155 уговора о пружању услуга преко уговорног
шалтера. Ступањем на снагу Закона о платним услугама омогућено је већем броју
привредних субјеката да обављају платне услуге што је довело до промена на тржишту
платних услуга и повећања конкуренције у овом сегменту пословања што је за последицу
имало већи број раскида уговора о пружању услуга преко уговорног шалтера.
Адаптација пошта - У циљу побољшања услова рада у поштама, у 2018. години адаптирано
је 39 поштa.
Систем аутоматизованог сортирања поштанских пошиљака - Извршене су измене у
плановима сортирања поштанских пошиљака стандардних димензија за поште за које је
промењен функционални облик из пријемних у доставне, тако да се за исте сортирање врши
до нивоа поште или до нивоа реона, а у зависности од броја реона редовне доставе. Такође,
израђени су и примењени планови сортирања за аутоматизовано сортирање пошиљака
57
нестандардних димензија којим је извршено повећање броја доставних пошта за које се врши
сортирање пост експрес пошиљака нестандардних димензија. На основу ових измена у
плановима сортирања, броја пошиљака као и предлога РЈ/РРЈ/ПЈ, у 2018. години извршенa
су потребна усклађивања Прегледа картовања и времена саобраћања на линијама Реда
превоза.
Возни парк - Током 2018. године Пошти Србије испоручена су 52 возила. Укупно 7
доставних теретних возила, са погоном на сва 4 точка, набављено је за обављање послова
доставе свих врста поштанских пошиљака у теже приступачним руралним подручјима.
Набављена су 4 теретна возила (камиона), највеће дозвољене масе 9-12 тона, 2 теретна
возила (камиона), највеће дозвољене масе веће од 12 тона, као и 2 двоосовинске приколице
највеће дозвољене масе од 14 тона. Укупно 6 теретних возила (камиона) и 2 приколице,
набављене су у циљу замене постојећих возила овог типа, а користе се за транспорт
поштанског материјала на линијама Реда превоза на II транспортном нивоу и за потребе
даљег развоја и ширења логистичке услуге. За потребе директора Предузећа набављено је 1
путничко возило средње класе, док је 36 путничких возила ниже средње класе набављено за
потребе обављања послова везаних за планирање, организацију, надзор и контролу
технолошког процеса.
Пређени пут и утрошено гориво су у 2018. години повећани у односу на 2017. годину услед
раста обима остварених волуметријски захтевнијих услугa (пост експрес – 13,53%, пакети –
5,77%, логистичка услуга – 20,31%), као и због потребе да се прошири територија доставе
пакета на руралном подручју.
Година Пређени пут (km)
2017. 27.813.551
2018. 27.877.522
% повећања 0,23
Систем за аутоматско праћење возила - Систем за аутоматско праћење возила (АПВ)
уведен је у циљу контроле коришћења службених возила у технолошком процесу.
Сукцесивним повећањем броја возила у Систему АПВ омогућена је ефикаснија
експлоатација постојећег возног парка, односно боље праћење квалитета извршења Реда
превоза и доставе. У 2018. години 70% возила укључено је у систем АПВ (1.321 возило).
Квалитет уручења - У току 2018. године предузете су бројне активности у циљу
побољшања квалитета уручења пошиљака, чији је крајњи резултат значајно повећање
задовољства корисника услуга. Коришћењем могућности које пружа опрема за
аутоматизовано сортирање пошиљака, вршена је припрема података за изабране РЈ/РРЈ/ПЈ у
којима није остварен задовољавајући квалитет уручења. Са сервера су прикупљане
фотографије поштанских пошиљака које су биле предмет аутоматизованог сортирања на
LSM и MMS и прослеђиване РЈ/РРЈ/ПЈ у циљу вршења спољне контроле доставе и
отклањања уочених неправилности. Посебан осврт направљен је на уручење пошиљака
великих корисника као што су „Kopernikus Tehnology”, ЈВП „Воде Војводине”, ЈКП
„Инфостан технологије”, ЈП „Електропривреда Србије”, са којима Пошта Србије има
закључене уговоре од значаја за Предузеће. Такође, посебна пажња је посвећена побољшању
квалитета уручења судских писама, што има за последицу смањење броја рекламација на
уручење судских писама.
Средства поштанске технологије - Реализована је набавка и извршена испорука 110
поштанских вага (20 пакетских и 90 универзалних писмоносно-пакетских), у циљу
несметаног одвијања технолошког процеса рада. Како би се омогућила већа безбедност
пошиљака приликом складиштења, комисионирања, паковања и транспорта логистичких
јединица, реализована је набавка и извршена испорука 3 ротопалетизатора и 13 машина за
сигурносно паковање пошиљака ПП траком. Због бржег и ефикаснијег жигосања
поштанских пошиљака великих корисника, реализована је набавка и извршена испорука 3
58
стоне машине за жигосање. Такође, реализована је набавка и извршена испорука 20 челичних

каса намењених за чување новца, вредносница и докумената од вредности у ЈПМ. У циљу
ефикасније и прецизније обраде и провере аутентичности новчаница, реализована је набавка
и извршена испорука 54 машине за бројање папирног новца за благајне и 292 машине за
бројање папирног новца за шалтере. У циљу увођења мењачких послова и замене постојећих
уређаја, реализована је набавка и извршена испорука 200 уређаја за проверу исправности
новчаница и 200 UV лампи. Реализована је набавка и извршена испорука опреме за доставу
(122 стола, 336 столица са наслоном и 44 столице без наслона), 40 столица за запослене на
деоби пошиљака и 350 стубића за обележавање јединственог реда чекања, као замена
дотрајалих и поломљених и за опремање нових јединица поштанске мреже. У складу са
Планом набавки поштанског прибора и инвентара за 2018. годину извршена је испорука
20.700 поштанских врећа, 1.000 пластичних посуда за одлагање пошиљака и 670 фасцикли за
Post Express достављаче. У складу са Правилником о службеној униформи у Јавном
предузећу „Пошта Србије”, током 2018. године закључени су уговори и извршена испорука
делова теренске службене униформе за запослене на пословима обезбеђења, делова службене
униформе за запослене на пословима редовне и Post Express доставе, 4.090 торби за
достављаче и 740 кабаница за запослене на пословима редовне доставе који на реон одлазе
бициклом.
Пројекат „Стандардизација опремљености пошта“ - Урађен je завршни извештај о
реализацији пројекта (Анекс 10), чиме је дефинисан стандард опремљености пошта.
Реализацијом наведеног пројекта повећаће се ефикасност пружања услуга корисницима и
унапредити визуелни изглед пошта. Дефинисана су три нивоа опремљености пошта: виши,
средњи и нижи, а за сваки ниво опремљености дефинише се врстa и квалитет опреме којом
пошта мора бити опремљена. Дефинисане су врсте шалтерског пулта у зависности од врсте
услуга које се на истима пружају, односно од количине опреме која би се налазила на
шалтеру, као и димензије и конструкција типског шалтерског пулта са правилима поставке
опреме на истом. Дефинисани су стандарди визуелног изгледа типског шалтерског пулта,
односно материјали који се користе приликом израде типског шалтерског пулта. У том
смислу дефинисана су два нивоа визуелног изгледа: виши и нижи. За испуњење дефинисаних
стандарда oрганизационе целине надлежне за набавку средстава и опреме планираће набавке
у оквиру својих редовних активности.
Пројекат „Поштар као покретни шалтер“ (ППШ) - Током 2018. године пројектни тим је,
на основу уочених недостатака са терена и провере постојећих функционалности како
апликација (на мобилним терминалима и ПостТИС апликације), тако и осталих параметара
који се тичу мрежних капацитета, доступности мобилних мрежа и могућности побољшања
постојеће конфигурације целокупног система, креирао обједињен документ у оквиру којег су
побројана потребна системска побољшања, софтверски и хардверски захтеви којима би се
наведени пилот пројекат учинио функционалнијим. Наведени документ је упућен предузећу
са којим је реализовано иницијално софтверско решење за пилот пројекат. Међутим, до краја
2018. године, није добијен одговор о заинтересованости овог предузећа да се изјасни о
техничким могућностима за реализацију и наставак сарадње. Током 2018. године праћени су
и ефекти увођења у продукцију пилот пројекта „Покретни поштански шалтер – ППШ“,
односно сагледавани су резултати пословања и разматране могућности унапређења. У
наредном периоду планирано је да се у продукцију уведу и преостале 4 локације (до краја
2018. године, од укупно 11 планираних, уведено је 7 локација у продукцију). Такође,
планирано је да се пилот пројекат прошири и као такав примени у поступку трансформисања
нерентабилних пошта.
Пројекат „Транслација адресе у адресни код” - У склопу наведеног пројекта у 2018.
години су реализоване две активности: унапређење адресног регистра и ажурирање базе
физичких лица у апликацији Кућни сандучић.
59
Унапређење адресног регистра - У складу са планом реализације Пројекта Владе

Републике Србије на унапређењу Адресног регистра процес именовања улица у областима у
којима није постојала званична улична мрежа је у највећој мери завршен. Крајњи циљ свих
ових активности је да свака улица у свим насељеним местима добије назив, да буде
обележена таблом, и да сваки објекат има свој кућни број (план завршетка је крај 2019.
године). Поред Поште Србије, оперативну групу Координационог тела чине: Министарство
државне управе и локалне самоуправе, Стална конференција градова и општина (СКГО),
Републички геодетски завод, Републички завод за статистику, МУП, АПР, Централни
регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО). Обавеза Поште Србије је да својим
учешћем у Оперативној групи Координационог тела примени све настале промене званичних
назива улица у свој адресни ситем, а затим и у адресни систем корисника поштанских услуга
који примењују нашу адресну базу. На тај начин ће се у потпуности имплементирати
званични адресни регистар Републике Србије. У том смислу развијени су алати који ће
омогућити запосленима у РЈ/РРЈ/ПЈ да имплементирају настале промене у уличном систему,
увођење нових званичних улица, евиденцију измена кућних бројева у случајевима када је
због прекрајања уличне мреже дошло до пренумерације кућног броја.
Ажурирање базе физичких лица у апликацији Кућни сандучић -У периоду од јула до
октобра 2018. године реализована је акција ажурирања података у апликацији „Кућни
сандучић” за физичка лица. С тим у вези, РЈ „Хибридна пошта” је одштампала евиденционе
обрасце који су дистрибуирани РЈ/РРЈ/ПЈ и које су поштари, приликом обављања редовних
послова доставе, ажурирали на терену. Циљ ове активности је било ажурирање података о
броју домаћинстава на нивоу кућног броја, с обзиром да су то информације од посебног
значаја за обраду статистичких података, планирање и друге пословне процесе у Пошти
Србије. Имајући у виду да подаци о броју домаћинстава представљају комерцијалну услугу,
неопходно је обезбедити тачност и ажурност наведених података у највећој могућој мери.
Пројекат „Оптимизација итинерера поштара“ - Током 2018. године настављено је са
реализацијом пројекта, у складу са смерницама о начину извештавања РЈ/РРЈ/ПЈ о примени
мобилних телефонских апарата, од фебруара 2018. године. Циљ је повећање ефикасности у
отклањању грешака при коришћењу службених мобилних телефона на реонима и повећање
броја снимљених рута на дефинисаном подручју. Током 2018. године проценат снимљених
рута на дефинисаном подручју је порастао за 9% у односу на 2017. годину. Укупан број
службених мобилних телефонских апарата свих запослених на којима је инсталирана
пословна апликација PoštarMap и који се користе у пројекту је 3.851. Поново је омогућен
приказ Доставних спискова у мобилној апликацији PoštarMap са тестним подацима (који је
био онемогућен услед миграције тестне базе ГИС) и у наредном периоду се планирају
активности које би омогућиле приказ продукционих података доставних спискова из
ПостТИС апликације. Употребом службених мобилних телефона на достави омогућене су
квалитетније анализе при сагледавању минималног времена задржавања поштара на реону,
оправданости тренутне организације доставних реона, као и при сагледавању послова
спољне контроле доставе.
Пројекат „Приказ подручја доставе на мапи за велике кориснике“ - Активности у
оквиру пројекта биле су усмерене на унапређењe функционалности WEB GIS апликације:
извршена је виртуелизација унутрешњег и спољашњег сервера, надоградња хардверске
инфраструктуре, миграција података и додатна контрола свих активних сектора. Овим је
постигнут знатно бржи рад WEB GIS апликације (www.postagis.rs). Такође, у оквиру WEB GIS
апликације имплементирана је нова верзија векторских мапа PlanPlus. Креиране су нове
верзије апликација Mobilni GIS, GIS APV и PTTGIS. У оквиру апликације Mobilni GIS
креирана је функција која омогућава приказ архивираних рута поштара и рута возила у
систему APV у складу са изменама рокова чувања. Извршене су активности везане за набавку
33 upgrade лиценце за ГИС софтвер MapInfo Pro 17 (набављено 18, а у току је реализација
60
уговора о купопродаји преосталих 15). Током 2018. године потписани су и реализовани

уговори о продаји просторних података у укупној вредности од 8.587.376 динара (без ПДВ-а)
са правним лицима: „Телеком Србија“ а.д и Град Београд-Градска управа града Београда.
Пројекат „Логистичка складишта на територији РС“ – Током 2018. године реализована
је јавна набавка селективних палетно-поличних регала у Поштанско-логистичком складишту
(ПЛС) и Јавном царинском складишту - Тип А (ЈЦС) у објекту Техничког одржавања (ТО) у
Регионалном поштанско-логистичком центру Београд (РПЛЦ Београд). Опрема је комплетно
монтирана и стављена у функцију 25. децембра 2018. године. Пошта Србије, у предметном
простору, располаже са нових 820 палетних складишних ћелија, односно укупно у
поштанском систему са око 3.000 палетних складишних места. У истом поступку
спороведене набавке, потписан је и уговор и за монтажу Селективних палетно-поличних
регала за потребе складишта репроматеријала РЈ „Хибридна пошта“, током 2019. године,
након завршетка реконструкције индустријског објекта на Ада Хуји. Крајем године
покренута је и јавна набавка 1.800 складишно-транспортних кутија (СТК) за ускладиштење
расутих производа корисника у ПЛС, чија је реализација планирана за 2019. годину.
Пројекат „Модернизација инфраструктуре и опремање ПЛЦ на територији РС“-
Средњорочним планом пословне стратегије и развоја Поште Србије за период 2017-2019.
године предвиђена је реализација пројекта „Модернизација инфраструктуре и опремање
поштанско-логистичких центара на територији РС“ у функцији развоја инфраструктуре
Предузећа. Предмет пројекта је сагледавање техничко-технолошких карактеристика
постојећих локација и објеката локалних поштанско-логистичких центара (ЛПЛЦ) и
претоварно-сортирних пошта (ПСП), односно планирање, пројектовање и реализација радова
на адаптацији и/или реконструкцији и/или изградњи савремених објеката и центара у
функцији развоја инфраструктуре и оптимизације поштанске мреже центара на територији
РС. Циљ пројекта је квалитетан, економичан и ефикасан транспорт, претовар и прерада
поштанских и логистичких ентитета у ЛПЛЦ и ПСП, односно модернизација и
прилагођавање расположивих или нових инфраструктурних капацитета за оперативну
реализацију поштанско-логистичких услуга и услуга е - трговине, а све у циљу стратешког
развоја делатности Поште Србије. У 2018. години израђен је Технолошки пројекат, Полазни
пројектни задатак и Посебни пројектни задаци за инсталације слабе и јаке струје, хидро и
термо-техничке инсталације, инсталације информационо-комуникационих система и система
техничке заштите (противпровални, противпожарни, приступни и др.), за реконструкцију
дела објекта Аутогараже Ваљево, лоцираног у индустријској зони града, у функцији ЛПЛЦ
Ваљево. Такође, започета је израда конкурсне документације за јавну набавку услуге
пројектовања, односно израде Идејног решења за добијање локацијских услова, Идејног
пројекта за добијање Решења о одобрењу за извођење радова и Пројекта за извођење. У току
2018. године израђен је предлог Технолошког пројекта и Полазног пројектног задатака за
реконструкцију дела објекта Аутогараже Јагодина у функцији ЛПЛЦ Јагодина, сагледана
расположива локација за изградњу новог објекта ЛПЛЦ Зрењанин, као и нацрт предлога
реконструкције дела објекта ЛПЛЦ Краљево на постојећој локацији у индустријској зони.
Сагледано је и постојеће стање ЛПЛЦ Шабац и одложено решење за исти, за наредни
плански период, до обезбеђења нове, одговарајуће локације у индустријској зони града
Шапца.
61
У периоду јануар - децембар 2018. године, остварено је 457 милионa услуга, у односу
на:
- план више за 4,7% и

- претходну године мање за 1,6%.
Посматрано по врстама услуга, у поређењу са планом и претходном годином, на

кумулативном нивоу:
- поштанске услуге веће су од плана за 5,9% , a од претходне године мање за 0,3%,
- финансијске услуге мање су од плана и од претходне године за 6,5%, односно 9,0% ,
- остале услуге веће су од плана за 55,4% и претходне године за 20,5%.
У структури укупних услуга заступљене су: 65,5% поштанске услуге, 27,0%

финансијске услуге и 7,5% остале услуге.
ПОЗИЦИЈА у милионима статист. јединица

1. ОСТВАРЕЊЕ I-XII 2018. 457,0
2. ПЛАН I-XII 2018. 436,5
3. ОСТВАРЕЊЕ I-XII 2017. 464,4
индекс 1/2 104,7
индекс 1/3 98,4
Номинална разлика 1-3 -7,4
Графички приказ структуре услуга:

- јануар-децембар 2018 –
34.330
Остале
123.429
Финансијске
299.260
Поштанске
0 50.000 100.000 150.000 200.000 250.000 300.000
у хиљадама статистичких jединица
62
Преглед структуре остварених услуга:

- компарација са планом и 2017. годином -
у хиљадама статистичких јединица ИНДЕКСИ
РЕДНИ
БРОЈ
УСЛУГЕ ПЛАН МЕСЕЧНИ %
I-XII 2017. I-XII 2018. ПРОСЕК
5/3 5/4
I-XII 2018.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1. ПОШТАНСКЕ 282.457 300.248 299.260 24.938 65,5 105,9 99,7
- писмоносне 267.792 285.690 283.048 23.587 61,9 105,7 99,1
- пакетске 748 921 974 81 0,3 130,2 105,8
- упутничке 5.266 5.254 5.665 472 1,2 107,6 107,8
- експрес 8.651 8.383 9.573 798 2,1 110,7 114,2
2. ФИНАНСИЈСКЕ 131.952 135.691 123.429 10.286 27,0 93,5 91,0
- уплате 102.029 103.797 91.950 7.663 20,1 90,1 88,6
- исплате 29.923 31.894 31.479 2.623 6,9 105,2 98,7
3. ОСТАЛЕ 22.090 28.491 34.330 2.861 7,5 155,4 120,5
УКУПНО 436.499 464.430 457.019 38.085 100,0 104,7 98,4
Месечна динамика укупних услуга приказана је у наредној табели:

у хиљ.
стат.јед. 34.855 37.418 44.890 39.821 39.461 34.283 37.611 38.152 34.514 38.747 39.002 38.265 457.019
ланчани
индекси 107,4 120,0 88,7 99,1 86,9 109,7 101,4 90,5 112,3 100,7 107,4 98,1
структура
(%) 7,6 8,2 9,8 8,7 8,6 7,5 8,2 8,4 7,6 8,5 8,5 8,4 100,0
Графички приказ месечне динамике услуга:
35.000
30.000
у хиљасама стат. јед.
25.000
20.000
15.000
10.000
5.000
0 јануар фебруар март април мај јун јул август септ. окт. нов. дец.
пошт.усл. 23.204 24.212 29.885 26.504 24.976 22.510 23.309 23.795 22.034 26.332 26.909 25.590
финансијске усл. 10.085 10.061 10.759 10.148 10.807 10.277 10.190 10.239 9.749 10.302 10.283 10.529
остале 1.566 3.145 4.246 3.169 3.678 1.496 4.112 4.118 2.731 2.113 1.810 2.146
63
ПОШТАНСКЕ УСЛУГЕ - веће су у односу на план за 5,9% , а у односу на претходну годину

мање за 0,3%. У структури ових услуга доминирају писмоносне услуге са 94,6%, док се
заступљеност пакетских, упутничких и експрес услуга креће од 0,3% до 3,2%.
Месечна динамика поштанских услуга:
у хиљадама статистичких јединица
УСЛУГЕ I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII УКУПНО
- писмоносне 22.036 23.056 28.465 25.288 23.499 21.191 21.987 22.508 20.755 24.827 25.491 23.945 283.048
- пакетске 55 56 63 53 214 95 66 53 62 62 69 126 974
- упутничке 410 418 520 442 477 466 450 449 456 523 497 557 5.665
- експрес 703 682 837 721 786 758 806 785 761 920 852 962 9.573
укупно 23.204 24.212 29.885 26.504 24.976 22.510 23.309 23.795 22.034 26.332 26.909 25.590 299.260
ланч.индекси - 104,3 123,4 88,7 94,2 90,1 103,5 102,1 92,6 119,5 102,2 95,1
структура
(%) 7,7 8,1 10,0 8,9 8,3 7,5 7,8 7,9 7,4 8,8 9,0 8,6 100,0
ФИНАНСИЈСКЕ УСЛУГЕ - обим ових услуга мањи је у односу на план и претходну године за
6,5%, односно 9,0% .
Месечна динамика финансијских услуга:
у хиљадама статистичких јединица
- уплате 7.530 7.608 8.082 7.547 8.213 7.731 7.583 7.628 7.219 7.691 7.357 7.581 91.950
- исплате 2.555 2.453 2.677 2.601 2.594 2.546 2.607 2.611 2.530 2.611 2.746 2.948 31.479
укупно 10.085 10.060 10.759 10.148 10.807 10.277 10.190 10.239 9.749 10.302 10.283 10.529 123.429
ланч.индекси - 99,7 106,9 94,3 106,5 95,1 99,2 100,5 95,2 105,7 99,8 102,4
структура
(%) 8,2 8,2 8,7 8,2 8,8 8,3 8,3 8,3 7,9 8,3 8,3 8,5 100,0
ОСТАЛЕ УСЛУГЕ - обим ових услуга већи је у односу на план за 55,4% и претходну годину за
20,5%.
Месечна динамика осталих услуга:
у хиљ. стат.јед. 1.566 3.145 4.246 3.169 3.678 1.496 4.112 4.118 2.731 2.113 1.810 2.146 34.330
ланч. индекси - 200,9 135,0 74,6 116,1 40,7 274,9 100,2 66,3 77,4 85,7 118,6
структура (%) 4,5 9,1 12,4 9,2 10,7 4,3 12,0 12,0 8,0 6,2 5,3 6,3 100,0
64
ПРЕГЛЕД ОСТВАРЕНИХ УСЛУГА

- јануар-децембар 2018 .
у статистичким јединицама
РЈ ВАН РЕГИЈА БЕОГРАД ЦЕНТАР БЕОГРАДСКИ ВЕНАЦ ЗЕМУН НОВИ САД НИШ РПЛЦ
УСЛУГЕ УКУПНО
1 2 3 4 5 6 7
1. ПОШТАНСКЕ 299.259.874 207.643.778 32.124.958 13.170.186 17.527.079 24.612.251 12.048.808 108.160.496
- писмoносне 283.048.061 199.096.141 29.762.847 11.802.319 16.491.722 23.103.483 11.285.779 106.649.991
- пакетске 974.499 675.916 89.497 55.989 56.719 83.176 47.084 343.451
- упутничке 5.664.750 2.228.289 647.682 480.840 356.082 502.826 239.833 1.026
- експрес 9.572.564 5.643.432 1.624.932 831.038 622.556 922.766 476.112 1.166.028
2. ФИНАНСИЈСКЕ 123.428.570 53.948.891 16.184.594 12.997.436 9.737.067 10.265.565 4.763.778 451
- уплате 91.950.173 41.062.185 12.320.526 9.764.261 7.409.017 8.561.482 3.006.448 451
- исплате 31.478.397 12.886.706 3.864.068 3.233.175 2.328.050 1.704.083 1.757.330 0
3. ОСТАЛЕ 34.330.178 16.673.507 5.854.063 2.901.391 3.232.174 3.787.418 898.461 0
УКУПНО 457.018.622 278.266.176 54.163.615 29.069.013 30.496.320 38.665.234 17.711.047 108.160.947
100,0 19,5 10,4 11,0 13,9 6,4 38,8
структура у % 100,0 60,9 11,8 6,4 6,7 8,5 3,9 23,6
РРЈ СУБОТИЦА, ЗРЕЊАНИН, РРЈ ПАНЧЕВО,

