Komplet Alatki I Preporuka Za Sprečavanje Korupcije U MSP

КОМПЛЕТ АЛАТКИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ
КОРУПЦИЈЕ У МСП
Алатке и мере за спречавање корупције
САДРЖАЈ
Садржај 2
Предговор 5
КОМПЛЕТ АЛАТКИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ У МСП: приказ пројекта 7
1. ШТА ЈЕ КОРУПЦИЈА И ЗАШТО МИКРО И МСП МОРАЈУ ДА СЕ БОРЕ ПРОТИВ ЊЕ? 15
2. МСП У ЕВРОПСКОМ КОНТЕКСТУ: УТИЦАЈ КОРУПЦИЈЕ 19
2.1. Италијанска МСП и политика спречавања корупције 22
2.2. Утицај политичког и економског контекста на МСП у Румунији 24
2.3. МСП и предузетништво у Србији 28
3. КАКО ДА ПРОЦЕНИТЕ РИЗИК ОД КОРУПЦИЈЕ У ВАШЕМ ПРЕДУЗЕЋУ 32
3.1. АЛАТКА ЗА САМПОПРОЦЕНУ (SAT) 32
3.2. СТРУКТУРА SAT 34
3.2.1. Прелиминарна питања 34
3.2.2. Питања у вези са факторима на макро нивоу. 36
3.2.3. Питања у вези са факторима на средњем нивоу 37
3.2.4. Питања у вези са факторима на микро нивоу 37
3.3. УПИТНИК ЗА МИКРО ПРЕДУЗЕЋА 38
3.4. УПИТНИК ЗА МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА 43
3.5. РЕФЕРЕНТНЕ ОБЛАСТИ 50
4. ОПЕРАТИВНЕ МЕРЕ 58
4.1. ОПШТЕ МЕРЕ 58
4.1.1. Усвајање етичког кодекса и правила понашања 58
4.1.2. Узбуњивање 68
4.1.3. Ажурирање прописа 71
4.1.4. Додатне мере и добра пракса 73
4.2. ПРАЋЕЊЕ И ПРОЦЕНА АКТИВНОСТИ 74
4.3. МЕРЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ОСОБЉЕМ 75
4.3.1. Мере које треба применити приликом запошљавања и управљања особљем 75
4.3.2. Политика плата 75
4.3.3. Ротирање радних места 76
4.3.4. Алтернативне мере за ротирање радних места 76
4.3.5. Подизање свести и обука 77
4.3.6. Посредници 78
4.4. ФИНАНСИЈСКЕ МЕРЕ 80
4.4.1. Праћење плаћања олакшица 81
4.4.2. Донације и спонзорства у политичке и добротворне сврхе 82
4.5. МОДЕЛИ/ РЕШЕЊА/ ОПЦИЈЕ УПРАВЉАЊА 83
4.5.1. ISO 37001 стандард 83
4.5.2. CSR 85
4.5.3. ISO 19600 стандард 85
4.6. КО МОЖЕ ДА САВЕТУЈЕ И ПОМОГНЕ 86
4.6.1. ИТАЛИЈА 86
4.6.2. РУМУНИЈА 87
4.6.3. СРБИЈА 88
5. ПРИСТУП КОМПЛЕТУ АЛАТКИ НА ИНТЕРНЕТУ 92
6. КОРИШЋЕЊЕ ШТАМПАНЕ ВЕРЗИЈЕ АЛАТКЕ ЗА САМОПРОЦЕНУ 93
6.1. Коришћење алатке за самопроцену у микро предузећима 93
6.2. Коришћење алатке за самопроцену у МСП 99
7. ПРИЛОГ: РЕФЕРЕНТНИ ПРОПИСИ У ПАРНЕРСКИМ ЗЕМЉАМА 115
7.1. ИТАЛИЈА 115
7.2. РУМУНИЈА 118
7.3. СРБИЈА 121
Предговор
Овај приручник има за циљ да помогне микро и малим и средњим предузећима да користе „Комплет алатки
за спречавање корупције у МСП“ који је настао у оквиру ЕУ пројекта “ACTS - Комплет алатки за спречавање
корупције у МСП” (HOME/2014/ISFP/AG/EFCE). Овај рад је омогућен захваљујући сарадњи три европске земље: Италије,
Румуније и Србије.
Сврха овог комплета је да микро и МСП која послују у Европи пружи референце, како би успоставила одговарајуће
инструменте за спречавање и сузбијање корупције. Поред тога, он пружа смернице за идентификацију адекватних
мера за борбу против корупције у овом прилично конкретном, али фундаменталном сегменту европског тржишта.
Микро и мала и средња предузећа су изабрана као циљна група овог пројекта не само зато што представљају 99,8%
свих предузећа ЕУ, већ пре свега због своје природе као малих субјеката. То их чини посебно осетљивим на цикличне
трендове у економији, у контексту често компликованих односа између економских актера.
Комплет је подељен на три дела. Први је кратка анализа европског контекста у ком послују микро и МСП. Он се
фокусира на оне земље које су учествовале у пројекту и у којима је комплет алатки тестиран. Други део илуструје
примену алатке за самопроцену, која је развијена у оквиру ACTS пројекта. Тај инструмент усваја логику превенције,
истичући величину, сектор и потенцијалне ризике и оперативне позиције, у циљу спречавања корупције путем
предложених интерних и екстерних мера контроле. Трећи део, који је повезан са алатком за самопроцену, предлаже
низ практичних антикорупцијских мера спремних за коришћење.
Свака земља има сопствени приступ законодавству и спровођењу антикорупцијских прописа, а алатке које овај
комплет представља пројектоване су да буду прилагођене и у складу са важећим законима у области у којој
предузеће послује (укључујући Конвенцију Уједињених нација против корупције) – нарочито са оним законима који
су непосредно релевантни за одређене пословне праксе.
Прилог садржи посебне смернице за разумевање регулаторног референтног оквира антикорупцијских закона, као и
податке о надлежним органима који примају обавештења о коруптивним радњама у земљама које су биле укључене
у пројекат.
Да би мере из овог комплета биле успешно усвојене, предлажу се консултације са запосленима, синдикатима
или другим представничким телима радника, у циљу упознавања са националним законодавством земље у којој
предузеће има седиште.
5
Комплет алатки за спречавање корупције у МСП: приказ пројекта
Корупција, поред тога што представља етичко и кривично-правно питање, значајно утиче и на привреду одређеног
региона. Имајући то у виду, неколико европских земаља је започело темељне регулаторне промене и донело
одговарајуће акционе планове, што је утицало на сам концепт корупције, али и на политике и стратегије које за
циљ имају борбу против овог кривичног дела. Те стратегије су потпомогле и ојачале могућности превенције и
ублажавања (захваљујући и одређеним изменама Кривичног законика), уз истовремено указивање на радње које
за циљ имају спречавање ризика од корупције. У свим наведеним радњама заједнички су учествовали привреда
и сектор државне управе.
Међутим, скупови норматива који су сачињени за корпоративни свет, односно за државну управу, не узимају у
обзир један важан део привреде: микро, мала и средња предузећа (у даљем тексту: микро/МСП), односно она
привредна друштва која, у складу с дефиницијом Комисије, имају мање од 10, односно не више од 249 запослених1.
Овај део привреде је посебно изложен ризику од корупције, нарочито током економске кризе као што је садашња,
када потреба за опстанком наводи предузетнике на корупцију или их чини подложнијима притиску корупције.
Штавише, ова привредна друштва, због своје величине и ограниченог броја запослених, нису у могућности да
спроводе активне стратегије против ризика од корупције. Чини се да је овај проблем још израженији код микро
предузећа (с мање од 10 запослених), којих у Италији има више од 4,1 милион и која чине 95,2% активних предузећа.
То објашњава због чега је овај проблем нарочито критичан за микро предузећа са само једним запосленим. У
Италији има преко 2,4 милиона таквих предузећа, која остварују око једне трећине додате вредности у сегменту
микро предузећа.
Сходно томе, у складу с европским путем који је јасно одређен у документу Европске комисије познатом као „Акт
о малим предузећима2, који за циљ има унапређење глобалног политичког приступа предузетништву, уз трајно
везивање начела „прво мисли на мале“ (“Think Small First”) с процесима одлучивања, као и подстицање раста
микро, малих и средњих предузећа тако што ће им помоћи да се изборе с проблемима који их још увек спречавају
у остваривању потенцијала раста и стварања нових радних места, закључено је да је неопходно израдити акциони
план који ће за циљ имати пружање информација конкретно намењених овој врсти привредних друштава, у
смислу алатки и метода који ће им помоћи да се „одбране“ од притисака који их воде ка успостављању механизама
корупције.
У том циљу, 2016. године припремљен је пројекат „ACTS - Anticorruption Toolkit for SMEs” у оквиру активности
које је Европска комисија планирала и финансирала за Програм „Привредни и финансијски криминал, корупција,
1
Препорука Комисије 2003/361/ЕЗ, објављена у Службеном листу Европске уније L 124 од 20. маја 2003.
2
Саопштење Европске комисије“Think Small First” („Акт о малим предузећима“ за Европу), COM (2008).
7
КОМПЛЕТ АЛАТКИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ У МСП: Алатке и мере за спречавање корупције
еколошки криминал“ (HOME/2014/ISFP/AG/EFCE). Конкретно, „ACTs“ је двогодишњи пројекат који је осмислила и

чије спровођење координише Унија привредних комора Италије, а чију додатну вредност у основи представља
партнерство међу важним организацијама у четири европске земље: Белгији, Италији, Румунији и Србији.
У пројекат ACTs укључене су следеће институције:
• Unioncamere Europa Asbl, удружење привредних комора са седиштем у Бриселу;

• EUROCHAMBRES, европско удружење привредних комора које заступа преко 20 милиона предузећа у 45
европских земаља кроз мрежу од 2000 регионалних комора организованих у 47 националних система;
• Привредна комора Барија – Италија;
• Привредна комора Латине – Италија;
• Мрежа привредних комора Србије, коју чине ПКС и 19 регионалних привредних комора – Србија;
• Привредна, поморска и пољопривредна комора Констанце – Румунија.
Привредне коморе су институције које су блиске привредним друштвима и територијама и имају висок капацитет
за интервенције. Захваљујући чињеници да су упознате с главним проблемима везаним за пословање, оне
могу да им олакшају раст, с конкретним циљем ублажавања фактора који ометају њихов развој и деловање. Ту
улогу привредних комора је потврдио и Европски парламент, који је у својој „Резолуцији од 23. октобра 2013. о
организованом криминалу, корупцији и прању новца: препоруке за деловање и иницијативе које је потребно
реализовати (завршни извештај) (2013/2107(INI))“, навео и следеће: „Европски парламент позива државе чланице
да ојачају улогу привредних комора у спречавању, пружању информација и борби против најчешћих ризика од
организованог криминала, корупције и прања новца у пословном свету…”.
Одговарајући на овај захтев, као и на резултате анкете о потребама привредних друштава, пројекат ACTs за циљ
има анализу ризика од корупције који посебно утиче на микро/МСП, нарочито у односима са државном управом,
и на основу тога увођење адекватних мера спречавања ризика које су такође примерене и за мала предузећа.
Пројекат је разрађен у четири макро фазе, које су ближе описане у следећој табели.
8
Табела 1 – Фазе пројекта ACTs
ФАЗЕ ПРОЈЕКТА АКЦИЈЕ И МЕТОДИ

1. фаза – Студије случајева Одабир и стратешка анализа конкретних случајева везаних за
спречавање ризика од корупције из извора из читаве Европе.
2. фаза – Анализа ризика од корупције Дефинисање механизама и трендова који леже у основу
корупције путем процене ризика:
- радне групе
- фокусна група
- упитник за привредна друштва
3. фаза – Спречавање корупције Примена развијене алатке и прикупљање најбоље праксе ради
подршке микро/МСП као активан део спречавања и борбе
против корупције:
- методолошки приручник за анализу и третман ризика
од корупције у микро/МСП
- антикорупцијски приручник и комплет алатки за
микро/МСП
- антикорупцијски видео за МСП
4. фаза –Преношење исхода пројекта Преношење исхода пројекта његовим корисницима кроз
акције ширења и информисања:
- локални састанци за/самикро/МСП
- институционални догађаји
Прва фаза је подразумевала дефинисање и испитивање европских искустава на тему варијабли и трендова ризика
корупције за микро/МСП, као и фино прилагођавање превентивних радњи и мера; у овој акцији је учествовао низ
институција и организација (нпр. привредне коморе, полиција, непрофитна удружења итд.) ради остваривања
заједничких циљева. Исходи ове фазе пројекта су описани на веб-сајту3.
Друга фаза је била усредсређена на детаљну анализу (која се стручно назива процена ризика) основног питања
којим се бави пројекат ACTs – трендова корупције и контекста у којем се најчешће јављају. С обзиром на то да
је динамика корупције у односима између микро/МСП и државне управе и даље у великој мери неистражена
територија, методологија се заснивала нарочито на квалитативним истраживањима, која су за циљ имала
дефинисање свих варијабли које утичу на ова питања. Ова квалитативна анализа је у одређеној мери била
3
http://www.acts-project.eu/
9
подржана истраживањима квантитативне природе. Заправо, циљ који је зацртан и остварен током ове фазе био
је да се одреди довољно широк квалитативни оквир који ће нам омогућити да:
• спознамо карактеристике корупције са аспекта односа између микро/МСП и државне управе;

• прикупимо корисне податке и информације за потребе израде алатки и одабира радњи које бисмо могли
да препоручимо привредним друштвима ради подизања њихове свести о ризику од корупције и ради
спречавања тог ризика.
Конкретно, ова фаза је омогућила анализирање унутрашњег и спољног контекста, односно дефинисање оних
варијабли у спољном окружењу које, у комбинацији с унутрашњим варијаблама самог привредног друштва,
представљају факторе који погодују ризику од корупције који утиче на микро/МСП или га умањују. Наравно,
дефинисање варијабли је вршено паралелно с проучавањем постојећих односа између погодујућих, односно
инхибирајућих фактора и ризика од корупције.
Што се тиче варијабли у спољном контексту, посебна пажња је посвећена регулаторном оквиру као фактору који
погодује ризику од корупције или га спречава, и то не само са аспекта његове тесне повезаности с антикорупцијским
мерама, већ и са аспекта пословања предузећа и активности регулисања тржишта. Циљ је био да се утврди како
ове варијабле могу да погодују ризику од корупције или да га спречавају. Варијабле као што су:
• транспарентност и с њом повезане дигиталне алатке које омогућавају приступ информацијама и

процедурама;
• поједностављење;
• постојање већег броја извора за исту регулативу и
• државна управа без дигиталних система,
представљају факторе који могу да погодују настанку ризика од корупције, односно да спречавају његов настанак.
У сваком случају, ова истраживања имају значај само ако се врше узимајући у обзир све друге варијабле у
конкретном контексту, као и могуће превентивне мере против корупције. Примера ради, ако је погодујући
фактор страх од одмазде (на који је указано током анализе унутрашњег контекста), коришћење узбуњивања
(мере третмана ризика од корупције код које запослени у току свог рада у привредном друштву открије могућу
превару, опасност или било који други озбиљан ризик који може да буде штетан за клијенте, колеге, акционаре,
ширу јавност или углед самог предузећа/јавне организације/фондације) представља меру чија делотворност је
делимично угрожена ако је погодујући фактор потреба да привредно друштво пронађе начине да изађе на крај
с претераном бирократијом (анализа спољног контекста).
У вези са истраживањем унутрашњег контекста, треба истаћи да приликом припреме пројекта ACTs у средишту
пажње нису биле конкретне радње, иако су оне наведене у стандарду ISO; то нпр. подразумева идентификовање
инспекција и мера третмана ризика ради процене њихове делотворности или анализу структуре управљања и
10
организације. Овај приступ је одабран имајући у виду карактеристике циљних предузећа пројекта ACTs – микро/
МСП – чија организациона структура не укључује професионалне ресурсе који би се могли посветити избору и
спровођењу мера третмана ризика усмерених на ризик од корупције.
У оквиру друге фазе такође је извршена и анализа ризика од корупције, односно ризик од корупције је
идентификован, анализиран и процењен са становишта конкретног привредног сектора микро/МСП и њиховог
односа са државном управом. Као што је већ наведено, одабран је квалитативни приступ, првенствено да би била
обухваћена не само привредна друштва, већ и сви актери у сектору привреде и институционалном сектору, као
и актери надлежни за регулисање тржишта и борбу против привредног криминала.
Пројекат је подељен у три дела. За сваку од три земље које су у њему учествовале то је подразумевало:
• формирање Радне групе коју чине институције, струковна удружења и представници полицијских снага;
• формирање Фокусних група у којима учествују привредна друштва;
• слање упитника привредним друштвима и након тога обраду података.
Трећа фаза је била фокусирана на тему третмана ризика од корупције, уз дефинисање корисних мера за микро/
МСПу спречавању корупције. Те мере такође могу да се примене и на мала привредна друштва.
Опис ових мера дат је у „Комплету алатки за спречавање корупције – третман ризика за микро/МСП“, који за циљ
има да тим привредним друштвима пружи корисне смернице за препознавање и разумевање ризика од корупције,
с нагласком на чињеницу да он може касније да утиче на њихово пословање. Понуђене алатке обухватају упитник
за самопроцену, заснован на исходима различитих фаза пројекта, који предузетницима омогућава да на основу
једноставног низа питања процене ризик да ће њихово предузеће доћи у додир с радњама повезаним с корупцијом.
Комплет алатки такође садржи и корисне смернице за предупређивање ризика од корупције, пре свега путем
радњи којима је циљ да смање вероватноћу појаве ризика од корупције.
Наведене алатке и одговарајуће мере превенције припремили су стручњаци који учествују у планирању и развоју
пројекта ACTs. У овом случају је такође одлучено да се не укључује руководство предузећа која су корисници
пројекта, из већ поменутих разлога. С друге стране, у случају евентуалног даљег развоја пројекта, руководиоци
пословних јединица и конкретних процеса који су нарочито изложени ризику могу да буду позвани да сарађују
на анализирању референтног контекста, процени ризика и спровођењу радњи третмана ризика, јер су у питању
субјекти задужени за ефективан систем управљања ризиком, а истовремено располажу најбољим доступним
информацијама за разумевање процеса, корпоративне стратегије и саме природе идентификованих ризика.
Четврта фаза се бавила преношењем исхода пројекта ACTs свим референтним циљним групама, и то:
• микро/МСП;
11
• институцијама и координационим радним групама у циљу анализе и дефинисања политика и стратегија

