МАСА/ИАСА – Архитектура, Изборни предмет 3

шк. 2020-21.

СТАМБЕНА АРХИТЕКТУРА У СРБИЈИ У 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

проф. др Мирјана Ротер Благојевић

друго предавање
ОБРАЗОВАЊА ГРАДИТЕЉА У
ЕВРОПИ У 19. ВЕКУ

Градитељи се углавном образују на

Политехничким академијама и Високим техничким
школама.
Уметничке академије дају квалитетније
образовање у области архитектуре (стилови,
декоративно обликовање исл.)

ФРАНЦУСКА

Рационални класицизам

Диран, Преглед предавања

1802-05., 2 тома

Професор Политехничке школе у Паризу

(основана 1795).

Поставио је темеље рационалног схватања

архитектуре.

" Архитектура је једновремено наука и

уметност: као наука она захтева знања;
као уметност, она тражи таленат...“ 1821.

Друга значајна књига: "Зборник и упоредни

приказ грађевина свих врста.. " 1799-1801.

Уводи типолошки метод у архитектуру.

 Није следио Витрувијеве антропоморфне пропорције.
Његове пропорције су подређене структуралној логици зграде, рационализму, материјалу и конструкцији.
 Не посматра стилске облике као декорацију.
Посматра их као културну вредност и знакове дубоке садржине.
 Корисност (Utilite) - синтеза рационалности, економичности и функционалности.
Архитектура је у служби заједнице, пост-револуционарни идеали.
Даје типолошке прегледе појединих просторних и архитектонских елемената грађевина.
 Рационално грађење је једино легитимно и лепо.
Рационалност постаје полазни композициони, односно естетски принцип.
 Смирено и рационално обликовање зграда –
одликује их симетрија, правилност и једноставност
 Даје механизме композиције кроз диспозицију елемената, делова и целине.
Примена модуларне мреже. Пројектовање од целине, преко делова, до елемената.
 Немачка

Романтични историзам, 1825-1845. Rundbogendstil – спаја елементе романике, готике, византијске, оријенталне
и рано ренесансне архитектуре.
Шинкел (Karl Friedrich von Schinkel, 1781-1841)
Професор Градитељске академије – Bauakademie у Берлину (аутор зграде, 1835.)
Политехника – Техничка висока школа у Карлсруеу, H.Hubsch, 1833-35.
ОБРАЗОВАЊА АРХИТЕКАТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ У СРБИЈИ

Tридесетих година 19. века

Законска регулатива у грађевунарству

Утицај кнеза Милоша на све државне институције био је велики

-
одлучивао је о регулацији вароши и о изградњи државних
здања (бина).

НАДЗИРАТЕЉИ ДРЖАВНЕ ГРАДЊЕ - БИНА-ЕМИН

Цветко Рајовић, управитељ вароши и полиције,
Марко Богдановић, Тома Вучић-Перишић, Алекса Симић,
пуковник Лазар Ивановић.

1834. УПУТСТВО ОД СЕДАМ ТАЧАКА –

да Надзиратељ пази:
да мајстори на време набаве материјал,
да грађа не стоји у води,
да надзире мајсторе да свој посао својски, повољно и
приљежно раде,
да набави довoљан број радника,
да уколико је потребно узме довољан број пандура и
употреби их;
да писар и рачуновођа на градилишту записује шта се
набавља и да савесно воде рачуне...

Надзиратељ је директно био одговоран кнезу.

Градитељи

Градитељи који су се бавили градњом били су

народни неимари (зидари) и дунђери (тесари-
бондрук)

Из Грчке, Македоније, Јужне Србије, Босне

Удружени у тајфе – 30-50 мајстора

Јања Михајловић (Јања Цинцарин) и

Никола Ђорђевић (Никола Цинцарин) - радили на
изградњи Топчидерске цркве и здања у Савамали.

Мајстор Веселин, Кнежев конак у Крагујевцу 1819. и

стари Господарски конак у Београду око 1820, Ичкова
кућа, државна задања у Савамали 1835, Господарска
механа 1836.

