Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

Булевар краља Александра 73 / II, Београд

www.arh.bg.ac.rs

ПРИМЕНА ЗЕЛЕНИХ ЗИДОВА у обнови зграда

проф. др БУДИМИР СУДИМАЦ

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 ISTORIJA

•Razvoj društva je direktno povezan sa sposobnošću da se proizvede i primeni neki materijal

•U početku je to bio kamen, drvo, glina, koža

•Civilizacije su se razlikovale po materijalima koji su se primenjivali (kameno doba, bronzano doba,

gvozdeno doba)

•Otkrivanjem veze struktura-svojstva omogućeno dobijanje materijala sa specifičnim svojstvima

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 ODNOS ARHITEKTURE I MATERIJALA

Odnos između arhitekture i materijala je prilično jednostavan sve do industrijske revolucije.

Materijali su birani po lokalnoj dostupnosti. Lokalno dostupan kamen često formira temelje i zidove.
Odluke o izboru materijala možemo posmatrati pre 19.veka kada je upotreba materijala u arhitekturi
bila podređena pitanju u funkcije i oblika. Osim toga, materijali nisu standardizovani, tako da graditelji i
arhitekte bili primorani da se oslone na sopstveno razumevanje njihovih osobina i performansi.
U suštini, poznavanje materijala je sticano kroz iskustvo i posmatranje.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

PRILAGODLJIVOST

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

SAVREMENO DRUŠTVO

BRZINA, PRILAGODLJIVOST, PROMENLJIVOST, OPSTANAK, RAZVOJ

BRZ RAST I ZAZVOJ, PROMENA DRUŠTVENIH TOKOVA

NOVA SAZNANJA , RAZVOJ TEHNOLOGIJE

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 SAVREMENO DRUŠTVO

Današnji život i proizvodnju sažeto obeležava izreka "bez materijala ništa ne postoji, bez
energije se ništa ne zbiva i bez informacija ništa nema smisla". Sirovine i materijali
su sastavni deo bogastva bilo koje države i pojedinih proizvodnih ciklusa jer u njih
ulaze sirovine (materijali), energija i informacije, a iz njih izlaze proizvodi
(materijalizovane ideje), otpad (delom i materijali) i informacije.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 SAVREMENO DRUŠTVO

• SAZNANJA O KARAKTERISTIKAMA TRADICIONALNIH MATERIJAL I MOGUĆNOSTI

NJIHOVE DALJE PRIMENE
• NOVI MATERIJALI I PROIZVODI
• NOVE NAUČNE OBLASTI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 ODRŽIVI RAZVOJ

energetska efikasnost u objektima-postizanje ciljeva

Kyoto protokola. Metode zadovoljenja minimuma
potreba su savremenog društva.
upravljanje otpadom tokom izgradnje i rušenja
objekta, u smislu separatnog rušenja i/ili planskog
odvajanja otpada;
održiva arhitektura - poboljšanje performansi
izgrađenih objekata implementiranjem principa i mera
u proces projektovanja.
socijalni uticaj - savremeno doba učinilo je da broj
činioca i međusobni uticaji budu umnoženi i u vrlo
kompleksnim tržišno-ekonomskim odnosima. To ovu
sponu čini više nego uslovljenom nizom upletenih
interesa, a razumevanje mehanizama međusobnih
uticaja više nego problematičnim.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Tehnologija vrtnih zidova postaje sastavni deo arhitekture objekata koja

može da doprinese višestrukim energetskim dobicima i da daje novu
estetsku vrednost.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Vrtni zidovi su deo integrativnog arhitektonskog prikazivanja i osnov su

za identifikovanje i rešavanje estetskih arhitektonskih dilema i
energetskih potencijala omotača arhitektonskih objekata.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Godine 1988, Patrik Blan, francuski botaničar. U Francuskoj, prvi put na
svetu “vrtni zid od povrća" je urađen u 2010: implantiran vertikalna bašta
u podzemnoj železničkoj stanici.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

•Zašto vrtni zid?

Da bi se dao odgovor
•Istorijat
•Funkcija?
•Cena?
•Da li su vrtni zidovi potrebni?

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Zid. Slobodno stojeći ili deo zgrade koji je delimično ili u potpunosti
prekriven vegetacijom

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Prvi zeleni zid se može pratiti sve do XI veka i Vikinškog perioda.

