СВЕТОЗАР Ђ.

РАДИШИЋ

НЕСТАНАК ВЕЛИКОГ БРАТА

2012.

ПАН-ПЛАСТ

БЕОГРАД

Београд, 2007.

1
УМ, КОЈИ ПОНЕКАД СМАТРА

ДА НЕ ПОСТОЈЕ ТАКВЕ СТВАРИ

КАО ШТО СУ ЧУДА,

САМ ПО СЕБИ ЈЕ ЧУДО.

Скот Пек

2
ОДЉУЂИВАЊЕ
Двадесет први век по свему мора бити чудесан. Пре само сто година нико није могао да
замисли космичке платформе, клониране људе, киборге, невидљиву технологију, другу
страну Месеца, креативну улогу Сунца, фреквенцију мисли… У двадесет другом веку,
очекује се, човек ће крстарити свемирским бродовима Млечним путем, као што то сада
чини луксузним бродовима Тихим океаном или медикаментима својим крвотоком. Тајне
се све време сужавају и шире, с мером пале и с мером гасе.

У доба стварања немогућег, човек је схватио да је прихватањем институционалног

надгледања изнедрио појаву која смртно угрожава његову судбину, односно његов
унутрашњи мир, приватност, достојанство и сваковрсну слободу. При том је истина да је
човек навикао да га неко надзире. Док је дете, над њим бдију родитељи, дадиље,
васпитачи…, а понекад и друга деца. Касније о његовом понашању брину учитељи,
наставници и професори. Када стаса за самосталан живот, прате га оштри погледи
полицајаца, испитивачки погледи лекара, правника и шалтерских службеника, и ставља се
под стални надзор претпостављених, контролора и „колега” из „унутрашње” безбедности.

Наведене врсте надгледања понашања људи природне су и чине део бриге о људима.
Међутим, један од најважнијих проблема људског рода – морална декаденција
квантитативне цивилизације – изазвала је драстично материјално раслојавање људи и
потпуно другачије разлоге и услове за њихов надзор. Сада „велики брат” (група
најимућнијих лица) одлучује о животу и смрти осталих људи. Брига о људима је ишчезла,
а брига о иметку све више опседа људски род.

На размеђу информатичке и нанотехнолошке ере, средства за живот се убрзано преливају

у касе, банке и фондове најимућније касте. То је условило да су новчана улагања
превасходно усмерена у личне, уместо у друштвене пројекте, да судбина већини људи
измиче из руку, смањује се број ангажованих у стварању нових вредности, онемогућено је
људима да се правовремено спреме за старост… Пред будућношћу стрепе и млади и стари

3
људи. Нове генерације имају све мање могућности да им нешто претекне и да нешто
надграде до своје старости. У општој несташици, губе се основне људске вредности и
врлине, а исконску љубав потискују душевни бол, стрепња, страх, завист, подозрење и
мржња.

Али, ко је или шта је „велики брат”? Реч је о двоструком феномену. Он је физички систем
који ће се у следећих десетак година, по свему судећи, потпуно персонализовати.
Истовремено, то је владајући метафизички концепт.

У физичком облику, реч је о више од 3.000 најимућнијих људи света. То су масонеријом

обухваћени мегакапиталисти.[1] Сва лица у чијој су одбрани и заштити обезличени
гардисти, ојачани ОУН (Савет безбедности), НАТО-ом, ОЕБС-ом, ММФ-ом, Саветом
Европе и Парламентом Европе…

Њихов систем подсећа на време Јосифа Висерјоновича Стаљина када је постојао само
један прави Стаљин, а стаљинизам се састојао од безброј мањих Стаљина, различитих
величина и вредности, на различитим нивоима. Зато сада сви они који имају телесну
заштиту припадају систему „великог брата”. Они, кријући свој идентитет и негујући своју
безличност, све надгледају. Док их све не купи најимућнији међу њима личиће на
братство, а потом ће на економско-политичко-војној сцени остати у Библији предвиђени,
осамљени, али свемоћни „Владар света”. Сада Дејвид Рокфелер само подсећа на њега.
Већина особа које сачињавају вишедимензионог брата већ је, због зала почињених Србима
и хришћанству, проклета у име господа Исуса Христа…[2]

С друге стране, „велики брат” је концепт размишљања који је прихватила већина људи.
Свеприсутна свест „великог брата” је испољено зло у људима. Он је култура претходног и
„новог доба” настала из односа према својини и потхрањена медијском манипулацијом,
односно непромишљеним уверењем да је све што излази из магичних ТВ кутија – истина.
Гоји (раја, народне масе, руља), [3] одљуђени ставовима сионских мудраца, плаћају цену
свог настојања да прихвате и одобре похлепу имућних, у жељи да постану нечији
пигмалион, попут њиховог узора – самољубивог Била Гејтса.

Александар Дугин је у предговору српском издању књиге Основи геополитике –

Геополитичка будућност Русије издвојио из руље већи део српског народа: „Ви сте се с
атлантизмом суочили кроз натовске бомбе. Одолели сте, нисте се предали. То је била
сурова лекције из геополитике – разорени градови, унакажена поља, настрадали недужни
људи – деца, девојке, старци… А ви сте – Господе Боже, већ по ко зна који пут – сачували
част, нашу заједничку евроазијску част… Клањам се великом српском народу”.[4]

Све је мање из руље издвојених интелектуалаца а услови за самобитност, самосвест,

информисање истинитим информацијама и самопоштовање убрзано ишчезавају. Осврћући
се око себе, преостали интелектуалци се саблажњавају над догађајима којима нису
дорасли, јер их не разумеју. У књизи The Twilight of the West записане су изјаве Ремзија
Кларка, Бижит Бардо, Ноама Чомског, Михаила Горбачова, Питера Хендкеа, Игора
Мандића, Никите Михалкова, Харолда Пинтера, Александра Зиновјева… Сви су

4
запрепашћени количином зла усмереном ка Србији и Србима и немоћни да било шта
учине да се то зло не обнавља.

Такав „велики брат” нуди свим грађанима света да стекну капитал и постану једнаки
њему. Треба само да савладају грижу савести и да непрестано узимају све што могу од
кога стигну. Његов концепт је копија Божије понуде свим људима да постану безгрешни
попут Исуса Христа. Треба да живе што бестелесније и да непрестано дају. Прва понуда
извитопереном људском роду изгледа веома природно и доступно, а друга личи на још
једну „немогућу мисију”. А руља к’о руља – увек иде лакшим путем.

Свет је постао јединствен „мулти левел систем”, у којем сви напори појединаца све време
јачају мегакапиталисте. Што време више протиче, имућни су имућнији, а сиротиња је
сиромашнија.

Службеници „великог брата”, његови главни ослонци и освеживачи, припадају тзв

средњем, чиновничком, техноменаџерском слоју људи. Они су уверени да ће кад-тад да му
се придруже, иако знају да до огромног капитала није могуће стићи часно, чисте душе и
чистих руку. За стварање нес(а)весних „гонича робова” и владање руљом најимућнији
мегакапиталисти настоје да искористе обједињену планетарну религију, средства јавног
информисања и нанотехнологију.[5] Да размишљање људи са „ситном душом” није
засновано на тако мало знања, мегакапиталисти не би постојали, нити би имао ко да их
(са)чува.

Када неко науми да саучествује у нестанку феномена „великог брата” и само помисли да
је његово раскринкавање и разголићавање довољно за урушавање концепта, онда постаје
блиска одавно присутна мисао да је реч о још једном рашомону. То је као када психа жели
да се самоконтролише, свест покушава да се освести,[6] ум настоји да схвати себе а душа
треба да се самостално продухови. Зар је могуће очекивати да ће се метафизички облик
„великог брата” одрећи себе?

Планетарни је проблем то што су најмоћнији људи одлучили да не информишу оне друге

и што им је циљ да већ избезумљено јавно мњење буде тестаста маса за свевремено и
сваковрсно обликовање. Међутим, уколико у томе не остваре успех, постоји могућност да
се пред њима кад-тад појави разуларена руља, коју треба контролисати, изоловати,
неутралисати, или, пак, елиминисати.

Тешко је оспорити да је у људском роду, почетком 21. века, између оних који владају и
оних који припадају руљи, успостављен однос који је веома сличан претпостављеном
односу између Нефила и људи.[7] Стога се очекује да ће „владари из сенке” искористити
прву прилику за увођење ванредног стања, ради потпуније контроле сиротиње. Тада ће
заувек ускратити тзв. обичним људима право на достојанство и слободу. Уосталом, у
историји људског рода није постојала боља прилика да се овлада целом планетом.

У време када је јасно да би сви умови света требало да се позабаве проблемом опстанка
људског рода, а и саме планете, (за)купљене медијске куће, у којима већином влада
новинарски полусвет, предвођен fax-идиотима[8] (којима је важан само новац), убрзано

5
избезумљују, иначе неинформисане, грађане. Чине то увођењем обездушених програма,
филмовима и емисијама за величање свега што је настрано и за продају. Врхунац је пренос
ратова уживо.[9]

Уместо да људи све већу ризницу усвојених знања искористе за своје материјално и
душевно усавршавање, људска цивилизација је све угроженија, што после 20 векова
култивисања заиста делује чудно, мистериозно и бесмислено. Научни и школски програми
за просвећивање људи полако постају реткост, иако би човек, да би изменио садашњи
начин размишљања, морао да се освести и духовно прогледа. Тада би могао да усмери
енергију ка хуманијим решењима и улагањима, у истраживања која ће омогућити бољи
живот будућих генерација.

Школовани медијатори не нуде решења виталних проблема и не уче како да се људи

односе према стварности. Толико мало људи сазнају о својој души, да постаје
беспредметан сваки разговор о сврси живота. Непристојно је да људи уопште разговарају
када располажу потпуно различитим информацијама из недодирљивих области. Размена
информација је немогућа за кратко време, а наметање свог знања неуљудно и бесмислено.
Зато људи у кратким сусретима, уколико су из различитих бранши, воде празне разговоре,
препуне бесмислених фраза.

У електронским медијима доминирају емисије за одмор, забаву и разбибригу, а напоредо

са њима, у тзв. информативним блоковима, глобалисти уништавају језике, културе,
традиције и тековине. Резултат је изопачени свет изопачених. Као да се неко поиграва
судбинама нормалних људи.

Зато није чудно што се за вође све чешће кандидују зависници од дроге, настрани људи и
они с говорним и другим телесним и менталним манама. Професори остају за катедрама, а
њихови недовршени студенти покушавају да постану председници држава. Младићи и
девојке саветују с ТВ екрана старије генерације и чекају да им се у партијама и
скупштинским клупама придруже нови дипломци мегакапиталистичких школа. Полако
али сигурно, грађани постају руља потпуно незаинтересована за сопствену будућност.

Угрожени су људи, животиње, биљке, минерали, вода, ваздух… Све их је угрозио поредак
похлепних мегакапиталиста. Из дана у дан све је мање слободе. Свуда ничу зидови,
ограде, преграде, рампе, паравани… Преграђују се и морске обале. Све више је уторених и
ухапшених људи и животиња. Слободни се зову луталице… Већ следећег дана зло је
савршеније, и све је дебљи талог у прљавим људским душама произишао из незнања,
зависти и мржње. Упорно га негују они који су опљачкали и обездушили људски род. Моћ
најимућнијих људи толико је заслепила и престрашила раслабљене људе да су спремни на
самоуништење бежећи од сваке врсте самопоштовања. Продају се фреквенције и
информације, паркинг простори који су својина оних којима се продају, продају се љубав,
истина, част, образ, вода, ваздух, земља… Све! Летке и рекламе као да више не гурају
насилно у руке и срце, него право у душу.

Без понављања марксистичких парола о уједињењу пролетера, и без потребе да се било ко

организује, чини се да се сваком човеку исплати да остатак живота утроши на потеру за

6
благом мегакапиталиста, не бирајући начине и средства за уништење њиховог концепта.
Њихово физичко и метафизичко нестајање једина је шанса за будућност човечанства.
Нестанком њиховог монопола и хегемоније отвориће се врата за излазак из материјалног
ропства и улазак у еру вечне свемоћи ума.

Ускоро почиње нестајање „великог брата”. У овој књизи, у којој ће многи учени ауди
тражити благу иронију и неће је наћи, јер је иронија у свему, објашњени су разлози за
његово нестајање. Зато прво треба ослободити мисли и бити изнад греха и смрти ради
живота и будућности.

Емотивнијим и ратоборнијим људима се чини да је једини спас ликвидација најимућнијих

пре него што један од њих постане антихрист – цар планете. Они верују да ни тада неће
бити касно, и да његов убица неће починити грех. Наравно, ништа се не би постигло
физичком ликвидацијом најимућнијих људи планете. Она, уосталом, изгледа немогућа,
будући да их чувају и бране сви војници и полицајци света и схватање свих оних људи
који су у заблуди да је глобализација хуман процес. Оплакала би их цела планета, у добро
режираном театралном опроштају, и заменио следећи слој моћника с још нехуманијим
системом – и тако унедоглед.

Разборитији људи схватају да треба уништити концепт према којем су људи постали
обезбожена, обездушена, обесправљена и опљачкана руља. Да би мегакапитал нестао
треба савладати зло у себи, што захтева и коначни обрачун с капитал-односима, који су
довели до настанка гордих и умишљених владара и до последичног стварања убогих
људи. Тај концепт је у свести већине људи. Заснива се на прихватању свеприсутне
похлепе.

Један од основних разлога за писање о „владарима света” јесте српска судбина у

планетарним оквирима. Делићи распарчане истине указују да је могуће да су Срби били
један од најраспрострањенијих родова, раширени од Индијског полуострва, преко Русије,
Скандинавије и Прибалтика, до британских острва. Најочевиднији и најсвежији пример за
то су Лужички Срби и нестанак Срба са подручја Сент Андреје, из Равних Котара и
Жумберка код Загреба. Брисање историје под Римском куријом, а затим и ватиканском,
нордијском и германском школом, учинило је да људи Запада искрено замрзе Србе и
почине бездушни геноцид над њима.

Историчар Милош С. Милојевић је својевремено написао, а Олга Луковић-Пјановић је на

то подсетила, у књизи Срби… народ најстарији, ради поуке и завештања младима: „Запад
ствара неку врсту конвенције, по којој пресеца и онемогућава, на пример, паралелно
изучавање српског и грчког језика, а то би биле сасвим извесно студије, које би откриле –
ствари нечувене… Германска школа и западна наука су збрисале са земаљског тла (по
Херодоту) најмногобројнији народ после Хиндуса – Трачане! Зар су малобројни и нешто
бројнији Римљани преживели и надживели све инвазије и одржали се до нашег времена, а
стари Трачани (како су их Грци називали) су, тек тако, збрисани са земаљског тла? Па је
збрисан и други народ древног порекла – Трибали, односно Србљи… И то се догодило
зато, што је неко на Западу тако одлучио, да би се – по његовој науци – Словени уопште

7
појавили тек на нашем континенту, као придошлице, које се уопште не узимају у обзир
приликом решавања многих важних лингвистичко-историјских европских проблема”.[10]

Непрестано убијање Срба и Руса (Словена) у свим временима, а посебно Срба од 1054,
преко 1332, 1834, 1914, 1944, 1995. и 1999. године, настављено на Косову и Метохији,
највише говори о тзв. владању из сенке. Колико је то владање погубно показује
свакидашњица, у којој Срби нису схватили да су Србе убијали плански и заверенички. А
још мање да су их уништавали „српски идоли”, попут Винстона Черчила, Јосифа
Висерјоновича Стаљина и Јосипа Броза Тита.[11] Њихове фотографије украшавале су
српске зидове и биле разлог за међусрпске сукобе и размирице.

У време када заплашене, продане душе поново иду у загрљај душманима, и када је јасно
да ће тај загрљај омогућити убрзано и подмуклије нестајање Срба, све је ближа идеја да се
покуша нешто попут штрајка глађу – да се озбиљно размотри, резигнирано и беспомоћно
– издвајање из Европе. При том, од Европске уније и Ватикана треба захтевати јавно
извињење за све покоље над Србима, да се искрено покају, да отворе архиве о
фалсификовању и брисању историје и пруже доказе и гаранције да ће уласком Србије у
њихову заједницу престати погром над Србима и учење деце на дојкама англосаксонских
мајки и касније у школским системима да су Срби дводимензионална бића.[12]

Треба инсистирати на томе да претходно докажу своју искреност и вољу да сарађују са

Србима, да сарадња не буде испуњавање пуких жеља посрамљених, понижених,
раслабљених и недораслих, а непоправљиво „крвожедних” Срба. То би могли да докажу
одустајањем од провоцирања и уцена. Такав предлог, уколико би добио приступ јавности,
био би прави тест и јавни показатељ будућих намера „владара из сенке”.

Увек је могуће ући у раље немани – за то никад није касно, а српски политичари, још увек
наивни, упорно срљају ка раљама. Уосталом, не постоји партнерство без равноправности.

Наравно, људске мисли ће, као увек до сада, одлучити о промени свести и спровести је у
дело. Они који први схвате моћ мисли и њихову природну везу с „Пољем нулте тачке”, о
којем је писала Лин Мектегерт,[13] односно с јединственим пољем интелигенције
природе, имају шансу да победе скоро свемоћног „великог брата”, и/или да га усмере ка
неизбежном расплињавању.

Будући да већина људи „нема времена да има времена”, и да је део машинерије

магната[14] која просто не дозвољава да се мисли, драгоцене су свака отворена душа и
свака чиста мисао. Сасвим је извесно да ће пресудну битку за слободу мисли добити мало
људи, које остали неће разумети. Њихова мисија биће прикривена и срачуната на чудо, до
савршенства. Уосталом, мистици су столећима говорили кроз парадоксе. Сада, у 21. веку,
све чешће се намеће питање: „Је ли могуће да смо сведоци сусретања науке и религије?
Када смо у стању да кажемо да је ‘човек истовремено и смртан и вечан’ и ‘светлост је и
талас и честица у исто време’, онда смо почели да говоримо истим језиком”.[15]

Наравно, свеједно је да ли су мистици у праву и колико ће решење бити необично. Оно се,
у сваком случају, налази између два пола, између две наизглед супротности – физике и

8
метафизике, односно науке и религије. При том постоји свест да су места за тзв. лажне
пророке упражњена у мистеријама напуњеним главама и да је сврставање међу њих и у
неуму последње што би човек себи пожелео. Јасно је да ће један број људи остатак живота
провести у грчу и вечној зебњи да се сваки оптимизам може расплинити у океану
апсолутног зла.

У овој књизи спојени су физика и метафизика: њихов саживот је ионако у нераскидивом

загрљају.[16] Овде су спојени геополитика и војне стратегије са космологијом и
веровањем. Некоме ће спој деловати грубо, недовољно прожето, али је то учињено због
ауторових потиснутих недоумица и ради сликовитости. Иако су јин и јанг једно, ипак су
обојени различитим бојама.

Од душевних поробљивача, који су људском роду, ради свог профита, одузели дневну
светлост и слободу кретања искоришћавањем целокупне обданице, најмање што треба
отети јесу рађање сунца (зора), јутарњи мирис и пуцкетање траве, први цвркути птица и
јутарња роса. Службеници „великог брата” знају само да врисну када виде да је већ време
за устајање, гутају „брзу храну”, утрчавају у метрое и аутомобиле и потом, налицкани и
миришљави, стају мирно пред више рангираниг службеником истог система.

Да би се разумео необичан приступ проблему у којем „велики брат” волшебно нестаје у

истини, треба се само подсетити да је Ангелина Махаловска у десетогодишњем
истраживању доказала да крст и молитва „Оче наш” преображавају структуру воде,
повећавајући њену оптичку густину. Учинила је то, с тимом научника, у лабораторији
медицинско-биолошких технологија Научно-истраживачког института за индустријску и
морску медицину. Показало се да је вода ритуално прочишћавана. Количина штетних
бактерија смањивана је за седам, 10, 100, па чак и више од 1.000 пута. Чини се да вода
разликује смисао над њом изговорених речи и да памти и чува тај утицај. У Петербургу,
где раде Ангелина и њене колеге, схватили су о чему је говорио Никола Тесла када је
помињао 21. век и спој метафизике с класичном науком.

Иако није циљ да се предвиђање о нестајању зла безусловно и непогрешиво оствари,

остаје вера да ће човек од два пута у будућност, присиљен страхом од Армагедона,
коначно изабрати – вечни мир. По свему судећи, при крају смо „библијске приче”. Уместо
чекања богова, све свеснији, учинићемо корак ка њима.

АУТОР

АКО ОВАЈ СВЕТ НИЈЕ ОНО ШТО ИЗГЛЕДА ДА ЈЕСТЕ, МОЖДА НИ МИ НИСМО
ТАКО СИЋУШНИ И БЕЗНАЧАЈНИ КАО ШТО НАМ СЕ ЧИНИ ДА ЈЕСМО.

9
 Ричард Бах

ПЛАНЕТА ПРИВИДА, ЗАБЛУДА, ЗЛА И ЛАЖИ

Сједињене Америчке Државе ушле су у нови миленијум као једина суперсила, што значи
да доминирају планетом у економској, политичкој и војној сфери. Неспорно је да је
одговорност америчке администрације, у коју су угравирани мегакапиталисти, у вези с
будућношћу света велика и да су њени избори тешки. Светској јавности је познато да су
вашингтонски и њујоршки званичници одлучили да остваре планетарну доминацију и
задрже постојећу технолошку и, посебно, информатичку предност. Бивши амерички
секретар за одбрану Вилијам Коен, говорећи о тој теми, није ни покушао да прикрије
похлепу. Наиме, рекао је да америчку одговорност и могућности избора „прате велике
користи и добре прилике”.

Наравно, грамзивост поседника мегакапитала, који креирају „нови светски поредак”, и

њихових пиона типа Коена могуће је препознати међу увреженим људским пороцима о
којима је писао свети Јован Лествичник: „Посрнули човек виче ‘не радим добро’ и усрдно
наставља исти грех. Устима се моли против греха, а телом се за њега бори. Мудрује о
смрти, а живи као да никад неће умрети. Уздише због растанка с овим светом, а дрема као
да је вечан. Расправља о уздржавању, а мисли само на то како да угоди стомаку…”[17]
Вероватно се, стога, многима чини да је суштина „новог светског поретка” (неза)ситост
силника.

Осионом понашању америчке администрације допринела је америчка нација, која није

одолела победничкој еуфорији. Медијски „обрађена”, стекла је убеђење и уверење да има
разлога да слави због историјских токова догађаја. Зато сада опуштено ужива у томе што
је, како њена администрација тврди, „остварен мир у кући и тријумф вредности извезених
у иностранство”. Тако је на крилима успеха и војних победа зачета идеја „ширења
демократије”.[18] Наравно, то се „поклопило” с идејама и интересима мегакапиталиста да
„мистер доларом” освоје свет.[19] Резултат похода на исток требало би да буде више од

10
400 државица, које ће настати, према речима Бутроса Галија, „уситњавањем” 200
садашњих држава.

На тај начин најављен је „трилатерални поредак држава”, у којем ће основна оружја за

стварање „златне милијарде становника” бити „апсолутно финансијско оружје”,
електромагнетно оружје, „невидљива технологија” и вируси. Универзално и апсолутно
зло, о којем су писали Драгош Калајић у књигама Америчко зло 1 и 2 и Драган Вићановић
у књизи Империја зла – прљава Америка, очевидно је, са становишта простора – проблем
планете, а са становишта времена – проблем 21. века. Врхунски српски интелектуалац
Драгош Калајић је у вези са једним од планова „светске владе” написао:

„Вашингтонско порекло Венс-Овеновог плана је осведочено огромном диспропорцијом

између тежина два потписа формалних аутора. Сајрус Венс је доајен Савета за спољне
послове (Counsil on Foreign Relations), установе интернационале лихварског капитала, под
патронатом велебанкстера и председника Трилатералне комисије (‘тајне надвладе света’)
Дејвида Рокфелера, која већ деценијама снабдева спољну политику САД главним
кадровима, директивама и плановима закључно с пројектом Новог светског поретка. На
другој страни поредбе је заступник Европске заједнице лорд Дејвид Овен, пропали
политичар, коме ни британска јавност на изборима није указала никакво поверење.
Предочена диспропорција је само један од мноштва симптома жалосне подређености
Европске заједнице политици ‘атлантиста’, вековних непријатеља Европе и
Европљана.”[20]

Основа похоте и лихварства је зло у људима. Чак и када се забораве злочини које су,
према Старом завету, учинили становници Гаваје у Винијаминову племену, распусност
римских царева, „кидање душа” у ери инквизиције и интернационалистичко
богоубилаштво, није могуће пренебрегнути истину да је зло, са свим што га чини, вечно и
да је непрестана тема бораца за частољубље, истинољубље, добротољубље и
правдољубље.

Ради размевања тенденције у социјалнопсихолошкој сфери и поређења са претходним

временима, али и ради схватања да зло није амерички изум, занимљиво је подсећање на
оглед Владимира Дворниковића из 1936. године:

„Има читавих сталежа који се професионално баве варањем, нечистим трансакцијама и

сличним, а да им се у грађанско поштење не сме ни да дирне, осим у несрећном случају
кад кожа од набреклости лоповштине препукне. Свет се неко време бави таквим
‘случајем’ да га и опет брзо заборави; јер све је то ‘природно’ и тако мора да буде.
Ниједног чуда није тако брзо доста као демаскирања дотад ‘поштених људи’”.[21]

Занимљиво је поређење сличних догађаја у различитим временима ради закључивања о

вечном злу и његовом пратиоцу греху, и тенденцији и развоју људских порока и врлина.
Наиме, у „Гласу јавности”, објављеном у Крагујевцу 21. новембра 1874, дата је општа
војно-политичка, односно геополитичка, слика односа између империјалних сила,
упоредива са сличном сликом на почетку 21. века. Обе слике, у суштини, крију похлепу и
тежњу да се овлада туђим просторима и тековинама. Забележено је: „Турска нема више

11
заштитних сила које би ју и даље одржавале. Француска има доста посла са самом собом.
Са Инглеском је Турска побркала рачуне. Русија још од кримске војне једнако је вољна да
своју пропалу флоту на Црном мору опет подигне”. Сви би да задрже своју економску,
политичку и војну моћ а ратови се, и тада и сада, воде ради овладавања туђим просторима
и тековинама.

Ништа се није изменило ни код угрожене руље. Из уводног коментара, објављеног у

истом листу 8. новембра 1874, посвећеног изборима народних посланика одржаним пет
дана раније, може се, ради просуђивања о сличностима и разликама у два за Србе
судбоносна периода, сазнати о тадашњим проблемима и размишљању становника Србије:
„Народна скупштина састала се да искаже потребе и тегобе, жеље и захтеве, јаде и невоље
нашега народа, па да на основу свега тога у договору са владом потражи и изнађе лек и
пут, којима ће ране народне залечити. Кратко, скупштина је за то да каже шта народ оће а
шта неће, шта му треба а шта не треба… Скупштинска реч је крупна; нити је та реч опет
нечије мишљење, некакво начело овога или онога, него је то израз народне воље. А шта
народ оће, то нека му буде. Влади ту неостаје ништа друго но да потражи и нађе у
договору са скупштином, средства и путеве за подмирење народне воље”.

Нема суштинске разлике иако је прошло више од 130 година, али садашње доба као да је
бременитије догађајима а ти догађаји количином зла. Један од наслова почетком 2000.
године „говори” сам за себе: „Интервенција НАТО на СФРЈ и СРЈ уздрмала је принципе
међународног права”. Евентуални неупућени гост ове планете вероватно би помислио да
је НАТО нека држава и да су СФРЈ и СРЈ две државе, и не би могао да поверује да је неко
смислио планетарни монструозно моћан војни инструмент за довођење у ред држава ради
успостављања лихварског мондијалистичког поретка. Још мање би разумео да се тај
„инструмент” толико осамосталио и „изродио”.

Речи Петера Хендкеа да би НАТО сада требало да бомбардује Беч (због уласка у
аустријску владу странке екстремних десничара Јерга Хајдера) а потом Москву (због
ракетирања Грозног), сви знају, само су „интелектуални лупинг” и „језичка вежба”.
Уосталом, свемоћном НАТО-у нема ко да сугерише и суди, будући да су најмоћнији
судови под његовом контролом (читај: НАТО прописује критеријуме за Хашки трибунал,
хвата оне које сам осумњичи, чува их и наређује шта да се са њима у Хагу и после Хага
чини). Упркос бројним и технолошки веома напредним медијима, ретки су људи који
знају да НАТО не финансирају земље чланице Алијансе, него мегакапиталистичке
фондације. У недостатку тежих речи, оно што чини милитантни НАТО својим
интервенцијама експерти су назвали „технолошки фашизам”.[22]

О количини планетарног зла може се закључити из вести руске радио станице „Глас
Русије” да су Бернар Кушнер и Клаус Рајнхарт забранили било какву истрагу против
Хашима Тачија. На ту вест ни у емисији није било коментара. Као да су заборавили да је
господин Бернар Кушнер предводио једну од тзв. хуманитарних организација уграђених
на просторе претходне Југославије према концепту за „умекшавање СФРЈ”, и да је СРЈ
била принуђена да 14. априла 1993. тужи његове „Лекаре света” Високом суду у Паризу
због пристрасности и кампање којом су развијали мржњу против Срба. Заборављено је да
су тзв. хуманитарци чувени, „Лекари без граница”, ухваћени у скривању и шверцовању

12
оружја за албанске екстремисте и да је једна њихова екипа затечена да користи
фреквенције које служе за комуникацију МУП-а Србије. Јавност није обавештена ни о
чињеници да је 1. марта 1999, дакле 23 дана пре него што је НАТО ракетирао СР
Југославију, објављена вест да екипа „Лекара без граница” збрињава албанске терористе.
Наравно, после агресије САД и њених дужника на СРЈ такве информације више нису
вести, него устаљени подаци о свакидашњици Косова и Метохије.

У време јавно прокламованог ширења НАТО-а, Европске уније и САД на исток, и

„америчког зла” које се шири планетом као „америчка демократија”, не чуди изјава
Американца Пола Вокера поводом мистичних прелета црних, необележених хеликоптера
изнад америчких градова: „Продајте накит, некретнине, изузев земљишта у дивљини,
мењајте новац за залихе хране и уређаје за пречишћавање воде и ваздуха, а не би било
лоше и да се добро наоружате, вежбајте гађање и будите стално на опрезу!”

Амерички доктринолози (службеници „владе из сенке”) изразили су, у званичној верзији

војне доктрине, нескривену жељу да њихови мушкарци и жене господаре сваком
ситуацијом према геслу: „Ми, у рату, не желимо фер борбу – желимо једино способност
која ће нам обезбедити одлучујућу предност”.

Наравно, њихова моћ је још на нивоу жеља. Како војне снаге за успостављање атлантизма
и глобализма неспорно имају проблема с геостратешком контролом простора,
коришћењем флота и војних база, јасно је да су гађањем возова у покрету, антенских
склопова, телевизијских релеја и станица, мостова, пословних зграда и трафо-станица
проверавали своје могућности да прецизно погоде сваку тачку на планети. Тек када
остваре идеје из „Заједничке визије 2010”, оствариће „амерички сан” да господаре светом
и заувек контролишу планету.

Зло не може без лажи. „Гардиjан” je обjавио да je Вeлика Британиjа ушла у рат у Ираку на
основу лажи, полуистина и манипулациjа. Разлог за таj британски самооптужуjући став je
постојећи парламeнтарни сукоб. Спор је избио око изjаве бившeг лабуристичког министра
Тониjа Бeна да je Eнтони Блeр опeт лагао и да je рат против Ирака заснован на лажима.
Мeђутим, jавна je таjна да je Вeлика Британиjа ушла у рат као сијамски близанац
Сjeдињeних Држава, чији су уласци у ратове на основу лажи провeрeни и устаљени
спeциjалитeт. О томe на какве су перфидије спрeмнe администрације Сједињених Држава
писао je Скот Пeк у књизи Људи лажи.

Опаснe обманe нe односe сe само на рат у Ираку. Џорџ Буш Jуниор, док je био у посeти
Уганди, признао је да je Ција подржала њeгов говор у коjeм je рeкао нeистину да Ирак
покушава да сe снабдe ураниjумом у Африци. Лажним разлозима за напад, поред насушне
потрeбe да сe свргнe Садам Хусeин, кога су Американци дуго неговали, и нађe оружje за
масовно уништавањe, придружио сe баук све модернијег тeроризма.Доналд Рамсфeлд je
обjаснио руљи да су САД ушлe у рат са Ираком зато што je „атeнтат на Њуjорк и
Вашингтон”, 11. сeптeмбра 2001, промeнио оцeнe о рањивости САД од напада
терористичким срeдствима.

13
На научном скупу бeчког унивeрзитeта посвећеном савременим друштвеним процесима,
изнесена је тврдња да je лаж – живот, будући да нeки људи днeвно изговоре и по 200
нeистина. Исидора Бјелица је, на свој шаљиви начин, рекла много о тој све присутнијој и
све опаснијој друштвеној појави: „Лажне вести, лажне хајке, лажни бракови, лажне
компаније, лажни идоли, лажни успеси, лажни дилови, лажне свађе, лажне поделе, лажни
сведоци, лажни свеци, лажни циљеви, лажне дипломе, лажне паре, лажни рачуни, лажни
односи, лажни животи, и лажна оправдања. Србија данас живи једну страшну лаж и,
парадоксално, никог нема да викне да је цар го, јер цара и нема”.

Ипак, веома је опасно када сe лажи користe у мeђудржавним односима, а још је опасније
што сe на судбоноснe обманe нe рeагуje. На примeр, „Њуjорк таjмс” je у априлу 1999.
констатовао да je Вeсли Кларк обичан лажов а „Индипeндeнт” je за портпарола НАТО-а
Џeмиjа Шejа и њeговe шeфовe у НАТО-у тврдио да су шампиони лажи. Проблeм je у томе
што су лажови добили наградe за учeшћe у психолошко-пропагандним опeрациjама и за
„колатeралнe штeтe”: убијене дeвоjчицe, ракетиране тeлeвизиjскe станицe, возове и
аутобусе пуне цивила, колонe избeглица… „Колатерална штета” била је чак и кинeска
амбасада. Такав однос прeма лажима глобалиста ниje изнeнадио чувeног писца Џона Лe
Карeа. Он сматра да je истина данас, у вeћоj мeри нeго икада раниje, у рукама новинских
магната, манипулатора и профeсионалних лажова.

То je оствариво, с обзиром на то да су истраживања психолога у амeричкоj држави

Масачусeтс, показала да у Амeрици наjбољe пролазe лажови. Дejвид Калахан je у књизи
Култураобманe: заштосвeвишeАмeриканацаправипрeкршаjeдабинапрeдовали, навeо
занимљивe податкe: „У САД je, од 12.000 анкeтираних, 74 одсто починило бар jeдну
прeвару на испитима, 52 одсто уписало je лажнe податкe у молбама, 28 одсто високих
функционeра фалсификовало je стeпeн образовања у докумeнтима…” У вeзи са истом
тeмом, Даjeн Свeнсон, предавач профeсионалнe eтикe у Канзасу, изjавио је: „У
Сjeдињeним Државама сe исплати лаж, због оштрe конкурeнциje и нeизвeсности”.
Саврeмeна и свe популарниjа гнома САД jeсте: „Истину износe они коjи нeмаjу шта да
изгубe – даклe, они коje нe трeба слeдити!” Однос прeма истини у САД основни je разлог
што je њихово Министарство правдe покрeнуло поступак против Бeлe кућe када je
установљeно да су њeни станари „провалили” таjну агeнткињу Централне обавештајне
службе. Испоставило сe да су je потказали из чисте освeтe, будући да je њeн супруг –
Џозeф Вилсон, разоткрио Бушовe лажи о Садаму Хусeину.

Када je рeч о амeричким лажима занимљиво je, прeма писању „Eкономика”, да je Џорџ
Буш, у прeдизборноj кампањи против Алана Гора примeнио „нeвидљивe порукe”. Наимe,
иза исписаних ставова о прeдностима и програму Ала Гора, на eкрану je била „уграђeна”,
у тзв. 25. слици, и порука за подсвeст – „он je лажов”.

И излози њуjоршких књижара „потврђуjу” да сe у Сjeдињeним Државама много лажe.

Прeдсeдник Џорџ Буш Јуниор, његов отац и њихови савeтници приказани су као главни
кривци. Наjпопуларниjи наслови у излозима су: Дejвид Корн – Лажи Џорџа Буша млађeг:
усавршавањe политикe обманe; Џо Конасон – Вeликe лажи: Пропагандна машинeриjа
дeсницe и како она изврћe истину и Ал Франкeн – Лажи и лажљиви лажљивци коjи их
причаjу: корeктан и избалансиран поглeд удeсно.

14
Осим што je написао књигу о лажи у политици, Дejвид Корн je и jавно оптужио
прeдсeдника САД рeчима: „Џорџ Б. Буш je лажов. Лагао je на вeлико и на мало, дирeктно
и случаjно. Замагљивао je истину – нe само пуком грeшком, вeћ намeрно, упорно и
нeпрeкидно”. Какви су лажови (или људи, свejeдно je) прeдсeдници САД показали су у ТВ
дуeлу 9. октобра 2004. године. Кандидат Џон Кeри je рeкао: „Да нисмо напали Ирак
уштeдeли бисмо 200 милиjарди долара и убили Осама бин Ладeна”. На то je Џорџ Буш
Jуниор одговорио: „Послe свргавања Садама Хусeина САД и свeт су сигурниje и бољe
мeсто за живот”.

Послe 11. сeптeмбра 2001. свeт je ушао у нову фазу, у коjоj сe наслућуje рат свих против
свих. Чини сe да администрациjа САД, у страху од одмаздe, улази у „врзино коло”, у коjeм
ћe покушати да тeроризмом сузбиje тeроризам и да, при том, заташкава истину да je узрок
тeроризма грамзивост трилатeралних мeгакапиталиста у Њуjорку, Лондону, Берлину,
Москви и Токију. Уосталом, „Њуjорк таjмс” je у фeбруару 2001. обjавио да стручњаци за
психолошкe опeрациje из Бироа за стратeшки утицаj у Пeнтагону спрeмаjу кампању лажи
у тзв. борби против тeроризма.

Да се не би суочили са истином, чиновници у САД спремни су да лажу и себе. Познато је

да је у јутарњем извештају обавештајних служби намењеном председнику САД, Џорџу
Бушу Јуниору, датираном 6. августа 2001, писало да се Осама бин Ладен определио за
напад унутар Сједињених Држава. У том документу је, према напису Џејмса
Бемфорда,[23] забележено да је ФБИ пратио све што се чинило сумњивим у понашању
„Ал Каиде” не би ли се предупредиле отмице авиона и друге врсте напада, посебно у
Њујорку. После извршеног злочина, чланови породица убијених 11. септембра 2001.
захтевали су од председника САД Џорџа Буша Јуниора и/или потпредседника Дика
Чејнија да сведоче јавно, под заклетвом, да нису саучесници у злочину, што су они
одбили.[24]

У документарном филму „Мека промена” аналитички је доказано да је наводни,

изрежирани терористички акт на Њујорк, и узгред на Пентагон, послужио бизнисменима
да увећају свој капитал. На пример, уз контролу ФБИ-ја, нестао је део златних полуга које
су се налазиле испод Светског трговинског центра, власник „близнакиња” Лери
Силверстин изнајмио је Центар, 40 дана раније, на 99 година, уз осигуравајућу полису на
3,5 милијарди долара, с посебном клаузулом „у случају терористичког напада”, важније
јавне личности и службеници Пентагона одложили су своје летове заказане за дан
напада,[25] неколико дана пре „терористичког напада” вишеструко, до 11 пута, порасле су
акције америчких авио-компанија… Аутори филма, Дилан Ејври и Кори Роу уградили су
коментар: „Била је то лаж која је убила хиљаде људи, само да би још убијали (у
Авганистану и Ираку) и не би ли, при том, зарадили хиљаде милијарди долара”.[26] У
књизи Прелажење Рубикона, аутор Мајк Руперт, публициста и бивши полицајац, оптужио
је Пентагон да су његове службе учествовале у терористичком нападу. При том је тешко
оптужио и потпредседника Дика Чејнија тврдећи да је надгледао операцију.

Самообмањивање су „одрадили” још боље амерички административци. Специјални агент

у улози супервизора Џејмс Фиџералд је изјавио да су самоубице пожелеле да се наругају
администрацији у Вашингтону, јер су саосећале с Палестинцима и другим народима који

15
су у немилости Сједињених Држава. Кључни разлог нашли су у настојању терориста да
спрече САД у остваривању „виталних интереса” на Блиском истоку. Чињеницу да су САД
највише зарадиле и да су тим ексцесом решиле многа стратегијска питања нико из САД
није споменуо и, вероватно, никад неће споменути. Једини човек који се у Сједињеним
Државама јавно супротставио акцији бескрупулозних бизнисмена био је Џими Валтер. Он
је утрошио два милиона долара на кампању коју је покренуо покушавајући да убеди народ
Њујорка да су Американци 11. септембра сами себе напали.

Наравно, кад прeдсeдници САД лажу ниje чудно што то чинe и амeрички новинари.
Откривeно je да je Хeралдо Ривeра лажно извeштавао из Авганистана: тврдио je да
извeштава из Кандахара, мада je био у области Тора Бора. Да САД криjу истину од своjих
грађана потврдио je и отмичар авиона коjи je почeтком jануара 2003. кружио изнад
Франкфурта само да би скрeнуо пажњу на погибиjу астронаута у нeсрeћи амeричког
спejсшатла 28. jануара 1986, о којој ниједан медиј у САД није известио јавност. Нe чуди
ни тврдња лондонског „Дejли мejла” да je Пeнтагон писао лажна писма воjника из Ирака,
ради прикривања вeликог броjа убијених, самоубистава и дeзeртирања. Британски Би-Би-
Си je био jасан: „Вашингтон je признао да ниje било удара ‘скад 2′ на Куваjт, да ниje
пронађeно оружje за масовно уништeњe, да ниje заробљeно 8.000 нeго 2.000 Ирачана, а
затим да заробљeници нису воjници вeћ покупљeни сeљани из кућа, да су амeрички
воjници заиста заробљeни”.

Зато није чудно што је Мишeл Колон, у књизи Пажња мeдиjи, навeо да рат у Jугославиjи
ниje почeо бомбама вeћ лажима: „Увeрили су нас да су Срби у Босну дошли споља и
напали муслиманe”. Коментар немачке државне телевизије АРД о лажима планера НАТО-
а деловао је још грубље: „Свe je почeло jeдном лажи”. У политичком магазину
„Панорама” приказана су докумeната и закључeно je да сe кључна обмана односила на
„хуманитарну катастрофу албанског живља”.

Будући да сe зна на шта су спрeмнe владаjућe гарнитурe у Белој кући, могућe је да je

француски новинар Тиjeри Мejсан у књизи Страшна лаж рeкао истину. Он тврди да
ниjeдан авион ниje пао на Пeнтагон 11. сeптeмбра 2001, јер нeма авиона на снимцима
направљeним нeпосрeдно послe хавариje. Прeма њeговим сазнањима, у зградама Свeтског
трговинског цeнтра у Њуjорку активиран je eксплозив.[27] Када je упитао одговорнe зашто
ниje дозвољeна конгрeсна истрага, ниje добио одговор. Он сматра да je рeч о лукавству
САД да рeши проблeм унутрашњe бeзбeдности, о завeри „воjноиндустриjског комплeкса”
и начину превентивног рeшавања проблeма рeцeсиje. Убeђeн je да je инсцeнирањe нeсрeћe
засновано на доктрини и да је искоришћeно да сe проширe воjнe снагe НATO-a и САД на
исток. Своје ставовe засновао је на чињeници да je борба против тeроризма наjуносниjи
посао, будући да САД jачаjу изазиваjући ратовe и занављањем и продаjом наоружања.

Пробијена је и јавна тајна да агресија на Иран следи до краја 2007. године, и да ће

америчке службе аранжирати у року од две године два тешка терористичка напада (један у
САД, а други у Западној Европи). Циљ учесталих самонапада, у којим учествују
терористи школовани у америчким камповима, јесте активирање сценарија припремљених
за потпуну контролу свих становника микрочиповањем и камерама.

16
Вeроватно су навeдeни подаци и слични закључци навeли углeдног израeлског
аналитичара Jоханана Раматиjа, из jeрусалимског института за одбрану Запада, да кажe да
je понашањe Сjeдињeних Држава у процeсу глобализациje условило да наjвeћа свeтска
сила сада има мало нeприjатeља, много нeприjатних „партнeра” (коjи тражe приликe нe би
ли поравнали рачунe), да нeма правих приjатeља и да има опаснe илузиje. Оно што ни
Рамати није хтео да нагласи јесте, у ствари, основни проблем: Сједињене Државе нису
самосталне. Оне су у рукама „владара из сенке”, међу којима важне улоге има већина
цитираних лажова. Испоставило се да САД не одлучују ни о својим робним и
финансијским резервама, а камоли о (не)пријатељима.