Дугогодишњи надзиратељ државне градње био је

Хаџи Никола Живковић (1792-1870) рођен у Грчкој у
Водени. Школован у Солуну и Атини –
Хаџи-неимар или Хаџи-дунђерин

Топчидерска црква
Ради израде планова и нових здања од камена и
опеке са стилским елементима ангажовани су
мајстори из Аустрије - из Земуна и Панчева.

Јохан Хенгстер из Земуна (Саборна црква, Совјет,

Дворац)
Карел Арент, маор-палир
Јохан Грубер , цимерман (дрвена кровна
конструкција)
Адам Фридрих Кверфелд из Панчева и његов зет
Франц Доби (Саборна црква, Дворац у Савамали,
Старо здање, Кнежева пивара...)

А.Ф.Кверфелд, План за Саборну цркву, 1836.

 Кућа Цветка Рајовића, касније Реалка

Први правителствени инџинири који су од 1835. радили у државној служби били су запослени у
Попечителству внутрених дела (Министарство унутрашњих послова)

Први школовани градитељи били су из Аустрије – бавили су се регулацијом насеља, израдом мостова, насипа и
улица, израдом планова за државна здања, надзором изградње.

Први правителствени инжењер био је Франц Јанке - у државној служби од 1835 до 1842. Словак, вероватно
школован на некој техничкој школи у Бечу. Остали су сачувани његови типски пројекти за школске зграде.
Радио је на изградњи Саборне цркве и Ђумрукане.

Поред њега се као државни инжењери помињу Франц Барон Кордон, Франц Доби (Дворац у Савамали,
Палилулска касарна и Војна болница у Савамали), арх. Константин Радотић из Панчева (Дворац у Савамали).
 Топчидер

1839. У Србију долази Атанасије Николић (1803-1882) инжењер из Новог Сада, који је студирао на
Артиљеријској школи у Бечу и на Пештанском универзитету.

Предавао је на Лицеју у Крагујевцу.

Од 1840. ради у Одељењу грађевина, на пословима регулације вароши и сађењу дрвореда.

Први званични акт из области грађевинарства у Србији је Устројење централног правленија из 1839.
које је одређивало да су државни грађевински и архитектонски радови у надлежности Попечителства
внутрених дела, у оквиру кога је било Одељење грађевина.

1841. је покренуто питање формирања Дирекције за изградњу по угледу на Baudirekcijе у Аустрији.

ЧЕТРДЕСЕТЕ И ПЕДЕСЕТЕ ГОДИНЕ 19. ВЕКА
власт Кнеза Александара I Карађорђевића
и Уставобранитеља

1842. Попечителство внутрених дела је упутило

Државном савету
Пројекат закона за устројење Управитељства јавни
постројења.

Закон се бавио и естетским питањима изградње града и

приватних кућа – формирана је
Комисија за улепшавање наших градова.

Циљ је био осавремењавање стамбене изградње,

поштовање прописане регулације и сл.

Појављује се идеја о оснивању

Грађевинско-занатска школа – на нивоу основне школе
–
за маор-мајсторе, тишлере, шлосере.

Да се формира Техничка школа у којој би се писмени

јункери (војници) обучавали за инжењере.

Стари конак - Двор

У Одељењу грађевина су радили Срби из Војводине,
Немци, Чеси и Словаци –
Константин Радотић, Јован Шлихт, Павле Ђаконовић,
Адолф Јакш, Аугуст Ланге Винценц Канђерски, Аугуст
Церман.

1845. склопљен је уговор са Јан Неволе-ом на 3

године –
први пут се у државној служби уводи звање
архитекта.

Његова дужност је била да се бави ...сачињавањем

планова, надзором над њиховим извршењем,
постројавањем друмова и шорењем села...

Неволе (1812-1903) је био Чех школован на Техничком Јан Неволе

факултету у Прагу, као и Техничкој високој школи и
Уметничкој академији у Бечу.

У Одељењу грађевина су почетком педесетих година

радили инжењери и архитекте школоване у Бечу,
Пешти и Прагу –
Ј. Неволе, А. Церман, Н. Новаковић, Јован К. Ристић,
А. Марковић, Е. Кломински.