СУБОТИЦА ЗРЕЊАНИН СОМБОР КИКИНДА ПАНЧЕВО СРЕМСКА МИТРОВИЦА
УСЛУГЕ СОМБОР, КИКИНДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА
8 9 10 11 12 13 14 15
1. ПОШТАНСКЕ 19.231.796 9.838.035 4.007.454 3.618.718 1.767.589 14.144.068 6.535.415 7.608.653
- писмoносне 17.935.507 9.310.399 3.684.362 3.301.926 1.638.820 12.987.013 5.983.227 7.003.786
- пакетске 53.930 26.512 12.651 9.941 4.826 46.891 24.186 22.705
- упутничке 518.390 176.034 141.993 142.706 57.657 450.444 212.036 238.408
- експрес 723.969 325.090 168.448 164.145 66.286 659.720 315.966 343.754
2. ФИНАНСИЈСКЕ 13.982.014 5.577.376 4.176.727 2.767.194 1.460.717 10.617.296 5.141.647 5.475.649
- уплате 11.557.107 4.724.725 3.410.250 2.226.972 1.195.160 8.305.538 3.955.921 4.349.617
- исплате 2.424.907 852.651 766.477 540.222 265.557 2.311.758 1.185.726 1.126.032
3. ОСТАЛЕ 4.203.816 2.236.412 775.385 707.146 484.873 3.566.966 1.362.155 2.204.811
УКУПНО 37.417.626 17.651.823 8.959.566 7.093.058 3.713.179 28.328.330 13.039.217 15.289.113
100,0 47,2 23,9 19,0 9,9 100,0 46,0 54,0
структура у % 8,2 3,8 2,0 1,6 0,8 6,2 2,9 3,3
65
РРЈ УЖИЦЕ,ШАБАЦ,
УЖИЦЕ ШАБАЦ,, ВАЉЕВО РРЈ КРАЉЕВО,ЧАЧАК КРАЉЕВО ЧАЧАК
УСЛУГЕ ВАЉЕВО
16 17 18 19 20 21 22
1. ПОШТАНСКЕ 10.311.763 4.609.630 3.586.974 2.115.159 18.610.337 14.944.512 3.665.825
- писмoносне 9.201.971 4.174.449 3.170.421 1.857.101 17.697.073 14.417.824 3.279.249
- пакетске 41.945 13.239 19.078 9.628 30.194 17.856 12.338
- упутничке 571.436 236.005 205.043 130.388 406.733 236.195 170.538
- експрес 496.411 185.937 192.432 118.042 476.337 272.637 203.700
2. ФИНАНСИЈСКЕ 10.093.388 3.511.321 4.128.720 2.453.347 7.461.498 4.276.477 3.185.021
- уплате 7.309.615 2.601.238 2.936.001 1.772.376 5.324.995 2.921.358 2.403.637
- исплате 2.783.773 910.083 1.192.719 680.971 2.136.503 1.355.119 781.384
3. ОСТАЛЕ 2.820.454 1.098.507 1.043.640 678.307 1.869.394 928.217 941.177
УКУПНО 23.225.605 9.219.458 8.759.334 5.246.813 27.941.229 20.149.206 7.792.023
100,0 39,7 37,7 22,6 100,0 72,1 27,9
структура у % 5,1 2,0 1,9 1,2 6,1 4,4 1,7
РРЈ ЈАГОДИНА, РРЈ СМЕДЕРЕВО,

ЈАГОДИНА КРУШЕВАЦ КРАГУЈЕВАЦ СМЕДЕРЕВО ПОЖАРЕВАЦ ЗАЈЕЧАР БОР
УСЛУГЕ КРУШЕВАЦ КРАГУЈЕВАЦ ПОЖАРЕВАЦ, ЗАЈЕЧАР, БОР
23 24 25 26 27 28 29 30 31
1. ПОШТАНСКЕ 13.275.557 3.329.425 3.592.684 6.353.448 9.940.410 3.877.848 3.612.628 1.480.439 969.495
- писмoносне 11.995.984 2.967.533 3.198.235 5.830.216 8.881.198 3.530.762 3.292.525 1.236.654 821.257
- пакетске 68.726 14.477 12.756 41.493 32.472 9.997 11.486 7.980 3.009
- упутничке 536.990 151.333 183.304 202.353 490.358 147.126 152.613 111.760 78.859
- експрес 673.857 196.082 198.389 279.386 536.382 189.963 156.004 124.045 66.370
2. ФИНАНСИЈСКЕ 10.536.811 2.867.463 3.225.453 4.443.895 9.281.539 3.115.967 2.993.137 2.014.554 1.157.881
- уплате 7.394.387 2.057.719 2.239.735 3.096.933 6.664.888 2.243.340 2.232.720 1.400.148 788.680
- исплате 3.142.424 809.744 985.718 1.346.962 2.616.651 872.627 760.417 614.406 369.201
3. ОСТАЛЕ 2.171.472 828.417 679.615 663.440 1.986.066 821.622 795.679 126.285 242.480
УКУПНО 25.983.840 7.025.305 7.497.752 11.460.783 21.208.015 7.815.437 7.401.444 3.621.278 2.369.856
100,0 27,0 28,9 44,1 100,0 36,8 34,9 17,1 11,2
структура у % 5,7 1,5 1,7 2,5 4,6 1,7 1,6 0,8 0,5
66
РРЈ КОСОВО И
УСЛУГЕ РРЈ ВРАЊЕ, ЛЕСКОВАЦ, ВРАЊЕ ЛЕСКОВАЦ ПРОКУПЉЕ ПИРОТ
МЕТОХИЈА
ПРОКУПЉЕ, ПИРОТ
32 33 34 35 36 37
1. ПОШТАНСКЕ 5.512.916 1.807.124 1.854.510 1.046.298 804.984 589.249
- писмoносне 4.797.282 1.585.028 1.613.298 914.905 684.051 455.892
- пакетске 23.772 9.424 7.631 2.833 3.884 653
- упутничке 355.675 106.953 126.605 69.978 52.139 106.435
- експрес 336.187 105.719 106.976 58.582 64.910 26.269
2. ФИНАНСИЈСКЕ 6.685.562 2.034.305 2.013.876 1.424.804 1.212.577 821.571
- уплате 4.101.707 1.268.817 1.124.395 928.944 779.551 229.751
- исплате 2.583.855 765.488 889.481 495.860 433.026 591.820
3. ОСТАЛЕ 1.036.632 289.947 337.320 142.680 266.685 1.871
УКУПНО 13.235.110 4.131.376 4.205.706 2.613.782 2.284.246 1.412.691
100,0 31,2 31,8 19,7 17,3 100,0
структура у % 2,9 0,9 0,9 0,6 0,5 0,3
67
ПРОДУКТИВНОСТ РАДА
- јануар-децембар 2018.
ПОЗИЦИЈА УКУПНО
1. НОРМА МИНУТИ 960.459.056

2. РАДНИ ДАНИ 2.834.954
3. ПРОДУКТИВНОСТ 84,7
РЈ ВАН РЕГИЈА БЕОГРАД ЦЕНТАР БЕОГРАДСКИ ВЕНАЦ ЗЕМУН НОВИ САД НИШ РПЛЦ
ПОЗИЦИЈА
1 2 3 4 5 6 7
1. НОРМА МИНУТИ 441.895.004 111.055.540 79.688.213 64.589.203 82.589.668 45.484.226 58.488.154
2. РАДНИ ДАНИ 1.213.467 348.054 250.847 179.569 234.856 118.572 81.569
3. ПРОДУКТИВНОСТ 91,0 79,8 79,4 89,9 87,9 95,9 179,3
- у односу на укупну продуктивност 107,5 94,2 93,8 106,2 103,8 113,2 211,6
РРЈ СУБОТИЦА,
ЗРЕЊАНИН, РРЈ ПАНЧЕВО, СРЕМСКА
СУБОТИЦА ЗРЕЊАНИН СОМБОР КИКИНДА ПАНЧЕВО
ПОЗИЦИЈА СОМБОР, СРЕМСКА МИТРОВИЦА МИТРОВИЦА
КИКИНДА
8 9 10 11 12 13 14 15
1. НОРМА МИНУТИ 94.286.713 38.049.686 26.748.916 20.005.976 9.482.135 72.759.243 35.211.163 37.548.080
2. РАДНИ ДАНИ 259.393 97.153 73.726 60.617 27.897 221.651 101.648 120.003
3. ПРОДУКТИВНОСТ 90,9 97,9 90,7 82,5 85,0 82,1 86,6 78,2
- у односу на укупну продуктивност 107,3 115,6 107,1 97,4 100,3 96,9 102,2 92,4
РРЈ УЖИЦЕ, РРЈ КРАЉЕВО,

УЖИЦЕ ШАБАЦ ВАЉЕВО КРАЉЕВО ЧАЧАК
ПОЗИЦИЈА ШАБАЦ,ВАЉЕВО ЧАЧАК
16 17 18 19 20 21 22
1. НОРМА МИНУТИ 78.310.053 29.894.416 29.087.212 19.328.425 61.564.485 34.955.508 26.608.977
2. РАДНИ ДАНИ 259.102 104.417 91.787 62.898 186.568 110.778 75.790
3. ПРОДУКТИВНОСТ 75,6 71,6 79,2 76,8 82,5 78,9 87,8
- у односу на укупну продуктивност 89,2 84,5 93,5 90,7 97,4 93,1 103,6
68
РРЈ СМЕДЕРЕВО,
РРЈ ЈАГОДИНА,
ЈАГОДИНА КРУШЕВАЦ КРАГУЈЕВАЦ ПОЖАРЕВАЦ, СМЕДЕРЕВО ПОЖАРЕВАЦ ЗАЈЕЧАР БОР
ПОЗИЦИЈА КРУШЕВАЦ КРАГУЈЕВАЦ
ЗАЈЕЧАР, БОР
23 24 25 26 27 28 29 30 31
1. НОРМА МИНУТИ 85.725.963 24.671.921 26.967.957 34.086.085 69.840.734 22.551.942 22.591.515 16.009.571 8.687.706
2. РАДНИ ДАНИ 267.878 79.832 84.995 103.051 223.000 65.284 75.238 55.481 26.997
3. ПРОДУКТИВНОСТ 80,0 77,3 79,3 82,7 78,3 86,4 75,1 72,1 80,5
- у односу на укупну продуктивност 94,5 91,2 93,7 97,6 92,4 102,0 88,6 85,2 95,0
РРЈ ВРАЊЕ, ЛЕСКОВАЦ, РРЈ КОСОВО И

ВРАЊЕ ЛЕСКОВАЦ ПРОКУПЉЕ ПИРОТ
ПОЗИЦИЈА ПРОКУПЉЕ, ПИРОТ МЕТОХИЈА
32 33 34 35 36 37
1. НОРМА МИНУТИ 49.279.238 14.990.817 15.998.782 9.521.603 8.768.036 6.797.623
2. РАДНИ ДАНИ 169.288 55.831 52.120 32.669 28.668 34.607
3. ПРОДУКТИВНОСТ 72,8 67,1 76,7 72,9 76,5 49,1
- у односу на укупну продуктивност 85,9 79,3 90,6 86,0 90,3 58,0
69
ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПЛАНИРАНОГ И ОСТВАРЕНОГ ОБИМА УСЛУГА

- у периоду 2014. – 2018.
60.000
50.000
40.000
Остварење
30.000
План
20.000
10.000
0
2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
70
КОМПАРАТИВНА ДИНАМИКА ОБИМА УСЛУГА

- у периоду 2014. – 2018. -
2014. у хиљадама стат. јединица

Остварење 35.674 38.859 51.973 41.723 36.978 39.720 39.580 36.807 37.312 39.814 37.502 43.996
План 37.100 37.606 39.504 40.662 38.890 39.354 40.520 39.272 39.718 40.266 40.884 42.902
Разлика у односу на план -1.426 1.253 12.469 1.061 -1.912 366 -940 -2.465 -2.406 -452 -3.382 1.094
→ стопа раста у односу на: - претходну годину -1,8% 3,6% 31,0% -0,5% -4,4% 1,7% -6,6% -11,6% -4,0% -5,3% -14,3% -6,2%
- план -3,8% 3,3% 31,6% 2,6% -4,9% 0,9% -2,3% -6,3% -6,1% -1,1% -8,3% 2,5%
Остварење 34.407 38.112 41.523 39.414 38.878 40.760 40.064 40.072 35.861 38.455 39.103 43.141
План 35.278 37.765 39.752 39.310 37.873 39.490 39.476 37.397 38.092 38.647 39.584 41.381
Разлика у односу на план -871 347 1.771 104 1.005 1.270 588 2.675 -2.231 -192 -481 1.760
→ стопа раста у односу на: - претходну годину -3,6% -1,9% -20,1% -5,5% 5,1% 2,6% 1,2% 8,9% -3,9% -3,4% 4,3% -1,9%
- план -2,5% 0,9% 4,5% 0,3% 2,7% 3,2% 1,5% 7,2% -5,9% -0,5% -1,2% 4,3%
Остварење 33.437 36.903 38.762 44.761 38.155 38.988 38.824 38.744 37.195 37.938 40.849 42.232
План 35.344 37.041 41.005 39.976 38.483 40.141 39.515 37.753 37.577 38.765 38.656 40.800
Разлика у односу на план -1.907 -138 -2.243 4.785 -328 -1.153 -691 991 -382 -827 2.193 1.432
→ стопа раста у односу на: - претходну годину -2,8% -3,2% -6,6% 13,6% -1,9% -4,3% -3,1% -3,3% 3,7% -1,3% 4,5% -2,1%
- план -5,4% -0,4% -5,5% 12,0% -0,9% -2,9% -1,7% 2,6% -1,0% -2,1% 5,7% 3,5%

Остварење 34.014 37.426 51.244 37.042 38.930 36.224 37.270 35.106 35.054 40.358 41.053 40.709
План 34.203 36.523 38.450 39.086 39.411 39.249 38.480 37.774 37.298 38.046 37.653 40.639
Разлика у односу на план -189 903 12.794 -2.045 -481 -3.025 -1.210 -2.668 -2.244 2.312 3.400 70
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 1,7% 1,4% 32,2% -17,2% 2,0% -7,1% -4,0% -9,4% -5,8% 6,4% 0,5% -3,6%
- план -0,6% 2,5% 33,3% -5,2% -1,2% -7,7% -3,1% -7,1% -6,0% 6,1% 9,0% 0,2%
34.855 37.417 44.890 39.821 39.461 34.283 37.611 38.152 34.514 38.747 39.002 38.265
План 34.310 35.277 38.919 36.425 37.765 39.249 36.236 35.561 35.061 35.617 36.426 38.616
Разлика у односу на план 545 2.140 5.971 3.396 1.696 -4.966 1.375 2.591 -547 3.130 2.576 -351
→ стопа раста у односу на: - претходну годину 2,5% 0,0% -12,4% 7,5% 1,4% -5,4% 0,9% 8,7% -1,5% -4,0% -5,0% -6,0%
- план 1,6% 6,1% 15,3% 9,3% 4,5% -5,5% 3,8% 7,3% -1,6% 8,8% 7,1% -0,9%
71
У циљу реализације активности утврђених Програмом пословања за 2018. годину,

обезбеђени су предуслови за његову реализацију (законски, кадровски, техничко-
технолошки, информатички и др.), спроведене су многе пословне и технолошке активности и
унапређeна je технологија постојећих услуга.
Посматрајући укупан број извршених писмоносних, поштанско-финансијских,
пакетских, експрес и услуга неадресоване директне поште у 2018. години, може се
констатовати да је реализован обим услуга већи у односу на план за 2%, а да је у односу на
претходну годину мањи за 3%.
Приход од писмоносних, поштанско-финансијских, пакетских, експрес, логистичких и
маркетиншких услуга остварен у 2018. години износи око 19,2 милијардe динара и у односу
на план већи је за 3,9% (718,2 милиона динара), а у односу на претходну годину за 0,4% (75,8
милиона динaра).
Приход од писмоносних услуга у 2018. години износи 7,9 милијарди динара и у
односу на план већи је за 5,9% (443 милиона динара), а у односу на претходну годину за
2,9% (222,5 милиона динара).
На одступање у приходу од писмоносних услуга у највећој мери утицали су следећи
пословни модели:
- Влада Републике Србије је у својству приређивача, у 2018. години, организовала
Наградну игру „Узми рачун и победи 2018“. Током трајања наградне игре, која је
реализована кроз два круга, Предузеће је извршило пренос 10.732.295 пошиљака у
унутрашњем поштанском саобраћају. Услуга преноса пошиљака није наплаћена од
пошиљалаца - учесника наградне игре, већ је Закључком Владе 05 Број: 436-1018/2018 од
31. јануара 2018. године, дата сагласност да се обавеза која настане према Предузећу у
вези са трошковима произашлим из реализације два круга наградне игре, измири из дела
средстава из остварене добити за 2017. годину, која ће бити опредељена оснивачу
одлуком Надзорног одбора Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд, на коју сагласност
даје Влада. На тај начин је реализован приход у износу 246.842.785,00 динара.
- ЈВП Воде Војводине - приход по основу отпреме решења о накнади за одводњавање
физичким лицима за 2017. и 2018. годину у износу од 60,9 милиона динара;
- Електропривредна предузећа, која у укупном приходу од писмоносних услуга учествују
са 12% - приход већи за 46,7 милиона динара по основу већег броја отпремљених
пошиљака које садрже опомене;
- Kopernikus Technology - нов приход у износу од 29,1 милион динара, будући да су
пошиљке овог корисника у поштанским токовима од фебруара 2018. године;
- Serbia Broadband - SBB - приход већи за 20,1 милион динара услед тренда раста броја
пошиљака која садрже рачуне, што је резултирало повећањем од 15,5% у физичком
обиму;
- Банкарски сектор - приход већи за 16,6 милиона динара, као последица ванредне отпреме
пошиљака која садрже обавештења клијентима у складу са Законом о платним услугама,
као и обавештења о припајању банака (Piraeus banka - Direktna banka). Међутим, уколико
се изузму ванредне отпреме пошиљака од стране банака, у овом сектору, евидентиран је
пад прихода од 47,7 милиона динара, услед електронског обавештавања својих клијената.
Највећи пад евидентиран је код АИК, Societe generale и Raiffeisen банке, док су највећи
број пошиљака у овој години предале Banca intesa, NLB, Erste и Addiko banka.
Телеком Србија а.д., који учествује са 10% у укупном приходу од писмоносних
услуга, бележи константан пад броја отпремљених пошиљака које садрже рачуне (отпрема
мање од 3 милиона пошиљака на месечном нивоу). У односу на претходну годину констатује
се мања реализација за 2,4 милиона пошиљака.
Приход остварен од избора у 2018. години (избори за локалне самоуправе у Београду,
Бору, Аранђеловцу, Кладову, Лучанима, Кули и Дољевцу, као и избори за националне савете
националних мањина) износи 10,5 милиона динара, а извршен је пријем 2,3 милиона
обавештења о дану и времену одржавања избора. Приход остварен од избора за националне
72
савете националних мањина износи 1,6 милиона динара и извршен је пријем 354 хиљаде
обавештења (76% од укупног броја одштампаних обавештења).
Највеће одступање у оствареном приходу од експрес услуга у односу на претходну
годину остварено је у сегменту ,,B2С“ и ,,C2C“ у којем су физичка лица примаоци и/или
примаоци и пошиљаоци. Наиме, у овом сегменту корисника остварено је повећање прихода у
висини од 222 милиона динара. Као један од кључних фактора убрзаног развоја овог
сегмента тржишта је развој е-трговине у којој су избор портала и дистрибуције најзначајнији
фактори. Највеће повећање прихода остварено је од услуге „Данас за сутра“.
Значајно повећање прихода од пакетских услуга у односу на претходну годину
остварено је у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају, са посебним акцентом
на реализацију уговорених пословних решења са корисницима пакетских услуга. Такође,
евидентно је повећање прихода и обима од експрес услуга у међународном саобраћају.
Логистичке услуге бележе константан раст обима и прихода у 2018. години у односу
на 2017. годину.
Укупан приход од логистичких услуга од 91,2 милиона динара остварен у 2018.
години већи је за 17,7% у односу на претходну годину (више за 13,7 милиона динара),
односно за 0,6% у односу на план (више за 0,5 милиона динара).
Раст прихода у 2018. години остварен је кроз пораст обима сарадње са постојећим
корисницима (за око 9,0 милиона динара већи приход) и на основу успостављања сарадње са
новим корисницима (око 4,7 милиона динара прихода од нових корисника).
У 2018. години остварен је приход од трговине од 58,1 милиона динара, што је за
31,8% више у односу на претходну годину (14 милиона динара), односно 34,8% више у
односу на план (15 милиона динара).
Највећи раст прихода остварен је од продаје поштанских производа, односно коверата
за наградну игру „Узми рачун и победи 2018“ (12,8 милиона динара) и судских таксених
марака (1,5 милиона динара).
Приход од маркетиншких услуга у 2018. години је 12,9 милиона динара, што је за
46,7% више у односу на претходну годину - 8,8 милиона динара, односно за 57,4% у односу
на план.
Укупни приходи од поштанско-финансијских услуга који су остварени у 2018. години
износе око 8,67 милијарди динара, што је за око 111,7 милиона динара (1,3%) више од плана
и за око 459,1 милион динара (5,0%) мање у односу на прошлу годину.
Приходи од упутница (поштанска, PostNet и МПУ) су за око 88,3 милиона динара
(9,86%) већи од планираних и за око 82,8 милиона динара (9,2%) већи од прошлогодишњих.
Укупни приходи од финансијских услуга су за око 23,4 милиона динара (0,3%) већи од
планираних и за 541,9 милиона динара (6,6%) мањи од прошлогодишњих.
Приход по основу курсних разлика МПУ износи око 13,1 милион динара.
Укупан нето приход од мењачких послова износи око 51,1 милиона динара.
У 2018. години остварено је укупно 129,1 милиона поштанско-финансијских услуга,
што је за 8,1 милион статистичких јединица (5,9%) мање од плана и за 11,9 милиона
статистичких јединица (8,4%) мање у односу на претходну годину. Обим упутничких услуга
већи је у односу на 2017. годину за око 410 хиљада статистичких јединица (7,8%). Уплате су
за око 11,8 милиона статистичких јединица (11,4%) мање у односу на претходну годину, а
исплате су мање за око 416 хиљада статистичких јединица (1,3%).
Пад обима и прихода од поштанско-финансијских услуга је последица драстичног
ширења конкуренције која је препознала високу профитабилност ових услуга.
У складу са планираним циљевима, присуством растуће и све оштрије конкуренције
на тржишту комерцијалних услуга, као и савременим потребама и очекивањима корисника,
рeализоване кључне активности у току 2018. године биле су усмерене ка стварању додатних
вредности за корисникe, повећању доступности и квалитета услуга Предузећа на територији
целе земље, а све у циљу побољшања пословних пeрформанси Предузећа као целине, као и
јачању конкурентности на тржишту комерцијалних поштанских услуга.
73
КВАЛИТЕТ ПОШТАНСКИХ УСЛУГА
Време преноса писмоносних пошиљака у унутрашњем поштанском саобраћају
У унутрашњем поштанском саобраћају током 2018. године организовано је независно

мерење времена преноса нерегистрованих писмоносних пошиљака, у трајању од два месеца
(од 09.07. до 09.09.2018. године). Mерење је извршила Бизнис академија ЛЦ из Ниша, а
постигнути су следећи резултати:
Резултат Независног мерења времена преноса у односу на циљеве квалитета
Независно мерење Рок Д+1 Рок Д+2 Рок Д+3
2018. година 87,57% 93,95% 97,73%
Циљеви квалитета 80% 85% 90%
Поред независног мерења, Предузеће је током 2018. године вршило и два интерна
мерења (AMQM и Теренско мерење) нерегистрованих писмоносних пошиљака, путем тест
писама. С обзиром да је мерење путем AMQM система континуелно и да обухвата узорак од
чак 16.080 тест писама, у наредној табели приказани су резултати из 2018. године, у
поређењу са циљевима квалитета одређеним од стране РАТЕЛ-a.
Резултат AMQM мерења времена преноса у односу на циљеве квалитета
AMQM мерење Рок Д+1 Рок Д+2 Рок Д+3
2018. година 67,16% 91,42% 96,78%
Циљеви квалитета 80% 85% 90%
На основу приказаних резултата из претходне табеле може се закључити да током

2018. године циљ квалитета одређен од стране РАТЕЛ за рок преноса Д+1 дан није испуњен,
док су за рокове преноса Д+2 и Д+3 циљеви квалитета испуњени. Наведени резултати
указују да се квалитет преноса нерегистрованих писмоносних пошиљака мора додатно
унапредити током 2019. године, јер следи период трогодишњег независног мерења времена
преноса, сагласно стандарду SRPS EN 13850:2014.
Квалитет преноса пакета у међународном поштанском саобраћају
Успешним активностима у делу остваривања захтеваних циљева квалитета услуге

међународног пакета и праћењем квалитета на дневном, седмичном и месечном нивоу,
Предузеће је на основу квалитета услуге у току 2018. године, остварило пун бонус од 40% на
основни пакетски терминал, који се примењује од 1. јануара 2019. године, што је објављено
путем циркулара Светског поштанског савеза број 138, од 1. октобра 2018. године.
Пошта Србије је испунилa следеће бонусе:
Остварени бонуси на основни пакетски терминал

Бонус Пошта Србије испунилa
Бонус за пренос догађаја 25% : √
– слање догађаја EMC преко ЕMD: 2% √
– слање догађаја EMD преко EMC: 2% √
– слање догађаја EDH /ЕМH/ЕМI преко ЕМD: 11% √
– слање догађаја EDC преко EDB / EME: 5% √
– слање догађаја RESDES преко PREDES: 5% √
Уручење на дому: 5% √
Oбјављивање стандарда доставе: 5% √
Остварен квалитет „On line” система потражница 5% : √
– одговор на време 3% √
– отварење примљених захтева 1% √
– отварање примљених одговора 1% √
74
Квалитет преноса EMS пошиљака
Пошта Србије је члан ЕМS Кооперативе од 2010. године. У периоду јануар-новембар

2018. године Предузеће је остварило следеће резултате:
Остварен квалитет по свим ставкама ЕМS Koоперативе

EMS УСЛОВНИ ПОСТИГНУТ КВАЛИТЕТ
СТАНДАРД МИНИМУМ ЈАНУАР – НОВЕМБАР
2018 2018. године
Достава EMS пошиљака у предвиђеном року (на време) 98% 94% 96%
Пренос података на време 98% 94% 96,1%
Квалитет одговора корисницима услуга преко „Rugby“ система 95% 90% 92,1%
Повећање обима извоза позитиван показатељ 9,7%
70% 60% потписан
Учешће у плану „Плаћање по учинку“ или потписан мултилатерални
мултилатерални споразум споразум
У наредном периоду наставиће се са континуираном контролом квалитета, анализом

остварених резултата, дефинисањем будућих активности у циљу отклањања уочених
неправилности и достизања високог нивоа квалитета пружених међународних поштанских
услуга (како за пакете, тако и за ЕМS пошиљке).
БЕЗБЕДНОСТ ПОШИЉАКА
Безбедност регистрованих пошиљака у унутрашњем поштанском саобраћају прати се

на основу података о броју изгубљених, оробљених и оштећених пошиљака. Ради
упоредивости података, укупан број изгубљених, оробљених и оштећених пошиљака на
нивоу Предузећа, исказује са у односу на 100.000 примљених пошиљака (Методологија
праћења квалитета у поштанском саобраћају, „Службени ПТТ-гласник“, број 939/14).
Сходно наведеном, исказани проценат степена безбедности регистрованих
поштанских пошиљака (број изгубљених, оробљених и оштећених пошиљака у односу на
укупан физички обим примљених пошиљка) у 2018. години, износи 0,008% (8 изгубљених,
оробљених и оштећених на 100.000 примљених), што представља пад квалитета у односу на
2017. годину када је износио 0,007% (7 изгубљених, оробљених и оштећених на 100.000
примљених).
Исплаћене накнаде штете за регистроване поштанске пошиљке у УПС
Исплаћене накнаде штете за регистроване поштанске пошиљке у УПС

2017. година 2018. година
Година / врста пошиљака
ком. накнада штете (дин) ком. накнада штете (дин.)
Препоручене пошиљке* 601 470.797,00 912 781.193,00
Вредносна писма 3 3.896,00 5 4.980,00
Пакети 11 38.823,55 9 21.741,00
Упутнице 4 169.124,81 1 15.750,00
УКУПНО 619 682.641,36 927 823.664,00
* у препоручене пошиљке урачунате су све препоручене пошиљке, судска писма и пошиљке са потврђеним уручењем
Из приказане табеле може се констатовати да је у 2018. години у односу на 2017.