Нe можe нико тврдити да истина ниje помињана, али je сасвим извeсно да je била залудна.
На примeр, у лондонском листу „Индипeдeнт” забeлeжeно je да је Алиjа Изeтбeговић
масакрирао сопствeни народ ради задобиjања свeтских симпатиjа и призивања воjнe
интeрвeнциje. Пољски лист „Впрост” је био конкретнији и обjавио je да je Изeтбeговић
инспирисао злочинe на Маркалама. Поштоваоци истинe сe сeћаjу да je француска
телевизија (ТФ 1) потврдила да су муслимани испалили мину на Маркалe и да су, при том,
приказали фотокопиjу Овeновог писма Бутрос Бутрос Галиjу у коjeм сe то наглашава. Хаjс
Вeр, британски бригадни гeнeрал, командант штаба снага УН у Босни, отворeно je рeкао:
„Муслимани, а нe Срби, ‘давe’ Сараjeво”. Филип Морион je упозорио свeт да „муслимани
нe жeлe укидањe блокадe Сараjeва, будући да сe Влада БиХ плаши да ћe људи напустити
Сараjeво и да ћe свeт прeстати да сe интeрeсуje за рат у Босни и Херцеговини”.

Вeћ у дeцeмбру 1993. „Њуjорк таjмс” je оптужио Хрватску да je протeрала 280.000 Срба.
Амeричка штампа je на ударним странама обjавила вeст да су посматрачи згранути
хрватским злочинима у Краjини. Питање је коме се уопште упућују информације када за
истину нису довољни подаци Комисиje eкспeрата ОУН за ратнe злочинe у бившоj
Jугославиjи (ИЦСС). Нико није реаговао, иако у њиховом извeштаjу пишe: „Извршeно je
55.000 ратних злочина: тих 55.000 злочина наjвeћим дeлом сe односи на звeрства
почињeна над српским цивилима у Хрватскоj”. Послe прогона Срба, у августу 1995, Карл
Билт je изjавио да би Туђман могао да одговара за ратнe злочинe. Његову изјаву нико није
помињао до Туђманове смрти.

Занимљиво je да je Бeла кућа признала тврдњe „Вашингтон поста” да оружje муслиманима

у Босни ниje стизало само из Ирана, нeго из jош сeдам других зeмаља (Авганистан,
Брунej, Пакистан, Саудиjска Арабиjа, Малeзиjа, Аргeнтина и Мађарска), и да je то рађeно
са знањeм и сагласношћу званичног Вашингтона, и то од почeтка рата. Чинили су то у
jeсeн 1992. годинe, у врeмe администрациje Џорџа Буша Сeниора. Ипак, Бил Клинтон je на
питањe да ли САД шаљу оружje у Босну одговорио: „Нe!”

На питањe бугарског листа „24 сата”: „Зашто смо, дођавола, против Срба?”, дала je
jeдноставан одговор jапанска телевизија: „НАТО и ОУН су нeприjатeљи Срба. На
муслиманскоj и хрватскоj страни врви од воjника ОУН, а на српскоj страни нeма ни jeдног
jeдиног.” „Жeнмин жибао” je послe дугогодишњeг увида закључио: „Нeлогично je
оптуживати Србe. Чињeницe су билe против санкциjа прeма Jугославиjи”. Да у свету
постоји смо једна квалитетна правна институција која суди о најзначајнијим светским
злочинима, или само један трибунал који није огрезао у лаж, све наведено би се могло

17
проверити. Тада би се судило онима који непрестано лажу и чине злочине против светског
мира.

Цeнe лажи испостављаjу сe у Хагу. Ништа нe значи што je Курт Вeлдон, члан
Прeдставничког дома амeричког конгрeса, закључио да je бивши прeдсeдник САД Бил
Клинтон извртао чињeницe о масовним убиствима на Балкану да би оправдао инвазиjу
НАТО-а на СРJ у пролeћe 1999. године. Нeма користи ни од истинe обjављeнe у париском
„Мариjану”: „На пуно свeтло избилe су лажи у чиjоj сeнци сe водила жалосна опeрациjа
НАТО-а”. О томe je писао и Jиргeн Eлзeсeр, аутор књигe Ратни злочини – бeстиднe лажи
и жртвe НАТО-а у косовском сукобу.

Уосталом, наjвишe сe о обманама можe научити од Винстона Чeрчила и њeгових

сународника. Чeрчилова омиљeна изрeка говори свe: „У ратним врeмeнима истина je тако
драгоцeна да би увeк трeбало да je прати тeлeсна стража лажи”.

Због истинe, трeба издвоjити и корeктну изjаву Колина Пауeла: „… Главни допринос
западних лидeра Босни и њeном народу билe су бомбe и лажи; а истина je jако важна, jeр
ако сe нe схвати како je рат почeо, избићe други”. А све се чини да избије други.

После свега што је речено о „свету лажи”, јасно је зашто Џејмс Перлоф, аутор књиге
Сенке моћи: Савет за међународне односе и опадање Америке, упозорава, из хришћанске
перспективе, да се води одсудна битка између Христовог царства и „једне опаке светске
владе: царства Антихриста…” При томе наглашава да су се многи званичници америчког
естаблишмента ставили на једну страну у том сукобу, „али то није страна коју
препоручује Свето писмо”.

Свакако је занимљиво до које су фазе у свом развоју стигле моћне Сједињене Држава.
Председник Џорџ Буш Јуниор био је приморан да објави да Америка није заплашена.
Наравно, више ником није необично што он не зна (не жели или неће да зна) да није
председник Америке, него само Сједињених Држава. Све отворенија су и мишљења о све
трапавијој „Америци”. Харолд Пинтер је, у беседи поводом добијања Нобелове награде за
књижевност, нагласио: „САД су изазвале готово клиничку манипулацију моћи широм
света, маскирајући се као снага универзалног добра, али Џорџа Буша Јуниора и Ентони
Блера, за све што су на својим дужностима починили треба извести пред суд у Хагу”.

Када се мало дубље истражи моћ наведених политичара, испоставља се да они нису ни
толико моћни, ни толико криви. Једноставно, они су председници – марионете. Није ни
предвиђено да заступају интересе оних које предводе.

Чињеница је да челници мање од 100 врхунских компанија, у густој мрежи с јаким

приватним клубовима, увезани заједничким школовањима, браковима и чланством у
тајним братствима, организацијама и групама, као што су Савет за спољне односе, Ред
„Лобања”, Група „Билдерберг”, Трилатерална комисија и Пословни сенат, одлучују ко ће
заузети челна места у администрацијама широм света, посебно на челу великих сила. Зато
није чудно што је компанија Уједињених Арапских Емирата купила британску фирму
„Пенинсјулар енд оријентал стим невигејшн” и тиме преузела главнину послова у лукама

18
Њујорка, Њу Џерсија, Филаделфије, Балтимора, Мајамија и Њу Орлеанса. Главни
заштитник те куповине био је Џорџ Буш Јуниор, о чијем повезивању с Арапима у бизнису
постоји већ поменути документарни филмски запис. Највише га компромитује веза с
породицом Осама бин Ладена, а остаје отворено питање како је могуће да у
најорганизованијој земљи света случајно буде уништен његов досије о војној служби.

Када је Џорџ Буш Јуниор поново победио на изборима за председника САД, остало је
записано да је за инаугурацију 43. председника САД за славље у Белој кући утрошено 14
милиона долара. Наравно, непристојно је и помислити колико би се гладних људи
заситило на његовој трпези. А и незаборавни ватромет је приличио само најимућнијима у
најмоћнијој земљи света.

Иако су амерички председници чувени по гафовима, Џорџ XLIII остаће забележен у

историји. У говору нацији рекао је да је постигнут велики успех у Ираку и да ће Ирак бити
расадник демократије за Блиски исток. Тврдња да је од Ирака начинио савезника пример
je друштвеног лудила, јер није само он крив што је то могуће рећи. Изрекао је то упркос
сталним атентатима у Ираку и десетинама свакодневних убистава недужних и бројних
самоубистава. А познато је да му је једини „савезник” у Ираку под притиском намештени
премијер, школован за то место – у „Америци”, у Централној обавештајној служби.
Затражио је од Конгреса да се Пентагон овласти да се супротстави „птичијем грипу” и
нападима урагана. Изрекао је незаборавну империјалистичку паролу: „Никада нећемо
прихватити ништа мање од комплетне победе”. Чувена је његова упозоравајућа изјава:
„Док сам врховни командант, САД неће устукнути пред непријатељем”. Ратоборни
нафташ је поводом непотписивања Споразума из Кјота, ради спасавања планате од
загађивања, изјавио: „Не желим да учиним ишта што би могло наудити америчкој
економији”. За њега су карактеристичне изјаве у којима стварност изгледа тумбе. На
пример, успео је да изјави: „Сад је јасно да међународна заједница неће толерисати
претње Техерана”, а сви у свету знају да САД непрестано прете Техерану.

Да председник САД може постати свако ко има „добру залеђину” показује податак да се
Џорџ Буш Јуниор више налази у разним одмаралиштима и на шеталиштима него у радном
кабинету. А јасно је колико је јака његова подршка, будући да је успео да смени шефа
федералних резерви Алена Гринспена, који седи у фотељама неколико најмоћнијих тајних
друштава. Наименовао је Џона Болтона за амбасадора САД у ОУН иако Болтон није
именован у Сенату, јер демократе мисле да је прост и ратоборан. За време олимпијаде
2004. одбио је традиционално „олимпијско примирје” у рату у Ираку. Када је умро папа
Јован Павле Други, похвалио је папу да је променио курс историје и „задужио” га речима:
„Био је шампион људске слободе”. Био је при том детиње забораван, јер је сметнуо с ума
учешће Карла Војтиле у јеврејском логорашком погрому и, истовремено, веома коректан,
будући да је потиснуо у заборав папину критику упућену администрацији Сједињених
Држава. Наиме, тај папа је замолио САД да прекину са тероризмом, бомбардовањима и
криминалом и да не изгладњују поједине народе у свету.

Кад је свемогућ попут Нерона, није чудно што се председник САД поиграва функцијама и
именима својих гостију: Махмуда Абаса назвао је – Абу Абас. Председника Пољске
Александра Квашњевског назвао је премијером; палестинског председника Махмуда

19
Абаса такође. Сви се питају да ли је реч о охолости и гордости или о нечему другом. Само
једном се нашао на „осетљивој правној ваги”, због одлуке о политичком шпијунирању
после 11. септембра. Председник САД признао је да је потписао наредбу којом је
дозвољено прислушкивање људи у САД: „Таква одлука је била од виталне важности у
одбрани САД од напада терориста”. Било је то наивно тумачење кршења Устава. Наравно,
ништа се није догодило.

Међутим, све се прашта председнику САД чим се сазна да су Џорџ Буш Јуниор, његов
отац Џорџ Буш Сениор и раније његов деда Прескот Буш познати припадници Реда
„Лобања”.[28] Они на својим тајним светковинама носе симболе које су некада носили
темплари.

Џим Марз тврди да је службени амблем реда заправо грб илумината, што је веома
значајно за оне који су свесни моћи илумината. Након разматрања утицаја реда на
подручју спољне политике, финансија, образовања и вере, теолошки писац и издавач Текс
Марз (Џимов презимењак) патриотски је завапио: „Ред ‘Лобање’ мора се раскринкати до
краја – он је велика опасност за слободе и уставна права америчке нације”. Руски
истраживачи и аналитичари сматрају да Џорџ Буш Јуниор, као и већина светских
руководилаца, настоји да створи свет незнабожачких држава.

Да је председник САД сатаниста не показује само начин међусобног поздрављања чланова

његове породице, о чему је објављено много фотографија у јавности и на сатанистичким
сајтовима. Његово понашање, начин размишљања и изазивање проблема то јасно
потврђују. Поводом амбиција председника САД лист „Њујоркер” је објавио: „Џорџ Буш
Јуниор сматра да је председник Ирана, Махмуд Ахмединеџад потенцијални Хитлер и
наводи да је крајњи циљ САД промена режима у Техерану”. То шта је крајњи циљ САД и
да оне имају намеру да свргну неки режим виђено је безброј пута. На исти начин
председник САД упозорио је: „Ким Џон Ил је опасан човек”, а Александра Лукашенка,
председника Белорусије, назвао је диктатором и увео санкције Минску.

Наравно, будући да непрестано провоцира међудржавне сукобе и поједине народе, Џорџ

Буш Јуниор је био приморан да уредбом ојача директора Ције и успостави Национални
центар за антитероризам. Понашање његове ратнохушачке администрације изазивало је
многе реакције у свету. Стога је природно што је председник САД затражио од Владимира
Путина објашњења за промену политике. При том се није потрудио да успостави боље
односе са Русијом и њеним народом. Напротив, изјавио је, као велики експерт за историју:
„Совјетска доминација у централној и источној Европи после Другог светског рата једна
је од највећих грешака у историји”. На грузијској телевизији објављено је да су грађани
Тбилисија пробили полицијске баријере не би ли га видели изблиза. Но, тек месец дана
касније обелодањено је да је 10. маја 2005, приликом посете Грузији, на њега изведен
неуспео атентат.

Све иде у прилог чињенице да ће председник САД бити уписан у историју као ратоборни
пион мегакапиталистичког поретка. Британски „Мирор” је открио да је Џорџ Буш Јуниор
намеравао да бомбардује ТВ „Ал Џазира” баш као што је намештеник Групе „Билдерберг”
Вилијам Џеферсон Блајт IV (Бил Клинтон) напао РТС у Београду.[29]

20
Потпуно је јасно коме иде у прилог Бушова усплахирена изјава: „Нећемо се повући из
Ирака – претње ‘Ал Каиде’ су само потврда да смо у рату са њима у Ираку”. С друге
стране, своју нацију, која не схвата да администрација још једном троши за јачање долара,
председник води у све дубљи глиб. Само се потврђује изрека Жан Пол Сартра: „Кад
имућни ратују, сиромашни умиру”. Очевидно је да медијски изманипулисаној америчкој
нацији није важно што их предводи типични лицемер. Наиме, званични председник САД
признао је у вашингтонском међународном центру „Вудро Вилсон” да су „рату у Ираку
претходиле многе обавештајне грешке”. Нагласио је да је лично одговоран за одлуку да се
нападне та земља, али да је инвазија оправдана јер је свргнут диктатор па сада Ирачани
граде модерно друштво. Намеће се питање да ли то модерно друштво значи и код Ирачана
више безбожника, криминалаца и самоубистава.

Уосталом, Џорџ Буш Јуниор је, мимо свог обичаја, почео да упућује извињења нацији и то
серијски, због пропуста администрације у спољној политици, посебно према Ираку.
Колико то искрено и правовремено чини најбоље показује изјава упућена нацији 9.
фебруара 2006: „Пре три године осујећен је напад на кулу познату под именом ‘Лајбрери’
у Лос Анђелесу”. Увек вођину интелигенцију најбоље потврђује избор да га саветује
млађи од њега. У случају Џорџа Буша Јуниора тај саветник је Мајкл Герсон, стар 41
годину. Писац Џорџових говора је проглашен за најбољег читача лидерових мисли. А тај
умник је успео да каже много у само једној бездушној и бескрупулозној реченици:
„Доктрина САД саосећајни је конзервативизам”. Очигледан је нечији истанчан критеријум
за његов избор.

Ретки су људи који не знају да грамзиви фолиранти владају светом. „Америком” влада
елита, али каква? Свакако не влада опорезована и обесправљена маса. У анкетама пре
последњих избора, колебљиви Американци, су дали предност Џорџу Бушу Јуниору, као да
је неко други одлучивао уместо њих, иако су истовремено тврдили да је Џон Кери добио
сва три ТВ дуела. Зар то није чудно?

Начин освајања света који примењују САД подсећа на походе Џингис-кана, Наполеона,
Хитлера… Зато није чудно што Џорџ Буш Јуниор понавља: „Ми не мучимо. Наша земља
је у рату. Влада има обавезу да штити амерички народ. Све што радимо је по закону”. Као
да је амерички народ нападнут. Занимљиво је да је, упркос противљењу Беле куће, Сенат
донео закон којим се забрањује тортура. Још је занимљивије да је администрација САД,
предвођена Диком Чејнијем, тражила да се из закона изузме Централна обавештајна
служба, а многи злочини су почињени под њеном контролом.

О шупљинама америчког система, посебно система унутрашње безбедности најбоље

говоре примери честих евакуисања Беле куће. Због лажне узбуне – да је неки авион улетео
у „забрањени простор” – председник САД провео је 27. април 2005. у склоништу. Само
две недеље касније, евакуисана је Бела кућа када су два другара забасала у авиону
„цесна”. Кренули су на аеромитинг, а ушли у „забрањену зону”. Председник САД Џорџ
Буш Јуниор је у критично време возио бицикл на једном терену у Мериленду (двориште
Вашингтона) и није сазнао за узбуну. Подсетило је то на „случајно слетање цесне” на
Црвени трг у Москви.[30]

21
Но, све више је доказа о агонији „демократске империје”. Иако је и сам чинио злочине
против мира док је био на власти, Бил Клинтон је понудио нову стратегију САД, због,
како је нагласио, „авантуристичког одвлачења земље у ратни ћорсокак”. Била су то три
нова признања необразованог ратнохушкача, којег је најбоље упознало Балканско ратно
полуострво. У предлогу је нагласио: 1) самовољна и милитаристичка политика владе
Џорџа Буша Јуниора изазвала је планетарни талас антиамериканизма; 2) примена,
искључиво, војне силе у тражењу решења међународних проблема повећала је, а не
смањила, тероризам и нестабилност у свету,[31] и 3) главни задатак САД, оправдано
водеће нације, што треба и да остане, јесте усклађивање њених интереса са интересима
осталих земаља. Тако се наместио свима који говоре и пишу о америчкој немоћи да се
извуку из своје погубне парадигме. Бил Клинтон се још једном представио као
непоправљиви фолирант блокиран индоктринацијом. Чини се да није разумео да САД
немају другог пута јер их воде квантитативни финансијски магнати. Американце хране
ратови и продаја оружја, а непрестано критикују милитантност других. Зато нису чудни
организовани протести људи широм света када им у госте стижу председници Сједињених
Држава.

Колико су САД уздрмане најбоље показују изјава Уга Чавеса, председника Венецуеле, да
је Џорџ Буш Јуниор „осовина зла” и његова порука Кондолизи Рајс: „Не пипај се са мном
девојко и не мешај се у игре које не разумеш”. Уз пад моћи САД иде и почетак рата свих
против свих. Улични сукоби у Француској и ураган „Кетрин” у САД изнели су на видело
да постоје занемарени слојеви друштва у тзв. великим силама. Тортуре, све чешће
интервенције полиције и све више гладних људи указују на пут у атлантски
неоробовласнички поредак.

Али, када се говори о држави у којој су обрнути пентаграми симболи утемељени изгледом
зграда и тргова, не може се заборавити однос према Богу и Сатани. Сасвим извесно, није
случајно што су главни скверови у Вашингтону темена пентаграма и што је Пентагон баш
таквог облика. Највећи заштитници Израела из Вашингтона непрастано изговарају исту
бајалицу: „Нека Бог и даље благосиља Америку”. Једно мало дете је то приметило, те
мајку упитало: „Зашто наш председник своје говоре увек завршава са: ‘Бог благосиља
Америку’? Зашто он не каже: ‘Нека Бог благосиља свет’”? То само деца могу да питају.

Џон Кери, кандидат за председника САД рекао је непобитну истину: „Џорџ Буш Јуниор је
грешкама у ирачком рату нанео огромне губитке сопственој земљи”. Наравно, то је језик
предизборне кампање. Није тај Џорџ Буш измислио ирачки рат. Све је јасније да САД
немају избора: први пут у историји губе и када ратују, и када не ратују. Уклониће
тајанствене руке[32] и збуњеног Џорџа, али је важно да ли ће га наследити његова скоро
идентична копија.

Када је ураган „Катрина” ударио брзином од 225 километара на сат на државу Лујзијану, а
потом и на државу Мисисипи (САД), и нанео штету САД већу од било које претходне,
Џорџ Буш Јуниор је обећао угроженом народу да ће се Америка молити за њих. Која
Америка и коме? Да ли је могуће да он заиста толико не зна да мисли да су САД исто што
и Америка и да не схвата да је знак „рогоње”, којим поздравља најмилије, симбол Сатане?

22
Наравно да зна, јер под надзором „великог брата” ствара свет привида и обмана, следећи
доследно пут ка апсолутном злу.

ВЕЛИКИ БРАТ
Амерички сенатор Денијел К. Инује, очигледно депримиран, рекао је веома смело:
„Постоји једна тајна Влада која има своје ваздухопловне снаге, властиту морнарицу,
изворе финансија и способност да своје планове спроводи слободно и без било чијег
надзора – она се налази изван било каквог закона”. Подсетио је јавност на непогрешивог и
свемоћног „великог брата” и на свет који сматра да су сви успеси, постигнућа, победе,
научни проналасци, знање, мудрост и врлине потекли од њега и његове инспирације. Нико
га није видео. Он је председник ОУН, лице на плакатима, скривени глас иза нишана и
камера, режисер свега на телевизијским екранима… Сви су мање-више сигурни да он неће
умрети, а све је већа несигурност око тога кад је први пут „рођен”.[33] Он је неприметан,
невидљив, недодирљив, непрепознатљив. Када му с рачуна нестане новац, или када добије
рачун с огромним износом за струју или му траже наплату невероватног броја
искоришћених импулса, обичан смртник нема коме да се обрати. Он само зна да то нису
учиниле вештачки насмешене шалтерске службенице, а директори су чувани и
неухватљиви чиновници. Решење за смртника не постоји, али постоји документ с печатом
који као да је сам Бог потписао. „Велики брат” је прво заменио златике за новац, затим
новац за менице и чекове, па за електронске картице, а када их све повуче из оптицаја
остаће само електронски подаци у рачинарима. Тада настаје ново инфарктно доба. Када на
било који начин „нестану” елекронски подаци да је неко поседовао било коју своту новца
и на екрану се појави „нула”, коме ће се пожалити оштећено лице? Како ће живети без
ичега у имагинарном систему електронске власти који је већ осмислио свемоћни „велики
брат”?

С друге стране, све је мање важно када је он настао. За све што се догађа у времену у
којем нестаје и помисао на људску слободу а све је израженија немоћ људи да савладају
проблеме које су сами створили, интелектуалци оптужују јеврејску похлепу, Ханане,
ванземаљце и борбу за опстанак.[34] Већини људи најприродније и најубедљивије делује

23
библијска прича о Хананима коју је објавио Јустас Малинс. Према документу за који
аутор тврди да постоји, спас у Ноевој барци завршио се проклетством веома сличним
проклетству због првобитног греха Адама и Еве.

Познато је да је Ное имао три сина: Хама, Сема и Џефета. Хам је имао четири сина: Хуса
(оснивач Етиопије), Месраина (оснивач Египта), Фуда (оснивач Либије) и Ханана,
оснивача земље хананске коју је присвојио Израел. Према предањима, сви који су имали
полне односе на барци били су кажњени, а то су – пас, гавран и Хам. Хамов син Ханан био
је толико зао да је његова последња жеља постала оличење порока. У тестаменту, који је
завештао деци писало је: „Волите један другог (припаднике свог племена), волите
разбојништво и раскалашност, мрзите своје господаре и не говорите истину”.[35]

По свему судећи, планетарну власт узели су у своје руке Хананови потомци. Извесно је да
природа, коју су уништили људи, више не пружа услове за опстанак. Осим тога, неспорно
је да су људске слободе угрожене људском глупошћу и похлепом. Двадесет петог јануара
2007. један израелски свештеник је на бијељинској ТВ „БН” објаснио зашто су Јевреје
мрзели Немци, Пољаци, Руси… Рече, завидели су им што су најпаметнији и најимућнији.
Заборавио је или није знао за речи светог Амброза: „Када свој посед дајеш сиромаху, то
није поклон. Ти му дајеш оно што је његово”. Шта треба да се догоди да имућни људи
схвате да су омражени јер су иметак стекли (од)узимањем туђег иметка. Животну
философију на Земљи одредили су људи који су се домогли материјалних средстава
захваљујући прописима које су сами осмислили. У таквим условима неко покушава да још
више заглупи и контролише људе.[36] То јесте, како рече Ратибор М. Ђурђевић Рајко,
врхунска завера против Бога и човека.[37]

Људска похлепа је довољна за самоуништење планете. Управо због ње су Сједињене

Америчке Државе, највећи загађивач Земље, неспремне да потпишу споразум из Кјота.
Последице су погубне. Загађени су ваздух, вода и тло, а озонски омотач све мање штити
Земљу од штетних зрачења. Проблем је у томе што то некоме одговара –
најимућнијима.[38] Они имају довољно новца да себе заштите и купе људе са свим што уз
њих следује.

Не плаћају мегакапиталисти своје истомишљенике и послушнике, они их школовањем

посвајају. Глуп(љ)е политичаре придобили су „шаком долара” за заговорнике атлантског
глобализма. На исти начин купили су и поставили чиновнике Организације уједињених
нација (односно Савета безбедности), Савета Европе, НАТО-а, ОЕБС-а, ММФ-а, Ције,
ФБИ-ја, НСА-е, Групе Г-8, Контакт-групе, Трилатералне комисије, Групе „Билдерберг”,
Реда „Лобања”, Светске трговинске организације, Хашког трибунала, Светске банке…
Тамо за мегакапиталисте раде обични, најпросечнији, каткад и приглупи људи. То су
човеколика бића спремна да се жртвују у име слободног тржишта, на којем су купљени, и
капитала, који ће им до краја живота, с великом вероватноћом, остати само у уобразиљи –
као мисаона именица. То је систем који је спреман да се самоуништи без размишљања.

Мали део међу њима чине „купљени мозгови”. Осталима није потребно да имају мозак.
Сваки „боди гард” и већина полицијаца и професионалних војника прави су примери за
то. Они надзиру оштрим погледима руљу не би ли у њој препознали неког ко би да

24
(по)ремети све савршенији и складнији светски поредак. Само џелати су бољи симболи
професионализма и бездушнији плаћеници. Сви чиновници „владара из сенке” потказали
би рођеног брата за идеју „новог светског поретка”, у којем је природно да све буде под
контролом, односно да ништа не измиче контроли. Није то чудно будући да, недовољно
самостални и још више неспособни, издржавају своје породице заговарањем обећане
будућности. Узгред, штитећи моћнике, верују да ће и сами уз њих доживети бољу
будућност. Зато подсећају на рибице прикачене за ајкуле и китове.

Ту бољу будућност, на планети одавно препуној страха од живота, чини мање хране,
недостатак енергија, загађен животни простор, нарушена клима, ратови, појава најављене
рептилске цивилизације, скорашњи долазак летећих тањира, Нефила, Антихриста,
Христа… Глобалисти тврде да тако тужну будућност замишљају затуцани верници и све
опаснији заговорници теорије завере, противници модерног доба, традиционалисти и
националисти.

У приче о несигурној сутрашњици наднационални „системци” не верују и зато чувају

своје „владаре из сенке”. Њима није проблем што је Србија после агресије атлантске
„крстареће демократије” имала срушеним мостовима затрпане реке, а није имала мостове,
и што Срби страхују да када поправе све мостове, реке неће бити њихове.[39] Они не
верују да нема довољно хране због тога што су мегакапиталисти приграбили сав новац
себи. Не верују да су „богаташи” имућни пре свега због тога што су искористили
индустријску револуцију, а да су, при том, производњом загадили планету, јер би и они,
када би им се указала прилика, и сами исто чинили. Увек су на страни моћнијих. Не верују
да ратове изазивају они који освајају туђе просторе и присвајају туђе тековине. Мисле да
су агресори изазвани примитивним понашањем жртве. У њиховом свету нема ничег од
наведених пошасти. Не верују у Бога, а самим тим ни у Антихриста, ни у Христа. Највише
им сметају људи који препознају зло у себи и, по аналогији, у савременим, обезбоженим
владарима.

Чиновници који раде на увођењу глобализма увек су модерно обучени, дају сигнале
партнерима бојама одела и краватама,[40] међусобно се опонашају, имају сличне фризуре,
не гледају информативне ТВ емисије јер све сазнају у радионицама и на семинарима које
финансирају мегакапиталистичке фондације. Те своје радионице и семинаре претворили
су у школе, поделили себи дипломе и нашли место где да уче мултилевел варању оне који
прихватају улогу „чиновника великог брата”. Подељени су у два тима: позицији и
опозицији. Увек су у врху власти. У свим системима су против историје, традиције, вере у
Бога и националиста. То је проверена шема „владара из сенке”.

Историју, према њиховом тумачењу, треба заборавити јер су у њој забележени докази у
вези са злочинима почињеним у освајањима и највећим пљачкама. Традицију треба
занемарити јер је основа културе која омета процес отуђења и ослобађања од самосвести.
Вера у Бога разголићује њихову грешност и неморал. Цркву су одвојили од државе само
да не би свакодневно слушали о души и моралу, о љубави, о тежњи и потреби ка
самоусавршавању… Националисти су проблем јер држе на окупу свој род, чувају
породице и настоје да опстане њихов народ.

25
Све је то супротно интересима глобалиста. Они су за потпуно национално мешање и
вештачко изједначавање, што подсећа на претварање боја дуге, које означавају лепоту
посебности, у ускомешано сивило. У њиховој узбурканој, мутној води нестају све културе,
а ствара се нова, планетарна свест, уз помоћ Хакслијеве „помирујуће” планетарне
религије.

Националисти се јеже од помисли на емисије које им се намећу са недовољно познатих (за

њих скоро тајних) интернационалних ТВ канала, знајући да су програми плаћени увек из
истих фондација и да је изузетно важно ко је њихов оснивач. Сматрају да им се подмеће
тзв. универзална култура и да се кроз те емисије „испира мозак”. С дуге стране,
глобалисти се одушевљавају управо тим емисијама, тврдећи да су права разбибрига, јер не
захтевају размишљање после напорних дневних обавеза.

Занимљиво је да се цела планета забавља, иако су сви убеђени да планетарна „Нојева

барка” плови према провалији. На отвореном простору и у спортским салама руља и њена
елита гледају скокове људи, њихове пируете, слаломе, туче, дизање и бацање тешких
предмета, дриблинге и шутеве, гимнастику, вратоломије, борбене захвате, поготке у мету,
голове, кошеве… Све је посвећено телу, а душа као да не постоји. На ТВ екранима гледају
квизове (на пример, погађају које слово је изостављено у трословној речи), напајају
мобилну телефонију SMS порукама, подсмевају се свом примитивизму и нагости у
приказима начињеним с више камера (као приликом снимања животиња у џунгли или на
Северном полу). Забава на сваком месту и одмор у све јефтинијим страћарама уз мора,
одвајају мисли људи од свакодневице. Бескућници улажу последњи новац у провод на
исти начин као што пијанац последњу пару оставља за шанком. Опстанак планете не
занима више никога.

Одлучујућу улогу у одвлачењу мисли од проблема играју медији. „Велики брат”,

„Пирамида”, „Мењам жену”, „Плешимо”, „Гледај мајку, бирај ћерку”, „Узми или остави”,
„Моја мајка”, „Све за љубав”… Затим квизови: „Милионер”, „Последња карика”, „Питања
за шампиона” – емисије су које упорно гледају Срби, Немци, Мађари, Хрвати,
Португалци, Грци… Европа, Аустралија, Америка…

У неким квизовима не треба ништа да се зна, а добијају се, као награда, велике своте
новца. Чијег? Да би неко постао возач аутомобила, мотоцикла или трактора, или посланик
у скупштини, није потребно никакво знање – нису потребне дипломе. Возач је све научио
за пар сати од инструктора, а политичар мисли туђим мозгом. Постоје бројни примери за
то. Када је српска политичка странка ДСС предложила закон о личним картама, 8. јуна
2006, у Скупштини Србије „подметнули” су недовршеног студента да прочита предлог.
Професор Александар Трифони, један од највећих српских математичара свих времена,
пред емисију на ТВ „Мост” у Новом Саду, упитао је младог посланика, већ „окићеног
функцијама”, да ли је он претходнe вечери са скупштинске говорнице прочитао предлог
закона. На потврдан одговор, професор је готово гневно изустио: „Па дете, ти ништа не
знаш!”

Интелектуални ниво руље „уздижу”, „негују” и „одржавају” и латиноамеричке „филмске

сапунице…” Много важније од неспорне занимљивости емисија и филмова, која је

26
психолошки изванредно процењена, јесте утрошено време „малих” људи, који треба да се
изборе за извеснију будућност. Све се то догађа заклоњено иза речи „толеранција” (реч је
о њеној злоупотреби), „куповина времена”, „прање мозгова”, или…, али свакако је доказ
да је све могуће када се има новац и да је могуће све учинити за новац. Савремене
демократе нуде руљи исто што и сви тоталитарни режими. Откуд то? Постоји само један
одговор: одавно су власти схватиле да се руља смирује када јој се понуди довољно хлеба,
игара, музике, слика, филмова, дроге…

Програми на ТВ одраз су времена у којем се свет налази, слика достигнутог нивоа свести
и, пре свега, верна слика пута којим се људски род упутио. У општој транзицији,
гледањем истих емисија у свим земљама не постижу се само толеранција и смиривање
страсти, већ се, пре свега, смањује креативност. Довољан је један центар за све емисије.
Ствара се сивило мисли, а резултат су – истомишљеници. Они се све више разумеју јер
говоре исти језик (енглески), па „велики брат” лакше намеће своје идеје. Војна индустрија
и продавци оружја, две чудотворне руке мегакапиталиста, својим механизмима олакшано
стварају побуњенике и терористе.[41] Стога следи неизбежни „рат свих против свих” – до
истребљења.

Стварност је толико окрутна да посвећивање будућности сваког следећег тренутка није

довољно. У борби за опстанак живих бића на планети потребни су самосвесни и
образовани људи, и посебно млади самосвесни и образовани људи. Они, у време све већег
„јаза знања”,[42] морају непрестано да се наоружавају – знањем. Колико је то значајно
види се на основу податка да и грађани САД имају проблема с образовним системом.
Роберт Хорматс, угледни економиста, рекао је за „Тајм”: „Криза у нашем образовном
систему подрива нашу продуктивност; то слаби нашу конкурентност, која снижава наш
политички углед, чиме смањује нашу способност да утичемо на догађаје у свету”.[43]

Некад је време било новац, а сада је више од тога – сваки пропуштени тренутак чини
будућност неизвеснијом и опаснијом. Време се поистовећује са животом. Наравно, напори
да се појединци издигну из руље и освесте не одговарају „владарима из сенке”. Они,
иначе, мисле да руља, коју чини глупи, обамрли и бестијализовани полусвет, не заслужује
да живи.

Од Француске револуције до овог времена увек су се лакше запошљавали „системци”,

људи који верно поштују владајући систем (наднационалисти, интернационалисти,
анационалисти и антинационалисти), него тврдокорни, староковни и непоколебљиви
традиционалисти и националисти. Системци не подносе националисте, па је, при избору
једног од два једнака кандидата на конкурсима и тендерима скоро увек одлучујућа та
„негативна особина” патриота. Превртљивост системаца и то што им припадају и људи
без јавног става о било чему омогућава да већином успевају атентати на њихове идоле.
„Владари из сенке” окружени су неморалним људима, одраслим у њиховој „империји
зла”, заснованој на индустрији лажи, односно на производњи „апсолутне истине”.
Проверени подлаци, лицемери, удворице и кукавице, који их опслужују, кад-тад ће им
доћи главе: учествоваће у завери против њих, или ће се склонити са сцене у за њих
пресудном тренутку за нешто већу „шаку долара”.

27
Не би ли се заштитио од свих могућих изазова и непредвидивих изненађења, „велики
брат” не само да посматра „рају” – он све гласније извикује наредбе. Стигле су прве
„говорне камере” у Велику Британију. Грађани се јавно опомињу за лоше понашање и
постиђују не би ли изменили свој однос према околини. Оператери из контролних соба
упозоравају: „Посматрамо вас…”

Недгледају се: бацање отпадака, ноћне туче,[44] пљување на тло, непристојно облачење –
сви некултивисани потези, поступци и радње.

Градоначелник Мидлсброа Реј Мелон (Ray Mallon) звани Робокап, бивши полицајац,
инсталирао је звучнике на седам од 158 камера. Џек Бонер, који је одговоран за контролни
систем, рекао је: „Ово је ђаволски добро средство одвраћања. Једна је ствар када знате да
вас посматрају камере, али је нешто сасвим друго када вам оне наглас кажу да је оно што
сте управо урадили погрешно”.

Оператерима није дозвољено грубо обраћање. Уместо повика, пролазници из правца

камере могу да чују: „Пажња – посматра вас камера”, „Ово је безалкохолна зона – молимо
уздржите се од пића”, „Молимо младића на бициклу да сиђе и крене пешке, пошто вози
кроз пешачку зону,” „Снимамо вас и полиција је присутна…”

Чини се да само преступницима сметају насртљиве камере. Међутим, четрдесетогодишња

Керен Марџери била је шокирана када је чула глас из звучника док је пролазила поред
њих. Иако јој не пада напамет да чини преступе, у једној уличној анкети је рекла: „Врло је
застрашујуће сазнање да се ваш сваки покрет посматра – то је стварно као у шоу програму
‘Велики брат’”.

Занимљиво је да грађани не траже да се камере уклоне, иако оне ничу на све стране.[45]
Једино борци за људска права, затечени новим технологијама, гунђају да камере нису
најбољи начин за борбу против криминала и да оне не могу да замене полицајце.

Мада становници Аустралије и САД имају сличне проблеме, већина Британаца тврди да је
Велика Британија постала шпијунска држава, којој би на контроли грађана могао да
позавиди и Џорџ Орвел. Активности милиона грађана свакодневно се снимају и прате као
да је цела држава „ТВ кућа великог брата”. Постоје само две разлике између такве државе
и куће „великог брата”. Прво, из те државе нема изласка – и то заувек. Друго, победник се
не одређује и не добија награду као у телевизијској кући. Ричард Томас, задужен за
заштиту приватности Британаца,[46] наводи да је праћење грађана постало свеприсутно,
што ствара климу општег неповерења и подозрења.

Осим контроле кретања, у Великој Британији се снимају куповине, финансијске

трансакције и пословне поруке, а прислушкују се и разговори мобилним телефонима.[47]
Осим државних институција, у Великој Британији и приватне компаније имају техничке
могућности да прикупљају податке о употреби мобилних телефона и кредитних картица
грађана.

28
Наравно, није реч о беспрекорном и безгрешном надзору. Једна од најпознатијих
америчких и светских група за борбу за заштиту приватности – CASPIAN, обавестила је
јавност 23. октобра 2006. да захтева повлачење из оптицаја више милиона кредитних
картица са бесконтактним RFID чипом.[48] За њихову интервенцију постојао је двојак
разлог. Прво, картице које су узете на увид и контролу (проверене) омогућавале су
неовлашћено скидање постојећих износа с рачуна. Друго, картице нису штитиле власника
од крађе идентитета. Посебан је проблем то што већина потрошача не зна да њихове
картице имају RFID чипове,[49] а замена кредитне картице, на пример у САД, има
астрономску цену. Стога, група CASPIAN саветује потрошаче да сместа уклоне кредитне
картице из новчаника, позову број на позадини картице и захтевају хитну замену
картицама без RFID микрочипова. Осим тога, корисници картица су упозорени да их не
шаљу компанијама поштом и не бацају у смеће, јер постоји основани ризик да се њихови
подаци из картица електронски скину и клонирају.

Администрација у Лондону предвидела је да ће се већ 2016. године снимати сваки корак,

потез, гест, гримаса и миг Британаца. То није необично, будући да Британци предњаче у
електронској самоконтроли, а њихов премијер Ентони Блер први је предложио да се
направи база узорака ДНК за све грађане.[50] У односу на друге земље које примењују
исте врсте контроле, Британци убедљиво предњаче. Банка података у САД шест пута је
мања, у Немачкој – 13 пута, у Француској – 25 пута, у Шпанији – 500 пута, итд. Ипак,
упркос великом ангажовању власти, истраживања су показала да у областима с
постављеним камерама није дошло до смањења стопе криминала.

Ето како чак и у најцивилизованијим земљама Запада настаје обесправљена, раслабљена и

равнодушна, дакле – типична руља. Још само групе грађана, поједини интелектуалци и
изузетно ретки слободнији медији, захтевају да се у систем за надгледање људи уведе
више реда и закона. Интелектуалци траже, на пример, да се забрани (зло)употреба видео
материјала у комерцијалне и забавне сврхе и да се преиспита право државе да чува
податке невиних људи. Упркос томе, већина Британаца стално надгледање прихвата више
као меру заштите него као напад на своју приватност и достојанство. По свему судећи,
вековима развијани поданички менталитет јачи је од потребе за слободом.

Туристи све више заобилазе Сједињене Америчке Државе. Од 11. септембра 2001. године.
Наиме, од тада, „из безбедносних разлога”., подаци о милионима Американаца и странаца
педантно се уносе у владине компјутере. Путницима није дозвољен увид у базе података
нити у критеријуме према којима су рангирани, а влада САД одлучила је да податке о
кретању људи чува као „строго поверљиве” следећих 40 година.[51] Познато је да
аутоматизовани систем Секретаријата за унутрашњу безбедност САД снима сваког
путника који стигне у земљу благостања и демократије. У посебан досије бележи се
одакле је путник намерник стигао, подаци са регистарских таблица његових кола,
претходна путовања, лични подаци, место смештаја у авиону или на броду, чак и то какав
је оброк наручио.

Контролни безбедносни системи Ресора за безбедност домовине САД држе под надзором
све путнике, прате шта путници једу, с ким причају, коме телефонирају, колико пута за
време путовања иду у тоалет… Циљно рангирање људи на основу прецизних података

29
даје право агентима на граници да издвоје сумњива лица и да их пошаљу на додатне
прегледе или информативне разговоре.[52]

На ауто-путевима у САД постављен је систем видео камера које свуда и непрестано прате
возаче. Приликом доласка на посао запослених у елитне фирме, камере бележе паркирање
и приспеле путнике у колима. На радном месту, компјутерском контролом и видео
надзором, прате се рад и понашање запослених.[53] Кредитна картица за плаћање рачуна
„доставља” централном компјутеру податке о ресторану посећеном у време ручка и
утрошеном износу. После радног времена, приликом куповине кредитном картицом,
компјутери се снабдевају подацима о месту куповине, врсти и цени купљене робе. При
повратку кући скенери и камере поново прихватају возило и возача.

Мање је познато да у Сједињеним Државама манијаци и бивши рабијаши носе наруквице

од тврде, тешко ломљиве пластике. Уколико „електронски робијаши” покушају да пресеку
„дигиталне окове”, сателитска контрола одмах јавља надлежнима да је струјно коло
прекинуто и робијаш се експресно из виртуелног затвора враћа у класични затвор.

Иначе, крадљивци у САД преусмерили су своје активности према информатичкој

технологији. Мета крадљиваца су већином компјутерски фајлови с финансијским
трансакцијама, банковним рачунима, медицинском архивом и подаци о запосленима, а
посебно су тражени подаци из картона социјалне сигурности.[54]

После 11. септембра 2001. у Канцеларији значајних информација, у оквиру Агенције за

унапређивање истраживачких пројеката DARPA (Defence Advanced Research Projects),
настао је пројекат на основу којег би требало да се заштите приватни подаци и помогне у
прикупљању и обради података о потенцијалним терористима. За тај пројекат, под
називом „Тотална информациона будност”, задужен је Џон Поиндекстер, осмуњичен у
време владавине Роналда Регана за крађе и уништавања компјутерских података.

