Muu peu nka Koj je HanpaBno oBaj PDF goKyMeHT. 3ypaso *-* Osge TpeHyTHo jequHn agmun OB crpanuue "KomyHucrm4kn Cetnik’, Khoury Mu j@ 2pyrapuua 43 Sajeuapa nosajmuna 2a npouMTaM A Npoyuum, NOWTO cam He Tako AaBHO Npelliao Ha Ant-flecHnijeH Jiméeptapujanv3ama y Couvjanusam 4 AMBHy MAeonornjy MapkeusMmal Opa Kura jé CJAJAH novetak fa ce ynosHatTe, 4 NPUCeTMTe, AMBHOT cBeTa 0 KoMe je Mapkc nvcao uv KOjM jeqHor fata MOKeEMO Aa ocTBapuMmo. OB0 CaM CaMO CAMKaO HM CKOPO HMUTa BULIe, TAKO fa cTanHo Buhatw cnuke Mojmx npetujy Dx Kako rog 64no, HagaM Ce fa here y»KMBaTH Y OBO] KHM3M, Gall Kao Ul cam ja, 4 Qa here cxeaTWTH fa 3a CBeT paBHONPaBHOCTH bes aa excnnaTaumje ce Tpe6a Goputu! SaxBamyjem CBakoj cTpaHMuM M Ocoby Koja 6yge OBaj AOKYMeHT WMpuna, Kako 64 HbeH Cafpxkaj CTUrao Mane Noce6Ha saxBanHoct ctpaHvuy ,Dnevna doza marksizmaenjinizi To wTo je 6una 4o6ap M3BoOp Of Kora CaM mM NOCTaG NeBMYap. STA?! SAZETI MARKSA 7 TO JE NE SAN SKRNAVLIENIJE (STO B) REKLA VECINA SKIH" MARKSISTA), VEC 1 EISTGUBITAK — JER, SMATRA SE_DA IE DRUG KARL IZNAD OBIENOG MISLOENTA. | DA | NE. BILO KAKO BILO, NAPISAG SAM PO PRINCIPU — NAQIGORA BITKA JE ONA NI ZAPOCETA, DRUG! RAZLOG DA SE LATIM ‘ ZELIA DA on ee AMORMARKS J& DAME ! PO, TIP" |TEVTONSK] GENIJE; KOU! SE Uz VECEG DELA NAUENOG ZNANIA SVOG VREMENA | STVARAO JE FILOZOFIQU O FILOZOFIDI, HE 3 ZA TO KOLIKO CE GA LOUD! RAZUMET!. REZ! TAT? ENAV NIZ VISOKOPARNIH DELA STVARNO 7) GRADIVO | MNOGO ZBRKE ZA OGIENOG CITAOCA, MARKSA JE TESKO SVWARIT!. OVA KNUIGA BI TREGALO DA BUDE , QAIDEEST” -EKSTRAKT MARKSOVE MISLI. NESTO STO VELA SAVLADATL. SVESTAN SVOJIH OGRANICENSA ( PET RAZREDA OSNOWNE! ) SRECAN SAM AKO OV}! STVAR NIDE SASVIM NERAZUMLIIM. SAM MARKS MI NIMALO NIDE OLAKSAO FOSAO, ZABORAVIVS! DA NAPRAVI SAZETI PRIKAZ SVODIF DELA. 30S MANVE POMOC] JE BILO OD ONIH UCENTH KNUIBURINA KOJE POKUSAVADU DA RAZIASNE MARKSA, A NA KRADU ISPADADU TEZE 1 OD SAMOG KARLA. POKUSAI DA SE MARKS ,POPULARISE” RASA GOS JEDAN PROGLEM - TESKCCU SMESTANTA U SVAKODNEVNI GOVOR FILOZOFSKIH | EKONIOML IZRAZA KODE ON KORIST! TIH IZRAZA NiD= BO, VEC’ ZOO IL! BOO. PREVEST! OVOLIKO 2 A DA SE PRI TOME NE IZGUG! NJIHO' ZNACENZE, ZAISTA DE ASD] POSAC, NADAM CE PROSEEAN EITAL AC, TO PREDE OVU IMAT] HRAGROSTI DA SE SUCE! SA n 1MARKSOM OSLE OVOG UYODA, AKO Jos UY e ASTAVITE S CITANDEM - JEDNO- SoS SEPNO IZVINJENTE (Pos! KNUIZICLD (PORED MOG NEZNAN JEDVA DA Mi SE OSTAVIO Viki SEM. KRIVO MI JE STO SE TALIGALIY KAO STO SAM NEVEROVATNO KAKO JE MA MNOGO TEZIM OKOLNOSTIMA 1 DA, MOGAC DA NAP OL