Зграда Војне академије

(угао Кнеза Милоша и Немањине ул),
арх. Јан Неволе, око 1850.
ОБРАЗОВАЊЕ ГРАДИТЕЉА

На Лицеју је 1841. уведен предмет

Грађанска архитектура.

Први професор био је Симеон Прица.

У Србију 1845. долази и Емилијан Јосимовић (1823-1897),

Србин из Аустрије, школован на Филозофском факултету
и Политехничкој академији у Бечу.
Био је професор математике на Лицеју, а предавао је и
Грађанску архитектуру.

1846. основана Инжењерска школа у Топчидеру –

предмети: математика, геометрија, практическо
землемерје, механика, архитектура, рисовање, намачки
језик.

Била је у рангу вишег образовања, у трајању од 2 године.

Похађали су ђаци са друге године Лицеја –
Прву годину уписало је 9 ученика, а 7 је завршило.

Ђаци су стицали теоријска и практична знања.

Предавали су – Ј. Неволе, А. Церман, А. Николић.

Студент Филип Христовић добио је државну стипендију

за наставак студија у Бечу.
 Школовање инжењера је у овом периоду било и на Артиљеријској школи.
Професори су били државни чиновници - Е. Јосимовић, Ј. К. Ристић и А. Церман.

Лицеј – предмет Грађанска архитектура – Е.Јосимовић је предавао до 1851., па Филип Христовић 1851-58.,
па поново Е. Јосимовић 1859-75.
ПЕДЕСЕТЕ И ШЕЗДЕСЕТЕ ГОДИНЕ 19. ВЕКА
Друга влада кнеза Милоша Обреновића од 1859. и кнез Михаило од 1960.

1859. формирана Главна управа грађевина

(у рангу министарства) .
Архитектоничко, инџинирско и рачуноводствено
одељење.

1863. настаје Министарство грађевина.

Усваја се Закон о начину како ће се поступати
кад оће да се граде нове цркве.

1864. Пројекат закона о начину извођења јавних грађевина и

Правилник о постављању регулационе линије

1865. Закон о подизању јавних грађевина –

државне, окружне, среске и општинске.
Закон о поделењу чиновника струке грађевинске
на класе – инџинири (6 класа) и подинџинири.
Закон о подизању и устројењу болница

1866. Закон о местима

Закон о експопријацији, међу првима у Европи
(Енглеска, Француска и Русија га нису имале
до краја 19. века)

1867. Пројекат закона о регулисању вароши Београдске

Двор за престолонаследника Михаила, 1859-60,

Јован Францл или арх. Јосиф Касано
Државне институције у области грађевинарства

Главна управа грађевина - 1859.

као нова имена јављају се Јован Францл,
Андрија Вуковић и Јосиф Касано.

1862-69. надзиратељ је поново

Хаџи Никола Живковић – због повратка Обреновића на
власт.

1863. Коста Шрепловић (1836-1872) немачког порекла,

рођен у Београду, школован у Минхену као државни
питомац – радио је на пројекту Дворац за
престолонаследника Михаила (?) и Старо здање у
Аранђеловцу.

Јосиф Касано – оставио је два пројекта –

за Позориште на Зеленом венцу и Теразијску чесму.

Јосиф Францл – Прва варошка болница.

Јован К. Ристић – вероватно аутор Вазнесењске цркве.

Андрија Вуковић – завршио Технички факултет у Пешти

- хотели Балкан и Лондон.

Теразије – Чесма у част повратка кнеза Милоша на

власт – 1860., Јосиф Касано.
Образовање градитеља

Е. Јосимовић је написао уџбеник

Грађанска архитектура и грађење путова, 1860.

Основа је класична витрувијевска традиција.

Ослања се и на Паладија.

Утицај Француска рационалистичка школа – теоријска

основа класицизма – Ј.Н.Л. Диран.

Свако без разлике здање да би се могло назвати савршено

мора бити дуговечно, удобно и лепо –
utilitas, firmitas, venustas.