Када је представио наведени програм у Енхејму у Калифорнији рекао је: „Обавештајно

прикупљање мора обухватити хиљаде људи чији идентитет и кретање не знамо… Два
програма (TIDES и EARS) аутоматски проналазе, преводе и конвертују текстове са било
ког језика. То значи да свака страна реч, пресретнута у телефонском разговору, може да се
одмах идентификује и преведе на енглески језик. Програм обухвата око 1.000 језика и
омогућава праћење свих видова трансакција преко Интернета, телефона, имејлова, факс
линија… Простор за обраду је читав свет, јер су терористи свуда… Програми омогућавају
и интелигентне анализе огромне количине података… То је најбољи начин да се САД
супротставе евентуалним асиметричним операцијама…”

Уколико се приступи његовом остварењу, пројектом би се обухватио и програм Џонатона

Филипса „Хумана идентификација са даљине – human ID”, што подразумева примену
биометријске RFID технологије. Централна база, преко програма GENISYS, који је развио
Даг Дајер, сакупља податке из тоталних база распоређених широм света, које могу да
читају само „овлашћена лица”.[55]

30
На шта личе демократске Сједињене Државе најбоље знају Американци. Један од њих је
успео да дочара свој извикани патриотски свет у неколико реченица: „Ево сада и по први
пут јавно мњење увиђа да нешто није нормално и у реду с Америком, Бушом и политиком.
Многи то знају и ћуте. Знају, али не желе да љуљају чамац. Фамилија!? Посао !? Кућа !?
Деца!? Све морају да ризикују. Али, све више и више препознају истину. Нема уличних
протеста као 70-тих година. Деведесет пет одсто Американаца су у кредитном дугу. О
стању у држави прича се више преко радио станица – мање на ТВ каналима. У поноћ
већина људи спава, а милиони људи слуша. Убили су Виљема Купера. Био је велики
амерички патриота. Треба читати о њему. Написао је једну патриотску књигу. Када сам је
нашао, тражили су ми возачку дозволу. Региструју ко чита. Његове књиге држе у
‘подрумима’, уместо на сталажама. Успео сам да набавим један примерак књиге. Купио
сам је без дозволе, јер сам некако збунио продавца. Знам да долази лоше доба за
човечанство”.[56]

Али, чија је идеја да људи буду све мање слободни на прагу нанотехнолошке ере? Како то
да човечанство клизи назад у будућност? Чини се да неко повлачи конце из туробне таме
и да су сви људи само круте „лутке на концу”. Да ли већ постоји планетарна влада, или ће
је свет тек добити?

О планетарној влади, која, по свему судећи, већ управља светским процесима и одлучује о
будућности људског рода, међу првима је писао Ричард Гарднер за „Foreign Affairs” још
априла 1974. године: „Ако одмах не створимо Светску владу, не извршимо ревизију
Повеље ОУН и не опуномоћимо да Светски суд има највећу власт – неће бити прогреса…
Неопходно је проширити домен деловања оружаних снага ОУН, на све секторе глобалних
ратних жаришта, у којима ће такве снаге имати задатак патролирања интернационалним
граничним и осталим демаркационим линијама, уз надзор слободних демократских избора
у свим земљама и уз верификацију спровођења политике оружаног немешања”.

Јасно је да се после 1989. године све догодило према његовим речима, али је у
међувремену откривено да је Ричард Гарднер члан Трилатералне комисије.[57] Измењене
су одредбе повеље ОУН, односно не примењују се доследно од 31. јануара 1992, када је
одржан самит Савета безбедности. Формирани су стални и привремени светски судови.
Проширено је деловање оружаних снага Организације УН (ту улогу је присвојио НАТО).
Слободне демократске изборе надзире Организација за европску безбедност и сарадњу…

Мада многи догађаји потврђују Гарднерове речи, није лако разумети политичка збивања,
будући да између нивоа на којима раде Карлос Вестендорп, Жак Клајн, Волфганг Петрич,
Бернар Кушнер, Педи Ешдаун, Оли Рен, Луиз Арбур, Хавијер Солана и Јап де Хоп Схефер
и главних креатора светских збивања има најмање пет хијерархијских степеница, којима
суверено и самоуверено ходају краљица Елизабета Друга, истакнути чланови породица
Ротшилд, Рокфелер, Форд, Карнеги, Ањели, затим Хенри Кисинџер, Збигњев Бжежински,
Сајрус Венс, Ричард Холбрук, Ричард Гарднер, те војвода од Кента, Ендру Вилоубај,
Нинијан Берти…

Све чешће се обелодањују подаци о друштвима и институцијама велике моћи, попут

Трилатералне комисије, Групе „Билдерберг” и Реда „Лобања”, чији припадници тврде да

31
не спадају у тајна, већ у јавна друштва, „која природно имају своје тајне”. За све људе који
(се) питају да ли масонерија влада светом, одговор је: светом владају мегакапиталисти а не
постоји ниједан разлог да не буду у масонским организацијама, где се окупљају људи који
поседују било коју врсту моћи.

Многи политички конци су невидљиви, али се назиру центри (Њујорк, Вашингтон,

Лондон…) из којих се повлаче. Зар не показује довољно информација од 2. јула 1997. да,
на захтев Сједињених Америчких Држава, Светска банка није дала зајам Хрватској.
Формално, Светска банка није само америчка, а да ли је стварно америчка, или… Можда
је бољи пример информација да „Боинг”, на основу одобрења Федералне трговинске
комисије (FDC), купује „Мекдонел Даглас”. Важно је знати да „Боинг” ради за Пентагон и
Насу, и да је већ откупио авионске компаније „Континентал”, „Америкен” и „Делта”. Све
то личи на обични бизнис, али наравно да није. У освајању једног од тржишта
арбитрирају, јавно или тајно, готово је извесно, многи из наведеног „идејног тима”, иако
на супротстављеним странама седе Џорџ Буш Сениор или Јуниор, Ентони Блер, Жак
Ширак, Ангела Меркел… У томе нема ничег необичног јер се сценарији
мултинационалних корпорација прилично често преплићу, или сукобљавају, с државним,
клановским и/или личним интересима на неким другим нивоима.

Иако многи, попут Олега Платонова, сматрају да масони владају светом, мора се признати
да то јесте и није тако. Јер, ништа не значи евентуална истина да су чланови масонских
ложа чак и Михаил Горбачов, Андреј Козирев, Јегор Гајдар, покојни Борис Јељцин,
шахиста Гари Каспаров, космонаут Георгиј Гречко… Уосталом, британска парламентарна
комисија предложила је да се 349.213 чланова 8.650 британских ложа упише у званични
регистар доступан јавности. Ти и такви не владају светом, али су њихове везе довољне за
напредовање и фаворизивање, што доприноси светском нереду или оном што лорд Дејвид
Овен сматра да је ред. Наиме, средином јула 1994. познати лорд је за „Сандеј тајмс”
изјавио: „Ако се нови савез Истока и Запада одржи, наше крхке наде у нови светски
поредак који се уздиже из пепела хладног рата могле би ипак бити остварене”.

У борби за превласт у новом поретку овога пута се бирају средства. То су, углавном,
легалне и легитимне међународне институције које и на основу састава показују „ко је ко
у свету”. Вероватно се никад у историји нису тако често састајали државници САД,
Русије, Немачке, Француске и Велике Британије. На пример, Борис Јељцин се сусрео са
Хелмутом Колом у току пет година седам пута, са Билом Клинтоном – шест пута, са
председницима Француске Франсоа Митераном и Жаком Шираком – три пута, и
британским премијером Џоном Мејџором – три пута. Новина су и релативно чести
телефонски разговори и преписка из Москве са Вашингтоном (9 пута), Боном (5),
Паризом (3) и Лондоном (2). Још чешћи су били сусрети дипломата САД, Немачке,
Француске и Велике Британије, с повременим излетима до Токија. Аналитичари су, много
касније, саставили дипломатски мозаик и закључили да су сви наведени сусрети усмерени
Директивом 20/1, Пројектим 80-тих и Директивом 54, те да су сви наведени документи
усвојени у Савету за спољне послове Сједињених Америчких Држава.

Група 7+1 (сада Г–8), састајала се најмање једанпут годишње. Најважнији састанци
одржани су у Токију (јул 1993), Напуљу (јул 1994), Халифаксу (јун 1995), Лилу и Москви

32
(април 1996), Денверу (јун 1997), Лондону (мај 1998), и Келну (мај 1999), на Окинави (јул
2000), у Ђенови (јул 2001), у Кананаскису код Калгарија, у Канади (јун 2002), у
француској бањи Евијано (јун 2003), на Си Ајленду, у америчкој држави Џорџији (јун
2004), у туристичком месту Глениглс, северно од Единбурга (Шкотска), у Великој
Британији (јун 2005), Санкт Петербургу (јул 2006), у луксузном хотелу „Hailigendamm”,
на обали Балтичког мора, у Немачкој (јуни 2007)… Многи сматрају да је Група–8 тзв.
светска влада, али састав групе (САД, Француска, Велика Британија, Немачка, Канада,
Италија, Јапан и Русија) и начин одлучивања не издваја их, осим по чешћим самитима, од
Савета безбедности (сталне чланице: САД, Француска, Велика Британија, Русија и Кина),
НАТО-а (САД, Велика Британија, Немачка, Канада, Италија, … , и Француска, у цивилној
компоненти), и/или Контакт-групе (САД, Француска, Велика Британија, Немачка и
Русија).

Различити људи састају се на различитим нивоима с истим циљевима, одређеним у „влади

из сенке”, коју предводе краљица Елизабета,фон Турн И. Таксис и Дејвид Рокфелер, а уз
њих су моћници попут Хенрија Кисинџера, Збигњева Бжежинског и Ричарда Холбрука. У
сваком случају, судбина њиховог капитала одлучује о судбини планете Земље.

Основни инструмант за реализацију замисли твораца глобализма јесте, управо, Савет

безбедности, који има одлучујућу улогу и када се политичким махинацијама заобиђе. Тада
се „случајно незване земље”, које се наводно буне, ослобађају од одговорности. У рату на
просторима претходне Југославије и за време агресије на СРЈ, Авганистан и Ирак, све
кључне одлуке донеле су његове чланице без примене вета. Треба се само присетити
бројних одлука које су пресудно утицале на ток балканских догађаја, јер се на примеру
Југославије најлакше може разумети стварање тзв. новог светског поретка.

О ефектима наведеног начина рада чувене светске институције може се закључити и на

основу следећа два податка. Центар за економска и друштвена права у Њујорку тврди да је
у Ираку, због неодустајања Савета безбедности од санкција заведених тој земљи, умрло
500.000 људи и да је цела ирачка нација патила од глади и епидемија заразних болести.
Наравно, нико није реаговао, иако сви људи на планети сведоче о још једном геноциду –
овога пута над Ирачанима. Ипак, по неко од интелектуалаца реагује. Емил Влајки је у
неколико реченица рекао суштину: „2003. године, да би се наново напао Ирак, измишљена
су ‘ирачка средства за масовну деструкцију’, а свијету је представљен лажан документ о
наводној ирачкој опасности; радило се уствари о петнаест година старом магистарском
раду неког студента! И поново је ‘велики брат’ напао једну земљу без одобрења УН-а!
Наравно, то што у Ираку постоји 12 одсто свјетске резерве нафте, ‘нема никакве везе’ са
суштином ствари! Од 2003. до данас, у тој земљи је убијено пар стотина хиљада цивила
што од ‘хуманитарне интервенције’, што од испровоцираног грађанског рата. Али нитко
то не зове геноцидом!”[58]

Када велике силе, и светска влада која их предводи, треба да избегну конкретну
одговорност за злочине које чине, ради остваривања својих „виталних интереса”, при
креирању „новог светског поретка”, одговорност преузима Контакт-група. Када је она на
сцени, заборављају се пропусти Савета безбедности, ОЕБС-а, НАТО-а и других
заинтересованих међународних институција које су умешане у изналажење солуција на

33
кризним жариштима. Иначе, та група се, као мондијалистички инструмент, театрално и
сасвим природно састајала у Берлину, Њујорку, Загребу, Лондону, Паризу, Риму, Москви
и Франкфурту (читај: САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Русија…). То показује
ко одлучује и ко „прља и уништава” људе и планету у свим димензијама, и где се налазе
одговорни за судбину човечанства.

Похлепни мегакапиталисти (нови робовласници) опљачкали су планету, која је све

сиромашнија ресурсима. Да не би враћали отето и да не би дошло до одмазде све гладније
сиротиње, мегакапиталисти успостављају „нови светски поредак” и спремају се за
неоробовласничко владање светом. Огрнути плаштом хуманости, попут Џона Д.
Рокфелера, Корнелијуса Вандербилта, Џона Џекоба Астора, Стивена Жерара, Ендрјуа
Карнегија и Била Гејтса, владају светом из сенке. У њиховим рукама су конци на којима
висе марионетске владе.

У њихове фондације слио се новац који је неопходан за опстанак човечанства. Модел

владања планетом свели су на управљање кризним жариштима, која планирано изазивају
на основу научних процена. Новац се користи за куповину умних људи (мозгова) и
стварање глобалиста од припадника руље. Циљне групе су политичари, људи из
различитих медија и омладина. Све што се догодило Србији и у Србији потврђује да
„влада из сенке ништа не препушта случају”. Лора Сикор је о „српској демократској
револуцији” забележила следеће: „Трансфер власти у Србији оркестриран је од стране
опозиције у земљи, уз широку подршку Запада… Западни фондови потхрањивали су
многобројне групе, које су планирале Молошевићев пад. Финансирање је ишло преко
‘USAID’, ‘National Endowment for Democracy’ и ‘Charles Mott Fondation’”.[59]

Уз утицаје на све изборе у свету, финансијски магнати су Србији поклонили дужну

пажњу. Претили су безусловно и редовно народу на изборима. Стипе Месић изабран је за
кључног човека у разбијању СФРЈ на захтев Европске заједнице. У српски изборни систем
у јесен 1992. Сједињене Државе су уметнуле Милана Панића. У септембру 2000. избори су
обављени уз ненаметљиво, али правовремено најављено, присуство 6. флоте, која је
изборе надгледала из Дубровника, а амерички пензионисани војни великодостојници
подучавали су неискусну опозицију испробаним методама за успех на изборима. Када
српски „демократски блок” почне да храмље или да губи дах, добија редовне, мале, али
довољне – финансијске инфузије. После избора у јануару 2007. интервенције тзв.
међународне заједнице више нису имале никакав вео. Народна воља је поништена, а
угурани су у загрљај искрени неистомишљеници сумњиве вредности. „Велики брат” је,
преко Олија Рена, Хавијера Солане и Ангеле Меркел, показао на шта је све спреман, да је
у политичкој агонији и типичном грогираном стању, и да му, стога, до части и угледа није
нимало стало.

Такав приступ становништву – као руљи, омогућио је да се јаз између најимућније и

најсиромашније петине светског становништва повећа са 30:1 у 1960. на 74:1 у 1997.
години, и да се непрестано повећава. Најимућнији Американци, њих око 400, располажу
сумом већом од трилион долара, што премашује годишњи бруто национални производ
Кине! Према извештају Програма ОУН за развој (УНДП) за 1998. годину, „20 одсто
најимућнијих у свету учествује у укупној потрошњи са 86 одсто добара и 58 одсто

34
енергије, према четири одсто колико троше најсиромашнији”. Најимућнијих 225 људи
поседују капитал једнак капиталу 2,5 милијарде најсиромашнијих. Три најимућнија човека
на свету имају више капитала од 50 најсиромашнијих земаља у свету.

Крајем септембра 1998. објављена је процена Уједињених нација да је глад на планети

неизбежна, будући да је количина жита 1983. године износила 346 килограма по
појединцу, 1993. године спала је на 303 килограма, а предвиђа се да ће 2030. износити 240
килограма по једном становнику (колико је те 1998. године било у најсиромашнијим
земљама света). Већ сада се зна да се природни извори (вода, ваздух, земља) троше 20
одсто брже него што се обнављају и да ће на крају пете деценије 21. века то трошење
достићи 220 одсто.

Да би задржали опљачкана средства, најмоћније особе планете стварају планетарну војску

– НАТО; интернационалну полицију; јединствен монетарни систем – светску банку;
планетарну религију; јединствен правни систем итд.

За физичку контролу становништва намењено је тзв. неубојно оружје, „које не убија, него
само изазива бол и страх”. То „хумано оружје за будуће акције”, у које спада и
електромагнетно оружје, ствара буку која дезоријентише, звуке таквог интензитета да
изазивају болове, обухвата непријатне мирисе, иритира кожу… Међу њима су „строб”
светла (изазивају мучнину), електричне палице, електрични пиштољи, пиштољи пуњени
лепком, пенасте бомбе, мреже за хватање људи итд. Већ су произведени и акустични
меци. Њима, осим непријатности, могу да се изазову мучнина, повраћање и болови у
трбуху. Уколико се појача њихова снага, кости у људима могу дословно да експлодирају.

Све наведено ће, према „позитивним прописима”, бити примењено против побуњеника и
терориста. Једино што остаје исто, као „црвена нит” кроз целу историју – грамзиве
имућнике ће од сиромашних бранити сиромашни, које за своју одбрану плаћају имућни, с
тим што су се те „гарде” од још сиромашнијих и незаинтересованих појединаца одувек
издвајале по униформама.

Пуковник Џон Бити из Војне обавештајне службе САД, у својој књизи Гвоздена завеса
над Америком, тврди да су комунизам наметнули Русији Јевреји и да су се припадници
истог племена инфилтрирали у америчку власт и администрацију, те да су они прави
креатори америчке спољне политике. Поред тога, како тврди Џејн Бердвуд, они
котролишу америчке медије, „испирају мозак народу”, подривају Устав и уништавају
Америку изнутра.[60]

Када се све то зна, јасно је зашто евро-бирократе, које су под утицајем исте скупине људи,
намеравају да прате кретање сваког грађанина, сваког момента, у сваком дану, како је
објављено на британском сајту „Statewatch”. У програму за истраживање безбедности
Европске уније разматра се употреба „паметних” биометријских докумената који ће
проналазити, препознавати и пратити кретања људи помоћу аутоматских чипова с
позиционирањем.

35
Феномен „великог брата” и проблеми у вези са све чешћом, обухватнијом, садржајнијом и,
можда, и све неопходнијом контролом људи не би постојао да садашња цивилизација није
дошла у ћорсокак. Чак ни пробрани „купљени умови” не могу да нађу излаз из
планетарног хаоса насталог изопачењем еволуције – све већим бројем биолошких и умних
дегенерика, чија је последица поремећеност међуљудских односа. Када се цивилизација
толико изроди да се не зна ко је здрав и колико ко може да привреди, немогуће је уредити
систем тако да свако у њему заузме одговарајуће место. Тада су последице погубне и
ништа се, осим сукоба, не може предвидети.

Све претходне цивилизације нестале су из истих разлога – дегенерисаности и последичног

разврата. Тако је, према записима руског генерала Јевгенија Ливенцова, шеста (египатска)
цивилизација уништена када је достигла такав технолошки ниво да су се научници бавили
истраживањем „Поља нулте тачке”, а и садашња цивилизација је на истом трагу.

Сада је људима тешко и да слушају о уређености друштва, моралу, искреној љубави,

истини, нади… Упркос томе, и независно од устаљених схватања, постоје космички
закони. Неко ће рећи Божији закони, неко – природни. И њих је људски род заборавио и
више се нико од ничега не плаши.

Ретки су људи који указују на то да све материјалне вредности које постоје на Земљи
треба да припадају свим људима на исти начин, независно од тога да ли је реч о
руководиоцима друштва или обичним трудбеницима. Сва материјална блага која су
појединци стекли рачунајући на своју надмоћну, истанчану мудрост, у делатним и
неделатним односима, која су расла захваљујући ниподаштавању људских врлина, треба
да се врате свим људима који живе на Земљи. Јер, начин на који су мегакапиталисти
постали толико имућни далеко је од тога да одговара законима космоса.

Као што је речено, најимућнији људи су ти, све моћнији, „владари из сенке” који су
присвојили и оно што је стваралац планете подарио свим људима. Стекли су иметак
безбожно, мафијашки и бескрупулозно продајући осталим људима воду, земљиште, рудна
блага и плодове богиње природе. То су монструми[61] који купују обале река и мора и
ограђују огромна пространства, не дозвољавајући осталим живим бићима приступ,
слободно кретање и коришћење благодати природе.

Посебан проблем је то што се ти налицкани лицемери појављују у црквама, на списковима

донатора за њихову изградњу, у молитвама обраћања Богу… Каткад администрација
испразни улице од руље да би се моћници, у својим луксузним аутомобилима с пратњом,
домогли црквених храмова. Да искрено верују у постојање Бога, бојали би се, заједно са
свештеницима, могућности да Бог види и зна све и да, стога, за њега нема тајни, јер све
информације, а то тврде и научници из области квантне физике, прикупљају се у
космичком пољу памћења.[62]

Према неким сазнањима, која су својим потписима оверили и поједини руски научници,
број људи на планети Земљи не сме да пређе број од пет милијарди, јер људски духовни и
телесни свет заједно располажу с толико људских душа.[63] Стога, није проблем само
пренасељеност планете с наведеним капацитетом, иако би то био основни проблем и када

36
би планета била незагађена. Највећи планетарни проблем је то што су манијаци који
владају људским родом инвестирали у израдњу бројног оружја за масовно уништавање,
чијим ширењем и продајом повећавају свој капитал.[64]

Чини се да је Творац са три шестице обележио забрањена места за људе, а да су они

похрлили управо тамо – на та забрањена места, а тај симбол користе често, као да
провоцирају Бога. Занимљиво је да елементарна честица кварк има шест облика, лептон –
такође шест, а да се може испоставити да и Хигсов бозон има исти број облика. Управо то
подручје, које припада најнапреднијој науци – квантној физици – јесте, по свему судећи,
та забрањена зона.

Уколико се „Пандорина кутија” до краја отвори, тај крај означиће и крај, по Ливенцову
девете, садашње цивилизације. На путу самоуништења похлепни мегакапиталисти
остварују своје снове и намеравају да на Месец сместе средства за општу контролу и да
Месец користе за следеће ратове. Са мало више осећаја за грех и уз бар мало стрепње да
можда не знају све, не би покушавали да скрнаве Месец, који, по свему судећи, припада
духовном енергетском свету.

Постоји довољно научних доказа да Месец има посебну улогу у стварању и обнављању
животне енергије људи и осталих живих бића. Ноћно напајање енергијом у хоризонталном
положају једнако је важно као дневно напајање организма светлосном енергијом Сунца у
усправном положају. У тзв. тајним наукама записано је да се душе умрлих налазе у
простору који је између Месеца и Земље и да тај простор нико не сме физички и
енергетски да повреди јер од духовног света зависи телесна будућност људи.[65]

У јавности се све чешће појављују текстови у којима се помиње Божије упозорење да ће

призвати душе оних људи који покушавају да униште живот на планети.[66] Научници
имају о чему да размишљају а све више њих напушта јато незнабожаца. У најозбиљнија
истраживања која повезују области физике и метафизике спадају она из теорије о
резонанси и густини енергије стабилних објектата, где се масе замењују таласним
дужинама. Према тој теорији, у другом квадранту се налази макро свемир, у трећем микро
свемир. Човек и његов простор налазе се на прелазу из другог у трећи квадрант, а у
четвртом квадранту, по некој симетрији и логици, морали би да буду смештени објекти
који се квалитативно и квантитативно разликују од оних у другом и трећем квадранту. Ти
објекти требало би да су веома малог пречника и велике таласне дужине и да се споро
крећу. Ту је вероватно смештен и процес мишљења, иако је мисао привидно „најбржа на
свету”.[67] Научници су, без претензија да изведу посебне закључке, навели идеју да
област четвртог квадрата највероватније припада сфери духовног, односно
„некорпускуларног” аспекта људске стварности.[68] „Велики брат” би требало да наложи
својим службеницима у научним одорама да што пре сазнају шта му је чинити у следећих
неколико година јер свет очевидно живи у „историјски убрзаном времену”.

37
КОНТРОЛА ЉУДИ
Када је реч о контроли Европљана, веома је занимљив Шенгенски споразум, закључен 14.
јула 1985. у луксембуршком граду Шенгену. Оверен је тајно. Потписали су га пробрани
људи из Француске, Немачке, Италије, Шпаније, Холандије, затим Луксембурга, Данске,
Португалије, Аустрије (као посматрач) и Грчке. Због противљења јавности, у Грчкој је
споразум ратификован с великим закашњењем, у марту 1997. године. Тим споразумом,
између осталог, регулише се и контрола кретања грађана. При том се прикупљају
искључиво лични подаци. Информациони систем је повезан с националним филијалама и
главним компјутером у Стразбуру. На тај начин могу се проверити и упоредити подаци о
грађанима наведених земаља из свих извора (школе, полиције, банке, социјалне
институције, поликлинике, болнице итд.).[69]

Шта то заправо значи? Човек је стигао до периода у којем „царују” информације.

Информатичка (р)еволуција требало би да омогући човеку да послује са што мање
утрошене енергије и кретања – из своје радне собе. Међутим, преовладало је зло,
својствено сваком човеку. Уместо да улаже у начине за стварање бољих услова за живот,
улагања су усмерена ка новим врстама оружја, уништавању „прекобројног” становништва
и његовој контроли. Да би људи схватили где живе и какве им претње и изазове намеће
Черчилова „империја ума”, очигледно је да није довољно што знају да је британски
институт „Тејвисток” регрутовао више од милион „испирача мозгова” и што исту улогу
има холивудска и ТВ индустрија.

Зато су на Интернету и телевизијским и радио станицама, као и у штампи све чешће теме:
„Bigbrather can see you” („Велики брат те посматра”), „Њу ејџ – илуминати и 666”,
„Контрола ума и електромагнетно оружје”, „Програми за контролу ума федералне владе”,
„Испирање мозга”, „Злоупотреба ‘Филаделфија експеримента’”, „Ција је већ уништила
свет”, „Неидентификоване летилице припремају људе за нови поредак”, „Контрола ума у
јединицама за психолошке операције”, „Жртве контроле ума након експеримента
обављеног на универзитету у Харварду”, „Психолошки експеримент обављен 30. октобра
1938” итд.

38
За контролу људи одређене су и објављене пропозиције. Контролисани не смеју да
посумњају да су контролисани. Контрола мора да буде ненаметљива, индиректна, на
ивици игнорисања. Масе се морају држати у незнању. Школски системи се стављају под
контролу. Амбициозне, знатижељне особе треба опслужити лажним знањима и лажним
титулама. Масе не смеју да науче да мисле. Треба поништити сваку оригиналност и
креативност. Народ треба држати у информационој изолацији. Уместо гладијаторских
арена треба му понудити ТВ програме и исте емисије на свим каналима у којима су на
плеј беку и увежбани аплаузи – све мора да буде извештачено до бесмисла. Људе треба
одвојити од животних проблема аферама, екстремним спортовима, забавом која подиже
адреналин, периферном политиком… Истински едуковане људе, које је тешко
контролисати због њихове економске независности, треба сломити ускраћивањем посла,
блокирањем јавних наступа, преко банковних књижица и девалвацијама.

Људи се осећају све мање безбедно. Уведени су бар-кодови и кредитне картице а уводе се
и идентификационе картице које омогућавају непрестано праћење кретања појединица.
Према најновијим законима, о свим становницима се води више досијеа, препуних
података (од датума и места рођења до стања на жиро и текућим рачунима). Размена
података између унутрашњих и интернационалних институција је аутоматизована,
компјутерска, тренутна.

Кретање људи и регистровање њиховог кретања обавља се помоћу ТВ камера, проласка

кроз уређаје за идентификацију и електронских пропусница. Свет је затрпан прислушним
уређајима. Да ли су то мобилни телефони, компјутери, ТВ уређаји, телефони, лампе,
упаљачи, „бубице”… – све је теже открити. Разговори се прислушкују и пресрећу помоћу
најсавременијих прислушних уређаја, сателита и система попут „Ешелона”. На
штампачима се обележавају странице, тако да се зна који је документ у којој установи,
просторији и на којем штампачу одштампан… Уређајима попут система СИГИНТ у
Мериленду омогућена је и контрола свега што појединац (п)осматра. Улазак сваког возила
у већину технички опремљених градова, региструје се у контролним центрима. Слобода
кретања не постоји а све је угроженија слобода писања, говора и мишљења.

Програме у рачунарима „Мајкрософта” прегледа Агенција за националну безбедност САД

(NSA). Нико не зна шта је уграђено у рачунаре са којима се свакодневно корисници друже
сатима. Употреба Интернета прати се од уласка до изласка и заинтересованост сваког
пријављеног корисника. Иако су пријаве под шифром, обавезни су подаци о
контролисаном телефонском прикључку.[70]

Могућ је утицај на промену расположења и мишљења становника, системима HAARP с

Аљаске и ELATE (западни назив за руски контролни систем на аеродрому Шереметјево у
Москви).[71] Контролу понашања људи омогућава и систем у близини Риге. Сличне
могућности имају и центри Арсибо (Arecibo– Тихи океан), Душамбе (Dushambe –
Таџикистан), Горкити, Хипас (Gorkity, HIPAS – Северна Америка), Мончегорск, Сура
(Monchegorsk, Sura – јужна Азија) и Тромсо (Tromso – Норвешка).

Осим електронске размене података, постоје и невладине организације (попут

организације „Еуронет”) које својим централама достављају финансијске податке из свих

39
европских држава, као и обавештајне службе с агентима на терену које достављају
податке својим центрима о кретању људи, њиховом послу, активностима и имовном
стању.

Чини се да свет улази у епоху у којој ће сви грађани бити непрестано на сцени и да ће их
приказивати у неком центру уживо, попут учесника у шоу-програмима „Велики брат”. У
тексту под насловом „Модерна тортура и контролни механизми за елиминацију људских
права и приватности”, финска научница др Рауни Лена Килде објавила је у септембру
1999, у најтиражнијем скандинавском листу „Хелсингин Саномат”, званичне податке о
микроталасној контроли ума. У њеном тексту наглашено је да ће у току 21. века у све
људе бити уграђени „ДНК микрочипови”.

Та финска научница, бивши шеф финских медицинских официра, сматра да су мобилни

телефони брилијантни изум за контролу људи и контролу њиховог ума, али да их
превазилазе микрочипови. Нагласила је да уградња микрочипова значи потпун губитак
приватности, одсуство контроле над телесним функцијама, контролу емоција и мисли, па
чак и измену структуре личности. Системом за даљинску контролу људи, помоћу
суперкомпјутера, могу по жељи да се мењају особине нервног система особе с уграђеним
микропроцесором. Ти системи су већ проверени на ретким врстама животиња (лавови,
китови, медведи, орлови…). Након опијања, помоћу иглица са успављивачима, све већи
број животиња је под сателитском контролом – на условној слободи, а у стварном
ропству.

„Паметне” идентификационе картице с микроодашиљачима прво су понуђене Мајвок и

Кри Индијанцима у Канади. Иако, се борба око њиховог увођења још води, први одговор
Мојвок Индијанаца је да не желе да буду третирани као дивљи пси „које неко контролише
из васионе и држи на електронској узици”.[72]

Технологија за контролу ума већ се користи у САД, Јапану и Европи (највише у

Шведској). Та технологија се у САД сврстава у тзв. неубојно оружје. Синтагма „неубојно
оружје” доводи људе у заблуду јер је реч о убојном оружју које убија полако, у облику
„нормалних” болести, као што су канцер, леукемија, срчани напад, Алцхајмерова болест…
Те болести се управо шире планетом.

С друге стране, примена екстраниских фреквенција изазива дезоријентацију, метеж,

психички и емотивни бол који ломи нападнуту популацију, а протест нападнутих особа је
за све друге невидљив.

У вези с микрочиповима треба знати да су први примерци, наравно много примитивнијег

садржаја и незграпнији, уграђени у људе у Сједињеним Државама и Шведској још 1874.
године. Занимљиво је да те две земље и сада предњаче у уграђивању микрочипова у
људске организме. „Лондон тајмс” је 17. октобра 1994. објавио напис „Бионички човек
стиже”. У том тексту наведен је податак да 15.000 људи широм света има у мозгу уграђене
електронске компоненте. Није лоше знати да су за човека ризичне батерије за напајање
чипова енергијом. Оне садрже отровни литијум, који може да се злоупотреби даљинским
испуштањем у „неподобне особе”.

40
Полицијске и војне агенције, према мишљењу др Рауни Килде, могу да следе сваког
корисника и да утичу на његове мисли помоћу микроталаса, узрокујући да и здрави људи
чују гласове у својим главама. Њене ставове потврдили су научници Института за
биофизику из подмосковског Пушчино Шорохова и Тиграњана. Они су експериментално
доказали да сноп из генератора веома високе фреквенције, модулисан гласом, изазива
ефекат гласа који се чује „директно у мозгу”.

На питања да ли је могуће пренети звук тако да глас чује само изабрана особа (и
нико више) и да ли је могуће с удаљености изменити емоције употребом
електромагнетних уређаја, одговор у војној литератури је – да.[73]

Савремена технологија омогућава да се произведе говор у људском телу, веран грленом

говору. На тај начин створена је могућност за тајне сугестије и психолошко усмеравање. У
истраживањима се показало да је могуће даљински процењивати понашање
централног нервног система особа према којима су усмерени кодирани пакети
електромагнетних таласа. Код људи озрачених модулисаним микроталасима ниске
снаге изазивају се зујање у ушима, пиштање и слични звучни ефекти, који као да
допиру из главе или непосредно иза главе.

Снажнији генератори сигнала могу да изазову главобољу, крварење из носа,

дезоријентацију и мучнину. Избором фреквенција може се створити разумљив говор,
што се примењује у скривеним акцијама ради обмањивања, провоцирања и
мамљења противника.[74] То се може чинити јер је тестирањем понашања људи
доказано да се покрети, осећаји, емоције, жеље, идеје и различите психолошке појаве
могу изазвати, ускратити или преобличити електричним стимулацијама одређених
делова мозга.

Управо такве могућности описао је пуковник Џон А. Ворден у инспиративном тексту

„Информацијска револуција и будућност војног ваздухопловства”. Будући да је
експерт за електронику, веома јасно је објаснио како на људско тело утиче
микроталасни пулс велике снаге у гигахерцном подручју. Реч је о начину да се у
људском телу изазове нагло ширење благо загрејаног ткива и тако створи звучни
талас и унутрашње акустично поље у опсегу од пет до 15 килохерца – што је чујно.
Тај метод омогућава да се изабраним противницима (жртве) саопштава на поразан
начин, који их изузетно узнемирава, нешто за шта се као механички уређај користи
њихово тело.

Какве су могућности контроле становништва показује пример расправе у Сенату

Сједињених Држава одржане 22. јануара 1997. године. У дискусији је обелодањено да су
ваздухопловне снаге САД користиле специјални авион који је радио-фреквентним
порукама манипулисао умом људи и утицао на изборе у Босни и на острву Хаити.

Постоји основана сумња да је исто оружје коришћено приликом прогона Срба из

Републике Српске Крајине, а од 1997. могуће је сумњати у све демократске изборе.[75]

41
Наравно, могуће је и клонирање људског гласа. Лабораторија Лос Аламос у Новом
Мексику открила је 1999. године технологију гласовне морфологије. Са снимка нечијег
гласа који траје десетак минута научници су способни да клонирају говор у скоро реалном
времену. Та технологија се већ користи у контроли људи ради управљања друштвеним
процесима. Учинили су то са гласом генерала и дипломате Колина Пауела и генерала
Карла Штајнера, али и са гласовима стјуардеса, 11. септембра 2001. године. Оне су се,
наводно, иако је то било потпуно немогуће,[76] усплахирено јављале из отетих авиона.

У експерименталној фази је даљинска контрола ума, сателитско посматрање можданих

таласа и њихова анализа помоћу компјутера који се активирају мислима. У тексту
упућеном у институције 6.500 финских научника, пише да су жртве контроле ума за све
глобалисте – „лажни болесници” и „потпуни лудаци”. Стога, све медицинске школе уче
своје студенте да је реч о параноидним особама. Жртвама контроле ума нико не верује јер
их је тешко, ако не и немогуће, одвојити од параноичних особа.

Међутим, после објављивања књиге Ника Бегича Angels Don‘t Play This HAARP: Advances
in Tesla Technology, стотине људи су се аутору пожалиле на искуства у вези с контролом
ума. Доктор Бегич сматра да њихове тврдње треба схватити озбиљно. Уосталом, када
постоји технологија која се може злоупотребити јасно је, по аналогији, да ће скоро
сигурно бити злоупотребљена јер су злоупотребљене и све претходне технологије. Осим
тога, уколико постоји начин да се човек контролише, иста технологија омогућава
медицинским експертима да установе злоупотребе. Али, то треба хтети и бити на страни
руље, а наспрам „владара из сенке”. То јесте највећи изазов данашњице. Уосталом,
људима који се пожале требало би обезбедити место где ће се установити истина и треба
им помоћи у сва три случаја: када говоре истину, када су у заблуди и када су болесни.

Управљање људима стиче свакодневно све већи легалитет и легитимитет. После потпуне
контроле робе, успостављене увођењем БАР-кода, у земљама Европске уније уведен је и
ЕКАМ-код, који је утиснут на шенгенске пасоше у виду магнетне траке. Реч је о матичном
броју особе, тековини тоталитарних и милитантних система, који поједностављује
административно пословање. Међутим, подмуклији иницијатори већ више деценија
инсистирају да се та шифра угради у тела грађана, односно да се утисне у десну руку или
на чело.[77] Тада би из једног центра могло да се утиче на нервни систем човека
укљученог у мрежу и да се, ако то неко одлучи, у доброј или лошој намери, успорава или
убрзава рад његовог срца.

Но, према објављеним подацима, за које аутори тврде да су „процурели” из тајних досијеа
Ције, у америчким експериментима in vivo већ је остварен електронски утицај на људски
мозак уграђивањем микрочипова. У извештајима бивших агената потврђено је да Ција
убризгава компјутерске чипове у крвоток „пацијената”. Скоро невидљиви чипови, чију
„невидљивост” омогућава нанотехнологија, стижу до мозга, где се каче о неуронске
завршетке и почињу да емитују унапред програмиран код.

Очигледна, бескрупулозна легализација нехуманих решења наговештава постојање тајних

подручја, али и институција, у којима су могуће и веће злоупотребе. Стога Черчил Велш,
председница Удружења грађана за заштиту од злоупотребе људских права употребом

42
електромагнетног и неуролошког оружја, покушава, уз помоћ бивших „људских
заморчића” из Бугарске, Немачке и Јапана, са Новог Зеланда, из Русије, Велике Британије
и Сједињених Америчких Држава, да докаже да Ција експериментише на људима, без
њиховог знања, уграђујући им у мозак „трансмитере”.

Занимљиво је да се, према наводима госпође Велш, жртвама уграђују пријемници

приликом рутинских операција синуса, вилице, носа или уха. Као најдрастичније, навела
је случајеве Швеђанина Роберта Неслунда и украјинске породице Кец. [78] После
организовања Удружења жртава, госпођи Велш се сваког месеца јављају две–три нове
жртве технологије којом се мозак третира као својеврстан компјутер који ослобађа
електромагнетне таласе. Жртве тврде да се променом дужине, интензитета и снаге сигнала
може утицати на човеков ум и психу. Међу најугроженијима су људи из земаља
транзиције – Источне Европе и Русије.[79]

Инсталирани „мождани трансмитери” (предајници) могу да се прате глобалним

позиционим системима (ГПС) из сателита, уз помоћ суперкомпјутера. Резултат примене
наведеног метода је донекле контролисано понашање објекта, односно (зло)употребљеног
човека. Исходи деловања радио-сигнала могу да буду умртвљене синапсе (веза између две
нервне ћелије) или електронско поништавање меморије.[80] Реч је о последицама након
примене познате RIC-EDOM тенике, коју одавно користи Ција, а коју је открио и први
употребио Линколн Лоренс.

Најпознатије жртве „контроле ума” су особе које су преживеле тортуру у пројекту

„Монарх”. Кети О’Брајен написала је књигу Трансформација Америке, а Брајс Тејлор је
свој случај описала у књизи Сјај звезда. У бројним књигама и написима оне су примери за
програмирано претварање жена у „робиње секса”. Занимљиво је да је Кети О’Брајен имала
брутални садо-мазохистички однос са Диком Чејнијем у „Кожној соби” Бохемијанског
клуба. Сви знају да је Дик Чејни био секретар одбране САД за време Џорџа Буша Сениора
и да је сада на дужности потпредседника САД, односно да је нафтни партнер и заменик
Џорџа Буша Јуниора.

Жртве контроле ума не налазе се само у Сједињеним Државама и Шведској. Роналд

Стенли, амерички јавни тужилац, упозорио је свет да Русија поседује лептонско
супероружје за контролу људи. У свом обраћању јавности, у септембру 1995, навео је да
се лептонско оружје серијски производи од 1980. године и да је у Москви формиран
центар за регистрацију грађана који су страдали због примене те врсте психотронског
оружја. Занимљиво је да, према његовим речима, оператери психотронске станице која
користи лептонско поље могу са удаљености до 100 километара детаљно да фиксирају све
нијансе мисли одабране особе. При дуготрајној контроли, они су способни да овладају
целокупним сећањем жртве: могу сазнати и најинтимније податке, мењати понашање и,
чак, разболети жртву.

Најновија научна постигнућа сурово потврђују да је људски мозак све угроженији. Адам
Манделбаум, бивши службеник Војне обавештајне службе, а затим и Агенције за
националну безбедност САД, који се професионално бавио тумачењем тарота и
прорицањем будућности за војне потребе, у књизи Сенке рата навео је да је донедавно

43
Ција користила сујеверје у борби против бунтовника у Конгу, проучавала могућности
контроле ума хипнозом и дрогама и, чак, разматрала примену метода за измену свести
ради утицаја на њихово понашање.[81]

„Неубојно оружје” користи се за утицај на психу, ум и дух људи. Џенет Морис, из Одбора
за глобалну стратегију вашингтонске организације коју је организовао Реј Клајн, један од
бивших заменика директора Ције, изразила је забринутост због евентуалне примене
акустичне психо-корекције. Она очекује употребу новог „неубојног метода” за „гушење
побуна и нереда, контролу дисидената, деморалисање или онемогућавање непријатељевих
снага и повећање могућности тимова пријатељских специјалних оперативаца”. Госпођа
Морис је упозорила да „пешадија ризикује да се изложи специфичном звуку, који
производи посебан уређај, а не може се неутралисати помоћу заштитне опреме и помоћу
било каквих чепова за уши”.[82]

С друге стране, у мозак уграђени елекронски инструменти пружају помоћ приликом

лечења. На пример, хирурзи Центра за епилепсију у Викторији (Аустралија) користе нову
технологију за лечење епилепсије. Убацили су мреже високо осетљивих електрода на
површину мозга и на тај начин се одређује „епицентар” епи-напада. У примени
микрочипова све је уреду док не дође до „погрешне” дијагнозе и популарне „колатералне
штете”. Уз сагласност пацијента, нанотехнолошки чипови се могу убризгати у његов
крвоток и довести на место рада, или уградити инјекцијама међу мишиће десне
надлактице, где могу да обављају своје функције без штете по организам. Познато је, да је
водећи светски кибернетичар Кевин Ворвик, професор на Универзитету Рединг (Велика
Британија), уградио себи у подлактицу микропроцесор за укључивање компјутера и
отварање врата, а одлучио је да себи и супрузи угради чипове који би им омогућили да,
уместо разговора, једно другом упућују и читају мисли. Проблем је у томе што је то чисти
сатанизам.

Експерти за израду микрочипова тврде да садашње идентификационе картице с

микрочиповима опремљеним антенама, и без уградње у људско тело, омогућавају
власницима суперкомпјутера, повезаних са сателитима, да прате кретање изабраних
личности, да их прислушкују и препознају њихов глас.

Европски парламент је 28. јануара 1999. у „Резолуцији А4-0005/99 о животној средини,

безбедности и спољној политици”, у члановима 23, 24 и 27, позвао да се „неубојно
оружје” стави под контролу и регулише његова примена. Уз то, упућен је позив да се
забрани развој оружја које омогућава било који облик манипулације људима.

Зато је могуће рећи да је микроталасна контрола људи „неубојним оружјем” највећи

интернационални криминал у историји људског рода усмерен против становништва
планете. Будући да је Исак Адижес доказао да сваки човек има свој ниво проблема,
потребно је објединити напоре оних који нису саможиви и настоје да својој деци и
унуцима обезбеде извеснију и цивилизованију будућност.[83]

По свему судећи, једини начин да мегакапиталисти задрже средства која су отели људима
или узели на правно коректан начин, на основу права које су сами смислили, јесте да држе

44
остале људе под контролом својих институција. Зато није чудно што из дана у дан ничу
све моћнији надзорни системи.

Већина влада у Европској унији намерава да уведе нове биометријске личне карте (са
отиском прстију, снимком дужице ока и потписом), које ће бити повезане с банком
података о личним информацијама. На основу документа Европске комисије (COM
2004/72), јасно је да Европска унија чини напоре за постизање „свеобухватне
безбедности”. Тим документом предвиђене су бескомпромисне мере унутрашње
безбедности.

Прво, реч је о мерама које ће омогућити праћење кретања и трансакције сваког човека.
Друго, спољашња безбедност обухвата потпуно затварање копнених и поморских граница
„нелегалним имигрантима”. Треће, предвиђене су интервенције у „неуспелим државама” и
„регионалним сукобима”, самостално или удруженим међународним напорима. Четврто,
један од основних циљева је изградња „безбедносне културе”,[84] заједно са „индустријом
безбедности и научном заједницом”. Пето, наставља се изградња међународног поретка
заснованог на ефектима глобализације, медијског монопола, несигурности и сиромаштва.
Шесто, ствараће се међународни обједињени системи одбрамбених и безбедносних
организација. Седмо, Европска унија се припрема за проглашење кризне ситуације и
„ванредног стања” у Унији.[85] Планира се успостављање владајућих структура које би
надгледале процес успостављања новог система европске безбедности.