за спречавање ризика од корупције;
• школама.
Што се тиче упознавања микро/МСП с резултатима, циљ је – као што је већ поменуто – био да се допринесе
подизању свести о ризику од корупције између осталог и путем алатки као што је самопроцена ризика од корупције,
те информисањем, преношењем стручног и техничког знања и сугерисањем корисних радњи предузећима у циљу
спречавања тих кривичних дела.
Остали корисници пројекта ACTs су јавне институције или удружења чији циљ удруживања је економски и
корпоративни развој или која су конкретно основана ради дефинисања стратегија и мера за спречавање и борбу
против корупције.
У вези с тим актерима, циљ пројеката ACTs био је испуњење два захтева:
• сагледавање динамике корупције која утиче нарочито на микро/МСПу њиховим односима са државном
управом;
• дефинисање одговарајућег метода за анализу ризика и одабир адекватних мера превенције.
Методолошки приступ
За потребе конципирања и каснијег развоја пројекта ACTs одабрани су посебан методолошки приступ и структура,
које је потребно образложити да би се разумео рад који је обављен и његови исходи.
Први избор који је направљен односио се на концепт корупције. Конкретно, извршено је упућивање на дефиницију
из првог извештаја Европске уније о борби против корупције, у којем је анализирана тема корупције, као и
релевантне политике спречавања и борбе против корупције у свих 28 држава чланица4.
У овом извештају се конкретно упућује на основни концепт корупције у најширем смислу речи, која подразумева
сваку радњу која може да се окарактерише као „злоупотреба положаја ради прибављања личне користи“.
Поред предности упућивања на ауторитативан извор, ова дефиниција доприноси превазилажењу разлика међу
разним европским земљама у погледу „обухвата“ термина корупција. Овако свеобухватна дефиниција усмерена на
прагматичне и искуствене аспекте корупције је заправо била неопходна због чињенице да је у пројекту учествовало
неколико земаља с различитим културолошким приступима и с политичким и регулаторним контекстом који није
хомоген, нарочито у погледу средстава за спречавање и борбу против корупције. Осим тога, тиме је омогућено
4
Види Извештај Комисије Савету и Европском парламенту – Извештај о борби против корупције у ЕУ. Брисел, 3.2.2014. COM
(2014) 38.
12
лако прилагођавање предложеног приступа различитим контекстима и државама, без потребе за посебним
прилагођавањем методологије.
Три предметне земље које су учествовале у експерименту изабране су управо ради детаљног сагледавања разлика,
али и заједничких фактора везаних за ризик од корупције.
Приликом избора партнерских земаља коришћен је пре свега Индекс перцепције корупције (CPI) који је 2014.
године сачинила организација Transparency International ради процене перцепције корупције у јавном сектору
и у политичкој арени у великом броју земаља у читавом свету. Према овом мерилу, Италија, Србија и Румунија
бележе врло сличне ниске вредности5. Један од циљева пројекта ACTs управо је и био да се индекс перцепције
корупције искористи као полазиште анализе која треба да омогући разумевање типичних елемената кривичних
дела корупције. Наведена слична вредност перципиране корупције допуњена је истраживањем које је делимично
потврдило присуство истих варијабли у све три земље, док су у другим случајевима уочене разлике. Ови исходи
су, јасно, утрли пут за важне правце истраживања.
Други избор који је начињен односио се на нарочито фокусирање на кривична дела корупције у привредним
друштвима и државној управи. То је резултат смерница које је Европска комисија дала у поменутом извештају,
чији закључци се заправо заснивају на значајном истраживачком раду, односно доказима о томе у којој мери
успех стратегије Европа 2020 заиста зависи од институционалних фактора, који обухватају не само добру управу
и правну државу, већ и мере усмерене на борбу против корупције6.
Одлука да се рад фокусира конкретно на циљну групу коју чине микро/МСП, последица је свести да су та предузећа
због своје величине највише изложена ризику од корупције, те да су се код њих изабране структуре и решења
показали неефикаснима првенствено због тога што су осмишљени за већа предузећа.
Управо због тога је, и поред примене строгог методолошког приступа, захваљујући искуству стеченом током
више од десет година на основу стандарда ISO и других модела који се баве управљањем ризиком7, конструисана
методологија чија иновативна компонента је управо коришћење јасно дефинисане циљне групе – микро предузећа
– која немају могућност приступа структури која се показала као прескупа, па је највероватније никад неће ни
користити.
Због тога су микро/МСП изабрана као непосредни корисници акција пројекта, а рад је заокружен непосредним
ангажовањем спољне интересне групе – привредних комора, које су по својој природи врло блиске привредним
друштвима која су учествовала у пројекту. Поверавање истраживања и система избора стратегија које за циљ
имају спречавање ризика од корупције трећем лицу представља иновативан елемент.
5
Индекс перцепције корупције (CPI) организације Transparency International мери перцепцију корупције на основу мишљења
стручњака и додељује вредност у распону од 0 за земље које се сматрају нарочито корумпираним до 100 за „чисте“ земље.
6
Види извештај „Изузетност у државној управи за конкурентност у државама чланицама ЕУ (2011-2012)“
7
У првом одељку I дела дат је списак и опис стандарда управљања ризиком који су коришћени као референтни за метод
ACTs.
13
Уопштено гледано, структура методологије управљања ризиком, како за предузећа, тако и за државну управу,
полази од интерне перспективе, која се затим проширује на окружење у којем организација послује, ради
разумевања фактора који доводе до корупције. Међутим, овај приступ усложњава проучавање динамичког односа
између субјеката нашег истраживања – државне управе и предузећа. Заправо, да би корупција, посматрана као
динамички догађај који постаје део интеракције између два субјекта или сложенијег скупа субјеката, могла да се
анализира потребно је прикупити знања из више „углова“. На основу те претпоставке, у циљу проучавања односа
између ризика од корупције и спољног и унутрашњг контекста предузећа, као и у циљу анализе механизама
ризика од корупције, пројекат ACTs се суштински определио за примену квалитативних метода. Тиме је омогућено
сагледавање и структурисано прикупљање „гледишта“ главних актера у пословном сектору (а то су сама
привредна друштва и струковна удружења), као и оних актера који учествују у регулисању тржишта и борби
против привредног криминала (пре свега полиције и институција).
Избор методолошког приступа заснованог на моделима управљања ризиком, који су уређени стандардима ISO,
резултат је карактеристика предложених модела, који пружају ригорозан систем за анализу и одабир мера за
спречавање ризика. Пројекат ACTs их је затим користио за проучавање ризика од корупције. Овај приступ се
примењује и на међународном нивоу (ОЕЦД, Светска банка) као референтни приступ у управљању ризиком од
корупције у државној управи.
14
1. ШТА ЈЕ КОРУПЦИЈА И ЗАШТО МИКРО И МСП МОРАЈУ ДА СЕ БОРЕ ПРОТИВ ЊЕ?
Литература о корупцији је веома обимна, како на националном, тако и на међународном нивоу. Научници су
проучавали овај феномен из више перспектива, користивши у приступу елементе из неколико дисциплина. Иако
постизање универзалне концептуализације овог проблема представља велики изазов, због мноштва различитих
тачака гледишта, економисти, социолози, психолози, криминолози, политиколози и проучаваоци бизниса
допринели су у великој мери разумевању ове појаве на различитим (индивидуалном, организационом, економском
итд.) нивоима. Без обзира на то, неке заједничке карактеристике свакако заслужују да буду поменуте у наставку.
Корупција:
• има инхерентан капацитет за кочење и ограничавање економског раста земље и њених улагања (Del Monte
and Papagni, 2001; Mauro, 1995, 1998; Méndez and Sepùlveda, 2006);
• може да повећа социјалну нестабилност јер подстиче формирање неефикасних и неуспешних влада (Jain,
2001; World Bank, 2004);
• ограничава и угрожава поверење јавности у институције (Amundsen and Pinto, 2009);
• узрокује смањење социјалног и економског благостања (Dela Rama, 2011; Kaptein, 2011; Lange, 2008).
С правног становишта, референтна литература се фокусира на понашања која крше правне норме. Међутим,
са социјалне тачке гледишта истраживачи описују корупцију као кршење норми или угрожавање моралних
и друштвених вредности као што су људска права, достојанство, поштовање, здравље итд. У истој области
истраживања, мањи број научника покушао је, а и даље покушава, да комбинује обе перспективе, дефинисањем
коруптивног понашања као незаконитог (одступање од законских норми) и непримереног (одступање од етичких/
моралних норми).
Истраживања у области економије, када је корупција у питању, више су усредсређена на појаве неетичног
понашања које се остварује кроз незаконите трансакције новца (или других одговарајућих вредности), било кроз
уговоре између заинтересованих страна или путем отуђивања јавних средстава.
Такође, истраживачи у области економије, али са оријентацијом на сектор управљања, фокусирали су се на

различите облике коруптивног понашања појединаца и организованих група, у које спадају злоупотреба
службеног положаја или положаја унутар организације, укључујући кориштење ресурса предузећа или незаконите
трансакције било које врсте ради стицања једнократне или вишеструке личне користи или користи за организацију,
као и кршење законских, социјалних и административних норми.
15
На основу тога, можемо да дођемо до опште дефиниције корупције као „феномена који се манифестује кроз
понашање које одступа од разнородних правила, што доводи до злоупотребе политичке, социјалне или економске
функције ради стицања користи за себе, другу особу или институцију“. Такво понашање се испољава уз међусобни
тајни споразум учесника.
У сваком случају, на основу студијских анализа у овој специфичној области, можемо с приличном сигурношћу
да утврдимо да се корупција сматра једном од највећих препрека за развој малих и средњих предузећа (МСП) у
њиховом пословном окружењу (слика 1). Мала и средња предузећа су обично прва која страдају у коруптивном
конкурентном окружењу и у начелу имају мање снаге да се одупру корупцији него велика привредна друштва. Као
резултат таквог стања, губици који настају због корупције (у смислу времена и економских ресурса) тешко погађају
МСП, а то, наравно, утиче на маргине профитабилности тих привредних друштава или на њихову способност
да опстану. С обзиром на то да су МСП покретачи економског раста у многим земљама, а да су више изложена
корупцији и њеним последицама од великих привредних друштава, феномен корупције може да има разорно
дејство на целокупну привредну структуру и потенцијал раста земље.
Извор: Организација Уједињених нација за индустријски развој (УНИДО) и Канцеларија УН за питања дроге и
криминала (УНОДЦ), Превенција корупције у циљу подстицања развоја малих и средњих предузећа, 2012, стр. 2.
16
1. ШТА ЈЕ КОРУПЦИЈА И ЗАШТО МИКРО И МСП МОРАЈУ ДА СЕ БОРЕ ПРОТИВ ЊЕ?
Последице корупције
Као што је поменуто у претходном пасусу, за већину истраживача корупција има негативне последице, са изузетком
неколико студија (углавном застарелих и недовољно подупртих емпиријским подацима) које су покушавале да
утврде неке користи од ње.
Негативне последице могу да се поделе у две опште категорије:
• економска штета (инвестиције, економски раст, нивои развоја, доходак по глави становника итд.);
• социјална и морална штета (неповерење према институцијама, социјални сукоби итд.).
Ове две категорије очигледно су повезане, штавише, често су у тесној вези и допуњују једна другу. Корупција
може да се тумачи као „прикривени корпоративни порез“ који утиче на ниво инвестиција у земљи и међународној
размени. Штавише, она може да представља препреку слободној конкуренцији и да доведе до неефикасности
економског система, чиме се успорава укупна стопа раста у земљи. Такође, корупција може да доведе и до
алокативне неефикасности тржишта, а ако је повезана с лошим квалитетом услуга и слабим институцијама у
областима као што су образовање или здравство, до ниског нивоа бриге о инфраструктури и њеног одржавања.
Идентификовани су само негативни односи између корупције и раста реалног прихода и прихода по глави
становника. Поред тога, у ситуацијама тешке кризе, рецесије или у било ком тренутку када расходи у земљи треба
да се смање, феномен корупције то не дозвољава, већ напротив, они могу да порасту због корупције, чиме се
смањује могућност консолидације буџета. Корупција такође може да поткопа везу између пореза и роба и услуга
које обезбеђује јавни сектор, чиме подстиче избегавање плаћања пореза и пораст црне економије.
На нивоу појединаца, али и организација, корупција оставља значајне негативне последице, непосредно и
посредно, на важне варијабле, као што су унутрашња организациона посвећеност, апсентизам, перформансе,
промет, репутација итд.
На основу емпиријских студија корупција изазива два негативна ефекта на пословање (McArthur and Teal, 2002):
с једне стране, на организационом нивоу, они који плаћају мито имају за 20% мањи учинак по раднику; с друге
стране, на макро нивоу, у земљама где је корупција распрострањена, привредна друштва ће бити за око 70%
мање ефикасна од оних у земљама које су мање погођене корупцијом. А ако се погледа проценат непоштених
менаџера унутар привредног друштва, може да се уочи да корупција смањује вредност и профит организације.
Стога корупција повећава пословне трошкове на два начина:
• повећањем трошкова производње роба и пружања услуга због плаћања мита;

• повећањем финансијских трошкова због повећања премије ризика.
У привредним круговима са високим степеном коруптивног понашања, предузећа могу бити присиљена да плаћају
новац за јавне услуге које би требало да буду бесплатне. Међутим, многе коруптивне трансакције одвијају се на
17
иницијативу привредних друштава која настоје да за себе обезбеде смањење пореза, осигурање јавних набавки,
заобилажење закона и прописа и блокирање уласка потенцијалних конкурената на привлачна тржишта (Rose-
Ackerman, 2002).
Микроекономија објашњава феномен корупције као „губитак на суво“ за цело друштво (јер представља облик
тражења ренте), тј. губитак ефикасности због неповољног тржишног биланса и губитка инвестиција како домаћих,
тако и страних привредних друштава. Као што је преходно поменуто, мито које траже државни службеници
представља додатни порез за привредна друштва, а то за последицу има смањење пореских прихода и спектра
јавне потрошње. Према Гбетнкому (2012), корупција повећава трансакционе трошкове а самим тим и неизвесност
размене. Она мења економске приоритете у корист радњи које воде ка тражењу ренте и смањује јавне приходе
изазивајући веће пореско оптерећење за мање пореских обвезника, чиме се смањује способност државе да
обезбеди основна колективна средства и поштовање и извршавање пореских обавеза.
Корупција још агресивније делује на МСП, управо због њихове мале величине. Она су мање способна од великих
привредних друштава да сносе трошкове (иако то не значи да су склонија подмићивању). Ако имамо у виду да
она чине највећи део привредних друштава у свету, та чињеница постаје још важнија. У ствари, мала и средња
предузећа чине 90% предузећа у свету, што се повећава на 99% ако посматрамо само Европску унију.
18
2. МСП У ЕВРОПСКОМ КОНТЕКСТУ: УТИЦАЈ КОРУПЦИЈЕ
МСП су везивно ткиво европске економије, са око 23 милиона предузећа која су од суштинског значаја за
отварање нових радних места и економски раст, промет додате вредности од 3,9 трилиона евра и 90 милиона
запослених, према подацима из Европског извештаја о МСП8. Велика већина МСП су микро предузећа са мање од 10
запослених, што представља скоро 93% свих предузећа из нефинансијског сектора. С једне стране, та доминација
МСП у привреди указује на снажан предузетнички дух, док с друге стране, међутим, такву снажну тенденцију ка
иновацијама по правилу прати висока стопа смртности, нарочито међу микро предузећима.
Један од циљева Европе јесте да осигура јасан и транспарентан конкурентски амбијент, који узима у обзир
специфичне проблеме и економске карактеристике ових предузећа, а нарочито наглашено дејство политике на
МСП у односу на већа привредна друштва. Што се тиче конкурентности, европска МСП се жале на недостатак
јасног и једноставног законодавног оквира, као и на застарелу и често непријемчиву бирократску структуру.
Утицај корупције на европску економију узрокује губитке од 120 милијарди евра годишње или 1% укупног БДП-а9,
како је наведено у првом извештају о корупцији у земљама чланицама ЕУ који је представила Европска комисија.
Анализа нивоа корупције у Европи показује да она утиче на све државе чланице и угрожава конкурентност
тржишта.
Анкета Евробарометра за 2011. годину показује да 50% предузећа сматра да је корупција озбиљан проблем и да
„што су привредна друштва мања, то су корупција и непотизам чешће проблем за њих“, као и да има и додатни
негативан утицај на поверење грађана у институције.
Земље у којима је овај феномен најраспрострањенији су Грчка (99%), Италија (97%), Литванија, Шпанија и Чешка
(свака по 95%).
Извештај о корупцији у земљама чланицама такође показује да се европски грађани осећају „лично погођени
корупцијом“, што је својим одговорима потврдило чак 26% становништва. Међу највише погођеним земљама су
Шпанија и Грчка (по 63%), Кипар и Румунија (57%) и Хрватска (55%). Најнижи трендови забележени су у Данској (3%),
Француској и Немачкој (по 6%). Преко 4 од 10 привредних друштава сматра да корупција представља проблем за
пословне активности, баш као и патронство и непотизам.
Кроз активности пројекта које су спроведене у периоду 2016-2017. године утврђено је да се међу секторима који
су најизложенији корупцији издваја сектор јавних набавки, због недостатка механизама контроле и управљања
8
Годишњи извештај о МСП у Европи за 2016.
9
Извештај о анализи корупције у земљама чланицама ЕУ – Европска комисија, фебруар 2014.
19
ризицима. Стога је неопходно да се дефинишу програми, системи, праксе и традиције превенције који се тичу
пружалаца и корисника јавних услуга, у циљу повећања нивоа транспарентности.
Због тога европска перспектива подразумева да се што више антикорупцијских програма учини доступним, као и
да се изврши неопходна процена проблема који угрожавају развој предузетништва и опстанак микро предузећа.
Заправо, као део ширег програма за заштиту легалне економије Европе, у складу са Стратегијом унутрашње
безбедности, Европска комисија је у јуну 2011. године усвојила антикорупцијски пакет, који укључује:
• Саопштење о борби против корупције у ЕУ, са назнаком циљева и практичних аспеката извештаја о борби
против корупције, који се објављује сваке две године од 2013. године, на основу постојећих механизама
за праћење (Савета Европе, ОЕЦД-а и УН-а) као и ставова независних експерата, заинтересованих страна
и цивилног друштва;
• Одлуку Комисије о успостављању механизма за извештавање о борби против корупције у ЕУ и оснивање
експертске групе која ће се бавити тим питањем;
• Извештај о спровођењу Оквирне одлуке Савета 2003/568/JHA о борби против корупције у приватном
сектору;
• Извештај о начинима учешћа Европске уније у Групи држава за борбу против корупције (GRECO), коју је
основао Савет Европе.
У фебруару 2014. године уследила је публикација Европске комисије о првом Извештају о борби против корупције
у Европској унији, који је испитао феномен корупције у 28 држава чланица и илустровао постојеће мере против
корупције, њихову делотворност, као и неке главне трендове, укључујући следеће:
• велики јаз између држава чланица у спровођењу ефикасних превентивних политика (нпр. етичких
стандарда, мера за подизање свести, лаког приступа информацијама од јавног интереса);
• недостатак координације (у многим државама чланицама) унутрашње контроле процедура у државним
органима, нарочито на локалном нивоу;
• више одредби о сукобу интереса унутар ЕУ, често недовољно развијени механизми контроле декларација
о сукобу интереса и неефикасно извршавање санкција за кршења;
• неуједначено преношење Оквирне одлуке 2003/568/JHA о борби против корупције у приватном сектору
у државама чланицама;
• различити резултати поступака полиције и судова у истраживању случајева корупције у неким земљама;
• повећање подложности корупцији у секторима урбаног развоја, становања и здравствене заштите, као и у
сектору јавних набавки, због чега Комисија позива на јачање правила интегритета и предлаже побољшања
у механизмима надзора;
20
• слабости у надзору над јавним предузећима и као последица тога њихова подложност корупцији.
У погледу превентивних мера, главни механизми контроле које су успоставиле државе чланице обухватају етичке
стандарде, мере подизања свести и поједностављење приступа информацијама од јавног интереса. Што се тиче
интерних и екстерних механизама контроле, чини се да су унутрашње процедуре и даље слабе. Правила о сукобу
интереса разликују се од једне до друге државе чланице и неуједначена су. Механизми за контролу декларација о
сукобу интереса често су недовољни. Санкције за кршење ових правила ретко се примењују, често недовољном силом.
Одредбе Кривичног законика које криминализују корупцију већ се широко примењују у складу са стандардима
Савета Европе и УН-а и законодавством ЕУ. Међутим, Оквирна одлука 2003/568/JHA о борби против корупције у
приватном сектору спроводи се на неуједначен начин у државама чланицама. Делотворност спровођења закона
и поступци судова у истраживању случајева корупције знатно варирају широм ЕУ. У неким државама чланицама
видљиви су добри резултати, док у другим нема довољно кривичног гоњења, а истраге су споре.
У већини држава чланица недостају свеобухватне статистике о корупцијским прекршајима, што компликује
поређење и процену. У неким земљама чланицама, процесуирање случајева корупције је ометано процедуралним
правилима, укључујући и она која се односе на одузимање парламентарног имунитета.
Интегритет политичара остаје проблем у многим државама чланицама. На пример, кодекси понашања унутар
политичких партија или скупштина изабраних на централном или локалном нивоу су неадекватни и често немају
потребну снагу. Иако су многе државе чланице усвојиле строжија правила о финансирању политичких странака, у
њима и даље постоје значајни недостаци. Санкције које за циљ имају обесхрабривање незаконитог финансирања
странака ретко се примењују у ЕУ.
У земљама чланицама, ризик од корупције је уопштено виши на регионалном и локалном нивоу, где су контрола,
системи противтеже и унутрашње контроле често слабији него на централном нивоу. Урбани развој, становање
и здравствена заштита су сектори који су највише подложни корупцији у неколико држава чланица. Постоји више
празнина у систему надгледања јавних предузећа, што за последицу има да су она све подложнија корупцији. Ситна
корупција остаје распрострањен проблем само у неколико држава чланица. Сектор јавних набавки је подложан
корупцији. Извештај садржи посебно поглавље о јавним набавкама, јер је ово веома важан сектор за економију
ЕУ – државни органи у ЕУ годишње троше око једне петине БДП-а на набавку роба, радова и услуга.
21
2.1. Италијанска МСП и политика превенције корупције
Италијанска мала и средња предузећа (МСП), идентификована на основу класификације Европске комисије,
представљају више од петине (22%) предузећа која су поднела валидан биланс стања и запошљавају 3,8 милиона
људи, од којих је преко два милиона запослено у малим предузећима.
Подаци који следе односе се на сва нефинансијска привредна друштва која су покривена захтевима Комисије,
који се односе на запослене, промет и билансну активу. Подаци за 2016. годину показују да је постојало 136.114
МСП, од чега је 112.378 „малих предузећа“, а 23.736 су „средња предузећа“10.
Приходи малих и средњих предузећа износили су 852 милијарде евра, а додата вредност 196 милијарди евра
(12% БДП-а). У поређењу са нефинансијским привредним друштвима у целини, они чине 37% промета, 41% додате
вредности и 29% финансијских обавеза.
У европском контексту, италијанска МСП имају за преко 10 процентних поена већу додату вредност и процентуалну
запосленост у односу на остатак ЕУ.
Подаци о перцепцији корупције односе се на више од половине италијанских малих и средњих предузећа која
наводе да су се суочила са покушајима корупције, а 34% њих је признало да су платила одређени износ у замену
за неке услуге. Често су у такве епизоде били укључени и органи државне управе.
Најчешће оправдање оваквог понашања у вези је са прекомерном бирократијом и тумачи недостатак поштовања
законитости као неопходну пречицу. То је праћено широким неповерењем према јавним институцијама,
укључујући политичке странке, националне, регионалне и локалне политичаре, као и званичнике задужене за
уговоре о јавним набавкама и грађевинске дозволе11.
Анекс извештаја о корупцији у Европи посвећен Италији12 показује неке од најрелевантнијих података о социо-
економском контексту у ком послују италијанска МСП:
• 97% Италијана верује да је корупција широко распрострањен феномен у Италији (у односу на просек у
ЕУ од 76%);
• 42% Италијана изјавило је да су лично изложени корупцији у свакодневном животу (у односу на просек
у ЕУ од 26%);
• 88% Италијана верује да корупција и везе често представљају најлакши начин приступа одређеним јавним
службама (у односу на просек у ЕУ од 73%);
10
Извештај Cerved-а о МСП за 2016.
11
Евробарометар 2013.
12
ИЗВЕШТАЈ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ ЕВРОПСКОМ ВЕЋУ И ПАРЛАМЕНТУ – Извештај Уније о борби против корупције – Прилог
Италија – 2014.
22
• 92% италијанских привредних друштава сматра да фаворизовање и корупција спречавају комерцијалну