годину, реализован знатно већи број захтева за накнаду штете за изгубљене, оштећене и
оробљене поштанске пошиљаке (+33%), а самим тим повећан је и износ исплаћене накнаде
штете за исте (+17%).
75
Исплаћене накнаде штете за регистроване поштанске пошиљке у МПС
Исплаћене накнаде штете за регистроване поштанске пошиљке у МПС

комада накнада штете (дин.) комада накнада штете (дин.)
Препоручене пошиљке 10 37.894,00 15 57.185,30
Вредносна писма 0 0,00 4 21.644,00
Пакети 4 24.529,00 2 13.319,91
УКУПНО 14 62.423,00 21 92.149,21
Из приказане табеле може се констатовати да је у 2018. години, у односу на 2017.

годину, реализован већи број захтева за накнаду штете за изгубљене, оштећене и оробљене
поштанске пошиљке у међународном поштанском саобраћају, за које је одговорна Пошта
Србије, а износ исплаћене накнаде штете је повећан за чак 32%.
Исплаћене накнаде штете за телеграме у УС и МС
Исплаћене накнаде штете за телеграме у УС и МС

Година / врста телеграма
Телеграми у УС 4 2.098,20 1 415,72
Телеграми у МС 0 0,00 0 0,00
УКУПНО 4 2.098,20 1 415,72

годину, реализован мањи број захтева за накнаду штете за телеграме, а износ исплаћене
накнаде штете смањен за чак 80%.
Исплаћене накнаде штете за Post express услугe
Исплаћене накнаде штете за Post express услугe

ком. накнада штете (дин.) ком. накнада штете (дин.)
Post express пошиљке 2.001 2.614.403,00 1.804 1.685.186,38

годину, реализован мањи број захтева за накнаду штете за Post express услугe (90%), што је
резултирало и знатно мањој исплати накнада штете (64,46%). Напомињемо да је већи број
накнада штете исплаћен у 2017. години, због прекорачења рока (евидентирано 403 захтева и
исплаћена накнада штете у износу од 340.605,23 динара) који је последица противправне
блокаде процеса рада (застој у преради и транспорту пошиљака у периоду 30.10.-14.11.2017.
године).
Исплаћене накнаде штете за EMS (Express Mail Service)
У 2018. години прихваћене су 4 рекламације корисника EMS услуге, где је утврђена

одговорност Предузећа и за исте је исплаћена накнада штете у износу од 27.340,00 динара,
што је знатно мање него 2017. године.
Исплаћене накнаде штете за EMS услугу

Година / врста пошиљака 2017. година 2018. година
EMS пошиљке 11 182.445,00 4 27.340,00
76
Исплаћене накнаде штете за PostExport услуге
У 2018. години прихваћене су 2 рекламације корисника PostExport услуге, где је

утврђена одговорност Предузећа, и за исте је исплаћена накнада штете у износу од 10.373,00
динара, док 2017. године није било рекламација.
Исплаћене накнаде штете за PostExport услугe

PostExport пошиљке 0 0,00 2 10.373,00
Исплаћене накнаде штете за PostPak услуге
У 2018. години је уведена услуга PostPak и прихваћене су 2 рекламације корисника

PostPak услуге, где је утврђена одговорност Предузећа због враћања са царине и за исте је
исплаћена накнада штете у износу наплаћене поштарине од 2.360,00 динара.
Исплаћене накнаде штете за PostPak услуге

2018. година
комада накнада штете (дин.)
PostPak пошиљке 2 2.360,00
Исплаћене накнаде штете за логистичке услуге
У току 2018. године, у области логистичких услуга (услуга превоз робе), поднето је од
стране корисника 28 захтевa за накнаду штете по основу оштећења, прекорачења или
умањења дела садржаја товарних јединица. Прихваћен је 21 захтев, одбијено је 7 захтева а 1
захтев je у поступку решавања. Исплаћена је накнада штете у укупном износу од 261.329,00
динара, што чини 0,29% укупно оствареног прихода од логистичких услуга.
Остали сегменти квалитета
Инсталацијом IPS 2015 апликације омогућена је EMSEVT 3.0 размена података са

другим операторима у међународном поштанском саобраћају.
Успостављена је редовна контрола размене EDI порука у новом формату у циљу
унапређења квалитета услуге. Започете су припреме за тестирање нове верзије IPS
апликације у циљу њеног увођења у продукцију у Предузећу.
Извршена је инсталација CDS апликације (Customs Declaration System-Систем
царинских декларација) у тестном окружењу. Циљ ове апликације је убрзавањe и
олакшавање процеса царињења поштанских пошиљака у међународном поштанском
саобраћају. У току је усаглашавање процедура за рад са овoм апликацијом са Управом
царина Републике Србије.
Истраживање Индекса сатисфакције корисника (правних лица) обавља се сваке
године са циљем добијања информација о ставовима корисника тј. њиховој перцепцији
писмоносних, пакетских и експрес/курирских услуга, израженој кроз директне (бројчане)
оцене квалитета, цена и погодности коришћења истих.
Тим поводом, у периоду 12.05.-31.07.2018. године, спроведено је истраживање на
узорку од 195 правних лица, чији су резултати објављени у посебном Извештају.
77
Пондерисане вредности параметара квалитета писмоносних услуга за правна лица у 2018. и 2017. години
Релативни
Просечна Просечна Пондерисане Пондерисане
тежински
Параметри услуге оцена оцена вредности вредности
коефицијенти за
2018. 2017. 2018. 2017.
правна лица
Поузданост 4,65 4,62 0,25 1,16 1,16
Брзина 4,49 4,59 0,20 0,90 0,92
Асортиман услуга 4,43 4,40 0,20 0,89 0,88
Цена 4,38 4,30 0,15 0,66 0,65
Начин пружања услуге 4,41 4,44 0,20 0,88 0,89
Укупно 1 4,49 4,50
Како се види из приказане табеле, укупне пондерисане вредности (просечне оцене

задовољства корисника) за 2018. годину износе 4,49 за правна лица, што је за 0,74 више од
просечне оцене 3,75 – која представља минимално прописани степен задовољства корисника
поштанских услуга по Методологији праћења квалитета у поштанском саобраћају.
Пондерисане вредности параметара квалитета писмоносних услуга за правна лица у
2018. години су скоро исте као и у 2017. години, јер је укупна пондерисана вредност мања за
само 0,01 (2018. - 4,49, а 2017.- 4,50).
КВАЛИТЕТ ПОШТАНСКО - ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА
Пошта Србије има законску обавезу да евидентира и извештава Народну банку Србије
о броју поднетих и решених приговора корисника финансијских и платних услуга.
У току 2018. године, у Пошти Србије укупно је решено 64 приговора, од тога:
- позитивно решених (основаних) - 25
- негативно решених (неоснованих) - 39
За основане приговоре, укупан износ исплаћених накнада штета у току 2018. године
износи 402.748,81 динара, што је за око 85% (2,7 милиона динара) мање у односу на
претходну годину. Такође, укупан број приговора је смањен за око 43% у односу на 2017.
годину, када је укупно решено 112 приговора.
У складу са дефинисаним критеријумима за контролу квалитета поштанско-
финансијских услуга, перманентно се врши праћење и контрола квалитета. По свим
параметрима уочено је побољшање квалитета финансијских услуга у односу на 2017. годину.
У наставку је дат преглед резултата мерења квалитета у 2018. години:
- Учешће налога за уплату реализованих са кашњењем у укупном броју налога је 0,01%.
У односу на 2017. годину када је учешће закаснелих налога износило 0,03%, утврђено
је смањење броја закаснелих налога;
- Запослени у поштама су просечно месечно спроводили свега 6 уплата без наплате
провизије. Приход по основу ових трансакција у потпуности је надокнађен од
одговорних запослених. Учешће уплата без провизије у укупном броју налога за
уплату 2018. године је изузетно ниско и износи 0,002‰, што представља смањење у
односу на 2017. годину када је учешће износило 0,003‰;
- Квалитет исплате упутница у 2018. години на достави је изузетно висок и износи
99,8% исплаћених упутница у прописаним роковима;
- Поредећи са подацима из 2017. године бележи се пад готовине у транспорту за 5,94%
и пад учешћа готовине у транспорту у односу на укупан промет готовине са 27,22% на
25,88%. Такође, обим размене готовине са Банком Поштанска штедионица мањи је за
2,09%.
- Анализом погрешних уплата у платном промету у 2018. години утврђено је да је
88,86% погрешних уплата последица грешке платиоца, а 11,13% чине грешке
запослених. Учешће погрешних уплата у укупном броју примљених налога је
0,0143%.
78
ЗАКЉУЧАК И МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА
На основу свега напред наведеног може се закључити да се на нивоу Предузећа доста

пажње посвећује контроли квалитета пружања поштанске услуге, а све у циљу задовољства
корисника.
У сваком случају, организационе целине Предузећа су и даље у обавези да обезбеде
квалитетну, континуирану и стручну оперативну и документарну контролу технолошког
процеса рада, од момента пријема поштанске пошиљке до момента њеног уручења
примаоцу.
У последњем кварталу 2018. године, као једна од мера унапређења квалитета
поштанских и других услуга Предузећа, покренута је израда интерног акта Предузећа, којим
се детаљније уређује комуникација са корисницима путем Call центра, корпоративног сајта
Предузећа и по први пут - друштвене мреже Facebook. Ступање на снагу овог акта, које се
очекује почетком 2019. године, допринеће квалитетнијој комуникацији са корисницима
путем наведених канала комуникације, у смислу бржег и прецизнијег информисања о свим
питањима из делокруга рада Предузећа, али и по питању решавања рекламација корисника.
У 2018. години, предузете су мере у циљу побољшања техничких перформанси дела
Службе контакт центра, који се бави комуникацијом са корисницима путем телефона (Call
центар). Конкретно, значајан део компјутерске и телефонске опреме Call центра замењен је
новом, а уједно је извршена миграција Call центра са CeРР домена на Posta домен и
конфигурација свих IP телефона у новом мрежном опсегу.
На основу запажених трендова и узрока који могу утицати на квалитет поштанско-
финансијских услуга, анализиране су могућности за њихово отклањање. С тим у вези,
вршено је унапређење технолошких апликација у циљу увођења додатних контрола при
спровођењу трансакција и обезбеђивања нових извештаја за контролу квалитета. Такође,
извршено је тестирање запослених из области спречавања прања новца и познавања прописа
за вршење поштанско-финансијских услуга, у циљу додатне едукације запослених у
поштама.
79
Током 2018. године спроведене су бројне активности у функцији реализације три

стратешка циља:
Циљ 1 - Профитабилност и пуна сатисфакција корисника
Реализација активности у оквиру 20 мерa за оцену перформанси допринела је

постизању профитабилности и пуне сатисфакције корисника, при чему су активности биле
сврстане у оквиру три стратешка смера: повећање нивоа квалитета услуга, иновирање
постојећих услуга, као и оптимизација ресурса и континуирани мониторинг трошкова.
Остварени ниво профитабилности, у највећој мери је резултат квалитетне контроле,
адекватног и оптималног управљања трошковима и оптимизације ресурса, а пуна
сатисфакција корисника остварена је као ефекат позитивних пословних активности и
спроведених стратегија.
У домену повећања нивоа квалитета услуга константно су предузимане активности
на унапређењу брзине, поузданости и високог степена безбедности преноса пост експрес
пошиљака и пакета, кроз примену унапређених технолошких процедура и допуну
технолошких упутстава за запослене. Сходно циљевима квалитета и циљаним вредностима
за 2018. годину (Д+1≥80%, Д+2≥85% и Д+3≥90%), које су одређене новим Правилником
РАТЕЛ-а („Сл. гласник РС“, број 98 од 03.11.2017.), циљане вредности квалитета остварене
су за рокове преноса Д+2 (91,32%) и Д+3 (96,93%), док циљ за рок преноса Д+1, није
достигнут (66,08%). Окончане су планиране активности у оквиру пројекта „Проширење
подручја примене СМК, транзиција на нову верзију стандарда ISO 9001:2015 и
ресертификација“ и добијен је сертификат ISO 9001:2015 за период 2018.-2021. године.
Током године отворене су две нове корпоративне поште, и окончане су активности на
пројекту Стандардизација опремљености пошта. У контексту омогућавања пружања
аутоматизованих услуга на терену, сагледавани су постигнути резултати и разматране
могућности даљих унапређења у оквиру пројекта „Поштар као покретни шалтер“, као и у
оквиру друге фазе овог пројекта под називом „Покретни поштански шалтер – ППШ“. Са
циљем обезбеђивања веће доступности, у мрежу поштанских јединица укључена је 1.041
пошта за пријем пост експрес пошиљака, 491 пошта за пријем EMS пошиљака и 599 пошта
које врше уручење пост експрес и EMS пошиљака, а пријем путем курира организован је на
територији 121 града. Предузимане су активности на развоју нових функционалности у
процесу пријема и уручења пост експрес пошиљака (web express апликација, електронска
пријемна књига, мобилна пост експрес апликација), што је допринело смањењу броја
погрешно усмерених пошиљака, као и унапређењу праћења статуса пошиљака. Поводом
унапређења квалитета интернет сервиса, набављена је и инсталирана нова опрема која утиче
на повећање брзине преноса сигнала у појединим КДС мрежама.
Везано за иновирање постојећих услуга, у домену ПФУ додатно је унапређена МТН
апликација (развијене су нове функционалности за потребе пружања услуге откупна
упутница), док су у циљу иновирања пост експрес услуга обезбеђени услови за испоруку
пакета на шалтерима пошта које су одређене за испоруку поклон пакета. Развој и унапређење
услуге Post export - извоз робе резултирао је повећањем прихода за преко 25% у односу на
претходну годину, побољшаним промотивним и продајним активностима, унапређеним
апликацијама и процедурама. У циљу унапређења и аутоматизације рада у поштанско-
логистичким складиштима завршена је II фаза имплементације и пуштања у продукцију WM
модула САП система на мобилним терминалима. Унапређен је софтвер за размену
електронских регистрованих писама – eР писама, уведен је нови модул за архивирање еР –
писама. Настављене су активности на развоју е-управе и е-трговине.
80
У контексту оптимизације ресурса и континуираног мониторинга трошкова,

настављена је оптимизација трошкова платног промета на бази успостављања сарадње са још
једним комуналним предузећем за услугу наплате рачуна, којем се омогућава електронски
пренос података, док су са БПШ у току преговори о проширењу пословне сарадње.
Извршена је унификација образаца, сачињена су упутства, процедуре и контролне листе ради
побољшања управљања залихама и расходима. У циљу оптимизације управљања
непокретностима континуирано се прате трошкови закупа, тако да је и примена
одговарајућих законских прописа којима се уређује давање и узимање у закуп непокретности
у потпуности остварена. У вези са оптимизацијом итинерера поштара експлоатисано је 3.880
мобилних телефона на којима је инсталирана пословна апликација ПоштарМап. За потребе
настављања активности на унапређењу и ажурирању МОТ, урађена је тестна верзија
апликације Статистика 1 и Статистика 2, након чега ће уследити пуштање у продукциони рад
и ступити на снагу нови Правилник о статистици и нормама.
Циљ 2 - Раст и развој
У контексту обезбеђивања раста и развоја реализоване су активности у оквиру 22 мере

за оцену перформанси, које су се односиле на техничко-технолошки развој и унапређење
пословних процеса, развој маркетинг концепта, као и повећање тржишног учешћа и пласман
нових услуга.
Везано за техничко-технолошки развој и унапређење пословних процеса
инвестиционе активности одвијале су се умереним интензитетом, настављено је унапређење
и реализација бројних ИКТ пројеката: ИКТ стандардизација, унапређење ПостТИС-а,
Редизајн и унапређења ИИС Поште, Консолидација хардверско-комуникационе и софтверске
инфрастуктуре, Успостављање јединственог ИКТ Надзорног центра. Модификована је
апликација „Спречавање прања новца 2017“, сходно новом Закону о спречавању прања
новца и финансирања тероризма који је ступио на снагу 01.04.2018. године.
У контексту развоја маркетинг концепта континуирано су реализоване активности
оперативног маркетинга за пословне кориснике и за физичка лица. Реализација промотивних
и продајних активности била је усмерена на привлачење нових и задржавање постојећих
корисника. Успешно је настављен пројекат од државног значаја „Ваучери за одмор у
Србији“, остварена је пословна сарадња са РТС-ом (гласање путем каталога за избор „60
најлепших народних песама“), настављена је пословна сарадња са „Дунав осигурањем“ а.д.о.
и са Владом РС у оквиру наградне игре „Узми рачун и победи 2018“. Значајни интерни
маркетинг ресурси стављени су у функцију промовисања постојећих и нових услуга: Пост-
експрес, Бизнис пакет, послови осигурања, маркетиншке услуге, Електронска пријемна
књига и др. У оквиру промотивних активности Предузећа интегрисани су сви маркетиншки
канали и средства комуникације: оглашавање, директни маркетинг, промоција на месту
продаје, промотивно-продајне акције, остварени су наступи на сајмовима. У том контексту,
промотивне активности су се односиле на оглашавање и промоцију у штампаним и
електронским медијима, на корпоративном сајту и Facebook страни Предузећа, ТВ
мониторима у поштама, путем оглашавања на плакатима и дистрибуцијом флајера у
поштама, и то читавог низа услуга ПФУ, мобилне апликације Поште Србије, МПУ,
маркетиншких услуга, Post shop сезонске акције, услуга Пошта НЕТ-а, услуга осигурања у
сарадњи са ,,Дунав осигурањем“, логистичких и електронских услуга. Реализоване су
кампање: Пошта НЕТ-а „Све за пет - Спортски канали у основној дигиталној понуди“, „Пост-
експрес Best Buy Award“ и кампања новчаних услуга реемитовањем спота „Све се мења“.
Праћење задовољства корисника спроведено је у месецу априлу у циљу мерења индекса
сатисфакције корисника - правних лица и физичких лица тј. утврђивања степена задовољства
корисника услуга Предузећа. Спроведена су планирана истраживања тржишта са циљем
формулисања и развоја оптималних пословних модела, технолошких решења, стратегија
маркетинга и пласмана услуга. На основу резултата истраживања развијених пословних
81
решења за Збирну пошиљку – збирни транспорт на тржишту РС и земљама у окружењу,

планирано је редефинисање наведене услуге у наредном периоду. С обзиром да је тржиште
комерцијалних поштанских услуга високо конкурентно, настављено је са креирањем ланца
вредности по мери корисника у којима су интегрисане писмоносне, пост експрес,
маркетиншке, логистичке услуге и ПФУ. У циљу даљег развоја и унапређења истраживања
„Тајни купац“ редефинисан је анкетни лист са фокусом на упознатост запослених са радом
мобилне андроид апликације. На основу сталне комуникације са запосленима у Post Shop
продајним местима и стручним службама у радним јединицама, као и на бази истраживања
потреба купаца континуирано је вршено унапређење продајног асортимана робе. Током
процеса редизајна корпоративног сајта и праћењем посета Facebook стране Предузећа,
анализиране су навике, понашање и кретања корисника на корпоративном сајту, што је
омогућило унапређење функционалности база и апликација које су у употреби.
У циљу повећања тржишног учешћа и пласмана нових услуга спроведене су
бројне активности. О могућностима сарадње у домену Multibankinga вршени су преговори са
неколико банака: UniCredit, Erste и Директном банком. Проширена је мрежа пошта које
обављају мењачке послове (укупно 600 пошта). Потписана су 4 нова уговора о размени МПУ
за плаћање откупнине са инопартнерима: Поште Српске, БХ Пошта, ХП Мостар и Пошта
Црне Горе. Од маркетиншких услуга остварен је приход од преко 6,3 милиона динара. У 24
нове ЈПМ пружају се услуге заступања у осигурању. Поред тога, развијана су пословна
решења интегрисаних ЕПЛ услуга подржаних ИТ и ЕК алатима, као и пословни модел на
коме ће се базирати услуге интернет продавнице и продаје преко интернета и андроид
телефона, а самим тим и праћења статуса пошиљака. У циљу развоја е-трговине спроведене
су активности на имплементацији нове услуге „PostPak“ која укључује плаћање откупног
износа електронском поштанском упутницом у међународном саобраћају, као и обезбеђење
апликативних и технолошких услова за реализацију размене откупних „PostPak“ поштанских
пошиљака са поштанским операторима у региону. Уведена је и услуга „Масовне пошиљке у
МПС-у“ као услуга додатне вредности намењена бизнис корисницима, а услуга „Мали
пакет“ у области е-трговине је у фази развоја.
Циљ 3 - Висок степен корпоративне одговорности (интерне и екстерне)
Са циљем постизања високог степена корпоративне одговорности спровођене су

активности у оквиру 13 мера за оцену перформанси усмерених на развој корпоративне
одговорности, развој кадровског потенцијала, унапређење управљања пословним ризицима,
безбедношћу и нивоом заштите ресурса, као и унапређење међународних односа.
Везано за даљи развој корпоративне одговорности настављено је интегрисање
концепта ДОП у редовне пословне активности у циљу додатног унапређења имиџа Поште
као друштвено одговорног предузећа, затим кроз бригу о запосленима, унапређење интерне и
екстерне комуникације, помоћ осетљивим групама, активности од општег друштвеног
значаја, подизање нивоа свести о заштити животне средине, неговање културе, традиције и
чувања историјског наслеђа. Одржане су бројне активности у оквиру ПТТ музеја - изложбе и
трибине, и остварено је учешће у значајним културно-спортским догађајима: „Београдски
фестивал игре“, „Бетина изложба фотографије године“, „Колективно венчање“, „Музеји за
10“, трибина са предавањем „Култура путем поште“, Поштански сатић у ПТТ музеју,
изложбе „135 година телефоније у Србији – од индукторског до мобилног телефона“, „Риста
Прендић последњи српски татарин“ и многе друге, као и учешће на Сајму туризма и Сајму за
пензионере у Новом Саду. Обезбеђено је континуирано присуство Предузећа у штампаним и
електронским медијима и обезбеђена је интерна комуникација са запосленима кроз
многобројне садржаје. Из области корпоративног управљања израђена је SWOT анализа
корпоративног управљања.
Развој кадровског потенцијала одвијао се кроз константно упућивање запослених
на различите видове едукација (интерне и екстерне обуке) са циљем унапређења знања и
82
вештина. У примени је нови редизајнирани Образац за предлагање запосленог за најбољег

радника са Упитником за процену радног понашања, а у циљу утврђивања стандарда
квалитета рада допуњен је и делимично измењен садржај и структура обуке за процењивање
карактеристика радног понашања.
Ради унапређења управљања пословним ризицима, настављен је процес практичне
имплементације докумената којима је успостављен систем процене и управљања пословним
ризицима и континуирано се прате перформансе постојећих и идентификовање нових
ризика, док је у домену безбедности и заштите ресурса настављено унапређење постојећих
и имплементација нових система техничке заштите и заштите од пожара.
Настављен је развој међународних односа кроз активну сарадњу са другим ПУ,
СПС, CEPT, CERP, PostEurop, IPC, EMS Кооперативом, Радном групом за проширење ЕУ и
другим радним групама у оквиру PostEurop, као и међународним организацијама и
овлашћеним ЈПО Европе на реализацији многобројних пројеката. Праћена је реализација
билатералних споразума „Плаћање по учинку“ са поштама Хрватске, САД-а, Црне Горе,
Словеније, Аустрије, Канаде и Италије. Потписан је и Анекс 1 Уговора о лиценцирању који
се односи на коришћење Система контроле квалитета финансија – „Quality Control System
Finance“. Поред тога, СПС је доставио Предузећу предлог Анекса 2 Уговора о лиценцирању
који се односи на коришћење Customs Declaration System Local – Систем царинских
декларација. Предузеће је приступило GMS мерењу времена преноса приоритетних
нерегистрованих писмоносних пошиљака у МПС-у (пројекат СПС) и настављено је UNEX
независно мерење времена преноса приоритетних нерегистрованих писмоносних пошиљака
у МПС-у (пројекат Међународне поштанске корпорације - IPC).
83
УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ И УВОЂЕЊЕ НОВИХ УСЛУГА
Електронска пријемна књига - Настављена је имплементација Електронске пријемне