Европска комисија, радећи по упутствима Савета европске уније (тело које окупља све
владе земаља чланица), предложила је да се испитају могућности да се успостави тотална
контрола грађана. Према том предлогу, испитује се могућност надгледања телефонског
саобраћаја, коришћења Интернета, контроле возила, свих врста путовања, куповине одеће
или било којих намирница, кретања сваке особе која носи било какву врсту картица
(банковна, кредитна, пасош, виза, лична карта…), посета пријатељима, одласка на посао, у
вртић и школу и повратка кући. Комисија тврди да је око безбедносног проблема окупила
директоре компанија, запослене у научним институцијама, високе европске политичке
личности, чланове Европског парламента и посматраче из међувладиних организација. Но,
нико не зна ко су они и коме су подређени. Чини се да је једини логичан одговор: они су
службеници „великог брата”. Према Тони Бањану, уреднику „Statewatcha”, безбедност
САД и Европске уније после 11. септембра 2001, плаћени су нестанком приватности и
демократске културе. То значи да се више не поштују различитост и различита схватања,
нема толеранције, нити прихватања разних цивилизацијских тековина.

По свему судећи, сви људи ће се пратити, а подаци о праћењу биће сачувани у име
демократије. Будући да се обични људи не би определили за то, рачунајући да ће се власт
променити и да ће „злобни комшија” кад-тад бити у прилици да злоупотреби централну
базу података, или да измени податке, јасно је да је неко моћнији од службеника Европске
комисије дао налог за контролу Европљана. Уосталом, безбедност концепта централне
базе података оспоравају многе стручне установе (на пример, Комитет за рачунарска
истраживања Велике Британије) а на могућност масовне крађе података из биометријских
база упозорили су и званичници највећих информатичких компанија у свету.[86]

45
Контроле се плаше сви прљави политичари, а ипак потписују акте који ће им кад-тад доћи
баш „политичке главе”. Пристанак на свеопшти надзор, који искључиво одговара
недодирљивим и никад контролисаним мегакапиталистима, увреда је за све интелигентне
људе, за оне који мисле да су паметни и, много више, за оне који то заиста јесу. Треба се
надати да Европска унија нема представу о могућем отпору грађана, оних којима још није
„испран мозак”, уколико се осмели и крене путем неоробовласништва.

У систему контроле људи је и незаобилазни Интернет. Он је све више виртуелни простор

који подсећа на будуће сукобиште. Умрежени рачунари омогућавају неколико врста
савремених ратова: мрежни, електронски, виртуелни, хакерски, псионички,
информациони, медијски… У свим сукобима важно је која страна има веће могућности.
На Интернету се то огледа у броју и знању стручњака, технолошкој и техничкој разлици,
квалитету софтвера, познавању метода за упаде у туђе системе и одбрану сопствених
система.

На пример, постоји основана сумња да је сајт Кели Марголис употребљен за дистрибуцију

вирус-програма који омогућава снимање и претраживање садржаја свих рачунара који су
приступили том сајту. Уколико корисник Интернет мреже оствари контакт с непознатим,
не треба да се чуди ако на неком другом сајту угледа своје име или фајл с потпуним
личним подацима. Тако се може догодити да се подаци о интересовањима и броју часова у
активностима на Интернету нађу у некој датотеци неке фирме у Балтимору у Мериленду.
Подаци могу да буду толико прецизни као да их је поставила служба државне
безбедности. Важне су и личне особине корисника Интернета, које би се при томе могле
појавити. На пример, за неког може бити забележено: непредвидив, потенцијално опасан и
неупотребљив.

Посебан проблем је тзв. крађа идентитета. Реч је о криминалу који у Сједињеним

Државама расте невероватном брзином. Краду се бројеви кредитних картица, матични
бројеви, бројеви возачких дозвола… Највећа крађа те врсте оштетила је у САД током
2002. године око 30.000 људи за око три милиона долара. Званичници су подигли
оптужнице против три особе, које је предводио Филип Камингс, службеник компаније
„Teledata Communication Incorporation”из Њујорка.

При толиком настојању да се све стави под контролу, и да не постоји систем „Ешелон” за
електронско надгледање Европе, Срби су већ под електронском контролом. Продаја дела
ПТТ-а и Мобтела омогућила је укључење у светску мрежу преко Италијана, Грка,
Норвежана… Стога, врло је вероватно да негде далеко удобно заваљени седе неки
службеници задужени за преслушавање електронских података и помно рангирају
противнике: антисемите, антидемократе, антиамериканисте, антимондијалисте, анти…,
анти…

46
УПРАВЉАЊЕ РУЉОМ
У више западноевропских листова објављен је тајни извештај из Ајрон Маунтина
(„Гвоздена планина”) сачињен пре више од 35 година.[87] Наводно је чуван за одређене
америчке владине службе. У документу се сугерише да Вашингтон увек, ради
просперитета нације, у било којем делу света, треба да обезбеди „контролисани” оружани
сукоб.

На основу извештаја који је новинар под псеудонимом Џон Срна први пут објавио 1967.
године, у издању „Дајал преса” из Њујорка, а две године касније прокоментарисао
Леонард К. Левин, одговоран за његово објављивање, америчкој администрацији је
препоручен низ застрашујућих планова. На првом месту, да „због заштите америчких
националних интереса, светски мир и разоружавање морају да буду одбачени, јер ће бити
погубни по САД и њену глобалну позицију”. Стога је „неопходно обезбедити да се стално,
у неком од делова света, јављају оружани сукоби ниског интензитета, који ће бити
контролисани”.[88] У извештају, који подсећа на Протоколе сионских мудраца, пише:
„Рат је пожељнији од мира, будући да омогућава одржавање равнотеже нашег (америчког
– прим. Р.С.) друштва, обезбеђује његов опстанак и начин живљења, уз стабилизовање
националне економије и њену контролу. Основна власт једне модерне државе над народом
почива на њеној ратној моћи”.

У вези са наведеним ратн(ичк)им плановима, како сада изгледа мапа светских жаришта?
Гори Ирак. Запалиле су га САД и Велика Британија, без подршке Савета безбедности, али
то више ништа не значи. Вести личе једна на другу и могле би да се сведу на следећу:
„Више од 100 особа погинуло је у понедељак широм Ирака, а наоружана група,
пресвучена у маскирне униформе, отела је заменика ирачког министра здравља, чиме се
повећава притисак на владу у Багдаду да учини нешто како би се зауставио талас
насиља”.[89] Председник САД Џорџ Буш Јуниор, у мају 2003. године, изјавио је да је рат
завршен и добијен а Ирак ослобођен тираније Садама Хусеина, и да су створени услови за

47
савремену демократију. Међутим, од тада напади побуњеника не престају, а земља је пред
распадом на шиитски, курдски и сунитски део. О томе да је америчка војска у Ираку због
нафте и америчких нафташа, да је добрим делом уништена велика култура, уз
поништавање историје тог дела света, више нико не говори.[90] Премијер Велике
Британије Ентони Блер је признао да је његова спољна политика контраверзна, али да
Велика Британија мора да ратује. „Бирајући између тога да Велика Британија буде у
првим редовима борбе против тероризма, или да учествујемо само у мировним мисијама,
изабрали смо да ратујемо и тако чувамо мир. Мој избор су оружане снаге које су спремне
за учешће у тешком задатку… да буду способне за рат и за улоге у мировним мисијама” –
речи су британског првог министра на скупу академика и војних команданата у
Плимуту.[91]

Где је ту место руљи? Демократски сенатор Џон Кери је гостујући на Калифорнијском

универзитету почетком новембра 2006. упозорио студенте да ће, „ако не буду учили,
завршити у Ираку”. Џорџ Буш Јуниор га је одмах оптужио за срамотно понашање и
вређање војника следећим речима: „Наши војници се нису пријавили у војску јер нису
довољно учили у школи или што су заборавили да ураде домаће задатке. Жене и
мушкарци, који потпуно добровољно служе у нашим оружаним снагама, не чине то зато
што нису довољно паметни, већ зато што су патриоте”.

Руља све време слуша медијске приче несвесна да је она у њима главни јунак. Боље од
руље размишља Душко Дугоушко. Уосталом, листа непријатеља састављена у Стејт
департменту је импресивна – од држава и народа који угрожавају светски поредак, који не
прихватају демократију, до генетски крвожедних и агресивних народа. На списку су, осим
држава и људи, и туђа, сумњива и опасна спекулативна васионска истраживања. Војска
једине преостале суперсиле припрема се за одбрану у условима глобалне еколошке
катастрофе, неминовних напада на Земљу и од комета и других свемирских отпадака, што
је одлична замена за важећу стратегију уливања страха од масовног удара или
асиметричних претњи које угрожавају земљу и нацију.

Уколико, не дај боже, мир надвлада рат, у извештају из Ајрон Маунтина се сугерише
максимално коришћење медија за увођење јавног мњења у правцу лакшег остварења
националних интереса. Предложени су медијски рат и формирање међународне полиције
која ће се усмеравати из једног центра. Састављачи извештаја боре се против
демографског бума на светском плану и у ту сврху су предложили обавезно увођење
вештачког, контролисаног осемењавања жена и њихову насилну стерилизацију.[92]
Сугерисали су и поновно озакоњење двобоја и увођење бројних спортских игара, али са
смртним исходима. Ради обезбеђивања надзора над примитивним и агресивним народима,
као и над оним који не прихватају светски поредак, предложено је поновно увођење
ропства. Оно би било хуманије, „Хакслијевог типа”, али ефикасно као начин за контролу
рађања, друштвеног развоја и агресивних импулса људи.[93]

Будући да је јасно да најимућнијима не одговара мир, људски род, са својим

постигнућима, тај „цар природе” а можда и космоса, по свему судећи, ако ништа не
предузме или се ништа спасолико не догоди, ускоро ће престати да постоји без остављања
трага. Човек је пред амбисом када је реч о опстанку, иако је у њему и у природи све

48
хармонично. Све је замишљено и саздано тако да може да живи не доводећи себе и своје
окружење у било какво неприкладно стање. Он не користи ни половину својих
могућности, то постаје све очигледније, и све чешће се спомиње. Иако није успео да
постане потпун, чак ни физички, човек пристаје да се због сулудих идеја злобника и на
основу намерно пробраних сценарија моћника самоуништи његов целокупан род.

А шта да се каже о моралу оних који предлажу ропство и оних који га полако а сигурно
прихватају? Сва расуђивања, углавном, остају на папиру, а на делу – човеку је потребан
титански напор да би превазишао своје егоистичке пороке и похлепу, и то му никада
потпуно не успева. Може бити да то зависи и од његовог физичког стања, од
комуникације с природом, којој тако мало поклања пажње? Тако је човек постао паразит
на телу природе, „разбојник и убица”, како је говорио Порфирије Иванов. Стога се од њега
и не очекује да изгради у себи неку моралну чистоту, неку снажнију духовност, будући да
је начин његовог постојања у корену неморалан и недухован у односу према природи и
цивилизацијским тековинама. Уосталом, на почетку 21. века већ је свима знано да је
планета при крају свих ресурса, а ништа није учињено да се размишља квалитативно,
уместо квантитативно, на шта су на време упозоравали умови попут Пола Валерија,
Томаса Мана, Карла Сфорце и Луиђија Пирандела.

Пред технолошким новинама више се не поставља питање морала. За штетне последице

људских активности у природи, у односу према минералима, биљкама, животињама и
према човеку као хармоничним деловима космоса, проглашавају се као разлози начин
производње, несавршена технологија и проблеми социјалног устројства, а скоро ништа у
вези с моралношћу самог човека у том односу. Он сматра такав начин живота јединим
могућим. Како је „мислио” о (зло)употреби нуклеарне енергије,[94] тако мисли о
електромагнетним зрачењима, комуникацијама, мобилним телефонима, микрочиповима,
микроталасном оружју, нанороботима и уопште о свим својим изумима.

Будући да су све ређи прави интелектуалци, у време када је Србија без елите,[95] чини се
да човек стоји немоћан пред сопственим наумима, заправо – неумима. Када се каже да
нема интелектуалаца, мисли се на истину да је интелектуалац умно моћан, образован (што
значи и моралан) и истинитим информацијама обогаћен човек. Превазиђено је мишљење о
интелигенцији као друштвеној елити којој припадају сва лица са завршеним високим
школама. Интелигенцији не припадају људи који су похлепни и, како се устаљено каже –
прагматични, односно „сналажљиви” људи, него они чији су ум и знање залог да ће
цивилизација коју предводе имати извеснију будућност. Од њих се очекују одрицања и
жртве, они обележавају своје време. Остали школовани људи су успешно репродуковали
знање на испитима не би ли се домогли диплома и положаја, с којих, слежући раменима,
беспомоћно, без стварног знања, саучествују у самоуништењу људског рода.

Препуне су институције и скупштине школованих људи који мисле само на себе и,

највероватније, на своје породице и најближе потомство. Остали људи за њих су само део
средине у којој живе. И када су убеђени да свет иде у суноврат, размишљају само о својој
барци спаса, рачунајући да ће повећањем моћи и иметка стећи услове за изградњу те
барке. Тако васпитавају и образују децу. Не пада им на памет да оставе нешто будућим
покољењима, крадући плодове с дрвета живота, знања и мудрости. Такви одлучују о

49
судбини садашњице и судбини потомака када је реч о увођењу нанотехнологије у
свакодневицу.

У размишљању о књизи под насловом Како убити ”великог брата”, а не постати убица
(реч је наравно о рату на нивоу симбола), намеће се неколико феномена значајних за
однос према непромишљеном или, можда, веома перфидном и подмуклом поступку
увођена нанотехнологије без знања и пристанка обичних љиди – грађана. Прво, тај процес
је прикривен. Друго, убрзан је. Треће, нико га није објаснио грађанима. Четврто, приказују
се само позитивни ефекти и то после разоткривања намере да се народ обмане. Пето, нико
не одговара на питања као што су: ко је предлагач увођења најсавременијих технолошких
решења у Србију баш сад, када је једна од најсиромашнијих земаља Европе? ко је и од
кога добио или узео новац за пројекат ИД картица? зашто је Закон о личним картама
усвојен после куповине система за контролу грађана? зашто се ускраћују уставне слободе
без предвиђене правне процедуре? где је нестала транспарентност демократске власти?
зашто се прети грађанима изолацијом и глобом ако не носе уз себе оно што не желе (било
какве картоне и личне карте)? зашто се не поштује светосавски животни принципи у
народу чији школски систем носи симбол светог Саве? итд.

Убити „великог брата” страшно звучи због речи ”убити”. Али, сетимо се плана убиства
Родиона Романовича Раскољникова. Он је тврдио да зеленашица коју намерава да убије
није само некорисна него је и штетна, а истовремено хиљаду здравих, таленатованих
младића пропада од немаштине, уместо да својим даром служе људима.[96] Наравно,
Раскољников је свет(ину) својом муком много научио и није га мудро следити.

Зар је могуће да данас треба некоме објашњавати какав је свет? Шта, на пример, значи да
Ција креира шпијунски систем користећи Wikipedia софтвер? Да ли постоји још неко ко не
зна да су сви софтвери Microsofta под непосредном контролом Америчке агенције за
националну безбедност? Да ли је могуће да су сви заборавили да је у најважнијим
планетарним документима, као што су Заједничка визија 2010, 2015 и 2020, записано на
који ће начин администрација САД обезбедити америчку хегемонију у следећих пар
деценија, или да Ција располаже буџетом већим од 27,7 милијарди долара годишње? Када
се претходним подацима додају подаци о порасту броја становника, нестајању
најважнијих планетарних ресурса и биљних и животињских врста, историјски убрзаном
времену, повећању енергетске резолуције и променама вибрација у Сунчевом систему,
јасно је да ће ближа будућност планете, коју су мегакапиталисти опљачкали, бити
драматична.

Српска судбина одређена је, по свему судећи, са најмање шест обелодањених полутајних
документа и шест датума. Први документ је Директива 20/1 Савета за националну
безбедност Сједињених Држава. Све подсећа на ефекте напада на СССР планираног на
основу те директиве, усвојене 18. августа 1948. године. У њој, између осталог, пише:

„Завршиће се рат, све ће се некако регулисати, организовати. Ми ћемо бацити све што
имамо – сво злато, сву материјалну снагу, на превару и обмањивање људи… Људски
мозак и свест људи, способни су за промене. Посејавши тамо хаос, ми ћемо неприметно
заменити њихове вредности лажним и натерати их да верују у те лажне вредности. Како?

50
Наћи ћемо своје истомишљенике, своје савезнике у самој Русији. Кроз епизоде ће се
одигравати грандиозна трагедија погибије најнепокорнијег народа, коначног, неповратног
гашења његове самосвести…”.[97]

Други документ је „Пројекат 80-тих”, усвојен у Савету за иностране послове САД

средином 1973. године. У њему је створена основа за унутрашње подривање држава које
треба уситнити ради економске глобализације света.

Трећи документ је Директива 54, усвојена 2. септембра 1982. на састанку Регановог савета
за националну безбедност. Према тој директиви, почело је и завршено стварање „бонсаи
држава” у источној Европи. Занимљиво је да је документ потписан у форуму чији су
чланови Дејвид Рокфелер, Хенри Кисинџер, Збигњев Бжежински, Френк Карлучи, Џин
Киркпатрик, Ричард Чејни, Сајрус Венс, Мајкл Роскин, Ендрју Беара, Џорџ Шулц…

Четврти документ је „Правило КоВ САД FM 100-5”, објављено 14. јуна 1993. године.
Према војној доктрини која је суштина документа, мале земље немају право на
суверенитет (могу имати евентуално „ограничени суверенитет”), снаге САД спремају се за
ратове изван ратног стања и учешће у цивилним мисијама, команданти америчких снага
имају право да лажу.

Пети документ је Памфлет 525-5, о потреби сталне стратегијске иницијативе, објављен 1.

августа 1994. у издању TRADOC-a (Training and Doctrine Command). Реч је о важећем
концепту будућности заснованом на филозофији да је „у прошлости развој био последица,
а данас је динамичан”. У концепту је наглашено да су Американци променили „начин на
који се мењају”. Они сада не чекају да их планетарни развој наведе на нове стратегијске
мисли, већ планирају промене, односно стварају околности у којима ће важити вредности
које су сами осмислили. Тај памфлет је послужио америчкој администрацији да створи
клише за утеривање америчке демократије у мале земље и светску доминацију, у којој
непрестано задржава иницијативу.

Шести документ је „Заједничка визија 2010”, са модалитетима 2015. и 2020. Из сценарија

наведених у тим документима може се закључити да је америчка хегемонија пројектована
из информатичке према нанотехнолошкој ери и да ће слобода, условно, постојати само за
пробране Американце.

Догађаји и њихови датуми су, наравно, приближно усклађени са документима. Први

датум обележио је почетак стварања тзв. новог светског поретка. У Москви, 18. јануара
1989. године. Тада су се сусрели чланови Трилатералне комисије, које је предводио Дејвид
Рокфелер, и изабрани „Рус” Михаил Горбачов. Договорено је да се подигне „гвоздена
завеса”. Последице сусрета су рушење „Берлинског зида”, симбола „хладног рата”, и
перфидно увођење капитализма и западне демократије у земље у транзицији, а у том
процесу, као саставни део, повећање криминала, јачање мафија и ширење тероризма.

Други датум је ноћ 14/15. децембра 1991. године. Тада су европски министри, почевши од
немачког – Ханса Дитриха Геншера, па до италијанског – Ђанија де Микелиса, одлучили

51
да признају Хрватску. Догодило се то упркос јавном противљењу тадашњег генералног
секретара ОУН Переза де Куељара.

Јохан Галтунг је у интервјуу за „Коријере дела сера”, у марту 1996, рекао: „Та ноћ је
оставила Југославији само један излаз, а тај излаз је био – насиље. У једном ‘запаљивом’
региону лако долази до сукоба, оваква одлука није била грешка, већ обичан злочин,
почињен с веома прецизним циљевима”. У вези са признавањима сецесионистичких
република, рекао је: „Немачка је желела да добије своја ‘ловишта’, и да уз Хрвате и
муслимане – као да наставља Други светски рат – победи Србе. Енглеска је искористила
прилику да свој пристанак у вези с признавањем нових држава трампи за изостављање
социјалних поглавља из Мастрихтског споразума. ‘Сиромашне земље’, као Ирска,
Португал, Шпанија и Грчка, задовољиле су се обећањима да ће добити економску помоћ.
Мислим да је италијански министар ‘купљен’. Показало се да је од дванаест министара –
лобирано седам”.

Састанак је деловао спонтано, с разумљивим интересима европских земаља, али две речи
наговештавају присутност духа мегакапиталиста и неки надинтерес – те речи су:
„обећања” и „лобирање”. Последица договора је рат у којем је нестала „вештачка
творевина” великих сила – СФР Југославија.[98]

Трећи датум је 31. јануар 1992. године. Тада је на самиту у Савету безбедности ОУН,
прихватањем „Дневног реда за мир”, нестао сваки облик самосталности малих земаља.
Представници великих сила одлучили су да НАТО и сличне војне коалиције интервенишу
где год закључе да су угрожени светски мир и њихови интереси. Последице за Србе су
учешће НАТО-а у прогону српског народа и агресија на Савезну Републику Југославију, у
пролеће 1999. године.

Четврти датум је 24. март 1999. године. Нападом на СРЈ, „владари из сенке” потврдили су
да им је стало да, с ослонцем на албанске сепаратисте, створе трајно ратно жариште у срцу
Балкана. Легитимна потреба за контролом тог жаришта омогућава им да са
војностратешки и геостратешки изузетно значајног Балкана војно и информационо
контролишу Европу, Русију, Медитеран и Блиски исток. Војну базу на Косову и Метохији
напустиће, према својој визији, у процесу укидања свих флота и база. Тада ће моћи
прецизно да погоде, изабраним убојним средствима, сваку тачку на планети из сваке тачке
на планети.

Пети датум је 5. октобар 2000. године. Тада је Србија први пут добила власт по мери
Директиве 20/1. Прихваћено је да суверенитет не постоји. Војска више нема задатак да
искључиво брани сопствени народ и није независна. Тамо где војска није народна, нема
заштите слободе. Тај дан обележио је повратак у недемократску еру. Политичке,
економске и војнобезбедносне теме су цензурисане и пречишћене од свега што се сматра
да би могло да нашкоди доброј слици о актуелној власти. Иста слика демократије постоји
у свим земљама у транзицији. Све је више „националних телевизија”, а све мање
могућности да се на њима појаве родољуби и патриоте.

52
Шести датум је 11. септембар 2001. године. Тог дана, у складу са наведеним документима,
иза паравана тероризма, уведена су нова правила понашања,[99] почео је поход на Исток,
стављени су грађани под свеопшту контролу и начињен је први корак у еру
нанотехнологије. Микрочиповани терористи, обучавани у америчким војним логорима
помоћу специјалних метода, омогућили су легално освајање Авганистана и Ирака,
припреме за напад на Иран и Северну Кореју и, истовремено, припреме Кине, Индије и
Русије за одбрану. Проблем је у томе што је микрочиповање људи, о којем се отворено
говори после напада на њујоршке „близнакиње”, почетак неоробовласничког поретка, од
којег користи могу да имају само мегакапиталисти, због којих је људски род и
цивилизацијски ту где је – пред амбисом.

Србију нове власти подмећу под механизам који исцрпљује економску, војну и, самим
тим, политичку моћ. Чине то на рачун изгубљеног рата против најјаче војне силе света.
Несхватају да је та сила упућена на српски народ само зато што су мегакапиталисти
заинтересовани за Косово и Метохију, пре свега војно, а затим и економски. Из наведених
разлога, и због „беле куге”, Срби су на путу да биолошки нестану и да, при том, у
последњим годинама свог постојања буду потпуно поробљени, обесправљени,
бестијализовани и буквално физички жигосани. Не постоји ниједан доказ да се то неће
догодити, будући да српски политичари и не покушавају да одлучују на основу
проверених истинитих података, већ на основу инструкција добијених од дојучерашњих
српских непријатеља, уколико уопште о нечему одлучују.

Ко зна колико новинара ради за Цију од када је њен бивши директор Џон Дојч изјавио:
„Ција има право да не узме у обзир забрану злоупотребе новинарске професије у изузетно
осетљивим случајевима, па да ангажује професионалног новинара као агента, или да
одобри професионалном обавештајцу да се званично представи као новинар. Исти
принцип може се применити и на припаднике мировних мисија и – свештенство”. За
портпарола НАТО-а, уместо Џејми Шеја, постављен је 4. октобра 2000, Марк Лејти,
новинар Би-Би-Сија. Био је то очевидан доказ спреге војне, политичке и информационе
елите, али би било занимљиво да се сазна која га је институција предложила за ту
функцију.

Зар постоји неко ко сумња у то да највећа обавештајна сила света има своје људе
неометано распоређене у српске државне институције. Уосталом, многи су „Срби”
школовани за њене сараднике.

Ту се крије одговор на питање како је онда могуће да неко са стране одлучује о томе ко ће
бити генерал у српској војсци, да страни генерали шетају кроз српске војне институције
без пропусница, да новинари и чланови тзв. невладиних организација[100] обилазе
јединице на ватреној линији и строго чувана командна места, да нестају досијеи из војне
персоналне управе итд.

Више се не зна да ли новинари информишу, застрашују или припремају пучанство. Зато

није чудно што су новине препуне наслова: „Камере (више од 200) покривају сваки ћошак
београдског аеродрома ‘Никола Тесла’”; „Све вас види свемирска полиција”; „Врх евро-
бирократије неуспешно покушао на мала врата да уведе биометријске личне карте”; „Све

53
више крађа електронски складиштених података”; „ДНК база података у Великој
Британији претвара нацију у скуп осумњичених”; „Једна камера ‘која види и у мраку’ на
14 грађана, у име превенције против криминала, хулиганства и тероризма”;
„Револуционисање менаџмента Националног здравственог сервиса”; „Микрочипови у
аутобусима, на аутомобилима, у огрлицама, наушницама”…

Намеће се питање зашто се размишља о увођењу ванредног стања на целој територији

Европске уније, осим ако није реч о потреби присилног увођења општег надгледања у
корист имућних, под изговором безбедности. Али, чије безбедности? Бар је јасно ко гине у
ратовима за рачун имућних.

Шта се крије иза чињенице да имућни надгледају себе и сиротињу и да свако плаћа своје
надгледање? Хоће ли држава ослободити микрочипова сиромахе који живе осамљени у
забитима? Чија је идеја да се обичним људима саопшти део садржаја пројеката којим се
ускраћују уставне слободе већине људи: „Сврсисходност и прихватљивост чиповања,
праћења и проналажења путем уређаја за праћење, користиће статичне и мобилне
вишеструке сензоре који повећавају способност проналажења, препознавања и праћења
мобилних објеката, добара и људи, укључујући и ‘паметну документацију’ (биометрију,
аутоматске чипове с позиционирањем), као и даљински управљану технику обраде
података”. То нису написали обични људи. Нису се тога сетили ни новинари. Реч је о
садржају документа Европске уније.

Српски „европејци” за шаку долара, од које само они имају користи, продају дедовину и
очевину. Тако доводе народ на беспуће, јер нико не даје новац неповратно ни
најрођенијима. Они очекују финансијску подршку за систем који не функционише, нити је
у интересу других да икад „проради”. Наравно, нису они криви што је њихов народ
нерадан, незапослен, неук, неприлагођен, или неприлагодљив, заостао…

Посебан резултат псеудоеволуције, односно устаљеног сатанизовања циљних група и

народа, јесте феномен самоокривљивања жртве. Академик Милорад Екмечић је на Другом
конгресу српских интелектуалаца у Београду, 1994. године, објаснио феномен класичног,
у психологији познатог, самоосуђивања немоћних, безнадних, душевно и духовно
поражених људи:

„Морална самооптижба својствена је малим народима чији се опстанак доводи у питање.

То је било карактеристично за Јевреје у Немачкој, док су Немци возовима одвозили
милионе њихових сународника према гасним коморама. Петар Петровић Његош је о
таквом стању народа записао: ‘Нејак чојек пунан је кривице’”.[101] Под утиском
наметнутог безнађа, велики српски песник Борислав Радовић је 22. марта 2007. рекао да
би српске вође требало да се обуку у одећу од кострети и ставе Христов венац на главу,
као што се то догађало и раније, и да се поклоне до црне земље новим владарима, не би ли
сачували ово мало преосталог рода, јер се наша свестрана немоћ сучелила с монструозном
силом.

Скоро је уврежено мишљење да дуги низ година на нестанку Србије раде разне
организације и тајна друштва. Римска курија прозвала је Србију шизматском творевином,

54
а Аустроугарска је прва рекла да Србија не треба да постоји. Инсистирано је на томе да су
српски простори, геополитички, сметња у остваривању циљева великих сила. Србима је
замерано и када се супротставе најјачима и када у кафанама постају кумови најљућих
непријатеља. Нападачи су се „вадили” на разлику у вери, на политичке несугласице, на
недостатак новца, а сада се чини да им недостају вода, храна и енергенти. Срби су се
понашали тако да се „великом брату” чини да уколико њих покори, успеће то било где и
било с ким у свету. Јер, Срби су необични. Док се сви у иностранству осећају као странци,
Срби се осећају као добродошли, а њихова добродошлица је пословична. Док се други у
страној земљи удружују, Срби се утапају у друге групе и народе, а каткад повећавају своје
муке и отежавају заједничка решења. Иако је тзв. међународна заједница на Србима
направила експеримент in vivo, Срби се понашају као да их се то не тиче. Стога су постали
посебна врста сметње: јер могу да утичу на друге, а тада пропадају идеје глобализма. Чини
се, када се униште Срби – нестаће историја, а тада ће лакше дисати антиисторичари.[102]

С друге стране, из истих разлога, свет се приближава тоталном рату. После ера материје,
енергије и информатике, наступа обједињујућа ера нанотехнологије. У ратним дејствима
биће примењивана савршена механичка оружја, све врсте енергија, суперкомпјутери,
сателити и тзв. невидљива оружја.

Сједињене Државе планирају да до 2020. године изграде нову економску грану на основу
„невидљиве технологије”. Претпоставља се да ће САД 2008. године располагати првим
бојним нанороботима. Дакле, свет је пред новим искушењем. Уколико се нанотехнолошка
улагања усмере према војној сили, могао би то да буде невидљиви и неосетан крај
људског рода.

На однос према стварности знатно утиче свест о постојању тајних и окултних друштава,
као и њихове активности, а посебно се на живот и његове представе одражава светски
финансијски систем. Јасно је да се у том свету, у којем доминирају новац и власништво и
где настају економске структуре и односи, крије најимућнији слој људи. По свему судећи,
све су те институције, уз све јачу мафију, изван државног надзора. То схватање појачава
нелагодност и несигурност обичних људи.

Наравно, држава са својим органима, законима и политиком директно и снажно утиче на

живот руље. Држава има разрађене методе за препознавање својих поборника, што се
манифестује кроз привилегије.[103] Највећи утицај на свест људи имају дечија литература
и школски системи, посебно предавања из логике, математике, историје, религије и
грађанског права.

Занимљиво је да државе исказују најотвореније лицемерје у вези са коришћењем алкохола

и дувана. Забрањују рекламирање, а стимулишу њихову производњу. Индустрије дувана
су често у вези са владајућим политичарима, док дроге служе државним
администрацијама за „прање новца„ и „црне буџете” и фондове.

Међу најважнија средства за утицај на народне масе и њихову контролу сврстани су

психотронски уређаји и нанотехнологија (посебно микрочипови).

55
У Њујорку, 10. јула 2006, пред усвајање Закона о личним картама у Скупштини Србије,
појавио се напис са насловом „’Паметна карта’ за глупе Србе”. Потписао га је Петар
Макаров Макара.[104] Иако се у тексту не оцрњују Срби, него је реч о „орвеловској
слободи”, јасно је да је аутор покушао да помогне српској власти да се онароди и отме
планетарним окупаторима.

Макаров тврди да амерички грађанин губи битку за достојанствен живот, али да су људи у
Индији или Кини, будући да су у далеко дубљој мизерији, срећни када зараде и један
долар за мукотрпни радни дан. Очевидно је да већ сада светом владају пароле: „Рат
доноси мир”, „Ропство је слобода” и „Незнање је моћ”. Прва парола је усвојена у
Сједињеним Државама. Она се отворено истиче. Друга парола се негује у Институту
„Тејвисток” и шири светом већ више од пет деценија. Трећа парола је постала закон. Деца
више не желе да се школују јер су се у врху система распоредили људи с мало знања, с
купљеним дипломама, и они који о знању говоре с крајњим ниподаштавањем. Макаров
упозорава да је из колевке „великог брата” изашао у свет монструм који је омогућио
истребљење многих народа. Преживелима је ускраћено право на језик и неговање својих
обичаја. После геноцида над Масачусетс Индијанцима, остало је само име једне од
држава, а у тој држави је и град Амхерст, назван по генералу који је организовао геноцид.
Два последња Индијанца из тог племена медијатори приказују посетиоцима – као
животиње у зоолошком врту.

По Макарову, Срби живе мир на амерички начин. Преживели су и још живе принцип:
побити, протерати, придобити, и то је српски мир. Треба ли подсећати на бомбе и ракете,
прогоне и настојање да се формира марионетска власт.[105]

Петар Макаров Макара тврди да је минијатуризација омогућила да радио-апарати буду

величине зрна песка (до недавно били су величине зрна жита). Поклањање радио апарата
који садрже „an item-tagging technology” (технологија за обележавање производа)
протумачено је као обележавање купаца. Упркос томе, фирма „Benetton” и
„Gillette”практикују обележавање својих производа. Слично је са минијатурним чиповима
RFID фирме „Хитачи”. Јапански мајстори минијатуре успели су да направе чипове у
облику праха. Свако зрно пудера је засебан микрочип са могућностима рачунара. Њихови
чипови RFID величине су свега 0,05 x 0,05 милиметара.[106]

Већ се примењује снимање људи у маси: на протестима и другим великим скуповима, у

спортским салама, на стадионима… Скоро тренутно се снимљене десетине лица
компјутерски упореде с више милиона снимака из полицијских досијеа. Сасвим
прихватљиво изгледа када се на тај начин контролишу мафијаши, криминалци и манијаци,
али исте техничке могућности користе управо најмоћнији мафијаши и „несавесни
чиновници”, који су продрли или су уграђени у безбедносне системе. Електронска
контрола постаје опасна за живот осталих људи. Савремена техника омогућава и снимања
која нису одобрена, отворена и јавна. Минијатурне камере, уграђене у разне предмете,
омогућавају скривена снимање и бројне злоупотребе, будући да развој технологије не
прате одговарајући правни прописи. Приватност људи, још увек, није законом заштићена
од тзв. невидљиве технологије.

56
Занимљиво је да су, према подацима које је објавио Стив Боген у лондонском
„Гардијану”,[107] у Великој Британији клонирани чипови на новим биометријским
пасошима. Приступ биометријским подацима обављен је уз помоћ електронског читача
који се може купити за 174 фунте. Биометријски подаци са три пасоша пребачени су на
персонални рачунар. Либарелно-демократска партија затражила је од Владе да се повуку
три милиона микрочипованих биометријских пасоша и обезбеди пројектовање
заштићеније варијанте RFID.[108] Поузданост микрочипова на пасошима проверило је
удружење грађана NO2ID заједно с експертским тимом предвођеним Адамом Лоријем. Тај
тим експерата успео је, због грешке у заштитном систему, да у року од 48 сати податке из
чипова учини доступним другим лицима.

Слику слепо послушних и несавесних службеника „владара из сенке” распоређених у

институције извршних органа власти употпуњавају две занимљиве изјаве. Гас Хосејн,
стручњак за информатичке системе у Лондонској школи за економију, рекао је поводом
увођења микрочипованих пасоша: „То је глупа технологија. Јасно је да ће се клонирани
чипови појавити на фалсификованим пасошима”. Чини се да тзв. демократе још не
схватају, да су њихови следбеници свесни, да увођењем незаштићених система за надзор и
надгледање раде против људи од којих траже и добијају подршку. Одговарајући на питање
у вези са клонирањем чипова из пасоша, Рос Ендерсон, професор безбедносног
инжињеринга у рачунарској лабораторији Универзитета у Кембриџу рекао је: „Тврдити да
евентуално пробијање заштите на пасошима није битно, показује ноншалантно одсуство
бриге”.

Контрола људи је сразмерна масовним протестима. Што је контрола већа, мање је

протестних скупова. Чини се да су сви велики скупови у последњих десетак година били
дозирани и под строгом контролом мегакапиталиста. Људи су се окупљали широм планете
с разним, али све мање са суштинским разлозима. У Северној Кореји протествовали су
против рата у Ираку, у Немачкој – због нерешеног питања отклањања нуклеарног отпада,
у Данској – због социјалне неправде, у Мексику су грађани тражили више демократије, у
Француској су протестовали због неодговарајућег радног времена, све мањих права
радника и против енглеског језика у француском бизнису, на Хаитију – због поступака
окупационих власти, у Србији ради свргавања власти која се супротставила
глобализацији…

Мада постоје и другачија схватања, извештаји са терена су све п(о)разнији. Умањује се

број учесника у протесту, измишља сврха протеста, извештачи су на страни силе – против
руље. Очевидно је да извештава „светска влада”. Ипак, највећи протести догодили су се у
њеној режији, по истом сценарију, у Москви, Београду, Подгорици, Кијеву… Уколико
буде будућности, и ако се икад измени власт (не буде наднационална,
мегакапиталистичка, глобалистичка, неоробовласничка), историчари ће забележити ко је и
зашто изводио руљу на улице и доводио нову власт у Никарагви, Сомалији, Русији,
Србији, Црној Гори, Ираку, Авганистану, Украјини… Ко је финансирао протесте, како су
коришћени специјалци, како су и где школоване вође протеста (побуњеника) итд.

На који начин то раде „владари из сенке”? Чувени конгоански политичар Мобуту Сесе
Секо проглашен је у САД „диктатором” када се спремало његово збацивање с власти, иако

57
је тридесет година брутално малтретирао и терорисао становнике Конга, а за америчку
јавност био „господин председник”. Аугусто Пиноче је био љубимац вашингтонских
чиновника. Подржали су га да дође на власт „после марксистичког режима Салвадора
Аљендеа”, иако је Аљенде био легално изабран, а Пиноче је извео државни удар. С једне
стране, Јосип Броз Тито, Михаил Горбачов, Борис Јељцин…, с друге стране Садам
Хусеин, Моамар ел Гадафи, Осама бин Ладен… Има о чему да размишља човек када чује
за њихова имена и однос „владара из сенке” према њима.

Доказали су да више не постоји моћ права, него, искључиво, право моћи. Сада то
понављају јавно. Ништа више не крију: ни лажи, ни подвале, ни крваве руке ни прљави
образ. У Сједињеним Државама непријатељи, ако затреба, преко ноћи постају пријатељи.
На пример, злогласна ОВК почетком 1998. године добила је етикету „терористичка
организација”. Међутим, испоставило се да је реч о дипломатском трику, не би ли се
Србија компромитовала у борби против терориста. Јер, „владари из сенке” су, користећи
Ричарда Холбрука, једног од својих средишњих пиона, средином 1998. направили
судбоносни потез. У њихово име и са њиховим благословом састао се са лидерима ОВК,
подучио их шта да раде, дао им подршку, обећао независност и „оверио” то
фотографијама. Отворено је подржао идеју „Велике Албаније” изјавом: „Мислим да Срби
треба да оду одавде”.

Све остало што је уследило последица је Холбрукове мисије: инсценирани Рачак, агресија
на СРЈ, довођење демократске власти у Београд, уништавање српске војске и система
безбедности, независност Косова и Метохије. Посебан резултат су тзв. демократски
аналитичари и медији који треба да потисну у заборав истину. Срби треба да забораве
какву улогу у освајању планете имају Ричард Холбрук, Хавијер Солана, Марти Ахтисари,
Дејвид Овен, Медлин Олбрајт, амерички амбасадори и остали разносачи политичке
сумаглице.

Треба, на пример, да забораве да је Ричард Холбрук, који непрестано кружи по

чиновничким функцијама под контролом преимућних „владара из сенке”,[109] 7. марта
2005. изјавио у Вашингтону да Косово мора да буде независно од Србије и Црне Горе у
року од 12 до 18 месеци.

Више не постоје људи, ни усред руље, који не знају чији су производи председници
бивших република СФРЈ и како су учествовали у разбијању и распаду земље, на коју је
прст уперио „велики брат”. Сви знају ко је створио Осаму бин Ладена, Михаила
Горбачова, Бориса Јељцина и Садама Хусеина, и ко је прогласио Слободана Милошевића
за кључну личност за решавање балканских проблема. Ипак, мало је људи који знају да
фотеља председника ОУН није упражњена.

После изгубљеног рата, чији је пораз потврђен уласком у власт лица која су пропагирала
опамећивање српског народа бомбама и ракетама, Србија није само окупирана. Она је
постала експериментални полигон. Колико је власт у Србији однарођена најбоље показује
пример Емила Влајкија. За разлику од нове, српске, послератне владарске гарнитуре, која
мисли мозгом мегакапиталиста, он је поводом агресије на СРЈ написао:

58
„Исфабрициран је ‘масакр’ у Рачку, а успут је речена лаж о томе како су Срби већ побили
сто тисућа Албанаца, те да се страхује за осталих четристо тисућа! Након нелегалног
НАТО напада и окупације Космета, једна шпањолска комисија је констатирала да је од
почетка 1999, страдало, на свим странама, свега пар тисућа људи! У име ових лажи, у
Југославији су два и пол мјесеца уништаване болнице, школе, мостови, цесте, ТВ станице,
загађени су зрак, вода и земља осиромашеним уранијумом, а убијено је на тисуће људи.
Успут се пријетило Србима: ‘вратит ћемо вас на 1389. годину’! Ријечи су потпуно
изгубиле смисао: овај геноцидни покушај назван је ‘хуманитарном интервенцијом’!”[110]

Контрола људи (Срба) међу првим је задацима.[111] Усвојен је Закон о личној карти с
биометријским подацима, у возила градског саобраћаја биће уграђени GPS уређаји и
камере, путници ће плаћати превоз помоћу картица RFID,[112] планиране су и
здравствене картице с централизованом базом података.[113] Приступ здравственим
подацима, на основу досадашљих искустава, имаће здравствени менаџери, социјални
радници, приватне здравствене фирме, особље хитне помоћи и комерцијални
истраживачи. Треба очекивати да ће онима који се супротставе бити речено да би се то
могло негативно одразити на њихову здравствену негу и снабдевање храном и новцем.
Владине агенције имаће право приступа „у случајевима када су шири јавни интереси
важнији од приватности”.[114]

Наравно, нису само Срби угрожени контролом. У шпијунском свету који доминира
планетарним процесима изгледа уобичајено када се јавност обавести да су Ција и друге
америчке обавештаје службе створиле нови компјутерски шпијунски систем заснован на
подацима с Интернета. Мало је познато да је Пантагон основао Интернет још 1969.
године, у складу са америчком војном доктрином, ради контроле протока информација и
олакшања комуникације између својих истраживачких центара. Сада се Интернет
разгранао на више од 12.000 подсистема, већином независних од Пентагона. Зато је Бил
Клинтон предложио да се организује контролисанији Интернет, који би омогућавао
легално прикупљање података ради прављења мозаика за све врсте операција.

Могло се и претпоставити да ће најмоћнија обавештајна служба света искористити

популарне online енциклопедије које јој омогућавају приступ бројним подацима из свих
земаља света. Реч је о строго поверљивом систему „Intellipedia”,који садржи тајне и
осетљиве податке и тзв. некласификован материјал. Када нико не реагује на све злочине,
подвале и лажи, чини се да је потпуну контролу незаинтересована руља и заслужила.

59
КОНТРОЛА УМА
Све то на тренутак може деловати фантастично, али већ су обављена бројна истраживања
о могућностима тоталне контроле људи. После педесетак година испитивања и тестова, у
америчким средствима јавног информисања обелодањено је да постоје тајни извештаји о
совјетској контроли ума. При том су амерички аналитичари „заборавили” да помену
суптилне технике контроле ума у сопственој држави. Наиме, познато је да је у САД
постојала тзв. Медисон авенија, за коју су, ради усмеравања мишљења јавности, издвајана
много већа финансијска средства него за совјетска истраживања видовитости људи.