конкуренцију у Италији (у односу на просек у ЕУ од 73%);
• 90% италијанских привредних друштава сматра да корупција и везе често представљају најлакши начин
приступа одређеним јавним службама (у односу на просек у ЕУ од 69%);
• 70% Италијана верује да је корупција широко распрострањена појава у јавним набавкама које спроводе
државни органи на националном нивоу (у односу на просек у ЕУ од 56%);
• 69% Италијана веује да је корупција широко распрострањена појава у јавним набавкама које спроводе
државни органи на локалном нивоу (у поређењу са просеком ЕУ од 60%).
Усвајање политика превенције подстакнуто је „Законом 190“ из 2012. године, који наглашава јачање овлашћења
државних службеника и политичара, као и „балансирање терета борбе против овог феномена, који тренутно
пада готово искључиво на органе за спровођење закона и правосуђе“. Тај процес праћен је потребом покретања
промена у култури, како је наведено у извештају GRECO о Италији: „борба против корупције мора постати питање
културе, а не само правила; то захтева дугорочни приступ, континуирано образовање у свим секторима друштва
као незамењиву компоненту антикорупцијске стратегије и одрживу политичку посвећеност“.13
Програм структурних реформи покренут у циљу сузбијања економске кризе такође је нужно обухватио и борбу
против корупције, увођењем политике строжих санкција, ширег обима криминализације корупције и већих
гаранција за бржа суђења којима се учвршћује култура интегритета у пружању јавних услуга, с циљем подстицања
економског раста и враћања поверења грађана.
Такође, у циљу јачања превентивних и казнених мера против корупције у јавном сектору, национални орган за
борбу против корупције у чијој надлежности је процена транспарентности државне управе (ANAC), припрема
извештај за период од 2017. до 2019. године на основу процене ризика од корупције, који укључује и неке мере у
вези са прометом запослених, јачањем спречавања сукоба интереса и надзором приватизације и начина на који
јавне службе преносе послове на спољне сараднике.
Иако у Италији постоји висок ниво прожимања организованог криминала, бизниса и политике, према извештају
који је организација Transparency International објавила 2016. године она се померила за једно место навише на
листи у односу на претходну годину, док је по нивоу корупције у јавном сектору и политици остала на дну листе
земаља Уније. У односу на 176 земаља у свету, Италија се налази на 60. месту.
Као што је истакнуто у Извештају ЕУ о борби против корупције, италијанска МСП деле стварност у којој послују
европска МСП, конкретно, административна оптерећења која произилазе из законодавства (и као последицу
тога потребу за административним и регулаторним поједностављењем), потешкоће у приступу финансијама и
тендерским процедурама, опорезивању, идентификацији и привлачењу радне снаге са одговарајућим стручним
квалификацијама и вештинама на тржишту рада, а све то неизбежно негативно утиче на конкурентност.
13
Четврти циклус процене GRECO – 2017.
23
2.2. Утицај политичког и економског контекста на МСП у Румунији
Према Индексу перцепције корупције, који годишње објављује организација Transparency International14, Румунија
је добила 48 бодова у 2016. години, чиме се приближила другом ешалону – групи држава које добијају више од
50 бодова и чине само једну трећину држава у свету. Тај резултат мора да се тумачи у ширем контексту еволуције
Индекса, који је на глобалном нивоу забележио тренд опадања, док се на националном нивоу побољшао у
последњих неколико година. Далеко од задовољавајућег, он ипак указује на то да су напори у борби против
корупције ефикасни. Међутим, ширење утицаја тих напора и даље захтева додатно време и комбиновање са
одговарајућим превентивним мерама, као што су смањења бирократије и пореских оптерећења.
Тај закључак подржан је и налазима извештаја Flash Eurobarometer15 из 2013. године, према којима се привредна
друштва која су представљали испитаници суочавају са следећим озбиљним проблемима: ниво опорезивања – 81%
испитаника, честе промене политика и законодавства – 88% испитаника, сложеност административних процедура
– 82%, рестриктивни прописи о раду – 61%, корупција – 65%, клијентелизам и непотизам – 64% испитаника.
Закључци су преузети из Извештаја ЕУ о борби против корупције за 2014. годину16.
Недавни подаци који су укључени у “CartaAlbă a IMM-urilor din România”17 [Бела књига о МСП у Румунији – један од
најважнијих истраживачких извештаја о феномену предузетништва, положају, перформансама и проблемима МСП
у Румунији] идентификују бирократију (46,13% испитаника) и корупцију (37,53% испитаника) као главне тешкоће
са којима се суочавају МСП у 2017. години.
Програм управљања 2017-2020 био је осмишљен са намером да се задовоље одређене потребе румунске привреде.
Он је предвидео кораке који у румунском пословном окружењу треба да воде ка поједностављењу законодавства
концентрацијом свег релевантног законодавства у Економском законику Румуније [Codul Economic al României],
отварању транспарентног процеса усвајања за све заинтересоване стране, ка стабилности и предвидљивости.
Истовремено, програм има за циљ повећање превентивне улоге и примену санкција тек пошто се привредни
субјект упозна са могућностима и пошто му се да рок за санацију, затим смањење броја пореза, накнада и
провизија које плаћају порески обвезници, смањење обима администравних процедура, омогућавање плаћања
пореза и доприноса путем интернета, смањење броја обавезних образаца и стварање пословне климе засноване
на професионализму, ефикасности, поверењу и подршци у односима са државном управом.
Такође, у одељку посвећеном МСП, програм управљања садржи конкретне мере за подстицање, развој и подршку
пословном окружењу, које обухватају мере за поновно покретање постојећег сектора МСП, мере обуке за
предузетнике и радну снагу која је потребна за развој сектора, мере информисања и подизања свести, специфичне
14
https://www.transparency.org/news/feature/corruption_perceptions_index_2016
15
http://ec.europa.eu/commfrontoffice/publicopinion/flash/fl_374_fact_ro_ro.pdf
16
http://eur-lex.europa.eu/legal-content/RO/TXT/HTML/?uri=CELEX:52014DC0038&from=it
17
Књигу је објавио Национални савет малих и средњих приватних предузећа у Румунији у сарадњи са са Министарством за
пословно окружење, привреду и предузетништво.
24
организационе и оперативне мере, циљану инфраструктуру и законодавство, као и успостављање посебних

административних институција. У том смислу, предвиђено је формирање министарства посвећеног обједињеном
развоју политике подршке МСП, привлачењу инвестиција, промоцији извоза, спровођењу националних програма
за финансирање МСП и програма државне помоћи, као и формирање одељења за дебирократизацију – за
идентификацију и поједностављење административних оптерећења с којима се сусреће пословно окружење и
за интеграцију свих структура финансирања предузетништва на једном месту.
Што се тиче оквира за борбу против корупције, Румунија тренутно спроводи своју пету Националну стратегију
против корупције, која важи за период од 2016. до 2020. године. Већина циљева предвиђа спровођење и
побољшање примене постојећих законских одредби за борбу против корупције. У тој категорији вреди
поменути антикорупцијско законодавство – Закон бр. 78/2000 и његове корелације са кривичним законом, као и
законодавство које предвиђа мере за спречавање ризика од корупције, односно избегавање сукоба интереса, како
у процесу одлучивања уопште, тако и у конкретним поступцима јавних набавки, или прописе о давању поклона
и повећању транспарентности. Стратегија садржи конкретан циљ у стварању одређеног пословног окружења
и више мера које су релевантне за пословно окружење, посебно у оквиру циљева у вези са јавним набавкама.
Међутим, ни Стратегија за борбу против корупције ни антикорупцијско законодавство не обухватају мере које се
изричито односе на сектор МСП или им омогућују режим обавеза који је повољнији од оног који се примењује
на остатак пословног сектора, упркос чињеници да постоји интерес да се пословање МСП подстакне, како на
националном, тако и на европском нивоу.
У том контексту, 2017. година је била противречна у погледу поједностављења административних процедура за
МСП и смањења подложности корупцији коју ствара претерана бирократија. На почетку године усвојен је Закон
1/2017, којим се предвиђа укидање неких пореза на оснивање и регистрацију привредних друштава, посебно
МСП. То је било пропраћено хитном уредбом Владе бр. 10/2017 за подстицање оснивања нових малих и средњих
предузећа – нормативним актом на основу ког је организовано подношење пријава и избор за финансирање
пословних планова у оквиру програма “Start-up Nation”18. Помоћу тог програма, финансирано је преко 8000 МСП,
свако са максималним буџетом од 20.000 румунских леја (RON).
С друге стране, три најчешће примењивана законска акта у Румунији, који имају значајан утицај на МСП, конкретно
Закон 227/08.09.2015. о пореској администрацији, Закон 207/20.07.2015. о пореском поступку и Закон 53/24.01.2003.
о раду, мењани су више пута од датума њиховог усвајања. Узимајући 2017. годину за референцу, Закон о пореској
администрацији је консолидован, измењен или допуњен четрнаест пута, Закон о пореском поступку шест пута,
а Закон о раду једном. На то треба додати безбројне измене аката за њихову примену (наредбе министара,
методолошке норме итд.), као и припадајућег и додатног секундарног и терцијарног законодавства, што је значајно
допринело повећању осећаја несигурности коју румунски предузетник има као инвеститор у МСП са ограниченим
ресурсима.
18
http://www.aippimm.ro/categorie/programe/start-up-nation-2017/
25
Кроз цео систем овог законодавства, који додатно наглашава атмосферу несигурности, провлачи се мноштво
законских предлога који су упућени на стручне консултације или у јавну расправу, као и појединачна мишљења
мање-више истакнутих представника научних, политичких и економских кругова, различита гледишта
професионалних тела (удружења послодаваца, синдиката) и појединачни ставови представника различитих
стручних тела. Често се све те примедбе не заснивају на јасним законским одредбама, него више на мишљењу о
томе како ови закони треба да се примењују. Честе промене законодавства имају економске последице по МСП,
које често могу да се квантификују тек када се ризик већ појави.
Стога је 2017. године, у циљу јачања напора за борбу против рада „на црно“, издата хитна Уредба 53, која је увела
нове и удвостручила постојеће санкције које се односе на састављање и оверавање уговора о раду. Та мера
представља покушај да се повећа прилив од новчаних казни у државни буџет, увођењем могућности плаћања
половине минималне казне ако се уплати у року од 48 сати. Међутим, у облику у ком је усвојена, она не погодује
предузетничком окружењу и не доприноси постизању предложеног циља, јер, у ствари, удвостручује износ казне,
што значи да плаћање у року од 48 сати значи исто што и плаћање износа утврђеног претходним прописима, који
није зависио од рока плаћања.
Истовремено, уведенa су два нова преступа, која се санкционишу новчаном казном од 20.000 леја, за свако лице
ком је дозвољено да ради без пријаве о заснивању радног односа у централној евиденцији запослених или за
ступање на рад запосленог током периода суспензије уговора о раду. Те мере не узимају у обзир локални контекст
у ком се законске одредбе често испуњавају на сам дан кад запослени започиње радни однос, како би се спречиле
ситуације у којима су формалности претходно испуњене, а запослени се не појави на радном месту, па послодавац
мора да прође кроз цео дисциплински поступак да би раскинуо уговор, за који иначе теку обавезе плаћања.
По претходним прописима, незаконито примање више од 5 људи у радни однос сматрало се кривичним делом
и повлачило је кривичну одговорност послодавца. У пракси, међутим, кривични поступци за то дело су у готово
свим случајевима завршавани доношењем решења за непокретање кривичног гоњења или ослобађајућим
пресудама, с обзиром на недостатак друштвене опасности, што је довело до укидања кривичне одговорности за
његово извршење. У складу с тим, утврђено је да је држава кроз законске одредбе изазвала поремећај тржишта,
у смислу да су они који су најмање кршили закон санкционисани строжије од других, што је довело до непоштене
конкуренције. То је потврдило 46,97% испитаника у Белој књизи о МСП у Румунији19.
Стиче се утисак да је тако установљена мера принуде несразмерна, с обзиром да је максимална казна која може
да се примени на микро предузећа 180.000 леја (9 запослених, 20.000 леја по запосленом20) уз могућност плаћања
половине износа казне у року од 48 сати. За финансијску ситуацију микро предузећа, овај износ представља
најмање 10% од износа капитала који га сврстава у ту категорију, а у неким случајевима може да представља
више од укупне вредности свих улагања предузећа до тог тренутка. Суочени с ризиком банкрота због плаћања
несразмерног износа у односу на приходе које предузетници могу да остваре, они су под притиском да покушају да
19
Преамбула Владине хитне уредбе бр. 53/2016
20
Максималан број запослених у МСП према важећем законодавству.
26
реше проблем путем неформалних плаћања, па таква санкција представља добру основу за развијање феномена
корупције.
Једна друга мера, која је привукла пажњу румунске јавности, регулисана Уредбом 23/2017, која још није на снази,
изазвала је широку јавну расправу, а односи се на раздвојено плаћање ПДВ-а. У основи, мера омогућава плаћање
ПДВ-а који се односи на фактуру на посебан рачун, да би се повећала стопа наплате. Са становишта примене ове
мере на МСП, то значи да ће она морати да издају два платна налога за плаћање рачуна, а ако пружају услуге
или продају робу физичким лицима, мораће да воде прецизну евиденцију, у реалном времену, износа које
дугују државном буџету. Највећи удар на МСП представља обједињавање износа ПДВ-а, који се приказује као
разлика између плаћеног износа и износа повраћаја. Неселективном применом мере на све привредне субјекте,
бирократија се још једном повећава, као и ризик од непоштовања закона и спремност привредног субјекта да
изврши неформална плаћања. Мера коју ова Уредба прописује захтева од привредног субјекта додатни напор
у усаглашавању са прописом, а од органа пореске контроле додатно ангажовање, уз недовољне ресурсе на обе
стране.
За крај године најављене су и нове измене пореског законодавства, које су биле образложене само у смислу
утицаја на приходе и дефицит у државном буџету у неким случајевима, а не и у смислу утицаја на привредне
субјекте. Међу њима постоји низ мера које за циљ имају ублажавање пореских оптерећења, као што су:
• Повећање плафона капитала микро предузећа са 500.000 евра на 1 милион евра, за који је порез на приход 1%.
• Смањење стопе пореза на приход са 16% на 10%.
• Смањење укупног удела обавезних социјалних доприноса, за укупно 2 процентна поена, са 39,25% на
37,25%;
• Смањење броја социјалних доприноса са 6 на 3.
Још једна мера која је најављена и коју пословно окружење нестрпљиво очекује јесте Закон о превенцији21, који
обавезује органе надлежне за контролу да првенствено информишу и едукују, у ширем смислу да спречавају
корупцију, а само накнадно примењују принудне мере. Очекује се да на основу овог закона привредна друштва
добију евиденцију утврђених неправилности и план мера за њихово отклањање у одређеном року, што би
требало да буде први корак у осамостаљивању контролног поступка. Румунски Сенат је недавно одобрио Закон
о превенцији.
У том контексту, треба поновити да румунски законодавни систем, уз врло мало изузетака, не предвиђа
поједностављене мере које би биле примењиве на МСП. Законодавство не узима у обзир утицај било каквих
мера на њих као засебну категорију, тако да МСП морају да прођу кроз све фазе као и велики ентитети, подвргнута
истом фискалном третману, истим декларативним обавезема и, нарочито, истим противречностима.
21
https://www.senat.ro/Legis/lista.aspx?nr_cls=L158&an_cls=2017
27
Стога сматрамо да је формулисање инструмената за олакшавање прилагођавања и усклађивања МСП са законским

захтевима, као и инструмената који ограничавају изложеност корупцији без стварања додатне бирократије,
пожељно као подршка раду МСП и начин да се повећа њихова отпорност на корупцију.
2.3. МСП и предузетништво у Србији
Сектор малих и средњих предузећа и предузетника (МСП) представља изузетно важан сегмент српске привреде:
он чини 99,9% укупних активних предузећа, запошљава скоро две трећине радника у нефинансијском сектору и
учествује са 35% у БДП-у Србије.
У складу са Стрaтегијом за подршку развоја малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности и

Акционим планом, Министарство привреде је предузело широк спектар подстицајних програма и мера у циљу
постизања бржег развоја предузетничког сектора и даљег јачања институционалне подршке МСП на националном,
регионалном и локалном нивоу.
Сектор МСП укључује микро, мала и средња предузећа и предузетнике. По броју запослених он може да се подели
на: микро предузећа – до 9 запослених, мала предузећа – између 10 и 49 и средња предузећа – између 50 и 249
запослених. Предузетници су, као самозапослени, укључени у категорију микро предузећа.
Велика економска депресија снажно је утицала на сектор МСП током целог рецесионог периода од 2009. до 2013.
Позитивни трендови у опоравку предузетничког сектора у периоду од 2014. до 2016. године имали су све кључне
показатеље економске активности – број МСП повећан је за 24.700 пословних субјеката, број запослених за 69.000,
а БДП за 20%.
Индекс глобалне конкурентности (извештај Светског економског форума о конкурентности земаља из септембра
2017. године), сврстао је Србију на 78. место од 137 земаља, што представља напредак од 12 места у односу на
претходни извештај. На листи Светске банке „Doing Business” за 2017/2018. годину, од укупно 190 земаља, Србија
је напредовала са 47. на 43. место, а то ће повољно деловати на привлачење страних инвеститора и подстицање
нових страних инвестиција.
Током 2016. године дошло је до повећања броја предузећа (4,8%) и броја запослених (4,5%) у свим категоријама
МСП. Том расту су највише допринели предузетници, заједно са микро предузећима (којих је за 14,808 више
него у претходној години). Раст броја запослених у малим предузећима и међу предузетницима повећао је број
запослених у МСП на 24.161 радника.
Компаративна анализа квантитативних показатеља пословања показала је да је ниво конкурентности сектора