A DA SE NIJEDNOM NiDe NAPRAVIO KRPEZ, ALI TO NA KRAQU DO MARKS, A RIUS JE ..KARLO MARKS (rare NA NEMACKOM ) i BO FILOZOF JEVRE SKO- NEMACKOG PORERLA KOS! SE ZIVEC | BO- RIO SE_OD B18, D 1883, SVUbA 0 SVETU OPTUZU- BU GA DA ZMISLIO HOMUNIZAS..,U STWAR), MARKSIZAM DANAS DEL! SVET VU PVA TABORA + OMNI KOO) A MRZE | ON Kot E SYOUE NADE RPOLAZW WU NUEGA.. A, pomenuo bin os Sedivus Oy Up ni Kori ga ne Poznan...© JE DVADESET VEKO“ B 2S L SEA ae OD Ek: OATACIDE TRANE COVEKA... LIKRATHEO + AKO NAM OF SVE REVOLUCIDE Pa 1 ONE KODE SU NAVODNO 2BILE SPONTAND NEMADV . QUHOVNIE SSEVE, IMAIU MARIC. SISTICKO POREKLO..BERLINe ISTCENA NEMAg % &uKtaATKO VERS COLAZI UL Bon NA srt pi PRAM Rel VREONS RADL NA, T NIA- 1 VINO, & zi UPR: Way 4 OLA’ Zee il 4 eI PRED NIEGOVIM z NAT =eStvarno! Danasnja omLadina niu Sta Zvo ne. vere ! Krive Su lAcoloaiXe, vase S05- sve, ideclosize.. SERLINSKI UNIVERZITET U_ONGDA & Sa ONG EVORNO. 2 Ee COLE Ta, STUDIRA FILOZOFIIU,, MLADI MARKS SE NIKAD Nide LIPITTA MARKGOV CTAC SE ZABRINUT ZA @BUOUE~ ” NOST SVOG SINA... NEKO KO SE Zao FRIDEIH REC ts SE ZqLeDA 5m NA VEL I SUAND A eMac ic, OKUPL SASL Te Seo oe FoorZavait Se,i. | THODNIK) Goverio STOJANIE BOGA, 2? EMANUEL Y KANT (VELIKI HECELOY PR ie DA EMO ‘SRETPOST. TANS re) NIDEOAN SiIsTeEmM TO NE MoOze DOKAZATI. HEGEL Te AD OT, POKUSAS DA DERAVDA IDEGT BOGS... KAIOT’ 4 NAPR: | gone POSstA\A_vA. SISTEM PANLOGIZMA SxOG MAN = SVE 1 LOGOS= eee OO G APOMENA + 1 LAL) RECNIK NA Ma en KMJNGE OBIASMTIAYA UM se KROZ ISTORIOU NE— KI» Zabvalguguce Hegelu naucio sam da Se ,clobri * bog ne vialazi na nebu, kako Je meio kale, verovaLa, ali da Zato ja sam,ovde NA , zemlzi, moqu bite bog... sT DUSE. ALIS SS ZTOMEGEL NIDE Uy BEM ZECEL ROE VERNAS CU Guo Vem TS ERISILSEN DA ma i NIEGOVE. VFR Je =. ISU NiSTA “RELIGIOD.,HEGEL. NINE GovoORIO 2 SOCIJALNOD, VES OS RELICIOZNOD BORG! NISE MISUIO NA BORBL IZMEOU RADNIKA t GAZDA, IEMEBEU_UGNIE- TAVANOG NARODA_! NASILNICKE VLADE.,.. ISKLOUEIWO NA vOUHOVNE" SUKOBE, SORGU ICED, LUDVIG FOUERGAH, PRISTA- LICA HEGELIIJANSKE LEe- Mice, ZEL1 Oa HSGELovU ESSE HECELOVE smRT! OVAKVE _PROTIVUREENOS- Be ite NQEsove Srev- BENIKE NA .DESNO" | sLEvo"— HEGELISANCE Su Se ITELDA DESN ue i SO USTRASALAY GELOVov SPIRITUALNOD oD ) MONZERVATIVNG: STRANI...VATA ZAPOSLE- NOE sRADNSKINA NOVINAMA * BLO SETS 1842. | MARKS SIRENDE WE OSTAVIO TAKAY UTISAC KA IZCAVACS Ki CVOBOR DPA USKORO BosTAUeL GLAVNI UREDNIK NOEGOVIM UO KOVODST VOM Li VE DodaAo Na STVARNO DOsAR 3 TAC) (AONE ATE DA VE VLAGA RE A GAGA UKING { SLoboda debra sv dok ne potnia AQ ~ riste AQ “je korist } da ‘be me” idpeee VOM. cak | t oko to esa... POLITICKO NOVINARSTVO. 