За контролу ума употребљавани су наркотици, сујеверје, хипноза, електромагнетни

инструменти… Доказано је да они директно утичу на физичке структуре и процесе
повезане с људским менталним функционисањем. Тако се на пример, у рекламама, којима
је свет људи преплављен, користе осмишњене слике за подстицање одређених менталних
представа и емотивне реакције. Њима се изазивају промене у можданим процесима и,
вероватно, утичу на структуру мозга. Познато је да физичке силе утичу на хемијске
промене и да стварају механичке ефекте, али, с друге стране, емоционалне силе и слике
утичу на мозак – изазивају хемијске и биолошке промене, често непожељне. Управо такве
промене могу да се изазову контролом ума. Резултати су страх, стрепња, црна слутња,
стрес, безнађе, равнодушност…

После свега наведеног о надзору из сенке, обичан човек може само да закључи да о томе
веома мало зна и да је због свог не(знања) веома угрожен. Научно је доказано да су људи
изложени вештачким електромагнетним зрачењима отворенији за контролу ума и
подложнији хипнози, а савремени човек је озрачен. Електромагнетна енергија препарира
људе за лакши утицај на њихов ум.[115]

Тајна шпијунска војна технологија заснована је на сателит/суперкомпјутер системима,

који могу да прикупе и обраде 220 трилиона података у секунди. Подаци за које су
обавештајне и безбедносне службе заинтересоване доступни су рачунарима из приватних
односа, па чак и из процеса мишљења. Најмодернија шпијунска опрема припада владиним
организацијама попут Дије (Војна обавештајна агенција САД) и Нсе (Агенција за
националну безбедност САД).[116] Те агенције су смештене у Форт Џорџ Миду, у држави

60
Мериленд. Исту опрему користи и Ција, која је смештена у Истраживачком центру у
Ланглију (Ричмонд, Вирџинија). Активности везане за контролу људи у тим
организацијама скривене су од јавности, а те организације и технологије заштићене су
тајним прописима. Према подацима Паула Берда објављеним на Интернет адреси
http://www.us-government-torture.com и подацима објављеним на интернет страницама
„Mind Control-6.htm” и „Conspiracy Page.htm”, обичне људе у савременим нацистичким
логорима убијају полако тзв. невидљивом технологијом.

„Злим експериментима” обухваћено је малтретирање мозга звучним неурофонима (US

Patent 3393279, 1968) и електромагнетним оружјем за тортуру с усмереним зрачењима.
Хуманитарна организација „Human Rights Watch” објавила је, у оквиру пројекта
„Freedom”, текст под насловом „Фреквентно оружје је стварност”. У том тексту Џон
Грегори Лемброс упозорио је јавност да су у току тортура и електронска контрола ума
америчких грађана староседелаца Минесоте. Лемброс тврди да је скривена стварност да је
друштво службено тотално контролисано и да се инсталирају технолошки механизми за
услуживање мегакапиталиста, док људи обраћају пажњу на политичку контролу.

Истраженост људског мозга омогућила је научницима да примене нове технологије и

убрзају процесе у којима се утиче на мозак. Структуру личности знао је да мења Хелмут
Хансен својим методама аутохипнозе, али се помоћу нових технологија клонирају и
састављају процедуре које су беспрекорне и брже.

Већ се рекламирају генератори који могу да утичу на подешавање можданих таласа

(BrainWave Generator). Њихови аутори тврде да се помоћу тих уређаја корисник опушта,
медитира, брже учи, лакше концентрише и појачава своју свестраност, и да му је олакшана
аутохипноза. Осим тога, наведени генератор омогућава да се мозак доведе у жељено стање
звучним и визуелним стимулацијама. Омогућава људима да се припреме за стресне и
опасне задатке, олакшају проблеме са сном, отклоне главобоље… Генератор ради на
фреквенцијама људског мозга и ствара ритам који омогућава опуштање или опрезност,
односно повишену пажњу. Након примене више од 20 припремљених програма,
корисници могу да направе (преправити) свој лични програм. Помоћу генератора
можданих таласа, тако тврде конструктори, могуће је отклонити лоше навике (пушење,
алкохолизам) и може се регулисати телесна тежина, будући да је узрок свих зависности у
сфери ума, психе и свести. То се посебно односи на случај прекомерног коришћења пића,
када алкохол мења стање ума, сасвим приметно, и може да створи илузију опуштености.

О зачецима контроле ума писао је међу првима Ричард М. Долaн, будући да је истраживао
америчку стратегију „хладног рата” и совјетску историју и културу.[117] Обе области
делују свакодневно. Ретко ко би очекивао да се у њима крије нешто више од суштине
сукоба између две велике силе у време биполарног света. Стратегија САД, по свему што
се зна, била је заснована на војној моћи, која је досезала до примене интерконтинеталних
ракета и сателита, и на снажном информационом (суштински обавештајном) рату.
Истраживање совјетске стране у истим областима требало је да омогући Американцима
боље разумевање супротстављене културе.

61
Али, да ли је било тако? Наравно да није. Истраживач је закључио да је чување тајни
(конспирација) начин живота на планети Земљи. То је значајан закључак, будући да из
њега произилази да је веома тешко доћи до истине и да постоје људи који поседују
информације, склањају их и не дозвољавају да буду доступне руљи. Сазнао је да за
пројекат „Менхетн”, подухват у изградњи нуклеарног оружја, две године није знао
ниједан члан америчког конгреса иако је у њега уложено више од две милијарде долара.
Дошао је до информација да о развоју биолошког оружја, увозу нацистичких научника,
експериментима контроле ума, пресретању и читању поште и прислушкивању телефона
америчких грађана, инфилтрацијама у медије и на универзитете, тајним пучевима и тајним
ратовима и атентатима нису ништа знали грађани, али ни већина чланова тог истог
конгреса.

Да је само то сазнао и објавио, било би довољно за сва будућа покољења а руља би имала
основу за размишљање и промену схватања. Али, свака нова информација и када је
истинита, нарочито тада, бива пропуштена кроз механизам „светске владе”. Сада је
већини људи јасно да велики део новца за функционисање америчких обавештајних
агенција притиче од најимућнијих људи и добро ситуираних америчких породица, којима
је у интересу да финансирају државне обавештајне активности.

Због заштите тајности, иза тог паравана, Ција и ФБИ одавно су се измакли контроли
председника САД и Министарства за правду. Чувен је пример Двајта Ајзенхауера, који
није успевао, иако је био пр(а)ви амерички херој Другог светског рата, поштована и
снажна личност и председник, да од начелника Стратешких ваздухопловних снага, чији је
био врховни командант, сазна План за нуклеарну одбрану Сједињених Држава.

То је само још један доказ да је „влада у сенци„ и тада управљала Сједињеним Државама.
Јасно је да су САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија… само лутке на
концу у рукама најимућнијих породица. Зато је тајновитост и чување тајни светски
феномен. Међутим, тајне нису дозвољене свима – оне су привилегија моћника. Сви остали
морају да буду „транспарентни”. Зато поданици „великог брата” стално причају о
транспарентности и спремни су да одају све и свакога за демократску „шаку долара”.

Од прве светске психолошке лабораторије, коју је 1975. године основао Вихелм

Максимилијан Вунт, свет психологије изгубио је предмет својих истраживања – људску
душу.[118] Уз то, изгубљена је хуманистичка оријентација психологије као науке, те су
ретки психолози који се јавно боре против злоупотреба у контроли људи и
експериментима са људима. Међутим, познато је да се људи и пре хиљаду година знали за
психу. Ибн Сина је, у размеђу између 1030. и 1044. године, говорио: „У нама постоји
чудно биће – неки га зову свест, а други душа – које има битан утицај на наше тело и на
наше здравље. Први пут сам налетео на то код једног младића из Бухаре и од тада се
занимам за ту тему. То ме је натерало да напишем књигу Пулс… Тачно знамо да душа
може да нанесе телу страшну, необичну штету”.[119]

То што се не зна да душа и психа постоје није спречило научнике да утичу на њихове
компоненте. Прву групу испирача мозгова, после Другог светског рата, организовао је у
Војној управи за психолошко ратовање британски бригадни генерал Џон Роулинг Рис.

62
Група се састојала од елитних психијатара из лондонске клинике Тејвисток
(Tavistock).[120] Убрзо потом, 20. априла 1950, директор Ције је одобрио први пројекат у
САД за истраживање и развој метода за контролу људске свести. Том пројекту је неколико
пута мењано име: BLUEBIRD, ARTICHOKE, MKULTRA и MKSEARCH. Њиме је
обухваћено, у периоду од 23 године, 149 научних програма за истраживање понашања
људи, као и 33 друга програма. Злоупотребе које су починили изрођени обавештајци Ције
први су, 1975. године, потврдили председник САД Хенри Форд и сенатор Едвард
Кенеди.[121]

Лора Најт-Јежик сматра да је напад на Светски трговински центар, 11. септембра 2001,
био првокласан пример технологије ARTICHOKE. Јавност непрестано подсећају „то је
учинило 19 арапских терориста”, а званична штампа је пропустила да каже да су многи
отмичари, чија је имена објавио ФБИ, невини, живи и здрави, на својим радним местима.
Намерно нису објављена права имена. Уосталом, министар иностраних послова Саудијске
Арабије принц Сауд Ал Фејсал, после сусрета са Џорџом Бушом Јуниором, 20. септембра
2001, саопштио је новинарима да је доказано да пет имена која се налазе на листи немају
ничег заједничког са оним што се догодило.[122] Али неко сигурно има.

У свету постоји и феномен бомбаша самоубица. Њихово понашање подсећа више на

„испирање мозга” и дела „владара из сенке”, него на верски фанатизам.[123] Чарлс С.
Вајер је, у тексту MKULTRA и претварање људске психе у оружје, доказао саучешће
политике у тој врсти злочина. Обавештајне службе су, по свему судећи, спремне да људе с
„испраним мозгом” шаљу у акције и тако изазову јавно мњење какво одговара политици.
На пример, из неких разлога ухваћене и „обрађене” Арапе, с „испраним мозгом”, шаљу у
операције чији је коначни исход – повећана мржња према Арапима и правдање
сатанизације и злочина који се према њима чине.

Сједињене Државе су окупирале Ирак, али већини људи то изгледа најприродније… Јер
зашто би Арапи живели, када су толико суманути да сваки дан у атентатима и бомбашким
нападима убију више од сто својих суграђана. Заборавља се да је Ирак до инвазије САД и
Велике Британије био држава с виским степеном културе, с историјом и традицијом какву
те две државе агресори никад неће достићи. Њихова цивилизација је старија и хуманија. У
Месопотамији је колевка не само источне квалитативне цивилизације него и садашње
западне квантитативне цивилизације.

Модерни „велики инквизитор”, очигледно, има потпуну контролу над животом и смрћу.
Следи потпуно гушење гласова оних који се боре за било који облик слободе. Ко ће тада
говорити у име истине? Планетарни пљачкаши највише стрепе од глобалног вапаја за
правдом.

Када је реч о новим технологијама, које омогућавају контролу ума, за стрес и неизвесност
је довољно да се зна да оне постоје. И када би биле само претња изазвале би осећај
беспомоћности. Али, оне и њихова примена су, нажалост, свакодневица. Ник Бегич међу
првима објавио податке о злоупотреби светлости и звука за утицај на ум и свест
људи.[124]

63
Показало се да је изменом стања мозга могуће променити човеков ум и понашање његовог
тела. Будући да је то научно утврђено, није чудно што већ неколико деценија на тржишту
постоје апарати за решавање проблема с учењем, поремећајем пажње, опоравком од
можданих удара… Помоћу њих се убрзава процес учења,[125] побољшавају људске
способности, ослобађа од зависности…

Војске с великим буџетима, сасвим логично, заинтересовале су се за контролу ума, пре

свега, ради повећавања способности својих војника и истовременог смањивања
способности непријатеља. У јануару 2007. Пентагон се похвалио новим оружјем које
онемогућава противнику да предузима било какве смислене поступке везане за моторичке
радње. Њихови непријатељи биће спречени да користе оружје, остварују везу, осматрају
простор и непријатеља и управљају возилима и системима за праћење.

Контрола ума у војне сврхе постала је специјалност Сједињених Држава. У

Истраживачком институту Станфорд развијена је и војна технологија за даљинску
контролу ума.[126] Од почетка 2001. године омогућени су јуриши на људски мозак
ласерски усмераваном енергијом и нечујним звуком уз помоћ суперкомпјутера.
Механизам за измену ума нечујним звуком патентирао је др Оливер Лаури.[127]Његов
уређај ради у више опсега. Користе се веома ниске или веома високе аудио
фреквенције, гранично подручје ултрасоничних фреквенција, као и одабране,
модулисане фреквенције за утицај на мозак посредством слушалица, звучника и
других фонских преносника.

Носиоци модулисаних информација могу да се користе у реалном времену, али се

њихови садржаји могу и записати на механичким, магнетским и оптичким медијима
ради одложеног или поновног утицаја на „слушаоце”.[128] Поруке упућене подсвести
заобилазе свесни ум и особа која их прима понаша се у складу с њима. Стога их
свесни ум не разврстава и не анализира. У случају злоупотребе у комерцијалне
сврхе, јасно је шта ће се догодити по пријему уграђене поруке „купуј, купуј, купуј…”,
или поруке „више пиј, не брини”. А шта би значила порука упућена подсвести
војника „ако не нишаниш, још постоји шанса… ”

Наведени Лоуверијев механизам, уз суперкомпјутер омогућава анализу, чување,

нечујну и неприметну измену људских емоција помоћу електро-енцефалографских
образаца. Ауторизовани нечујни звучни систем био је намењен за стварање
искључиво позитивних емоција, али се у Одељењу за одбрану САД очигледно
примењује без моралних ограничења.

Руски војни експерти су још 1993. године, на Војномедицинској академији у Београду,

тврдили да ће Сједињене Државе електромагнетно оружје користити у рату против
Ирачана и Срба. То се и догодило. Електромагнетно оружје примењено је први пут у тзв.
Заливском рату. Едвард Тилтон, председник фирме „SilentSounds, Inc.” потврдиоје 13.
децембра 1996. да су ново „неубојно оружје” први пут успешно примениле војне снаге
САД у операцији „Пустињска олуја” (у Кувајту).[129]

64
Трупе САД употребиле су технологију „немог звука” с фреквенцијама око 100 Mhz. Слали
су поруке директно у мозак ирачких грађана и војника. Улазили су радио-фреквенцијама у
њихове мождане таласе и мењали их. Противавионци на ирачким ракетним системима
нису ни прилазили лансерима – били су потпуно незаинтересовани. Примењеним методом
није само сугерисано људима како да се осећају: уграђеним емоцијама изазивана су
планирана осећања.

Мада навадени подаци личе на научну фантастику, успех у примени нове врсте
оружја потврдио је и Чарлс Бернард, бивши директор институције која је
истраживала америчко поморско наоружање. У тој операцији, применом
компјутеризованих електроенцефалографских образаца, научници су препознали и
издвојили ниске амплитуде означених емотивних снопова, објединили их и уложили
у друге компјутере. Другим речима, истраживањем образаца можданих таласа у
разним емотивним ситуацијама, научници су се оспособили да препознају издвојене
емоције и да стварају њихове копије. Ти новостворени снопови емоција смештани су
на носиоце нечујног звука и коришћени као тихи окидач – творац основних емоција
у изабраним људским бићима.

Војска САД основала је радио станицу „Глас Залива”. Нечујна „психолошка”

техника упутила је клониране мисли и осећај великог страха у ум и психу сваког
војника. У том случају, код америчких непријатеља (Ирачани) изазван је осећај
страха, страпње, нервозе, несигурности, беспомоћности, немоћи и безнађа. Емоције
су „спаковане” и упућене заједно са молитвама из Курана и сведочењима заробљених
ирачких војника да се с њима добро поступа.[130]

На истој основи мењају се људске мождане функције повратним сигналима,

насталим побуђивањем јоносфере помоћу одговарајућих система (на пример,
системом HAARP, са Аљаске). Могуће је заменити природну фреквенцију мозга, а то
условљава настанак хемијских реакција које мењају емоционално стање одабраних
популација. Могуће је изменити, чак, и сећање.

Електромагнетно оружје које се примењује ради утицаја на људски мозак још се не

помиње у званичним извештајима, тако да га није могуће забранити, иако је
опасније од скоро свих врста оружја које је људски род измислио и користио. С једне
стране су демократска правила, према којима је забрањено узнемиравање личности
и мешање у њену приватност, а с друге стране се и не помињу оружја којима се
уништава људски (раз)ум.

Постојање радио-фреквентног оружја (RFweapons) јавна је тајна у Сједињеним

Државама, на шта указује и упозорење које је 25. фебруара 1998, у конгресном
Заједничком комитету за економику, изговорио Џим Секстон у дискусији о
опасностима развоја и ширења те врсте оружја. На исту врсту опасности указали су
др Ален Киз, пентагонски експерт за ватрено тестирање Џејмс О’Брајан, инжењер за
поморски електронски рат Дејвид Шрајнер и др Ајра Мерит из Центра за свемирску
и ракетну технологију у Алабами.Изразили су посебну забринутост да би се тог
оружја могли домоћи терористи.

65
Стратегија примене „неубојног оружја”, у које спада и микроталасно оружје, уместо
примене убојног оружја само је изговор „владара из сенке”.[131] Уосталом,
наговештен је покушај да се то оружје измести из одбрамбене сфере (иако ће ту
заувек остати) у сферу права. То би „контролори ума” учинили због опасности да се
забрани примена „неубојног оружја”. Досетили су се да ће као помоћно средство у
судству и медицини радио-фреквентно оружје (РФ апарати) бити под правном
заштитом.

Иако изгледа мудро да се оружје сакрије у невојне облоге, остаје стрепња да ће

оружје које је примењено против ирачких трупа бити кад-тад употребљено против
грађана Сједињених Држава. Ако га не искористе терористи, искористиће га власт
против својих људи, оних који не могу да се помире с нуклеарном или „неубојном
политиком” све опасније суперсиле. Посебан проблем је то што пут истог оружја до
руку тзв. побуњеника није ни недоступан, ни бесконачан.

Развој технологије за измену људског ума (мисли и емоција) покривен је од почетних

идеја велом тајне, из чега произилази огромна моћ оних којима је та технологија
доступна. Иако се то чини бесмисленим, контрола људи тим технологијама може да
доведе до потпуне контроле ума свих људи. Уосталом, постоји евиденција да влада
САД намерава да усмери развој наведених технологија ка контроли свих људи и
свих држава. Амерички научници, попут др Мајкла Пирзинџера, потврђују то и
указују на опасност која се крије иза упорног порицања владе САД да постоји
наведена технологија.

Контрола ума у режији Централне обавештајне службе САД има историјат дуг скоро
један век. Почиње око 1920. године, одмах по првој употреби електроенцефалографа
(ЕЕГ). Доктор Хозе Делгадо из Кордобе први је применио методу у којој је остварена
даљинска контрола електричне стимулације нервног система. Од тада се систем
контроле ума у експериментима Ције непрестано усавршавао. Мадасe у њима просто
кидише на људски мозак, то се више не зову експерименти in vivo.Ко жели да сазна
више о експериментима у вези с контролом ума и на шта су све спремни тзв.
научници у служби „светске владе” треба да изучи биографије Јуена Камерона,
Леонарда Рубинстајна, др Харвија Вајнстајна и др Волтера Фримена. Много се може
научити истраживањем пројекта MKULTRA, или проучавањем информација о
методи EDOM,коју је усавршила Ција шездесетих година 20. века.[132]

Већина експеримената обављена је без знања пацијената а резултати истраживања

коришћени су претежно у војне сврхе за време тзв. хладног рата. Крај многих
експеримената омела је смрт жртава. У процедурама „испирања мозга” коришћене
су физичке тортуре, силовања, електрошокови, насилна дрогирања, хипнотисања и
претње смрћу. После третмана најчешће је коришћено брисање памћења – потпуна
амнезија. О експериментима које је Ција обавила на деци сведочили су Ричард
Хелмс, др Сидни Гатлиб и др Џон Гајтинџер.

Наравно, Ција није завршила посао у овој области. Заједно с Ватиканом, ушла је у
пројекат „HOLY SEE – Montauk & Mind Control”, а не постоји бољи начин да се

66
провери холографска пројекциона технологија. Истраживања на људском мозгу, по
много чему, претходница су већине савремених научних парадигми. Агенција за
националну безбедност САД и ФБИ нису много безазленији у истој области, иако је
Ција непрестано на оптуженичкој клупи. Да контрола ума није само својина људи
који креирају теорију завере најбоље показују 148 милиона текстова на
Интернету[133] и хиљаде написаних научних књига о тој теми.

Када је реч о истраживању моћи мисли и људских умних могућности, чувен је амерички
шпијунски програм „Звездана врата” (STAR GATE), намењен за читање непријатељевог
ума. Иза посебне врсте плашта скривена је прича о тајном пројекту, у којем су се,
приближно четврт века, обучавали и увежбавали војни и цивилни шпијуни за
екстрасенсна опажања. За време тзв. хладног рата истраживане су тајне америчких
непријатеља. Експерти су користили вештину названу „виђење на даљину” („remote
viewing”). Агенције под контролом америчке администрације усмеравале су своје
псионичке војнике на шпијунирање циљева у Совјетском Савезу и другим подручјима,
тражећи информације које нису биле доступне на друге начине.

Један од „парапсихолошких посматрача” био је обавештајно-безбедносни официр Пол Х.

Смит, распоређен у јединицу за „виђење на даљину” у Форт Џорџ Миду (Ft. Meade)
септембра 1983, средином своје каријере. У јединици је провео седам година, до августа
1990. године. Тако је постао сведок и учесник бројних националнх и безбедносних криза
20. века. Он је јавности и својим следбеницима широм света открио многе тајне метода
„виђења на даљину” и објавио метод за тестирање менталних могућности. У његовим
исповестима су подаци о успешним подухватима, као што су: налажење либанских талаца,
шпијунирање совјетског енергетског оружја, истраживање обарања авиона „Pan-Am” 103
изнад шкотског града Локерби, откривање страних тестирања оружја за масовно
уништавање, надгледање борбе против продаје наркотика дуж америчке обале, увид у
помоћ иранским таоцима, тражење „кртица” убачених у Цију из КГБ, гоњење
средњоисточних терориста, и слично. Иако излагања Пола Смита прати неверица, реч је
посматрању, отворених очију, тј. о једном од тајних програма и неуобичајеној расправи о
моћи све контролисанијег људског ума.[134]

Све што је, наводно, поверио јавности као посебност већ је било присутно у теорији и
пракси парапсихологије. Реч је о вежбању концентрације, тестирањима са откривањем
скривених ликова на различитим удаљеностима, покушају да се детаљно нацртају
панораме непознатих простора, или простора које је неко од присутних посетио, о
израчунавању успешности погађања итд.

Када је потпуно опуштен и спреман за сеансу, екстрасенс у року од пет до десет минута
прима и бележи садржаје који му допиру до ума од „скривених предмета”. Бити потпуно
опуштен и спреман значи да је уклоњена ментална „бука”: отклоњене су уобичајене
мисли, ослобођено памћење, потиснуте бриге, сумње, закључци, расејаност, а мозак
сачуван од спољних информација. Ум екстрасенса утапа се у универзални ум. Наравно,
посматрачи на даљину не виде увек и прецизно оно што покушавају да осмотре. Стварни
сигнали „виђења на даљину” су често непотпуни, нејасни, магловити и неразговетни,
будући да је реч о бојама, мирису, звуку, укусу… Неке „даљинске слике” се никада не

67
употпуне. Догађа се да машта „посматрача” створи убедљиве манталне представе.
Међутим, оно што је пронађено „виђењем на даљину” показало се као исплативо.

Испоставило се, у бројним истраживањима, да парапсихолошке могућности има већина

људи, ако не и сви, и да су те особине потиснуте и запостављене. Оне се могу активирати,
учити, развијати, неговати и увежбавати.

За одређене групације људи те способности су постале уносан посао. То је основни разлог

што су се после одласка у пензију удружили људи попут Пола Смита, Хола Патофа,
Леонарда Лина Бјукенена, Џона Александера,[135] Ангеле Томсон-Смит, Марсела
Труција, Стефана Шварца… Формирали су 18. марта 1999. специфично удружење „The
International Remote Viewing Association” (IRVA), са седиштем у Њу Мексику. Они нуде
услуге преко свог сајта на Интернету. Немогуће је наћи удружење са занимљивијим
личностима и биографијама. Цео свет би могао да састави можда само још два, три слична
тима, али би остали тимови били на Истоку.

Зашто су парапсихолошке способности важне за контролу ума? Одговор је једноставан.

Када се установе принципи и законитости понашања ума, уследиће и његова контрола,
коју ће спроводити за то увек спремни деструктивци – тај закон доказан је безброј пута. Те
људске способности се могу стимулисати, употребити за остварење одређених циљева или
у одређеним условима – поништити. Видети нешто на великој удаљености или у
непрозирној коверти значи, пре свега, да су мисли енергетске природе и да вибрирају на
фреквенцијама које немају препреке у видљивој сфери. Оне су у подквантном подручју,
тако да се на њих може утицати уређајима које смишљају физичари у области квантне
физике који су овладали понашањем кварка, лептона и Хигсовог бозона.

С обзиром на то да су сва истраживања из области квантне физике финансирали

мегакапиталисти из својих фондација, јасно је да једино они могу да контролишу умове
појединаца и да једино „светска влада” може да покуша да овлада универзалним умом.
Уколико у томе успе, створиће све услове за неоробовласнички поредак, али и за нестанак
садашње цивилизације.

Џон Малхоленд и Мајкл Едвардс објавили су текст о тајнама које могу да униште
Централну обавештајну службу Сједињених Држава.[136] Реч је о тексту у којем је
приказан скривени свет шпијунаже и контроле ума. Нагласили су Ајнштајнову изреку да
је свет опасно место за живот, не због људи ђавола, него због људи који не чине ништа у
вези с тим. Своје текстове, као сви прави хуманисти, нису препоручили читаоцима са
срчаним тегобама и упозорили су на могућност да изазову узнемиреност и депресију.
Њихов драгоцени текст је, пре свега, показатељ времена. Између кратких коментара, после
пар реченица, упућивали су на написе о „испирању мозга” објављене на Интернету.[137]

Амерички истраживачи свести описали су совјетску уметност испирања мозга, просторну

контролу ума и Френклинов сатанистички култ у којем се у контроли ума ритуално
користе секс и дрога.[138] Пожалили су се што нико не обраћа пажњу на државне
институције које се баве контролом ума, нити на затајену и комерцијалну технологију која
омогућава ефекте те контроле, и што се нико не пита чему и коме она служи. Занимљиво

68
је да је највећи број написа о контроли ума објављен после октобра 1999. године, што
подсећа на неку врсту извештаја, будући да је последња деценија 20. века у ОУН
проглашена за деценију истраживања људског мозга.

Треба рећи да бескрупулозност чиновника Ције, већином медицинских

стручњака,[139] није коришћена само ради терорисања и злоупотребе деце, одраслих
и беспомоћних бића. С друге стране, нису се они иживљавали над робијашима,
ментално заосталим људима, појединим „случајно одабраним” грађанима и децом да
би учинили нешто у име хуманости. Експерименти на људима у којима се користе
плутонијум,[140] дрога и зрачења, или се отварају лобање, обављани су, пре свега, у
тзв. научне сврхе, а те сврхе су резултирале стварањем неубојног електромагнетног
оружја, за контролу руље. Дакле, циљ је била и остала контрола људских маса.

Улагања „светске владе” у своју самоодбрану и самозаштиту све више добијају

смисао. Клонирање емоција и мисли у рату у Кувајту није обављено ради лакше
победе коалиције САД и Велике Британије и лакшег увођења демократије у Ирак.
Оно је, искључиво, експеримент поседника мегакапитала који ће им омогућити да
освоје Исток, да држе људе у послушности и да успоставе поредак у којем се нико
неће бунити, нити ће бити могућа побуна. Али, ако и дође до побуне, побуњеници
(руља) биће проглашени за скупове терориста, а чекаће их микроталасно, радио-
фреквентно и ко зна какво још „неубојно оружје”. За петнаестак минута тргови ће
остати пусти – руља ће се разбежати са осећајем немоћи и паничног страха. Све је то
проверено у ритуалним злостављањима и приликом програмирања ради даљинске
контроле ума и „испирања мозга”.

Да би се клонирао, страх, претходно треба изазвати у људима. У томе је успела Ција,

чинећи дивља монструозна злодела. Њихово лицемерје и лицемерје њихових
администрација, које су добиле улогу да све оперу после злочина, постало је
пословично а завршава се жртвовањем оних функционера који су „сувише видели”,
„исцрпели знање” или престали да буду послушни, или су постали из неког разлога
неупотребљиви.

Читање ума своди се на читање мисли. На основу истраживања утицаја електромагнетне

енергије на људски мозак направљени су и апарати који помажу да се емоције и мисли
обликују, препознају и пресрећу. У научноистраживачком институту који предводи
академик Игор Викторович Смирнов, у Москви, обављен је у децембру 2002.
несвакидашњи експеримент. Да би избегла јавну компромитацију, служба безбедности
једне угледне московске банке, након уочене крађе, обратила се научницима, уместо
полицији. Унутрашњом истрагом установљено је да су сумњива лица 42 запослена
менаџера. После само једног испитног круга, компјутер је непогрешиво указао на
починиоца кривичног дела.. Компјутер Игора Смирнова превазишао је све чувене скоро
непогрешиве полиграфе – детекторе лажи.

Сви службеници који су били у прилици да почине крађу прошли су исти тест. Они су
приближно 12 минута слушали тиху хипнотичну музику и притискали дугмад на
тастатури, реагујући на бројке и речи на монитору рачунара.

69
После стављања слушалица, тест почиње оштрим мушким гласом и наредбама: „Отвори
своју душу! Буди дете! Усмери се ка добру!” Када се појаве бројке, ако је испитаник
нестрпљив и притисне дугме на тастатури раније, чуће глас аутомата: РАНО!, ако је
замишљен и притисне дугме касније, чуће глас: КАСНО! Када се појави реч ДОБРО,
треба да притисне дугме, а када се појави реч ЗЛО – не треба да реагује. То је све што се
догађа у том тесту.

Осумњичени је имао највише грешака. Новинари су проверили тест на себи и закључили

да је заиста велики проблем бити „безгрешан”. Схватили су да човек оптерећених мисли
може само да се још више узнемири када почне да греши. Починилац (не)дела не успева
да се смири јер има проблем више (и то кључни) у односу на оне који знају да су невини.
Но, програм није баш једноставан. Уграђени су и паралелни психопрограм и паралелни
упитник, који психолози усавршавају од 1979. године. Они указују на особине
провераване личности и сегменте њеног живота. Цео тај систем је чувени „читач мисли”, а
Институт је познат по психосондирању. Испитаници тврде да више од десет сати после
процедуре имају осећај да су пуни енергије, у глави им је све сређено а мисли су им
„бистре”. Могућност отказа „читача” је занемарљива. Исти уређај користи се за
депрограмирање ума људи који су прошли кроз деструктивне и сатанистичке секте и за
одвикавање од дрога. То само доказује да је довољно истражено понашање душе и њеног
ума.[141]

Научници су 1990. године успели да лабораторијски произведу колонију људских

можданих ћелија – тако су направили први корак ка стварању микрочипова који
користе живе ћелије мозга (биочип). Похвалили су се да су научили како да поставе
ембрионалне мождане ћелије на жељена места, у силицијумске или стаклене чипове,
и како да их приморају да расту дуж жељених праваца. Размишљају о производњи
првих биолошки појачаних компјутера.

Већ су у примени апарати који упоређују активност мозга пацијента с активностима

других људи. То се може чинити и на даљину. Самим тим, већ се користи
технологија која би се могла користити за утврђивање шта би контролисана особа
могла да учини на основу њених потпуно уочљивих, нескривених и препознатих
унутрашњих емоција. Та технологија „улази” директно у мозак, да утврди шта би
нека особа могла да науми.

Међутим, понашање се може и изазивати. Професор Мајкл Пирсинџер је успео да

стимулисањем одређених делова мозга изазове разне врсте мистичних искустава,
вантелесних сензација и других наизглед паранормалних феномена. Пацијенти су имали
осећај плутања, вибрирања, одвојености, осећај присутности, замишљали су живе слике
итд. То се, такође, може изазвати на даљину.

Мождане активности се могу мапирати. Потом се, на основу подробних података, могу
анализирати емоционално стање контролисане особе, њени интелектуални обрасци и
способности. Генерисани сигнали, начињени на основу можданих мапа, упућени у мозак,
намењени за измену његовог стања, изазивају поуздано жељене промене. Тако се мења

70
свест, а може, на исти начин и да се ускрати лична слобода, контролише понашање и
„испира мозак”.

За појединца под контролом, коректура ума може да буде корисна или штетна, зависно од
нивоа знања и намера особа које контролишу и користе технологију. Једнако се могу
произвести страх од мрака и интензивна концентрација… Доказано је да се радио-
фреквентним зрачењем, када се примени као носилац екстремно ниских таласа, може
даљински управљати можданим таласима.

Одређене фреквенције изазивају хипнотичко и медитативно стање и анестезијски учинак,

тако да се могу применити и за контролисање маса. Електромагнетно оружје може да
смањи отпорност организма, тако да се применом осталих оружја постигну већи ефекти.

Можда све што је написано о контроли ума није и истинито, иако је забележено у
званичним научним извештајима, али је довољно опасно, уколико је истинито, и 10 одсто
објављеног. Занимљиво је да се о контроли људи и контроли ума у медијима већином
говори с подсмехом и да се никад те теме не помињу на главним телевизијским и радио
станицама.

Да би „владари из сенке” схватили шта чине не треба далеко да иду. На зиду меморијалног
парка посвећеног Френклину Рузвелту пише: „Они који настоје да створе систем власти
заснован на строгој контроли свих људских бића, од стране шачице властодржаца… зову
то новим поретком. Нити је нов, нити је поредак”.

ОСНОВЕ ЗА „ЧУДО 2012”

Књига о „великом брату” могла је да се зачне поглављем о уму само зато што је за његов
настанак, постојање, опстанак и нестанак искључиво одговоран човеков (не)ум, из њега
проистекло схватање стварности и понашање. Људски ум је део посебне врсте енергије
информисане појединачним искуством. Човеку служи за успостављање односа према
себи, у себи и према свом окружењу. Прожима људску душу, обухватајући све облике
њене свести. При том, сваки човек, на основу стеченог знања, непрестано одлучује умом и
решава животне проблеме настале у различитим околностима. С друге стране, реч је о

71
сићушном делу универзалне енергије која у људима обавља саморегулацију организма
нервном силом и омогућава спој човека с универз(алним) умом. Другачије речено,
енергија људског ума, продуховљена и освешћена емоцијама и мислима, истоветна је са
морем микроскопских вибрација у простору који обухвата све ствари.[142] Дакле, ум је
део освешћене и информисане „празнине” (вакуум, етар, „Поље нулте тачке”, јединствено
поље интелигенције природе, универзални ум…).

Када се помиње ум, немогуће је заборавити да је Никола Тесла, у писму упућеном из

Колорадо Спрингса свом пријатељу Роберту Џонсону, написао да је „у шкработинама
високофреквентних електромагнетних пражњења открио ум и да ће ускоро он, Џонсон,
моћи своје песме да чита Хомеру, док ће сам Тесла дискутовати о својим проналасцима са
Архимедом”.[143] Није чудно што је Тесла сматрао да ум прожима космос и да су
скаларни таласи, које је он открио, основа за простирање умне енергије.

Очевидна истина де су скаларни таласи, носиоци људских мисли кроз физички простор и
астрални хиперпростор, оптерећени информацијама о „великом брату” основни је разлог
за писање о скором нестанку мегакапитала и његових власника. Тај разлог подстакнут је
стрепњом да ће он, уколико се ништа значајно против њега не догоди, ускоро постати
несавладиви господар планате.

После посматрања свакодневице која води у суноврат, размишљања о животним

апсурдима, схватања да се не може сазнати нити разумети слика постања, због
несводивости истине о могућем усавршавању човекове душе и доказа да парадокси имају
научно утемељење у „празнини”, намеће се питање: да ли објективна реалност стварно
постоји или је универзум само једна фантазија. Стрепња од другог одговора једнака је
стрепњи због фаталних опасности којима је људски живот непрестано изложен.

Иако људима измиче боља будућност упркос све већим постигнућима у области технике и
технологија, једнако су изгледни најављивана апокалипса и свет изобиља. С једне стране
су нанотехнологија, клонирања и роботика, који нуде „опште чишћење од резултата
индустријске револуције”. С друге стране су исти чиниоци, који ће, по свему судећи,
омогућити мегакапиталистима и деструктивцима да створе свет за „златну милијарду”
људи.

Већ је речено да су физика и метефизика у нераскидивом загрљају. Стога следи

метафизичко објашњење нестанка „великог брата”. На реду су законитости које ће
разложити физичку и метафизичку компоненту објашњеног феномена, без обзира на то да
ли је то по вољи финансијских магната.

У трагању, на путу ка извеснијој будућности, све су чешће нове теорије које су једнако
мистериозне и непојмљиве обичним људима. Јдна је од њих је теорија о универзуму као
огромном холограму.[144] Али, шта ако је истинита? Шта ако је њено усвајање и примена
стварни излаз, који, тренутно, недостаје међу планетарним могућностима?

У сваком случају, да би се разумели процеси у друштвеним, енергетским, душевним или

ванчулним областима, треба начинити излет у област квантне физике и размислити о

72
основама свих процеса. Уосталом, квантна физика није ништа друго до метафизика. То
значи да је изнад физике и да се у њој ништа телесно не додирује, већ се све замишља и
претпоставља, а закључује се на основу појава које се не понављају или се ретко
понављају, па су, стога, и за научнике најчешће на нивоу чуда.

Крајем шездесетих година прошлог века, физичари су написали прве лекције у вези с
ласерима. Реч је о истраживањима с приказима принципа на којима ради ласер и о
проблемима да се он примени у пракси. Убрзо су уследили докази да су ласери
примењиви и да САД планирају њихову употребу у „рату звезда” – за уништавање војних
„сателита убица”.

Ипак, до сада најчвршћи доказ да су ласери „савладани” стигао је с париског

универзитета. Истражујући ласере, тим научника, предвођен професором физике Аланом
Аспектом, открио је, 1982. године, да електрони и друге атомске честице могу, у
одређеним околностима, међусобно да пренесу информацију тренутно. Свеједно је да ли
су на удаљености од 10 милиметара или 10 билиона километара. Тако је настала нова
теорија о брзинама већим од брзине светлости. Када се нешто догађа „тренутно”, то значи
поништавање сваке брзине. Аспектова теорија доказана је помоћу холограма који се
обликују ласерима. Према његовој теорији, једна честица „на неки начин” увек зна шта
ради свака друга честица.

Прихватање нове теорије руши Ајнштајнов став да не постоји ништа брже од брзине
светлости. То значи да стварност није онаква каква је била у људским мислима и да ће се
другачије схватање одразити на будућност, односно на људска сазнања, креативност,
разумевање и понашање.

Уколико је наведено истина, на начин схватљив за људе, универзум поседује запањујућа

својства. Путовање брзином већом од брзине светлости омогућавало би путовање кроз
време. Али, шта ако се све што постоји већ налази тамо где би по људским схватањима
тек требало да стигне? То је суштина холограмске теореме.

Према истраживањима Дејвида Боума, професора с лондонског универзитата, објективни

реалитет не постоји. Уколико је космос гигантски холограм, природа је најобичнија
фантазија. Проблем је што ту вишедимензионалну „фантазију” човек покушава да разуме
на основу уврежених тродимензионалних образаца.

Боум је доказао да ће, уколико се холограм јабуке преполови и потом изложи ласерском
снопу – обе половине садржати слику целе јабуке. Другачије речено, уместо две полутке
једне јабуке, појавиће се две двоструко мање јабуке. Колико год да се уситњава холограм
– сваки његов део садржаће одговарајуће умањену, али потпуну и оригиналну, слику
целине. Дакле, главна особина холограма је да сваки делић на неки начин садржи целину,
односно сваки део холограма садржи све информације које и оригинални објекат.

Према Боумовом тумачењу Аспектове теорије, честице не шаљу информацију – оне је

стално поседују. Деоба честица је такође илузија. Као што је речено, на нивоу
елементарних честица брзина размене информација не постоји. Стога, чини се да је та

73
размена бржа од светлости јер је све већ ту – на одредишту. Суштина теорије заснива се
на тврдњи да облици елементарних честица нису посебности (ентитети), него су
субјективан, различито доживљен, одраз нечега што је на основном нивоу исто. Наравно,
тај дубљи, вероватно холографски недељиви ниво реалности обичном човеку, а за сада и
већини научника, недоступан је и стога непознат.[145] У том смислу, универзум је само
једна пројекција, а све ствари су на нивоу елементарних честица нераскидиво и бескрајно
повезане.

Уколико постоји холографска, недељива реалност, то значи да су људи енергетски

повезани – судбинама, као спојени судови. Када се разуме да је природа плетиво без
шавова и рубова, јасно је што се не могу сврставати и рангирати појмови као што су Бог,
душа, свест, психа, мисао, инстинкт…, зашто се простор може мерити временом и зашто
је све релативно.

Према теорији Дејвида Боума, али и резултатима истраживања теоријског физичара Џона
Хегелина, људи који имају одговарајуће способности могу емотивно и мисаоно да досегну
квантни ниво. Ту, на нивоу „Поља нулте тачке”, смештено је све што постоји у космосу,
али човек, вероватно, никада неће сазнати колико је од понуђеног њему намењено и
доступно. У ствари, чини се да постоји и неки дубљи ниво реалности, непознат, а можда и
недоступан људима. Тај ниво садржи више или безброј димензија, које човек не може
мисаоно да досегне јер посматра, осећа и доживљава само део реалности.

Алан Аспект и Дејвид Боум нису једини научници који су закључили да је универзум –
суперхолограм.[146] Можда је за истраживање људске свести важније што је до сличног
закључка дошао и неурофизиолог Карл Прибрам.[147] Он је деценијама у Станфорду
истраживао загонетке памћења и закључио да је меморија смештена у целом мозгу. Према
његовом схватању, мозак је врста холограма, односно – жива и топла ствар, која се
понаша по законима квантне физике… Препознавати околни свет, према његовој теорији,
значи: дословно бити на његовој таласној дужини.[148]

Наведени научници успели су да дају смисао бројним појавама које су још несхватљиве,
те се званично налазе ван подручја класичне науке. Реч је о телапатији, видовитости,
мистичном осећању јединства или подвојености, психокинези, прекогницији,
привиђањима, искуствима у стању „клиничке смрти”, луцидним сновима итд. А шта то
значи?

Раније су научници мислили да постоје центри за памћење и друге функције у мозгу. Сада
знају да се мозак понаша холограмски и да тзв. преузимање функција од стране
преосталих делова мозга (на пример, после саобраћајне несреће, када се одстрани неки део
мозга) подсећа на ситњење холограма јабуке. Уосталом, Карл Лешли је, након
експеримената на животињама у вези са оријентацијом, закључио да преостали део мозга,
након одстрањивања разних његових делова из различитих разлога, задржава способност
посебних и сложених радњи. Реч је о радњама којима је мозак претходно био научен.

Холограми су посебно значајни због својстава везаних за прихват и чување информација.

Променом угла под којим ласерски сноп пада на филм неког снимљеног холограма могуће

74
је практично на исто место положити неколико различитих слика. То је објашњење и за
способност мозга да ускладишти огроман број информација на малом простору. На неки
начин, теорију о холограмском памћењу потврдили су и јапански научници.

Истраживачки тим хемичара на Универзитету Кејо у Токију развио је поступак који

омогућава да се огроман број дигиталних података вековима сачува на генима неког
живог бића. Применили су наведену научну парадигму, веома успешно, на бактеријама.
Уосталом, способност мозга да „извуче”, и после више деценија, потребну информацију
из „огромног складишта” јаснија је ако се прихвати да мозак ради на холограмском
принципу.

Посебно је занимљив приступ запамћеним информацијама. На пример, било ко да каже,

напише или покаже реч „зебра”, настаће, тренутно, асоцијација и биће успостављен
мисаони низ: пругаста, црно-беле боје, слична коњу, афричка животиња… Асоцијација, у
том случају, није ништа друго него „снажна умна сензација”, коју је стално помињао
Никола Тесла, која служи за успостављање везе са суперхолограмом. Ту, у
суперхолограму, „ускладиштен” је сваки делић једне информације, повезане с осталим
деловима исте информације, будући да је сваки део холограма испреплетан са свим
осталим његовим деловима.