Даје и податке о грађевинским материјалима (савремени

материјали-ливено и ковано гвожђе), конструкцијама,
положају здања, фигури здања, декоративној обради,
положају и величини отвора као елементу удобности-
функционалности).

Композицију зграде треба ускладити са њеном функцијом –

важна је јасноћа композиције и градација естетичких
вредности. Противи се претераном украшавању.

Подела на вишу и нижу архитектуру.

Питање художества градова – функционалистичка

решења.
 1863. Лицеј прераста у Велику школу (Академију) –
Филозофски, Технички и Правни факултет (четири године наставе).

На Техничком факултету се појављује предмет –

Наука о грађевини на суву и води.

Предавао је Е. Јосимовић
Унапређење образовања градитеља последњих
деценија 19. века

Михаило Валтровић (1839-1915)

Школовао се као државни питомац у Немачкој, на

Политехникуму у Карлсруе-у, до 1866.

По повратку у Србију био је архивар министарства грађевина,

касније професор Реалке за техничке предмете - грађанску
архитектуру, грађење путова и мостова, хидротехнику са
цртањем, калуповање и немачки језик

1873. на Техничком факултету су се архитектонске грађевине

издвојиле као посебан предмет
Наука о грађевини на суву

1874. Валтровић поред дужности на Реалци хонорарно предаје

на Великој Школи.

1875. је постављен за сталног професора на катедри Наука о

грађевинама - Архитектура - III година студија и Познавање
грађе - IV година студија

1881. постављен је за професора Археологије након оснивања

Катедре за Археологију на Историјско-филолошком одсеку
Филозофског факултета Велике Школе и истовремено је био и
чувар Народног Музеја
Редован члан Српског Ученог Друштва
Као професор техничких предмета на Реалци објавио је
текст
Неколико речи о новом уређењу техничке школе
у Великој школи београдској 1869. -

Критикује пистојећи школски програм на највишој

образовној установи у тадашњој Србији, сматрајући да
се на њој „...неће образовати стручни и научени
људи...” већ ће настати „...научењачки
пролетеријат…” који ће мислити, обманут добијеном
повељом, да је „...сва нужна му знања поцрпио, па
бити и грдна препрека развитку правог знања...”

Његово је мишљење да је за будуће градитеље

неопходно да поред познавања грађе и стилова
савладају и нужна здања из области више
архитектуре, која се по њему „...занима естетичким
делом архитектуре, односно ...знања из историје
архитектуре, живописа и ликорества...”

Техничка школа треба да буде „...колевка за свако

техничко знање и за уметност, она треба у душу да
усади клицу љубави према свему што је полазно, лепо
и узвишено ... треба успешније да подејствује на
подизању такових грађевина, које ђе потпуније Дреча
одговарати условима знања и уметности но што је
то до данас био случај ... треба да настави
варварством пресечен полет србског уметничког
духа, који већ почива пет векова чекајући на пробуд.”
Он изражава жаљење што на Катедри за
Архитектуру „...врло малом броју слушалаца и
ограничено проповедам шта је уметност.
А ови и то мало што чују једва ће моћи у својем
доцнијем раду као грађевинари да примене, пошто
су са грађевинске стране, за дуго време лоши
изгледи за уметност. ”

„Поука требала би да створи тврдо уверење о

знаменитости, вредности и употребљивости
српских тектонских споменика;
... у познавању тектонских споменика својих сваки
народ налази
како крепка ослонца за одржавање своје народне
свести и својих народних особина, тако и крепка
покретача на успешно суделовање
у општем светском развитку.”

Желео је да кроз Археологију поред класичне

изучава и предаје
„... византијска уметност...” која се „...у прва
времена своја и на западу проучава ... Ја би био
мнења да се истој уметности, у нас поклони сва
она пажња, коју и као мати српској заслужује.”

Жича
Драгутин С. Милутиновић (1840-1900)

Школовао се у Немачкој, као државни питомац на

"Гевербе институту и Бауакадемији" у Берлину
(1860-1861).

По завршеним студијама прелази у Минхен,

ради архитектонских студија (1862-1863).