књиге (ЕПК) код корисника, у делу комерцијалног сервиса и корисника који већ користе
услуге конкуренције, у смислу унапређења понуде за успостављање и реализацију пословне
сарадње. Такође, у току су и преговори са државним институцијама у делу универзалног
сервиса где се захтева интеграција наменских апликација (судови, министарства...), а у циљу
унапређења квалитета писмоносних услуга, као и рационализације пословних процеса.
Укупно је регистровано 2.864 корисника ЕПК. Током 2018. године вршене су дораде ЕПК
апликације у циљу прилагођавања потребама великих корисника, лакшег коришћења
апликације и интензивирања њеног увођења код екстерних корисника комерцијалних услуга
(пакети и пост експрес пошиљке).
Сарадња са Радио телевизијом Србије - Поводом 60 година Телевизије, РТС је покренуо
мултимедијски пројекат „60 најлепших народних песама“, у којем је, поред већ утврђених
могућности гласања преко РТС-у доступних медија, Пошта Србије пружила подршку, тако
што је за потребе гласања грађана ставила на располагање свој електронски софтвер-
апликацију за прихват гласова у свим корпоративним поштама. На овај начин, односно
закључењем уговора са РТС-ом, Пошта Србије допринела је активностима РТС-а у години
јубилеја и узела учешће у друштвено одговорним акцијама. У периоду од 07.05.2018. до
09.06.2018. године евидентирано је 6.891 пријава, односно 60.003 гласова.
Сарадња сa Министарством трговине, туризма и телекомуникација - У складу са
Уредбом о условима и начину доделе и коришћења средстава за подстицање развоја домаћег
туризма интензивирањем коришћења туристичке понуде у Републици Србији („Службени
гласник РС“, број 119/17), у свим корпоративним поштама Предузећа, у сарадњи са
Министарством трговине, туризма и телекомуникација, реализовано је евидентирање пријава
корисника у циљу доделе ваучера за субвенционисано коришћење услуге смештаја у
угоститељским објектима. Наведена сарадња реализује се од јула 2015. године. У периоду од
01.01.2018. до 04.07.2018. године евидентирано је 100 хиљада корисника (максималан број
грађана предвиђен Уредбом Владе за 2018. годину) и отпремљено је 99.170 препоручених
пошиљака са личним уручењем, које садрже ваучере. Приход остварен по основу ове
пословне сарадње износи 17,3 милиона динара и за 1,4 милиона динара већи је у односу на
2017. годину. Наведена средства се обезбеђују умањењем дела добити за 2017. годину у
складу са Уредбом Владе. Унапређено је апликативно решење за подршку и реализацију
свих услуга по Уговору о пословној сарадњи за субвенционисани смештај за 2019. годину.
Електронско архивирање - Током 2018. године вршена је провера пројектованих
трансакција према постављеним захтевима, које се односе на побољшање перформанси
софтвера у погледу увођења модула е-Архив, односно модула за архивирање eР писама и
екстерних докумената на платформи за размену Електронских регистрованих писама - „еР
писама“.
Технолошко унапређење писмоносних услуга –
- Ступањем на снагу Судског пословника о изменама и допунама Судског пословника
(„Службени гласник РС”, бр. 78/18), од 1.1.2019. године, делимично су промењене
процедуре уручења судских писама. С тим у вези, 2018. године, у сарадњи са Високим
саветом судства и Државним већем тужилаца, а сагласно изменама одређених
процесних закона и одредби Судског пословника, извршено је технолошко
усаглашавање постојећег начина пријема и уручења судских писмена и писмена у
управном поступку (судска писма). Донето је ново Технолошко упутство о пријему и
уручењу судских писама са изменама у делу који се односи на изглед
стандардизованих коверата за судска писма, поступак уручења судских писама са
84
ознаком S2 (ЗКП/обавештење) и поступак приликом остављања обавештења за

примаоце.
- У 2018. години уведена је нова комерцијална поштанска услуга „Масовне пошиљке у
међународном поштанском саобраћају“, као услуга додатне вредности. Услуга је
намењена бизнис корисницима који имају потребу за слањем великог броја
поштанских пошиљака у међународном поштанском саобраћају масе до 500 грама, у
једној отпреми и који имају посебне захтеве у погледу квалитета и начина преноса
поштанских пошиљака.
- У складу са изменама и допунама Закона о привредним друштвима, а у вези са
укидањем обавезне примене печата у пословању привредних друштава и
предузетника, Предузеће је донело Правилник о изменама и допунама Правилника о
посебним условима за обављање поштанских услуга у Јавном предузећу „Пошта
Србије“, Београд, који је ступио на снагу 01.10.2018. године. Изменама чланова који
дефинишу обављање одређених фаза поштанских услуга, дефинисани су поступци
приликом уручења поштанских пошиљака правним лицима и предузетницима, који у
свом пословању не употребљавају печат.
- Сагласно актима Светског поштанског савеза, Правилником о изменама и допунама
Правилника о посебним условима за обављање поштанских услуга у Јавном
предузећу „Пошта Србије“, уведена је нова писмоносна услуга Мали пакет, чија се
експлоатација очекује у наредном периоду, након израде апликативног решења. Мали
пакет је писмоносна пошиљка у међународном поштанском саобраћају која садржи
робу и друге предмете масе до 2 kg.
Развој и модернизација услуге Post export - Извоз робе - У циљу унапређења
конкурентности и доприноса повећању прихода од услуге Post export-Извоз робе формиран
је мултидисциплинарни пројектни Развојни тим. У 2018. години од услуге Post export-Извоз
робе остварен је приход за 29% већи него у 2017. години. Услугу је користило 527 пословних
корисника, мала и средња предузећа, за извоз и продају робе у иностранству, укупне
вредности око 2,2 милионa евра. У 2018. години је закључено 220 нових уговора за услугу
Post export-Извоз робе, а услуга је током 2018. године пружана у 148 пошта. Најчешћа
одредишна земља у коју је извожена роба путем Post export пошиљака је САД са учешћем од
око 21%, а затим следи Велика Британија (10%), Хрватска (8%), Немачка (7%) и Француска
(5%). У циљу иновирања и унапређења услуге извршено је редефинисање технолошких
операција и активности као и пратеће документације, са фокусом на аутоматизацију
пријемне фазе и увођење пријема у ПостТИС апликацију. Образац CP72 - Извозни царински
лист који прати пошиљку је редефинисан и прилагођен новим технолошким и апликативним
захтевима и захтевима корисника.
Технолошка унапређења Post express и пакетских услуга -
- У складу са савременим захтевима корисника формулисан је већи број
персонализованих пословних модела и пословних решења сарадње са новим
корисницима, у циљу доприноса побољшању пословних резултата и конкурентности
Предузећа као целине и континуираном повећању нивоа профитабилности пакетских
и експрес услуга;
- У склопу активности које се односе на развој и унапређење Web сервиса, развијена је
нова верзија Web апликације која корисницима нуди низ нових функционалности у
делу креирања захтева за преузимање Post express пошиљака, као и потпуно опремање
пошиљака. У том смислу обезбеђени су услови за избор жељеног начина предаје
пошиљака на шалтеру поште или на адреси корисника, избор било које врсте услуге и
начина плаћања поштарине, као и потпуна употреба адресне компоненте у циљу
правилног адресовања пошиљака.
- У циљу унапређења квалитета Post express услуга развијена је нова мобилна
апликација „Пошта Србије“ прилагођена Android оперативном систему. Мобилна
апликација пружа могућности креирања захтева за преузимање Post express
85
пошиљака, као и избор жељеног начина предаје пошиљака на шалтеру поште или на
адреси корисника. Мобилна апликација пружа и низ додатних функционалности у
смислу праћења статуса преноса пошиљака, калкулатор поштарине и избор локације
поште. Андроид апликација за испоруку Post express пошиљака на изабраној локацији
захтевала је интеграцију са интегралним информационим системом Поште –
ПостТИС-ом. Верзија је постављена у тестно окружење.
- У настојању да се прошири и учврсти дугогодишња пословна сарадња са корисником
„AVON Cosmetics SCG“ d.o.o, у циљу раста и развоја двеју компанија и задовољства
обостраних корисника, закључен је Анекс II Уговора o пословној сарадњи на две
године. Обављање сталних оперативних послова у вези Авон пакета, стална
координација са корисником и са радним јединицама, решавање захтева корисника,
резултирали су високом оценом квалитета извршења услуга. Од почетка реализације
уговора са овим корисником, са задовољством се може закључити да не постоје
одступања у погледу очекиваног квалитета извршења услуга, што потврђује да је
Пошта Србије поуздан пословни партнер за испоруку преко 273.000 Авон пакета
годишње.
- У ПостТИС апликацији омогућена је испорука поклон пакета, као апликативна
подршка уговореном пословном моделу са стратешким корисником пакетских услуга
Coca Cola HBC, а у циљу реализације loyalty програмa поменутог корисника. Нова
услуга Поште која обухвата преузимање робе од пословног партнера, креирање
пошиљака на основу добијених спискова прималаца и њихово уручење захтевала је
комплексно решење које је подразумевало евидентирање и праћење робе, претварање
робе у пошиљку, пријем и уручење пошиљке, претварање пошиљке назад у робу у
случају неуручења и враћање робе пословном партнеру. У 2018. години испоручено је
209.082 поклон пакета добитницима loyalty програмa за посуђе, док је у
новогодишњем loyalty програму у децембру 2018. године испоручено 61.789 поклон
пакета, а испорука се наставља и у 2019. години.
- У циљу повећања конкурентности и унапређења услуга у међународном пакетском
саобраћају, успостављена је пословна сарадња ЈП „Пошта Србије“ са компанијом
Deutsche Post AG - DHL Parcel Europe, којом се обезбеђује приступање Предузећа
Савезу за пакете који обухвата 25 европских земаља. Циљ ове сарадње је заједничко
пружање услуга пријема, преноса и уручења пакета у међународном саобраћају,
генерисаних е-трговином, на основу стандарда за DHL Parcel Connect услугa. Сходно
томе, започете су активности у циљу аутоматизације пружања ових услуга, уз
одговарајуће измене и допуне постојећих, односно израде нових апликативних
решења, како би се обезбедиле захтеване функционалности и то са аспекта услуге у
долазу из иностранства, као и евентуалног враћања неуручених пакета, укључујући и
враћање пакета при поступку рекламације садржаја након уручења (DHL Parcel Return
Connect пакет).
- У циљу успешнијег позиционирања Поште на тржишту комерцијалних услуга,
реализована је техничко технолошка подршка за реализацију посебних уговора за
услугу Бизнис пакет, која подразумева и посебне услуге попут Откупне пошиљке. У
том смислу је обезбеђена апликативна подршка у ЕПК апликацији и ПостТИС
апликацији, како код бизнис пакета, тако и код ауто гума за путнички програм.
- PostPak - Предузеће је у септембру 2018. године успешно реализовало пројекат Развој
нове пакетске услуге у међународном поштанском саобраћају са откупнином
,,PostPak“ на бази закљученог споразума о размени откупних поштанских пошиљака
између јавних поштанских оператора: ЈП „Пошта Србије”, Београд, „Пошта Црне
Горе” АД Подгорица, „ЈП БХ Пошта“ д.о.о. Сарајево, „Поште Српске“ АД Бања Лука,
„Хрватска пошта“ д.о.о. Мостар. Услуга представља потпуну интеграцију услуга
производног портфолиа Предузећа усклађеног са захтевима корисника на тржишту
електронске трговине која има високи потенцијал раста у свету, а и код нас. PostPak
86
услуга је успешно уведена у портфолио услуга Предузећа и на тржиште поштанских

услуга, на задовољство корисника како привредних субјеката тако и физичких лица
широм Србије. С обзиром на то да је услуга у погледу развојног циклуса, у раној фази
увођења, остварени су позитивни очекивани резултати који доприносе развоју е-
трговине, генерисању пакетских пошиљака у међународном поштанском саобраћају и
Међународне поштанске упутнице, побољшању пословних перформанси успешности
Предузећа и његовој конкурентности и позиционирању на тржишту, с обзиром на то
да је PostPak услуга комерцијална услуга коју корисницима обезбеђује једино Пошта
Србије. У оквиру ПостТИС-а реализовано је апликативно решење за пријем и уручење
нове врсте пошиљака ПостПак - међународна откупна пошиљка.
Истраживање тржишта и ставова корисника - Током 2018. године реализоване су
активности из домена истраживања тржишта у циљу долажења до кључних информација
везано за пружање услуга. На основу Плана истраживања за 2018. годину, а у складу са
захтевима ISO 9001:2015 спроведено је Истраживање задовољства корисника писмоносних
услуга, Истраживање задовољства корисника маркетиншких услуга, Истраживање
задовољства физичких лица, као и Студија „Тајни купац“. Ове године фокус је био на
следећим параметрима пословања: упознатост запослених са постојањем мобилне андроид
апликације Поште Србије, унос адресне компоненте у ПостТИС апликацију приликом
појединачног пријема препоручене пошиљке, расположивост шалтера за пријем телеграма,
као и реализација услуге „Уручење флајера на шалтерима пошта“. Такође, у 2018. години,
спроведено је истраживање „Е-документ“, Упоредни преглед цена писмоносних услуга
Поште Србије и поштанских оператора држава у окружењу у унутрашњем и међународном
поштанском саобраћају.
Сарадња са корисницима из домена маркетиншких услуга - Најзначајнији корисници
према висини прихода од маркетиншких услуга су: компанија Компанија Дунав осигурање
а.д.о., Maximedia group doo Београд, Forma ideale doo Крагујевац, Tehnomanija doo Београд.
Извршена је анализа процеса и с тим у вези дефинисани су унапређени модели сарадње
везано за квалитет, a постигнути су значајни ефекти у погледу ефикасности и ефективности
процеса пружања услуга у целини. У сарадњи са продајним тимовима РЈ/РРЈ/ПЈ реализоване
су продајно-промотивне кампање са циљем повећања тржишног учешћа, али и
информисаности потенцијалних корисника маркетиншких услуга.
Post shop продајa - У домену Post shop продаје, кључне активности реализоване у 2018.
години имале су за циљ унапређење резултата продаје: унапређење продајног асортимана и
усклађивање са потребама и навикама купаца, организовање промотивних акција, избор
нових добављача, организовање обука запослених у продаји и друго. На крају 2018. године
активна су 32 специјализована Post shop продајна места према новом концепту. У 11 пошта
која имају организовану продају робе на специјализованом Post shop продајном месту, поред
Visa, Мastercard и American Express платних картица, омогућен је прихват и DinaCard
платних картица. Од 15.09.2017. године започета је продаја 4 врсте судских и ЗИО коверата
(S-5, S-6, S-7 и S-8) које производи РЈ „Хибридна пошта“, сагласно важећим процесним
законима и Судском пословнику. Коверте S5 и S6 продају се у 108 ЈПМ а коверте S7 и S8
продају се у 175 општинских ЈПМ. Од почетка продаје до краја 2018. године продато је
укупно 773.217 комада коверата и остварен је промет у висини од 3.015.546,30 динара.
Tоком трајања наградне игре „Узми рачун и победи 2018“ чији приређивач је била Влада
Републике Србије, у периоду од 01.02.2018. године до 27.04.2018. године, остварен је
значајан резултат у продаји коверата које производи РЈ „Хибридна пошта“. У наведеном
периоду продато је 7.226.064 комада коверата типа Б5 и Б6 и остварен је промет у висини од
14,7 динара. Свих 1.530 пошта било је снабдевено оптималном количином коверата у току
периода трајања наградне игре и свако ко је желео да учествује у наградној игри могао је да
купи коверте у било којој пошти.
87
Технолошка унапређења логистичких услуга -

- У циљу квалитетније реализације додатне логистичке услуге „Враћање празних
палета“ дефинисана је унапређена процедура за евидентирање празних палета у
транспортним токовима;
- У објекту техничког одржавања у РПЛЦ Београд опремљено је палетним регалима и
пратећом опремом поштанско-логистичко складиште и Јавно царинско складиште.
Упутством за рад у ЈЦС-у дефинисани су технолошки процеси и процедуре за рад.
Нове поштанско финансијске услуге -
- У складу са Споразумом о размени PоstPak откупних поштанских пошиљака који је
Пошта Србије закључила са поштанским операторима држава у региону обезбеђена је
апликативна подршка којом је омогућено аутоматизовано пружање услуге. Пренос
(уплата/исплата) откупног износа по основу уручене PostPak пошиљке врши се
искључиво путем Међународне поштанске упутнице (COD упутница). Обезбеђена је
размена COD упутница путем надоградње постојећег система за размену упутница са
поштанским управама тј. апликације МТН, која је намењена за подршку процесима
Међународног трансфера новца у оквиру Поште Србије. Обезбеђене су нове
функционалности и извештаји, као и корекција постојећих, чиме су подржани процеси
уплате и исплате COD упутница и праћења услуге. Имплементација је обухватала
фазно постављање решења у тестно/продукционо окружење. У првој фази је урађена
испорука најважнијих сегмената софтверског решења као подршка технолошком
процесу. У другој фази је урађена стабилизација апликативног решења, испорука
функционалности нижег приоритета и комплетирање надоградње извештајног
сегмента. У оквиру апликативног решења за међународни трансфер новца за PostPak
откупне пошиљке урађена је потпуна интеграција са ПостТИС-ом.
- У циљу повећања конкурентности и унапређења услуга међународних трансфера
новца, Пошта је иницирала пословну сарадњу са компанијама RIA Financial Services и
MoneyGram International B.V. у сегменту трансфера новца, односно пријема и слања
међународних новчаних дознака. Наведене компаније пружају електронске on-line
трансфере новца. Како би на шалтерима пошта било омогућено аутоматизовано
пружање ових услуга неопходне су измене апликације МТН - међународни трансфери
новца у смислу развоја сервиса за размену порука између МТН апликације и
информационих система партнера, у складу са техничком спецификацијом партнера.
Поред процеса уплате и исплате трансфера неопходно је имплементирати и
спровођење накнадних поступака и проширити извештајни систем, а у складу са
техничким спецификацијама партнера. Извршена је детаљна анализа неопходних
измена и прилагођавања и сачињен је документ који садржи спецификацију
софтверске надоградње апликације МТН за систем MoneyGram.
- На основу уговорене сарадње са ЈВП Воде Војводине, почев од 16.11.2018. године у
поштама се пружа услуга штампе решења о висини накнаде за одводњавање које
издаје ово предузеће. Уз решења се штампају и одговарајуће инструкције за плаћање.
Унапређење технологије поштанско-финансијских услуга -
- У складу са новим Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма чија
је примена почела 01. априла 2018. године, у апликацијама ПостТИС, Мењачница и
Western извршене су измене у циљу усклађивања пословања и поступања запослених
са наведеним законом. Измене се односе пре свега на приказ порука упозорења у
случајевима уплата/исплата које подлежу контролама у складу са законском
регулативом. Текст порука упозорења садржи списак поступака које је запослени у
обавези да спроведе.
- Сачињен је предлог за измену технологије рада издвојеног шалтера као новог
организационог облика поштанске мреже. Наведеним начином рада на издвојеним
шалтерима се обезбеђују све функционалности у наменским апликацијама за пружање
поштанско-финансијских услуга као „класичним” поштама, као и задржавање
88
готовине на крају радног дана, чиме се омогућава ефикасније управљање готовином

односно смањење готовине у транспорту. Такође, омогућава се посматрање рада
издвојеног шалтера као посебног ентитета у оквиру поште, мењачки послови и сл.
Исплате на банкоматима и POS терминалима - Током последњег квартала 2018. године
извршено је проширење мреже банкомата пуштањем у рад 23 нова уградна банкомата типа
CINEO C2550, чиме је прихватна мрежа значајно увећана на укупно 73 уређаја. Нови
банкомати су инсталирани у поштама које се налазе на прометним локацијама и у којима
услуге извршене коришћењем платних картица имају значајно учешће у пословању. Такође,
банкомат је инсталиран на Златибору као значајном и атрактивном туристичком центру.
Иако су новоинсталирани уређаји били у функцији тек последња два месеца 2018. године,
допринели су порасту услуга на банкоматима у односу на 2017. годину и то у обиму
трансакција исплате зa 3,44%, а у износу исплата, односно висини оствареног прихода за
7,17%. У циљу спречавања злоупотреба, на банкоматима који се налазе на подручју Града
Београда (24 уређаја) инсталирана је заштита нумеричке тастатуре - PIN Shield, која
онемогућава увид у PIN приликом уноса истог од стране корисника. Mрежу POS терминала
на крају 2018. године чини 1.787 уређаја инсталираних у 994 поште, што је увећање за 22
уређаја, односно за 16 нових локација. У току 2018. године забележено је увећање обима
трансакција исплата на POS терминалима за 0,91%, док је износ извршених исплата увећан
за 4,07% што је утицало на увећање оствареног прихода за 3,71%. Просечан износ
трансакције повећан је за 3,13% у односу на 2017. годину.
Услуге осигурања - У циљу повећања доступности осигурања у поштама уведене су услуге
продаје осигурања у нове 24 поште које задовољавају организационе и просторне
критеријуме, имају територијалну и временску доступност и техничку опремљеност. У
периоду од маја до новембра 2018. године реализован је пилот пројекат на доставном
подручју поште 35000 Јагодина 1 и 37000 Крушевац 1, који подразумева активно
укључивање поштара у процес промоције и продаје полисе Комбиновано осигурање
домаћинства – пакет „Чувар куће“ Дунав осигурања.
Трговање бесплатним акцијама - Настављено је трговање бесплатним акцијама НИС-а и
Аеродрома Београд, извршено је укупно 65.926 услуга, од тога закључено је 17.361 Уговора
о посредовању у поступку прве продаје бесплатних акција грађана и вођењу власничких
рачуна и испостављено 47.953 Налога за продају и 612 Налога за опозив. На основу уредбе
Владе Републике Србије продужено је трговање бесплатним акцијама у поштама до
31.12.2022. године.
Спречавање прања новца - У току 2018. године извршено је усклађивање интерних
прописа и пословања са новим прописима из области спречавања прања новца, и то са новим
Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, број
113/17), смерницама за процену ризика Народне банке Србије, Пореске управе и
министарства надлежног за поштански саобраћај и Правилником о методологији за
извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања
тероризма („Службени гласник РС“, број 19/18). Донета су нова интерна акта, Правилник о
поступању ради спречавања прања новца и финансирања тероризма, Упутство за анализу
ризика од прања новца и финансирања тероризма и седам пратећих процедура. Извршене су
и одговарајуће измене у апликацијама: ПостТИС, МТН - међународна упутница, Мењачница
- мењачки послови, Спречавање прања новца. Циљ измена је усклађивање апликација са
интерним актима и увођење порука упозорења за запослене на шалтеру. Након ових
активности спроведена је свеобухватна обука запослених, координатора за спречавање
прања новца из РЈ/РРЈ/ПЈ и свих запослених из пошта који пружају поштанско-финансијске
услуге. Такође, организована је и кратка обука поштара и достављача, прилагођена њиховом
послу и услугама које пружају. Ради спровођења обавеза из прописа, потписан је нови
протокол о сарадњи са платном институцијом Тенфоре у области спречавања прања новца и
остварена је сарадња са Unicredit банком у домену уплата пазара клијената банке на
шалтерима пошта.
89
Централни систем за електронску обраду и складиштење података и чување другог

примерка матичних књига - У периоду од 23.11.2017. године до 23.11.2018. године
реализована је осма фаза развоја Централни систем за електронску обраду и складиштење
података и чување другог примерка матичних књига по уговору закљученом 21.11.2017.
године са Министарством државне управе и локалне самоуправе. Уговором је дефинисана
група послова која се односи на Проширење функционалности постојеће апликације
Централног система МК која обухвата:
- унапређење Извештајног система – креирање нових извештаја, измена формата и
начина презентације у складу са потребама корисника Централног система МК;
- имплементацију, односно кастомизацију и унапређење Workflow-а за реализацију и
мониторинг управних процедура;
- имплементацију и унапређење система за креирање и доделу корисничких улога и
права за рад у Централном систему МК.
- WEB сервис за Портал Е управе (Родитељски додатак) – подаци из МКР о деци на
основу ЈМБГ- а мајке;
- проширење WEB сервиса са Републичким заводом за статистику за слање Обрасца
ДЕМ 2, 3 и 4;
- проширење WEB сервиса са Министарством унутрашњих послова;
- интеграцију система са другим системима;
Од 07.12.2018. године започета је реализација девете фазе развоја Централни систем за
електронску обраду и складиштење података и чување другог примерка матичних књига по
Уговору закљученом 07.12.2018. године са Министарством државне управе и локалне
самоуправе. Уговором је дефинисана група послова која се односи на Проширење
функционалности постојећег система за:
- проширење апликације Регистра матичних књига
- измене функционалности Регистра матичних књига, као и имплементација
измењених докумената услед измена прописа;
- развој и унапређење сервиса за интеграцију Регистра МК са другим Регистрима
преко миграције и одржавања података из надлежности Регистра матичних књига;
- развој функционалности, односно сервиса, за унапређење квалитета података у
уписима у матичним књигама преузимањем и уписом ЈМБГ из евиденција МУП-
а;
- развој функционалности за форматирање штампе на прописаним обрасцима за
Изводе и Уверења из МК, апликативно, од стране Централног администратора
или неке друге улоге са одговарајућим овлашћењима;
- развој функционалности за мапирање података еДокумената и Накнадних
забелешки које се креирају преузимањем података из електронских докумената;
- стабилизација извештајног система и корисничких улога;
- стабилизација успостављених функционалности Евиденције о датим
овлашћењима за обављање послова матичара у електронском облику у оквиру
Регистра матичних књига.
- проширење Модула за стручно усавршавање матичара - Ова унапређења односе се на
све постојеће фазе Модула за стручно усавршавање матичара (планирање и припрема;
провера знања; евиденције о извршеним обукама и проверама знања матичара;
извештајни систем за праћење реализације програма и планова стручног
усавршавања; извештајни систем за праћење квалитета реализације програма
стручног усавршавања; праћење обима и квалитета и рада предавача; оцењивање рада
предавача).
Успостављање јединствене електронске евиденције о држављанима Републике Србије
- У периоду од 01.06.2018. године до 10.12.2018. године реализован је Уговор закључен
01.06.2018. године са Министарством унутрашњих послова, који се односи на успостављање
90
јединствене електронске евиденције о држављанима Републике Србије. Уговором је