Ovakve konstrukcije mogu se naći u severnoj hemisferi gde god su postojale Vikinške
naseobine: od Kanade do Norveške preko Islanda, Irske, Švedske, Danske, ali nema
dokaza da su ovi rani vrtni zidovi izrađeni namerno. Vrlo je verovatno da je samo delo
prirode.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Public Benefits of Green Walls

Private Benefits of Green Walls

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Public Benefits of Green Walls

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Private Benefits of Green Walls

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Vegetativne zidove su stvorili biljke koji su ukorenjeni u zemljištu ili

kontejnerima, raste nagore ili nadole kaskadne, i zahtevaju strukturu
Kako bi zadržale svoj položaj, podspešile rast, i preživele sezonsku izloženosti.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Razvijena tehnologija koja se oslanja na:

•Prefabrikovane modularne ili monolitna vertikalna zemljišta

•hidroponic sistem - koren biljke na vertikalnoj ravni.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Zidovi se mogu posmatrati kao vertikalne bašte, zahtevaju negu i održavanje uz

navodnjavanje, drenažnu kontrolu hranljivih materija

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Kao i svaka tehnologija u povoju, ovi sistemi imaju velikih teškoća sa doslednim
preživljavanjem biljnog materijala na velikim površinama u dužem vremenskom
periodu.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Koncept je multidisciplinaran i zahteva saradnju, razumevanje i primenjene

veštine arhitekata, pejzažnih arhitekata, inženjera različitih specijalnosti.
Integracija i interdisciplinarno projektovanje je osnov za uspeh u identifikovanju
i rešavanju neostvarenih mogućnosti projektovanja vrtih zidova.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

• Zelena fasadnih zidova ohladi spoljašnjost zgrade tako što

čak 25 stepeni F.
• Zelena fasadnih zidova smanji temperatura u prostoriji vazdušne
smanjuje toplotni fluks u spoljnim zidovima u zgradi
i zatvoreni prostor.
• Održavanje zdrave, snažne biljke na zeleno
fasadni zid može da smanji spoljni zid temperature,
čime se štedi novac na troškove hlađenja.
• Zelena fasadnih zidova može da poboljša energetskog bilansa
zgrade kroz refleksiju i transpiracije.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Dvodimenzionalni SISTEMI
Dvodimenzionalne rešenja se sastoje od vertikalnih, horizontalnih kablova
kablovi, šipki, mreža
Napravljeni su od različitih materijala.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Trodimenzionalni SISTEMI
3D sistemi se sastoje od panela koje imaju dužinu, širina i dubina, a posebno
kreiran da poboljša rast i održavanje zelenih fasadnih biljaka

Posebna prednost 3D sistema za projektovanje fasade je

dubina panela koji pruža dodatnu strukturu

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Razmera je kritičan faktor prilikom predlaganja i projektovanje vrtnih zidova.
Specifični zeleni fasadni sistemi imaju adaptibilnosti da budu uključeni u
projekte kao male vinjete, ili na instalacije koje uključuju celu zgrad.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Budžet treba da bude prilagođen potrebama

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Koncept, razmatranja: Izbor sistema bi trebalo da je u skladu sa konceptualnim
nameri projektanta

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
ŽIVOTNA KOMPONENTA
Izbor biljaka je od ključnog značaja za uspeh zelenih fasadnih sistema

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Prioritet treba dati regionalnim biljnim materijala, jer obično su tolerantnije i
prilagodljive lokalnim vremenskim uslovima.
Lokalni sadni materijal je otporniji na bolesti i štetočine.
Dizajn koji nudi raznolikost, sezunalnost i eliminisanje formiranja vrtnog zida
monokulturama.

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Urban Agriculture

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI

Faktori uspešnosti vrtnog zida

•Pričvršćenost omotača zgrade
•Obračun strukturnih opterećenja
•Izbor sadnog materijala
•Realna očekivanja vezani za estetiku i rast biljaka
•Održavanje
•izbor biljaka

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Životnog ciklusa i održivost razmatranja: Koliko dugo očekujemo da ove
sisteme da traje? 5, 10, 15, 30, 50 godina?

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

 VRTNI ZIDOVI
Životnog ciklusa i održivost razmatranja: Koliko dugo očekujemo da ove
sisteme da traje? 5, 10, 15, 30, 50 godina?

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

VRTNI ZIDOVI

Универзитет у Београду - Архитектонски факултет