МСП у Србији значајно заостајао у односу на просек у 28 земаља ЕУ. Према подацима за 2016. годину МСП у Србији
28
запошљавала су у просеку 2,5 радника по предузећу (просек у ЕУ био је 4 радника), а њихова продуктивност била
је 3,7 пута нижа од просека у ЕУ.
Привреда Републике Србије и даље има низак ниво иновација. У смислу иновативних перформанси, Србија
значајно заостаје за просеком у ЕУ и за већином европских земаља. У поређењу са земљама у региону, само
Словенија и Мађарска показују боље перформансе у иновацијама од Србије. Српски предузетнички сектор не
заостаје у приступу широкопојасном интернету и коришћењу платформи за електронску трговину у набавкама
и продаји, али заостаје за обимом услуга е-трговине у односу на просек у ЕУ и већини земаља у окружењу.
У 2016. години, сектор МСП у Србији био је мање развијен у поређењу са просеком у 28 земаља ЕУ и са већином
земаља ЕУ у региону. Високо учешће сектора МСП у основним економским показатељима (број предузећа,
запосленост и БДП) последица је успоравања спровођења структурних реформи и развојних проблема у великим
економским системима, а не високог нивоа развоја и конкурентности самог сектора МСП.
Продуктивност МСП у Србији је 3,7 пута нижа у односу на просек у ЕУ (2,4 пута у односу на Словенију), а у земљама
у региону продуктивност је још већа него у ЕУ.
Извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу придруживања ЕУ – Борба против корупције
Према Извештају о напретку у борби против корупције за 2016. годину, Србија је постигла одређени ниво припреме
у спречавању и сузбијању корупције. Остварени су ограничени резултати применом усвојених закона. Србија
још увек није усвојила нови закон о Агенцији за борбу против корупције, као ни измене Кривичног законика у
одељцима о привредном криминалу. Влада и даље не узима у обзир препоруке свог саветодавног тела – Савета
за борбу против корупције. Није постигнут напредак у повећању броја донетих пресуда, као ни у спровођењу
националне стратегије за борбу против корупције. Србија би посебно требало да: 1) успостави почетну евиденцију
о истрагама, оптужницама и правоснажним пресудама у случајевима корупције на високом нивоу; 2) појача
спровођење Националне стратегије за борбу против корупције и Акционог плана, укључујући успостављање
делотворне координације и адекватних капацитета и ресурса за све кључне институције, како би могле да ефикасно
испуњавају обавезе из своје надлежности; 3) хитно измени и примени одељак Кривичног законика о привредном
криминалу и корупцији у циљу обезбеђивања веродостојног и предвидљивог кривично-правног оквира; 4) усвоји
нови закон о Агенцији за борбу против корупције са циљем да ојача њен статус кључне институције за ефикаснију
борбу против корупције.
Агенција за борбу против корупције наставила је да прати финансирање политичких активности и да извештава
о надзору финансирања политичких организација. Србија спроводи Стратегију за борбу против корупције и
Акциони план за период 2013-2018, али њихови ефекти су до сада били ограничени, а примена великог броја
мера је одложена. Постоји ограничен институционални капацитет за усмеравање координације активности.
Србија је усвојила Стратегију истрага финансијског криминала, али јој и даље недостаје Акциони план и поуздани
финансијски ресурси за његово ефикасно спровођење. Резултати у борби против корупције још нису постигнути,
29
а Србији недостаје дугорочна стратешка визија и политичка воља за јачање реформи. Србија је само делимично
припремљена у тој области, која је посебно подложна корупцији.
Активности ПКС у борби против корупције
Према дефиницији Светске банке, корупција је злоупотреба јавних средстава ради личних интереса. Закон о
Агенцији за борбу против корупције РС дефинише овај термин као однос заснован на злоупотреби званичног или
друштвеног положаја или утицаја у јавном или приватном сектору у циљу стицања личне користи. Међутим, када
је реч о овом разорном феномену који утиче на све аспекте државе, мора се нагласити катастрофалан ефекат који
ова појава има на економију сваке државе у којој је препозната.
Чини се да сваки део друштва треба да учини све што је у његовој моћи да корупцију искорени, или бар сведе
на минимум. У том смислу, пословни сектор има своју улогу у борби против корупције, коју признаје Привредна
комора Србије.
Улога Привредне коморе Србије у борби против корупције своди се на спречавање појаве корупције у пословном
сектору кроз едукацију, промоцију антикорупцијских вредности и подстицање развоја законодавства у области
борбе против корупције.
Привредна комора Србије је овлашћена да одреди правила добре пословне праксе за своје чланове,
односно да усвоји посебне услове, кодексе и друга правила понашања за пословне људе.
У децембру 2005. године Скупштина ПКС усвојила је Кодекс пословне етике и Кодекс корпоративног управљања.
Циљ усвајања ових кодекса био је повећање транспарентности пословања привредних субјеката и одговорности
за последице које могу настати у току пословања. Усвајањем Кодекса, привредним субјектима је пружена подршка
да успоставе равнотежу између сопствених интереса у стварању профита и интереса друштвеног окружења у
ком послују.
Поред тога, у септембру 2012. године усвојен је нови Кодекс корпоративног управљања (Службени гласник РС
99/2012). Принципи и препоруке садржане у Кодексу нису обавезујући, али се препоручују свим привредним
друштвима, а посебно члановима ПКС, као најбоља пракса корпоративног управљања. Привредна друштва могу
да примењују принципе и препоруке Кодекса непосредно, доношењем одлука својих надлежних тела, или ако
је потребно, могу да их развију доношењем сопственог кодекса корпоративног управљања, односно усвајањем
других интерних аката. Чланови ПКС су дужни да обавесте Комору да ли примењују њен Кодекс корпоративног
управљања или неки други, у ком случају су у обавези да назначе где је тај кодекс јавно доступан.
Важно је нагласити да је ПКС чланица Међународног комитета за борбу против корупције, Међународне трговинске
коморе са седиштем у Паризу (МТК), те да је увела праксу да на разним скуповима које организује, дели материјале
који се односе на правила и смернице ПКС за борбу против корупције.
30
Привредна комора Србије имала је свог представника у Радној групи за израду првог српског Закона о заштити
узбуњивача, који је ступио на снагу 4. децембра 2014. године, а почео да се примењује 5. јуна 2015. Србија је тада
први пут донела закон који на системски и свеобухватан начин пружа ефективну и ефикасну заштиту лицима која
пријављују сумњу на корупцију.
Привредна комора Србије учествовала је у раду Радне групе за израду Националне стратегије за борбу против
корупције, како првог стратешког документа из 2005. године, тако и важеће Стратегије за период 2014-2018.
Према Акционом плану за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, Привредној комори
Србије додељене су конкретне обавезе предвиђене у делу IV „ПРЕВЕНЦИЈА КОРУПЦИЈЕ“, које се односе на
подношење извештаја Агенцији за борбу против корупције и Савету за борбу против корупције о предузетим
мерама и активностима које се спроводе. На Интернет порталу ПКС, у делу ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ, под називом
КОМПАНИЈСКА АНТИКОРУПЦИЈА (http://www.pks.rs/KompanijskaAntikorupcija), доступни су следећи документи:
Кодекс пословне етике ПКС, Кодекс корпоративног управљања, Правила МТК за борбу против корупције,
Декларација Глобалног договора Србија за борбу против корупције, и примери добре праксе привредних друштава
која су усвојила планове интегритета.
У борби против корупције ПКС има плодну сарадњу са Министарством правде, Агенцијом за борбу против
корупције Републике Србије, Министарством државне управе и локалне самоуправе и међународним партнерима
као што су Канцеларија за размену информација о техничкој помоћи Европске комисије, Немачка агенција за
међународну сарадњу (GIZ), Global Compact у Србији, Агенција САД за међународни развој (USAID), Међународни
центар Улоф Палме и Међународна финансијска корпорација (IFC), у организацији бројних радионица на тему
борбе против корупције, заштите сведока, прања новца, планова интегритета и етичких кодекса за привредна
друштва, сукоба интереса, политике конкуренције итд.
31
3. КАКО ПРОЦЕНИТИ РИЗИК ЗА НАСТАНАК КОРУПЦИЈЕ
У ВАШЕМ ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ
3.1. Алат за самопроцену (АСП)
Циљ ACTS пројекта (енг. Anti-Corruption Toolkit for SMEs) је израда алата за прву помоћ за микро, мала и средња
предузећа како би им се помогло у спречавању и борби против корупције. Алат је креиран кроз пажљиву анализу и
сарадњу са неким кључним актерима у сектору, кроз радне групе, фокус групе, интервјуе и упитнике. Партнери су се
договорили о различитим методологијама које су коришћене на пројекту и описане у Методолошком приручнику.
Оне су доступне свима који желе да иду истим путем или да позајме неке од модела који су примењени до сада.
Да би алат био што приближнији потребама МСП, методолошке радне групе и пројектни партнери су се сложили
да креирају алат за самопроцену (у даљем тексту АСП) са следеcћим карактеристикама:
1. Ефективан (= може да утиче на тзв. ,,факторе утицаја” тиме што ће умањити њихово дејство)
2. Употребљив (= лак за употребу)
3. Прилагодљив (= прилагођен потребама привредног друштва, а нарочито микро и малих предузећа)
Резултати анализа спроведених у фокус групама и радним групама истакли су три категорије (или нивоа) повезане
са факторима утицаја и узроцима корупције:
a. Макро ниво посматра факторе утицаја и узроке корупције у најширем могућем смислу, односно на нивоу
целокупне привреде или друштва;
b. Средњи ниво се фокусира на организационе факторе (као што су лидерство, организациона структура,
управљање људским ресурсима и организациона култура);
c. Микро ниво је фокусиран на појединце и њихова понашања.
У том погледу су идентификоване групе питања да се истакну ставке које могу довести до активације фактора
утицаја или ставке које могу оставити отворена врата за инфилтрацију коруптивних понашања. Као одговор на
то, сматра се корисним да се идентификује сет оперативних мера прве помоcћи који горе наведена предузећа
могу применити са ,,Модуларном шемом” (тј. доступност стандардних модула ,,спремних за употребу” , као и
сложенијих модула чија примена подразумева даљу анализу, евентуално подржану од стране спољних стручњака).
32
3. КАКО ПРОЦЕНИТИ РИЗИК ЗА НАСТАНАК КОРУПЦИЈЕ У ВАШЕМ ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ
Зашто да користим АСП?
Привредно друштво које препознаје додатну вредност усвајања превентивних мера и борбе против корупције
треба да обавести своје клијенте о овој предности, и да је нуди као вредну компоненту својих производа и услуга.
АСП је замишљен као полазна тачка за предузеcће које жели да има боље знање, анализу и примену алата за
спречавање и сузбијање коруптивних феномена.
Према резултатима АСП-а, привредно друштво може да дизајнира нови интерни процес да би се заштитило од
могуcћих штетних ефеката (како економских тако и оних повезаних са репутацијом), што би могло довести до
коруптивног догађаја, али и да буде почетак пута креирања нове предности а можда и начина размишљања о
пословном интегритету.
Ко треба да га користи?
АСП је алат намењен оним предузетницима - или свима који добро познају привредно друштво – који желе да
добију брзу, прилагођену и јасну индицију о најкритичнијих ризичним областима (у даљем тексту: референтне
области - РО), у којима њихова привредна друштва треба да предузму мере за спречавање и сузбијање корупције.
Поред тога, корисник добија једноставан ,,комплет прве помоћи” који чине оперативне мере наведене у коначном
резултату АСП-а.
У суштини, овај алат могу да користие сва привредна друштва, али је посебно погодан за микро и мала предузећа.
Предвиђа и ,,образовно” продручје за школе или потенцијалне нове предузетнике (нпр. старт-апови) који одмах
желе да знају да ли би њихово пословање могло бити изложено таквим ризицима и које превентивне мере би
могле бити усвојене.
Ко може да види податке које унесем? (само за онлајн алат)
Важно је нагласити да све информације које се дају ради израде АСП-а остају потпуно анонимне. Систем не
дозвољава праћење особе или средстава која се користе за унос података на интернет страници на којој се АСП
може пронаћи. Подаци се прикупљају путем анонимног образца и користе их пројектни партнери да подрже
националне и међународне актере у креирању ефикасније политике за борбу против корупције и у статистичке
сврхе ради унапређења етичког понашања и борбе против феномена корупције.
33
Какву корист могу добити ако примењујем АСП?
АСП омогућава кориснику да стекне општу слику о неким областима у којима се примењују мере за борбу против
корупције. Прво, показује коју област предузетник (или лице које је он одредио да попуњава АСП) мора да сматра
критичнијом и високо приоритетном у складу са тиме; друго, даје преглед алата, пракси и прописа који су већ
доступни за интервенције у свакој области.
Штавише, у онлајн верзији: када самопроцена буде завршена, корисник добија потпуну анализу пружених
информација, сажето у завршном графикону који наглашава ризичне области, и у извештају који садржи
препоручене оперативне мере, као и банер (који се може поставити на интернет страницу привредног друштва)
са назнаком да је привредно друштво применило АСП (са референтном годином).
Које алате могу наћи унутра?
Алати су обезбеђени у складу са референтним областима истакнутим као критичне области у привредном друштву
(имајте на уму да се узимају у обзир само прва два резултата, ако је у АСП-у истакнуто више од две ризичне области,
алгоритам ће изабрати две које укључују више параметара). Јасно је да корисници могу имати и приступ свим
расположивим алатима да би потврдили ефикасност мера које примењују за сваку ризичну област.
3.2. Структура АСП-а
Као што је описано у наставку текста, АСП је организован по групама питања и подељен према ,,профилу
корисника” који се може дефинисати на основу прелиминарних питања.
3.2.1. Прелиминарна питања
И. За креирање ,,профила корисника” ( нека од њих су само за онлајн упитник)
АСП захтева неке прелиминарне информације како би прилагодио пут кроз упитник и његове резултате
карактеристикама корисника (осим питања о сектору, које се поставља само за статистичке сврхе).
И1. У којој земљи се налази седиште привредног друштва? (само онлајн верзија)
Одговор1: Италија, Румунија, Србија или друго (Листа ЕУ земаља чланица)
34
И1.1. у случају да је одговор ИТАЛИЈА: који регион> покрајина? У случају да је одговор СРБИЈА: који гранични
регион: (Војводина, Београд, Јужна Србија, Западна Србија, Источна Србија, Шумадија, Санџак)
И2. Колико запослених?
Одговор И2:
а. нула,
б. 1-9,
в. 10-49,
г. 50-249,
д. Више од 250
И3. У ком сектору послује ваше привредно друштво? (само онлајн верзија)
Одговор И3:
а. Пољопривреда/ рибарство/ шумарство/ рударство
б. Индустрија,
ц. Производња,
д. Грађевинарство,
е. Саобраћај
ф. Услуге,
г. Трговина и здравство
х. Животна средина и енергетика
и. Друго (навести: _________)
35
И4. Да ли је ово први пут да примењујете АСП? (ако није, одговорите “не” само ако сте први пут успели
да завршите самопроцену, у супротном наведите зашто нисте успели да је завршите) (само онлајн верзија)
Одговор И3:
a. Да
b. Не, ово је други пут
c. Не, ово је трећи пут или више
3.2.2. Питања о факторима макро нивоа
АСП поставља питања с циљем истицања критичних тачака у макро контексту у којем привредно друштво послује.
Питања се стога заснивају на опажањима из радних група и фокус група и библиографској анализи спроведеној
у оквиру тих активности.
Истакнута су следећа питања:
- У Макро перспективи су се појавили друштвено-политички фактори утицаја који су повезани са политичким

и административним референтним системом и недостатком транспарентности у одлукама о политици, што је
довело до неповерења грађана и предузећа у јавне мере;
- Сложеност регулаторног оквира, нарочито у погледу ,,јавних набавки”, такође је била главна брига малих и
средњих предузећа. Главне критике односе се на сложене и дуготрајне процедуре, као и на нејасно дефинисање
одговорности различитих укључених јавних актера и опресивне контроле приватних привредних друштава.
- У макро перспективи су истакнути и културни утицаји, као што је низак ниво заступљености моралних вредности
међу појединцима који припадају некој друштвеној групи (тзв. друштвени капитал).
Пошавши од ових разматрања, постављена су следећа питања како би се схватиле потребе, ситуација и искуство
корисника (или како их перципира привредно друштво).
36
3.2.3 Питања о факторима средњег нивоа
Овај ниво садржи анализу активности које је предузеће већ успоставило и критичних тачака повезаних са његовим
пословним моделом или организационим изборима. Треба нагласити да чињеница да одређени пословни модели
или организациони избори излажу привредна друштва ,,потенцијалним ризицима”, не значи да се ти избори
морају ревидирати или да су негативни, већ значи само то да је неопходно да привредно друштво буде свесно
да га његови избори могу довести у ризик. Другим речима, то не значи да се предузеће процењује или критикује
овде (нити у било ком другом делу упитника за самопроцењивање); овде је главни циљ да се одмах покаже да је
привредно друштво спремно да спречи или да се суочи са факторима утицаја на феномен корупције, проверавајуćи
да ли су усвојене адекватне контроле и мере унутар структуре привредног друштва.
3.2.4. Питања о микро нивоу
У микро перспективи, повезаној са индивидуалним понашањем, наилази се на ситуације прекомерне употребе

дискреционих овлашћења од стране функционера у управљању економским односима са приватним предузеćем.
На истом нивоу се примећује и сукоб интереса.
37
3.3 Питања за микро предузећа
Макро ниво
Укупна вредност вашег привредног и тржишног окружења у последње 3 године?
1 = Смањила се, више од 5%

М1
2 = Смањила се, до 5%
3 = Повећала се, између 5% и 10%
4 = Повећала се, више од 10%
Напомена: Питање да би се боље разумео макро ниво на ком МСП послује.

Циљ овог питања је да се оцени тржиште уопште са становишта предузећа.
Ваш промет у последње 3 године?
М2 1 = Смањио се, више од 10%

2 = Смањио се, до 10%,
3 = Повећао се, између 0,1% и 10%,
4 = Повећао се, више од 10%
Напомена: Питање да би се боље разумео учинак МСП на тржишту на коме МСП послује.
Циљ овог питања је да се предузетнику помогне да оцени резултате МСП-а са аспекта пословања.
Да ли је тешко директно комуницирати са државном управом?
1 = лако је наћи праве контакте и брзо се добија одговор

М3 2 = генерално је могуће успоставити контакт уз улагање одређеног напора, рок у коме се добија
одговор је прихватљив
3 = не успевам увек да нађем прави контакт, рок у коме се добија одговор је непоуздан
4 = никада не налазим праве контакте, рок у коме се добија одговор је неприхватљив
Циљ овог питања је да се разуме искуство предузетника у ступању у контакт са државном управом.
Тешкоће у односима са државном управом могу бити подстицај да се траже други начини да се ступи у контакт са њима.
38
Сложеност регулаторног окружења?
1 = закони су јасни и ретко се мењају

М4
2 = учесталост мењања закона је прихватљива и/или закони су довољно јасни
3 = закони се пречесто мењају и/или нису увек довољно јасни
4 = закони се често мењају и никада нису јасни

Циљ овог питања је да се разуме предузетникова перцепција регулаторног окружења.
Потешкоће да се разуме регулаторно окружење могу бити подстицај да се траже други начини да се ступи у контакт са
њима.
Предвиђена и реална дужина трајања поступака државне управе?
М5 1 = Предвиђена дужина трајања је увек јасна и поштује се

2 = Предвиђена дужина трајања је јасна али се не поштује увек
3 = Предвиђена дужина трајања није јасна и/или се ретко поштује
4 = Предвиђена дужина трајања никада није јасна и/или је у пракси неприхватљиво дуга
Напомена :Питање да би се боље разумео макро ниво на ком МСП послује.

Циљ овог питања је да се разуме предузетникова перцепција начина на који државна управа располаже временом.
Потешкоће у вези са временом и дугим трајањем поступака могу бити подстицај за предузетника да изнађе друге начине
да ступи у контакт са државном управом.
39
Средњи ниво
Да ли сте у последњих 12 месеци имали потребу да чешће него обично користите екстерне
Ме2 финансијске инструменте (нпр. кредите) за редовне пословне активности?
Напомена: Овде се од предузетника тражи да размисли о могућим финансијским проблемима. Односно, да размисли
да предузеће, да би се суочило са тим проблемима, може доћи у ризик (то је само могућност, наравно!) да крене
неконвенционалним путем (корупција) да би стекло додатне финансијске ресурсе за суочавање са тим проблемима.
Да ли ангажујете спољне консултанте/ стручњаке за подршку административних активности?
Ме6 Да/Не
Да ли ангажујете спољне консултанте/ стручњаке за подршку примарних пословних
активности?
Ме7 Да/Не
Да ли ангажујете спољне консултанте/ стручњаке за подршку осталих активности (које нису

примарне и које нису административне природе)?
Ме8 Да/Не
Напомена: Овде се предузетник подстиче да размишља о томе да ли привредно друштво ангажује спољне консултанте:
ако их ангажује, важно је напоменути да то уопште није нешто негативно, већ само нешто на шта треба обратити пажњу
као на ,,спољни феномен привредног друштва”.
Проценат промета остварен у пословању са главним клијентом (из приватног или јавног
сектора)?
Мањи од 25%
Између 25% и 50%
Ме9 Већи од 75%
Напомена: Овде покушавамо да измеримо у којој мери привредно друштво зависи од једног или неколико клијената
40
Проценат промета у последње 3 године остварен директно из ресурса државне управе (нпр.
јавне набавке или други начини)?
Мањи од 25%
Ме10 Већи од 75%
Напомена: у комбинацији са одговором на претходно питање, покушавамо да разумемо у којој мери привредно друштво
зависи од јавног сектора
41
Микро ниво
Да ли су процеси за спречавање корупције у вашем пословању са државном управом

адекватни?
Ми2 1 = Државна управа уопште не врши контроле

2 = Успостављени су неки процеси, али је потребно још више процеса
3 = Успостављен је довољан број процеса, али они и даље нису довољно делотворни
4 = Довољан је број и обим контрола и изузетно су делотворне
Напомена: овде се разматра тип корупције у коме би привредно друштво могло да буде активан учесник (нпр. привредно
друштво покушава да корумпира државног службеника). Циљ овог питања је да се разуме да ли привредно друштво
увиђа да би било лако прекршити процес успостављен у циљу спречавања корупције.
Да ли функционери често имају превелика дискрециона овлашћења у вашим контактима са

њима?
Ми3 1 = Они немају дискрециона овлашћења (нпр. процеси су у потпуности дигитализовани и

аутоматизовани);
2 = Имају нека дискрециона овлашћења, али је улога функционера довољно јасна, а правила,
рокови и трошкови су јасни у свакој фази;
3 = Имају превелика дискрециона овлашћења у неким фазама процеса
4 = Функционери имају неограничена дискрециона овлашћења

Циљ овог питања је да се разуме предузетникова перцепција функционера: ако функционери имају превелика
дискрециона овлашћења, то може довести до непримереног односа.
42
3.4 Питања за мала и средња предузећа
Макро ниво
Укупна вредност вашег привредног и тржишног окружења у последње 3 године?
1 = Смањила се више од 5%
М1
2 = Смањила се до 5%
3 = Повећала се између 5% И 10%
4 = Повећала се више од 10%

Циљ овог питања је да се оцени тржиште уопште са становишта предузећа.
М2 1 = Смањио се више од 10%

2 = Смањио се до 10%,
3 = Повећао се између 0,1% и 10%,
4 = Повећао се више од 10%
Напомена: Питање да би се боље разумео учинак МСП на тржишту на коме МСП послује.
Циљ овог питања је да се предузетнику помогне да оцени резултате МСП-а са аспекта пословања.
Да ли је тешко директно комуницирати са државном управом?
1 = лако је наћи праве контакте и брзо се добија одговор

М3 2 = генерално је могуће успоставити контакт уз улагање одређеног напора, рок у коме се добија
одговор је прихватљив
3 = не успевам увек да нађем прави контакт, рок у коме се добија одговор је непоуздан
4 = никада не налазим праве контакте, рок у коме се добија одговор је неприхватљив
Циљ овог питања је да се разуме искуство предузетника у ступању у контакт са државном управом.
Тешкоће у односима са државном управом могу бити подстицај да се траже други начини да се ступи у контакт са њима.
Сложеност регулаторног окружења?
1 = закони су јасни и ретко се мењају

М4
2 = учесталост мењања закона је прихватљива и/или закони су довољно јасни
3 = закони се пречесто мењају и/или нису увек довољно јасни
4 = закони се често мењају и никада нису јасни
43

Циљ овог питања је да се разуме предузетникова перцепција регулаторног окружења.
Потешкоће да се разуме регулаторно окружење могу бити подстицај да се траже други начини да се ступи у контакт са
њима.
Предвиђена и реална дужина трајања поступака државне управе?
М5 1 = Предвиђена дужина трајања је увек јасна и поштује се

2 = Предвиђена дужина трајања је јасна али се не поштује увек
3 = Предвиђена дужина трајања није јасна и/или се ретко поштује
4 = Предвиђена дужина трајања никада није јасна и/или је у пракси неприхватљиво дуга
Циљ овог питања је да се разуме предузетникова перцепција начина на који државна управа располаже временом.
Потешкоће у вези са временом могу бити подстицај да се траже други начини да се ступи у контакт са њима.
Стање на тржишту рада у географском подручју у коме је ваше привредно друштво претежно
активно?
М6 1 = висок степен незапослености младих, и незапосленост већа од националног просека

2 = незапосленост у складу са националним просеком
3 = незапосленост, нарочито младих, нижа од националног просека
4 = незапосленост знатно нижа од националног просека

Циљ овог питања је да се разуме предузетникова перцепција тржишта рада.
Неповољно тржиште рада може омогућити корупцију везану за понуде за посао.
44
Средњи ниво
Ме1 Да ли је привредно друштво усвојило ,,етички кодекс" и ,,кодекс понашања" "?
Напомена: Овде се од предузетника тражи да размисли о томе како он/ она комуницира унутар и ван привредног
друштва о обавезама које је преузео у борби против корупције. Корпоративни етички кодекс је документ који предузеће
припрема и усваја на добровољној основи. Он дефинише сет етичких и друштвених норми које запослени морају да
поштују. Кодекс понашања поставља правила самодисциплине која се предузеће обавезује да примењује током развоја
свог пословања, која одражавају одређене критеријуме адекватности и могућности, а односе се на одређену културу,
друштво или занимање.
Ако је одговор позитиван:
Познавање тих пракси од стране актера из вашег предузећа?

1 = Још увек нема обуке или материјала о овим праксама
Ме.1.
2 = Неки материјал је доступан
3 = Најмање једна обука у последње две године и документација доступна свим заинтересованим
странама
4 = Најмање једна обука сваке године и документација доступна свим заинтересованим странама
Напомена: Овде се од предузетника тражи да размисли о активностима за пружање подршке актерима да се упознају са
,,етичким кодексом" и послодавцима да се упознају са ,,кодексом понашања".
Ако је одговор позитиван:
Активности за процену ефективности ових пракси и њихових резултата?