дефинисана група послова која се односи на:
- израду апликације Централног система КД са следећим функционалностима:
- преглед, отварање и закључивање Књига држављана,
- унос уписа из закључених Књига држављана,
- унос накнадних забелешки за унете уписе у Централни систем КД,
- дефинисање права приступа и улога у Централни систем КД,
- издавање уверења о држављанству, извода из матичне књиге југословенских
држављана и осталих уверења из евиденције о држављанима Републике Србије,
- извештајни систем из Централног система КД,
- обука матичара.
- омогућавање импорта података у Централни систем КД:
- импорт података у Централни систем КД из евиденције о држављанима које
достављају јединице локалне самоуправе (ЈЛС), а односе се на књигу држављана,
- импорт података у Централни систем КД из Матичне књиге југословенских
држављана коју доставља Министарство унутрашњих послова (МУП),
- импорт података о чињеници држављанства које се воде у матичној књизи
рођених (МКР) које достављају јединице локалне самоуправе (ЈЛС).
Централни регистар фактура - Реализован je нови апликативни модул у оквиру апликације
Фактурисање. Трансфер података у Централни регистар фактура (ЦРФ) за купце који су
регистровани као корисници јавних (буџетских) средстава подразумева:
- припрему података потребних за трансфер при изради рачуна и предрачуна;
- преузимање података о обрачуну затезних камата (каматни лист) за КЈС из САП-а;
- креирање трансфера, односно пакета документа за трансфер у ЦРФ ;
- формирање датотека са подацима за креирани трансфер, сам пренос се реализује
upload-ом, преко сајта https://crf.trezor.gov.rs/;
- преузимање података о корисницима јавних средстава са сајта Трезора
(Министарство финансија).
Регистрована електронска пошта - Реализован je нови апликативни модул у оквиру
апликације Фактурисање - еФактуре, која обухвата:
- креирање електронских докумената (рачуна, предрачуна, рачуна за аванс) у PDF и
XML формату за купце по уговорима за које је дефинисан налог купца за трансфер е
Докумената;
- креирање Трансфера за сваки е Документ са придруженим PDF и XML;
- додавање прилога у PDF формату (спецификација, рекламног материјала…) уз
основне документе;
- слање е докумената купцима преко WS (веб сервиса) платформе за регистровану
електронску пошту (eRpismo);
- администрирање налозима пошиљалаца (РЈ и Функције) е докумената;
- администрирање потписницима е докумената – креаторима и овлашћеним лицима.
Статистика - Пројекат Статистика има два аспекта:
- Статистика1 - завршен је редизајн постојеће апликације Статистика коришћењем
нових технологија, са новим, знатно ширим скупом пословних процеса који се
нормирају и новим функционалностима - продуктивност шалтера и рејона. У оквиру
пројекта имплементирана је и евиденција присуства радника.
- Статистика2 - реализовано је динамичко извештавање које се базира на савременим
технологијама подржаним као business intelligence, намењено менаџменту за лако и
свеобухватно праћење пословних процеса, предиктивну анализу и доношење
пословних одлука.
Након завршетка главног развоја апликације извршена је обука координатора
РЈ/РРЈ/ПЈ који су тестирали апликацију и вршили обуку запослених. Крајем 2018. године
сачињен је предлог Правилника о статистици и нормама у технолошким фазама процеса рада
91
у Јавном предузећу „Пошта Србије“, Београд. Нова статистика је два и по пута детаљнија од
постојеће што се тиче обухваћених услуга и процеса, чиме се омогућавају знатно
квалитетније анализе, брже креирање извештаја и доношење пословних одлука. Планиранo
је да нови Правилник почне са применом у току 2019. године.
Сајт Поште - Пројекат је завршној фази у тестном окружењу. Сајт Поште је савремено
визуелно и функционално решење, које користи најсавременије технологије, прилагођено
свим уређајима.
Измене у платном промету – Измене у платном промету захтевале су усклађивање позива
на број са новом одлуком Народне банке Србије о проширењу са 20 на 23 карактера.
Осетљивост овог пројекта се огледа у томе што се велики део платног промета Републике
Србије одвија на шалтерима Поште, као и у потреби за синхронизацијом измена са великим
бројем партнера (банака и комитената). У циљу смањења трошкова платног промета
имплементирана је функционалност која омогућава динамичко дефинисање правила за
усмеравање налога ка банкама.
Техничка подршка пројектима проширења услуга и комуникациона унапређења -
Проширени су капацитети CORЕ-а комуникационе инфраструктуре између градова Београд,
Ниш и Крагујевац, која се користи за технолошку ПостНет мрежу, дистрибуцију ТВ сигнала
и Интернет. Током 2018. године извршено је проширење система корпоративне телефоније
на доставне јединице поштанске мреже 4. реда. Проширењем капацитета комуникационе
инфраструктуре и корпоративне телефоније створени су услови за повећање обима и
унапређење квалитета услуга које Предузеће пружа корисницима.
РАЗВОЈ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА И НОВИХ ТЕХНИЧКИХ РЕШЕЊА У ОБЛАСТИ РАЗВОЈА

ИТ ИНФРАСТРУКТУРЕ ПРЕДУЗЕЋА
Проширење хардверске инфраструктуре за дата центар - У склопу пројекта Проширење

хардверске инфраструктуре за дата центар набављена је и имплементирана опрема за
проширење постојеће сториџ SAN инфраструктуре. Обезбеђено је постизање капацитета,
траженог нивоа перформанси, високе доступности и сигурности пословних апликација.
Опрема која је набављена омогућила је повећање ефективног капацитета постојећих сториџ
система технологијом компресије података у реалном времену.
Унапређење IP/MPLS мреже - У склопу пројекта Унапређење IP/MPLS мреже извршено је
осавремењавање мреже кроз занављање комуникационе опреме, тј. рутера у чвориштима
IP/MPLS мреже, која је у експлоатацији од 2007. године, а чији даљи останак у експлоатацији
представља ризик са аспекта обезбеђивања поузданости и континуитета рада IP/MPLS
мреже. IP/MPLS мрежа је инфраструктура која омогућава комуникационо повезивање
седишта РЈ Предузећа и пружање комерцијалних услуга. Замењени су рутери у IP/MPLS
чвориштима у Нишу, Новом Саду, Смедереву, Суботици, Зајечару, Крушевцу и Лесковцу.
Консолидација ЛАН мрежа - У склопу пројекта Консолидација ЛАН мрежа извршено је
осавремењавање мреже кроз занављање комуникационе опреме која је у експлоатацији од
2007. године, конкретно свичева у чвориштима метро етернет мреже у Београду, чији даљи
останак у експлоатацији представља ризик са аспекта обезбеђивања поузданости и
континуитета рада мреже. Метро етернет мрежа се користи за међусобно повезивање ЛАН
мрежа у пословним објектима Предузећа у Београду и пружање комерцијалних услуга.
Замењени су свичеви Метро етернет мреже у објектима ЈПМ у Похорској, ЈПМ 11075
Београд 97, седишту РЈ Центар, Нушићевој, 11050 Београд 22, РЈ Одржавање објеката,
возила и основних средстава и у објекту Поштанске штедионице. Такође, извршена је
миграција Система за контролу приступа у рачунарску базу са постојећег Cisco Secure ACS
5.8 система, за којим је престала произвођачка подршка, на Cisco Identity Services Engine
(ISE). Мигрирани су сви постојећи кориснички налози и уређаји, конфигурациони подаци и
дефинисане приступне полисе и елементи. На новом систему су очуване све примењене
функционалности и добијене су могућности за развој нових.
92
IT Service Management -У склопу пројекта IT service management извршена је набавка и

инсталација софтверских алата за подршку процесима прикупљања информација о
догађајима са ИКТ опреме, процесима управљања догађајима, решавања проблема и
процесима прихватања и решавања захтева корисника ИКТ сервиса. IT Service management
пружа увид у статус здравља ИТ инфраструктуре, пословних сервиса и апликација,
могућност централизованог управљања конфигурацијама и аутоматизације оперативних ИТ
процеса. Комплексност и величина ИT инфраструктуре ЈП „Пошта Србије“ је у
континуалном расту и постаје критична тачка за обезбеђивање основних сервиса и услуга
које ЈП „Пошта Србије“ пружа. Инсталацијом IT service management софтвера створени су
предуслови за боље управљање ИT инфраструктуром, а видљивост статуса и перформанси
пословних сервиса и апликација, као и ефикасније пружање ИТ услуга су неопходни како би
се обезбедило брже решавање захтева и повећало задовољство корисника.
Лиценце за интегрисану заштиту - Набављене су софтверске лиценце неопходне за рад
софтвера за заштиту радних станица и сервера од рачунарских вируса и других софтверских
производа који могу довести до прекида у раду, неовлашћене измене, губитка или цурења
података.
Microsoft лиценце - Информациони систем Поште у великој мери је развијен и развија се
коришћењем Microsoft информационих технологија. Набавком Microsoft лиценци
задовољени су захтеви за консолидацијом ИТ инфраструктуре радних станица, повећаном
безбедношћу и могућностима обраде докумената, као и захтев за применом нових ИТ
технологија које су подршка развоју апликативних решења.
ORACLE лиценце са подршком - Набављене су ORACLE лиценце са подршком за 4 опције
базе Oracle Real Applicatin Clusters - Processor Perpetual, у складу са бројем процесора на
серверу, на којем се налази опција базе. Овом опцијом базе обезбеђује се висока доступност
система. Обезбеђује се рад базе на два нода кластера и балансирање оптерећења нодова. У
случају пада једног физичког нода, систем се опоравља транспарентно за апликације и
кориснике
Лиценце за софтверске алате - Набављене су лиценце за софтверске алате које омогућавају
бржи и ефикаснији рад систем администраторима за администрацију сервера и база
података.
РАЗВОЈ ТРЖИШТА - ИНТЕРНИ И ЕКСТЕРНИ УТИЦАЈИ
ТРЖИШТЕ ПИСМОНОСНИХ УСЛУГА
У 2018. години, након вишегодишњих напора успостављена је пословна сарадња са

корисником Kopernikus technology у делу који се односи на пријем, пренос и уручење
писмоносних пошиљака које садрже рачуне. Наиме, ради се о око 120.000 пошиљака на
месечном нивоу, које се у претходном периоду нису преносиле легалним поштанским
токовима упркос бројним упозорењима да се ради о услугама из домена резервисаног
сервиса.
Kонтинуираним праћењем потреба корисника за писмоносним услугама, уочени су
поновљени случајеви расписивања јавних набавки за писмоносним услугама:
Прекршајни суд у Новом Саду, почетком фебруара 2018. године, покренуо је трећи
пут поступак јавне набавке мале вредности услуга – услуге доставе (достављање судских
писмена) и с тим у вези, Предузеће је суду упутило допис да се на наведене услуге не
примењује Закон о јавним набавкама (у складу са чланом 7. став 1. тачка 1) будући да је у
питању резервисан сервис. Такође, Министарство трговине, туризма и телекомуникација,
након упита Поште Србије, доставило је мишљење које истиче ексклузивно право Поште
Србије као јавног поштанског оператора на обављање резервисаних поштанских услуга.
Поднет је захтев Републичкој комисији за заштиту права понуђача у поступцима јавних
93
набавки, који је оцењен као основан, након чега је Прекршајни суд у Новом Саду донео и
коначну Одлуку о обустави поступка јавне набавке.
Јавно предузеће „Инфраструктура“ Шабац, расписало je у децембру 2018. године
јавну набавку мале вредности услуга за услуге „разношења рачуна“ јавних предузећа на
територији Града Шапца. С обзиром да је у питању услуга из домена резервисаног сервиса,
Предузеће је упутило допис са детаљним образложењем у вези примене Закона о
поштанским услугама и Закона о јавним набавкама. Такође, Предузеће се обратило и
Министарству трговине, туризма и телекомуникација, ради упознавања и предузимања
даљих корака у заштити повреде права обављања делатности у складу са Законом. Као
епилог упозорења на повреду права, Јавно предузеће „Инфраструктура“ Шабац обуставило је
набавку.
ТРЖИШТЕ ПОШТАНСКО-ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА
Финансијске услуге су високо профитабилне и потпуно је разумљиво велико

интересовање правних субјеката да их обухвате својим пословањем. Ове услуге карактеришу
честе измене законске регулативе, јасна и прецизна правила пословања, као и континуирани
надзор надлежних органа (Народна банка Србије, Министарство финансија - Пореска управа,
Управа за спречавање прања новца и сл.)
Пошта Србије послује на изразито конкурентном тржишту финансијских услуга, са
још 27 банака (преко 1600 сопствених приступних тачака и пословање преко трећих лица-
издвојених шалтера/продајних објеката), 13 платних институција (сопствена мрежа и преко
1200 заступника) и 1 институцијом електронског новца (7 заступника укључујући Delhaize,
Lilly, OMV, Vip Mobile, Globaltel).
Настављена је тенденција укрупњавања банкарског сектора (спајање банака),
смањења мреже организационих делова банака (осим Банке Поштанска штедионица),
скраћивање радног времена и увођења аутомата за исплате/уплате и информисање клијената.
Банке непрестано унапређују и промовишу електронске начине плаћања (E-banking, M-
banking).
Током 2018. године настављено је јачање конкуренције у домену платних услуга.
Конкуренција се позиционирала, углавном, у градским срединама где је већа потражња за
платним услугама. Карактерише их агресивна маркетиншка кампања, цене сличне ценама
Поште Србије, повољније радно време са корисницима у односу на јединице поштанске
мреже (викендом, празницима, увече). На овај начин нови пружаоци платних услуга
привлаче кориснике и полако и сигурно стичу њихово поверење што за директну последицу
има пад обима и прихода Поште Србије од платних услуга.
Највећа конкуренција Пошти Србије су мењачнице и велики трговински ланци. Ови
привредни субјекти су платне услуге преноса на рачун трансфером одобрења (плаћање
рачуна, пореза, такси и других обавеза) уклопиле у постојеће пословање са готовим новцем
без великих улагања.
На тржишту трансфера новца у/из иностранства, такође је присутно јачање
конкуренције. Значајно је повећан број заступника платних институција који пружају услугу
дознаке Western Union. Други међународни брендови (MoneyGram, Ria) такође шире своју
пословну мрежу. На овом тржишту, Пошта Србије је и даље добро позиционирана, иако је
конкуренција значајно ојачала. Услуга Међународна поштанска упутница је изузетно добро
прихваћена од стране корисника, нарочито за трансфере са земљама окружења. Пошта је
овом услугом доказала да квалитетом и ценама може да конкурише светским брендовима.
Увођењем могућности уплате и исплате у ефективном страном новцу, које је планирано за
ову годину, очекује се повећање обима и прихода од ових услуга. Такође, Пошта Србије је
покренула припремне активности за отпочињање пружања услуга МoneyGram и Ria дознака.
На пољу новчаних трансфера унутар Србије, конкуренција је препознала велики
потенцијал упутничких услуга (поштанске услуге) па се уводе дознаке у унутрашњем
94
саобраћају (дознака PaySpot-а, Алта мењачнице, КОМеКеш Комерцијалне банке, Western

Union у земљи и сл.)
Увођење мењачких послова у Пошту и ширење мреже пошта које пружају ове услуге
се показало као добра пословна одлука. Пошта се добро позиционирала на изузетно
конкурентном тржишту мењачких послова и остварила добар пословни резултат. Такође,
мењачки послови у поштама су умањили ефекте либерализације тржишта платних услуга,
имајући у виду да већина мењачница, као заступници платних институција, пружају и платне
услуге.
Приход од услуга заступања у осигурању је скроман иако су, у сарадњи са
Компанијом Дунав, организована два мотивациона програма за запослене. Разлог за овакав
резултат пословања, у домену услуга продаје осигурања, може бити чињеница да су
маркетиншке активности спровођене, углавном, кроз маркетиншке услуге Поште (на
локацијама где се услуге пружају), као и да се услуге пружају у малом броју пошта што
значи да доступност, као стратешка предност поштанске мреже, није од значаја. На тржишту
осигурања најзаступљеније је осигурање од аутоодговорности (обавезно осигурање за
регистрацију возила) чија продаја у Пошти не би имала ефекта док је исто услов за
регистрацију и технички преглед возила. Наиме, већина техничких прегледа продаје полису
осигурања од аутоодговорности и издаје регистрационе налепнице (обављање целокупне
регистрације на једном месту).
У октобру 2018. године, уведено је инстант плаћање које подразумева реализацију
плаћања у реалном времену (24 сата, сваког дана у години) између рачуна у банкама које су
имплементирале ову опцију. Регулативом из области платних услуга, Пошти као пружаоцу
платних услуга је дозвољено да уведе инстант плаћања, али не обавезно. Како су трошкови
имплементације инстант плаћања врло високи, Пошта их није увела 2018. године. У
наредном периоду ће се пратити интерес корисника за ову опцију плаћања у домену услуга
које може пружати Пошта.
Из наведеног може се закључити да су услови на тржишту финансијских услуга
изузетно комплексни и да захтевају сталну ангажованост на задржавању постојећих и
обезбеђивању нових корисника, као и увођењу нових и унапређењу постојећих услуга.
ТРЖИШТЕ ЕКСПРЕС, ПАКЕТСКИХ И ЛОГИСТИЧКИХ УСЛУГА
Тржиште експрес и пакетских услуга, са високим потенцијалом раста, представља

једно од најпрофитабилнијих сегмената тржишта поштанских услуга и најизложеније је
конкуренцији која је изузетно оштра и растућа. Процењује се да у националним оквирима
доминантну улогу и водећу позицију на овом делу тржишта заузима Пошта Србије, са
учешћем већим од ¼.
Спој традиционалних и савремених услуга, заснован на примени информационо-
комуникационих решења и компатибилних пословних модела, успешно одговара захтевима
првенствено бизнис корисника, који имају доминантан утицај на висину генерисаног
пословног прихода чиме се обезбеђује могућност стицања диферентне предности Предузећа
у односу на све оштрију конкуренцију.
Фокус кључних пословних активности развоја и реализације експрес и пакетских
услуга био је усмерен на кориснике у складу са маркетинг пословном оријентацијом
Предузећа, у циљу обезбеђења повећања обима услуга, унапређења технолошких процеса
пружања услуга, проширењa мреже за пријем и уручење пошиљака, као и унапређења нивоа
квалитета услуга.
Успешном реализацијом стратегије развоја и тржишног позиционирања експрес и
пакетских услуга, кроз креирање и испоруку прилагођених технолошких, односно
комплексних пословних решења потребама корисника, као и развојем и унапређењем
иновираних комплексних модела продаје интегрисаних пословних решења, обезбеђен је
95
наставак интензивног раста извршених експрес услуга у висини од око 13,5% у 2018. години
у односу на претходну годину.
Изузетан потенцијал раста и развоја експрес услуга представља развој новог
пословног модела за сарадњу са интернет продавницама у циљу дистрибуције робе купљене
путем интернета до крајњих корисника и доступност информације о статусу пошиљке,
наручене робе, у реалном времену.
У складу са савременим захтевима корисника формулисани су нови и иновирани
постојећи пословни модели за најзначајније сегменте тржишта експрес услуга, као што су
банке и финансијске институције. Овај тржишни сегмент је високог потенцијала и убрзано
расте као и потребе њихових крајњих корисника за комфорнијом услугом која укључује
реализацију услуге одобравања кредита на кућној адреси корисника захтева. Као ефикасан
одговор на ову тржишну тенденцију и захтеве корисника развијени су персонализовани
пословни модели за стратешке, најзначајније кориснике.
Потенцијал развоја експрес услуга је у делу реализације захтева корисника
финансијских институција. Ради се о посебном начину преноса и уручења Пост експрес
пошиљака са Повратном документацијом (ПДК). Процес пружања услуге подразумева
посебну процедуру и додатне поступке у фази уручења документације примаоцима уз
потписивање и повраћај исте пошиљаоцу у најкраћим и гарантованим роковима.
У посматраном периоду спроведено је шест планираних циљаних истраживања
тржишта са циљем формулисања и развоја оптималних пословних модела, технолошких
решења, стратегија маркетинга и продаје, у функцији побољшања пословних перформанси
успешности и конкурентности услуга и Предузећа. Спроведена су следећа истраживања
тржишта и анализа добијених резултата са развојном компонентом:
1. Aнализа остварених резултата у домену ЕПЛ услуга,
2. Истраживање и анализа остварених резултата у домену експрес услуга, Сарадња
са банкарским сектором,
3. Анализа петогодишњег тренда раста експрес услуга,
4. Истраживање степена задовољства корисника експрес и пакетских услуга,
5. Маркетиншка анализа ситуације ЕПЛ услуга и
6. Процена тржишног удела експрес услуга Поште Србије на тржишту поштанских
услуга.
Циљ наведених истраживања био је обезбеђење основа за давање брзих и ефикасних
одговора на савремене захтеве корисника пошанских услуга. На овај начин обезбеђени су
значајни услови за повећање конкурентности и пословне успешности Предузећа, адекватан
одговор на потребе све захтевнијих корисника поштанских услуга и задовољење дефинисане
стратегије кроз све пословне функције кроз четири кључне смернице Предузећа деловањем
на циљна тржишта, потребе и очекивања корисника, интегрални маркетинг и
профитабилност. На овај начин Предузеће ће значајно повећати своје шансе, како на
постојећим тако и на новим тржиштима.
Тржиште логистичких услуга у Републици Србији има значајну тенденцију раста.
Велики број компанија произвођача због потребе да се фокусирају на сопствену делатност
успостављају сарадњу са провајдерима логистичких услуга са захтевом да на једном месту
добију комплетну логистичку подршку (услуге транспорта, складиштења, паковања,
дистрибуције). На овај начин корисници услуга смањују трошкове пословања, а добијају
квалитетније логистичке услуге.
Завршетком изградње регионалних поштанско-логистичких центара (Београд, Ниш и
Нови Сад) Пошта Србије је обезбедила потребне предуслове за даљи развој логистичких
услуга (услуге транспорта робе, складиштење и додатне логистичке услуге) и пружање
услуга већем броју корисника, посебно онима који се баве е-трговином, чиме је омогућено
генерисање нових пошиљака и повећање обима услуга и прихода. Имајући у виду раст
потреба за логистичким услугама на тржишту и ресурсе које Предузеће има, постоји значајан
96
потенцијал за развој ових услуга и опредељење да логистичке услуге буду један од

стратешких праваца развоја Предузећа.
РАЗВОЈ ТРГОВИНЕ У ПОШТИ
Пошта Србије са својом разгранатом мрежом (око 1.500 пошта) и сетом услуга које
пружа (поштанске, логистичке и финансијске) има велики потенцијал да кроз коришћење
постојећих ресурса узме значајније тржишно учешће у области трговине. У том циљу
развијају се сегменти продаје у поштама (Post shop продаја), е-трговине и директне трговине.
Развој трговине у Предузећу треба посматрати и кроз чињеницу да стимулисање трговине, а
пре свега даљинске продаје и е-трговине, позитивно утиче и на раст броја поштанских и
поштанско-финансијских услуга, тако да су ефекти развоја трговине вишеструко значајни.
97
ОЧЕКИВАНИ РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕЋА
Са циљем постизања конкурентске предности, током наредног периода, Предузеће ће

се фокусирати на континуирани развој, редефинисањем услуга и услужног портфолија, на
који начин ће се обезбедити нове профитне линије и привући шири спектар корисника.
Развој нових и редефинисање, односно унапређење постојећих услуга, захтева и њихов
успешан тржишни пласман, као и развој иновативних пословних модела у сврху тржишне
реализације и развоја услуга. У том смислу планирано је спровођење активности у правцу
унапређења продајне функције и развоја маркетинг концепта.
Имајући у виду да се успешна и одржива компетитивна стратегија обезбеђује
усклађивањем понуде вредности за кориснике са интерним процесима, активности ће бити
усмерене на развој процеса који се односе на управљање релацијама са корисницима, као и
развој интегрисаних решења за велике кориснике, док ће се иновативни процеси усмерити на
редефинисање и развој услуга сагласно потребама таргетираних корисника. Фокус на кључне
кориснике омогућава дефинисање и продају интегрисаних и специјализованих решења
прилагођених великим корисницима. Унапређење односа са корисницима допринеће
повећању задовољства корисника, бржој идентификацији проблема и њиховом решавању,
упознавању са потребама и ставовима корисника и прилагођавању понуде захтевима
тржишта.
Поред наведеног, полазећи од важности постизања високог нивоа квалитета у
пружању услуга планиран је развој оперативних процеса кроз унапређење брзине,
ефикасности и временског циклуса операција, као и кроз аутоматизацију технолошких
активности. Техничко - технолошки развој и унапређење пословних процеса воде већој
поузданости пружања услуга и конкурентним ценама.
Како би се омогућила проширења понуде, технолошкa побољшања, иновације
пословних модела и процеса, као и развој интегрисаних решења за кориснике, активности ће
бити усмерене и на унапређење постојеће инфраструктуре Предузећа кроз модернизацију и
инфраструктурно опремање поштанско - логистичких центара, као и кроз развој ИКТ
инфраструктуре, која обезбеђује додатне канале ка тржишту, развој дигиталних сервиса и
пословну ефикасност.
Поред тога, са циљем постизања високог степена корпоративне одговорности
(интерне и екстерне) бројне активности ће бити усмерене на развој запослених, као
најзначајнијег ресурса и корпоративног приоритета, затим на унапређење управљања
пословним ризицима, безбедности и нивоа заштите ресурса, као и унапређење међународних
односа.
ПРОМЕНЕ У ПОСЛОВНИМ ПОЛИТИКАМА
Успешност пословања Предузећа детерминисана је пословним политикама, као што