По завршеним студијама у Минхену, прелази на

Политехнику у Карлсру. Заједно са Валтровићем.
Враћа се у Србију 1866.

Ради у Министарство грађевина 1867. као инжењер VI

класе, учествује у разради пројекта за Железничку
станицу, једно време је у Црној Гори - ради план за
Даниловграда.

Редован члан Српског Ученог Друштва од 1870.

1881. на Техничком факултету основана је Катедра за

вишу Архитектуру.

Од 1882. Милутиновић је професор Велике Школе.

Програм за предавања Архитектуре садржи -
Историју сликарске уметности са нарочитим
погледом на архитектуру, сликарство, вајарство од
елинског, па до најновијег доба (4 часа предавања у 1.
и 2. семестру треће године); Архитектонске облике
са главним обзиром на елинско-римску и обновљену
(ренесанс) архитектуру (2 часа предавања и 4 часа
вежбања у 1. и 2. семестру треће године); и Науку о
грађи, први и други део.
 Утицаји европских школа на градитељство у Србији
– Аустрија, Немачка и Швајцерска

Утицај Бечке ликовне академије

и проф. Теофила Ханзена

Рођен у Данској, Theophil Edvard von Hansen (1813-1891).

Ученик Шинкела у Берлину.

Изградио је велики број грађевина у Атини, од 1837.

Проучавао византијску архитектуру.

Академија у Атини, Т.фон Ханзен, 1885. Зграда Универзитета у Атини, Т.фон Ханзен .
Готфрид Семпер (Gottfriеd Semper, 1803-1879), професор Академије у Дрездену од 1834.

Пројектовао је за Саксонског краља, 1839-49.

Због учешћа у револуцији напушта Дрезден,
одлази у Цирих, па у Лондон.

Opera, Drezden, 1838-41.

 ГОТФРИД СЕМПЕР, књиге – Стил у техничким и грађевинским уметностима, 1861-63.
и Практична естетика - 1860-63.
Aрхитектура као облога човекових животних функција - повезивање уметничких, инжењерских и
историцистичких елемената градитељства. Повезивање садржаја и форме грађевине.
Савремени приступ који се противи академском формализму. Нове техничке и конструкцијске могућности и
нови типови грађевина – железничке станице, болнице, библиотеке, тржнице.

G.Semper, G.Semper,
model za pozoriste u Minhenu, 1865-66. crtež za pozorište u Londonu, 1856.
Ханзенови ученици

Светозар Ивачковић (1844-1924)

родио се у Војводини, Аустријска царевина.

Завршио Високу техничку школу и
Уметничку академију у Бечу.

Министарство правде на Теразијама 1893.

Светозар Ивачковић
Јован Илкић (1857-1917)
рођен у Земуну, Аустрија.
Завршио Уметничку академију у Бечу, ученик и сарадник
Теофила Ханзена.
Помагао код пројекта ентеријера Краљевог двора 1882.
Пројектовао зграде Народне скупштине, Официрски дом и
Крсмановићеву кућу на Теразијама

Јован Суботић (1850-1890) родио се у Аустрији

Завршио Уметничку академију у Бечу

Душан Живановић (1853-1937)

родио се у Аустрији
Завршио Уметничку академију у Бечу
Пројектовао Државни савет и главну контролу

Душан Живановић
Семперови ученици

Константина А. Јовановић
(1849-1923) родио се у Бечу,
син Анастаса Јовановића.

Студирао на Високој техничкој школи (ETH) у Цириху

код Готфрида Семпера.

Пројектовао Народну банку 1889.

Пројекти за Српску краљевску академију и Народну
скупштину.

Висока техничка школа у Цириху

Крајем 19. века значајан је утицај Политехнике у Берлину (Technische Hochschule, Charlottenburg )
Градитељи образовани на немачким школама

Милан Капетановић (1859-1934)

Завршио Реалку и Технички факултет Велике школе у
Београду.
Усавршавао се на Техничкој високој школи у Минхену.
Приватни архитекта и
професор Нацртне геометрије 1897.