1 = Никада није спроведена евалуација ефективности
2 = Неколико активности, неколико резултата (нпр. једна унутрашња ревизија за процену
Ме1.2. ефективности, али је примећено неколико разлика уколико се ове праксе не примењују или
примењују)
3 = Одговарајући број активности, али мало резултата (нпр. најмање једна ревизија ефективности
сваке године, али је примећено мало разлика)
4 = Одговарајући број активности, неки резултати/ много резултата (нпр. најмање једна ревизија
ефективности сваке године и примећене значајне разлике)
45
Напомена: Овде се од предузетника тражи да размисли о броју спроведених активности за процену ефективности
,,етичког кодекса" од стране актера и ,,кодекса понашања" од стране послодаваца.
Да ли сте у последњих 12 месеци имали потребу да чешће него обично користите екстерне
Ме2
финансијске инструменте (нпр. кредите) за редовне пословне активности?
Напомена: Овде се од предузетника тражи да размисли о могућим финансијским проблемима. Односно, да размисли
да предузеће, да би се суочило са тим проблемима, може доћи у ризик (то је само могућност, наравно!) да крене
неконвенционалним путем (корупција) да би стекло додатне финансијске ресурсе за суочавање са тим проблемима.
Ме3 Да ли је приступ ликвидној имовини дефинисан јасним правилима?
Овде се од предузетника тражи да размисли о начину на који се третира ликвидна имовина и да ли се са њоме правилно
поступа како би се избегле потенцијалне злоупотребе исте.
Ме4 Постоје ли формализовани начини процене правичности трошкова залиха?
Напомена: Овде се од предузетника тражи да размисли о начину на који његово привредно друштво формализује и
процењује правичност трошкова залиха.
Нејасна процена ових трошкова може довести до злоупотребе ланца снабдевања.
Да ли користите систем који гарантује транспарентност (барем интерно) куповине, потрошње
Ме5
и саветовања?
Напомена: Овде се од предузетника тражи да размисли о начину на који његово привредно друштво (барем интерно)
гарантује транспарентност залиха.
Нетранспарентан систем може довести до злоупотребе ланца снабдевања.
Да ли ангажујете спољне консултанте/ стручњаке за подршку административних
Ме6 активности?
Да/Не
Да ли ангажујете спољне консултанте/ стручњаке за подршку примарних пословних

активности?
Ме7
Да/Не
46
Да ли ангажујете спољне консултанте/ стручњаке за подршку осталих активности (које нису

примарне и које нису административне природе)?
Ме8
Да/Не
Напомена: Овде се предузетник подстиче да размишља о томе да ли привредно друштво ангажује спољне консултанте:
ако их ангажује, важно је напоменути да то уопште није нешто негативно, већ само нешто на шта треба обратити пажњу
као на ,,спољни феномен привредног друштва”.
Проценат промета остварен у пословању са главним клијентом (из приватног или јавног
сектора)?
Ме9 Мањи од 25%

Већи од 75%
Напомена Овде покушавамо да измеримо у којој мери привредно друштво зависи од једног или неколико клијената.
Проценат промета у последње 3 године остварен директно из ресурса државне управе (нпр.
јавне набавке или други начини)?
Ме10 Мањи од 25%

Већи од 75%
Напомена: у комбинацији са одговором на претходно питање, покушавамо да разумемо у којој мери привредно друштво
зависи од јавног сектора
47
Микро ниво
Има ли у корпоративној структури привредног друштва политички експонираних лица?
Ми1
Да/Не
Напомена: Радна група за финансијске мере у борби против прања новца и финансирања тероризма (енг. Financial
Action Task force скраћено FATF) дефинише политички експонирано лице (ПЕЛ) као појединца коме је, или је била,
поверена истакнута јавна функција (на пример председници држава или влада, политичари на високим функцијама,
владини, судски или војни функционери, високи руководиоци корпорација у државној својини, важни страначки
функционери).
Овде је важно да предузетник схвати да је ово потенцијално критично питање у корпоративној структури привредног
друштва.
Да ли су процеси за спречавање корупције у вашем пословању са државном управом

адекватни?
Ми2 1 = Државна управа уопште не врши контроле

2 = Успостављени су неки процеси, али је потребно још више процеса
3 = Успостављен је довољан број процеса, али они и даље нису довољно делотворни
4 = Довољан је број и обим контрола и изузетно су делотворне
Напомена: Овде се разматра тип корупције у коме би привредно друштво могло да буде активан учесник (нпр.
привредно друштво покушава да корумпира службеника државне управе). Циљ овог питања је да се разуме да ли
привредно друштво увиђа да би било лако прекршити процес успостављен у циљу спречавања корупције.
48
Да ли функционери често имају превелика дискрециона овлашћења у вашим контактима са

њима?
Ми3 1 = Они немају дискрециона овлашћења (нпр. процеси су у потпуности дигитализовани и

аутоматизовани);
2 = Имају нека дискрециона овлашћења, али је улога функционера довољно јасна и правила, рокови и
трошкови су јасни у свакој фази;
3 = Имају превелика дискрециона овлашћења у неким фазама процеса
4 = Функционери имају неограничена дискрециона овлашћења

Циљ овог питања је да се разуме предузетникова перцепција функционера: ако функционери имају превелика
дискрециона овлашћења, то може довести до непримереног односа.
Има ли судских поступака у вези са коруптивним понашањем власника, акционара или органа
корпоративног управљања?
Ми4
Да: судски поступци су у току
Не: ниједан поступак није у току
Напомена: Важно је да привредно друштво размисли о чињеници да можда постоји потреба да се уложе додатни
напори да се уреде процедуре како би се избегла било каква штета по репутацију привредног друштва уколико је било
судских поступака који су се тицали власника, акционара или органа корпоративног управљања, чак и ако су били
повезани са другим привредним друштвима. Стога је циљ овог питања да се процени да ли је ово критичан аспект са
којим се привредно друштво мора суочити да би спречило коруптивне активности.
49
3.5 Референтне области
Алат за самопроцену служи да помогне предузетнику да утврди одређене области (у даљем тексту: референтне
области) у којима је неопходније и хитније предвидети активности и мере и/или борити се против корупције.
Ове области се затим посматрају као области у којима су потребне значајне активности на њиховом побољшању.
На основу одговора на тесту самопроцене, као и алгоритма који додељује другачији резултат за сваку „референтну
област“, овај алат идентификује једну или највише две приоритетне области у којима предузетник треба да
предузме активности путем оперативних мера које су му доступне у сету алата и на основу „референтне области“ .
Предузетник се онда може ослонити на низ активности и конкретних мера које се посебно заснивају на пословној
стварности и које би требало да му помогну да ублажи ризик од корупције у свом пословању.
Референтне области су израђене у оквиру радних група пројекта АЦТС-а, које су идентификовале разне факторе
који погодују појави корупције, као и приступе у борби против корупције. Предлози и оперативне мере су дати
са растуćим нивоом детаља и оперативним упутствима у циљу олакшавања примене у предузећу.
За сваку „референтну област“ наведено је следеће:
1. Опис даје кратак опис референтне области, указујући на различите факторе који имају утицај на саму
референтну област;
1. Порука предузетнику: даје кратки опис онога шта значи висок резултат у тој специфичној области и
разлоге за одабир активности које треба предузети;
2. Предлози: дата је кратка листа предлога о мерама које треба успоставити како би се смањио ризик од
корупције у одговарајућој специфичној референтној области;
3. Оперативне мере: односе се на „оперативне мере“ које се налазе у сету алата и дају детаљнији опис горе
наведених предлога.
Ако се након самопроцене, добије исти резултат за више од две области, сам алат даје приоритет у складу са доњом
табелом, према критеријумима заснованим на броју критеријума који утичу на различите области:
Референтне области Приоритет

1: СПОЉНО ОКРУЖЕЊЕ 1
5: ФИНАНСИЈЕ И НАБАВКА 2
50
2: АДМИНИСТРАЦИЈА И
3
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА
3: ИНТЕРНЕ ПОЛИТИКЕ 4
4: ТРЖИШНИ И ПОСЛОВНИ ОДНОСИ 5
6: СТРУКТУРА ПРЕДУЗЕЋА 6
Сходно томе, уколико добијемо једнак резултат за области 1, 5 и 2, предузетнику ће бити наведене само области 1
и 5 као реферетне области на којима треба да ради као приоритетним, иако ће сажети графички приказ садржати
резултате за све области.
Следи опис сваке од референтих области.
Референтна област 1: СПОЉНО ОКРУЖЕЊЕ
Опис
Ова област разматра спољне факторе свих микро МСП који могу утицати на вероватноћу да је пословање изложено
појавама повезаним са корупцијом.
Пажња је усмерена на:
• перцепцију предузећа о административним напорима у борби против корупције и њиховом спровођењу

у смислу надзора и транспарентности;
• перцепцију сложености односа између предузећа и државне управе;
• перцепцију правне сложености и разних прописа.
У овој области разматра се и пословна перцепција тржишне ситуације у којој предузеће послује и његовог
привредног понашања (односно пословне стање у последње 3 године) (чак и у мањој мери).
51
Порука предузетнику
Ако је ово једна од референтних области са највећим резултатом, то значи да мислите да друштвено-привредно
окружење вашег предузећа представља оперативне потешкоће са државном управом и да је у том контексту
већа вероватноћа да ће доћи до појаве корупције.
У таквом окружењу, могућност вашег предузећа да утиче на ове спољне факторе је наравно ограничена.
Због тога је изузетно важно да је ваше предузеће потпуно свесно и информисано о динамици референтног
тржишта, као и о правилима и процедурама за управљање односима са државном управом.
Предлози
1. Провера постојања антикорупцијских алата на интернет страницама ДУ са којима сте сарађивали;
2. Промовисање обука и информативних догађаја у вашем предузећу којима се шири знање о стандардима и
процедурама ДУ за борбу и спречавање корупције.
Оперативне мере
i. Кога контактирати;
i. Етички кодекс;
ii. Кодекс понашања;
iii. Узбуњивање;
iv. Праћење плаћања у циљу убрзања траженог поступка;
v. Подизање свести и обука;
vi. Ажурирање прописа;
vii. Друге мере и добре праксе.
52
Референтна област 2: АДМИНИСТРАЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА
Опис
Ова област разматра ризике везане за административне активности предузећа, са посебном пажњом на
коришћење спољних сарадника за обављање ових активности.
Због тога на ову област снажно утиче начин на који је предузеће организовано, могућност коришћења спољних
консултаната и степен до којег је јасно дефинисана посвећеност предузећа етичком понашању.
Висок резултат у овој области указује на то да у административној области могу постојати неки ризици који
произилазе из организационе структуре вашег предузећа.
Ово не мора нужно да значи да се садашњи начин организације мора променити. Међутим, важно је да будете
свесни ових ризика, па стога неке процедуре треба испитати са посебном пажњом.
Предлози
1. Детаљна и пажљива процена стварне потребе да се користе спољни сарадници за управљање вашим
административним активностима;
2. Израда и промовисање интерне политике предузећа која се бави етичким питањима, превенцијом, и борбом
против корупције;
3. Ако политика предузећа већ обухвата етичка питања и борбу пртоив корупције, потребно је да се потврди њена
ефикасност путем интерних упитника и анкета, како би се идентификовале области које је потребно побољшати.
i. Посредници
i. Кодекс понашања
ii. Ротација послова и алтернативне мере
iii. Мере везане за плаћања
iv. Надзорне активности
53
Референтна област 3: ИНТЕРНЕ ПОЛИТИКЕ
Опис
У овој области се од вас тражи да процените ефикасност и делотворност инструмената који подржавају унутрашње
политике предузећа за промовисање етичког понашања и спречавања и борбу против корупције.
На овај резултат утиче и употреба других инструмената који омогућавају транспарентне набавке, одредбе и
консултације, јер ови инструменти могу помоћи у спречавању незаконитог понашања запослених предузећа.
Изгледа да висок резултат у овој области показује да су алати за спречавање и борбу против корупције лоши и
да јасна спремност вашег предузећа да се бори против корупције није формализована, што би могло бити извор
ваше слабе свести о пословним вредностима.
Предлози
1. Дефинисање „етичког кодекса“ и одговарајућег „кодекс понашања“;

2. Промовисање ових кодекса у вашем предузећу путем комуникативних кампања који укључује све нивое
ваше организације;
3. Ако етички кодекс и кодекс понашања већ постоје, онда је потребно проверити њихову ефикасност и
делотворност, бележећи успут резултате и анализирајући могућности за унапређење заједно са свим
укљученим организационим нивоима.
i. Етички кодекс;
i. Кодекс понашања;
ii. Узбуњивање;
iii. Подизање свести и обука.
54
Референтна област 4: ТРЖИШНИ И ПОСЛОВНИ ОДНОСИ
Опис
Ова референтна област одражава вашу перцепцију о општем стању тржишта на којима ваше предузеће послује,
заједно са вашом позицијом на тим тржиштима, узимајући у обзир и састав вашег портфолија клијената.
Висок резултат у овој области указује на могућу изложеност корупцијским ризицима везаним за управљање
вашим трговачким односима, али такође и због посебних напетости које произилазе из спољног тржишта и / или
побољшања пословања.
Предлози
1. Увођење мера за спречавање и надзор над етичким понашањем запослених;

2. Пажљивије праћење протока готовине и трошкова генерално;
3. Подизање нивоа свести међу запосленима о политикама предузећа за борбу против и спречавање појаве
корупције.
i. Мере везано за плаћање;

i. Мере за праћење издатака;
ii. Финансијске мере;
iii. Друге мере и добре праксе;
iv. Подизање свести и обука.
55
Референтна област 5: ФИНАНСИЈЕ И НАБАВКЕ
Опис
Ова референтна област разматра присуство ефикасних инструмената за праћење како би се управљало
финансијама предузећа и набавкама добара и услуга. Посебна пажња посвећена је управљању готовином,
одговарајућем квалитету и цени набављених добара и услуга, као и на поштовање пратеćих процедуралних
политика.
Висок резултат може указивати на ризике везане за финансијско управљање и управљање набавком вашег
предузећа.
Највећи ризици могу настати због присуства великих количина ликвидности, од неадекватног надзора квалитета
и набавне цене добара и услуга, од непоштовања поступака и политика плаćања итд.
Предлози
1. Спровођење адекватног испитивања критичних процеса за управљање готовином предузећа (нпр. провера
политика које регулишу приступ готовини предузећа и његово коришћење);
2. Праћење (или организовање праћења) готовинских трансфера на транспарентан начин;
3. Дефинисање процедура за процену начина на који се набавка добара и услуге користи у ланцу пословне
вредности.
i. Системи управљања (Корпоративна друштвена одговорност, ИСО 37001);

i. Праћење плаћања у циљу убрзања траженог поступка;
ii. Финансијске мере
56
Референтна област 6: СТРУКТУРА ПРЕДУЗЕЋА
Опис
Ова референтна област разматра неке аспекте свеукупне структуре предузећа који потенцијално повећавају
изложеност корупцији и / или коруптивним путевима.
Висок резултат у овој области указује на то да можда постоје ризици везано за структурни састав предузећа или
присуство политички изложених лица у власништву предузећа.
Стога је важно да предузеће посвети посебну пажњу овим ризицима, усвоји процедуре и правила која регулишу
процесе који су највише угрожени (управљање људским ресурсима, управљање давањима у добротворне сврхе
и политичка лица итд.).
Предлози
1. Провера и евентуално ажурирање смернице за избор и управљање запосленима;

2. Провера постојања транспарентне и етичке политике управљања политичким и добротворним
доприносима;
3. Проверити постојање и коришћење добрих пракси којима се уређују односи између власника и
руководства предузећа.
i. Мере за активирање приликом стицања нових кадрова (и запослених и сарадника);

i. Политички доприноси, давања у добротворне сврхе, и спонзорства;
ii. Надзорне активности.
57
4. ОПЕРАТИВНЕ МЕРЕ
4.1. Опште мере
4.1.1. Усвајање Етичког кодекса и Кодекса понашања
Треба напоменути да усвајање етичког кодекса и кодекса понашања од стране малих и средњих предузећа
може бити поједностављено и рационализовано у пракси тако што ће се израдити један документ који ће
садржати најважније елементе оба документа.
Етички кодекс
О чему се ради у документу?
Етички кодекс је документ који је предузеће израдило и усвојило на добровољној основи. Њиме се
дефинишу етичка и друштвена правила којих се предузећа морају придржавати. Овај Кодекс такође може да
побољша усклађеност са правилима система управљања квалитетом и подстакне корективне мере у циљу
унапређења пословних односа. Он представља делотворно средство које предузећа могу да користе да
спрече неодговорно или незаконито понашање оних који раде у име и за рачун предузећа, јер уводи јасну и
изричиту дефиницију етичких и друштвених одговорности руководилаца и запослених, тако што успоставља
мерило организационе културе предузећа.
Кодекс је главни алат за примену етике унутар предузећа и веома важан фактор за спречавање појаве корупције
узимајући у обзир специфичне референтне интересе и дефинишући конкретне начине за реализацију
планираних мера. У овом Кодексу, етика мора да обухвати како колективно, тако и индивидуално понашање;
штавише, примењена начела односе се и на поштовање закона и на поштовање моралних вредности.
Практичне смернице
Израда Етичког кодекса предузећа обухвата следеће кораке:
• анализу визије и мисије предузећа или њихову разраду
58
• анализу процеса и корпоративне структуре, и њихове адекватности за утврђену визију и мисију

• одређивање релевантних вредности предузећа и дефинисање општих етичких начела од стране
руководства
• консултације са унутрашњим и спољашњим заинтересованим странама ради размене начела
Етички кодекс односи се на следеће субјекте који гравитирају око предузећа:
а. управни одбор;
б. менаџмент и руководиоце;
в. запослене;
г. сараднике;
д. пружаоце услуга.
У наставку текста дат је општи садржај Етичког кодекса. Он се не може сматрати исцрпним, али може представљати
смернице предузећу које намерава да дефинише сопствени етички кодекс. Сходно томе, за сваку поменуту тему,
наведене су корисне назнаке за њену реализацију:
• Опште вредности и етичка начела који усмеравају корпоративно понашање (при чему се под начелима
подразума очекивано понашање засновано на вредностима). У документу су дати и примери начела који
се налазе у основама политика предузећа осмишљеним да спрече појаву корупције:
o Начело одговорности. Према овом начелу, што је веће овлашћење и дискрециона моћ неког
положаја, већа је припадајућа одговорност. Сходно томе, спровођење етичког понашања
зависи од посвећености свих, а нарочито оних који имају највећу моћ одлучивања и од којих
се очекује да буду пример другима у погледу понашања. У сваком случају, свако преузима
личну одговорност за обављање свог посла.
o Начело лојалности, верности и поверења. Предузеће мора нужно одржавати однос узајамног
поверења са својим запосленима. Лојалност значи да сваки запослени неће предузимати
радње које су супротне интересима предузећа или неспојиве са службеним дужностима.
Поверење се заснива на дељењу мисије, поштовању вредности и одредби Кодекса.
o Начело непристрасности. Овим начелом треба да се руководи предузеће у управљању

запосленима како би се избегла дискриминација и осигурало правично поступање
59
према запосленима, укључујући и сараднике који не би требало да се опортунистички и

дискриминаторно понашају док обављају своје послове.
o Начело правичности и транспарентности. Поштовање овог начела подразумева осигурање

да је понашање запослених легитимно у погледу облика и суштине и у складу са важећим
прописима и интерним процедурама.
o Начело личне заштите. Сви они који раде у име предузећа, у оквиру својих послова, обавезују
се да у обављању својих дужности воде рачуна о спречавању ризика и заштити здравља и
безбедности самих себе, својих колега и трећих лица.
- Смернице којих се треба придржавати у управљању односима са добављачима и партнерима. У управљању

односима са добављачима и, генерално, у поступцима набавке, осим важећих прописа, потребно је
подсетити се и на унутрашње поступке посебне провере за избор и управљање добављачима на основу
њихове посвећености сличним етичким начелима као оним наведеним у Кодексу. У даљем тексту, међутим,
наведене су и неке индикације за руководство задужено за набавке, пошто се овај процес сматра ризичним
за појаву корупције.
- Смернице којих се треба придржавати у управљању односима са клијентима. Коректан и транспарентан

однос према клијентима је важан аспект руководства предузећа. Запослени треба да буду позвани да
промовишу највише задовољство клијената, пружајући, између осталог, исцрпне и тачне информације о
производима и услугама које пружају, како би се осигурали информисани избори.
- Смернице којих се треба придржавати у управљању односима са акционарима. Предузеће се обавезује да

успостави своје односе према акционарима у складу са начелима правичности и лојалности и да адекватно
користи ресурсе које су му они обезбедили, као и да осигура транспарентност у извештавању о учинку
руководства.
- Смернице којих се треба придржавати у управљању односима са јавном управом. Све позиције које имају
директне односе са државним службеницима треба упутити на марљивост, транспарентност и начела
искрености. Препоручује се посебна пажња на поклоне и повластице.
- Процедуре за усвајање и ширење документа. Етички кодекс мора бити раширен у што је могуће ширем
обиму и са њим упознати све заинтересоване стране у предузећу. Овај циљ се генерално постиже
следећим корацима: процес израде и одобрења документа мора да укључи интервенцију управљачких
органа предузећа; његово ширење мора бити загарантовано на свим нивоима организације; објављивање
документа на истакнутом месту на интернет страници предузећа може обезбедити његово ширење ван
предузећа. Такође се предлаже да активни и пасивни уговори обухвате и упућивање на поштовање Етичког
кодекса за клијенте и добављаче.
60
За више информација:
Међународни извори:
• Anti-Corruption Ethics and Compliance Handbook – OECD

http://www.oecd.org/corruption/anti-corruption-ethics-and-compliance-handbook-for-business.htm
• Ethics codes and codes of conduct as tools for promoting an ethical and professional public service - World Bank
https://www.oecd.org/mena/governance/35521418.pdf
• Global Compact Integrity Measures Policy & FAQ

https://www.unglobalcompact.org/library/1831
• An Anti-Corruption Ethics and Compliance Programme for Business: A Practical Guide - UNODC
https://www.unodc.org/documents/corruption/Publications/2013/13-84498_Ebook.pdf
• Business Integrity in Eastern Europe and Central Asia – OECD

http://www.oecd.org/corruption/acn/Business-Integrity-in-Eastern-Europe-and-Central-Asia-ENG.pdf
• G20/OECD Principles of Corporate Governance

https://www.oecd.org/daf/ca/Corporate-Governance-Principles-ENG.pdf
• Methodology for Assessing the Implementation of the G20/OECD Principles of Corporate Governance
http://www.oecd.org/daf/methodology-for-assessing-the-implementation-of-the-g20-oecd-principles-of-
corporate-governance-9789264269965-en.htm
• MI Integrity Kit
http://businessintegrity.transparency.it/pmi_integrity_kit/
• EY Business integrity and corporate compliance

http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/ey-fids-business-integrity-and-corporate-compliance/$File/ey-fids-
business-integrity-and-corporate-compliance.pdf
• EY Corporate Integrity and Compliance - Getting it right

http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/EY-corporate-integrity-and-compliance/$FILE/EY-corporate-
integrity-compliance.pdf
61
• Transparency International - Business Principles for Countering Bribery

https://www.transparency.org/whatwedo/tools/business_principles_for_countering_bribery/1
• Transparency International - Business Principles For Countering Bribery – Small And Medium Enterprise (Sme)
Edition
https://www.transparency.org/whatwedo/tools/business_principles_for_countering_bribery_sme_edition
Домаћи извори:
1. Manual pentru promovarea integrității și responsabilității sociale în România, Transparency International