5 oe KORSCENGE SrAOrE S \. KRIT bi VL t CBAVESTAVANSE YAVNOSTI Stra HOVITOD BED) NARODA.1 KARLQ SE IMA SaecanvA, » Sean IM GOI! NAMA POCeS JE MLADOG KSA nr. ca eS pesvive TSEKSPI— MARKS JE BIO SEZ At LA KAKO 1ZD1 VATI PRE NI 1843, GOPINE, MARKS DE OOVEO sx PARIZ. DOB)TA POSAO_ KO— CGR 75 Mebniom HKKALRNIONM LISTU, SA ARNOLDOM. RUGEOM MLADOHEGELITANAC, U ZATVORU 1825 ~ 1830, GIZMARKISTA POOLE 1866. ) .aie oe ERs Besas?DEOENAOL « 1 RAGA NA ,GOMIBNUAGIMA "MNOG)_UMETNIC! TOGA VREMENA OSTAVIL| SU NAM DOKAZE STRAVICNE EKSPLOATAC ENGLESKIN RADNIKA __ ZBOG_ SVYOIE MALE INDUSTRITI> CLANAK O Bich ZA sGODISNIAKE” COLUEUIU DA RADEARiC® COTALS We fnicoNe C > ee BiVaTA, WK peri) SIROMAS Va perTeTA 9 IMA L) NEC yt KU LEK ). Ni STAVLIA BA FIGA Mf VOLUGIO ' en Fae j Noe hence” | + JAA ZA 4 ieTowe, Kou Ble PRIMI GL ERSTYO AO. MALO NA: AZ ENGL Je. RSTO PEMA oul SOuA, POSE TASTOVE SMRTI OODLE. RR URACANZE PUCOYA. ME CONDAVA UgLOVE DN * f OELEZNIEKOM UREOL) 260% UZASNOG RUKOR ISA (prosuctte sari. !) Moat at Malt Ha mort pe Mes LY pyle! Dass Ss un ebels= MISLIM DA KARLOVAS Oe te JAVNOS TI PAAR ; | ENTUZISAZMONM, NAPROTIV,, oO MITE Zhao ZA MAR 5 | CAML MALOG KRUGA, Ne Masel NEKOLICIE ACA, | | Marksove ekonomske teonje ntou direktno uticale na |. fanprave unutar Tadnickog pokreta nitl na druga | mislioce sve do njegove smrti (1993), To vat! 2a njegove teorlje o vrednost 1 visky — vrednostl, o akumulaci| kapltala, 0 eksploatacilt, © osiromasenju, © ekonomskim krizama { Prisvajanju viska vrednost}, 0 klasno} borbl | revolucifi, All (U | pred kraj neko od tih teorlja postaju predmet vatrenih polemika u radniékom pokretu; 2a toy \ druge Su postepeno pritvatane kao sasvim ispravne TAMPAMIM DELA | CBIAVLIE 4 VEOMA, MAL}, WIG a 1% SER eRe GA sae Sire SMELE\ Slovene imene> =o ——Raditi u bedi nije bilo lako | Marksove Sestotiana porodica Je tlh londonskih godina 2ivela proleterski. Marks povremeno nije imao u emu da izade na ullcu jer eu mu odela bila po zalagaonicama. Cak mu Je nedostajalo paplra 2a pisanje, kao § potrep3tina ze porodicu. Dok su Zivell u ulic) Din (1851) rodila se mala __ Franteska, da bl u prvoj godini Zivota unmia. Dien! Marks opisuje ta teSka vremena u pismy svom prijatel; roje nae dece le2l pored nas ! svi smo plakall za malim andelom, Elje je bledo beZivotno telo lezalo u drugoj sobl. Smrt nageg voljenog deteta Je dodla u vrema najveée oskudice, ba’ onda kada