Милорад Рувидић (1863-1914)

Завршио Технички факултет Велике школе у Београду.
Питомац Техничке високе школе у Берлину.
Архитекта Министарства грађевина.
Након смрти професора Милутиновића (1900) изабран је 1903.
за професора Византијског стила са пројектовањем
цркава.
Пројектовао с Ј. Илкићем Официрски дом 1895.

Милорад Рувидић
Драгутин Ј. Ђорђевић (1868-1933)
Завршио Технички факултет Велике школе у
Београду и Високу техничку школу у Карлсруеу.
Радио у Министарству грађевина – пројекти за
касарне и гиманазије
1898. хонорарни професор Технички факултет:
Пројектовање зграда, Познавање грађе, Грађење
предрачуна

Никола Несторовић (1868-1957)

Завршио Технички факултет Велике школе у Трећа београдска гимназија, 1906,
Београду. арх. Драгутин Ђорђевић и Душан Живановић
Кратко радио у Министарству грађевина – за
Пожаравачки округ
Усавршавао се на Техничкој високој школи у Берлину
(о свом трошку).

1898. хонорарни професор за предмет

Архитектонски облици

Пројектовао Хотел Бристол, нову зграду Техничког

факултета и Универзитетску библиотеку, велики број
приватних кућа.

Књига Грађевине и архитекти у Београду прошлог

столећа, 1937.

Београдска задруга, 1905-07.

арх. Никола Несторовић и Андра Стевановић
Јадан број градитеља млађе генерације, рођених у Србији,
се образовао само у иностранству

Димитрије Т. Леко (1863-1914)

завршио Вишу техничку школу у Винтертуру код Цириха,
касније се школовао у Ахену и Минхену.
Кратко је био инжењер Министарства грађевина, касније је радио у Београдској општини
(план Калемегданског парка) и Министарству војном (план за нову Војну академију)

Данило Л. Владисављевић (1871-1923)

завршио Реалку у Београду,
архитектуру студирао у Минхену и Ахену.
Био запослен запослен у Министарству војном –
Пројекат за касарну VII пука и Војну болницу

Милан Антоновић (1868-1925)

завршио Вишу техничку школу у Винтертуру код Цириха.
У Београду је међу првима отворио приватни
биро.
Пројектовао Палилулску основну школу

Димитрије Т. Леко
1989. Катедра „Наука о грађевинској
конструкцији”

За професора на овој катедри изабран је инжењер

Министарства грађевина Андра Ј. Стевановић (1859-1929),
инжењер Министарства грађевина и „…државни питомац
за архитектуру” на Политехници у Берлину 1883-90.

Од 1890. професор Техничког факултета – предмети Наука о

грађи и Грађевинске конструкције.

Приступна беседа - Уметност и архитектура, 1891.

Технички факултет Велике школе је 6. јануара

1897. добио Архитектонски одсек.

Први старешина одсека био је проф. Милутиновић.

Две године припремни предмети и две године

специјалистички предмети - Припремно цртање,
Техничко цртање, Орнаментско цртање, Перспектива,
Основи грађевинарстав са пројектовањем, Познавање
грађе, Историја уметности, Архитектонски облици,
Византијски стил, Пројектовање зграда, Грађење
предрачуна зграда.

На Техничком факултету Архитектонски одсек је Андра Стевановић

1898-99. имао само 5 студената.
ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА КРАЈЕМ 19. ВЕКА

1894. Предлог грађевинског закона за варош Београд

и друге вароши и варошице у Краљевини Србији

Предлаже се формирање Грађевинског одбора,

при Суду Београдске општине –
бавио би се одобравањем пројеката нових зграда,
урбанистичким проблемима и комуналним уређењем
Вароши.
Естетски изглед града – да се за поједине комплексе
одређују нарочите силуете.

1896. Грађевински закон за варош Београд –

био је знатно оскуднији од предлога (допуњен 1898 и
1901).
Усвојена је мала површина и ширина плацева што је
довело до уситњавања парцела и шпекулације
грађевинским земљиштем.