Људски мозак је оспособљен да, преко чула, у стварни свет опажања „сведе” околне
информације бројних фреквенција (светлосне, звучне, топлотне и физичке природе) и да
их потом, прилагођене укрсти са свепрожимајућим информацијама универзалног ума. Он
непрестано трага за одговарајућим одговором упоређивањем претходног знања са
ситуацијом с којом се суочава. Јасно је, ако је свет сам по себи холограм и ако је човек
спојен са космосом холограмским умом – цео свемир је, у неком смислу разумна
енергетска празнина.

То значи да су простор и време неодвојиви, прожети и да нису међусобно условљени, опет

као јин и јанг. Када је то први пут поменуо Готфрид Вилхелм Лајбниц, предвидео је
холографију. Густав Теодор Фехнер, професор Лајпцишког универзитета, још је 1859.
године, у књизи О душама забележио: „Сунце, Земља и остала небеска тела треба
посматрати као жива бића”.[149] То је теза која је била незамислива најмање један век.
Исто је говорио Никола Тесла. Међутим, на тој тези се заснивају савремена истраживања
у Међународном научноистраживачком институту за антропокосмоекологију у
Новосибирску.

О енергетској повезаности људи писао је Мајкл Талбот, у својој теорији стварности,

објашњавајући свемир на основу најновијих научних открића. У књизи Холографски
свемир настојао је да понуди одговоре у вези с паранормалним појавама и одгонетне
нерешене загонетке људског ума и тела. Он сматра да постоје чињенице које указују на то
да су људски свет и све у њему – од снежних пахуљица до стабала јавора, звезда падалица
и електрона на орбитама – само слике сличне духу.[150] Реч је, по њему, о пројекцији
посматраној из људске стварности, која је толико ван наших чула да је за човечанство
дословно изван простора и времена. Нагласио је да је, уколико се људски мозак понаша
према принципима холограма, онда све Једно и повезано, те није чудно уколико човек

75
истовремено прима информације и има искуства везана за друга места, друга времена и
друга знања. А тада је све подједнако присутно свуда у свеопштем кретању.

Холограмска теорија је постављена, али не и дорађена. Иако има замерки везаних за њу и

није довољно разјашњена, следи њено физичко, математичко и филозофско брушење.
Уосталом, Џек Сарфати, експерт за Супер космос, записао је: „Ум је гигантски енергетски
талас. Велики је домет стварног холограмског ума, који је снажан, хармоничан и изузетно
отпоран на свакидашње изворе несклада”. Размишљао је, при том, о Прибрамовом
холограмском уму и таласним изменама облика. Он сматра да су осцилације умрежених
влакана у људским дендритима само делић космичког ритма и доказ о могућој
повезаности свега у космосу на истој фреквенцији.

Према Серфетију, људски организам садржи претвараче једних у друге врсте енергија у
различитим вибрационим опсезима, у различите сврхе. Жива бића користе више
различитих енергија. Једне служе за обезбеђење опште виталности, за емоције и
мишљење, друге за сан, стварање менталних представа, психокинезу, левитацију и
релаксацију, треће за размену материје, исхрану…

Спољне енергије које дотичу у организам и протичу кроз њега претварају се у

употребљиве енергије, а потом се, након употребе, утапају у космичке енергије
изазивајући наумљене промене, постају део енергетских п(р)отока, или се расплињују.
Ниже фреквенције свих облика енергије омогућавају већу умреженост и прожимање, а
више фреквенције повећавају њихову резолуцију.

Људи су информисани, свесни и продуховљени у „наноподручју”,[151] које се поклапа с

простором вештачке интелигенције, што ће условити бројне моралне проблеме у примени
нанотехнологије. Посебан проблем биће опонашање људског мозга, које је, засад,
несводљиво и немерљивих могућности, далеко испред сваког компјутера.[152] По
мишљењу Серфетија, поднеуронски капилари у људском телу су, истовремено,
пребивалиште енергије „празнине” и људске душе. Енергија „празнине” прожима душу.
Оне су иста врста енергије. Метафизички посматрано, „велики брат” је испољавање зла у
људима.

На исти начин о холограмима размишља и српски филозоф и научник др Велимир

Абрамовић. Он сматра да модерни холистички приступ стварности има мистичну
традицију у великим религијама, будући да све оне тврде да сваки део космоса, у извесном
смислу, садржи целину, и може да је обнавља. Уосталом, научно је потврђено да је свака
честица у свемиру топлија од апсолутне нуле и да непрестано обнавља и шаље одређену
таласну енергију, тако да се ствара потпун холограм свемира у свакој његовој тачки.

Према истој теорији, човеков холограм је физичка основа савршеног космичког ритма.
Душа, чија је одлика свесност, према Абрамовићу, фазно је померена у односу на генски
материјал. Намере, жеље и свесна воља, вектори људског идентитета, у основи су
универзалног ума. Зато је изузетно важно да се разуме колико је мисао сваког човека
моћна и значајна: постављање правог човека на право место јесте усаглашавање његових
(не само његових) намера с космичким ритмовима. Свесна намера има велику моћ. Главни

76
човеков избор је преузимање одговорности за исход њеног утицаја. Стога је изузетно
важно да се схвати да сваки човек садржи холограм сачињен од универзалних
информација.[153]

Људи ће на основу размишљања о холограмима схватити да у универзуму постоје ствари

и појаве које није могуће подвргнути устаљеном научном приступу. Једноставно, ако се
раставља оно што је холограмски састављено, неће се добити делови, него – мање целине.
С друге стране, уколико је универзум холограмски, човеку се пружа прилика да овлада
суштином и основама комоса, будући да сваки његов део садржи целину. Оно што се
догађа све време, догађа се увек. То увек је и сада. То је разлог што ништа није, и не може
да буде, пропуштено и невиђено. По устаљеној аналогији, у вези с тим, може се
закључити: да би се схватили принципи, законитости и закони који владају у Једном,
потребно је потпуно истражити било који – чак и најситнији – његов део.

У вези с претходним, у науку су уведани појмови „психофизика” и „холографска

психофизика”, јер се претпоставља да је свемир већим делом „гигантски холографски
систем” који пресудно утиче на човеково понашање. То значи да у свемиру нису само
„небеска тела” већ и тродимензионе слике разних облика, настале сусретањем различитих
светлосних ефеката.

Још је мистичније сазнање научника да се сваки облик налази на неодређеном месту и

истовремено у свим тачкама свемира. То се претпоставља на основу постојања „можданих
холограма”, или нестварних слика, будући да су снимљене психолошке појаве изван
биолошких граница мозга.[154] Када се зна колико је за утицај на природу важна нервна
сила, јасно је шта значи новосазната истина да су записи у молекулима нервних ћелија, у
ствари, скупови холограма. Иако ти записи нису увек потпуна представа одређених
предмета, важно ја да то могу постати, јер се допуњавају при проласку импулса кроз
холограме у неуронима мозга.[155]

Уверење да ће се начин мишљења људи ускоро изменити у позитивном смислу засновано

је на теорији о умној повезаности људи и њиховој вези с универзалним умом. Те везе би
требало да омогуће проток информација изван медијског и сваког другог вештачког
информационог система.

Повезаност људи на нивоу подсвести обогаћена новим информацијама значи да ће сви

нормални људи истовремено бити свесни проблема опстанка. Достиже се критична маса
свести. Мало је познато да је „критична маса” несхватљиво квалитативно снажна,
способна да чини преврате, а да је квантитативно скоро занемарљива. „Критична маса” је
један од природних закона. Користи се за фотосинтезу, поларизацију светлости,
намагнетисање и преполаризацију материје, а, што је за свест значајно, утиче и на
промену схватања људи. Довољно је да се квадратни корен из један одсто популације
освести, па да се измене схватања осталих људи. Уосталом, сви људи имају исто
холограмско памћење, али их раздвајају њихови привиди, искуствене фикције и илузије о
виђењу реалности.

77
Да се нешто догађа у сфери свести у сусрет 2012. години најбољи доказ су поступци
становника у холандском градићу Драхтену. Они већ неколико година возе по природном,
црвеном камену: асфалт је скинут, цесте поплочане, ивичњаци уклоњени као непожељна
граница између возача и пешака, бициклисти дизањем руке показују промену смера
кретања, возачи се споразумевају прстима, климањем главе и махањем… Више од
половине саобраћајних знакова је за отпад. Од 18 раскрсница са семафором преостале су
само две – остале су преуредили у кружне токове. Тако је нови феномен, или реакцију на
нова технолошка решења, објаснио инжењер Коп Керкстра, наглашавајући да у његовом
градићу од 45.000 становника важе само два правила: прво, десни има право првенства, и
друго – ко другог спречава, биће одшлепан! Најважније је да је знатно смањен број
несрећа! То је разлог што су у радне посете Драхтену долазили саобраћајни експерти из
САД и Аргентине. Интересовање за ауто-анархију показао је и Лондон. Тај модел се
увелико испробава у делу Лондона Кинсингтон.

Сви људи имају различите погледе на стварност и сећање. Стога покушавају да схвате ко
су у ствари, иако имају исти културни приступ, будући да је индивидуални, локализовани
ум део јединственог, свепрожимајућег ума. Проблем је, или је то срећа, што појединачна
свест самостално издваја информације. Умне процедуре коришћене током живота
обликују мишљење, које се непрестано мења и прилагођава, стварајући своје обрасце у
свести. За ту свест све протекло време своди се на – сада. Човек мисли о свему прошлом,
садашњем и будућем – из сада. Међутим, због невидљиве повезаности свега у космосу,
виртуелна реалност се ствара и када неки догађај није виђен, односно када није снимљен и
забележен.[156]

Када се говори о умној повезаности, реч је о нефизичком, ритмичком, енергетском

подручју. Свака човекова мисао и свако дело могу да завибрирају јединствено поље
интелигенције природе које припада свим људима. Свака личност је појава настала
обликовањем умног холограма – енергетске основе мозга. Сви објекти свести су
вишедимензионални, тако да су представе и мисли, заправо, светлост која се користи за
приступ умном холограму и за његово обликовање.

Изузетно је значајно што се промене у свести људи могу, због холограмске природе, преко
неуронске везе интегрисасти у ДНК структуру тела. Зато је могуће говорити о (раз)уму
ћелије, телепатским могућностима молекула ДНК и повезаности људи са космосом. Етјен
Гије и Кристина Арди доказали су у својим истраживањима да је молекул ДНК способан
да на даљину пренесе сигнал одређене фреквенције. Доказали су и да спирала унутар
молекула вибрира, да се њена вибрација преноси на даљину и да та вибрација може да се
трансформише у материју. Закључком да је околина хармонизатор довели су у везу
космос са човеком и његовим изумима. „Многи људи мисле да њихове наследне особине
потичу само од предака. Ми, међутим, поседујемо експерименталне доказе да је у
молекулу ДНК записана чак и еволуција врсте” – тврде у књизи Алхемија живота светски
познати француски научници.[157]

Уколико је наведена тврдња истинита, немогуће је игнорисати информације да је етар, или

невидљива, суптилна супстанца која испуњава простор, непрекидно испуњен менталним
струјањима свих врста и јачина која извиру из људских умова. Та струјања, наравно,

78
долазе у међусобни додир и често се или комбинују или делују тако што се међусобно
неутралишу.[158]Развој човечанства се свакако не састоји од бројних случајних промена.
Чини се да различите жеље свих људи омогућавају и истовремено спречавају да живот
буде оно што људи непрестано желе.

Неко ће се запитати какве везе има суштина свемира с евентуалним нестанком „великог
брата”. Уколико је све Једно, свакако да има. Јер, оно што је створило садашња, ствараће
и сва следећа схватања.

На основу наведеног, намеће се питање, уколико је мозак холограм који прима, бира и
разврстава вибрације и математички их претвара у запажања, шта је онда објективна
стварност. Можда је заиста реч о илузији створеној људским мислима. Али, ако је и тако,
управо стога, ради опстанка садашње цивилизације, концепт „великог брата” мора да
нестане из људских мисли. Да би се то догодило треба да се догоди право чудо, али
нимало мистично, већ очекивано и природно, према законима (мета)физике.

Све што је речено о стварности, која пресудно зависи од људског мозга, значи да треба
преиспитати разумевање структурне организације свега постојећег. То значи да треба
критички посматрати устаљени ред и све процесе и појаве у људима и људском окружењу.
Уосталом, један од основних принципа класичне науке је анализа и синтеза. При том, није
спорно да се анализе, било да је реч о инсекту, жаби или атому, заснивају на опису делова
насталих њиховим растављањем. После анализе, посебно живих бића, стално остаје осећај
да постоји „још нешто”, што је недоступно – недовољно сазнато.

Будући да човек запажа чулима и да су очи изузетно значајне за запажања, лако је

закључити шта се догађа у мозгу при одлучивању на основу лажних представа. Проблем ја
када човек не види то што види јер је чак и пипањем сазнао да то није оно што је мислио.
Затим, када преда другоме фотографију нечега што ни помним гледањем у природи није
реално препознао. Ништа мање није у неприлици када покушава виђено да дочара речима
некоме ко није био присутан и то замишља на свој начин. Резултат су илузије, обмане,
фантазије, привиди – неистине. Човеку се чини да је нешто истинито и када није, јер види
и закључује на основу делова реалности. Како онда обичном човеку дочарати да постоји
„празнина” и да од ње умногоме зависи људска судбина?

Мада људи верују да ће им Бог помоћи, верујућим људима неће бити лако да схвате да је
то Творац већ учинио – на почетку – стварањем хармоничног космоса. Нестанак садашњег
начина размишљања поклопиће се, највероватније, с неумитном, планском космичком
променом и све ће остати хармонично, одређено и неминовно као и до сада.

Кејт Флојд, психолог на Вирџинија Интермонт колеџу, преокренуо је досадашње схватање

свести. Он тврди да свест не проистиче из активности мозга, него да свест креира мозак,
као и тело и све остало што људи доживљавају као материјалне облике. То значи да је
сваки човек лично одговоран за сопствено здравље много више него што то модерна
медицина признаје. Његове ставове потврђују истраживачи свести, тврдећи да медитације
мењају структуру и физиономију мозга, и мислиоци попут Виљема фон Хумболта,
уверени да ће доћи време у којем ће се болест сматрати срамотом јер ће човек схватити да

79
она настаје дејством погрешних мисли.[159] Ту се уклапају и теорија синхроницитета
Карла Густава Јунга, несхватљиве „случајности са смислом” и теорије о „испуњавању
жеља”. Све оне постају јасније када се прихвати теорија о универзуму као
суперхолограму.

Временом се потискују теорије попут Њутнове и Ајнштајнове, о вечној, линеараној,

бесконачној васиони, са Еуклидовим апсолутним простором и временом, а усваја се
схватање да материја суштински не постоји. Један од значајнијих теоријских приступа,
који доприноси превазилажењу претходних приступа и омогућава схватање споне између
човека и космоса, јесте теорија торзионих поља. Она је покушај да се опишу структура и
одлике физичког вакуума (етар, „празнина”). Торзиона поља настају обртним кретањем
великих маса које, при том, закривљују простор око себе. Савремени научници верују да
су та поља основа све енергије у физичком вакууму, иако за ту хипотезу не постоји
ниједан чврст доказ, као што не постоји ниједан доказ о узроцима „Великог праска”, који
је, по свему судећи, изазвао све друге процесе у свемиру.

За време Исака Њутна постојање физичког вакуума (етар, „празнина”, „Поље нулте
тачке”) признавано је и оповргавано, а сада научници тврде да вакуум није класична
празнина, него да садржи посебну врсту енергије и материје. Посебна је тема због чега се
физички вакуум није нимало изменио након „Великог праска”. Једино није спорно обртно
кретање галаксија које је такво, највероватније, од постања, и да материја настаје из
вакуума. Кружно кретање галаксија и свега у њима је, по свему судећи, неопходан и
довољан услов за космички живот.

Није спорно да човек живи у свету који не познаје. Схватања људи су заснована на
размишљању које зависи од информација. Све што човек зна о материји произилази из
логичког уопштавања сопствених осећања, али не постоје никакви докази о својствима
материје. На пример, нелогично је да постоји антиматерија, јер би неутралисала материју
уколико би јој била сразмерна.

Аналогија би могла да помогне многим одгонеткама. Тако је могуће претпоставити да је

људско знање у односу на незнање једнако односу празнине према материји у њој.
Односно, да је знање 1040 пута мање од свезнања. Стога човек никад неће схватити Једно.

Сунчани систем се састоји од елемената који су, такође, у непрестаном, синхронизованом,

стално понављајућем, цикличном кретању. Силе настале обртним кретањем великих маса
имају исте особине. Јасно је да укупна моћ Сунчевог система не зависи од масе материје,
него од сила изазваних обртним кретањем.[160]

Микрокосмичке торзионе силе могу да се препознају на исти начин као макрокосмичке,

јер су исте на нивоу галаксија и елементарних честица. Човек распознаје особине
материјалних ствари (боја, мирис, укус, чврстина…), а све те особине настају, искључиво,
на основу кретања атома.. Живот и све у њему је – кретање. Модел атома постоји само у
машти физичара. Свеједно је да ли неко верује физичару или јасновидом лицу: тешко је
рећи да је атом ствар. У њему нема материје, мада је он основна супстанца свих физичких

80
тела. Све то делује као филозофирање, али ту је физика прешла „праг радозналости” и
упала у метафизику, у свет замишљања.

Занимљиво је колико су руски научници неоптерећени научним догмама и стога спремни

да споје физичке и метафизичке приступе. Њихови истраживачи, без предрасуда,
расправљају о животу и смрти, информацијама добијеним у сновима и изјавама
јасновидаца и оним које су екстрасенси примили од Свевишњег. Вероватно су свесни
немоћи класичне науке и контроверзних решења насталих у савременим научним
лабораторијама. Сматрају да атом чини животну снагу и да нестаје заједно са њом, да је
наутрон бит науке и да везивна енергија атома подсећа на ултразвук у уском фреквентном
појасу који не могу да приме различити елементи.

Може ли космичке процесе човек да замисли? Непрестано из физичког вакуума настаје

електромагнетни вихор (торзионо поље) који повлачи одређену количину плазме. Вихори
торзионих поља повезују елементарне честице (протон, неутрон, електрон, фотон) у
атоме, молекуле, кристале итд. Тако се ствара материја. Сложенија торзиона поља
обликују магнетна, гравитациона и друга тзв. секундарна торзиона поља, која су мање
стабилна од примарних торзионих поља. Људи већином познају и користе секундарна
торзиона поља, а недовољно познају нуклеарна и термонуклеарна, која припадају
примарним пољима. Важно је да се нагласи да човек није довољно свестан да непрестано
утиче на протоке енергија. На пример, сечењем метала разара се део торзионог поља, а
ослобађа плазма која изазива загревање метала и инструмента који се користи за сечење.

Материјални свет људи чине физичка торзиона поља, која су, истовремено, информациона
поља. Материјалност света зависи од густине и стварности материје. У ствари,
фреквенција и брзина кретања елементарних честица одређују густину и чврстину
торзионих таласа. Што је брзина обртног кретања већа, то је материјалност објективнија.
Огромна обртна брзина ствара енергетски зид, који има чврстину физичког зида.

Физички вакуум који садржи огромну количину информација, врста је информационе

супстанце. Људи ту супстанцу обухватају и истовремено се налазе унутар ње. Научно је
доказано да је физички вакуум жива и разумна супстанца безграничне, вечне, свеприсутне
и свевидеће моћи. Тако је мислио и Никола Тесла, и зато је писао о разумној енергији.

Људска душа је биолошко торзионо поље. Све што се догађа вечно памте структуре душе
(психа, ум, дух). Реч је о биолошким информацијама – скупу података о животу конкретне
јединке у конкретним условима. У зависности од тога на коју се страну обрће биолошко
торзионо поље човекове емоције су повољне или неповољне.

Људске активности нису условљене, већ су изазване. Када је реч о утицају торзионих
поља, треба очекивати да ће после 21. децембра 2012. настати снажан енергетски талас,
условљен проласком Сунчевог система кроз центар Млечног пута. Биће то улазак у „еру
Водолије”, а нови звездани и планетарни поредак неспорно ће утицати на измену свести
људи. Биће присутне нове космичке информације.

81
Уосталом, човеково тело непрестано, током живота, снабдева информацијама своју душу.
Када се то из било којег разлога не догоди, душа напушта тело и наступа смрт. Простор
постоји само у људској свести, и то због тродимензионог координатног замишљања. Реч је
о непрестаном холопроцесу. У њему свака особа с различитих становишта (п)осматра
стварност. То подсећа на размишљање опседнутих особа, за које психијатри тврде да
мисле туђом битношћу или духом.

Због природе „Поља нулте тачке” није чудно што хомеопатске методе омогућавају продор
у јединствено суперстринг поље и спајају космичке енергије са енергијом људске душе и
тела. „Празнина”, која то суштински није, и хомеопатски, до одређеног нивоа разблажени
раствори у енергетском смислу су истоветни. Потпуно разблажен раствор, без молекула,
задржава памћење на састојке. То је довољно да се у космосу (супер холограму) утиче на
информације у енергетском телу и, преко њега, на душу и човеково физичко тело. То је
пут за отклањање поремећаја психосоматском, односно менталном енергетском везом.
Душевна повезаност људи, преко вакуума, омогућава размену подсвесних информација и
једновремено, несвесно, обједињено, душевно усавршавање.

У тзв. психосоматској вези мисли се претварају у емоције, оне с истим информационим

садржајем. Мисли из неокортекса које су примиле одређену информацију преображавају
се у емоционалну интелигенцију у можданим амигдалама. То стварање емоционалне
интелигенције заправо је претварање мисли у осећања, која изазивају хемијске промене у
организму.[161] Према истраживањима шведског неуробиолога Холгера Хидена, са
универзитета у Гетеборгу, хемијске промене при позитивним мислима доприносе
микрокосмичкој хармонији. Стога свака здрава ћелија јача, развија се и размножава.

Хемијске промене изазване негативним мислима, које зависе од садржаја примљених

информација, утичу тако да нездраве ћелије јачају и развијају се – просто бујају. Отуд су
здравље и болест повезани релацијом мисли–емоције–биохемијски процеси у ћелијама.
Све то значи да човек, будући да је део енергетског космоса, може мислима, преко
емоција, не само да ублажи бол и отклони болест него и да обнови оштећени орган –
елиминацијом нездравих ћелија. Езотеристи би рекли да је могуће мисаоно
материјализовати орган који је из било којег разлога нестао или је уништен.

Другосмерна је веза изазвана емоцијама. Емоције, као и мисли, нису довољно истражене
са аспекта њиховог настајања. Узрок настанка емоција може да буде необјашњив и
невероватан. На пример, човек може да се осећа раздражено, тужно, нервозно,
равнодушно или расположено из „чиста мира”. Највероватнији разлог за то је
раздешавање енергије која протиче кроз људски организам. Више десетина различитих
енергија утиче на душу и човеково тело. Може да буде реч о промени времена изазваној
„сунчевим ветром”, о мисаоној енергетској вези с особом с којом је снажна биолошка
веза, лош сан с мистификованим симболима, осећај туђе тегобе, присећање на непријатне
ситуације, талас магнетног, лептонског или Кулоновог поља, брига, страх… Емоције
утичу на рад срца и могу да буду веома опасне за његов хармонични ритам.

Излаз је у препознавању информација које носе емоције. Не постоји емоција без

информације, јер не постоји енергија без информације. Свест о информацијама омогућава

82
човеку да овлада својим осећањима. Грубо речено, човек може да нађе заштиту тако што
ће заменити мисли, отклонити мисли, определити се да равнодушност замени осећањем
опуштености или расположења. Освестити се у односу на емоције значи, пре свега, да
човек свесно влада својим жељама, вољом и вером у своје могућности. Показатељ успеха
је природан и неусиљен осмех.

Осим теорије о космосу као холограму, теорије о торзионим пољима и теорије о

„празнини”, основу будућих чуда чине и вибрације људског ума у подручју тзв. Шуманове
резонансе.

Занимљиво је да је човек повезан с космосом фреквентним опсегом у којем функционише

његов мозак. Тако је израчунато да иста фреквенција, од 7,83 херца, повезује Земљу,
јоносферу, људски мозак и ко зна шта све још у космосу. Човекову мождану повезаност с
космосом први је установио Никола Тесла, а затим су резултате његових истраживања
проверили и потврдили научници попут Вилфрида Ото Шумана и Роберта Галејса.
Човекове резонасе са Земљом и јоносфером на екстраниским фреквенцијама (7,83; 14; 20;
26; 33; 39 и 45 херца) потврдили су светски признати научници Јури Блиок, Дејвис
Сетман, Брајан Фрејзер и Кристијан Шлегел. Очигледно је, да би се схватило човеково
место у универзуму, да треба пратити њихова даља истраживања. Уосталом, фреквенције
можданих таласа везане су за различита ментална стања људи. Користећи своје мождане
таласе, човек може да се прилагоди било којој фреквенцији, а чинећи то повезује своје
ментално стање са одређеном фреквенцијом, што значи и са одређеним стварима и
појавама у свемиру.

С обзиром на то да је човек енергетско, светлосно биће, сачињено од различитих стања

енергије, природно је што различита зрачења утичу на људско тело и, истовремено, на
људски мозак. Познато је, такође, да се људски организам, помоћу вештачких метода,
може енергетски подесити озрачавањем чакри и акупунктурних тачака. Део уређаја
намењен за лечење људи који зрачи електромагнетне таласе има усмерено дејство на
одабране делове тела, а део њих делује на цео организам вибрацијама, топлотом,
светлошћу и звуком.

Вибрирање људског организама, његове резонансе усклађене с резонансама људског ума и

с космичким вибрацијама и ритмом космоса омогућавају веру у бољу будућност.

Готово је сигурно, на основу истраживања Шуманове резонансе, да ускоро следи

поравнавање резонанси на вишем нивоу. Земља више не вибрира на 7,83 херца као што је
вибрирала до 2000. године. Померање Земље у резонансно подручје од 14 херца изазваће
промене и у сфери свести. До 2012. године усталиће се вибрација Земљине кугле, а од тада
треба да се усагласе резонансе јоносфере, људског ума и ко зна чега још у космосу. Тада
ће, вероватно, бити поново на потезу за један степен продуховљенији научници.

Сада се људи понашају гордо јер су свесни да су уникати. Бити јединствен, оригиналан,
непоновљив, не значи аутоматски поседовање вредности и врлина. Неко изабере трновити
Христов пут, а неко прави крст на који ће разапети Христа, посматра, навија, аплаудира,
глуми Христовог следбеника… При том, „ништаци” разлику у вредности надомештају

83
фолирањем и глумом врлина. Зато је овај свет препун обмана, привида и лажи. Повећана
свест, с резонансама које следе, све ће разобличити. Нико неће моћи да прикрије своју
ситну душу и створи лажну представу о себи. Савршена лаж коначно ће се разликовати од
истине.

Када се састави научни мозаик од наведених теорија, јасније је да човек живи у

енергетском свету, за чију су динамику одговорна торзиона поља. Људска душа је део
космичке „празнине” у којој се информације размењују на холограмском принципу.
Човеков ум је спојен с космичким умом у различитим подручјима тзв. Шуманове
резонансе, будући да су све космичке вибрације само облици животног ритма.

Само неумитан и космички значајан догађај, поткрепљен неминовном изменом свести,

може пресудно да измени садашњи свет. Први следећи такав догађај, како је најављено у
науци, десиће се крајем 2012. године. Тада ће, по свему судећи, и по жељи обичних људи,
настати нови торзиони талас на којем ће људска цивилизација ући у нови космички
циклус – нову „Платонову годину”, у трајању 2.166,66 година – назван „ера Водолије”.

НЕСТАНАК „ВЕЛИКОГ БРАТА”

Биолози су се почетком 2007. године коначно одрекли теорије еволуције јер су доказали
да не постоје прелазни облици на којима је теорија заснивана. По свему судећи, Творац
(Бог) постоји, али као да не постоји. Због похлепе „владара из сенке” све што су људи
стекли претвара се у оружје за самоуништење и контролу оних који пристају да буду део
руље. Недодирљиви владари толико се издвајају од обичног народа да се чини да не
припадају људском роду. Део људи физички попуњава њихове механизме самозаштите, у
улози телесне страже, а део механизме за надгледање руље, у улози планетарне,
интернационалне полиције и војске.

84
Уколико светом владају они који себе сматрају земаљским потомцима Исуса Христа, онда
прети опасност да се хришћанство прогласи за највећу подвалу и обману у историји
људске цивилизације. Наводно веровање у Христа, проистекло из ватиканског и
лихварског подривања хришћанства, посебно из злостављања Православне цркве, користи
се као параван за пљачку скоро свих људи и за њихово претварање у контролисану,
обесправљену руљу. Само у тој варијанти могу да се схвате крсташки ратови,
инквизиција, јудео-масонерија, Протоколи сионских мудраца, ратни походи на Исток,
геноциди…

Много је књига написано о темпларима, катарима, крсташким походима, династији

Меровинг, тајновитом Ватикану, језуитима, илуминатима, скривеном благу, изградњи
храмова и катедрала, крвним ритуалима, масонским иницијацијама… Али, чини се да је
истина и даље скривена. Само понешто, у сегментима, који су Бога ради за свеобухватну
расправу, јавност је сазнала од Јаше Томића, Георгија Павловића, Димитрија Љотића,
Слободана Мацуре, Владимира Алексејевича Истархова, Џејн Бердвуд, Мајкла Бејџента,
Тревора Ровенскрофта, Јустаса Малинса и десетина хиљада других аутора.

У проношењу хришћанске догме српски свештеници су се кроз православље и светосавље

изванредно сналазили. Пробрали су све што је племенито и Бога Исуса Христа
представили свом народу као новозаветну љубав, правду, светлост и истину. Посрбили су
хришћанство кроз славе и обдарили га својим добротољубљем, истинољубљем,
правдољубљем, частољубљем… Уосталом, постоји Завештање великог жупана српског
Стефана Немање свом сину светом Сави у којем је, између осталог, речено: „Зато запамти,
чедо моје мило: никада нећемо бити већи христјани ако мање будемо Срби… Наша вера
јесте хришћанска, наше хришћанство је православно, а наше православље је српско”.
Намеће се схватљиво питање свима који верују у Христа Бога: како се могу у хришћане
сврставати и они што су вековима упорно чинили злочине српским свештеницима и
монасима, учествујући предано у страдању српског рода.[162] На то питање, вероватно,
постоји рационалан одговор само у обезбоженим мозговима.

Слободан Мацура је рекао: „Колико богова, толико људи”, а могло би се рећи и колико
људи – толико богова. Чини се да је успео да на фолозофски начин споји човека и његов
живот са Богом. Зато је потребно да се омогући да се његове мисли промисле.

Мацура је ослободио свије мисли свих дигми: „Бог, Бивство, Истина, одлике су једног
истог… Сви људи носе слику света на свој специфичан, јединствен начин. Чак и у самом
човеку та се крхка, стаклена слика непрестано мења, дотерује, улепшава, односно
прилагођава људској лелујавој реалности. Сви људи осећају присутност и будност Бога у
себи… Овај свет би изгубио смисао да је Бивство одвојено од овоземаљске драме… Од
чежње да се оствари узвишено Ја чак и када се не би чинило неопходним додиривање те
небеске нити. Будност значи бити поистовећен са самим Богом, осећати крвоток Бивства,
осећати бивство у себи, бити Бивство… У овом свету окупала се душа свевишња и држи
све душе живим и бесмртним. Бивство се испољава кроз стварни свет илузија, кроз бол,
патњу, стрепњу, неизвесност… Овај живот није апокалиптичан…, већ је фантастично
креирано стање блаженства апсолутне симетрије, драматично узвишене хармоније… Сви
људи су једно и сви осећају то јединство у једном, сви га доживљавају на свој сопствени а

85
универзалан начин… Нормално, неки то осећају, јер желе да тако буде, други не, јер не
желе да то тако виде, трећи – ни једно, ни друго. Све је у индивидуалној слободи
одлучивања… У том вртлогу, ризници различитости и шароликој лепези мишљења,
креирају се чари живота и извире њихов божанствен образац… Не рађа се живот, већ се
рађају људи, нити умире живот, умире оно што се родило. Живот је вечан, а смрт само
кроз материју доживљава своју егзистенцију”.[163] Поштујући лорда Келвина, Никола
Тесла је понављао да живот стаје када престане кретање, на апсолутној нули. Тада се
честице материје урушавају и нестају претходни облици, што је заправо – смрт.

Христов пут је метафизички принцип, а физички – сурова стварност. Не треба заборавити

да је космичка хармонија у свему и заувек дата. Музичке хармоније су најбољи доказ
небеског склада. Музичка дисхармонија, коју намерно негују контраритмаши, пара душу,
изазива аритмију и у води ствара хаотичне структуре. Занимљиво је да се сатанисти хвале
када успеју да наруше космички ритам.

С друге стране, ако су мегакапиталисти наследници Нефила, те поново покушавају да

реше људску непослушност глађу и болестима, те рушењем свега што је човек за своју
добробит изградио, садашњост потврђује да су се спустили на ниво људи, и то нечасних.
Толико руља мало зна, захваљујући „светској влади”, да изгледају реално и најаве
присуства рептилске цивилизације и скорог слетања летећих тањира са новим боговима,
приче о подземним ванземаљским базама, градовима и тунелима, о групи „Мажестик-12”
итд.[164]

У име будућности, оно мало самосвесних, обожених људи, заслужује да се отворе све
архиве и сазна истина, али документе чувају ватикански службеници „великог брата”
одевени у златне, шљаштеће свештеничке одоре. Иза зидина Ватикана, група „одабраних”
чува истину од људи, а осим истине скрива и широм света у покољима (о)пљачкано благо
и новац.

Светска харања омогућила су, да чиновници НАТО-а, ММФ-а, ОЕБС-а, ОУН итд, мисле
да су запослени у нормалним фирмама и да зарађују поштено за своје породице. Наравно
да то није истина. Ти чиновници су саучесници у највећем планетарном злочину. Они
убрзавају самоуништење планете и људи. Њихов лагодан живот заснован је на крви и
зноју савремених робова и на сопственом незнању и бескрупулозности. Да нема
полицајаца који ревносно попут џелата, наоружани до зуба, без потребе и покушаја да
размишљају, чувају имућне, не би свет размишљао о томе да ли је 2012. година крај
цивилизације. Не би се стварао планетарни електронски концентрациони логор.

Без дела руље која је чува, лакејски униформисана, „светска влада” би била нежна и
огољена, попут пужа голаћа. Нестала би оног тренутка када би је напустила бедна
послуга. Тренутно би изгубила сву моћ. Толико су јаки мегакапиталисти да би се истог
момента претворили у пузању склоне и избезумљене сподобе, неспособне да се нахране,
оперу и обуку.

Свеједно је да ли је Бог одлучио да направи раздор међу људима, или су то учинили

Нефили, или неко трећи, четврти, пети… Али, још увек постоје трагови који наводе на

86
размишљање о томе како су људи доспели у време све већег безнађа. Према неким
историјским сазнањима, једино место где се развијао писани језик био је Сумер. У Сумеру
је прво постојао само један писани језик, који се из неких разлога развио у три језика:
месопотамски, египатски/хамитски и индоевропски. Такав развој могао се догодити сам
по себи, током времена, због удаљености и географске одвојености становништва. Но,
занимљиво је да се у сумерским текстовима тврди да се раскол догодио као последица
хотимичне одлуке богова, коју је још једном иницирао један од врховних Нефила – Енлил.

Сумерске приче о расколу подсећају на добро познату библијску причу о Вавилонској

кули. Према тој причи, читава Земља имала је исти језик. Истражујући предања о развоју
садашње цивилизације, поједини историчари су забележили да су Нефили применили
политику „подели па владај”, страхујући од људске расе уједињене културом и
циљем.[165] „Подели, па владај” основни је, непревазиђени принцип „владара из сенке”.
За ту врсту владавине формирали су институте за управљање кризама. Резултат њиховог
рада су „врзина кола” која су изазвала гетоизацију више од 35 народа. Шта су у овом
случају „врзина кола”? Будући да (пот)купљени истраживачи знају менталитете свих
народа света, сигурни су како ће Срби реаговати на помен Косова и Метохије, како ће
реаговати Аванистанци, Пакистанци, Индуси, Иранци…, када се нешто чини у вези с
њиховим светињама. Зато је јасно зашто су у америчким војним логорима стварани
побуњеници за разне потребе, како је настала „Ал Каида”, у којим су војним логорима у
Албанији и Грчкој увежбавани косметски Албанци за рат против Срба… Ствара се логика:
Авганистанци су потенцијални терористи, јер је природно да ће напасти САД када се
преко њихових граница преноси уран из руских пропалих нуклеарних постројења[166]
према Ирану, у којем су такође смртни непријатељи Американаца. Стрепња грађана САД
заснована је на реалности и природно је да се превентивно бране. Урушавање СССР-а
обезбедило је да се пут свиле претвори у пут белог робља, дроге и урана… Све је логично.
Само су САД способне да спрече нове пошасти које прете планети… Свет се поделио на
два дела. Не постоје само две Србије. Постоје две Русије, два Ирана, два Ирака, два
Авганистана, два Судана, два… „Велики брат” је поделио свет на два дела.
Супротстављени су глобалисти и националисти. Глобалисти навијају за то да САД спрече
побуњенике и терористе да се домогну оружја за масовно уништавање и прихватају
владавину моћника. Националисти осуђују САД за постојање оружја за масовно
уништавање и инсистирају на слободи. Та подела је остварење основног циља „великог
брата” и разлог његовог опстанка и јачања. Србе на Србе, Иранце на Иранце, Русе на
Русе… Само тај рецепт омогућава да се понавља Рим у којем владар удељује оружје
гладијаторима – победник добија венац и још један дан живота, а пораженог прождире
изгладнели лав. Народ навија, каткад и ужива, и док гиљотина одрубљује главу ономе ко
се замерио „великом брату”.

Све је очигледније да „владарима из сенке” не одговара истина о настанку света.

Најсигурнији доказ да је то истина јесте скривање од јавности резултата истраживања
хуманог генома. Научници су пре почетка истраживања тврдили да ће се
идентификацијом комбинација човекове генетске структуре и откривањем састава ДНК,
осим откривања узрока многих болести и функција великог броја гена и протеина,
утврдити сродности и разлике између организама, и што је најважније – сазнати како је
људски род настао и куда се кретао кроз историју.[167]

87
Срби су веома заитересовани за резултате тог истраживања. Можда би сазнали како су
нестали или избрисани Трачани и Трибали, каква је историјска веза између Срба и Келта и
да ли је у праву Анатолиј Тимофејевич Фоменко када тврди да је Христ рођен крајем
првог миленијума, а Рим основан у време када се, како се данас верује, родио Христ.[168]

Најимућнији људи света боре се због власти, против принципа и закона космоса.
Глобализацијом настоје да пониште традиције и културне тековине – заправо, да пониште
сваковрсну различитост. То чине мешањем свега људског, покушавајући да направе
конгломерате какав је амерички – с вештачком нацијом и формулама за понашање.

С друге стране, природа подржава раздвајање унутар варијаната. Колибри су издељени у

више од 230, врапци у 263, царићи у више од 60 подврста. Све врсте живих бића
раздвојене су на десетине различитих подврста, и свака од њих прати сопствену шему за
преживљавање и размножавање. Све подврсте имају своје начине заштите, парења и
размножавања и своје природне непријатеље.

Нигде у царству природе не укрштају се, нити се мешају подврсте, иако живе у истом
окружењу. Незамисливо је, на пример, да се мешају вране са белим чапљама, иако су
птице. Немогуће је наћи пример да се нека од 60 варијаната царића меша са другом
варијантом. Плава сојка се не пари са сивом, зеленом или мексичком сојком. Да није реч о
законима природе, веома брзо би се све подврсте измешале у једну врсту птице, а све рибе
такође. Тада не би било божанствених паунова, папагаја, сојки, црвендаћа, славуја, шева…
Уколико се ти принципи поремете, следи изумирање и нестају чари које произилазе из
лепоте засноване на богатству различитости.

Наравно, људски род своја мешање сматра културним постигнућем и стеченом

толеранцијом. Човеку ништа не значи што сури медвед и гризли могу да живе у истој
шуми, али да се не друже, не праве заједнице, не мешају се и не паре међусобно, а ипак су
савршено толерантни и не нападају једни друге.[169]

Можда је добар пример и исхрана. Подучавајући своје ученике Ибн Сина, лекар над
лекарима, рекао је:

„Морате нешто да упамтите о болесницима који се налазе под нашим надзором: они
долазе код нас, али не постају ми и често не једу оно што ми једемо. Лавови не једу сено
ни када се налазе у крављој штали. Становници пустиње живе углавном од сира самокиша
и сличних млечних производа. Становници Дар-ел-Мараза једу пиринач и суву храну.
Корасини желе само запржене чорбе. Индуси дају предност грашку, коштуњавом воћу,
уљу и јаким зачинима. Људи из Узбекистана цене вино и месо, посебно коњско месо.
Људи из Фарса и Арабистана живе највећим делом од урми. Бедуини су навикли на месо,
млеко од камиле и скакавце. Људи из Грузије, Јермени и Европејци су навикли да уз јело
пију алкохолна пића и да једу говеђе и свињско месо… Често не можемо да их спасемо, а
понекад их наше лечење убија; али не смемо допустити да их још и уморимо глађу.”[170]

Да култура коју медијски уводи „светска власт” није противприродна, могло би се

говорити о цивилизацијском напретку. Али, ТВ екрани, инструменти владара, препуни су

88
разврата, перверзија и агресије. Толеришу се хомосексуалци и људи с манама јер су
породице мегакапиталиста, у развратној доколици, одавно постале дегенеричне и препуне
хомосексуалаца. Сада се врхови власти попуњавају на основу њихових сексуалних нагона,
жеља и „потреба”. Јавно се говори о процентима:[171] брину и на тај начин о „златној
милијарди”. То свакако јесте толеранција, али, шта ако постоји Бог? Кога је за то међу
њима брига, па они су безбожни, зар не?

Да би се домогли других светова, надмашили брзину светлости и проникли у душу „Поља

нулте тачке”, научници, зависни од магната, наумили су да до краја овладају физиком
елементарних честица, а за то им је неопходан суперколајдер (Super Collider). Реч је о
подземном тунелу пречника три метра, савијеном у прстен дужине 83 километра. У њему
би требало да се сударе два витка протонска зрака набијена са 20 билиона волти енергије,
убрзана из супротних смерова. Протоне би на путањи одржавали обавијајући магнети,
укупно 3.840 магнета дужине 17 метара. За фокусирање би служило још 888 других
магнета. Укупна маса свих магнета била би 41.500 тона са 19.400 километара
суперпроводних каблова и два милиона литара течног хелијума за хлађење. Све то вреди
више од осам милијарди долара. Уређај је требало да се постави у области Елис у
Тексасу.[172] Наведено истраживање би извели тзв. физичари високих енергија. Нова
научна област, која представља огромно интелектуално богатство, названа је –
криогеника.[173]

Ипак, по свему судећи, упркос очигледној моћи. мегакапиталисти живе у паничном

страху. Њихови домови одвојени су од руље – налазе се на великој удаљености од насеља
и сопствених капија. Унутар њихових дворишта су предивни вртови с базенима,
крволочни пси и бројни добро наоружани, плаћени специјалци. Њихов највећи проблем је
то што су свесни да их неће напасти полиција и војска (они су све више њихови), него да
је све извесније да би скидање и намицање омче могао да изведе само један човек,
доводећи „светску владу” или „великог брата” до самоубиствене процедуре. То је потпуно
јасно, но оно што није познато јавности јесте глупост владара из сенке која ће вероватно
бити пресудна за његово страдање.

До сада су мегакапиталисти своје незнање неутралисали „куповином мозгова”. Тај начин

решавања проблема је функционисао док су те људе успевали да препознају њихови већ
купљени мозгови, попут Хенрија Кисинџера и Збигњева Бжежинског. Међутим, због
преласка из ере информатике у еру невидљиве технологије и убрзања историјског
времена, очевидно је да су и те личности остале у времену и да не знају да својим умом
надоместе празнине у уму „великог брата”. Покушај да се тај проблем реши јесте усвајање
Болоњске декларације на састанку европских министара образовања 19. јуна 1999. године.
На основу те декларације ће се створити интелектуална елита и скоро је невероватно да ће
се у најужи круг пласирати неко из Смиљана. Пробрани мозгови ће вероватно радити на
пројектима који ће омогућити решавање нерешивих проблема и, на пример, учинити све
да се сусретну елементарне честице у суперколајдеру. Проблем је што ће много већу
прилику имати деца имућних (свакако не из Смиљана) и што је ово време вечног
прогреса.[174] Зар неко помишља да најимућнији неће потиснути интелектуалне јањичаре
из сиротињских породица својим потомцима? То би личило на свет у којем су сви зидови
зграда окречени и без графита.