na! nemacki prijatelfi nisu bill u moguGnost! da nam pomognu... Sa bolom u srcu sam otiéla kod Jednog francuskog emigranta koji Je Zlveo u blizini i cesto nas posecivao | zamolila ga za pomoé u nevolji, On ml Je odmah @ prijateljskim sauteSéem dao dve funte. Tim novcem smo kupili sanduk u kome naSe dete sada potiva u miru. Kada Je dosla | na evet nie Imala kolevku, a dugo vremena Jo je | bilo uskraéeno ! mesto poslednjeg podinka... aMARKSOVE POSLEDNJE SCONE ISPUNTENE a BOLE:Ree Sl ae NAPIS. ZA SV, FRANCUSKUD | AMERICKU MARKS DE STVORKO SLEDECE DRAGULOE : 1841: RAZLIKA IZMEDU DEMOKRITOVE | EPIKUROVE FILOZOFIJE PRIRCDE PRILOG JEVREISKOM PITANSU PRILOG KRITIC! HEGELOVE FILOZOMIIE PRAVA EKONOMSKO-FILOZOFSKI RUKOPISI : SVETA PORODKA : NEMACiA IDEOLOGIIA ; SED4 FILOZOFIIE : KOMUMISTICK! MANIFEST : KLASNE BORBE DL FRANCUSKOS : 16.BRIMER LUGA BONAPARTE OTKRICA © _KOMUNISTIEKOM, PROCESU U KELNU : PRILOG KRITICI POLITICKE EKO- Nomive NADNICA, CENA, PROFIT GRABANSKI_RAT U FRANCUSKOT E revoLuci - qa: Marksovo elooro SviM BLASTIMA, Ki SIMO UTICA, Ove SU SAMO Seia OD _VELIKIN IMENA KODE JE MARKS INSPIRI= SAO. Kool SU, SA SVOIE STRANE, UTicALI NA * MiLIONE LOUDI.1) TAKO, POSLE OVE KRATKE COVEKOVE BICCROP og oA MbIMo SR Se TO MARKSIZAM | kako oe To U STVARI KARLO MARKS USPEO DA TOLINKO OO— PRINESE LSupsKem ROPU, SVIPALO NAM SE te. * VU tom eikju mora- cemo do $ ihMote Litno mstiewe ale STA GU PRVI LOUPT MISLALAL 2 U FOCETKU SU PRECVL_ADAAL) STRAH 1 NEZNANoE, i Pgéto NiISUZNALI PRAVO anges STVARI, PRY SUD] SU SE “PLAS, TO SE KRETALO Cup og2eeey EAROBNIAC! KC ‘ BOZANSTVA ADI PRONASL! PRIRODNI- IM, MOaUc SEFTINIH TRIKOVA PROGLASILI SU SE ZA _NAROSITE, n IZASLANIKE" BO- GOVA SA _NATPRI- RODNOM SNAGOM... RELIGIOZNOG RODNE POUAVE, FILOZOFSKU * od grtkih rec! a5 - pr ji aA pre Prestaut da, masLis bt priv se necege, Korist FILOZOFIJA POEINIE KA BB VANDA. TR Lociena SOURSNOENGA ZA 7 LSIUDI NAUKU*FORMLUENA DVA = ObRZAL!) DO Dal NAUKA NA BRUGSZ YEDAN OD PRVIH FILOZOFA Z GR IZ KCLOFONA | ZVAG Se CUBIS SE DA CBOZAVA 100! JER, KAKO JE REKAOD : —3eeSce FRT LAGANISEM DA BLS ZADeSILA, ISTOVREMENOS, SOVOUILA SE .SVETA KASTAY SY SESE PROGLASILI SVESTENICIMA. NaN SE SILA TOLIKA DA SU Sa KRALVEVIMA NIMA STVARALI CGROMINE (MPeERpe SA ROBOVIMA , PO VOLDI SVEUISNDIM BOGOUASTVAR KOU OE RELIGIIA UVELA BILS ve 2 STAY VE BIOMEDUTIN, BILO JE LOUD), IAKO VRLO_ MALS, KOSI SE NISU PREDAVAL! SLEPOM VEROVANIU, KO3) SU MISE VoLeL DA SAMI bopu CO NEKIH SAZNANIA, ZASNOVANIH Na AUCH IZ MILETA se SMATRA OceEn4 FILOZOF