су финансијска, инвестициона, политика цена, наплате потраживања, расподеле добити,
повећања искоришћености капацитета и друго, те стога синергија више пословних политика
обезбеђује дугорочни развој, приходни прираштај и одрживо профитабилно пословање у
дужем временском периоду.
Континуирано унапређење квалитета услуга и пословних процеса, уз сатисфакцију
корисника и обезбеђивање профитабилности у пословању, дугорочно је опредељење Поште
Србије. Ефикасно остварење мисије и стратешких циљева Предузећа, оствариће се кроз
основне принципе пословања који се односе на пружање широко доступних услуга високог
квалитета, снижавање трошкова уз истовремено повећање учинака, ефикасност и
профитабилност пословања, као и висок степен корпоративне одговорности. На основу овако
98
постављених дугорочних стубова пословања дефинисане су политика квалитета, развојна,

финансијска и инвестициона политика.
Успостављањем Политике квалитета, Пошта Србије исказује посвећеност
испуњавању захтева корисника, пружањем висококвалитетних, конкурентних и поузданих
услуга, уз поштовање закона и прописа, при чему се овај циљ остварује спровођењем
система менаџмента квалитетом, усаглашеног са стандардом ISO 9001:2015. Развојна
политика обухвата с једне стране развој делатности, кроз имплементацију дефинисаних
пројеката усмерених на унапређење постојећих и увођење нових услуга и технологија, док с
друге стране обухвата перманентни развој и прилагођавање организације околностима које
произилазе из захтева како унутар Предузећа, тако и у окружењу (дигитална
трансформација, развој међународног поштанског саобраћаја, раст конкуренције и др.).
Финансијска политика има за циљ самоодрживо профитабилно пословање, а заснива се на
доследном спровођењу финансијске дисциплине на свим нивоима са циљем остваривања
адекватне ликвидности и дугорочне финансијске стабилности, а реализација ове пословне
политике оствариће се контролом новчаних токова, праћењем ефикасности укупне наплате,
као и контролом трошкова. Политиком инвестирања за наредну 2019. годину, како је
дефинисано Средњорочним планом пословне стратегије и развоја Предузећа за период 2017-
2019. године предвиђена су улагања у пројекте Предузећа, укупне вредности од 6,1 милион
евра, која обухватају реализацију 24 пројекта сврстана у категорије инфраструктурног
развоја, унапређења квалитета, развоја асортимана услуга и подршке, при чему ће планирана
финансијска средства у највећој мери (97,9%) бити обезбеђена из интерних извора.
99
Стратегија 1: Стратегија интегрисане маркетинг комуникације и промоције
Стратегија интегрисане маркетинг комуникације Предузећа са циљним тржиштима и

тржишним нишама, обухватала је комбиновање и координацију различитих канала
комуникације, у циљу преношења порука о активностима и услугама Предузећа, ради
остварења пословних циљева и резултата. У 2018. години коришћени су сви расположиви
маркетиншки канали и средства комуникације: оглашавање, промоције, промотивно-
продајне акције и учешћа на сајмовима. Комуницирање унапређених пословних понуда
циљним групама, спровођено је у континуитету кроз следеће активности:
- Kреирање и редовно ажурирање facebook странице Предузећа, како објавама тако и
одговорима на питања (двосмерна комуникација – интеракција са корисницима);
- Ажурирање информација од интереса за пословање, представљање услуга и
корпоративних активности на интернет сајту Предузећа www.posta.rs;
- Спровођење активности на редизајну корпоративног сајта www.posta.rs, у циљу
лакшег и бољег корисничког искуства;
- Израду и дистрибуцију огласних решења за поштанско-финансијске, експрес и
електронске услуге у штампаним медијима;
- Кампању „Пост-експрес у Србији и ПостПак откупни пакет за регион” у
електронским и штампаним медијима: урађен је и емитован ТВ спот на телевизијама
са националном покривеношћу, уз истовремено оглашавање радио-рекламе и банера
на интернет порталима дневних и недељних новина, као и принт огласног решења у
дневним новинама;
- Кампању „Пост-експрес Best Buy Award” – за најбољи однос цене и квалитета у
категорији услуга експрес доставе по оцени потрошача за 2017/2018 годину, као и
промоција Мобилне андроид апликације кроз оглашавање у штампаним медијима и
сопственим каналима комуникације;
- Наставак кампање Пошта НЕТ-а „Спортски канали по фер-плеј цени” у мас-медијима:
ТВ и интернет. ТВ спот је емитован на телевизијама са националном покривеношћу,
уз истовремено оглашавање на више интернет портала, оглашавање на радију,
штампаним медијима и оглашавање сопственим каналима комуникације: facebook
странa Предузећа, корпоративни сајт Поште, сајт Пошта НЕТ-а и друго;
- Кампању новчаних услуга у електронским мас-медијима, реемитовањем спота „Све се
мења”, са додатим кајроном као позивом на акцију (плаћање у пошти): телевизије са
националном покривеношћу, интернет и оглашавање на више интернет портала;
- Оптимално коришћење интерних канала комуникације, како за комерцијално, тако и
за институционално оглашавање Поште као релевантног пословног субјекта: званична
facebook страна, интернет сајт и подсајтови, ТВ монитори у поштама, плакатна места
и флајери у поштама. У складу са трендовима у оглашавању и корпоративној
комуникацији, креирана су идејна решења штампаног и електронског маркетиншког
материјала за иновиране и нове услуге. Интерним ресурсима промовисане су
поштанско-финансијске, логистичке, експрес и електронске услуге: ПостКеш -
Међународна поштанска упутница; Пост - експрес; Post - shop сезонске акције;
ПостПак; акције Пошта НЕТ-а и дата је подршка државним институцијама у
реализацији важних пројеката на националном нивоу: Ваучери за субвенционисани
смештај; Дистрибуцијом информативних флајера на циљане локалитете испраћено је
отварање нових пошта на важним локацијама;
- Унапређење сопствених промотивних ресурса Предузећа: набавка 10 ролапова, 400
рамова Б2 и 550 холдера; 100 телескопских носача за Post - shop;
100
- Асистенцију и логистичку подршку организацији сајмова и стручних окупљања

кључних „стејкхолдера”: Сајам туризма, 36. Симпозијум о новим технологијама у
поштанском и телекомуникационом саобраћају „PosTel 2018”, Сајам за пензионере;
- Промоцију Предузећа реализацијом: манифестација (Дан ПТТ радника и Светски дан
Поште); наградног конкурса „Пиши Деда Мразу”; трибина „Култура путем поште”;
- Корпоративно обележавање пошта уз примену „Правилника о начину корпоративног
обележавања ЈПМ у Јавном предузећу ПТТ саобраћаја Србија” (обележено 500
улазних врата пошта).
Развој концепта друштвено одговорног пословања
Друштвено одговорно пословање део је пословне стратегије и свакодневних

активности Предузећа. ДОП активности интегрисане су у делокругу:
- бриге о запосленима, кроз едукацију, мотивацију, унапређење услова рада и социјалну
заштиту;
- унапређења комуникације са корисницима кроз сопствене и екстерне канале
комуникације;
- сопствених пројеката друштвено одговорног пословања (наградни конкурс „Пиши
Деда Мразу” и остале „ад хок” акције);
- помоћи осетљивим групама и активности од општег друштвеног значаја (хуманитарни
пакети за социјално осетљиве групе);
- подизања нивоа свести о заштити животне средине, континуираних побољшања и
превенције од загађења и систематског управљања заштитом животне средине;
- подизања видљивости ДОП активности, реализацијом кроз наменски креиран
маркетиншки материјал и комуникацију са циљним јавностима, посредством
електронских (сопствених) и штампаних (интерних и екстерних) канала
комуникације.
Стратегија 2: Управљање квалитетом
Током 2018. године настављене су активности на реализацији пројекта „Проширење

подручја примене система менаџмента квалитетом, транзиција на нову верзију стандарда ISO
9001:2015 и ресертификација”, започетог у фебруару 2017. године. Реализоване су следеће
активности:
- Имплементација система менаџмента квалитетом у организационим деловима
Предузећа у којима је обављено проширење подручја примене система менаџмента
квалитетом – РЈ „Регионални поштанско-логистички центар, Београд”, РЈ „Пошта
НЕТ”, РЈ „Београд Центар” и пошта Београд 4 (обука запослених за примену
усвојених докумената система менаџмента и примена истих);
- У организационим деловима у којима је имплементиран систем менаџмента
квалитетом – Кабинет директора Предузећа, Функције/Пратеће функције обављено је
усаглашавање документованих информација, у складу са захтевима стандарда ISO
9001:2015; Такође, направљена је веза процеса који се из постојећег система
настављају у организационим деловима на које се спроводи проширење система
менаџмента квалитетом;
- Интерна провера успостављеног система квалитета према захтевима стандарда ISO
9001:2015 (обука интерних проверавача, планирање, организовање и спровођење
интерне провере успостављеног система менаџмента квалитетом са проширеним
подручјем примене, сачињавање извештаја о интерној провери);
- Преиспитивање успостављеног система менаџмента квалитетом;
- Оцењивање и ресертификација (припрема захтева за независну проверу и оцењивање,
учешће и координација свих активности у току провере, координација са
101
сертификационим телом, везано за сачињавање извештаја са провере и достављања

сертификата ISO 9001:2015).
Након ресертификације од стране независног сертификационог тела JUQS – Друштво
за сертификацију и надзор система квалитета д.о.о, у мају 2018. године и добијања
сертификата ISO 9001:2015 за период од 2018. до 2021. године уз годишње надзорне провере,
настављене су активности одржавања, унапређења и побољшавања система менаџмента
квалитетом.
ПОСЛОВИ ПТТ МУЗЕЈА
У 2018. години ПТТ музеј је реализовао три изложбе: 13. марта изложбу под називом
„135 година телефоније у Србији - од индукторских до мобилних телефона“; 07. јуна
изложбу под називом “Риста Прендић, последњи српски татарин“ и 9. октобра изложбу под
називом „Организација поште и телекомуникација у Првом светском рату (1914. до 1918.)“.
Такође, у сарадњи са амбасадом Словачке Републике и Републике Чешке организована је 13.
децембра изложба уникатних чехословачких марака из периода после Првог светског рата,
као и приказивање филма „Како се кува историја“.
ПТТ музеј учествовао је на школском сајму културе „Тржница идеја“ 30.03.2018.
Дана, 22. априла, на Авали, поводом осмог рођендана авалског торња учестовали смо
са дечјом радионицом „Напиши и пошаљи писмо вољенима“.
У периоду од 14. до 20. маја, ПТТ музеј је учествовао у манифестацији "Музеји за
десет“ у оквиру које је организована ванредна дечија радионица „Птичја бојанка“ посвећена
европским данима птица селица. У оквиру ове манифестације 19. маја, када је била и
европска Ноћ музеја изложен је ексклузивно телефон који је специјално урађен за Белу кућу,
а користио га је Ричард Никсон приликом посете нашој земљи 1970. године (из приватне
колекције).
Од 10. септембра до 07. октобра, ПТТ музеј је учествовао у манифестацији „Дани
европске баштине“ у оквиру које је организована изложба оригиналних радова поштанских
марака и коверата првог дана, чији су аутори колеге из РЈ „Србијамарка“.
На овогодишњем Сајму књига 25. октобра, ПТТ музеј је учествовао са својом дечијом
радионицом прилагођеном тематици сајма.
На Телекомуникационом форму „Телфор 2018.“ 20. и 21. новембра ПТТ музеј је
учествовао са изложбом под називом „Риста Прендић, последњи српски татарин“, а од 22.
новембра до 26. децембра иста изложба је гостовала у Културном центру у Алексинцу.
Током 2018. године у музеју је реализовано тринаест предавања у оквиру трибина
„Култура путем поште“, као и десет редовних дечијих радионица „Напиши и пошаљи писмо
вољенима“, у оквиру програма „Поштански сатић“. Реализовано је и 29 ванредних радионица
на којима је учестовало преко 1500 малишана предшколског и школског узраста. Остварен је
и велики број стручних вођења ученика основних и средњих школа као и факултета.
За период од 01. јануара до 31. децембра 2018. године, музеј је посетило 4826
посетилаца.
Изложбама и програмима ПТТ музеј је остварио и међумузејску сарадњу као и
унапређење и сарадњу са културним институцијама (размена и уступање музејских
експоната). Унапређење рада са публиком остварено путем виртуелне туре кроз ПТТ музеј
која је инсталирана на сајт нашег музеја и доступна свим заинтересованим корисницима. Све
ове манифестације су биле пропраћене гостовањима запослених из ПТТ музеја у штампаним
и електронским медијима.
Реализацијом ових активности ПТТ музеј је остварио своју основну функцију -
заштиту и презентацију фонда и присутност у јавности, односно интегрисање у културне
токове, а све у складу са циљевима корпоративног и друштвено одговорног пословања.
102
Политика цена за 2018. годину заснива се на комплексном сагледавању степена

утицаја следећих кључних тржишних фактора и параметара:
1. Правни оквир (легислатива) који регулише област цена:
- Закон о поштанским услугама („Службени гласник РС“, бр. 18/05, 30/10 и 62/14),
- Закон о трговини („Службени гласник РС“, бр. 53/10, 10/13 и 44/18 - др. закон),
- Закон о јавним предузећима („Службени гласник РС“, број 15/16),
- Одлука о усклађивању пословања Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд сa
- Правилник о методологији формирања цена за универзалну поштанску услугу
(„Службени гласник РС“, број 100/11),
- Правилник о методологији обрачуна по трошковном принципу у Јавном предузећу
ПТТ саобраћаја ,,Србија“ („Службени ПТТ-гласник”, број 780/2012),
2. Макроекономски параметри (званична стопа инфлације у текућој и пројектована
стопа инфлације за наредну годину),
3. Очекивани раст инпута који утичу на формирање цена услуга основне делатности,
4. Тржишни параметри (цене услуга конкуренције) базираних на истраживању тржишта,
5. Цене поштанских услуга суседних земаља и земаља Европске уније,
6. Пословни циљеви и стратегије Предузећа,
7. Интереси и потребе корисника.
Политика цена поштанских услуга из домена УПУ
У складу са Законом о поштанским услугама, у току 2018. године спроведене су
планиране активности за покретање процедуре повећања цена за универзалну поштанску
услугу.
У домену универзалног поштанског сервиса, донета је Одлука о утврђивању цена
резервисаних поштанских услуга у међународном поштанском саобраћају („Службени
гласник РС”, број 96/18) и Одлука о изменама и допунама Одлуке о утврђивању цена
нерезервисаних поштанских услуга и услуга приступа поштанској мрежи Јавног предузећа
„Пошта Србије“, Београд у међународном поштанском саобраћају („Службени ПТТ-
гласник”, број 1212/18), које су ступиле на снагу 19.12.2018. године. Наведеним одлукама, у
Асортиман услуга Предузећа уведена је нова универзална поштанска услуга у међународном
поштанском саобраћају - мали пакет и дефинисана је њена цена. Поред тога, повећане су
цене за руковање препорученом пошиљком и пошиљком са означеном вредношћу због
повећања терминалних трошкова у међународном поштанском саобраћају. Повећане су цене
нерезервисаних пакетских услуга у међународном поштанском саобраћају, које су
формиране на трошковном принципу у складу са одредбама Правилника о методологији
обрачуна по трошковном принципу у Јавном предузећу ПТТ саобраћаја „Србија“. Остале
измене и допуне ценовника у међународном поштанском саобраћају су последица
усклађивања са Правилником о одређивању тарифних ставова за универзалну поштанску
услугу („Службени гласник РС”, бр. 34/10, 58/10, 2/11, 65/11, 21/14, 83/16 и 14/18).
За услуге из домена универзалног поштанског сервиса у унутрашњем поштанском
саобраћају, Надзорни одбор Предузећа на седници одржаној 30.11.2018. године донео је
Одлуку о утврђивању цена резервисаних поштанских услуга у унутрашњем поштанском
саобраћају.
Одлуком о утврђивању цена резервисаних поштанских услуга у унутрашњем
поштанском саобраћају, предложено је повећање важећих цена резервисаних поштанских
услуга у унутрашњем поштанском саобраћају, и то:
- писмоносних услуга,
- цена посебних услуга и услуга по захтеву (чији се ценовни ставови образују у
зависности од цена из подтачке 1.1 Ценовника резевисаних поштанских у
унутрашњем поштанском саобраћају - сразмерно њиховом повећању),
103
- цена упутница,
- цена судских писама,
- корекција цена писама за бизнис кориснике који предају веће количине писама.
Корекција наведених цена предложена је, пре свега, у циљу усклађивања са Законом о
поштанским услугама, ублажавања негативних ефеката разлике између оствареног прихода и
трошка обављања универзалне поштанске услуге, заштите интереса Предузећа и државе, као
оснивача и поштовање стандарда и параметара квалитета.
Сагласно члану 23. Закона, на овај акт јавног поштанског оператора којим се утврђују
поштарине за резервисане поштанске услуге, на основу методологије формирања цена,
сагласност даје Влада Републике Србије. По добијању сагласности Владе, Одлука и
Ценовник резервисаних поштанских услуга у унутрашњем поштанском саобраћају биће
објављени у „Службеном гласнику РС“.
Политика цена услуга из домена комерцијалног сервиса
Реализована политика цена за комерцијалне услуге у 2018. години базирана је на
флексибилнијем приступу и комплексном сагледавању степена утицаја кључних тржишних
фактора, реализованих кроз истраживање цена конкурентних услуга, уз уважавање реалних
трошкова и раста инпута, с једне стране и резултата Методологије обрачуна по трошковном
принципу у Предузећу, с друге стране.
Политика цена у 2018. години представљала је оквир за одређивање ценовних
стратегија и интегрисаних пословних понуда, уз уважавање принципа маркетинг пословне
оријентације и стратегије, као дугорочног стратешког опредељења Предузећа, чија успешна
примена подразумева довођење потреба и очекивања корисника у фокус пословања
Предузећа.
У оквиру комерцијалних поштанских услуга, континуирано, у складу са тржишним
критеријумима и пословним стратегијама Предузећа, спроведена је процедура промене цена
услуга, од којих издвајамо Одлуку о утврђивању цена нерезервисаних поштанских услуга у
међународном поштанском саобраћају („Службени ПТТ-гласник”, број 1170/18), којом је у
Асортиман услуга Предузећа уведена нова комерцијална поштанска услуга у међународном
поштанском саобраћају - Масовне пошиљке у међународном поштанском саобраћају, чија се
цена дефинише уговором.
У домену пост експрес услуга извршена је измена Ценовника пост експрес услуга у
делу услуге Целодневно ангажовање курира. Приликом формирања цене за поменуту услугу,
поред кључних интерних фактора заснованих на трошковном принципу, узети су у обзир и
екстерни тржишни фактори, као и процена вредности испоручене кориснику услуга, а све у
складу са тржишном, маркетинг пословном оријентацијом Предузећа. Утврђивање и процена
трошкова, односно цене коштања, укљученo је као контролни фактор.
Дана 11.08.2018. године ступила је на снагу измена ценовника услуга у међународном
поштанском саобраћају, којом су додата два ценовна става у делу поштанске упутнице:
- Уплата поштанске упутнице за плаћање откупнине PostPak пошиљке и
- Исплата поштанске упутнице за плаћање откупнине PostPak пошиљке.
Наведеном изменом омогућено је несметано функционисање услуге међународне
откупне PostPak пошиљке.
У циљу прилагођавања условима пословања на тржишту финансијских услуга,
извршена је измена ценовника услуга новчаног пословања у делу уплате путем Налога за
уплату, који се примењује од 1. јануара 2019. године. За све услуге наплате рачуна и
ПостФИН уплате на које се примењивао ценовни став „Уплате на текући рачун са ТК
преносом (изузев уплата по уговору)“, од наведеног датума наплаћиваће се накнада у складу
са ценовним ставом „Уплате на текући рачун (изузев уплата по уговору)“. Овим се очекују
позитивни финансијски ефекти у смислу повећања прихода Поште Србије од услуга наплате
рачуна и ПостФИН уплата.
104
Управљање ризицима подразумева сет усклађених активности које се односе на

идентификацију, оцену, дефинисање приоритета, координирање и економичну употребу
ресурса пословног субјекта, са циљем минимизирања, праћења и контроле могућности или
утицаја нежељених догађаја и максимизације дефинисаних циљева пословања.
Бројни су разлози који систематско бављење пословним ризицима намећу као
неопходан процес. Природа пословних активности Предузећа, конкретно чињеница o
изложености бројним утицајима (кретањима) у окружењу обзиром да се услуге продају у
тржишним условима, чини сагледавање ризика неизоставним поступком приликом
валоризовања могућих пословних одлука. Поред тога, озбиљност ове теме додатно
наглашавају бројни акти и законски прописи попут Закона о јавним предузећима, Стратегије
развoја интерне финансијске контролe у јавном сектору Републике Србије и Закона о
платним услугама.
Основни задатак управљања ризицима Предузећа јесте успостављање оптималног
односа ризика и остварене добити дефинисане Стратешким планом Предузећа, на начин који
омогућава заштиту јавног интереса на дугорочној основи, као и остваривање следећих
циљева:
- унапређење квалитета услуга,
- повећање економске ефикасности,
- адекватан ниво друштвене одговорности и заштите јавног интереса.
Управљање ризицима Предузећа руководи се следећим приципима:
- заштита и стварање додатне вредности,
- део свих пословних процеса,
- изричито се односи на несигурност,
- систематичност, структурираност, правовременост,
- базира се на најквалитетнијим доступним информацијама,
- прављен „по мери“,
- утемељен је на људским и културолошким елементима,
- транспарентност и инклузивност,
- динамичност, интерактивност и подложност променама,
- омогућава стално унапређење организације.
Систем управљања ризицима у Предузећу представља скуп нормативних аката,
успостављених пословних процедура, контролних механизама и пословних алата, а чине га
следећи елементи:
- Стратегија,
- Политике управљања ризицима Предузећа,
- Политика управљања групом, подгрупом или појединачним ризиком,
- Регистар ризика,
- одговарајућа унутрашња организација,
- ефективан и ефикасан процес управљања свим ризицима,
- адекватан систем унутрашњих контрола и
- одговарајући систем извештавања.
Стратегија обезбеђује да се на дугорочној основи, на јединствен и доследан начин
идентификују, мере и прате ризици којима је Предузеће изложено или може бити изложено.
Доноси се за трогодишњи период и периодично се разматра те, по потреби мења, а нарочито
у случају значајнијих измена пословне стратегије и организације Предузећа, односно
значајнијих промена тржишне позиције Предузећа или промена у макроекономском
окружењу.
Политике управљања ризицима Предузећа усклађене су са Стратегијом и ближе
одређују начин управљања ризицима којима је Предузеће изложено, или може бити
изложено, методологију за њихово идентификовање и процену, начин праћења и контроле
105
појединих врста ризика и начин успостављања система прихватљивих нивоа ризика

(лимита). Политике управљања ризицима преиспитују се најмање једном годишње.
Појединачне политике управљања ризицима подразумевају документе којима се
одређује начин управљања групом, подгрупом или појединачним идентификованим ризиком
од посебног значаја, анализу узрoка који доводе до појаве одређене врсте ризика, као и начин
одлучивања у посебним трансакцијама које доводе до прекорачења успостављених лимита.
Регистар ризика је база података о свим ризицима којима је Предузеће изложено, или
може бити изложено у свом пословању, укључујући предмет и област на коју се односи
ризични догађај, узроке настанка и значај ризика са аспекта вероватноће настанка и тежине
последица, мере које су предвиђене за ублажавање последица ризика, рокови њиховог
спровођења и одговорност запослених за предузимање тих мера, као и њихових ефеката.
Регистар ризика се користи као пословни алат који има за циљ евиденцију и процену свих
пословних ризика, идентификовање носиоца ризика и мера које се предузимају у циљу
ублажавања и управљања ризицима, планирање додатних корективних мера и извештавање о
ризицима и корективним мерама.
Предузеће се у процесу формирања овог система руководило постулатима стандарда
ISO 31000, који подразумева следеће поступке са ризицима:
Процес управљања ризицима које успоставља Предузеће обухвата:

- идентификовање ризика,
- процену ризика,
- решавање ризика,
- праћење и извештавање о ризицима.
Предузеће континуирано идентификује ризике којима је изложено или може да буде
изложено у свом пословању и анализира узроке изложености ризицима. Идентификација
ризика спроводи се на основу интерних извора информација (планови, извештаји,
анкетирање организационих целина и запослених, података из информационог система, као и
других интерних извора) и екстерних извора информација (законска регулатива, различити
пословни извештаји, јавне објаве, медији и друго), при чему активности идентификације
ризика за Предузеће и запослене представљају обавезан и сталан процес.
Након идентификације следи процена значаја ризика применом квантитативних и/или
квалитативних метода. Овај поступак подразумева утврђивање вероватноће дешавања
ризичног догађаја и значаја његових последица по целокупно пословање Предузећа.
У зависности од значаја и укупне изложености ризику, предузима се нека од следећих
мера: избегавање ризика, преношење ризика, прихватање ризика и ублажавање ризика.
Систем извештавања о изложености ризицима има за циљ да свим релевантним
нивоима управљања у Предузећу обезбеди правовремене, тачне и детаљане информације о
ризичном профилу и његовим променама, податке о поштовању или прекорачењу
дефинисаних лимита и разлозима за прекорачења, информације о мерама и активностима
које су предузете у циљу ублажавања ризика, као и друге информације које су од значаја за
доношење пословних одлука.
106
Склоност ка ризицима је ниво ризика који Предузеће сматра прихватљивим и који