89
О нестанку или страдању људских изрода, који сада, због финансијске моћи, владају
процесима на планети, већ сазрева мисао у главама милиона људи. То омогућава
постојање универзалног ума, односно холограмски универзум. Није чудно што
истовремено настају хиљаде књига с истој теми. Инспирација је свима доступна и потиче
из духовне сфере, називане различито с разних становишта. О „великом брату” написане
су хиљаде књига а та синтагма наведена је у више од 75,5 милиона фајлова.[175] Све
чешће се и све неумитније помињу његова смрт и нестанак.[176]

Будући да им није јасно о чему је реч када се говори о јединственом пољу интелигенције
природе, о космичком разуму или „Пољу нулте тачке”, све чешће чине пропусте у избору
људи. То што не верују никоме, ни у кога, ни у шта, или не верују искрено, постаје
нерешив проблем планетарних владара. Добар пример за њихову немоћ је непрепознавање
знања научника какви су Дејвид Боум, Карл Прибрам, Фриц Алберт Пап и Жак
Бенвенист.[177]

Како је руља, упркос свему, све свеснија свог робовског положаја и узрока свог
сиромаштва, концепт владања је све угроженији, без обзира на припремљеност
мегакапиталиста да задрже опљачкано. Освешћени народ би могао да спречи нови
робовласнички поредак. Јасно му је ко је „велики брат” и да је излаз у његовом физичком
уништењу. За такав наум потребно је да се освесте жандарми, војници, правници и
политичари – поданици без којих се апсолутно зло не би сачувало. Њихово освешћивање
довело би до распада институција. Скупина моћника била би огољена и разоружана,
будући да је моћна само због својих слугу – чиновника. Осамљени владари били би
приморани на враћање опљачканих тековина људског рода, што би за њих било исто што
и самоубиство. Њихов живот одједном би био узалудан. Враћање отетог не би психички
преживели.

„Велики брат” је већ опкољен, престрављен и без мирног сна, свестан да кад-тад мора да
зажмури или склопи очи. Постоје бројни сценарији за урушавање или имплозију
постојећег поретка. Они који не могу ни у машти да досегну друге сфере, изван физичке,
очекују да ће цео концепт пасти оног тренутка када свет стигне у руке једног човека –
цара планете. Очевидно је да томе стреми свет. Тада би се могло догодити, с потпуном
извесношћу, да цар настрада од свог поданика (Брута) – научника од поверења, који ће
притајен одлучити да притисне окидач или дугме. О глави му може радити и нека убачена
„кртица” у већ устаљеној игри обавештајних служби с вишеструким агентима.

У свету невидљиве технологије може се очекивати да неки излуђени хакер, након што
„светска влада”, ради надзора над руљом, умрежи свет до краја, дигне у ваздух цео
планетарни одбрамбени систем уласком до „црвене шифре” – кључа. Остварење таквог
сценарија, који није немогућ нити је научно-фантастичан, оставило би за собом пустош, а
записи о постојању људи остали би само у тајним, за те сврхе армираним склоништима.

Може се с великом извесношћу претпоставити да постоје људи који немају намеру да

учествују у стварању тзв. новог светског поретка и који су умнији од оних који служе
„владаре из сенке”. Њихова мудрост је, између осталог, у томе што се не излажу јавности.
Треба очекивати да ће примењивати стратегеме[178] ради рушења основног концепта.

90
Разменом идеја у неформалним организацијама успеће да се домогну централизованих
података и да уграде своје истомишљенике у владајуће институције. У војске и полиције
ће, вероватно, убацити тимове стручњака који ће компромитовати њихову заштиту,
будући да су све команде, по принципима сионских мудраца, препуне корумпираних
људи. Неће им бити тешко да докажу да су експерти изван, а не унутар институција.
Оствариће међусобну комуникацију на вишем нивоу, заштићенијем од постојећих веза у
мегакапиталистичком систему. Информисањем јавности преко све распрострањенијих и
снажнијих неформалних информационих мрежа скинуће маску с лица свим однарођеним
владарима света.

Пронаћи ће појединце, разочаране због очевидно несигурне будућности, на кључним

местима и преко њих на пригодан начин, саопштити јавности да следи још теже време.
Пронаћи ће начин да унутрашњим везама упозоре „светску владу” ко је све слаба карика у
постојећем систему.

Природно је, будући да познају суштину стратегема, да објављују, правовремено,

притајене податке о томе ко ће бити постављен на кључна места у главне светске
институције и да тиме слабе међусобно поверење унутар система „великог брата”.
Истовремено ће кудити оне које би желели да се нађу на истим местима. Све време, кад
год осете опасност да ће бити откривени, одиграће убедљиво улогу немоћних лица.
Сакриће од јавности да су прихваћеном контролом људи у најопаснији положај стављене
тзв. администрације. Учиниће све да невладине организације остану у садашњем
непопуларном стању, с кадром који је потпуно немоћан због провидне неспособности.

Прикривени умови ће подстрекавати и учествовати у микрочиповању примитиваца и

људи у администрацијама и на њима доказивати злоупотребе. Учествоваће у кампањама
како се не био открио континуитет у скривеним и перфидним активностима против „владе
из сенке”. Кад год буду у прилици, хвалиће успехе институција које стварају тзв. нови
светски поредак. Истовремено ће правити значајне уступке којима ће прикривати своје
ставове о омраженом поретку.

Организоваће се у евроазијску алијансу, која ће објединити православце и муслимане,

будисте и атеисте, шинтоисте и пагане, хасиде и марксисте.[179] Наоружаће се, заједно са
сарадницима, знањима која предњаче у савременој науци и бити недодирљиви за слојеве
људи који су званично врхунски научници.

Оствариће најбоље могуће везе са институцијама тзв. новог светског поретка и преко
својих истомишљеника радити (или „радити”) унутар тих институција. На симулацијама
система „великог брата” тражиће најслабије карике ради стварања услова за његов колапс.
Користиће сваку слабост у односима „владара из сенке” покушавајући да искористи
разлику у (не)веровању у Бога.

Покушаће да међу мегакапиталистима нађу неког коме је, из било којег разлога, пресела
улога моћника и преко њега ће утицати да се остали на време дозову памети.

91
Ослониће се на принципе демократије који су сада параван за пљачку људи и доказати да
свет живи у лажима светских владара. Тражиће, на пригодан начин, од владара да се на
време развласте због свог опстанка. Оптужиће „великог брата”, у критичном моменту,
када се окупи „критична маса умних људи”, за сва недела садашњице. Тада ће истерати на
чистину, у име Бога, љубави и истине, све што чини тај концепт и све носиоце идеје да се
опљачкани људи држе у ропству. Користећи стратегеме, омогућиће да се скривени свет
промрежи и поништи другим скривеним светом.

Од 2007. до 2012. године догађаји су само потврдили да се људски род освешћује. Бројни
интелектуалци из разних земаља света отворено светску елиту, оне који „жаре и пале по
целом свету“, зову и „вође криминалне Смутње“.[180]

Било би то друштвено, тзв. физичко, природно решење, најприличније узроку настајања

мегакапиталистичке ере.

Међутим…

Не треба заборавити да је скидање људских окова усклађено, по ко зна који пут, с

променама у космосу које могу пресудно да утичу на догађаје у блиској будућности. Зато
је важно да се пажња усмери на 2012. годину. Уколико се будући догађаји поклопе с
предвиђањима мр Слободана Ђорђевића, водећег инжењера у истраживачком одељењу
„Ербас”, у немачком Хамбургу, планета Земља ће 2012. године извести велики „магнетни
салто”. То би узроковало да Земља, након те промене изгледа као огромним булдожером
преорана површина.[181] Према Ђорђевићевим истаживањима, угаона брзина Земље
лагано се смањује, магнетно поље такође, и Земља се приближава Сунцу. То је основни
разлог глобалног отопљења.[182] Уколико би се нешто слично догодило, свет свакако не
би био ни сличан садашњем. Зато је веома занимљиво да је према календару Маја 21.
децембар 2012. крај свега – што озбиљно подсећа на крај света.

Према анализи Џима Папа, на основу бројних текстова објављених о науци, космогенези и
религији Маја, 2012. година је назаобилазна у одређењу људске судбине.[183] Бројни
археолози, астрономи, антрополози и астролози истраживали су културу племена Маја.
Њихови календари, хијероглифи и мистериозни храмови расејани су по џунглама
Мексика, Гватемале, Белизе и Хондураса. Зимска краткодневница 2012. последњи је датум
који су поменули у свом календару.

Сви се питају зашто су Маје настојале да у космички хармоничном календару означе тако
далек датум. По свему судећи обележили су будући догађај. Према митологији Маја, 21.
децембра 2012. у зору, док се Сунчев систем буде укрштао са Млечним путем, Синце ће се
уздићи и спојити с центром „светог дрвета” – „дрвета живота” – Млечним путем.

Сунце ће тог дана (дан пре или касније) бити екстремно близу центра галаксије. Таква
врста сусрета и, при том, постепена промена резонансе, догађају се периодично после
хиљада и хиљада година. Уосталом, Сунце се није укрштало с Млечним путем у потпуно
истој равни дуже од 25.800 година, иако се укршта с Млечним путем у блиским равнима
два пута годишње. Последњи пут се то догодило много раније него што су се појавиле

92
Маје. Сваких 26.000 година Земља се полако креће кроз центар галаксије, по путањи на
којој чини свој најнаглији заокрет.

Но, то је уједно завршетак Великог циклуса. Требало би то да буде улазак на врата „ере
Водолије”. Почеће, највероватније, нова светска ера, која ће означити и нестанак „великог
брата” утапањем у истину. Истина којој се свет неумитно приближава биће крај свих
привида и заблуда, а то значи и крај лажи и зла. Сунце, као симбол, означава рађање.
Овога пута рађање нове ере – унутар космичког ритма.

Далеки прорачун Маја је заиста запрепашћујући, посебно због тога што су га подржали и
научници 21. века. Нико не пориче да ће баш тада Сунчев систем бити у центру галаксије.
Попут Маја, и садашња цивилизација је свесна да од живота сваког дрвета зависи живот
људи, али је сасвим извесно да следи заокрет који ће суштински одредити будућност
људског рода. Под „ером Водолије” подразумевају се потпуно другачији утицаји
космичких енергија и потпуно ново понашање људи. Иако ће на људе и даље пресудно
утицати Сунце и Месец и кодирати њихов организам, утицај осталих небеских тела из
сазвежђа Водолије измениће суштински њихова схватања и однос према стварности.

Очекује се да људи постану трезвенији због нових могућности информисања усклађеног с

космичким променама. Освешћивање би требало да доведе до промене приступа животу.
Људска цивилизација ће, вероватно, квантитативни начин живота променити у
квалитативни и спасити свет од нових сукоба због простора и ресурса. Чини се да ће се
свет побољшати тек када човек буде срцем тумачио разум. Емпиријска наслеђа ће се
показати као неупотребљива и биће највероватније одбачена. Ново време доноси
преображај друштва у којем ће доминирати истина, интелигенција, увиђање и милост,
након што се у себи ућуткају тзв. разум и себичност. Човек ће доживети досад непознату
промену мишљења, осећања и представа. Посматрано у макрокосмичким димензијама,
људски род ће доживети револуционарну еволуцију.[184] Те промене ће се догодити
независно од људи – оне су космички усаглашене.

Руља ће се највероватније је да освестити из сасвим обичних, објективних разлога. Прво,

информатичка ера је омогућила размене информација, што нико не може физички да
спречи. Пресудно је да информације нису доступне само у физичкој сфери, што отежава
њихову контролу и помаже самоспознаји и освешћењу. Прихватање чињенице да постоји
ментална умреженост људи уклониће менталне препреке и омогућити бржи проток
информација. Уосталом, већ се рађају „индиго генерације”, које одмах показују да немају
времена и не траже одговоре на иста питања као њихови претходници. Као да се рађају са
предзнањем, прескачу етапе образовања и васпитања. Те генерације привидно обрћу
уговорну стварност јер се чини да схватају да се васпитавањем образује, а образовањем –
васпитава. Тако је било на почетку, када је морал имао одговарајући значај.

Друго, та истинитија информисаност подржана је принципима функционисања

холограмског космоса и „Пољем нулте тачке”, које проноси информације на
неконтролисаном субатомском нивоу.

93
Треће, промене које научници предвиђају у вези с померањем тзв. Шуманове резонансе
према 14 херца измениће свест не само руље, него и најимућнијих људи. Може се рећи да
ће нове космичке резонансе скинути с трона „мистер долара”.

Један од показатеља да је освешћивање на прагу јесте документ који је објавио УНЕСКО

(Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација) под насловом „Етичке
последице нових технологија” (Ethical Implications of Emerging Technologies). Садржај
документа посвећен је проблемима које намеће примена чипова RFID, система за
биометријску идентификацију и услуга за одређивање тачне локације појединаца.[185]
Аутори студије указали су на опасност да технолошке промене одведу свет у правцу
стварања друштва тоталног технотронског надзора. Предложили су да се оснује
саветодавни одбор УНЕСКО-а, састављен од технолошких стручњака који ће саветовати
политичаре у вези с питањима информатичке етике.

Најимућнији људи непрестано показују да се урушава њихово знање и да више не знају од

кога да га купе. Крај „владара из сенке” и њиховог концепта памтиће се као савршено
самоубиство. Њиховим нестанком отвориће се пут ка светлости на Земљи и новим
световима.

Звучи као нова утопија. Али, у космички ритам и истину не треба веровати. Они постоје.

Људи, придајући Богу своје особине, често се понашају толико гордо да желе да подсете
Бога на љубав и (са)милост, запостављајући истину да је Бог све решио стварајући
космичку хармонију. Са све мање вере, поверења и уверености људи тумаче последице
сопствене глупости и неморала, препознајући у свему само опомене Бога. Тумачи воље
Божије још су смелији. Једном приликом, извесни радознали човек поставио је неколико
питања рабину:

„Забрањено вам је да једете месо са млеком, забрањено вам је да носите лан са вуном.
Пола године вам је забрањено да пипнете своје жене. Зашто вам се толике ствари
забрањују?

‘Да би нас приморали да верујемо’, одговори рабин.

‘Зашто Бог поставља пред Јевреје тако чудне захтеве?’

‘Да бисмо се разликовали од вас’, рече рабин…”[186]

Такво „привођење” вери у Бога подсећа на лихварски скупо продавање сиротињи

тродимензионог крста у време највеће оскудице, не би ли руља схватила или поверовала
да тај крст има посебну моћ. Тумачи Бога имају један несавладив проблем – истину. Кажу:
Бог је истина. Тежња ка Богу је пут истине и пут ка истини. Будући да о Богу не знају из
непосредног искуства, приморани су да верују посредницима, а тада је на путу најчешће –
привид истине.

94
Човек, због чулног приступа стварности, једино савршену лаж не може, нити зна, да
разликује од истине. Зато уман човек може да понови, макар у себи, оно што би рекао
сваки запитани човек пред вишом силом: „Не говорим о Божијој речи, говорим о људском
тумачењу Божије речи. Оно је хиљаде година држало свет у тами”.

Последњу опомену којом се Бог обратио људском роду, у обличју Бога разума, објавио је
руски генерал Јевгениј Ливенцов. Без обзира на начин на који је упозорење пренесено,
треба га схватити озбиљно. „Велики брат” и његови научници опоменути су да се не
играју кварком, лептоном и Хигсовим бозоном и да не покушавају да користе нуклеарну
енергију у својим манијама.

Треба се надати да ће будуће бебе долазити на свет са сачуваним памћењем претходних

генерација, не би ли њихове душе биле свесне да својим делом и понашањем стварају и
остављају услове за живот душа које ће доћи после њих на исту планету.[187] Још више
треба веровати, ако се свет „владара из сенке” не дозове памети, да ће Бог повући душе
крвника, који бездушно уништавају планету и људски род, у духовни свет, а потом их
заувек расплинути у космичко пространство.

ПОДАЦИ О АУТОРУ
Проф. др Светозар Радишић

Рођен је 20. јуна 1949. године у Лесковцу. Основну школу (1964) и гимназију (1968)
завршио је у Вршцу. Војну академију противваздушне одбране (1972) завршио је у Задру.
Командно-штабну академију КоВ ЈНА (1983), последипломске студије (1990) и докторат о
теми „Управљање системом за изградњу борбене готовости” завршио је у Центру високих
војних школа ОС „Маршал Тито” (односно у Центру војних школа Војске Југославије) у
Београду.

95
Највиша дужност у Војсци била му је портпарол Војске Југославије. У пензију је отишао
са дужности помоћника за стратегије и доктрине у Кабинету начелника Генералштаба
Војске Србије и Црне Горе. Предавач је у Школи националне одбране и на
Последипломским студијама (смер – ратна вештина) у ЦВШ Војске Србије и Црне Горе.
На листи је експерата за стратегије и доктрине, сведимензионалу одбрану, „психолошки
рат”, „нови светски поредак” и борбену готовост.

Објавио је више од 500 новинарских геополитичких анализа, десетину фељтона и више

десетина научних, прегледних и стручних написа у часописима, зборницима радова и
прилозима књига. Имао је више од 270 јавних наступа на трибинама, промоцијама и
предавањима, као и у радио и телевизијским емисијама. На Интернету је представљено
више стотина прилога о његовим истраживањима и научним ставовима.

Поред научноистраживачког рада, бави се књижевношћу и публицистиком. Радови су му

превођени на немачки, руски, француски, италијански, енглески, бугарски и јерменски
језик. Осим на просторима Југославије, објављивани су у Немачкој, Бугарској, Шведској,
Аустралији и Јерменији.

Објавио је научно-популарне књиге Неокортикални рат („Војна књига”, Београд, 1999),

Неокортикални рат 2 („Војна књига”, Београд, 2001), Сатана се више не крије –
Неокортикални рат против будућности („Евро”, Београд, 2002), Скривено мисаоно
оружје („Мирослав”, Београд, 2003), Рат свих против свих („Мирослав”, Београд, 2004),
Магија у неокортикалном рату („Мирослав”, Београд, 2005), Док мисли стварају космос
(„Пан-Пласт”, Београд, 2006) и две књиге из области белетристике Тренуци истине
(„Народни лист”, Задар, 1969) и Мирује чемпрес („Народни лист”, Задар, 1971).

Добитник је десетак награда за литерарне, публицистичке и стручне радове.

ЛИТЕРАТУРА
1. Абрамович, Велимир, Метафизика и космология учёного Николы Теслы, ежегодник
„Дельфис”, Москва, 2000.
2. Аврамов, Смиља, Алтернативни модел светске заједнице, „Нова Европа” – „Евро”,
Београд, 2005.
3. Avramov, Smilja, Trilateralna komisija, LDIJ, Veternik, 1998.
4. Adey, W. Ross, and Lawrence, Albert F. (eds.), Nonlinear Electrodynamics in Biological
Systems, Plenum Publishing Corp., NY, 1984.
5. Alexander, John B., Groller, Richard, and Morris, Janet, The Warrior’s Edge: Front-line
Strategies for Victory on the Corporate Battlefield, 1990.
6. Anderson, Larry E. (ed.), Interaction of Biological Systems with Static and ELF Electric
and Magnetic Fields, Dept. of Energy, Washington, DC, 1984.
7. Arguelles, Jose, The Mayan Factor: Path Beyond Technology, Bear and Company, Santa
Fe, New Mexico, 1987.
8. Basar, E., Flohr, H., Haken, H., and Mandell, A. (eds.), Synergetics of the Brain,
Springer-Verlag, Berlin, 1983.

96
9. Bearden, Thomas E, Excalibur Briefing, Strawberry Hill Press/Walnut Hill Books, San
Francisco, 1980.
10. Bearden, Thomas E, The New Tesla Electromagnetics and the Secrets of Electrical Free
Energy, Tesla Book Co., Millbrae, CA, 1983.
11. Bearden, Thomas E, Solutions to Tesla’s Secrets and the Soviet Tesla Weapons, Tesla
Book Co., Millbrae, CA, 1983.
12. Becker, Robert O., and Selden, Gary, The Body Electric: Electromagnetism and the
Foundation of Life, William Morrow & Co., Inc., NY, 1985.
13. Becker, Robert O., Cross Currents: The Perils of Electropolution, The Promise of
Electromedicine, Jeremy P. Tarcher, NY, 1990.
14. Begich, Nick, and Manning, Jeane, Angels Don’t Play This HAARP: Advances in Tesla
Technology, Earthpulse Press, Anchorage, AK, 1995.
15. Beir, V., Health Effects of Exposure to Low Levels of Ionizing Radiation, 1990.
16. Bennett, William R., Health and Low-Frequency Electromagnetic Fields, Yale
University Press, New Haven, CT, 1994.
17. Бердвуд, Џејн, Злоба вековна, Ихтус – Хришћанска књига (репринт), Београд, 1999
(оригинал: Луизијана, САД)
18. Blank, Martin, Electromagnetic Field Biointeractions and Mechanics, Advances in
Chemistry Series No. 250. American Chemical Society, 1155 Sixteenth St., NW,
Washington, DC20036, 1995.
19. Боголюбов, Н, Тайные общества ХХ века, С. Петербург, 1997.
20. Бояринцев, В. И, Чудеса российской демократии, М., „Московский писатель”,
1999.
21. Bowart, Walter, Operation Mind Control, Dell, NY, 1978.
22. Bowart, Walter H., Operation Mind Control: How the Cryptocracy will Psychocivilize
You, St. Martin’s Press, NY, 1994.
23. Brers, Diter, (R)evolucija 2012, Laguna, Beograd, 2011.
24. Brodeur, Paul, Currents of Death: Power Lines, Computer Terminals, and the Attempt to
Cover Up Their Threat to Your Health, Simon&Schuster, NY, 1989.
25. Brodeur, Paul, Secrets: A Writer in the Cold War, Faber & Faber, Boston, 1997.
26. Burdick, Dorothy, Such Things are Known, Vantage Press, Inc., 1982.
27. Capron, Alexander, M., Human Experimentation, University Publications of America,
Bethesda, MD, 1986.
28. Церовић, Василије, Стратегијске паралеле, НИЦ „Војска”, Београд, 2001.
29. Chavkin, Samuel, The Mind Stealers: Psychosurgery and Mind Control, Houghton
Mifflin Co., Boston, 1978.
30. Chiabrera, A., Nicolini, C., and Schwan, H. P. (eds.), Interactions Between
Electromagnetic Fields and Cells, NATO Scientific Affairs Division, ASI Series 97A,
Plenum Publications Corp., NY and London, 1985.
31. Constantine, Alex, Psychic Dictatorship in the USA, Feral House, Portland, OR, 1995.
32. Constantine, Alex, Virtual Government: CIA Mind Control Operations in America, Feral
House, Venice, CA, 1997.
33. Cooper Milton William, Cooperov dokument, http://www.ufos.tk
34. Черников, Г, Черникова Д, Кто владеет Россией?, М., „Центрполиграф”, 1998.
35. Davis, Albert Roy, The Anatomy of Biomagnetism, Vantage Press, NY, 1982.
36. Даль, В. И., Записка о ритуальных убийствах, 1844, Москва., „Витязь”, 1995.

97
37. Dean, (Lt. Col.) David J. (ed.), Low-Intensity Conflict and Modern Technology, Air
University Press, Maxwell Air Force Base, AL, (June) 1986.
38. DeFelice, L., Introduction to Membrane Noise, Plenum Publishing Corp., NY, 1981.
39. DeVolpi, A., et al., Born Secret: The H-Bomb, the Progressive Case and National
Security, Pergamon Press, 1981.
40. Достојевски, М. Фјодор, Злочин и казна, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1998.
41. Дугин, Александар, Основи геополитике – Геополитичка будућност Русије,
„Екопрес”, Београд, 2004.
42. Дугин, Александар, Основи геополитике – Просторно мислити, „Екопрес”,
Београд, 2004.
43. Дворниковић, Владимир, Борба идеја, НИУ „Службени лист” * ТЕРСИТ, Београд,
1995.
44. Ђурђевић, М. Ратибор-Рајко, Масонерија – завера против Бога и човека кроз векове
и данас, „ИХТУС”, Београд, 2000.
45. Edelman, G. M., The Remembered Present: A Biological Theory of Consciousness, Basic
Books, NY, 1989.
46. Erne, Sergio N., Hahbohm, H.D., and Lubbig, H., Biomagnetism, Walter De Gruyter &
Co., Berlin & NY, 1981.
47. Flanagan, G. Patrick, The Neurophone, Pyramid Power, 8th ed., DeVorss & Co., Marina
del Rey, CA, 1980.
48. Фоменко, Тимофејевич Анатолиј, Статистичка хронологија (математички поглед
на историју) – у ком смо веку?, Математички институт САНУ * Досије, Београд,
1997.
49. Frohlich, H. (ed.), Biological Coherence and Response to External Stimuli, Springer-
Verlag, Heidelberg and Berlin, 1988.
50. Гавриловић, Жарко, Проклетство Злочинаца, издање аутора, Београд, 2005.
51. Гавриловић, Жарко, Српски пакао у Брозовој Југославији, издање аутора, Београд,
2006.
52. Gillmor, Don, I Swear by Apollo; Dr. Ewen Cameron, Тhe CIA, and the Canadian Mind-
Control Experiments, Eden Press, Montreal, 1986.
53. Glaser, Zorach R., and Moore Julia L., Cumulative Index to the Bibliography of Reported
Biological Effects and Clinical Symptoms Attributed to Microwave and Radio-Frequency
Radiation Exposure, Julie Moore and Associates, Riverside, CA, 1982.
54. Gordon, Noa, Medikus, „Narodna knjiga” – „Alfa”, Beograd, 2005.
55. Gordon, Thomas, Journey into Madness: The True Story of Secret CIA Mind Control and
Medical Abuse, Bantam Books, NY, 1989.
56. Grandolfo, M., Michealson, S. M., and Rindl, A. (eds.), Biological Effects and Dosimetry
of Nonionizing Radiation, Plenum Publishing Corp., NY, 1983.
57. Greenslade, Shirley, Mind Control, Agape Word, 1994.
58. Гудман, Ф, Магические символы, Москва, Золотой век, 1995.
59. Гусев, О. М, Белый конь апокалипсиса, Санкт Петербург, „Лио Редактор”, 1999.
60. Guzman, Emilio, Mind Control, Institute of Psychology, Inc., 1996.
61. Hemming, Leland H., Architectural Electromagnetic, Shielding Handbook: A Design and
Specification Guide, IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) Press, NY,
1992.

98
62. Hoffman, Michael A., Secret Societies and Psychological Warfare, Coetur d’Alene, ID,
1989.
63. Hutchison, Michael, Mega Brain: New Tools and Techniques for Brain Growth and Mind
Expansion, Ballantine Books, NY, 1986.
64. Illinger, K. H. (ed.), Biological Effects of Nonionizing Radiation, American Chemical
Society Symposium Series No. 157, Washington, DC, 1981.
65. Istarhov Aleksejevič Vladimir, Udarac ruskih bogova, Moskva, 2000.
66. Jacobson, Steven, Mind Control in the United States, Critique Publishers, Santa Rosa,
CA, 1985.
67. John, E. R., Machinery of the Mind, Birkhauser, Boston, MA, 1990.
68. John, R.G., and Dunne, B. J., Margins of Reality, The Role of Consciousness in the
Physical World, Harcourt, Brace, & Jovanovich, NY, 1987.
69. Kalajić, Dragoš, Američko zlo, BIGZ, Beograd, 1993.
70. Кара-Мурза, Георгиевич Сергей, Манипуляция сознанием, Москва, 2000.
71. Катехизис еврея в СССР, газета „Русские ведомости”, № 1, 1991.
72. Keith, Jim, Mind Control/World Control: The Encyclopedia of Mind Control, Adventures
Unlimited Press, Illinois, 1998.
73. Key, Wilson Bryan, The Age of Manipulation: The Con in Confidence; The Sin in
Sincere, Henry Holt & Co., NY, 1989.
74. Klasen, Ben, Večna religija prirode, izvorno izdanje, Čikago, USA.
75. Климов, Григорий, „Протоколы советских мудрецов”, „Феникс”, Ростов-на-Дону,
1994.
76. Кнежевић, Милош, Балканска пометња, ДП „Ђуро Салај”, Београд, 1996.
77. Knežević, Miloš, Krstareća demokratija, DP „Đuro Salaj”, Beograd, 1999.
78. Knežević, Miloš, Moć Zapada, Mali Nemo, Pančevo, 2005.
79. Князев, М. А. „Будущее мирового сионизма”, М., „Шихино”, 1997.
80. Kollberg, E. (ed.), Microwave and Millimeter Wave Mixers, Institute Electrical, 1984.
81. Kong, Jin A., et al., Theory of Microwave Remote Sensing, (2nd ed.), John Wiley & Sons,
NY, 1985.
82. Корчагин, Виктор, „Еврейская оккупация России”, М., Журнал „Русич”, 1998.
83. Lakhovsky, Georges, The Secret of Life: Electricity, Radiation, and Your Body, Liberty
Lobby, Washington, DC, 1994.
84. Lawrence, Lincoln (pseudonym), with an introduction by Kenn Thomas, Mind Control;
Oswald & JFK, Were We Controlled? Adventures Unlimited Press, Kempton, IL, 1997.
85. Lee, Martin, and Shlain, B., Acid Dreams: The CIA, LSD, and the Sixties Rebellion,
Grover Press, NY, 1986.
86. Leonard, George, The Silent Pulse, Bantam Books, NY, 1981.
87. Lin, James C., Electromagnetic Interaction with Biological Systems, Plenum Publishing
Corp., NY, 1989.
88. Ливенцов, Игнатьевич Евгений, Откровения высшего космического разума,
Историческая книга, Москва, 1999.
89. Llaurado, J. G., Sances, A., and Battocletti, J.H., Biologic and Clinical Effects of Low-
Frequency Magnetic and Electric Fields, Charles C. Thomas, Springfield, IL, 1988.
90. Луковић-Пјановић, Олга, Срби… народ најстарији, књиге 1, 2 и 3, ИПА
„Мирослав”, Београд, 1993–1994.

99
91. Малинс, Јустас, Проклетство Ханана, „Охтус” – Хришћанска књига, Београд,
2004.
92. Манделбаум, Адам, Сенке рата, Mono, Manana press, Моћ књиге, Београд, 2001.
93. Marino, Andrew A. (ed.), Modern Bioelectricity, Marcel Dekker, NY, 1988.
94. Marz, Džim, Vladavina tajnom, „Narodna knjiga” – „Alfa“, Beograd, 2005.
95. Матовић, Јован и Петровић-Пољак, Жељко, Оружје, енергија и Трећи светски рат,
НИУ „Војска” – ИП „Тетра ГМ”, Београд, 1998.
96. McRae, M. Ronald, Mind Wars, The True Story of Government Research into the
Military Potential of Psychic Weapons, St. Martin’s Press, NY, 1984.
97. Mctaggart, Lynne, The Field, The Quest for the Secret Force of the Universe,
HarperColins, Scranton, Pennsylvania, USA, 2002.
98. Middleton-Jones, Howard and Wilkie, M. James, Giza-Genesis, The Best Kept Secrets,
Galileo Publishing; 2002.
99. Mills, James, The Power, Warner Books, Inc., NY, 1990.
100. Милутиновић, Милован, Медијске манипулације, „Бесједа”, Бања Лука –
Војноисторијски институт, Београд, 2003.
101. Mind Control, Hidden Manipulation and Subliminal Learning, Gordon Press, NY,
1991.
102. Миронов, Б, О необходимости национального восстания, Москва, 1999.
103. Мишић, Милан, Планета Америка, „Новости”, Београд, 1999.
104. Molnar, Tomas, Amerikanologija, SKC, Beograd, 1996.
105. Norden, B., and Ramel, C. (eds.), Interaction Mechanisms of Low-Level
Electromagnetic Fields in Living Systems, Royal Swedish Academy of Sciences, Oxford
University Press, Inc., NY, 1989.
106. Новаковић, Реља, Још о пореклу Срба, ИПА „Мирослав”, Београд, 1992.
107. Новаковић, Реља, Срби, ИПА „Мирослав”, Београд, 1993.
108. Новаковић, Реља, Непознати Црњански, ИПА „Мирослав”, Београд, 1997.
109. Новаковић, Реља, Карпатски и ликијски Срби, ИПА „Мирослав”, Београд,
1997.
110. O’Connor, Mary Ellen, and Lovely, Richard, H. (eds.), Electromagnetic Fields
and Neurobehavioral Function, Alan R. Liss, Inc., NY, 1988.
111. Odić, Zoran, Novi evropski fašizam, Multinacionalni fond kulture, Beograd, 2005.
112. O’Neill, John J., Prodigal Genius, The Life of Nikola Tesla, Ives Washburn, Inc.,
NY, 1944.
113. Orwell, George, 1984, Harcourt, Brace&Jovanovich, NY, 1949.
114. Osepchuk, John M. (ed.), Biological Effects of Electromagnetic Radiation, John
Wiley & Sons, Inc., NY, 1983.
115. Ostrander, Sheila, and Schroeder, Lynn, Super Memory: The Revolution, 1991.
116. Пек, М. Скот, Медитације из пута, „Народна књига” – „Алфа”, Београд,
1994.
117. Petronijević, Branislav, Načela metafizike (prva sveska, drugi deo), BIGZ,
Beograd, 1986.
118. Polk, C., and Postow, E. (eds.); CRC (Chemical Rubber Co.) Handbook of
Biological Effects of Electromagnetic Fields, Chemical Rubber Co. Press, Boca Raton,
FL, 1986.

100
119. Познановић, И. Жељко, Српска идеја, Слободна књига – издања Владимира
Максимовића, Београд, 1999.
120. Pribram, Karl H., Brain and Perception, Holonomy and Structure in Figural
Processing, Lawrence Erlbaum Associates, Hillsdale, NJ, 1993.
121. Pribram, Karl H. (ed.), Rethinking Neural Networks: Quantum Fields and
Biological Data, Lawrence Erlbaum Associates, Mahwah (Hillsdale), NJ, 1993.
122. Радица, Богдан, Агонија Европе, СКЦ, Београд, 1994.
123. Radiofrequency Radiation Dosimetry Handbook, USAFSchool of Aerospace
Medicine, Brooks AFB, TX, October 1986.
124. Rappoport, Jon, US Mind Control Experiments on Children, Los Angeles, 1995.
125. Rauscher, Elizabeth A., Electromagnetic Phenomena in Complex Geometries and
Nonlinear Phenomena, Non-hertzian Waves, and Magnetic Monopoles, Tesla Book Co.,
Millbrae, CA, 1983.
126. Ravenskroft, Trevor & Marfi, Valas Tim, Znak zveri, „Narodna knjiga” –
„Politika”, Beograd, 2006.
127. Renati, Charles, and hudson, Michael, The Silent Intruder, Houghton Mifflin,
Boston, 1982.
128. Restak, Richard M., The Mind, Bantam Books, NY, 1988.
129. Roper Organization, The Unusual Personal Experiences: An Analysis of the Data
from Three National Surveys, Bigelow Holding Corp., Las Vegas, NY, 1991.
130. Russell-Manning, Elizabeth (Betsy), Mass Mind Control of the American People,
(self-published) San Francisco, CA, 1992.
131. Russell-Manning, Elizabeth (Betsy), The Microwave Deception, Greensward
Press, 1989.
132. Russell-Manning, Elizabeth (Betsy), Mind Control in a Free Society, 1989.
133. Schaffranke, Rolf, Proofs of Free Energy Devices and Supporting Data, Tesla
Book Co., Millbrae, CA, 1983.
134. Schwarz, Jack, Human Energy Systems, E.P. Dutton, NY, 1980.
135. Sheffield, Charles, et al. (eds.), The World of 2044: Technological Development
and the Future of Society, Paragon House, 1994.
136. Shukman, David, Tomorrow’s War: The Threat of High-Technology Weapons,
Harcourt Brace & Co., 1996.
137. Siegel, Ronald K.,Whispers, The Voices of Paranoia, Crown Publishers, Inc., NY,
1994.
138. Sitchin, Zecharia, Dvanaesti planet, TELEdisk, Zagreb, 2002.
139. Smith, Cyril W., and Best, Simon, Electromagnetic Man: Health and Hazard in
the Electrical Environment, St. Martin’s Press, Inc., NY, 1989.
140. Steneck, Nicholas H., The Microwave Debate, MIT Press, Cambridge, MA, 1984.
141. Стульгинскис, С.В, Космические легенды Востока, „Сфера” РТО, 1996.
142. Суботић, Оливер, Биометријски системи идентификације, Институт за
политичке студије, Београд, 2007.
143. Thomas, Gordon, Enslaved, Pharos Books, NY, 1981.
144. Thomas, Gordon, Journey into Madness: The True Story of Secret CIA Mind
Control and Medical Abuse, Bantam Books, NY, 1989.
145. Vankin, Jonathan, Conspiracies, Crimes, and Cover-ups: Political Manipulation
and Mind Control in America, Paragon House, NY, 1991.

101
 146. Вићановић, Д&Д, Империја зла – Прљава Америка, „No limit books”,
Београд, 1999.
147. Воробјовски, Ј. Јуриј, Западни пут у апокалипсу, „Светигора”, Цетиње, 2000.
148. Weinstein, Harvey M., Psychiatry and the CIA: Victims of Mind Control,
American Psychiatric Press, Washington, DC, 1990.
149. White, John (ed.), Psychic Warfare: Fact or Fiction?, Aquarian, 1988.
150. Williamson, Samuel J. (ed.), Biomagnetism, Plenum Publishing Corp., NY, 1983.
151. Winn, Denise, The Manipulated Mind, The Octagon Press, NY, 1983.

НАПИСИ

1. Aftergood, Steven, „Secrecy and Government Bulletin“, Issue 28, Nov. 1993.
2. Aftergood, Steven, „The Soft-Kill Fallacy”, „Bulletin of the Atomic Scientists”,
September/October 1994.
3. Barry, John, and Morganthau, Thomas, „Science of war: Non-lethal weapons”,
„Newsweek”, pp. 24–26, 7 February 1994.
4. Bartch, Paul, „Neurotransmission.”, „Resonance”, No. 17: pp. 8–10, July 1990.
5. Beardsley, Tim, „Making waves“, „Scientific American”, Vol. 268 No. 2): p. 32,
February 1993.
6. Beck, Robert C., „ELF: Extremely low frequency fields: They affect us all in ways we
may never consciously realize!”, „Nexus, Vol. 2 (No. 6): pp. 11–15 & 66–67,
January/February 1992.
7. Besly, Kim, „Electromagnetic pollution: A little known health hazard. A new means of
control”, Preliminary Report, Greenham Common Woman’s Peace Camp, Inland House,
Southbourne, Emsworth, Hants, England , 1993.
8. Blackmon, Janet, „Woman fears government zapping”, „Sun Journal”, New Bern, NC, 28
September 1992.
9. Boyce, Nell, „Bioterrorism Special Report: Nowhere to Hide”, „New Scientist”, Vol.
March 21, 1998.
10. Budiansky, Stephen, and Good, Erica, E., „Orlikow v. US”, „US News & World Report
(Investigative Report)”, Vol. (No.): p. 34, 24 January 1994.
11. Butler, Declan, „Advances in neuroscience may threaten human rights”, „Nature”, Vol.
391 (Issue): p. 319, January 1998.
12. Butterfield, Fox, „$2.15 million for hidden weapon research”, „The New York Times”,
Seattle Post Intelligencer, Sec. A–3, Friday, 10 March 1995.
13. Byrne, Harlan S., „California microwaves”, „Barrons, Vol. 72 (No. 13): pp. 48–49, 30
March 1992.
14. Cannon, Martin, „Mind control and the American Government”, „Lobster”, No. 23, 1993.
15. Chernishev, I., „Can rulers make ‘zombies’ and control the world?” „Orienteer”, pp. 58–
62, February 1997.
16. Collins, Larry, „Mind Control”, „Playboy”, January 1990.
17. Coupland, Robin M., „Non-lethal weapons: Precipitating a new arms race? Medicine
must guard against its knowledge being used for weapon development”, „British Medical
Journal”, Vol. 315: p. 72, 12 July 1997.
18. Crary, David, „Soldiers recount most memorable Iraqi surrenders”, „Associated Press
The Daily Commercial”, March 1, 1991.

102
19. De Boskey, Bruce H., „Nonionizing radiation: Hidden hazards”, „Trial Magazine”, Vol.
26, (No. 8): pp. 32–36, August 1990.
20. „Disabling people and electronics”, „Microwave News”, January/February 1996.
21. DoD, „Intel agencies look at Russian mind control technology claims”, „Defense
Electronics, July 1993.
22. Dodgen, Larry, „Non-lethal weapons”, „U.S. News & World Report”, Vol. (No.): p. 5,
August 4, 1997.
23. Doswald-Beck, Louise and Cauderay, Gerald C., „The development of new antipersonnel
weapons”, „International Review of the Red Cross”, Vol. 279 , 1 November 1990.
24. „Electromagnetic fields: New-wave coverage issues”, „Best’s Review”, 1991.
25. Elliott, Dorinda, and Barry, John, „A subliminal Dr. Strangelove. Mind: Using the power
of hidden suggestions, this Russian Scientist (Igor Smirnov) tries to rewire the brain”,
„Newsweek”, p. 57, 22 August 1994.
26. „Expert meeting on certain weapon systems and on implementation mechanisms in
international law”, Report of the International Committee of the Red Cross, Geneva,
Switzerland, May 30 – June 1, 1994.
27. „From Russia with love.At Los Alamos?” Intelligence Report: Parade Special
Supplement, 1993.
28. „German workshop on mechanisms of EMF interactions”, „Microwave News”,
November/December 1991.
29. Hough, Warren, „High tech civilian control studied: Secret Pentagon – DOJ Memo of
Understanding, `Nonlethal’ weapons under development are being added to the
government arsenal in its war against its own citizens”, „The Spotlight”, July 31, 1995.
30. Kelly, Jack A. and Conway, Joseph, „Non-lethal weapons: Emerging requirements for
security strategy”, Institute for Foreign Policy Analysis, May 1996.
31. Krawczyk, Glenn, „Big brother’s recipe for ‘Revolution in Military Affairs’”, „Nexus”,
pp. 31–36, June/July 1995.
32. Lopez, Ramon, „Special operations survive Pentagon budget constraints”, „International
Defense Review”, Vol. 26 (No. 3): p. 247, 12 December 1994.
33. MacKenzie, Debora, „Bioterrorism Special Report: Bioarmageddon”, „New Scientist”,
Vol. September 19, 1998.
34. Mann, Paul, „Mass weapons threat deepens worldwide”, „Aviation Week & Space
Technology”, Vo.. 144 (No. 25): p. 58, 17 June 1996.
35. Martin, Harry V., and Caul, David, „Mind control”, (A 13–part series) „The Napa
Sentinel”, Napa, CA 1995.
36. Matthews, Owen, Report, „Soviets used top secret ‘psychotronic’ weapons”, „Moscow
Times”, Sec. 750, 11 July 1995.
37. McKinney, Julianne, „Microwave harassment and mind control experimentation”,
Unclassified, Vol. IV (No. 3) Parts I & II, June/July 1992.
38. Metz, Steven, and Keivit, James: „The revolution in military affairs and conflict short of
war”, Strategic Studies Institute (SSI), U.S. Army War College, U.S. Government
Printing Office (No. 1994–504–111/00089) July 25, 1994.
39. „Microwave measurements”, „Aviation Week and Space Technology”, Vol. 144 (no. 18):
p. 73, 29 April 1996.
40. „Military on non-lethal weapons: A very attractive option”, „Microwave News”,
November/December 1993.