România
2. Integritatea în mediul de afaceri. Modele de bune practici europene, Transparency International România -
http://www.businessintegrity.ro/content/integritatea-mediul-de-afaceri-modele-de-bune-practici-europene
3. Integritatea în mediul de afaceri din România. Cercetare asupra mecanismelor de instituționalizare a eticii în
companii, Transparency International România - http://www.businessintegrity.ro/StudiiCIB2
4. Arii de conformitate. Direcții de lucru, Transparency International România - http://www.businessintegrity.

ro/content/arii-de-conformitate-direc%C5%A3ii-de-lucru
5. Business Ethics. A Manual for Managing a Responsible Business Enterprise in Emerging Market Economies;
U.S. Department of Commerce, International Trade Administration, Washington D.C. - https://www.trade.gov/
goodgovernance/business_ethics/manual.asp - http://magazine.ethics-compliance.eu/archive/
62
Кодекс понашања
О чему се ради у документу?
Кодекси понашања успостављају правила самодисциплине којих се предузеће придржава приликом обављања
својих активности, у складу са специфичним критеријумима прикладности и релевантности, у датом културном,
друштвеном или професионалном контексту.
Важно је напоменути да Кодекс понашања, за разлику од Етичког кодекса, није везан за вредности, већ има више
дисциплинску улогу. У ствари, Кодекс понашања доводи до примене режима правних учинака и одговорности у
случају повреде правила понашања.
Дакле, Кодекс понашања представља уговор између предузећа и његових заинтересованих страна и легитимизује
независност предузећа јавним објављивањем да је у потпуности посвећен обавезама грађана, да је развио
доследне пословне политике и праксе усклађене са овим обавезама, и да је способан да их примењује преко
одговарајућих организационих структура и санкција.
Кодекс понашања предузећа може се дефинисати као уставна повеља предузећа, повеља права и моралних
дужности која дефинише етичке и друштвене одговорности сваког учесника у пословној организацији. То је алат
које предузеће користи у циљу спречавања неодговорног или нелегалног понашања оних који делују у његово
име. Заправо, њиме се уводи јасна и изричита дефиниција етичких и друштвених одговорности руководства и
запослених (а често и добављача) у својим односима према различитим интересним групама. Кодекс понашања се
сматра најважнијим алатом за спровођење етике унутар предузећа, али и алатом који подржава углед предузећа
ради стварања поверења у односу на спољни свет. Овакав кодекс понашања може да буде доказ добре вере
предузећа у случају жалби.
Протеклих деценија се на међународном нивоу појавио нови концепт улоге предузећа који препознаје све
већу међусобну повезаност предузећа и друштва. Раније су биле широко прихваћене идеје да су руководиоци
искључиво одговорни према својим акционарима, док је данас популарнија једна друга теорија, односно да
предузеће има поверљив однос према широј групи заинтересованих страна у предузећу.
Стога је Кодекс понашања предузећа представља управљачки алат којим предузеће тежи да експлицитно
истакне кључне карактеристике свог садашњег и будућег идентитета, своју мисију и визију, да појасни кључне
карактеристика односа између власника и руководилаца, да спречи нелегално понашање наводећи правила
понашања којих запослени морају да се придржавају, и да појасни одговорности и очекивана понашања спољних
саговорника. Наравно, само постојање Кодекса понашања није довољно, пошто успех овог инструмента зависи од
стварања нових структура управљања и извештавања унутар предузећа које су способне да институционализују
интерну етику.
Најзначајнији допринос институционализацији етике дала су америчка предузећа, где тренутно негде око 90%
свих великих предузећа има усвојен кодекс понашања. Овај врло важан тренд почео је 1990-их година и може
63
се објаснити Федералним смерницама за изрицање казне, које су ступиле на снагу 1991. године: с једне стране,
оне пооштравају финансијске санкције које се изричу осуђеним предузећима за федерална кривична дела, а с
друге стране, ове санкције се могу значајно умањити уколико је предузеће раније (пре чињења кривичног дела)
успоставило ефикасан програм за спречавање и откривање кршења закона (још један пример у овом контексту
је Закон давању и примању мита у Европи). Од 1991. године, све више предузећа усваја кодексе понашања као
важну инвестицију за будућност.
Кодекс понашања треба да садржи најмање следеће аспекте:
- Оперативна упутства о поклонима или другим погодностима. Предузеће мора да има јасна правила о
давању или примању поклона, повластица, донацијама, и другим погодностима. Посебно се морају
дефинисати ограничења везано за временску и новчану вредност, а информације о таквим разменама
морају се проследити одговарајуће именованој особи.
- Оперативна упутства везана за управљање сукобом интереса за руководиоце и/или запослене предузећа.
Сукоб интереса се дефинише као ситуација у којој тровински, економски, породични, политички и лични
интереси утичу на одлуке појединаца у обављању својих функција за предузеће ( ISO 37001:2016). Предузеће
треба да дефинише јасна правила о начину обавештавања о овим ситуацијама и о томе како спречити
запосленог да донесе одлуку или обави неку активност која је повезана са његовим задацима у (чак и ако
је само у потенцијалном) контексту сукоба интереса.
- Оперативна упутства о учешћу у удружењима и организацијама
- Оперативна упутства о ванпословним ангажманима руководица и/или запослених
- Правила о обавезном уздржавању
- Правила о спречавању корупције
- Одредбе о транспарентности у понашању које је у служби и у односима са заинтересованим странама
- Посебне одредбе које се односе на руководиоце и запослене који су, према анализи ризика, најизложенији
ризику од корупције. Потребно је дефинисати детаљна оперативна правила за запослене који се баве
активностима које представљају висок ризик од корупције. Ове процедуре морају да садрже:
64
- Одредбе о заштити запослених које пријављују незаконито понашање. Да би се обезбедила ова

заштита, предузеће мора да усвоји поступке пријављивања ради заштите анонимности или поверљивог
идентитета особе која је пријавила, како би је заштитила од санкционисања, отпуштања или било какве
дискриминаторне директне или индиректне мере која утиче на услове рада из било ког разлога који су
директно или индиректно повезани са пријављеним чињеницама. У овом контексту, узбуњивање (види
следеће поглавље) је врло битно.
- Санкције за повреде правила Кодекса. Предузеће мора да дефинише одговарајуће поступке како би
успоставило дисциплинске мере у односу према запосленима који крши правила о превенцији и корупцији
и, уопштено, правила о понашању. На пример, санкције за запослене могу бити:
o Упозорења. Ове мере морају бити формализоване у писменом облику и представљају прву меру
у случају (не толико озбиљне) повреде Кодекса понашања.
o Обустава зараде и / или позиције. Ову меру послодавац изриче у случају озбиљне повреде Кодекса
понашања или у случају поновљене повреде, као и за мање озбиљне догађаје.
o Отказ. Ово је највиша санкција која се може донети у озбиљним и мотивисаним околностима, уз
различите практичне и правне последице.
Многе велике компаније усвојиле су Кодекс понашања. Међутим, изгледа да се МСП разликују једна од других; у
великом броју случајева најмањим предузећима није лако да усвоје кодексе или не очекују никакву корист од њих.
Могуће решење за превазилажење ових проблематичних ситуација може бити промовисање Кодекса понашања
унутар пословног удружења или индустријског сектора, уместо усмеравања на појединачна предузећа. Овај
приступ осигурава да предузећа не буду у неповољном тржишном положају када више нема корупције. Штавише,
када се цео сектор придржава одређених стандарда, утицај на пословно окружење је много већи.
За више информација
Међународни извори:
• Ethics codes and codes of conduct as tools for promoting an ethical and professional public service - World Bank
https://www.oecd.org/mena/governance/35521418.pdf
• SME Integrity Kit

65
• Global Compact Integrity Measures Policy & FAQ

https://www.unglobalcompact.org/library/1831
• An Anti-Corruption Ethics and Compliance Programme for Business: A Practical Guide - UNODC
https://www.unodc.org/documents/corruption/Publications/2013/13-84498_Ebook.pdf
• Business Integrity in Eastern Europe and Central Asia – OECD

http://www.oecd.org/corruption/acn/Business-Integrity-in-Eastern-Europe-and-Central-Asia-ENG.pdf
• G20/OECD Principles of Corporate Governance

https://www.oecd.org/daf/ca/Corporate-Governance-Principles-ENG.pdf
• Methodology for Assessing the Implementation of the G20/OECD Principles of Corporate Governance
http://www.oecd.org/daf/methodology-for-assessing-the-implementation-of-the-g20-oecd-principles-of-
corporate-governance-9789264269965-en.htm
• PMI Integrity Kit

• EY Business integrity and corporate compliance

http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/ey-fids-business-integrity-and-corporate-compliance/$File/ey-fids-
business-integrity-and-corporate-compliance.pdf
• EY Corporate Integrity and Compliance - Getting it right

http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/EY-corporate-integrity-and-compliance/$FILE/EY-corporate-
integrity-compliance.pdf
• Transparency International - Business Principles for Countering Bribery

https://www.transparency.org/whatwedo/tools/business_principles_for_countering_bribery/1
• Transparency International - Business Principles For Countering Bribery – Small And Medium Enterprise (Sme)
Edition
https://www.transparency.org/whatwedo/tools/business_principles_for_countering_bribery_sme_edition
66
Домаћи извори:
• Coduri de Conduită vs Coduri de Etică

http://www.businessintegrity.ro/sites/default/files/fileuploads/newsletter/66%20-%20Coduri%20de%20
conduita%20vs%20coduri%20de%20etica.pdf
• Manual pentru promovarea integrității și responsabilității sociale în România, Transparency International România
• Integritatea în mediul de afaceri. Modele de bune practici europene, Transparency International România
http://www.businessintegrity.ro/content/integritatea-mediul-de-afaceri-modele-de-bune-practici-europene
• Integritatea în mediul de afaceri din România. Cercetare asupra mecanismelor de instituționalizare a eticii în
companii, Transparency International România
http://www.businessintegrity.ro/StudiiCIB2
• Arii de conformitate. Direcții de lucru, Transparency International România

http://www.businessintegrity.ro/content/arii-de-conformitate-direc%C5%A3ii-de-lucru
• Business Ethics. A Manual for Managing a Responsible Business Enterprise in Emerging Market Economies; U.S.
Department of Commerce, International Trade Administration, Washington D.C.
https://www.trade.gov/goodgovernance/business_ethics/manual.asp
• http://magazine.ethics-compliance.eu/archive/
67
4.1.2. Узбуњивање
О чему је реч?
Узбуњивање је могућност запосленог да пријави могућу превару, опасност или други озбиљан ризик који би могао
наштетити клијентима, колегама, акционарима, јавности или угледу организације, а да буде заштићен од одмазде,
дискриминације или санкције због откривања ових аспеката о колеги или надређеном. Свака организација
одлучује да ли треба да усвоји поступак узбуњивања. Поступци узбуњивања се у суштини усвајају како би се
олакшало пријављивање неправилности које су починили запослени и спољне особе и организације.
Узбуњивање је инструмент који је признат и уређен правним системима већег броја земаља, посебно у јавном
сектору. Већ је испитан у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији, а недавно је уведен и у неколико
других земаља Европске уније. У Италији је, на пример, недавно одобрен нацрт закона о узбуњивању како би се
заштитили запослени у јавном и приватном сектору који пријаве кривична дела или неправилности на својим
радним местима. У Румунији је од 2004. године на снази посебан закон који штити узбуњиваче у јавном сектору,
док је у приватном сектору неколико предузећа усвојило поступке унутрашњег узбуњивања, који су засновани
на важећим законским прописима о раду.
Међутим, треба нагласити да законодавство није увек довољно да би се уредило овако сложено питање. У многим
случајевима не постоји одредба за примену подстицаја за узбуњивање и заштиту узбуњивача.
Стога, предметна организација треба да дефинише свој сопствени поступак узбуњивања узимајући у обзир следеће
аспекте:
- управљачке критеријуме и поступке

- заштиту, укључујући и правну заштиту, узбуњивача
- примену у приватном сектору, која би могла испољити другачије карактеристике у односу на јавни сектор
(као што су разлике у степену правне заштите узбуњивача)
Може се размотрити увођење технолошких система за обезбеђивање анонимности узбуњивача, укључујући и

дефинисање сигурног, двосмерног комуникационог канала између узбуњивача и особе овлашћене за пријем
информација у вези са узбуњивањем.
Што се тиче особе која је овлашћена за пријем информација у вези са узбуњивањем, ово би у принципу требало
да буде неко унутар предузећа како би се гарантовала правовременост било каквих интервенција и избегла
68
непотребно нарушавање угледа. Међутим, за мања предузећа ово можда није практично или подесно. Ако
ограничен број запослених ради за неко МСП у којем је релативно висок степен неформалности, врло је тешко
тада обезбедити анонимност. Још једна потешкоћа је у томе што је контактирање професионалног пружаоца
услуга у ову сврху често превелико финансијско оптерећење. Ови проблеми могу се превазићи ако ову активност
обавља независни субјект којем се предузећа заједнички могу обратити.
Могући начини примене укључују могућност успостављања ad hoc ИТ поступка пријављивања или, једноставније,
наменске имејл адресе коју може да прочита само одређена независна особа.
Међународни извори
• Draft EU directive on whistle-blowers’:

http://ec.europa.eu/newsroom/just/item-detail.cfm?item_id=54254
• CoE Resolution 1729 (2010): Protection of “whistle-blowers”

http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=17851&lang=en
• Recommendation 1916 (2010): Protection of “whistle-blowers” and related regulations and best practices
• The Protection of Whistleblowers A study on the feasibility of a legal instrument on the protection of employees
who make disclosures in the public interest
https://rm.coe.int/1680700282
• Recommendation CM/Rec(2014)7 and explanatory memorandum

https://rm.coe.int/16807096c7
• The Business Case for ‘Speaking Up’: How Internal Reporting Mechanisms Strengthen Private-Sector Organisations
https://www.transparency.org/whatwedo/publication/business_case_for_speaking_up
• Best Practice and Challenges for Whistleblowing Systems in Multinational Companies

https://knowledgehub.transparency.org/helpdesk/best-practice-and-challenges-for-whistleblowing-systems-in-
multinational-co
• Recent Trends in Best Practices in Whistleblower Protection Legislation

https://knowledgehub.transparency.org/helpdesk/recent-trends-in-best-practices-in-whistleblower-protection-
legislation
69
• Financial Incentives for Whistleblowers

https://knowledgehub.transparency.org/helpdesk/financial-incentives-for-whistleblowers
• International Principles for Whistleblower Legislation

https://www.transparency.org/whatwedo/publication/international_principles_for_whistleblower_legislation
• Speak Up: Empowering Citizens Against Corruption

https://www.transparency.org/whatwedo/publication/speak_up_empowering_citizens_against_corruption
Домаћи извори
• Whistleblower Protection Assessment Report di Transparency International

http://www.whistleblowers.org/storage/documents/transparencyintrom.pdf
• Toolkit anticorruzione per piccole e medie imprese - Unioncamere Calabria

https://www.transparency.it/toolkit-anticorruzione-per-piccole-e-medie-imprese/
• For Italy: the ongoing approval rule

http://www.senato.it/japp/bgt/showdoc/17/DDLMESS/1046679/index.html?part=ddlmess_ddlmess1-articolato_
articolato1
• За Румунију: Закон бр. 571/2004 о заштити узбуњивања
• Whistleblowing – a Mechanism for Collecting Data on Non-Compliance with the Principles of Administrative Law
in Order to Mitigate Risks
http://journals.univ-danubius.ro/index.php/juridica/article/view/3902/3938
• Receiving and Solving Public Interest Disclosures: Legal Nature and Responsibilities in Managing Them
http://www.internationallawreview.eu/fisiere/pdf/17.pdf
• Protecția avertizorilor de integritate în mediul privat

https://www.transparency.org.ro/stiri/newsletter/TIRONewsletter201602.pdf
70
4.1.3.Ажурирање законске регулативе
Која ја сврха?
Предузећа морају да изврше анализу важећих обавезних законских прописа и, у односу на дефинисана подручја
примене, треба да дефинишу поступак ажурирања, и лице одговорно за то. Ово се сматра прикладном мером
пошто поштовање законских прописа представља корисну одбрану против могућих покушаја давања мита, пошто
директно познавање правила која се примењују на предузеће, као и поступака и административних процедура,
омогућава „добру обавештеност“ у односима са јавном управом, а не само ослањање на треће стране.
Референтни стандарди сваког предузећа веома се разликују у односу на следеће аспекте:
- земљу у којој предузеће има седиште и / или место пословања

- референтни контекст, тј. тржиште на којем предузеће послује. Ако предузеће производи робу или услуге
намењене другим европским или неевропским земљама, морају се узети у обзир правила која важе у свим
референтним земљама, барем што се тиче слободног кретања робе и услуга.
- сектор у којем предузеће послује је одлучујући фактор за тачну анализу обавезних и техничких стандарда
који се односе на предузеће, као и на његове производе и услуге
Поред тога, анализа битних правила мора се обавити у предузећу без обзира на сектор којем припада. Упућивање
се углавном односи на:
- правила о безбедности на радном месту