преузима за потребе остваривања своје стратегије и циљева пословања. Утврђивање
склоности ка ризицима Предузећа представља дефинисање оптималног баланса између
ризика и користи (профитних ефеката) у процесу реализације стратешких циљева пословања.
С обзиром на своју основну делатност, пословну стратегију и неопходност очувања јавног
интереса, Предузеће утврђује склоност ка преузимању ризика ниског и умереног нивоа.
Ризични профил Предузећа одређен је врстом ризика који је Предузеће спремно да
преузме у складу са дефинисаним циљевима и принципима управљања ризицима. Он
представља утврђивање материјално значајних ризика и процену нивоа, обима, структуре и
интензитета свих ризика којима је Предузеће изложено или може да буде изложено.
У складу са основним опредељењима стратегије пословања и пословне политике,
обима и врсте пословних активности, ризични профил Предузећа чине две групе ризика:
- материјално значајни ризици које је Предузеће спремно да преузима са опрезом и
у разумној мери и то: ризик делатности и тржишта, правни и регулаторни ризик,
ризик концентрације, ризик улагања и финансијски ризици,
- ризици које је Предузеће најмање спремно да преузима и то: репутациони ризик,
ризик усклађености пословања, ризици из сегмента безбедности.
Ризици којима је Предузеће изложено или може бити изложено, класификовани су у
следеће три категорије:
- стратешки ризици (ризик делатности и тржишта, правни и регулаторни ризик,
ризик концентрације, ризик улагања, репутациони ризик, управљачки ризик),
- оперативни ризици (кадровски ризик, ризик информационих технологија,
процесни ризик, ризици из сегмента безбедности, ризик усклађености пословања,
ризик уговарања, ризик од прања новца и финансирања тероризма, ризик од
преваре и корупције),
- финансијски ризици (ризик одступања од планираних пословних прихода, ризик
одступања од планираних пословних расхода, ризик ликвидности, кредитни ризик,
валутни ризик, каматни ризик, ризик сигурности средстава, ризик наплате
потраживања, ризици који се односе на земљу порекла према којима је Предузеће
изложено - ризик земље).
Регистар ризика за 2018. годину садржи 167 ризика, 2 више у односу на претходну
годину, са следећом структуром:
- 113 оперативних ризика (68%),
- 44 стратешка ризика (26%),
- 10 финансијских ризика (6%).
Посматрајући заступљеност подкатегорија ризика у укупним ризицима (Регистар
обухвата укупно 23 подкатегорије), примећује се високи степен концентрације на начин да
ризици из 6 подкатегорија чине три четвртине укупног броја ризика. И у овом случају
доминирију Оперативни ризици - од 6 најзаступљенијих подкатегорија 5 припада
Оперативним:
107
Вредност тренутног значаја свих ризика којима је Предузеће изложено током 2017.
године износи 1.109 поена. Посматрано према категоријама ризика, највећу вредност
тренутног значаја ризика бележи категорија „Оперативних ризика“ - 778 (70% од укупног
значаја ризика Предузећа). Следе „Стратешки ризици“ чији је укупни значај 265 (24%), те
„Финансијски“ за значајем 66 (6%):
Чак пет од шест подгрупа ризика са највећим тренутним значајем припада категорији
Оперативних ризика. Највећи укупни тренутни значај бележе Ризици информационих
технологија (264), следе Ризици из сегмента безбедности (199), те једна подгрупа
Стретешких ризика - Ризици делатности и тржишта чији је укупни значај 103:
Највећи број ризика посматрајући укупно седам организационих целина Предузећа

(функције и пратеће функције), препознат је у Функцији информационих технологија,
електронских комуникација и развоја (39); затим следе ризици Пратеће функције
безбедности и заштите (31). Носилац најмањег броја ризика је Функција управљања
кадровима и корпоративне одговорности (9):
108
Дистрибуција ризика по организациним целинама, али посматрано са аспекта

тренутног значаја ризика, донекле је промењена у односу на претходни приказ. Прва два
места заузимају Функција информационих технологија, електронских комуникација и
развоја (укупни значај ризика 329) и Пратећа функција безбедности и заштите (237). Следе
две технолошке функције: Функција услуга (169) и Функција поштанске мреже (146):
Сагледавајући просечан тренутни значај ризика сваке организационе целине, који на

нивоу Предузећа износи 6,64, Функција информационих технологија, електронских
комуникација и развоја изложена је ризицима највећег просечног значаја (8,44). Следи
Пратећа функција безбедности и заштите (7,65), Функција управљања кадровима и
корпоративне одговорности (7,44) и Функција поштанске мреже (7,30):
109
Индекси значаја ризика представљају параметар који показује остварени односно

очекивани напредак у смањењу негативних ефеката ризика. Oднос тренутног значаја ризика
(значај ризика у моменту процене) са базичним значајем ризика (значај ризика под
претпоставком да нису предузете мере ублажавања), приказује у којем је степену већ
амортизован негативан утицај конкретног ризика. Колики степен ублажавања ризика се тек
очекује, показује однос значаја ризика по примени планираних корективних мера са
тренутним значајем ризика. Величина оба индекса се креће у распону од 1 до 0, с тим што
величине ближе вредности 0 показују већи напредак у превазилажењу ризика.
Група ризика у којој је остварено најмање побољшање посматрајући тренутни ниво
значаја ризика у односу на базични, су Финансијски ризици (индекс 0,73), следе Оперативни
(0,65) и Стратешки (0,60).
Значај ризика по примени планираних корективних мера, у најмањој мери ће утицати
на ублажавање Финансијских ризика (индекс 0,58), следе Оперативни ризици (0,42) и
Стратешки ризици (0,40):
Највећи напредак у решавању ризика, посматрано по организационим целинама, а

имајући у виду тренутни у односу на базични значај ризика, остварен је у Функцији правних
послова и управљања непокретностима (0,26). Следи Функција управљања кадровима у
корпоративне одговорности (0,62) и Функција услуга (0,62). Функција информационих
технологија, електронских комуникација и развоја те Функција поштанске мреже, целине су
у којима је базични ризик умањен у најмањем степену:
110
Посматрајући кретање коефицијента тренутни значај/базични значај у периоду 2016-

2018. године, највећи напредак у процесу ублажавања ризика остварен је у Функцији
правних послова и управљања непокретностима - са 0,55 у 2016. на 0,26 у 2018. години.
Значајно смањење бележи се у Пратећој функцији безбедности и заштите - 2016: 0,73; 2018:
0,68; као и у Функцији управљања кадровима и корпоративне одговорности (2016=0,68;
2018: 0,62). Остале организационе целини су на нивоу ризика приближном оном из
претхоидних година:
У систему управљања ризицима Предузећа током 2018. године идентификовано је 12

ризика чији је тренутни значај означен као висок. Листу кључних предводе три ризика чији
је носилац Функција мреже: два стратешка ризика из групе „Ризици делатности и тржишта“ -
повећање тржишног удела конкуренције и промена која утиче на целокупну делатност; те
оперативни „Ризик уговарања“ - неиспуњавање обавеза друге уговорне стране.
На четвртом месту кључних ризика налази се стратешки ризик из групе „Ризици
делатности и тржишта“ - повећање тржишног удела конкуренције у сегменту тржишта
платних услуга.
Изражена зависност Предузећа од информационих технологија, потврђена је и кроз
систем управљања ризицима у којем је препознато чак седам ризика чији је носилац
Функција информационих технологија, електронских комуникација и развоја. Реч је о
оперативним ризицима и то: Ризику уговарања (Закашњење са закључивањем уговора) и
Ризицима информационих технологија (Недостатак сигурне и поуздане ИТ инфраструктуре -
три ризика, Неадекватан систем заштите података, Неадекватан континуални план развоја и
Недостатак јасно дефинисаног процеса).
Списак најзначајних ризика закључује стратешки ризик из групе „Правни и
регулаторни ризици“ - Очекиване промене аката које доносе надлежни органи (Влада,
регулаторна тела и сл.), а које утичу на степен либерализције кључних сегмената тржишта
Предузећа. Предмет ризика је очекивано доношење новог Закона о поштанским услугама, а
захваљујући чињеници да је овај ризик на време идентификован, већ су реализоване мере
које су довеле до смањивања базичног значаја ризика са нивоа Висок (16) на ниво Висок (12).
111
ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ И ЦИЉЕВИ УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА
Категорије финансијских инструмената
31. децембар 2018. 31. децембар 2017.
Финансијска средства
Дугорочни финансијски пласмани - Учешћа у капиталу осталих
правних лица која се воде по фер вредностима 778 1.061
Дугорочно дати зајмови 590.468 646.796
Потраживања од купаца 1.614.706 1.516.377
Потраживања из специфичних послова 129.638 149.058
Потраживања за камату 24.565 51.725
Део дугорочних потраживања који доспева до једне године 25.013 27.692
Остали краткорочни финансијски пласмани 5.262.150 4.672.483
Готовина и готовински еквиваленти 1.602.748 1.780.625
Укалкулисана потраживања по међународном саобраћају 806.691 541.997
10.056.757 9.387.814
Финансијске обавезе
Дугорочне обавезе 884.692 1.592.687
Текућа доспећа дугорочних кредита 704.798 706.686
Обавезе из специфичних послова 31.766 25.471
Обавезе за камату 6.001 8.624
Обавезе из пословања 930.790 830.970
Укалкулисане обавезе по међународном саобраћају и за
извршене услуге 401.033 269.310
2.959.080 3.433.748
Основни финансијски инструменти Предузећа су готовина и готовински еквиваленти,

потраживања, финансијски пласмани који настају директно из пословања Предузећа, као и
дугорочни и краткорочни зајмови и обавезе према добављачима чија је основна намена
финансирање текућег пословања Предузећа. У нормалним условима пословања Предузеће је
изложено ниже наведеним ризицима.
Правовремена идентификација финансијских ризика којима је Јавно предузеће
„Пошта Србије“, Београд изложено или може бити изложено у пословању, као и
предузимање најадекватнијих мера за елиминацију или умањивање ових ризика један је од
најважнијих предуслова за профитабилно пословање, као и раст и развој Предузећа, што
спада међу најзначајније стратешке циљеве Предузећа.
Током 2019. године Предузеће може бити изложено истим финансијским ризицима
који су идентификовани Стратегијом управљања ризицима у Јавном предузећу "Пошта
Србије", Београд:
1. Ризик ликвидности
2. Кредитни ризик
3. Каматни ризик
4. Валутни ризик
5. Ризик сигурности средстава
6. Ризик наплате потраживања
7. Ризици који се односе на земљу порекла према којој је Предузеће изложено (ризици
земље)
8. Ризик одступања од планираних пословних прихода
9. Ризик одступања од планираних пословних расхода
Процена степена изложености финансијским ризицима у складу са дефинисаном

Стратегијом и Политикама управљања ризицима у Предузећу врши се периодично и најмање
112
једанпут годишње. У складу са захтевом Међународног стандарда финансијског

извештавања МСФИ 7 - „Финансијски инструменти: Обелодањивања“, Предузеће у својим
финансијским извештајима обелодањује информације које омогућавају процену природе и
степена ризика којима је изложено током периода, као и процену начина на који Предузеће
управља финансијским ризицима.
Активности финансијске политике усмерене су на избегавање ризика (на начин да се
одређене активности изводе другачије), прихватање ризика (када су могућности за
предузимање одређених мера ограничене или су трошкови предузимања несразмерни у
односу на могуће користи, с тим да ризик треба пратити како би се осигурало да остане на
прихватљивом нивоу) и смањивање/ублажавање ризика - предузимање мера да се смањи
вероватноћа или степен ризика.
У складу са наведним активностима за решавање ризика организација пословних
процеса који су везани за располагање финансијским средствима извршена је тако да се
стриктно раздвајају функције уговарања и набавке од функције плаћања преузетих обавеза,
које се врши по принципу двојног потписа налога за плаћање. Електронски начин плаћања
укључује додатне контроле, као што су различити нивои овлашћења запослених, архивирање
историје рада сваког појединца, уграђене провере исправности уплатних рачуна и друге
функционалности које се континуирано дограђују.
Од посебног значаја за контролу финансијских ризика су пословне процедуре које су
дефинисане и имплементиране САП модулима: FI (финансије), FI-AA (основна средства),
CO (контролинг), MM (управљање материјалима), IM (управљање инвестицијама), FM
(управљање буџетом), PM (одржавање зграда, опреме и возила), обележавање основних
средстава бар кодом, BI (пословно извештавање), WM (управљање системом складишта), као
и Ходограмом документације за плаћање у САП-у. Поред тога, најважније пословне
процедуре у овој области прописане су одговарајућим записима у складу са Системом
менаџмента квалитетом приликом сертификације Предузећа за стандард квалитета ISO 9001,
а упознатост запослених са овим процедурама и њихова доследна примена у пракси, предмет
је периодичних интерних и екстерних провера у складу са захтевима поменутог стандарда.
Кадровска политика Предузећа располаже буџетским средствима којима се обезбеђују
додатна усавршавања знања и вештина запослених. Запослени се упућују на обуке, семинаре,
курсеве и остале видове образовних активности. Заједно са технолошком дисциплином и уз
адекватне системе интерних контрола, на овај начин минимизирају се ризици од
финансијских губитака услед нестручности запослених или злоупотреба које они изврше.
1. РИЗИК ЛИКВИДНОСТИ
Ризик ликвидности представља могућност настанка негативних ефеката на

финансијски резултат и капитал Предузећа због немогућности испуњавања доспелих
обавеза. Суштина ризика ликвидности је у способности Предузећа да конвертује своја
средства у готовину у познатом року и у познатом износу, без ризика од значајног умањења
вредности средстава. Најчешћи извор ризика неликвидности је кредитни ризик, односно
ризик промене кредитне способности купаца, који може утицати на промену вредности
финансијске имовине поверилаца (предузећа). Екстремни случај ове врсте ризика јесте
ситуација када клијент не може или не жели да испуни своје обавезе, док је блажи случај
ситуација када клијент из одређених разлога може да испуни само део својих обавеза, чиме
се наплата потраживања успорава. Као извор ризика ликвидности могу се појавити и остали
ризици, као што су пребачај планираних расхода или непоштовање динамике којом се они
реализују, подбачај планираних прихода, тренд пада пословне добити у одређеном
временском периоду, неусклађеност у динамици којом се реализују приходи и расходи,
увођење нових услуга пре претходне процене потенцијалних утицаја на ликвидност итд.
У анализи ризика остваривања планиране ликвидности, а у циљу благовременог
уочавања свих извора настанка ове врсте ризика (промена кредитне способности купаца, која
113
успорава наплату потраживања, пребачај планираних расхода или непоштовање динамике

којом се они реализују, подбачај планираних прихода, тренд пада пословне добити у
одређеном временском периоду, неусклађеност у динамици којом се реализују приходи и
расходи) користе се дневни, недељни и месечни извештаји Функције економских послова и
набавки о стању обавеза и стању потраживања који садрже аналитику по пословним
партнерима, рочности и надлежностима одговарајућих функционалних целина, месечни
извештаји о реализацији функционалних буџета као и месечне информације о пословању
Предузећа. Када је реч о обавезама, Предузеће и у 2019. години планира да настави са
благовременим измиривањем свих преузетих обавеза у складу са законским и уговореним
роковима плаћања. Како би се ризик ликвидности свео на најмању меру примењују се мере
финансијске политике према добављачима које подразумевају минимизирање авансних
плаћања и њихово свођење на изузетне и оправдане случајеве. У тим случајевима, а зависно
од висине аванса и бонитета пословног партнера, Предузеће ће плаћање аванса условљавати
добијањем адекватног средства обезбеђења (меница, јемство или банкарска гаранција). У
уговорима са добављачима радова, водиће се рестриктивна политика у погледу примене
валутне клаузуле која ће бити могућа у случајевима набавке добара која садрже више од 50%
увозне компоненте, али и у тим случајевима примена ће се лимитирати на ситуације промена
курса динара већих од 5%.
2. КРЕДИТНИ РИЗИК
Кредитни ризик представља могућност настанка негативних ефеката на финансијски

резултат и капитал Предузећа због неспособности испуњавања доспелих кредитних обавеза.
Овај ризик повезан је са коефицијентом задужености који се израчунава као однос нето
дуговања према укупном капиталу. Нето дуговање представља разлику између висине
кредитних обавеза и висине расположиве готовине и готовинских еквивалената, док се
укупан капитал посматра као збир износа капитала из биланса стања и нето дуговања.
Најважнији инструмент за праћење овог ризика је коефицијент задужености које Функција
економских послова и набавки перманентно прати и о томе извештава у склопу периодичних
извештаја о пословању Предузећа.
У 2019. години Предузеће планира наставак политике финансирања пословања и
развоја из сопствених средстава, тако да нису предвиђена нова кредитна задужења, док ће
постојећи кредити бити смањени отплатом ануитета који доспевају током године у
уговореним роковима.
Упоређивањем података за 2017. и 2018. годину са показатељима који се планирају за
2019. годину види се да у претходним годинама Предузеће није било, а неће бити ни на крају
2019. године изложено ризику задужености, тако да ће Предузеће задржати највиши
кредитни рејтинг:
Р.бр. Позиција 31.12.2017. 31.12.2018.* 31.12.2019.
1. Капитал 25.053 24.550 23.347
2. Нето обавезе (а-б-в) -4.154 -3.491 -1.507
а) кредитне обавезе 2.299 1.593 890
б) готовина и готовински еквиваленти 1.781 1.208 1.173
в) финансијски пласмани 4.672 3.876 1.224
3. Капитал + Нето обавезе (1+2) 20.899 21.059 21.840
Коефицијент задужености (2/3) -0,1988 -0,1658 -0,0690
* Процена
3. КАМАТНИ РИЗИК
У свом пословању Предузеће је изложено финансијским ризицима од промена

каматних стопа.
114
Каматни ризик је могућност настанака негативних ефеката на финансијски резултат и

капитал Предузећа који подразумева утицај промене каматних стопа на кредите у
коришћењу као и приходе од пласираних вишкова новчаних средстава.
Предузеће је изложено ризику од промене каматних стопа на средства и обавезе код
којих је каматна стопа варијабилна. Овај ризик зависи од финансијског тржишта те
предузеће нема на располагању инструменте којим би ублажило његов утицај.
Имајући у виду да се кредити у отплати реализују са варијабилном каматном стопом,
камата по кредитима везана је за висину тромесечног Еурибора, за коју се везује и камата на
девизне пласмане, присутан је каматни ризик (ризик промене каматне стопе). Слободна
динарска новчана средства пласирају се по варијабилној каматној стопи, која је зависна од
висине референтне каматне стопе Народне банке Србије. У наредном периоду, Предузеће ће
настојaти да, у оквирима који неће угрожавати сигурност средстава, обезбеђује пласирање
вишкова новчаних средстава у послове из којих се остварује приход од камате који
надмашује висину камата које се плаћају по кредитима, а ако то није могуће, онда којима се
минимизира разлика у висини тих камата.
4. ВАЛУТНИ РИЗИК
Валутни ризик је могућност настанака негативних ефеката на финансијски резултат и

капитал Предузећа као последица промене девизног курса на кредите у коришћењу и обавезе
уговорене са валутном клаузулом. Предузеће је изложено девизном ризику првенствено
преко готовине и готовинских еквивалената, потраживања од купаца, дугорочних кредита и
обавеза према добављачима који су деноминирани у страној валути. Предузеће не користи
посебне финансијске инструменте као заштиту од ризика, обзиром да у Републици Србији
такви инструменти нису уобичајени.
Стабилност економског окружења у којем Предузеће послује, у великој мери зависи
од мера Владе Републике Србије у привреди, укључујући и успостављање одговарајућег
правног и законодавног оквира.
Основни извор ове врсте финансијског ризика у случају Предузећа представљају
кредитне обавезе које су изражене у еврима. Поред тога, овај ризик настаје и као последица
уговора о набавкама и изградњи који у себи садрже валутну клаузулу. С друге стране,
највећи део прихода Предузећа није везан за валутно усклађивање и реализује се у динарима,
у којима се налази и велики део расположивих новчаних средстава. Међутим, Предузеће
располаже и значајним девизним средствима код којих промена девизног курса има супротно
дејство у односу на последице које настају у вези са кредитним или другим обавезама
уговореним у иностраним валутама.
За висину овог ризика у 2019. години значајно је што је планирана отплата кредита са
једне, али и пад расположивих девизних средстава, са друге стране, која су неопходна за
финансирање планираних инвестиција. У циљу управљања овим ризиком Предузеће ће
предузимати активности финансијске политике које подразумевају да се, у складу са
важећим законским прописима, део остварених динарских прихода трансферише у девизна
средства у циљу отплате кредита и плаћања текућих обавеза према иностранству. С друге
стране, Предузеће ће вршити рестриктивно трошење постојећих девизних средстава и
настојаће да она буду пласирана у каматоносне послове путем банкарског система. Осим
тога, водиће се и политика рестриктивне примене уговора за набавку роба и услуга који
садрже валутну клаузулу.
Процењује се да ће Предузеће до краја 2019. године остварити нето позитивне
курсне разлике, имајући у виду да је на крају 2019. године ниво кредитних обавеза мањи од
нивоа краткорочних пласмана. Износ позитивног ефекта курсних разлика у билансима
Предузећа процењује се за 2019. годину на 867,6 хиљада динара.
115
Р.бр. Позиција I квартал II квартал III квартал IV квартал
1. Средњи курс евра 31.12.2018. 118,5000 118,5000 118,5000 118,5000
2. Средњи курс евра -процена 2019. 118,5746 118,6497 118,7248 118,8000
3. Разлика курса евра –номинално (2-1) 0,0746 0,1497 0,2248 0,3000
4. Стање кредита у еврима 11.909.298 10.420.448 8.931.598 7.442.748
5. Камате по кредитима у еврима 44.124 39.037 33.827 28.188
6. Укупан дуг у еврима (4+5) 11.953.422 10.459.485 8.965.425 7.470.936
7. Негативна курсна разлика - динари (6*3) 891.725 1.565.785 2.015.428 2.241.281
8. Девизни депозити у еврима 28.804.851 25.904.851 24.804.851 10.304.851
9. Камате по депозитима у еврима 101.691 93.024 89.024 58.108
10. Укупна средства у еврима (8+9) 28.906.542 25.997.875 24.893.875 10.362.959
11. Позитивне курсне разлике у дин. (10*3) 2.156.428 3.891.882 5.596.143 3.108.888
Укупна курсна разлика у дин. (11-7) 1.264.703 2.326.097 3.580.716 867.607
5. РИЗИК СИГУРНОСТИ СРЕДСТАВА
Ризик сигурности средстава је могућност настанка негативних ефеката на

финансијски резултат и капитал Предузећа из сегмента активности инвестирања у пословне
подухвате са највећом вероватноћом поврата.
Како би се умањила ова врста ризика, Предузеће пласира вишкове новчаних средстава
пословним банакама чији кредитни рејтинг и понуђена средства обезбеђења гарантују
одговарајући степен сигурности. Исту сврху има и креирање најадекватнијег депозитног
портфолиа којим се врши додатна дисперзија ризика по појединачним банкама, роковима
доспећа и валутама. Узимајући у обзир чињеницу да је целокупан домаћи банкарски систем
веома оптерећен са ненаплативим кредитима, као и да је већ дошло до колапса појединих
пословних банака којима је Народна банка Србије одузела дозволу за рад, није могуће да се
задржи нулти степен ризика сигурности пласираних средстава у 2019. години, тако да се
процењује да ће у 2019. години бити присутан ризик у пласирању средстава пословним
банкама, а тај ризик процењујемо на 2,0%.
У наступу на финансијском тржишту Предузеће поступа са највишим нивоом
транспарентности, који подразумава да избор банака за сарадњу утврђује директор
Предузећа на предлог Функције економских послова и набавки, узимајући у обзир њихов
пословни рејтинг, понуђене услове (каматна стопа и рокови доспећа) и достигнути ниво
сарадње у области основне делатности Предузећа. Минимални износ камате на динарска
средства која су пласирана на период до три месеца је ниво референтне камате Народне
банке Србије умањен за 2%. За пласмане у доларима на период до три месеца минимални
износ камате је 1/3 вредности тромесечног Либора. Имајући у виду негативну вредност
Еурибора постоји ризик остваривања минималних (нултих) каматних стопа за пласмане у
еурима.
Редни Период
ПОЗИЦИЈА
број
I квартал II квартал III квартал IV квартал
1 Средњи курс евра - процена 2019. 118,5746 118,6497 118,7248 118,8000
2 Девизни депозити у еврима 28.804.851 25.904.851 24.804.851 10.304.851
3 Девизни депозити у динарима (1*2) 3.415.523.685 3.073.602.800 2.944.950.974 1.224.216.299
4 Процењени ризик 2,00 2,00 2,00 2,00
5 Висина ризика 68.310.474 61.472.056 58.899.019 24.484.326
У циљу анализе и контроле ризика промене девизног курса, промене каматних стопа,
ризика задужености и сигурности позајмљених средстава Функција економских послова и
набавки за потребе Пословодства сачињава дневне, недељне и месечне извештаје о стању
средстава, стању кредитних обавеза, стању и условима пласмана новчаних вишкова,
упоредне анализе прихода од камата и трошкова кредитирања, као и кварталне анализе
пословања партнерских пословних банака.
116
6. РИЗИК НАПЛАТЕ ПОТРАЖИВАЊА
Ризик наплате потраживања је могућност настанка негативних ефеката на