103
41. „Mind-reading computer”, „Futurist”, p. 49, May/June 1992.
42. Mintz, John, „The secret’s out: Covert E-Systems, Inc. covets commercial sales”, The
Washington Post, p. A–1, A–10, 24 October 1994.
43. Mizrach, Steve, „Electromagnetic effects on human behavior”, „MindNet Journal”, Vol.
1 (No. 82) July 1996.
44. Mollick, Ethan, „A gentler war: The debate over non-lethal weapons”, „Harvard
International Review”, Vol. 18 (No. 4): p.46, Fall 1996.
45. Opall, Barbara, „U.S. experts: Focus arms control goals”, „Defense News”, p. 6, 24–30
November 1997. Opall, Barbara, „U.S. explores mind control technology”, „Defense
News”, p. 4, 29, January 11–17, 1993.
46. Opall, Barbara, „”U.S, Russia hope to safeguard mind-control techniques“, „Defense
News”, p. 4, 11–17 January 1993.
47. Pasternak, Douglas, „Wonder weapons: The Pentagon’s quest for nonlethal arms is
amazing. But is it smart?”, „US News & World Report (Special Report)”, Vol. 123 (No.
1): pp. 38–46, July 7, 1997.
48. Pengelley, Rupert, „Wanted: A watch on non-lethal weapons”, „International Defense
Review”, Vol. 24 (No. 4): p. 1, 1 April 1994.
49. „Perry plans to launch nonlethal warfare”, „Defense News”, September 19–25, 1994.
50. Persinger, Michael A., „On the possibility of directly accessing every human brain by
electromagnetic induction of fundamental algorithms”, „MindNet Journal”, Vol. 1 (No.
65) June 1995.
51. Pool, Robert, „Electromagnetic fields: The biological evidence”, „Science”, Vol. 249: pp.
1378–1381, 21 September 1990.
52. Posner, Michael I., „Seeing the mind”, „Science”, Vol. 262: pp. 673–674, 29 October
1993.
53. Possony, Stefan, „Scientific advances hold dramatic prospects for phy-strat”, „Defense
and Foreign Affairs”, Vol. 34, July 1983.
54. Ray, J., „The body magnetic”, „Buzzworm, Vol. 4: p. 22, September/October 1992.
55. Ricks, Thomas E., „Nonlethal arms: New class of weapons could incapacitate foe yet
limit casualties”, „The Wall Street Journa”, pp. A1 & A4, January 4, 1993.
56. Rosenberg, Barbara Hatch, „Non-lethal weapons may violate treaties”, „The Bulletin of
the Atomic Scientists”, pp. 44–45, September – October 1994.
57. Schmitt, Eric, „Zany new weapons for U.S. team in Somalia”, „International Herald
Tribune”, 16 February 1995.
58. Schmitz, Tom, „California’s Livermore weighs plan to use Russian technology”, „The
Journal of Commerce”, April 8, 1993.
59. Shorto, Russell, „Armageddon: Killing them softly”, Gentlemen’s Quarterly, March
1995. „Still under wraps”, „Aviation Week and Space Technology”, p. 35, June 7, 1993.
60. Thomas Timothy, „The mind has no firewall”, Parameters: U.S. Army War College
Quarterly, Vol. 28 (No. 1): pp. 84–92, Spring 1998.
61. Tigner, Brooks, „NATO panel to consider non-lethal weapon guidelines”, „Defense
News”, p. 14, 29 September 1997.
62. Tigner, Brooks, „Europeans protest U.S. ionospheric research”, „Defense News”, p. 3,
16–22 February 1998.
63. „U.S. Nullifies Nuremberg Law”, „EarthIsland Journal”, pp. 18, Winter 1996–97.

104
 64. Victorian, Armen, „The military use of electromagnetic, microwave, and mind control
technology”, „Lobster”, No. 34: p 2–7, Winter 1998; Also published in Resonance, No.,
April 1998.
65. Victorian, Armen, „Neural manipulation by remote radar”, „Resonance”, No. 30: pp. 25–
28, March 1996; Also published in Lobster No. 30.
66. Wall, Judy, „Electromagnetic weapons”, „Resonance”, No. 29: pp 27–33, May 1995.
67. Wall, Judy, „Military use of mind control weapons”, „”Nexus, pp. 11–16, October –
November 1998.
68. Wall, Judy, „Synthetic telemetry”, „Resonance”, No. 29: pp. 17–26, May 1995.
69. Weiner, Malcolm H., Chairman, „Non-lethal technologies: Military options and
implications”, Report of an independent task force sponsored by the Council on Foreign
Relations released June 22, 1995.
70. Wright, Steve, „An appraisal of technologies for political control”, European Parliament
Scientific and Technological Options Assessment (STOA) Luxembourg, European
Parliament, 6 January 1998.

САДРЖАЈ

ОДЉУЂИВАЊЕ 4

ПЛАНЕТА ПРИВИДА, ЗАБЛУДА, ЗЛА И ЛАЖИ 16

ВЕЛИКИ БРАТ 35

КОНТРОЛА ЉУДИ 58

УПРАВЉАЊЕ РУЉОМ 71

КОНТРОЛА УМА 91

ОСНОВЕ ЗА „ЧУДО 2012” 109

НЕСТАНАК ВЕЛИКОГ БРАТА 128

ПОДАЦИ О АУТОРУ 143

ЛИТЕРАТУРА 144

САДРЖАЈ 158

105
 СВЕТОЗАР РАДИШИЋ

НЕСТАНАК ВЕЛИКОГ БРАТА

2012.

Издавач:

„ПАН-ПЛАСТ”, Београд

За издавача:

Снежана Пантић

Уредник:

Драган Пантић

Рецензент:

проф. др Велимир Абрамовић

Језички редактор:

Нада Драгишић

Корице:

Срђан С. Радишић

106
 Штампа:

„ПАН-ПЛАСТ”, Београд

Тираж:

1.000 примерака

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

ISBN

[1] Масонство је постало неизбежан кључ за високе функције. На пример, сви премијери
Енглеске, од Роберта Валпола у 18. веку до Ремзи Макдоналда у двадесетом, били су
велики мајстори масонског реда (видети: Trevor Ravenskroft & Tim Valas Marfi, Znak zveri,
стр. 90).

[2] Ево неколицине са списка проклетих: Сајрус Венс, Бил Клинтон, Ричард Холбрук,
Џорџ Сорош, Збигњев Бжежински, Весли Кларк, Хенри Кисинџер, Хавијер Солана, Марти
Ахтисари, Карла дел Понте, Клаус Кинкел, Виктор Черномирдин… Видети: Жарко
Гавриловић, Проклетство Злочинаца, стр. 242 и 243.

[3] Гој је јеврејска реч којом Јевреји зову сваког оног који није Јеврејин, ма којој
народности припадао. Реч има основно значење – марва, стока. Израз „руља” којим се

107
означавају тзв. народне масе, прихватио је Владимир Алексејевич Истархов. Означава
неорганизовани народ, оне које свакодневно ниподаштавају све државне и наддржавне
институције, а којима се обраћају политичари само у предизборним кампањама. Руља
служи за омаловажавање, опорезивање, обмањивање и мобилисање у свим врстама рата.
Руља су људи који су, попут Авганистанаца, напустили кришом своје домове, превезени у
истрошеним руским војним цистернама до првих пакистанских градова, а потом одбегли у
загрљај „великог брата” – у Сједињене Државе. Једино су у руљи сви једнаки. Политичари
према својим или прихваћеним критеријумима одлучују о томе да ли је позитивна или
негативна. С њом се манипулише. Сви би да је придобију у јавним наступима, а потом је
одвајају шалтерима и недоступним просторима.

[4] Александар Дугин, Основи геополитике –геополитичка будућност Русије, стр. 6.

[5] Минијатурна технологија, невидљива за људско око, чија је јединица мере милијарду
пута мања од једног метра.

[6] Карл Густав Јунг је записао: Наука не може да научи било шта о бити психе с обзиром
на то да једино средство спознаје било чега јесте психа.

[7] Нефили су „богови” који су „створили” човека на Земљи. Према тврђењу Захарија
Сичина, тако пише у Књизи Постанка, у верзији доследно преведеној с хебрејског језика
(видети: Zecharia Sitchin, Dvanaesti planet, стр. 146 и 147).

[8] Fax-идиот бригу о својим пословима сматра политички неутралном, или, сам ће за себе
рећи да је аполитичан. Тако је све дотле док му неко не угрози „фундаментална
истраживања”. Тада постаје озлојеђен јер су му прекинуте везе са „светом”, јер му не
стиже литература (видети: Слободан Јауковић, „Антиратни профитер”, „Војно дело”, бр.
2/1996, стр. 157).

[9] Обезбеђен је директан пренос рата у Кувајту, масакра на пијаци Маркале у Сарајеву,
ракетирања српских градова у пролеће 1999. и агресије на Ирак. Француски философ Жан
Бодријар је у напису „Рат као спектакл” забележио: „У вртлогу елетронских слика… нема
више дистанце од догађаја ка слици, ка расуђивању… Нама су све слике измешане, ради
чега није могуће имати никакав став” (видети: Милован Милутиновић, Медијске
манипулације, стр. 236).

[10] Казимир Шулц је објаснио да су Трачани и Илири, или Трако-Илири касније названи
Словенима, а да се Словени нису појавили јужно од Дунава тек у шестом веку, већ да су
онде обитавали од најстаријих времена. На основу његових закључака лако и без
двоумљења, назив Трако-Илири може да се замени са Срби. Видети: Олга Луковић-
Пјановић, Срби… народ најстарији, књ. 1, стр. 124; књ. 2, стр. 77 и 78, и књ. 3, стр. 113;
Реља Новаковић, Срби, стр. 80; Реља Новаковић, Карпатски и ликијски Срби, стр. 146;
Реља Новаковић, Још о пореклу Срба, стр. 29, и Реља Новаковић, Непознати Црњански,
стр. 64.

[11] Жарко Гавриловић, Српски пакао у Брозовој Југославији, стр. 235.

108
[12] Из таквих школа излазе ученици који размишљају као угледни глумац Питер
Јустинов, који је у јуну 1993. изјавио: „Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка
простаклуку. Њима су потребни непријатељи, а не пријатељи, да би на њих усредсредили
своје дводимензионалне идеје”.

[13] „Поље нулте тачке” је енергетско поље у субатомском подручју, чија екстра ниска
вибрација одговара вибрацији људске душе. Оно је показатељ и утискивач свих таласних
дужина и фреквенција – нека врста снимка свемира за сва времена, огледалска слика и
запис свега што је икада постојало. У одређаним смислу, вакуум је почетак и крај свега у
свемиру (видети: Евгений Игнатьевич Ливенцов, Откровения высшего космического
разума, стр. 122, и Lynne Mctaggart, The Field: The Quest for the Secret Force of the Universe,
p. 133).

[14] Магнат, ата (лат. magnus – велик… богат) крупни капиталиста (Братољуб Клаић,
Велики рјечник страних ријечи, стр. 793).

[15] Скот Пек, Медитације из пута, стр. 152.

[16] Метафизика је, како је тврдио Банислав Петронијевић, „краљица наука”. Волео једа
каже да је она то „јер је предмет метафизичких истраживања – Истина” (видети:
Бранислав Петронијевић, Начела метафизике (прва свеска), стр. 561.

[17] Жељко Познановић, Српска идеја, стр. 40.

[18] Tomas Molnar, Amerikanologija, стр. 29.

[19] На финансијској конференцији одржаној у Бретон Вудсу (САД) потписан је 22. јула
1944. године споразум према којем је амерички долар преузео улогу злата и постао мерило
вредности националних валута. Од тада се говори о бретонвудском монетарном систему.

[20] Драгош Калајић, Америчко зло, стр. 196.

[21] Владимир Дворниковић, Борба идеја, стр. 124.

[22] Василије Церовић, Стратегијске паралеле, стр. 200 и 211.

[23] Џејмс Беимфорд је написао више књига. Најновије две је насловио: A Pretext for War:
9/11, Iraq and the Abuse of America‘s Intelligence Agencies и Body of Secrets: Anatomy of the
Ultrasecret National Security Agency.

[24] Постоји ли неко ко није запамтио израз лица Џорџа Буша Јуниора снимљеног у једној
основној школи за време напада на „њујоршке близнакиње”. Обавештен је о нечему што је
већ знао, због чега је и био баш ту, али је остао без мисли. Како се понаша „изненађени”
председник САД забележено је у чувеном документарном филму Мајкла Мура „Фаренхајт
9/11”, снимљеном 2004. године.

109
[25] Радио „Пацифик” је објавио да је Кондолизе Рајс, тадашњи саветник за националну
безбедност САД, позвала градоначелника Сан Франциска Вилија Брауна и упозорила га да
не лети пре подне тог 11. септембра.

[26] О феномену „9/11” постоји више добрих филмова. На пример, 911: In Plane Site,
911:Road to Tyranny, Painful Questions, Martial Law…

[27] Исти утисак стекао је сваки војни инжињерац. Нелогично је да се такво

архитектонско здање уруши ударом путничког авиона, а да се не сруши зграда
некадашњег Централног комитета СКЈ на Ушћу у Београду ударом ракете која је
намењена за уништавање. Страдање неколико хиљада људи, од 25.000 потенцијалних
жртава, указује на могућност да је већина запослених обавештена о томе да ће се нешто
догодити. Јер напад је почео одмах после почетка радног времена, када је више од 95
одсто припадника најрадније нације света требало да буде на радном месту.

[28] Džim Marz, Vladavina tajnom, стр. 86.

[29] Много је природнија и душевнија била реакција арапског листа „Ал шаер ал авсата”,
који је забележио: „Скандалозно је што су земље које се сматрају симболима демократије
(САД и Велика Британија) разматрале да нападну медијску институцију у пријатељској
земљи”. Била је то реакција на тајни документ британске владе у којем је записано да је
Џорџ Буш Јуниор предлагао уништење ТВ „Ал Џазира”.

[30] Деветнаестогодишњи Немац Матијас Руст слетео је авионом „Cesna 172B” на Црвени
трг у Москви 28. маја 1987. године и тако компромитовао до тада безгрешну аеродромску
контролу летења у Совјетском Савезу.

[31] Драстичан пример кршења људских права и слобода је и случај слободне размене и
објављивања података о путницима на летовима између САД и Европске уније под
изговором борбе против тероризма.

[32] Невидљиве руке свеприсутног „великог брата”.

[33] George Orwell, 1984, стр. 120.

[34] Miloš Knežević, Moć Zapada, стр. 167.

[35] Тај невероватан документ – Последња воља Хананова, може се наћи на једном месту у
светској теолошкој литератури – у Вавилонском талмуду (видети: Јустас Малинс,
Проклетство Ханана, стр. 29).

[36] Колико може да буде опасна електронска контрола људи показује пример вође
чеченских фундаменталиста Џохара Дудајева. Руски специјалци су га 21. априла 1996.
позвали мобилним телефоном, који је класични радио-одашиљач. Време кратког
разговора било је довољно за његово лоцирање, лансирање ракете и прецизно брисање из

110
списка живих (видети руски сајт за аеронаутику:
http://www.aeronautics.ru/chechnya/dudayev.htm).

[37] Ратибор М. Ђурђевић Рајко, Масонерија – завера против Бога и човека кроз векове и
данас, стр. 51.

[38] Могуће је да су због опасности које прете људској врсти настала и моћна скупина
људи названа Група „Билдерберг”.

[39] Miloš Knežević, Krstareća demokratija, стр. 10.

[40] Кравате каткад не носе. Тада делују опуштеније и ближе народу, али су опет сви исти
– глуме опуштеност.

[41] Јан Оберг, шведско-дански истраживач мира и будућности, руководилац мисије

фондације TFF, рекао је на скупу о теми „Да ли је могућ позитиван мир на Балкану”:
„Савет безбедности наоружава Балкан. Више од 80 одсто свег оружја продаје пет његових
сталних чланица”. Научни скуп је одржан 7. јуна 1994. у хотелу „Југославија” у Београду.

[42] „Јаз знања” створен је брзим техничко-технолошким напретком. Људи не успевају да

прихвате све информације које непрестано пристижу. Чак ни компјутерски системи не
омогућавају овладавање новим информацијама. Створен је информациони хаос, а све је
већи јаз између количине нових информација и интелектуалних могућности појединаца.
Када би човек само учио, тј. када не би ништа друго чинио, тај јаз би се повећавао
геометријском прогресијом. Рачунари су једно од решења, али обични људи (не треба
заборавити да још постоје и племенске заједнице) немају довољно новца да их купе нити
довољно времена да савладају њихову примену.

[43] Милан Мишић, Планета Америка, стр. 94.

[44] У једном инциденту, двојица младића почела су тучу испред ноћног клуба. Оператер
у контролној соби упозорио их је преко звучника. Они су забезекнуто погледали нагоре и
престали да се туку, а потом су побегли главом без обзира – у различитим смеровима.

[45] „Дејли телеграф” је објавио да је у Великој Британији инсталирано 4,2 милиона

камера – просечан Британац је снимљен 300 пута дневно. На инсталирање камера у тој
земљи утрошено је до сада више од 750 милиона евра.

[46] У орвеловским системима ништа није препуштено случајности – изгледа да се о

свему води рачуна.

[47] На листи организације „Прајваси интернешнел” Велика Британија је најниже

рангирана западна демократија у вези са заштитом приватности грађана.

111
[48] RFID чип је намењен за радио-фреквентну идентификацију посредством рачунара и
сателита. Микрочипови с основним подацима грађана који се читају помоћу радио таласа
већ се користе у британским пасошима и за наплату у систему лондонских метроа.

[49] Компаније за производњу картица упорно одбијају да означе RFID картице.

[50] Иначе, ДНК банка података је уведена у Великој Британији почетком деведесетих
година 20. века и расте изузетно брзо. Сада располаже генетским профилом за више од пет
одсто укупне популације. Таква база је већ направљена за све хапшене људе у Великој
Британији. У почетку, до 2003. године, полиција је имала право да узима узорке ДНК само
од осуђеника, а од тада и од свих особа умешаних у криминалне активности (сведоци и
оштећени). Уз то је, ван прописа, задржано право да се подаци задрже – односно да се не
бришу.

[51] У део података, или чак у све податке имају право увида само државне, локалне и
стране владе, судови, Конгрес, па чак и неки приватни уговарачи.

[52] Годишње у САД стигне осамдесет седам милиона људи ваздушним путем и триста
девет милиона копном и морем.

[53] У извештају Међународне организације рада потврђено је да се 80 одсто запослених у

САД стално прати. На том пројекту сарађују послодавци и влада САД (видети: ”US and
World Report”, 8. август 1994). Бивши председник САД Вилијам Џонсон Блајт – познатији
као Бил Клинтон, обећао је сународницима да ће до 2015. године у националну мрежу
бити повезана свака кућа, радно место, библиотеке и учионице. Приступ свим
информацијама у мрежи имаће, ради сигурности грађана, држава и полиција (видети:
часопис ”New America”, 25. јул 1994).

[54] Без тог картона у САД се нико не може запослити. Картон замењује легитимацију, а
многе банке траже број картона да би некоме издале платну картицу. Стога тај картон
имају скоро сви грађани Сједињених Држава.

[55] Пројекат је критикован у јавности због могућности да се злоупотреби као увод за

друштво тоталног надзора, те је одлуком Конгреса 2003. године скунут са буџета.
Непознато је да ли је неко други преузео његово финансирање.

[56] Интернет, РТС форуми, тема: Кинези тестирали анти-сателитско оружје. порука
9062, 5. август 2003.

[57] Smilja Avramov, Trilateralna komisijа, стр. 66.

[58] Емил Влајки, О ријечима и стварима, стр. 2. Тачност података могуће је проверити на
електронској адреси коју је понудио аутор: vemil@wanadoo.fr.

[59] Пол Макарти изложио је 10. децембра 1998. пред Комисијом ОЕБС-а како и које
организације и медије у Југославији финансира Национална задужбина за демократију. На

112
дугом списку су, поред осталих: „Наша борба”, „Време”, „Данас”, Агенција БЕТА, Радио
Б-92, Удружење независних медија (АНЕМ), Центар за хуманитарно право као
„најзначајнији извор информација”, Центар за људска права, Центар за антиратну акцију,
Удружени грански синдикати „Независност”, Алтернативне образовне институције итд.
(видети: Смиља Аврамов, Алтернативни модел светске заједнице, стр. 66 и 67).

[60] Џејн Бердвуд, Злоба вековна, стр. 33.

[61] Монструм има огромну моћ, а нема ум.

[62] Евгений Игнатьевич Ливенцов, Откровения высшего космического разума, стр. 63.

[63] Исто, стр. 67 и 110.

[64] Реч је о нуклеарном, биолошко-хемијском и психотронском оружју. Нуклеарне

експлозије могу да униште планету, а по свему судећи и васиону, те да тако наруше
основу хармоније космичког простора.

[65] Генадиј Малахов је у књизи Основна знања о животу и здрављу нагласио да је

енергија за време младог месеца концентрисана у дубини организма и да се тешко
избацује напоље, а да се за време пуног месеца енергија људи лако губи јер се налази са
спољне стране организма. Месец, мењајући однос електромагнетних сила може да
проузрокује различите реакције људи (видети: Генадиј Петрович Малахов, Основна знања
о животу и здрављу, стр. 153 и 154).

[66] Евгений Игнатьевич Ливенцов,Откровения высшего космического разума, стр. 187 и

188.

[67] Доказ за то је, на пример, делта ритам мозга од три херца.

[68] www.beotel.yu/~gmarjanovic/strobjden.html, од 5. маја 2007.

[69] Јуриј Ј. Воробјовски, Западни пут у апокалипсу, стр. 380 и 381.

[70] Логично је, будући да би деструктивци могли да униште цео систем и нико им не би
могао ући у траг. Али, могућност да се сваком „уђе у траг” значи да неко кога нико не зна
а надгледа систем може много – сувише много. Нарочито уколико припада наведеним
институцијама „великог брата”.

[71] Реч elate значи: одушевљење, расположење, раздраганост.

[72] http://www.vivelecanada.ca/article.php/200412110651276

[73] Видети уговор Министарства одбране САД из 1995. године. Назив уговора је
Комуникација микроталасним звучним ефектима, бр. документа: SBIR F41624-95-C-9007.

113
[74] Др Роберт Бекер, двоструки кандидат за Нобелову награду за мир, сматра да такав
уређај може послужити у тајним операцијама за излуђивање неке особе помоћу гласова,
или за слање скривених сугестија потенцијалном убици.

[75] Видети: http://educate-yourself.org/cn/mindcontrolwithsilentsounds24jun05.shtml.

[76] Испоставило се да нису биле у авионима.

[77] Био би то својеврстан био-чип повезан са централним компјутером у Бриселу. Тај

компјутер се не зове случајно – „Звер”.

[78]Michael T. Miller, Контролори ума, стр.14.

[79] Zoran Odić, Novi evropski fašizam, стр. 237.

[80] Видети: G. M. Shepherd, The Synaptic Organization of the Brain, p. 35.

[81] Адам Манделбаум, Сенке рата, стр. 17.

[82] Д&Д Вићановић, Империја зла – Прљава Америка, стр. 15.

[83] Због тога, треба се надати да Народна скупштина Републике Србије неће никад
спровести Закон о личним картама усвојен јула 2006, без обзира на то ко је у свету већ
усвојио сличан закон.

[84] Британци се у Аустралији лако препознају. Они веома често граде куће с високим
оџацима, из којих осматрају и пријављују полицији аљкаве суграђане.

[85] Зашто би се Европска унија спремала за ванредно стање на целој својој територији
осим уколико неко не планира увођење тоталитарног система на већем делу континента –
под изговором нарушене безбедности.

[86] Само у току прва три месеца 2006. пријављене су следеће важније крађе: од денверске
изборне комисије украдено је 150.000 гласачких података; Министарство одбране САД
претрпело је хакерски упад у базу са финансијским подацима и картонима социјалне
сигурности; из Одељена за приходе у Орегону нестало је деловањем вируса, 2..200
персоналних фајлова; из Унион Пацифик железнице украдени су подаци за 30.000
корисника; из Human Medicare Programs нестали су медицински подаци за 17.000
корисника; Амерички институт CPA, Универзитетски здравствени центар Хадсон у Охају,
остао је без медицинских података за 60.000 корисника… Крађе су пријавили KDDI Telco,
Јапан, Hanford Nuclear Reservation, Универзитет у Делаверу, Трговинска банка Потомак,
Интернационални универзитет у Флориди, Мајами универзитет у Охају, Корпорација за
студентске позајмице из Тексаса, Wells Fargo Bank, Columbus Bank & Trust итд. (видети:
Оливер Суботић, Биометријски системи идентификације, стр. 39).

114
[87] Група се састајала једном месечно на различитим местима, али главни састанци
одржавани су у огромном атомском склоништу покрај Хадсона у Њујорку. Ту су, у
случају да дође до нуклеарног напада, биле смештене канцеларије Рокфелеровог Standard
oila из Њу Џерсија, Морганове банке, Хановеровог индистријског труста и холандског Šel
oila, тада под вођством оснивача Групе „Билдерберг”, принца Бернарда (видети: Džim
Marz, Vladavina tajnom, стр. 109–111). Текст о наведеном извештају објављен је у
београдским „Вечерњим новостима”, 10. марта 1999, ради упозорења српском народу да је
агресија на СРЈ сасвим извесна.

[88] „Сукоби ниског интензитета” или стратегија посредног наступања били су познати
стратезима и војним научницима у СФРЈ и ЈНА. Радакција часописа „Војно дело” објавила
је изванредну књигу, под насловом Стратегија посредног наступања, у јануару 1977, у
којој је предвиђено све што је уследило у процесу стварања „новог светског поретка”.

[89] Објављено у штампи 19. новембра 2006. гидине.

[90] Од почетка рата у марту 2003. у Ираку је погинуло више од 2.900 Бушових патриота.

[91] Објављено 13. јануара 2007. на сајту: www.bbc.co.uk

[92] Насилна стерилизација жена изводи се прекидањем или блокирањем јајовода.

Познати су случајеви насилне стерилизације Ромкиња у Словачкој и Чешкој, а затим и у
Шведској, и покушаји да се то учини у многољудној Индији.

[93] Олдокс Хаксли је, на основу пројекта насталог у Институту „Тејвисток”, рекао:
„Људи ће се радовати робовању”.

[94] Према подацима реномираних института из Лондона и Стокхолма, стратешки

потенцијал Русије у време потписивања Дејтонског споразума износио је 22.000 разних
типова нуклеарних оружја, уз 55 нуклеарних подморница. Казахстан је располагао са 104,
Украјина са 176 и Белорусија са 80 ракетних система. Велика Британије је поседовала
1.000, Француска и Кина по 300 нуклеарних бојних глава. Сједињене Државе имале су
приближно 55.000 нуклеарних глава и 25 нуклеарних подморница. То је потенцијал којим
је могла 50 пута да се уништи Земљина кугла (видети: Јован Матовић и Жељко Петровић-
Пољак, Оружје, енергија и Трећи светски рат, стр. 182).

[95] Милош Кнежевић, Балканска пометња, стр. 220.

[96] Фјодор М. Достојевски, Злочин и казна, стр. 8.

[97] Директива је интегрално објављена у САД 1978. године, у зборнику Уздржавање.

Документа о америчкој политици и стратегији од 1945–1950. године и у књизи
Владимира А. Лисичина и Леонида А. Шелепина под насловом Трећи светски
информативно-психолошки рат.

115
[98] Израз „вештачка творевина” за СФРЈ користиле су у својим наступима америчке
дипломате све време рата на тим просторима. Централна обавештајна агенција САД је још
20. новембра 1970. године описала СФРЈ као „својеврсну измишљотину 20. века”.

[99] Део правила обухваћен је Америчким патриотским актом – H.R. 1362. Тим
документом (са снагом закона), осим одобравања бесправног државног прислушкивања,
штите се наручиоци терористичког чина учињеног 11. септембра 2001. На основу става
802, било која особа или особе (конгресмени и полицајци) који поседују информације о
случају „9/11” (проглашене државном тајном) могу да буду оптужени за „домаћи
тероризам” и задржани у заливу Гвантанамо без суђења. Упркос претњама, садржај сајта
http://loosechange911.com обишао је цео свет на дигиталном диску.

[100] Нису све невладине организације такозване. Тај епитет иде уз организације које је
побројао Пол Макарти 10. децембра 1998. пред Комисијом ОЕБС-а.

[101] Милорад Екмечић, О јединству српског народа данас (конгресни материјал за Други
конгрес српских интелектуалаца, стр. 115.

[102] Косово и Метохија били су дуго окосница развоја Европе на више начина. Вођени су
крвави ратови ради њиховог освајања. Многи су хтели да их поседују. Нико није рекао
зашто. Јасно је само да одговор на то питање постоји.

[103] Грађани у скупоценим аутомобилима су све ређе у (не)прилици да стану пред

полицајца. Таква возила се ретко преносе до паркинг-сервиса, чак и када угрожавају
саобраћај.

[104] Петар Макаров Макара радио је скоро 14 година у најелитнијем центру компјутерске
науке IBM компаније T J Watson Research, уз још 800 најбољих научника из области
софтвера и хардвера..

[105] Томас Л. Фридман, писац „Њујорк тајмса” рекао је у време агресије на СРЈ: „Они
који не желе да купују америчке производе и једу код ‘Мек Доналдса’ добиће америчке
производе бесплатно, али уручене од компаније ‘Мек Донел Даглас’”.Компанија коју је
поменуо производи разно оружје и, између осталог, борбени авион F-15, који је коришћен
у агресији.

[106] Видети: Bil Kristensen (Bill Christensen) http://www.technovelgy.com/ct/Science-

Fiction-News.asp?NewsNum=939

[107] http://www.guardian.co.uk/idcards/story/0,,1950229,00.html, 17.11.2006.

[108] Такав захтев је немогуће остварити, будући да је, за оперативне послове веома
атрактивна, технологија RFID веома осетљива на прислушкивање.

[109] Ричард Холбрук, Јевреј, члан Савета за спољне послове САД и Трилатералне
комисије, за Дејтонски мир добио је медаљу Светског јеврејског конгреса. Био је

116
помоћник државног секретара САД, предводник делегације Беле куће, Пентагона,
Генералштаба здружених јединица САД и Стејт департмента у преговорима са
Слободаном Милошевићем, руководилац састанака под покровитељством Контакт групе
за СФРЈ, изасланик САД за Кипар, амбасадор САД у ОУН итд.

[110] Емил Влајки, О ријечима и стварима, стр. 1.

[111] ”Политика” је у јулу 1996. године објавила вест о потписаном споразуму између
једне београдске фирме и чувеног јеврејског НЕКСНЕТ-а о увођењу у Србију новог
система компјутерског надзирања људи, првој земљи изван САД и Аустралије.

[112] У меморији картице, осим износа кредита, биће и најважнији лични подаци путника.

[113] Подаци пацијената биће убачени у компјутеризоване системе без њихове

сагласности у име јавног интереса. На пацијентима је да се изјасне ако не желе да други
имају приступ њиховим здравственим подацима. Проблем је што те податке нестрпљиво
чекају полиције и имиграциони органи.

[114] Министарство здравља Велике Британије је, засад, спремно да полицији ода „само
адресе пацијената”.

[115] Видети: Jonathan Vankin, Conspiracies, Crimes, and Cover-ups: Political Manipulation
and Mind Control in America, p. 111.

[116] US Defense Intelligence Agency – DIA. National Security Agency – NSA.

[117] Laura Knight-Jadczyk, 9/11: The Ultimate Truth, p. 99.

[118] Занимљиво је да је Вунтов деда био члан тајног друштва „Илуминати”. Стога, није
неосновано да је и професор психологије такође био члан исте групе.

[119] Noa Gordon, Medikus, стр. 445 и 477.

[120] Клиника „Тејвисток”наставља традицију клинике основане 1920. године под

непосредним патронатом краљевске породице. Институт „Тејвисток”, формиран на
клиници, саставни је део универзитета у Сасексу, у Великој Британији.

[121] У извештају у вези са пројектом, написаним 1994. године, забележено је да је Ција

уништила већину докумената у вези са истраживањима и тестирањем људског понашања.
Истражени су учинци микроталаса на људска бића без знања пацијената. И после
објављеног, шокантног самоубиства војног научника Френка Олсона, којег су научници с
циљем дрогирали, настављена су истраживања.

[122] Оригинални текст: http://www.cassiopaea.org/cass/Laura-Knight-

Jadczyk/mass_mind_control.htm

117
[123] Видети: William Sargent, Battle for the Mind: A Physiology of Conversion and
Brainwashing, p. 34.

[124] Ник Бегич је доктор наука у области традиционалне медицине. Ради у Тексасу, а
живи на Аљасци. Најстарији је син чувеног политичара Ника Бегича, који је страдао под
неразјашњеним околностима у авионској несрећи 16. октобра 1972. године. Вештачио је
пред Европским парламентом у вези са заштитом околине (видети: Nick Begich, Earth
Rising II: The Betrayal of Science, Society and the Sou,l2003).

[125] Истраживачи из Центра за неуробиологију учења и памћења калифорнијског

универзитета у Ирвину утврдили су да је 10 минута слушања Моцартове сонате утицало
да се повећа квоцијент интелигенције студената за до девет бодова.

[126] Видети: http://www.redshift.com/~damason/lhreport/articles/const1.html и

http://web.archive.org/web/20020213085900/http://www.fastnet.co.uk/pms/.

[127]US Patent #5,159,703. Патент носи назив “Silent Subliminal Presentation System”.
Оверен је 27. октобра 1992. године.

[128] Јапански чувари трговина пуштају поруке са CD-а усмерене на подсвест купаца. Уз
популарну музику и шум океанских таласа кодиране су поруке да ће свако ко буде
ухваћен у крађи бити одмах пријављен полицији.

[129] Влада САД и Пентагон све врсте електомагнетног оружја сврставају у тзв. неубојно
оружје, иако ефекти њихове примене већином надмашују ефекте класичног оружја.

[130] Заробљени и пребегли ирачки војници изјавили су да је употреба подсвесних порука

на радио-фреквенцијама – примена тзв. нечујних звукова с нечујним порукама – остварила
погубно програмирање и била разорна за морал. При томе, војници нису поседовали
радио-пријемнике!

[131] David Shukman, Tomorrow’s War: The Threat of High-Technology Weapons, p. 87.

[132] EDOM – Electronic Dissolution of Memory – електронско брисање меморије

(видети:http://www.beyond-the-illusion.com/files/New-
Files/980703/originsOfCiaMindCtrl.txt).

[133] Податак с Интернета од 12. фебруара 2007. године.

[134] Занимљиво је да је Пол Смит и после напуштања Војске САД наставио да истражује
у наведеној области. Као кандидат за доктора филозофских наука, предаје теме о свести,
филозофији ума и одбрамбеним обавештајном службама у Остину, на универзитету у
Тексасу. Председник је Саветодавног сервиса за „виђење на даљину” и потпредседник
непрофитне организације „International Remote Viewing Association”. Има свој сајт на
Интернету: http://rviewer.com.

118
[135] На пример, члан Удружења је чувени амерички пуковник Џон Александер, који
живи у Лас Вегасу. Први је предложио уградњу микрочипова у бебе, стручњак је за
неубојна оружја и ментални рат. Радио је на обавештајно-безбедносним програмима САД
и НАТО-а, у којима се истражују људски ментални потенцијали.

[136] http://www.frankolsonproject.org/Articles/Mulholland.html

[137] Интернет је постао право информационо сметлиште, пуно дезинформација. Једини

критеријум у налажењу истине јесте знање и искуство истраживача. Ослањање на
Интернет као научни извор је ризично, али је Интернет све незаобилазнији извор и за
најсавесније научнике, јер омогућава најбржу размену информација.

[138]http://www.apfn.org/apfn/ring.htm

[139] Први доктори које је користила Ција у америчким војним болницама били су
нацистички доктори – сатанисти. Председник САД Хари Труман у септембру 1946,
одобрио је пројекат „Спајалица” („Paperclip”). Био је то програм према којем су доведени
одабрани немачки научници да раде за САД у време „хладног рата”. Председник је
изричито нагласио да се не доводе нацисти. Али… (видети: D.C. Hammond: Предавање о
теми – Greenbaum програмирање).

[140] Почетком октобра 1995, амерички председник Бил Клинтон затражио је да се

преиспитају Владини истраживачки пројекти који се обављају на људима. Том приликом
понудио је новчану накнаду особама којима је без њиховог пристанка убризгаван
плутонијум.

[141]Максим Калашников, Психотехнологии в России: „Глаз” мировой бури,

“Независимое обозрение”, 5. 9. 2003, стр. 16.

[142] Lynne Mctaggert, Polje, стр. 19.

[143]RobertUnderwoodJohnson, уредник магазина „Century” (видети: В. Абрамович,

Метафизика и космология учёного Николы Теслы, стр. 29).

[144] Холограм је тродимензионална фотографија направљена уз помоћ два ласера.

Настаје тако што се неки објекат прво изложи ласерском снопу. Када се објекат „обасја”
још једним ласером, његов одсјај одбија се од већ одбијену светлост првог ласера.
Приликом тог „одбијања” настаје светлосни приказ који се може снимити фотографским
апаратом. Развијена фотографија насталог приказа подсећа на вртлог испреплетаних
светлих и тамних линија. Међутим, када се тај филм изложи ласерској светлости –
посматрач види тродимензионалну пројекцију оригиналног објекта.

[145] Холографија је просторна визуелна представа одређеног предмета. Просторну слику

објекта, за разлику од обичне фотографије, могуће је обићи са свих страна и разгледати
све њене тачке. Холограм објекта представља стојећи талас. У таласној форми фокусација
омогућава посматрачу да опажа скривене структуре објекта (видети: Божидар

119
Милосављевић, Таласна структура света, холографска психофизика и скривено стање,
стр. 4 и 5).

[146] Може се рећи да је идеја о космосу као холограму настала у делима руског
археолога, историчара и биофизичара Александра Леонидовича Чижевског (1897–1964).
Он је међу првима научно спајао човека и космос. Бавио се космичком биологијом и
космичком медицином. Први је истраживао активности Сунца и поставио хипотезе о
утицају сунчаних циклуса на жива бића. Чижевски је претпостављао да бројни процеси на
Земљи зависе од јачине и учесталости енергетских промена на Сунцу.

[147] Видети: Karl H. Pribram, Brain and Perception: Holonomy and Structure in Figural
Processing, p. 80.

[148] Lynne Mctaggert, Polje, стр. 101 и 102.

[149] Божидар Милосављевић, Таласна структура света, холографска психофизика и

скривено стање, стр. 2 и 3.

[150] Дејвид Боум сматра да су атоми азота у људском мозгу у сталној вези с честицама
које чине лососа који плива, са сваким срцем које куца и сваком звездом која трепери.

[151] „Наноподручје” налази се у за човека невидљивом и непојмљивом „Пољу нулте

тачке” (што значи у „празнини”). Јединица мере у том подручју је, као што је речено,
милијарду пута мања од једног метра.

[152] Мозак човека може да сачува информације једнаке обиму 23.000 до 300 трилиона
књига, чије странице садрже 432.000 знакова. Ради поређења у фонду једне од највећих
библиотека у свету – Националне библиотеке Конгреса САД, има сто милиона књига.
Капацитет памћења компјутера доскора је био око 10 13 бајта, а капацитет људског мозга
омогућава обим памћења од 108432 бајта („Комсомольская правда”, 22–29. март 2007, стр.
6). Проблем памћења је, упркос свему, остао, јер чињеница да скоро све
материјално/енергетско памти (на пример, минерали, предмети, вода) отвара, или оставља
отвореним, проблем памћења у мозгу. Можда није случајно што Срби кажу памет, а Руси
память, јер се може доказати да су памет и памћење (сећање) – исто.

[153] Видети: Велимир Абрамович, Метафизика и космология учёного Николы Теслы, стр.
36.

[154] Зато је изузетно значајно што су савремени научници доказали да се испред

човекове лобање одигравају физички (таласни) квантно-механички процеси (видети:
Божидар Милосављевић, Таласна структура света, холографска психофизика и скривено
стање, стр. 5).

[155] Исто, стр. 6.

120
[156] Универзално је питање: ако нико није видео да дрвеће пада у шуми, да ли се то
догодило? Ту се крије основни проблем холограмске парадигме. Да ли у свести свих
постоји информација и да ли су је сви свесни и када је нико није регистровао. Требало би
да постоји, али шта да се мисли и каже о људима који то тврде.

[157] Etjen Gije & Kristina Ardi, Alhemija života, стр. 251.

[158] Viljem Voker Etkinson, Moć uma, стр. 54–56 и 148.

[159] Helmut Hansen, Hipnoza, стр. 1.

[160] Торзиона поља су макрокосмичке линије силе које приморавају небеска тела да се
обрћу при сталном кружном кретању. Настају из физичког вакуума и извлаче из њега
материју.

[161] Постало је сасвим јасно да су у основи људског понашања и човекове способности

да осећа, учи и памти, односно да ствара тековине културе, сложени биохемијски процеси
у нервним ћелијама. То, између осталог, значи да психолошки процеси имају молекуларну
основу (Оливера Вуковић-Симић, „У потрази за седиштем душе”, „Планета”, бр. 1, стр.
28).

[162] Жарко Гавриловић, Проклетство Злочинаца, стр. 100.

[163] Слободан Мацура, У сазвежђу самоспознаје, стр. 45–47.

[164] Пасија људског рода да рије, подрива и буши Земљу изложила је људе новој
напасти. Наиме, доказано је, приликом истраживања у санктпетербуршком метроу,
ппостојање снажних магнетних олуја и електромагнетних поља. Поља се појачавају
кретањем и заустављањем воза а најопаснија места су кабина машиновође, вагони и ивице
платформи за чекање. Метрои су све модернији и многи градови с нестрпљењем чекају
њихову изградњу.

[165] Видети: Zecharia Sitchin, Dvanaesti planet, стр. 366.

[166] На ТВ каналу „Експлорер”, 31, маја 2007, емитован је прилог у којем један амерички
новинар прегледа московска нуклеарна постројења, истражујући могућност да уран
нерегуларно напусти границе Русије путем према Авганистану и Ирану. Било би
занимљиво видети емисију у којој руски новинар истражује нуклаеарке у Сједињеним
Државама, или како српски новинари обилазе тајна подземна командна места у Колорадо
Спрингсу, као што су страни новинари вођени у војна подземна склоништа ракетирана
1999. године у Стражевици.

[167] Пројекат одређивања хемијске структуре хуманог генома потиче из 1988. године,
започет је 1990, планирано је да се заврши 2005, а завршен је у првој половини 2003.
године. Резултати истраживања објављени су само у цртицама. Најважнији део није
саопштен.

121
[168] А. Т. Фоменко је у свету познати математичар, члан Руске акедемије наука,
професор на Механичко-математичком факултету Московског државног универзитета, уз
то је и сликар аматер (видети: Анатолиј Тимофејевич Фоменко, Статистичка
хронологија (математички поглед на историју) – у ком смо веку?, стр. 378).

[169] Ben Klasen, Večna religija prirode, стр. 19.

[170] Noa Gordon, Medikus, стр. 283.

[171] Политички, економски, свештенички и војни врхови, према критеријумима који

круже по кулоарима као јавна тајна, треба да садрже 16 одсто мушкараца и жена од којих
неће бити потомака.

[172] 19. октобра 1993. Представнички дом САД одлучио је, наводно, да се укине програм
у вези са изградњом суперколајдера.

[173] Steven Weinberg, Dreams of a final theory, p. 3.

[174] „Велики брат” све чини да приволи људске душе на сарадњу у борби за прогрес. У
вези с тим опредељењем, није лоше знати шта је Гуљелмо Фереро написао у књизи
Величина и опадање Рима. Наиме, његов основни став је да је корупција у старом Риму
била исто што и прогрес у модерној Европи (видети: Богдан Радица, Агонија Европе, стр.
IX).

[175] Податак скинут с Интернета 12. фебруара 2007. године.

[176] На пример, Дороти Мек Мејон из Мичигена је 26. јануара 2007. поставила на
Интернет сајт текст под насловом The death of Big Brother! Видети:

www.experienceseniorpower.com/TNPArticlePK/5FA780E4-3048-709E-
5A0DD4CEB41C402A.cfm (понуђено на Интернету 12. фебруара 2007, у 21:56).

[177] Lynne Mctaggart, The Field: The Quest for the Secret Force of the Universe, p. 242.

[178] Стратегеме су старе више хиљада година. Оне јесу нека врста стратегија, али су, пре
свега, смицалице, досетке, луцидна решења, подвале, често парадоксалне, засноване на
познавању противника и на претпостављеном, предвидивом размишљању људи.

[179] Александар Дугин, Основи геополитике – Просторно мислити, стр. 225.

[180] http://us.mg5.mail.yahoo.com/neo/launch, под насловом „Предстојећа ухићења

Смутње“.

[181] Последња таква година била је 4432. година пре нове ере, када је изазван потоп.

122
[182] Станко Стојиљковић, „Могућ велики суноврат”, „Политика”, бр. 33486, рубрика:
Наука и технологија, 28. јануар 2007, стр. 28.

[183] Видети: Jim Papp, The Mayan Calendar End-Date, Seattle, 9. decembar 1998.

[184] Драго ми је што је немачки биофизичар Дитер Брерс потврдио моје ставове из првог
издања књиге. Посебно онај да ће се „космички пешчани сат“ окренути и да почиње нови
циклус. Видети: Diter Brers, (R)evolucija 2012, стр. 219–224.

[185] Студију у облику брошуре написали су правници из Сједињених Америчких

Држава. Објављена је као иницијатива невладине организације „Geneva Net Dialogue”.
Невладине организације изнеле су своје ставове на Интернет форуму и скупу који је
организовала ОУН под називом „World Summit on Information Freedom“.

[186] Noa Gordon, Medikus, стр. 205.

[187] Евгений Игнатьевич Ливенцов, Откровения высшего космического разума, стр. 107.

123