IDE. ZIVEO Te eemiri VeKa PRE HRISTA | POSvVETIO Sse ASTRONOMIZ) Vi eetITAGORA_| NUEGOW sLepee SGC SeictU hee eee 1S RasSuLvA) SU PRVI of f RE CENTAR SVEMIBES as CESTO POMINIJAN KAS SIALEKTIKE UMETNO ST! % DOKAZIVANTA...SS: featur O. sivert EES wense NOVIT. wAreISneKH* "TEORIUA.... NI U AGRICENTUML SE DRUG) FILOZOF EMPEDS) TAKODE PISLIO DA SE SVE SASTO: yo VATS — TEORIDA egacce CORzZ ALA E DO SREDND: WEKA, at€eTIRI ELEMENTA, oye SET IR BLE \ GOVORIC. VLAtad Wed wea~ BO aim, 8 (HOwAL. A iGiJe udsko hice pro i Niko “je ben yerovd. svesno lo, | | ya 4% boop nego Sano } | e KrO2 Ne2! r We | viode BK do’ MRAS, PHRAT HE OP TULLE Za WA PIAGILTANSTIE ID, DRZAS ME ili TEN ZASA, DIENAHLAL. DO, TO De POOR BRAT II he IU Ray Piel ~ ire) EL KL COUR KdPLATON JE IZLAGAS SVOIE IDEQE KROZ DIGALX TAKO JE POSTAVIO TRI CSNOUNA_PITANTA FILOZOFIIE KAKO 0VEK moze ISTINU & STA DE PRACSNOVPRVO_ SAZNANDZE srvAri — KAZE PLATON — Ne Brie Se Nl CUOLIRMIA I RAZUMOM, Ste, ZNaeb SOVEK NE MOZe SPOZNAT) ISTINU “*NAUCNIM PUTEM, VEC SAMO KOZ , INSPIRACmU" Kou® MU, COLAZI IZ ONOSTRANOSTI, COVE NE Mo: SAM SPOZNATI STUARI, VEC SAMO IDEIAMA © STVARIMA, Kove fu BOG DAvE...LEMST VO, SIZOMAS t kool Potazs, NARANG A NE OVOME, KON! Je {ONAKO SAME PRIMID... KASNIDE, POZNATO DE, PLATONOVE It KaAwanee ge Bi Se _PROMGRALO oe ih PRIROO TELA, Paebe MA ERIE Quint! BEMOMR Te RaNgr gery BEB Reco j 8 ate oo SEEUBEDLIIVO iKazlika tzmectu Demokritove ¢ Eeikurove filoz-|DOBA | ; NIEM" si hod” ROMS ZAK LAD U TOM Hor UL RiKAGeBIooUSeALr Sint LZVAN ‘EVROPE, D MUSLIMAN 5KOM SVETU, U Kove su AVEROES | Beene Lt GIBLI KAO LAB U NagséLIEmM ies5 eSIMeoL Ie. Ne peice MENS Neon OM. NARODU ".,, DEONA ILUSTRACIIA ERAZ ROTERDAMSKOG CENZUR: OD STRANGE SPANSKE CDE _ZATO STO SE OVAU sJERETIC" opsysTWw Bere ey, NeKI, KOD! NI BARETNIIA POS LA, RASPRAVLIAL! DA Li ANBEL! IMAI0 PUFAK,0 MIST! SVETOG TROISTVA, O CRW. TOMA DE BIO JEDAN OD TAKMI | NAPISAO J 21 TOM Mer Fike GA BI ODEZAN RIMOIATOLIEKE Cie pe de a one i i fe \b) aig ry eheacae or re ye pest penatotey eeMAKIDAVELI (1469— PRVI KOO) 4s PASAC T BS ERA OPE IZASHS PROTIV GiKrAr ide | VSTANAKS SVESTENSTVA.. Creve ie upre9- la tak up Svejin “sopstenih clevat 1 POCINDE DENESANGA, ae Bro 2NAgI, PROTIYS JAS D RAZ Nabe. Peon lV IOGME, eeaNe TeANIDE | FANATIZMA : POSsTIGNUTA Je DEONA VEOMA VAZNA POBEDA HUMANIZMA 5 SLOBGDA MISLIENTA...OVO YE PERI- 90 LIUDSKE Tere ON, OD CRKVE | RELIG AL], SKORO SVAK) JE TESKIM YARMOM io: NAMETNULA cRKVA, uno ste se "ko J do davola Dordano Bruno (4548—1600), domin sveStenik Galilcov SVI ON! SU BILI VODENI DEONOM _, IBDEIOM : PRONAC! {STIND NEZAVISNO iS “BOSRNUO POD MU JE pe 1 Vio, Dovavi A AUST (1688-124), Haliqansia Sioass | autor principa. Move WAUKE © ZajediniEKol POSee Stanje Varvarstva i pabler pat covela — Love le Covekom upravya magija... 