Формиран Грађевински одбор - одобравао је планове за

нове зграде – 5 чланова (председник општине, инжењер,
архитекта, лекар и један грађанин са имањем у вароши).
Пројекат Ф.Неквасила за властиту кућу
Пре почетка градње обавезно је прибавити дозволу. у Светосавској ул.
Морао је да се пријави предузимач који ће изводити
радове, радови да се отпочну у року од две године,
постојале су одредбе везане за заштиту од пожара,
хигијенске услове и естетски изглед зграда.
Грађевински правилник за варош Београд, 1897.

Уведени светларници за осветљавање стамбених простора –

окна, дворишта - мин. 12 квм када се њима осветљавају
собе и кујне.
Забрањивао је испусте – еркере у улицама ужим од 12м.

Подстицана је изградња зграда са више спратова кроз пореске

олакшице за власнике (ослобађање плаћања пореза на 10
год. за једноспратне и вишеспратне, 5 год. за приземне).

Прописи за безбедност против пожара.

Прописи у погледу улепшавања и хигијене.

Правилник о Грађевинском савету 1899.

Највише стручно тело из области грађевинарства, при
Министарству грађевина – ревидира све пројекте, значајно је
утицао на развој архитектуре у Србији.
Арх. К.Јовановић
1900. Указом министра грађевина дефинисани услови изградње у
појединим деловима града –

У ужем центру куће су на регулационој линији, заузимају цело

лице, имају један или више спратова (Краља Милана од
Теразија до Славије, Краљев трг (Теразије), Кнез Михаилова,
Дубровачка, Савска ... – укупно 21. улица);

Улице где зграде не морају да заузимају цело лице, али треба да

имају један или више спратова (Краља Александра од
Дворске до Београдске, Кнеза Милоша од Александрове до
Немањине – укупно 17 улица)

Улице где нису трговачке и занатске радње, зграде по типу вила

(Кнеза Милоша од Немањине, Крунска, цео Западни Врачар). Инж. Ј.Смедеревац
Правилник о грађењу школских зграда - 1893.

Положај, унутрашња организација, нормативи за учионице

Закон о овлашћеним инжењерима и архитектама – 1894.

Прописао је услове које морају задовољити градитељи да би се бавили

приватном грађевинском праксом.
Као и државни морали су имати најмање 5 година стажа у државној или општинској служби или као
цивилни инжењери.

Изградњом су могла да се баве и лица која имају техничку школу, три године праксе, практичан испит; и
грађевински предузимачи са 15 година праксе.

Палилулска основна школа, 1894.

арх. Милан Антоновић
Архитектура у Европи
почетком
20. века

АР-НУВО - L’Art Nouveau

Светске изложбе у Паризу 1889. и

1900. – Утицај Бозара и француске
декоративистичке архитектуре у
целој Европи, beaux arts stil.

Уметнички колекционар Сигфрид

Бинг (Siegfried Bing) отворио је 1895.
у Паризу
Salon de l’ Art Nouveau.

Почеци француске архитектуре у

духу Нове уметности.

L'Art Nouveau - La maison Bing

Станице градског метроа, Париз, арх. Хектор Гимар (Hector Guimard)
Станице метроа, Париз,
Hector Guimard
Кућа Tassel, Victor Horta,
1893-95, Brisel
 ЈУГЕНД СТИЛ - Jugendstil

Немачки правац је добио назив по часопису Jugend

(почео је да излази у Минхену 1896).

Минхен, канцеларије Allgemeine Zeitung, 1901, Martin Dulfer

 АУСТРИЈА - Secession - СЕЦЕСИЈА

Изложбени павиљон Secession је изграђен 1897-98. у

Бечу, према пројекту архитекте
Ј. М. Олбрихта (J. M. Olbrich).
Епоха краја века –
fin-de-mond, fin-de-siecle.

Густав Климт (1862-1918)

Нова уметност као тренутна мода или стил који изражава носталгију за светом
који нестаје под ударом модерног доба?

Слободан и оригиналан стил који одговара новом, модерном добу.

Алојз Ригл 1893. - књига Проблеми стила: Основа за историју орнамента.

Орнамент као кључ за изражавање феномена стила.