- име о заштити радника
- фискална правила
- правила о приватности.
За предузећа која сарађују са јавном управом неопходно је стално ажурирање правила и процедура које јавна
управа захтева за управљање овим односом. Ово је чак неопходније у сложеним случајевима када је, на пример,
потребно одобрење и/или релевантност за успостављање пословног односа са јавном управом. Ако су за
комуникацију предвиђена телематска решења, увек се препоручује да се фаворизује овај канал, пошто се сматра
да он најбоље штити предузеће.
Као што је већ наведено, прикладно је имати одређено лице задужено за стално ажурирање унутар предузећа.
Штавише, сматрамо да би било корисно предложити одређивање једног или више канала за константно
71
ажурирање. Често постоје комерцијални сервиси које врше такву услугу у име предузећа или пословна удружења
која пружају ову услугу својим члановима; алтернативно, увек је могуће користити, чак и бесплатно, консултативне
услуге које су учињене јавно доступним од стране јавног законодавца.
За више информација:
- Европски пропис:
http://eur-lex.europa.eu/homepage.html?locale=en
- За Румунију:
http://legislatie.just.ro/
https://www.onrc.ro/index.php/en/legislation
http://www.itmbucuresti.ro/plegislatie.html
https://www.anaf.ro
http://www.cdep.ro/pls/proiecte/upl_pck2015.home
Arii de conformitate: Direcţii de lucru
http://www.businessintegrity.ro/content/arii-de-conformitate-direc%C5%A3ii-de-lucru
- За Италију:
http://www.normattiva.it/
Business Fulfilment Handbook
http://www.va.camcom.it/files/reg_imprese/Prontuario_adempimenti_ComUnica_REA.pdf
72
4.1.4 Даље мере и добре праксе
У циљу обесхрабривања покушаја корупције (и да постоје сведоци уколико дође до таквих покушаја), добро је
избегавати да се запослени самостално састају са службеницима јавне управе. Треба се стриктно придржавати
такозваног „начела у четири ока“ које укључује најмање два запослена када је у питању директна сарадња са
јавним службеником.
Такође је корисно запамтити да јавни службеници имају обавезу да воде формалну евиденцију о својој интеракцији
са предузећем: кад год јавни службеник има састанак са предузећем у службеном својству, увек је обавезан
да достави формалан записник састанка. Веома је важно чувати ту евиденцију састанака како би могли да се
документују и прате докази о овој интеракцији.
Штавише, увек је препоручљиво да се предузеће припреми пре него што се састане са јавним службеником, да
сазна о дужностима и овлашћењима службеника, његовим надређенима и детаљима сваке формалне процедуре
коју треба применити. Ако је потребно прегледати неку документација или је обезбедити унапред, најбоље је да
предузеће то само уради - на пример, са информативних портала које је јавна управа учинила доступним путем
интернета.
Имајте на уму да сваки службеник који захтева неки документ или спровођење неког поступка мора обелоданити
свој идентитет и обавезно је да представници предузећа затраже ове податке пре него што понуде било какве
информације. Тај службеник можда нема одговарајуће овлашћење за тражење одређених докумената, или можда
нема право да изврши увид у поверљиве документе, или можда покушава да изнуди од предузеће или да застраши
његове представнике како би добио мито. На крају, може се десити да то лице које захтева документе уопште
није јавни службеник.
Сигурно је корисно питати јавну управу да ли постоје обуке које њихови запослени могу похађати како би разумели
и унапредили своје знање о поступку или поступању који треба спровести (наравно у случају поновљених
операција).
73
4.2. Активности везане за праћење и оцену (евалуацију)
На шта се односе?
Политике и поступци предузећа намењени борби против корупције морају се непрестано примењивати и пратити.
У том циљу, накнадно праћење евиденција пружа вредну помоћ тако што делује као „резервоар“ информација и
података који се односе на контекст, а истовремено и као „звоно аларма“.
Систем праћења обухвата оперативне шеме и поступке за спровођење система унутрашње контроле, нарочито
у контексту критичних поступака који се односе на процесе финансијског управљања, набавку послова, услуга и
залиха, и добијање дозвола, лиценци и овлашћења.
Велика предузећа обично имају унутрашњег ревизора који има аутономију и овлашћење да континуирано врши
контролу. Јасно је да се овај приступ не може применити на микро/мала и средња предузећа. Стога се предлаже
да се ове функције повере спољном консултанту или у сваком случају да се ревизорским активностима управља
тако да је ревизор, чак и ако је унутрашњи, независтан од проверене функције. Ова улога се мора дати поузданој и
веродостојној особи. Мора се такође утврдити да је ова особа потпуна усклађена са антикорупцијском политиком
коју је дефинисало предузеће.
Кад год се појави сумња на постојање корупције, важно је да предузеће спроведе унутрашњу истрагу. Истражитељи
морају бити независни од функција унутар или изван предузећа, а њихова овлашћења и способност да поступају
не смеју бити ограничени. Ако унутрашња истрага доведе до адекватних и детаљних информација, и утврди се
да почињена дела представљају повреду, жалба се мора доставити надлежним органима.
74
4.3. Мере управљања кадровима
4.3.1. Мере које треба спровести приликом запошљавања и управљања кадровима (запосленима и сарадницима)
Предузеће треба да усвоји одговарајуће поступке како би избегло запошљавање лица која могу бити изложена
стварним, привидним или потенцијалним сукобима интереса. То се може догодити на више начина, од породичних
односа (нпр. непотизма) до финансијских веза (нпр. одређених врста преклапања власништва).
Предузеће мора да усвоји адекватне процедуре за спречавање запошљавања лица која су у ранијим приликама,
када су биле на положају у јавној управи, фаворизирале предузеће управо у циљу добијања користи од њега или
уопштено предузимала радње у скоријем периоду чиме су вршила неку врсту контроле над предузећем (нпр.
ревизорска активност или управљање поступком јавне набавке у којем је предузеће учествовало).
Како би се управљало сукобом интереса, потребно је усвојити процедуре утврђивање од стране регистранта
активности/интереса/пријава које треба пријавити. Ове процедуре може успоставити руководство предузећа
да би се осигурало њихово одговарајуће усвајање и спровођење од руководилаца за спречавање корупције и
транспарентност, а у циљу унапређивања тока информација на којем треба заснивати активности контроле.
Поред успостављања општег поступка за тражење потенцијалних сукоба интереса, и даље је добра идеја да се
од запослених захтева изричита изјава о непостојању било каквог сукоба интереса, формално потписана и са
правним последицама.
4.3.2. Политика зарада
Кад год зараде запослених укључују систем стимулација, стимулације не смеју бити фактор који омогућава
корупцију. Напротив, овај систем мора бити структуиран тако да не фаворизује корупцију. Запослени треба да
буду адекватно обавештени о штети која може бити проузрокована коруптивним радњама од стране предузећа
или његових запослених.
75
Систем стимулација такође треба да се заснива на поштовању Кодекса понашања. Етичка начела могу бити један
од фактора који треба размотрити приликом утврђивања стимулација или могућности напредовања у каријери.
4.3.3. Ротација посла
Где год је то могуће, на основу броја расположивих запослених и потребних специфичних вештина, предузеће
би требало да ротира запослене како би покрила своја радна места, а нарочито оне за које се очекује да су под
већим ризиком.
Поред тога, ротација задатака представља меру предострожности која има за циљ осигурање да се примењују
одговарајуће мере за спречавање ризик аод корупције у подручју где су се већ десила дела која су предмет
кривичних или дисциплинских поступака.
4.3.4. Алтернативне мере ротацији посла
Које су?
У случајевима када мере ротације не могу бити спроведене услед потешкоћа које произилазе из малог броја
запослених и специфичних професионалних компетенција запослених, препоручује се да се спроведу оперативни
поступци како би се подстакао највећи степен заједничког учешћа запослених у активностима релевантне службе.
Сходно томе, предлажу се следеће додатне алтернативне мере ротацији посла:
- Систем раздвајања улога: упућује се на систем раздвајања и разликовања улога у којем се врши адекватна
подела моћи између различитих функција у предузећу. Ово раздвајање улога и овлашћења унутар
предузећа представља главни алат у циљу укључивања особа са различитим управљачким овлашћењима,
тако да ниједна особа нема неограничена овлашћења и да је ослобођена провере од стране других. Да
би се спровело ово раздвајање улога унутар организације, неопходно је испитати активности и пословне
76
процесе како би се идентификовала подручја у ризику, у којима се обављају активности „осетљиве“ на

извршење кривичних дела и недозвољених радњи.
- Раздвајање надлежности: овим се омогућава да се различитим субјектима додељују следећи задаци:
(а) спровођење истрага;
(б) доношење одлука на основу резултата ових истрага;
(ц) спровођење одлука донетих под тачком (б)
(д) спровођење независне провере активности под тачкама (а), (б) и (ц).
4.3.5. Подизање свести и обука
Обука запослених идентификована је као важна мера за ефикасно спречавање појаве корупције на микро нивоу.
Штавише, обука запослених представља кључни елемент у стварању пословног окружења које је повољно за
борбу против корупције. Обука има значајну улогу у стварању дубље свести о неким специфичним понашањима
која могу довести до нелегалних поступака, чак и када их неко није свестан.
Недостатак малих предузећа је недостатак финансијских средстава. Овај фактор често спречава предузећа да
израде одговарајући материјал за обуке и превазиђу типична временска ограничења која ометају континуирано
и ефикасно учење. Из тог разлога, у овом случају се такође наглашава могућност да се програм обуке предвиди
у облику који обухвата више предузећа - уз подршку, на пример, професионалних удружења или привредних
комора, који могу имати значајну улогу у омогућавању овог процеса.
Обука треба да се бави најмање следећим аспектима:
- Начела спречавања политичке и пословне корупције
- Ризик од корупције и штета коју корупција може проузроковати организацији и запосленима
- Околности у којима може доћи до појаве корупције, такође у погледу специфичних улога и дужности
запослених
77
- Начини препознавања и суочавања са предложеном корупцијом - како поступити када корупцију иницира
треће стране
- Последице неусклађености у управљању борбом против корупције
• UNODC and the UN Global Compact Launch Certificate Program of Anti-Corruption E-Learning Tool for Businesses
https://business.un.org/en/documents/11202
• Anti-corruption Handbook for Development Practitioners - Ministry for Foreign Affairs of Finland
http://formin.finland.fi/public/default.aspx?contentid=256264&
• RESIST: Resisting Extortion and Solicitation in International Transactions. A Company Tool for Employee Training
https://www.transparency.org/whatwedo/publication/resist_resisting_extortion_and_solicitation_in_
international_transactions
• Business Principles for Countering Bribery: Small and Medium Enterprise (SME) Edition
https://www.transparency.org/whatwedo/publication/business_principles_for_countering_bribery_small_and_
medium_enterprise_sme
4.3.6. Посредници
На кога се односи?
Треба напоменути да укључивање посредника у однос између предузећа и јавне управе може представљати
простор за корупцију. Због тога је у неким правним системима уведено кривично дело трговине утицајем. То значи
да кривично дело чине они који искоришћавају постојеће односе са јавним службеником или особом задуженом
за јавну службу, у замену за новчане или друге користи које се дају или обећавају њима или другима, како би
иницијални подстрекач добио неприличну предност од јавног органа - тј. они који нуде финансијске користи. У
ствари, ова корист се посматра као цена која се плаћа за њихово незаконито посредовање код јавног службеника, у
вези са извршењем дела супротно његовим службеним дужностима или због пропуста или кашњења у поступању
његове службе. У том контексту, међународне конвенције као што су Конвенција УН против корупције, потписана
у Мериди 31.10.2003. године, и Конвенција Савета Европе, потписана у Стразбуру 27.01.1992. године, такође садрже
одредбе о овом питању. У вестима се често извештава о физичким лицима која се, пошто нису у могућности да
успоставе директан контакт са јавним службеником, окрену некоме ко је у могућности да посредује, а затим су
78
обавезни да плате том лицу за пружену услугу. Ово се односи на ситуације које укључују посреднике који се мешају
у контекст јавних набавки, субвенција или грантова који се додељују или „отварају одређена врата“ у замену за
накнаду.
Штавише, посредник може само да се претвара да је добио услугу или документ од јавне управе путем
привилегованог контакта са јавним службеником (и тиме захтева накнаду заузврат), док је у стварности добијен
путем средстава доступних свима (нпр. преузимањем обрасца са јавног веб портала). Посебно се мора заштити
од таквог понашања (познатог као „millantato credito“ у Италији).
Важно је нагласити да предузећа треба да усвоје посебна правила понашања која уређују ангажовање посредника
и поново се понавља потреба за адекватним и директним сазнањима о процедурама и захтевима у односима са
јаввном управом за добијање лиценци, дозвола и тако даље, тако да се добију у разумном временском року и без
помоћи посредника у том односу.
У сваком случају, политике предузећа треба да успоставе да се плаћање не може извршити или обећати посреднику,
осим у замену за легитимну робу или услуге. Штавише, свако плаћање треба да буду у износу који не прелази
правичну тржишну вредност легитимне робе или услуга које су примљене. У сваком случају, посредници су
обавезани важећим законима и морају се придржавати највиших етичких стандарда пословања. Пре него што се
ослони на посреднике, предузеће мора да изврши провере како би гарантовала интегритет добављача (на пример,
учешће посредника у добровољним удружењима / организацијама које изражавају своју обавезу да осигурају
етичко понашање својих чланова).
У контактима са јавном управом, увек је препоручљиво да предузеће:
• директно контактира Ј.У. ради добијања информативног материјала и конкретних информација о роковима
и процедурама, и
• затражи прилику да учествују у обукама које организује Ј.У. да би стекло информације о специфичним
правилима и процедурама које утичу на предузеће и остваре контакт са Ј.У.
• Guidelines for the engagement of consultants and other external support by the civil service – eTenders
http://etenders.gov.ie/Media/Default/SiteContent/LegislationGuides/6.%20Guidelines%20for%20the%20
Engagement%20of%20Consultants%20by%20the%20Civil%20Service.pdf
79
4.4. Финансијске мере
Чему служе?
Економске трансакције сматрају се критичним подручјем јер могу бити алат за вршење корупције кроз промену
рачуноводствених података и елемент који доводи до нарушавања конкуренције.
Мала и средња предузећа посебно су изложена овој појави: она су посебно подложна окрутним флуктуацијама у
привредној клими која може да угрози само постојање предузећа. Такође је генерално теже малим предузећима
да добију кредите како би преживела такве финансијске кризе, што само додатно повећава искушење да се
прибегне незаконитим финансијским мерама да би се очувало постојање самог предузећа.
Потребно је да предузеће усвоји поступке за проверу трошкова запослених како би се осигурало да не дође до
неуобичајених трошкова. Такви трошкови могу се искористити за корупцију.
Практично гледано, потребно је да се одговорност расподели тако да нико не управља целом трансакцијом од
почетка до краја. На пример, запослени који има приступ текућим рачунима предузећа не би требало да буде
исти запослени који је задужен за вођење благајне. Или, запослени који врши плаћања не треба да буде исти
запослени који одобрава тај расход.
У наставку текста описана су правила којих предузећа треба да се придржавају у контексту финансијског
управљања како би се њихово управљање учинило транспарентним и спречило коришћење средстава предузећа
за извршење корупције:
• Предузеће мора да осигура да су све финансијске трансакције прописно идентификоване и приказане

у рачуноводственим књигама. Ове евиденције морају бити доступне управном одбору или другим
одговорним телима предузећа, као и ревизорима, у сврху ревизије;
• Предузеће не сме да управља никаквим трошковима „ван књига“ или на тајним рачунима; нити смеју да
постоје уноси, или трошкови, или задужења са нетачним или погрешним утврђивањем њихове сврхе.
Уопштено, не би требало да постоје трошкови који немају јасну, разумљиву легитимну сврху.
• Рачуноводствене књиге или други релевантни документи не смеју бити намерно уништени раније него
што је прописано законом;
• Системи ревизије морају да се примењују помоћу унутрашњих или спољних ревизора, и осмишљени
тако да уоче трансакције које нису у складу са важећим прописима или рачуноводственим стандардима.
Потребно је предузети одговарајуће корективне мере уколико дође до таквих случајева.
80
Процедуре предузећа морају да обезбеде да:
• плаћања чековима или готовином увек буде праћено документованим доказима о трошковима.
• се плаћања увек врши банковним преносима кад год је то могуће
• се набавке значајних износа увек спроводе слањем захтева за понуду неколиким (најмање 3) добављачима,
тако да се цене увек могу упоредити
• се значајна плаћања увек врше уз претходно одобрење више од једне особе, а у циљу смањења
дискреционог права једне особе.
• се ситне готовинске куповине врше у складу са званично дефинисаним процедурама како би се избегле
злоупотребе. Нарочито се морају одредити максимални износи за куповину готовином. Такви трошкови
морају увек да буду евидентирани и супотписани. Морају се одредити и утврдити куповине које се могу
вршити на овај начин. Фонд који је успостављен за ову сврху у складу са природом активности и пракси
предузећа, мора бити у стању да покрије потребе и узгредне трошкове у ограниченом временском
периоду, а пре попуњавања испражњеног фонда морају се извршити све неопходне провере.
4.4.1. Праћење малих незваничних плаћања

Могу се разликовати три врсте случаја:
• Накнаде за хитност. За одређене услуге могуће је платити званичну додатну накнаду за убрзавање
процеса (као што су накнаде за „посебно поступање“ за хитно обнављање пасоша). Оваква врста плаћања
је потпуно легална.
• „Протоколорна роба или поклони“. Они су обично мале вредности и користе се као промотивни материјал.
Уобичајена је пословна пракса да се понуде током пословних састанака или догађаја. Међутим, они могу и
треба да се посматрају тако, и не треба да се нуде када је потребна директна услуга – на пример, предузеће
тражи посебну дозволу, и заједно са релевантном документацијом, дају се и такви промотивни производи
(без обзира колико је мала њихова новчана вредност) у замену за привилеговано поступање. У неким
законодавствима, јавни службеник мора да пријави пријем таквих промотивних производа у посебном
регистру уколико њихова укупна вредност превазилази одређену утврђену вредност.
• Незванична плаћања. Релативно мали износ новца, сувише мали да би се сматрао правим митом, али ипак
довољно да утиче на примаоца да предузеће има повлашћени положај. Важно је да предузеће дефинише
правила која за циљ имају спречавање оваквих врста плаћања.
81
Свака активност која се обавља у осетљивој области мора се правилно и тачно приказати у рачуноводственим
документима. Предузеће је одговорно за састављање рачуноводствених евиденција које тачно и у разумној
мери детаљно приказују све трансакције, као и за успостављање и спровођење адекватне контроле како би се
обезбедило разумно уверење да
- су трансакције важеће и да се врше само на основу овлашћења, да се трансакције евидентирају како би се

омогућило састављање финансијских извештаја у складу са референтним рачуноводственим начелима;
- се вредност активе приказана у билансу стања упоређује, у разумним периодима, са залихама и да се
предузимају одговарајуће мере у случају да постоји неслагање. Забрањено је коришћење средстава или
личних средстава у сврху заобилажења процедура предузећа.
Трансакције треба да се врше путем банковних преноса, кад год је то могуће, а не у готовини.
4.4.2. Политички и добротворни доприноси и спонзорства
О чему се ради?
Спонзорство је уговор између две стране:
• спонзора (обично предузеће), који се обавезује да пружи допринос, или новчани или у облику посла,
услуга или залиха;
• примаоца спонзорства, у контексту јавних иницијатива, који је обавезан да у замену пружи услуге којима
се преноси име, бренд, углед, производи или услуге спонзора.
Политички и добротворни доприноси су добровољне донације које предузећа дају како би подржала јавну
политику или друге институције у корист читаве заједнице.
Питање политичких доприноса предузеће треба да реши уз посебну пажњу на обавезујуће законодавство
референтне земље и релевантне захтеве везано за обелодањивања, пошто не постоји јединствено поступање
по овом питању.
82
Веома је важно да предузеће изради политику за такве ситуације. Генерално, поред критеријума транспарентности,
препоручљиво је избегавање давања доприноса који одају појаву покушаја контроле и сматра се неодговарајућим
утицајем на политичаре и / или представнике институција.
Предузећа треба да успоставе разумне контроле и процедуре како би се осигурало да се не дају никакви
неприкладни политички и добротворни доприноси. Посебну пажњу треба посветити разматрању доприноса
организацијама које укључују политичке личности или њихове блиске рођаке, пријатеље и пословне партнере.
Што се тиче добротворних доприноса и спонзорстава, предузећа треба да предузму све мере у својој моћи како
би осигурала да се они не користе као средство за корупцију. Добротворни доприноси и спонзорства морају бити
транспарентни и у складу са важећим законом.
4.5. Управљачки модели/решења/опције
О чему се ради?
У даљем тексту дате су смернице о примени добровољних техничких стандарда који могу помоћи предузећу
да спроведе систем корпоративног управљања који се снажно усмерен на поштовање законитости и
антикорупцијских питања. Листа (која није исцрпна) садржи најчешће коришћене и примењене стандарде, који
се лако могу интегрисати са другим стандардима управљања, као што је стандард ISO 9001, чија је употреба
такође широко распрострањена у малим и средњим предузећима. ISO 9001 оригинално је предвиђен за сложеније
корпоративне структуре, и стога је добар за примену у средњим предузећима. Међутим, верзија из 2015. године
постала је флексибилнија и прилагодљивија, и такође може послужити као корисно оперативни водич за мања
предузећа. Стандард се може користити за успостављање система управљања иако није извршена ревизија за
процес сертификације.
4.5.1. Стандард ISO 37001
Стандард ISO 37001 „Систем управљања за борбу против мита и корупције - Захтеви са упутством за примену“,
који је недавно објављен (2016), представља потпун алат за спречавање и борбу против корупције, дефинише
захтеве и даје смернице као подршку предузећима у примени и ажурирању система управљања за спречавање
корупције. Стандард даје смернице за откривање и реаговање на појаву корупције.
Захтеви стандарда ISO 37001 су општи и применљиви на сваки облик предузећа, без обзира на величину и природу
делатности. ISO 37001 је стога подршка и субјектима и предузећима који морају да поштују законске обавезе у
83
области борбе против корупције и могућност да сва предузећа буду способна да временом контролишу главне
ризике и трошкове који се односе на појаву корупције.
Штавише, кроз примену овог стандарда, могуће је ићи даље од поштовања минималних законских захтева и
усвојити систематски приступа који за циљ има спречавање и сузбијање корупције, према методологији која је
карактеристична за ISO стандарде Планирај-уради-провери-делуј и стога усмерен ка континуираном унапређењу.
Важно је нагласити да предузеће може проћи процес сертификације на основу овог стандарда. На овај начин,
независно треће тело ће потврдити да систем управљања предузећа задовољава међународне захтеве стандарда.
За предузеће ово је такође елемент разликовања и признања из спољног света.
Главне фазе процеса сертификације обухватају:
• анализу унутрашњег и спољњег контекста;

• дефинисање сврхе сертификације, односно одлука коју доноси предузеће у вези са активностима на које
се односи систем управљања;
• именовање службеника за борбу против корупције, који је контакт особа предузећа у сустему управљања;
• анализу постојеће ситуације и процена усклађености предузећа са законским захтевима;
• усаглашеност са захтевима стандарда;
• потврда усаглашености предузећа са стандардом;
• потврда сертификације.
Примена ISO 37001, током фазе процене ризика од корупције, може се интегрисати са применом серије ISO
31000 стандардима анализе и управљања ризицима. Посебно, ISO 31000:2009 „Управљање ризицима - Начела и
смернице“ пружа корисницима начела и смернице о управљању ризиком. IEC 31010:2009 „Управљање ризицима
- технике процене ризика“ даје разне технике за процену ризика.
Систем управљања за спречавање корупције може се лако интегрисати с другим системима управљања који се
примењују према ISO стандардима, пошто ови стандарди имају исту структуру. Стога, предузеће које већ послује
према ISO 9001 не само да избегава дуплирање, нпр. избегавајући процедуралне разлике у програмима одржавања
намењеним за безбедност, животну средину или заштиту квалитета, већ може такође усвојити посебан стандард
за спречавање корупције, избегавајући на тај начин могуће сукобе између различитих система управљања.
84
4.5.2. ДОП
ДОП (друштвено одговорно пословање) је фрмално постало део агенде ЕУ на састанку Европског савета у Лисабону
марта 2000. године. У овом контексту, ДОП се сматра једним од стратешких алата за постизање конкурентнијег и
друштвено повезанијег друштво, као и за модернизацију и јачање европског социјалног модела.
У Зеленој књизи коју је Европска комисија објавила 2001. године, друштвена одоговорност дефинисана је кao
концепт према којем „предузећа интегришу друштвена и еколошка питања у своје пословне операције и у односу
са заинтересованим странама на добровољној основи“.
ДОП није само усклађеност са законским захтевима већ утврђује праксе и понашања које предузеће добровољно
усваја, верујући да ће тиме постићи резултате који могу донети користи и предности предузећу и окружењу у
којем послује.
Посебна пажња посвећена је односима са релевантним заинтересованим странама: сарадницима, добављачима,