2g FexdaLna drsava sa bake plemstva ¢ yecinom slugu DETINISTVO Novo" doloa MLADOST | zrelost Covecanstva.. ZRELO DOBA., ILI: POSEBNO DA NE ZNAMO ViKO USTANOVIO SeBeE jy WDRUSTVA A Po s-aI NE SI BILA NIST4 E CINDENICE: PRVO, DA D0 0 Vi FEUDALNIOM DRUSTVU OKO ODA JE PRV! GOVORIO © EF OKRATID! KROZ18. VEKU,U VREME Doc R UVEK DOMINIRA, KARTEZIJANS SISTEM ( 1M YVEROVAS ve 3 LSUOSKO BICE PREOSTAVLIUADU VELIKE MASSTORE FILOZOFIVE IASKA CRKVA JOS Peres SA MATER! ISTISKOG STAN Ay OMUTLS 1G NOVISTA VO ISTO VREME POKUSAVA- | Duc CA bowase POSTOUA- | 1 O PRIRODI STVARI NIE BOGA.. "Sve styari keje yom } Jasne. | Yaagevetno | pojmiti postaje." | earnest DEKART § UVOO) UB MEHAN! CISTICKO_ JIE SVE= a K | ‘ EoeoNioes eR 1GlOzNO | oy = Lilezorr, | Tkeopist 2. B44.6VOUIM RADOM RADNIK PRAY] NEI | STVAR (ODELO, MASING, GUME, KNOr \ GE, Oe, es ALI TAU PREDMET. ) VLASNISTVU GazDe | v Roe RID HAZ/ POSTAUE TRGOVAEKA ROSA. RAD _CICLE! NE STyARA PRED | Mere Kou! Ce 1stoG tAsAé MET OS KRIST! Margery, ON DOVE! VOOU Na NECIO! TU! MLIN... j OTE RADNIKA SE IZRAZAVA TAKO DA OKOL ISO oN eae Neon UTOL KO ANOS IMA POTROSNIU ; ‘sé VREDNOSTI STVARA, MANUE GRenesri IMA. ee age ZUDESNIA DELA ZA BOGATASE, SIROTINIV. MASINE BEveNSUSU } TAD NIA, RADNIICA CAA NATRAG BARBARSKOM RADU, A DRUG! DEO CINE BASNSM (FTO saKO GIURENSE Lom (Marks Kukepisi i2 4) NE SAMO BA DEGRADIRA COVEKA, VEC GA (CAVA. Meat TI KAS:MARKS IDE PERUSE VEN! OTENCIIAL POSTADE PRIVAT PRIVATNO VLASMIS- | | RAD nANOGIH TVO NAD SREDS- PRETYVARA U TVIMA 2A PROIZ-_1 PAKLIYEUTE MARIE (f ag as Save a el us, ff U PC: SESOIANTE : fro rnc ras Mb rg) ih “nulo qedna ! eeCe PROPAT! Sere IMACUAG! Nikard MU OSTATE NEBRO Sees “Sey t eA ie i VATNE SVOIINE : 4 Nikoko tt LA ZAVISTI, RATA, Ko < do, se’ pet CEGIEMA, ZLOCINA, y ras NEPRAVCE ash} wrocniclno ¢ e a MARKS DE 1ZDVOuID POSTOTA- NIE "NOVE KL Rone Ereleteifc ja a, Breleter: + ong Ka iat ae rast gazdi iM WY fa sinanetao... ae ( Marks ge predv a eg pe ta asa, radnic ha s Klasa, promenint stvari... xPROBLEM UE Ll) GLAVNIM CRTAMA GASAN : ON ZArT EVA DEDINO PreAreTIeAN DOKAZ, A NE COOLIIM| DEZI< FILOZOFIJE KOT SVAKOG “ZBUNIUIE. »Privatna svojina nas Je udinila tako glupim | jednostranima da jedan predmet smatramo svojim samo ako ga