Кантов концепт слободне лепоте.

Веровање у слободну креативност уметника - Kunstwollen
Епохи њена уметност – уметности њена слобода
Ото Вагнер (1841 – 1918)

студирао је на берлинској Академији, а од 1861 на бечкој

Академији.

1893. победио на конкурсу за развојни план Беча –

Мoто Нужност је једина господарица уметности.

Модернизација саобраћаја увођењем градске железнице.

Професор Уметничке академије у Бечу од 1894.

Ото Вагнер
Linke Wienzeile 38
1898-99.
Ото Вагнер-
Linke Wienzeile 40
1898-99.

Кућа Мајолика

Утицај оријента, јапанске

уметности
Период 1903.- 1914. у краљевни Србији
Краљ Петар I Карађорђевић.
Политичке промене и демократизација.
Окретање ка Русији и Француској.

Даљи развој земље на свим пољима.

Страна улагања и модернизација.

Изузетно унапређење грађевинарства.

Изградња кланице на Дунаву и железничке пруге дуж обала Саве и Дунава.. 1906. одређене нове границе градског
реона. Од Мостара, Мокролушким потоком, преко имања В.Каленића, Гробљанском до Дунава.

План Београда 1903.

 Теразије 1902.

Попис 1906-07. углавном преовладавају приземне куће 83%, једноспратнице 16%,

вишеспратнице 1% - само 60 зграда.
Нови Двор,
1913-18.
арх. Стојан Тителбах
 У Србији почетком 20. века – утицај Светске изложбе у Паризу 1900.
Француска декоративистичка архитектура – Академија лепих уметности

Београдска задруга, 1905-07. арх. Никола Несторовић и Андра Стевановић

Утицај Бечке сецесије
Бечка академија и Ото Вагнер

Хотел Москва
1906.
Јован Илкић
Сецесија није била заступљена код
јавних државних грађевина, прихватају
је углавном приватни инвеститори.

Робни магазин, Краља Петра 16

1907. инж. Виктор Азриел
Елементи сецесије комбиновани са српско-византијским стилом

Стара Телефонска централа, Косовска 47, 1908. Бранко Таназевић

Нова фасада зграде Министарства просвете, Теразије, 1912-13, арх. Бранко Таназевић
Образовање и градитељи у Србији почетком 20.века

Прва генерација свршених студената

Архитектонског одсека Техничког факултета
започиње рад почетком 20.века.

Факултет им је пружао неопходна знања и није

било неопходно да одлазе у иностранство ради
специјализације из области архитектуре.

Јелисавета Начић (1878-1955)

Студент прве генерације, дипломирала 1900.

Радила је у Београдској општини.

Пројектовала Основну школу код Саборне цркве

и Прве радничке станове (у улици Ђ.Ђаковића).
Бранко Таназевић (1876-1945)
Студирао на Машинском одсеку
Техничког факултета 1899.
Затим је студирао у Минхену.
Радио у Министарству грађевина.
Пројектовао Телефонску централу
у Косовској ул.

Петар Бајаловић (1876-1947)

Дипломирао на Техничког факултета
у Београду 1898.
Предавао Нацртну геометрију и перспективу
1907-14.

Стојан Тителбах (1877-1916)

Дипломирао на Архитектoнском одсеку
Техничког факултета у Београду 1900.
Радио приватно и у Министарству грађевина.
Пројектовао Нови двор (1911).

Кућа свештеника М. Поповића, Курсулина 35, 1904.

арх. Стојан Тителбах (оригинални цртеж)
Осим архитеката изградњом су се бавили бројни грађевински
инжењери и грађевинари

Инжењери – Јован Смедеревац, Милош Савчић, Матија Шнајдер,

Емерих Штајнлехнер, Стојан Вељковић, Сава Димитријевић, Ото Лоренц...

Грађевинари -
Филип и Војин Стојановић,
Ото Голднер, Карло Кнол
Никола Виторовић,
Јован Севдић,
Сретен Стојановић (написао књигу
Српски неимар, 1912)
Јован Смедеревац

Карло Кнол