финансијски резултат и капитал Предузећа због неликвидности дужника и непредузимања
мера у циљу ефикасне наплате доспелих потраживања.
У вези са овим ризиком, а сагласно усвојеним рачуноводственим политикама,
Предузеће ће у 2019. години вршити индиректан отпис потраживања старијих од 60 дана.
Такође, пратиће се кредитна историја купаца, према којој ће се прилагођавати захтевана
средства обезбеђења плаћања. Дужници ће се редовно опомињати, а према потреби биће
захтеван раскид уговора и прелазак на авансну наплату, или ће се покретати поступци
принудне наплате потраживања. Потраживања од запослених, по основу одобрених
стамбених кредита, кредита за откуп стана, друге врсте зајмова, као и свих других
потраживања, контунирано ће се пратити и усаглашавати у току године.
Потраживања 31.12.2016. 31.12.2017. 31.12.2018.*

До 60 дана 186.334.464 327.054.473 246.562.593
Преко 60 дана 177.684.405 181.833.026 160.842.570
Укупно 364.018.869 508.887.499 407.405.163
Утужена 313.022.892 303.842.692 302.427.461
Укупна потраживања 677.041.761 812.730.191 709.832.624
*Процена
Предузеће планира да у 2019. години настави оштру политику у вези наплате

потраживања, а захваљујући континуитету у оваквом приступу, присутан је ризик
ненаплаћених потраживања значајно испод републичког просека јер се, чак и под ригидним
условима који претпостављају да је цео износ ненаплаћених потраживања везан за
пословање текуће године, остварује висок проценат наплате од 97,5%.
Процењујемо да ће финансијска политика Предузећа у 2019. години успети да оствари
проценат наплате пословних прихода у нивоу од 97,6%, тако да на крају 2019. године износ
ненаплаћених потраживања не премаши износ од 706 милиона динара.
7. РИЗИЦИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ЗЕМЉУ ПОРЕКЛА ПРЕМА КОЈОЈ ЈЕ ПРЕДУЗЕЋЕ

ИЗЛОЖЕНО (РИЗИК ЗЕМЉЕ)
Ризици који се односе на земљу порекла према којој је Предузеће изложено (ризици
земље) су могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал
Предузећа услед немогућности наплате потраживања од иностраног лица као последица
политичких, економских или социјалних прилика у земљи порекла тог лица.
Природом своје основне делатности Предузеће је укључено у глобални систем
обављања поштанске делатности која подразумева супремацију међународних прописа који
су везани за ову област у односу на одредбе домаћег законодавства, укључујући и одредбе
којима је утврђена обавеза пружања поштанске услуге независно од земље порекла из које је
пошиљка упућена. На истоветан начин регулисане су и обавезе које су проистицале из
пружања међународних телекомуникационих услуга у периоду пре издвајања предузећа
Телеком Србија а.д. из састава Јавног предузећа „Пошта Србије“, Београд. Иако је на овај
начин остварена заштита корисника ових услуга, дошло је и до ситуације да у појединим
случајевима национални саобраћајни оператори нису у могућности да изврше наплату
пружених услуга због различитих околности које су у највећем броју случајева везани за
ратна дејства, природне катастрофе, нетранспарентне приватизације или преузимања
појединих оператора или због утицаја других ванредних околности.
117
8. РИЗИК ОДСТУПАЊА ОД ПЛАНИРАНИХ ПОСЛОВНИХ ПРИХОДА
Предузеће континуирано прати Ризик одступања од планираних пословних прихода

због различитих форми извештавања према оснивачу, услуга које се пружају у одређеним
временским интервалима и законских решења за јавног поштанског оператора који обавља
услуге универзалног сервиса на целој територији Републике Србије.
Ризик одступања од планираних пословних прихода је могућност настанка негативних
ефеката на финансијски резултат и капитал Предузећа по основу одступања остварених од
планираних пословних прихода, а услед неостваривања планираног обима услуга или
планиране цене услуга. Посматрајући поједине врсте пословних прихода у Предузећу, може
се закључити да је изложеност ризику различита. Полазећи од претпоставке да ће се на
макроекономском плану остварити предвиђања из планских макроекономских аката постоји
велика вероватноћа остваривања планираних прихода Предузећа од резервисаних услуга.
Пошто у пројекцију прихода у Програму пословања Јавног предузећа "Пошта Србије",
Београд, за 2019. годину није укључена измена цена резервисаних услуга, фактор цена у том
периоду неће представљати елемент ризика. Кумулативна оцена изложености ризику
подбачаја планираних прихода у резервисаном сервису зато се задржава на нивоу до 1%.
Нерезервисани сервис подразумева постојање ограничене конкуренције, што повећава
ризик остваривања прихода од обављања нерезервисаних услуга. По процени степен
изложености овој врсти ризика је 1,5%.
Комерцијални сет услуга реализује се у условима оштре, делимично и нелојалне
конкуренције, уз слободно формирање цена, те је и ризик остваривања планираних прихода
од комерцијалних услуга већи. Контрола ризика у овом сегменту врши се систематским
праћењем тржишних кретања, активним наступом према корисницима услуга, увођењем
нових и унапређених услуга, односно подизањем организационих, технолошких и
кадровских капацитета Предузећа. Примена наведених мера треба да омогући да изложеност
ризику подбачаја прихода од комерцијалних сервиса у 2019. години не буде већа од 2,5%.
Остали пословни приходи доминантно су везани за дугорочно закључене уговоре о
издавању пословног простора. Како је за само једног закупца, „Телеком Србија“ а.д., везан
највећи део изнајмљеног простора као и прихода који се генеришу по основу закупа,
започете активности на реструктурирању и приватизацији „Телекома Србије“, а.д. могу
водити смањивању површине и измени структуре закупљеног простора у непосредној
будућности, тако да се процењује да ће у 2019. години бити присутан увећан ризик за
остваривање прихода од закупа, а тиме и осталих пословних прихода у целини, а тај ризик
процењујемо на 2,5%.
У односу на планске показатеље за 2019. годину коначна квантификација ризика
подбачаја планираних прихода може се максимирати на 2,01% укупних пословних прихода,
односна 491,5 милиона динара, а на бази следећег методолошког приступа:
Врста прихода Износ Процењени ризик Висина ризика
1. Резервисане пошт. услуге 7.338.727 1,00 73.387
2. Нерезервисане пошт. услуге 894.135 1,50 13.412
3. Комерцијалне пошт. услуге 12.055.781 2,50 301.395
4. Остали посл. приходи 4.131.530 2,50 103.288
Укупан посл. приход 24.420.173 2,01 491.482
9. РИЗИК ОДСТУПАЊА ОД ПЛАНИРАНИХ ПОСЛОВНИХ РАСХОДА
Предузеће континуирано прати Ризик одступања од планираних пословних расхода

због различитих форми извештавања према оснивачу и пренетих обавеза из претходног
периода.
Ризик одступања од планираних пословних расхода је могућност настанка негативних
ефеката на финансијски резултат и капитал Предузећа по основу одступања остварених од
118
планираних пословних расхода, као последица утицаја фактора из окружења (промене цена
енергената и других инпута, повећање фискалних оптерећења итд.) и интерних фактора
(прекорачење планираних утрошака материјала, стварање превеликих залиха, прекомеран
број запослених итд). Екстерни фактори долазе из окружења и на њих Предузеће не може да
утиче. Интерни фактори могу бити контролисани од стране Предузећа, те је њихов утицај
мањи од утицаја екстерних фактора.
Очекује се да у 2019. години раст цена добара и услуга неће превазићи оквире који су
утврђени планским макроекономским актима који су представљали основ за планирање
расхода Предузећа у 2019. години. У погледу сагледавања интерних нерационалности,
Предузеће располаже адекватном информатичком подршком која пружа ажурне и прецизне
информације о броју запослених, реализацији буџета, стању залиха, као и друге неопходне
податке за контролу расхода.
За анализу висине ризика у сваком пословном и организационом сегменту служе
информације о месечној и кумулативној реализацији Програма пословања које сачињава
Функција економских послова и набавки и доставља Пословодству и надлежним
функционалним целинама. Ово је основ за доношење одговарајућих мера пословне политике
и делегирање одговорности за њихово спровођење. У складу са Законом о јавним
предузећима, оснивачу се достављају тромесечни извештаји о реализацији Програма
пословања. Расположивост података, благовремене информације о узроцима евентуалног
раста трошкова и развијен систем планирања, као и јасно утврђивање надлежности и
одговорности представљају заштиту од веће изложености овој врсти ризика.
Чињеница да је и у 2019. години присутна државна контрола и захтев за смањење
одређених врста трошкова као и планско ограничавање зарада и осталих примања, која чине
скоро 2/3 укупних пословних расхода Предузећа, своде на минимум ризик прекорачења
укупних трошкова, тако да тај ризик не премашује 1,10%.
У односу на планске показатеље за 2019. годину коначна квантификација ризика
пребачаја планираних расхода може се максимирати на 262,8 милионa динара у складу са
следећом методологијом:
Р.бр. Врста расхода Износ Процењени ризик Висина ризика
1. Трошкови запослених 14.473.414 0,50 72.367
2. Остали посл. расходи 9.522.418 2,00 190.448
Укупан посл. расход 23.995.832 1,10 262.815
119
Јавно предузеће „Пошта Србије“ је посвећено принципима корпоративног управљања,

а у самом систему је успостављен оквир за корпоративно управљање. Статутом ЈП „Пошта
Србије“ („Службени ПТТ-гласник, бр. 1094/17), Одлуком о усклађивању пословања ЈП
„Пошта Србије“ са Законом о јавним предузећима („Службени гласник РС“ бр. 84/16) и
Правилником о организацији и систематизацији послова у Јавном предузећу „Пошта Србије“
(„Службени ПТТ-гласник, бр. 970/15, 981/15, 995/15, 1001/15, 1043/16 и 1052/16-испр.,
1074/16, 1111/17 и 1163/18) успостављене су структуре и процеси корпоративног управљања
који одговарају стварном стању у Предузећу, утврђене су надлежности и овлашћења
различитих субјеката корпоративног управљања, укључујући државу, као Оснивача и
Надзорни одбор.
Јавно предузеће „Пошта Србије“ корпоративно управљање не сагледава само као
професионализацију управљања, него као систем успостављања оптималног односа између
интереса Оснивача, чланова органа Предузећа и запослених у процесу остваривања
стратешких пословних циљева Предузећа. При томе се не занемарују интереси осталих
страна које имају легитиман интерес за пословање Предузећа.
Достигнути пословни резултати, као и степен у којем су у процесу њиховог
остваривања испоштовани интереси Оснивача, корисника услуга и шире друштвене
заједнице, али и запослених, као најважнијих категорија које имају легитиман интерес за
пословање Предузећа, даје основ за тврдњу да Јавно предузеће „Пошта Србије“ има веома
добру праксу корпоративног управљања. Истовремено, ово је основ за планирање
активности које треба да омогуће одржавање, као и евентуално побољшање одређених
параметара у будућности.
Високи стандарди квалитета и доступности услуга остварују се и када је реч о услугама
које се налазе у асортиману Предузећа. При том, насупрот ситуацији код великог броја
других националних оператора универзалне поштанске услуге, то се остварује без државних
дотација и уз високо профитабилно пословање.
Интересу Оснивача, али и ширим друштвеним интересима, Предузеће даје допринос и
широком доступношћу поштанске мреже и развојем модерних сервиса у области
поштанских, финансијских, телекомуникационих и логистичких услуга које доприносе
равномернијем регионалном развоју, социјалној инклузији сеоског становништва,
успостављању електронске управе и друго. Адекватан ниво пажње посвећује се еколошким и
другим интересима заједница на чијим се административним територијама обавља
пословање, а нарочито се води рачуна о уважавању специфичности и мањинским правима
различитих заједница и друштвених група. У оквиру лимита одређених планским
документима, Предузеће даје подршку и различитим хуманитарним, културним и другим
акцијама од ширег друштвеног интереса.
Поред Оснивача, корисника услуга и шире друштвене заједнице, запослени
представљају једну од најважнијих категорија носилаца легитимних интереса за пословање
Предузећа. У област односа Предузећа према запосленима спада и пажња која се посвећује
њиховом професионалном и каријерном развоју и условима за њихову хоризонталну и
вертикалну флуктуацију. Успостављен је и ефикасан интерни систем доступности великог
броја разноврсних информација, који се заснива на штампаном интерном гласилу и интранет
Порталу. Тако су запосленима, поред екстерних и интерних аката која се односе на њихову
област рада, доступне и информације из других области пословања. Квалитету
корпоративног управљања дају допринос и јасни и благовремено утврђени плански циљеви,
добар информациони систем и јасно успостављене линије одговорности и надлежности, као
и дефинисане пословне процедуре.
Јавност у раду и транспарентност пословања су међу најважнијим аспектима доброг
корпоративног управљања, тако да Предузеће тој области посвећује посебну пажњу.
120
Комуникација са јавношћу се одвија на принципима истинитости, тачности, потпуности

података, благовремености, једнаке доступности, јачања поверења и економичности.
Предузеће има развијен систем интерног и екстерног извештавања о својим вредностима,
праксама и активностима које се односе на корпоративно управљање и обезбеђује
одговарајући ниво јавности у пословању о свим битним питањима, која се тичу Предузећа,
укључујући његово финансијско стање, успешност и структуру управљања. Податак који се
штити пословном тајном, мере заштите, поступање са пословном тајном и други аспекти
повезани са тајношћу података уређени су одговарајућим Правилником о заштити пословне
тајне који је у потпуности усклађен са законском регулативом из ове области.
У складу са Законом о ревизији, Предузеће сваке године обезбеђује вршење ревизије
финансијских извештаја и консолидованих финансијских извештаја од стране независних
екстерних ревизора. Избор независног ревизора врши се према одредбама Закона о јавним
набавкама и Закона о јавним предузећима, а одлуку о избору ревизора доноси Надзорни
одбор Предузећа, на предлог Комисије за ревизију.
Посвећеност Предузећа принципима корпоративног управљања показале су и
организационе промене када је формирана Служба за корпоративно управљање, која
функционише у оквиру Пратеће функције стратегије и процене пословног ризика, а чији је
један од задатака да креира предлог Кодекса корпоративног управљања за Предузеће.
Поступајући у складу са овом обавезом, сачињен је Предлог Кодекса корпоративног
управљања Јавног предузећа „Пошта Србије“, који се у великој мери ослања на национални
стандард из ове области, „Кодекс корпоративног управљања Привредне коморе Србије“, а
разрађује га у областима које представљају специфичности Предузећа. У циљу дефинисања
модалитета пословне етике, оптималном за услове пословања Јавног предузећа „Поште
Србије“, сачињен је Предлог Кодекса понашања и етике Јавног предузећа „Пошта Србије“.
У циљу свеобухватног сагледавања нивоа корпоративног управљања и пословне етике
у Предузећу, сачињен је Scorecard упитник, који би требало да омогући праћење примене
Кодекса корпоративног управљања на нивоу Предузећа, кроз комуникацију са
организационим целинама које су надлежне за спровођење политике корпоративног
управљања. Scorecard корпоративног управљања је упитник за вредновање праксе
корпоративног управљања, при чему су критеријуми систематизовани по областима са
релевантним сетом питања за сваку област, а омогућава брзу и ефикасну проверу пракси
корпоративног управљања и сагледавање нивоа властитог корпоративног управљања, при
чему Предузеће може да га употреби за мапу за унапређење квалитета корпоративног
управљања. Овај својеврстан алат, прилагођен специфичностима и потребама нашег
Предузећа, креиран је на основу анализе Scorecard упитника корпоративног управљања за
акционарска друштва у Србији, као и на основу анализа упитника различитих привредних
субјеката из земље и окружења, са тенденцијом креирања својеврсног упитника
прилагођеног за интерне потребе Предузећа.
Развој корпоративног управљања у Јавном предузећу „Пошта Србија“ је усмерен
првенствено на предлагање стратегије и политике корпоративног управљања Предузећа
(политика објављивања информација, политика сарадње са носиоцима интереса за пословање
Предузећа и др.), тј. изградњу адекватног нормативног оквира који треба да омогући да се
уведу одређене норме и процедуре или кодификују оне које су већ успостављане кроз
праксу, као и да оне буду повезане у кохерентну целину и обелодањене интерној и екстерној
јавности. Овим активностима би требало да претходи усвајање Кодекса корпоративног
управљања и Кодекса понашања и етике Јавног предузећа „Пошта Србије“.
У синергији са акцијама Оснивача Предузећа и другим актерима који екстерно дају
све већи значај питању квалитета корпоративног управљања у јавном сектору Републике
Србије, ово треба да буде основ да се са промовисаним решењима упозна што шири круг
запослених, а нарочито чланови органа Предузећа и да се та решења доследно спроводе и
унапређују у пословној пракси. Тиме ће уједно бити обезбеђени неопходни предуслови за
унапређење праксе корпоративног управљања на нивоу Предузећа.
121
Утицај делатности Предузећа на квалитет животне средине у 2018. години, пратио се

кроз спровођење периодичних мерења емисије продуката сагоревања у котларницама и
анализа отпадних вода у складу са законским прописима, испитивања отпада од стране
акредитоване лабораторије и управљања отпадом који настаје током обављања делатности у
свим организационим целинама Предузећа (вршена је предаја отпадног папира, електричног
и електронског отпада, отпадних флуоресцентних цеви, истрошених акумулатора, отпадних
рибона и тонера, отпадних развијача, отпадних филтера од уља, отпадне чађи, отпада од
метала, дрвета, пластике и др).
Током 2018. године, у циљу праћења утицаја делатности Предузећа на квалитет
животне средине, извршене су неопходне контроле и испитивања и то:
- отпадних вода за шта је утрошено 37.800,00 динара, без ПДВ-a и
- продуката сагоревања у котларницама за шта је утрошено 987.000,00 динара, без
ПДВ-а.
Сходно Закону о управљању отпадом, у 2018. години, извршено је и испитивање
отпада (отпадни бензин и отпадно дизел гориво, отпадне патроне за дим и боју, отпадне
тонер касете и отпадне рибон траке) за шта је утрошено 65.000,00 динара, без ПДВ-а.
Предајом отпада овлашћеним оператерима, у складу са Законом о управљању
отпадом, у 2018. години, приходована су финансијска средства у износу од 4.419.917,92
динара, без ПДВ-а, а утрошена у износу од 400.120,56 динара, без ПДВ-а.
Количине отпадних материја које су предате овлашћеним оператерима у 2018. години

ПРЕДАТЕ ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА без ПДВ-а
Р.бр. НАЗИВ ОТПАДНОГ МАТЕРИЈАЛА КОЛИЧИНЕ (у динарима)
ОТПАДА (kg) утрошена приходована
1 2 3 4 5
1. Отпадне флуоресцентне цеви 1.767 0,00 4.390,00
2. Отпадни акумулатори 219 0,00 6.108,00
3. Отпадна чађ од сагоревања чврстих горива 35 0,00 0,00
4. Отпадни развијачи 236 22.892,00 0,00
5. Отпадна чађ од сагоревања течних горива 416 68.400,00 0,00
6. Отпадни пепео од сагоревања чврстих горива 100 18.000,00 0,00
7. Електронски и електрични отпад - опасан 17.767 0,00 387.692,92
8. Електронски и електрични отпад - неопасан 5.844 0,00 87.512,00
9. Отпадне гуме 11.526 0,00 32.443,00
10. Отпадни папир 369.605 0,00 2.502.598,00
11. Отпадни филтери од расхладних уређаја 196 9.269,44 0,00
12. Отпадни стаклена вуна 145 118.380,00 0,00
13. Отпадни филтери за уља 780 111.958,00 0,00
14. Отпадна пластика и пластичне вреће 10.444 0,00 19.437,00
15. Обојени метали 5.512 0,00 226.295,00
16. Отпадно гвожђе 49.644 0,00 792.520,00
17. Кабасти отпад 4.798 0,00 20.288,00
18. Отпадни алуминијум 3.103 0,00 315.940,00
19. Отпад од дрвета 18.832 0,00 11.606,00
20. Отпадни текстил 108 0,00 108,00
21. Истрошене отпадне рибон траке 1.394 0,00 0,00
22. Истрошене искоришћене тонер касете 632 0,00 0,00
23. Остали отпад 1.102 51.221,12 12.980,00
Укупно 504.205 400.120,56 4.419.917,92
122
На основу одредаба члана 4. став 1. тачка 10. Закона о Народној банци Србије
(„Службени гласник РС“ бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 и др. закон, 44/2010, 76/2012,
106/2012, 14/2015, 40/2015 – одлука УС), чл.174. ст.1 и 2. и 175. Закона о платним услугама
(„Службени гласник РС“, бр. 139/2014 - у даљем тексту: Закон) и тачке 4. Одлуке о ближим
услугама и начину вршења надзора над платним институцијама, институцијама електронског
новца и јавним поштанским оператором („Службени гласник РС“, бр. 55/2015) од стране
Регулатора за платне услуге, извршена је провера усклађености пословања са Законом и
прописима донетим на основу њега у делу који се односи на пружање платних услуга преко
уговорних пошта и издвојених (уговорних) шалтера код Предузећа, са стањем на дан
30.09.2017. године. Надзор је вршен крајем 2017. године и у току 2018. године. Почетком
2019. године Предузећу је достављен Записник са утврђеним чињеничним стањем на које
Предузеће може доставити примедбе у року од 15 радних дана од дана када је Записник
достављен. Одговор на Записник Народне банке Србије Предузеће ће доставити у
остављеном року, у току фебруара 2019. године
123

Godisnji Izvestaj o Poslovanju 2018 - Potpisan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Godisnji Izvestaj o Poslovanju 2018 - Potpisan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ

Београд, фебруар 2019. године

Јавно предузеће ,,Пошта Србије”, Београд

СКРАЋЕНИ НАЗИВ: ЈП „ ПОШТА СРБИЈЕ “, Београд

СТАТУС: ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ

В.Д. ДИРЕКТОРА ПРЕДУЗЕЋА: Мира Петровић

ПРЕТЕЖНА ДЕЛАТНОСТ: 5310 - поштанске активности јавног сервиса

МАТИЧНИ БРОЈ: 07461429

СЕДИШТЕ: Београд, Таковска 2

ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.posta.rs

ОСНИВАЊЕ И ДЕЛАТНОСТ ......................................................................................................................................... 4

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА.................................... .................. ............................................................................7

ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ............................................ ................ ...............................................................................10

ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ........................................ ............. ..............................................................................12

РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ............................................................................................................................. 12

ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ ............................................................................................................................. 34

НОВЧАНИ ТОКОВИ .......................................................................................................................................... 42

ИНДИКАТОРИ ЗА МЕРЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ПОСЛОВАЊА .................................................................. 44

ИНВЕСТИЦИЈЕ........................................................................................... .............. ......................................................48

КАДРОВИ ..................................................................................................... .............. .....................................................49

ПОШТАНСКИ КАПАЦИТЕТИ И МРЕЖА.............................................. .............. ......................................................56

УСЛУГЕ......................................................................................................... .............. .....................................................62

КВАЛИТЕТ УСЛУГА............................................. ..................................................... ...................................................74

РЕАЛИЗАЦИЈА СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА........................................... ............... .......................................................80

АКТИВНОСТИ ИСТРАЖИВАЊА И РАЗВОЈА........................................... ........... ....................................................84

ПЛАНИРАНИ БУДУЋИ РАЗВОЈ........................................... ................................ .......................................................98

МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЈА ...................................................................................................................................... 100

ПОЛИТИКА ЦЕНА ...................................................................................................................................................... 103

УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА ....................................................................................................................................... 105

КОРПОРАТИВНО УПРАВЉАЊЕ ............................................................................................................................. 120

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ............................................ ........... .......................................................................122

ЗНАЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ ПО ЗАВРШЕТКУ ПОСЛОВНЕ ГОДИНЕ........................................................................123

У јануару 2018. године успешно су окончани преговори између овлашћених

Поменута промена - именовање новог независног члана Надзорног одбора Предузећа,

Поред претежне делатности, сагласно члану 9. Оснивачког акта Предузећа, Предузеће

Правилником о организацији и систематизацији послова у Јавном предузећу „Пошта

2.7. Регионална радна јединица „Врање, Лесковац, Прокупље, Пирот“,

ОРГАНИЗАЦИОНА ШЕМА ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ПОШТА СРБИЈЕ”, БЕОГРАД

КАБИНЕТ ДИРЕКТОРА КОМИСИЈА ЗА

Јавно предузеће „Пошта Србије“ је пословном политиком и ефикасним ангажовањем

XII 2018. номинални раст реални

I-XII 2017. I-XII 2018.

→ потрошачке цене 3,0 2,0

М. НЕТО ДОБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА, ЕФЕКТИ

На бази финансијског извештаја Биланса успеха, о укупно оствареним и обрачунатим

Билансирање укупних и основних категорија прихода и расхода:

мил.дин. 22.989,7 2.305,5 432,4

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Укупан приход Укупан расход Нето добит Порез на добит

Из наведених показатеља може се закључити, да је Предузеће у 2018. години

Следећи индикатор је финансијски добитак у износу од 239,4 милиона динара

Из односа категорије осталих прихода и расхода обрачунат је добитак у износу од

Ефекти резултата билансираних категорија прихода и расхода и пореза на добит на

1. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК 2.373,4 102,9

Укупни приходи остварени су у износу од 25,7 милијарди динара и то: 96,9%

Предузеће је у 2018. години, у области редовног пословања, остварило 24,9 милијарди

ПОЗИЦИЈА у милионима динара

Месечна динамика остварених и планираних пословних прихода, у периоду 2014.-

ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПЛАНИРАНИХ И ОСТВАРЕНИХ ПОСЛОВНИХ ПРИХОДА

КОМПАРАТИВНА ДИНАМИКА ПОСЛОВНИХ ПРИХОДА

2014. у хиљадама динара

Аналитички преглед пословних прихода:

- компарација са планом и 2017. годином –