imamo, daklo, kada za nas postoi kao Kapital ili kad ga neposredno posedujemo, Koristimo za jelo, pice, odevanje, stanovanje, ukratko, kada ga upotrebljavamo.... Na mesto svih fizickih | mentajnih cula stupilo je jednostavno otudenjé svih tin tula, Gulo posedovanja. Na to apsolutno siromastvo moralo Se svesti Govekovo hide, da bl iz sebe moglo roditi svoje unutrasnje bogatstvo. U cilju ukidanja fdeje o privatno] svojini, ideja komunlzma je sasvim dovoljna | sluzi se aktuelnim komunistickim postupkom da bl se ukinula aktuelna privatna svojina. Istorija 6e sama do¢i do toga i ovaj pokrot, koji veé teoretski poznajemo, bice samo prelazni period i prerasée u vrlo tezak 1 dugotrajan proces Marks (odlumel Iz Aukopisa iz SsyYOUM & 1844, AARKS JOS WVEK GOVOR| KAO Gist piLodos, Bez STVARNOG KONTAKTA SA RADNIC- KOM KLASOM, KOID SAMO STKRIVA. SVE DOK SE NITE SSLOBODIC BURZOASKIM KONCEPCIUA | POcEO OF GLEDA sTVARNOST IZ PROLETERSKOG UGLA NIGE D4SNO RAZAZNAVAC NEKE STVARL A U2RoK SE veo, POSTOSECA KN OSORIN OE EVA BILA SURZOASKA.. ZOFIIA, OGRANI~ CENA NA Rar’ LOUD}.ee sep eeeintee ve TO WoT POSVETIO VE Seago PROLETE!S SKE FILOZOF IVE KAO Sro FiLozorra NALAZI| svoue TAKO PROLE i A ORUZTE FILO- NE Moze OSNAKIT! GEZ AI PROLETARITATA, PRCLETA- war ae NE MOze UKINUT! eZ SZBILUENTA FILOZDENE. (kittika Hegelove filtofige paMs,KAO. STO, SMO NEMACKA FIL O20F JA, Seer. ENGLESKA KA POLIT pee NA EKONOMIJA - (zVoRa,A TO FRANCUSKI SOCIAL 1244 Caemusont BADEFOM (170-1797) mo M PCa Ei Hes eeesargam D1 POS A PROPASCU ERANCUSICE REVOLUCISE | ovis EM IN, ASOD ANTS BSRZOBINACA, JAVLIA SE SEONA NOVO MAL Zavera jednaxih’ OVA, SE NADA NASTAV ES : ORUEA KE Bae BE ZA VAST ; 1 SARANSU SociJA- i LISTICKE DRZAVE aise ny sean g a oh TO SE NE ZNA SAS ALI PRE SUESA. PRIDACITA BOGA NIEGOVA JED! ala ER Noe PODELA, USTANOVL GE! ZAIELNICKE ANE SINE S| GERAZOVANTE, AeA Ni, ee OUTING xoce BAALISTIEK| POMERAT! Se HS 1 Wovl, SOCIAS Zin NaPOLEONOVE. eo GER ARONIE, » Boi'Su FRANCOIS A tn) SAMO TEORIGEHI. eu TU SU VELIKA IMENA: SEN SIMON I FURIJE =z 1 O .SOCIDALISTI eae Ne Tar TS 3EO) Pi anska ekoviorni 74 PUuKOVvodstvorn Fane banke ; = 3} fs NI of SIMON lg ee 4POSLE SMRT] SEN SUZONA NIEGOM UEENICI ZAISTA OSNI- DU RELIGIL SA ‘Rel yiozy) y fest ons eet | rustvenite ZA RAZLIKU OD_ARISTOKRATE SEN SIMONA, BO DE SIRCMASAN |, PROVEO* IE ZIVOT POKUSAVAIUC! BOGATASE NAGOVORIT! DA FINANSI- RAQU NIEGOVE PROVEKTE... Oh! Ne mnogo toga! On Samo wel de ale akomunisticki" Sistem, Koi bi se sastojao .od_miatih tpada’ ee ripqaa_ svako E sedis etm Keucmna th, rosackivn zadrugawma Ua ae Se precio ast 0% uma cats eon. bogatr bi abi 4 Ya stato ‘ty naive Manji a siromasm ye Bo Prince . (Tap bl se zZednacayali), .. On ye ‘Fe Stvorio viekoli- takvin komuna pau ao eink Qyawh tolansterite), U, svoje’ poslednife e Pu Ludiicl.. NIEGOVE KOE MAT RANIE. NA ENCIDE MEDU BILO PRo\z— NMoja ku ena mi je b ima neku vrstu nervne groznic mogu pozvati doktora, jer nema Tekove. Veé osam ili deset d. hlebom i krompirom, ali cis to sledecih dana moél. Nisa ‘ Glanek, Jer nisam Imao ni Pp ener | ce te gee ao ot pe RASC! PISMO Petar, mlekar, pillar 1 starl kas KOSE DE Naci— ako da radim s tim svi g we See, ce ENCELSU.., enps Dns,»Ako bi upitali radnika: »Kolika tI je nadnica?« Jedan bl odgovorio: »Dobijam jednu marka dnevno od svog burkujas, a drugi: =Dobljam dve markee, itd. Zahvaljujuéi raznim firmama u kojlma rade, govore i o razliéitim sumama novca koje primaju od uva%enih burkuja za odredenl | period rada ili za obavijanje posebnog posla... Nasuprot razligitim stavovima, svi 6e se sloziti u jednom: nadnice su’ sume novce koje kapitalista plaéa 2a odreden! period rada ili odredent prolzvod rade. Kepltallsta, zakijuéujemo tz toga, kupufe njihov noveem. Oni prodaju svoj rad za-novac. Ove je samo privid, U stvari, ono 3to kupuju kapitalisti jeste radna snaga. Kapitalista kupuje tu radnu snagu na dan, na mesec dana Itd Po8to Ju je kupto, on korlsti radntka u toku odredenog vremenskog perloda. Za Iste pare za koje je kuplo radnika kepitalista moze da kupi Kilogram Saéera li bilo koju drugu robu. Dve marke, 2a kojlma je kupio kilogram Zeéera su cena dvanaest sati rada. Radna snaga Je dakle robs, nl manje ni vite od 3eéera. Ranije se Merlio satom, 2 kasniie skalama.« (Marks: Nadnica, cene, profit)»Pretpostavimo da na: da napravi deo magin jedan dan. Sirovinski m: ko8taju 20 marak masini, koris sredstava koje Jedne marke 3 marke. Sve to ‘zal EN RADOM Kapitalista dobije od yr 3 vise nego &to j dospele u diep ka Klasiéne ekonomi vrednosti, a to zn Potrebnom radu od 27 maraka ka vre a fada. Ali, od ti ara Paty Pre rada’naseg mas ) utroSeno na siroyi @mortizaciu sredeta,a Maraka koje 12BORIMA!dit ; ROLNTTIZAR, | uy \ | lity” Stilt Co NAKEONE sre PENIct l L BORBE 24 CHE ZBEMRNOE SVOTH e ma {real We jutelesa vod ie, ald ujedne nd ratuna( wali deo vi vlad jude ; aa pein iba i pres atl £ ve ip CL" MARKSOVO UcENDE, SE SVEMQCNO SER Se TAENO. ONO SE POTPUNO |! SKLAONIO, ONO Dave LOUDIMA CELOVIT POGLED VET, POGLEDA 8AD_ 06 PRAVO 1 MESTO Ga