купцима, партнерима, заједницама и локалним институцијама, тако што се реализују конкретне мере у њихово име.
Ово се преноси на усвајање политике предузећа која усаглашава економске циљеве са друштвеним и еколошким
циљевима релевантне територије у циљу будуће одрживости.
Шеме сертификације друштвено одговорног пословања су такође успостављене и спроводе се. Међу њима,
најзначајнија се односи на ISO 26000, који обухвата све елементе друштвено одговорног пословања (друштвене,
економске и еколошке), који чине седам кључних тема у вези са учешћем заинтересованих страна и SA 8000 који
покрива домен друштвене одговорности (рад и услови рада), као што су радна пракса, дискриминација, здравље
и безбедност, накнада, радно време, дисциплина и системи управљања кадровима.
4.5.3. Стандард ISO 19600
Стандард ISO 19600 из 2014. године “Системи управљања усклађеношћу” пружа смернице за успостављање,
израду, примену, оцену, одржавање и унапређење делотворног и респонзивног систме управљања усклађеношћу
у оквиру предузећа.
Смернице система управљања усклађеношћу применљиве су на све врсте предузећа. У којој мери ће се ове
смернице применити, зависи од величине, структуре, природе и сложености саме организације.
Стандардом се дефинише усклађеност са свим захтевима које организација мора да испуни, било обавезним
(захтеви везано за усклађеност) или добровољним (обавезе везане за усклађеност).
85
Обавеза да се постигне усклађеност подразумева поштовање:
• свих закона, прописа и стандарда који утичу на пословање;

• свих уговорних услова који су договорени са купцима и другим заинтересованим странама;
• сви захтеви, изабрани на добровољној основи, у складу са корпоративном
политика и етичким кодексом предузећа.
Усклађености је важна због све већег броја обавезних или добровољних захтева којих свако предузеће мора да
се придржава; ова растућа усклађеност повећава сложеност контекста у којем организација послује, и сходно
томе повећава се ризик да не буде у могућности да испуни своје обавезе.
Унутрашња и спољна процена ризика доводи до делотворне примене ДОП у циљу делотворног спречавања
таквих ризика.
ДОП има за циљ да:
• омогући организацији да ефикасно контролише унутрашње и спољне ризике повезани са захтевима који
су односе на његове активностима;
• помогне у ублажавању потенцијалних реперкусија према организацији у случају неусклађености, штитећи

репутацију предузећа и чувајући поверење тржишта.
Стандард се заснива на начелима доброг управљања, сразмерности, транспарентност и одрживости и стога може
подржати управљање аспектима спречавања корупције.
4.6. Ко може да Вам пружи савет и помоћ
У наставку текста налазе се контакт подаци о одређеном броју субјеката којима се предузеће може обратити
за помоћ. Важно је нагласити да они ни у каквим околностима не могу заменити органе за примену закона и
институције које су надлежне за пријем жалби, већ уместо тога пружају помоћ како би се ситуација ограничила
и пружила подршка.
4.6.1. У Италији
Инфоцентри за легалност који обезбеђују привредне коморе
Ови центри мрежу подршке и превенције на територијама: они подржавају предузетнике, професионалце и
грађане у броби против појава зеленашења, изнуде, рекетирања, корупције и фалсификовања. Они представљају
86
референтну тачку, место где се добијају информације и подиже свест онима којима је потребна подршка, смернице,
или помоћ у овим драматичним околностима, који такође обухватају и територију Ломбардије и ризик који
преплављује све већи број пословних активности у различитим секторима.
http://www.forumlegalita.it/index.php?option=com_content&view=article&id=203&Itemid=684
Anti-Bribery Alert - ALAC
ALAC је сервис Transparency International Italiја намењен грађанима који желе да пријаве случај корупције.
Неколико одељења Transparency International већ има ове сервис центре (ALAC, буквалан превод Центар за
заговарање и пружање правне помоћи) неколико година, који је намењен онима који се суоче или буду сведок
потенцијалној корупцији.
Сврха антикорупцијског саветовалишта - ALAC је да помогне онима који се одлуче да пријаве случајеве корупције,
тако што ће их усмеравати на најсигурнији и најприкладнији пут. Лично излагање пријављивањем коруптивног
понашања може довести до проблема практичне и психолошке природе. Постоје регулаторне заштитне мере за
узбуњиваче, али оне нису увек у могућности да гарантују сигурност или безбрижност узбуњивача: антикорупцијско
саветовалиште - ALAC помаже и усмерава узбуњивача кроз најприкладније канале, како оне предвиђене законом,
тако и оне који нису строго уређени.
http://ttalac.org/
“Avviso pubblico” – Regional bodies and Regional Administrations for civil training against mafias
Avviso pubblico - Regional bodies and Regional Administrations for civil training against mafias је удружење створено
са циљем повезивања и организовања разних територијалних управа који су конкретно посвећени унапређењу
културе законитости.
4.6.2. У Румунији
Окружне привредне коморе
Румунски систем комора обухвата привредну комору у седишту сваког округа, груписаних под Привредном
комором Румуније. Сходно томе, систем комора у Румунији представља асоцијативну мрежу пословног окружења
са најширим заступањем на националном нивоу и једина је организација присутна у сваком округу земље.
87
Према Закону бр. 335/2007 свака регионална привредна комора заступа и брани интересе пословне заједнице пред
румунским властима и сличним организацијама из иностранства; промовише пословне и индустријске стандарде
Европске уније у пословној заједници и обавља информативне, документационе и пословне консултантске
активности.
Потпуна листа са контакт детаљима доступна је на http://ccir.ro/membri/membri-de-drept/
4.6.3. У Србији
Републичко јавно тужилаштво
Основна делатност: Републичко јавно тужилаштво је институција задужена за пријаву случајева корупције и
специјализовано за кривично гоњење случајева корупције. Одељење за борбу против корупције Републичког
јавног тужилаштва прати рад основних, виших и апелационих јавних тужилаштава у поступању у предметима
кривичних дела корупције.
Како пријавити корупцију: путем формулара на насловној страни сајта институције.
Линк: http://www.rjt.gov.rs/sr/borba-protiv-korupcije
Тужилаштво за организовани криминал
Основна делатност: Надлежност Тужилаштва за организовани криминал уређена Законом о организацији и

надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и посебно тешких кривичних дела.
Како пријавити корупцију: путем наведеног контакта на насловној страни сајта институције.
Линк: http://www.tok.jt.rs/html_tok/siols_lat.htm
Транспарентност Србија - Центар за правну помоћ и јавно заступање (Антикорупцијско саветовалиште)
Основна делатност: Транспарентност Србија обезбеђује правне савете особама које су жртве корупције од
2006. године, кроз Центар за правну помоћ и јавно заступање - Антикорупцијско саветовалиште). Тим правника
контактира са грађанима и нуди могућа решења проблема, док се одређени проблеми који су препознати као
најучесталији решавају подношењем иницијатива надлежним органима за измену пракси и прописа. На тај
начин, неправилност се третира из два угла, нуђењем помоћи грађанима да реше свој проблем, подучавањем о
постојећим правним механизмима и систематским решавањем проблема са друге стране.
88
Како пријавити корупцију: позивом на посебан телефонски број; електронском поштом при чему ће грађани
моћи да изложе спорне ситуације, доставе документацију и затраже савет; заказивањем састанка са правним
саветником.
Линк: http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-3/tekui-projekti/alac
Више јавно тужилаштво у Београду
Основна делатност: Више јавно тужилаштво у Београду је самостални државни орган који гони учиниоце
кривичних дела, других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности законитости.
Како пријавити корупцију: путем наведеног контакта на сајту институције.
Линк: http://bg.vi.jt.rs/
Више јавно тужилаштво у Новом Саду
Основна делатност: Више јавно тужилаштво у Новом Саду је самостални државни орган који гони учиниоце
кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости.
Линк: http://www.ns.vi.jt.rs/index.php/rs/vise-javno-tuzilastvo-u-novom-sadu-rs
Више јавно тужилаштво у Нишу
Основна делатност: Више јавно тужилаштво у Нишу је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних
дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости.
Линк: http://www.ni.vi.jt.rs/Странице/kontakt-sa-gradanima
Више јавно тужилаштво у Краљеву
Основна делатност: Више јавно тужилаштво у Краљеву је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних
дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости.
89
Линк: http://www.kv.vi.jt.rs/kontakt/
Агенција за борбу против корупције
Основна делатност: Агенција за борбу против корупције је самосталан и независан државни орган, који за свој
рад одговара Народној скупштини Републике Србије. Агенција, отклањајући узроке, ствара услове за изградњу
интегритета органа јавне власти и функционера, а све у циЉу јачања поверења грађана у институције и њене
представнике.
Како пријавити корупцију: путем формулара или наведеног контакта на сајту институције.
Линк: http://www.acas.rs/predstavke/?pismo=lat
Савет за борбу против корупције
Основна делатност: Савет за борбу против корупције прима жалбе грађана и бави се појединачним случајевима
само ако указује на шири феномен, који наглашава изворе велике корупције у пословању и политици. Жалбе се
прослеђују надлежним институцијама, а о статусу предмета и одговора, подносиоци пријава се обавештавају
поштом или телефоном.
Линк: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/content/cid1010/kontakt
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре - Група за контролу и координацију

против корупције
Основна делатност: Група за контролу и координацију против корупције ради на прикупљању информација и
података о корупцији и криминалу, обрађује информације, податке, чињенице и доказе, подноси их надлежном
окружном тужилаштву и другим државним органима надлежним за кривично гоњење и гоњење.
Како пријавити корупцију: путем наведеног контакта на сајту институције (кабинет).
Линк: http://www.mgsi.gov.rs/cir
90
Министарство здравља - Радна група за борбу против корупције у здравству
Основна делатност: Радна група за борбу против корупције у здравству спроводи активности везане на сузбијању
корупције и свих видова злоупотребе у здравственом систему.
Линк: http://www.zdravlje.gov.rs/index.php
Комисија за заштиту конкуренције
Основна делатност: Комисија за заштиту конкуренције надлежна је да одлучује и решава о правима и обавезама
учесника на тржишту, одређује управне мере, учествује у изради прописа који се доносе у области заштите
конкуренције, предлаже Влади доношење прописа за спровођење Закона, прати и анализира услове конкуренције
на појединачним тржиштима и у појединим секторима.
Линк: http://www.kzk.gov.rs/kontakt?lng=lat
Управа за јавне набавке
Основна делатност: Управа за јавне набавке је посебна организација Владе Републике Србије са задатком да ради
на успостављању система јавних набавки који ће бити економичан, ефикасан и транспарентан и који ће омогућити
јачање конкуренције, равноправан третман свих понуђача и сузбијање корупције.
Линк: http://www.ujn.gov.rs/sr/contact.html
91
5. ПРИСТУП КОМПЛЕТУ АЛАТКИ НА ИНТЕРНЕТУ
Комплет алатки C-DETECTOR налази се на адреси
http://www.c-detector.eu
C-DETECTOR је доступан на четири језика:
• италијанском;
• енглеском;
• румунском;
• српском.
92
6. КОРИШЋЕЊЕ ШТАМПАНЕ ВЕРЗИЈЕ АЛАТКЕ ЗА САМОПРОЦЕНУ
Ово поглавље садржи упутства за употребу алатке за самопроцену за различите типове привредних друштава.
6.1. Коришћење алатке за самопроцену у микро предузећима
УПУТСТВО
Самопроцена ризика од корупције која следи може да се изврши коришћењем интернет верзије алатке C-detector
– play offense against corruption (играј офанзивно против корупције). (http://www.c-detector.eu).
Да бисте сазнали која подручја у вашем привредном друштву су најугроженија од корупције, након попуњавања
упитника унесите у табелу резултата ознаку X која се односи на РЕФЕРЕНТНУ ОБЛАСТ и БОЈУ одговора.
93
Питања за МИКРО ПРЕДУЗЕЋА СПОЉНИ ПОСЛОВНА ТРЖИШНИ И ФИНАНСИЈСКИ

КОНТЕКСТ АДМИНИСТРАЦИЈА И ПОСЛОВНИ ПРОЦЕСИ
ОРГАНИЗАЦИЈА ОДНОСИ И ПРОЦЕС
НАБАВКЕ
M1
Укупна вредност вашег

економског и тржишног
окружења у последње 3 године 1 2 3 4
□ □ □ □
1 = Смањена, за више од 5%
2 = Смањена, до 5%
3 = Повећана, до 10%
4 = Повећана, за више од 10%
M2

1 2 3 4
1 = Смањен, за више од 5% □ □ □ □
2 = Смањен, до 5%
3 = Повећан, до 10%
4 = Повећан, за више од 10%
M3
Да ли вам је тешко да директно

комуницирате са државном
управом?
1 = лако је пронаћи праве контакте,

са брзим добијањем одговора 1 2 3 4
2 = контакти су уопштено могући уз □ □ □ □
одређени напор, рок за добијање
одговора је прихватљив
3 = прави контакти не могу да се
увек пронађу, рок одговора је
непоуздан
4 = прави контакти никада не могу
да се пронађу, рок одговора је
неприхватљив
94

НАБАВКЕ
M4
Сложеност регулаторног
окружења
1 = закони су јасни и ретко се мењају 1 2 3 4

2 = закони се мењају прихватљивом □ □ □ □
учесталошћу и довољно су јасни
3 = закони се мењају сувише често
и/или нису увек јасни
4 = закони се стално мењају и никад
нису јасни
M5
Очекивано и стварно трајање

процедура државне управе
1 = Очекивано трајање је увек јасно

назначено и поштује се 1 2 3 4
□ □ □ □
2 = Очекивано трајање је јасно
назначено али се не поштује увек
3 = Очекивано трајање није јасно
назначено и/или се ретко поштује
4 = Очекивано трајање никада
није јасно назначено и/или је
неприхварљиво дуго у пракси
Me2
Да ли сте у последњих 12 месеци

морали да користите спољне
финансијске инструменте (нпр. Д
кредите) чешће него уобичајено □
у нормалним пословним
активностима?
95

НАБАВКЕ
Me6
Да ли користите спољне
саветнике/стручњаке за подршку Д
административним активностима? □
Me7
Да ли користите спољне саветнике/

стручњаке за подршку основним Д Н
пословним активностима □ □
(производња и услуге)?
Me8
Да ли користите спољне саветнике/

стручњаке за подршку другим Д
активностима (осим основних и □
административних)?
Me9
Проценат промета који се остварује

од главног (приватног или државног)
клијента
Д
□
Мањи од 25%
Већи од 75%
96

НАБАВКЕ
Me10
Проценат промета у последње 3

године који се остварује директно
из извора државне управе (нпр. од
јавних набавки или другим путем) 1 2 3 4
□ □ □ □
Мањи од 25%
Већи од 75%
Mи2
Да ли су процеси спречавања
корупције у односима са државном
управом током ваших пословних
активности адекватни?
1 = Државна управа уопште не

контролише те процесе
2 = Неки процеси су адекватни, али
потребно је да их буде више 1 2 3 4
3 = Довољно процеса је адекватно, □ □ □ □
али нису довољно ефективни
4 = Број и спектар контролних
процеса је довољан, а ефективност
је одлична
97

НАБАВКЕ
Mи3
Да ли државни службеници често

имају превише дискреције у вашим
контактима са њима?
1 = Немају никакву дискрецију

(нпр. процес је у потпуности
дигитализован и аутоматски); 1 2 3 4
2 = Постоји извесна дискреција, □ □ □ □
али улога државног службеника је
довољно јасна, а правила, рокови
и трошкови су јасно назначени на
сваком кораку;
3 = Имају превелику дискрецију у
неким фазама процеса
4 = Државни службеници имају
потпуну дискрецију
ТАБЕЛА РЕЗУЛТАТА
Црвена зона предлаже предузетнику да да приоритет контроли одговарајућих референтних области, жута зона
указује предузетнику да треба да побољша референтне области применом оперативних мера садржаних у овом
приручнику.
РЕФЕРЕНТНА ОБЛАСТ ЦРВЕНА зона ЖУТА зона

СПОЉНИ КОНТЕКСТ
ПОСЛОВНА АДМИНИСТРАЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА
ТРЖИШНИ И ПОСЛОВНИ ОДНОСИ
ФИНАНСИЈСКИ ПРОЦЕСИ И ПРОЦЕС НАБАВКЕ
98
6.2. Коришћење алатке за самопроцену у МСП
УПУТСТВО
Самопроцена ризика од корупције која следи може да се изврши коришћењем интернет верзије алатке C-detector
– play offense against corruption (играј офанзивно против корупције). (http://www.c-detector.eu).
Да бисте сазнали која подручја у вашем привредном друштву су најугроженија од корупције, након попуњавања
упитника унесите у табелу резултата ознаку X која се односи на РЕФЕРЕНТНУ ОБЛАСТ и БОЈУ одговора.
ФИНАНСИЈСКИ
ПОСЛОВНА ТРЖИШНИ И
СПОЉНИ УНУТРАШЊЕ ПРОЦЕСИ ПОСЛОВНА
Питања за МСП АДМИНИСТРАЦИЈА ПОСЛОВНИ
КОНТЕКСТ ПОЛИТИКЕ И ПРОЦЕС СТРУКТУРА
И ОРГАНИЗАЦИЈА ОДНОСИ
НАБАВКЕ
M1
Укупна вредност
вашег економског
и тржишног
окружења у
последње 3
године 1 2 3 4
□ □ □ □
1 = Смањена, за
више од 5%
2 = Смањена, до 5%
3 = Повећана, до
10%
4 = Повећана, за
више од 10%
99
НАБАВКЕ
M2
Ваш промет у
последње 3 године
1 = Смањен, за 1 2 3 4
више од 5% □ □ □ □
2 = Смањен, до 5%
3 = Повећан, до
10%
4 = Повећан, за
више од 10%
100
НАБАВКЕ
M3
Да ли вам је тешко
да директно
комуницирате
са државном
управом?
1 = лако је пронаћи
праве контакте, са
брзим добијањем
одговора
2 = контакти су
уопштено могући 1 2 3 4
уз одређени напор, □ □ □ □
рок за добијање
одговора је
прихватљив
3 = прави контакти
не могу да се
увек пронађу,
рок одговора је
непоуздан
4 = прави контакти
никада не могу
да се пронађу,
рок одговора је
неприхватљив
101
НАБАВКЕ
M4
Сложеност
регулаторног
окружења
1 = закони су јасни
и ретко се мењају
2 = закони
се мењају 1 2 3 4
прихватљивом □ □ □ □
учесталошћу и
довољно су јасни
3 = закони се
мењају сувише
често и/или нису
увек јасни
4 = закони се
стално мењају и
никад нису јасни
102
НАБАВКЕ
M5
Очекивано и
стварно трајање
процедура државне
управе
1 = Очекивано
трајање је увек
јасно назначено и
поштује се
2 = Очекивано 1 2 3 4
трајање је јасно □ □ □ □
назначено али се не
поштује увек
трајање није јасно
назначено и/или се
ретко поштује
трајање никада
није јасно
назначено и/или
је неприхварљиво
дуго у пракси
103
НАБАВКЕ
M6
Стање тржишта
рада у географској
области у којој је
ваше привредно
друштво претежно
активно
1 = висока
незапосленост
младих, општа
незапосленост 1 2 3 4
изнад просека у □ □ □ □
земљи
2 = незапосленост
на нивоу просека у
земљи
3 = незапосленост,
нарочито међу
младима, испод
просека у земљи
4 = незапосленост
знатно испод
просека у земљи
Me1
Да ли је привредно
Д Н
друштво усвојило
□ □
етички кодекс или
кодекс понашања?
104
НАБАВКЕ
Me1 .1.
У случају
потврдног
одговора:
Познавање тих
пракси од стране
заинтересованих
страна у вашем
предузећу
1 = Нема никакве
обуке или
материјала о тим
праксама
2 = Неки 1 2 3 4
материјали су □ □ □ □
доступни
3 = Организована
је бар једна обука
у последње
две године, а
документација
је доступна свим
заинтересованим
странама
4 = Најмање једна
обука сваке године
и документација
доступна свим
заинтересованим
странама
105
НАБАВКЕ
Me1 .2.
У случају
потврдног
одговора:
Активности које
се спроводе у
1
циљу процене
□
ефективности тих
пракси и њихових
резултата
1 = Процена
ефективности
никада није
извршена
2 = Недовољно
активности,
недовољно
резултата (нпр.
извршена је
2
интерна процена
□
ефективности, али
је уочено мало
разлика у односу на
то да ли се праксе
примењују или не)
106
НАБАВКЕ
3 = Одговарајући
број активности,
али са мало
резултата
(нпр. најмање
једна процена
годишње, али
с мало уочених
разлика)
3 4
□ □
4 = Одговарајући
број активности,
довољно/
више резултата
(нпр. најмање
једна процена
годишње, са
уоченим значајним
разликама)
Me2
Да ли сте у
последњих 12
месеци морали да
користите спољне
финансијске Д Н
инструменте (нпр. □ □
кредите) чешће
него уобичајено
у нормалним
пословним
107
НАБАВКЕ
Me3
Да ли је приступ Д Н
ликвидним
средствима □ □
дефинисан јасним
правилима?
Me4
Да ли постоје
формализовани Д Н
начини процене
□ □
правичности
трошкова
снабдевања?
Me5
Да ли користите
систем који
гарантује Д Н
транспарентност
□ □
(бар интерно)
куповине,
снабдевања и
консултација?
Me6
спољне саветнике/ Д Д
стручњаке
□ □
за подршку
административним
108
НАБАВКЕ
Me7
спољне саветнике/
стручњаке за Д Н
подршку основним
□ □
пословним
активностима
(производња и
услуге)?
Me8
спољне саветнике/
стручњаке за Д Н
подршку другим
□ □
активностима
(осим основних и
администра-
тивних)?
Me9
Проценат промета
који се остварује од
главног (приватног
или државног)
1 2 3 4
клијента
□ □ □ □
Мањи од 25%
Већи од 75%
109
НАБАВКЕ
Me10
Проценат промета у
последње 3 године
који се остварује
непосредно из
извора државне
управе (нпр. од 1 2 3 4
јавних набавки или □ □ □ □
другим путем)
Мањи од 25%
Већи од 75%
Mi1
Да ли у
корпоративној
структури Y N
привредног
□ □
друштва има
политички
експонираних
особа?
110
НАБАВКЕ
Mi2
Да ли су процеси
спречавања
корупције у
односима са
државном
управом током
ваших пословних
активности
адекватни?
1 = Државна
управа уопште не
контролише те 1 2 3 4
процесе □ □ □ □
2 = Неки процеси
су адекватни, али
потребно је да их
буде више
3 = Довољно
процеса је
адекватно, али
нису довољно
ефективни
4 = Број и спектар
контролних
процеса је
довољан, а
ефективност је
одлична
111
НАБАВКЕ
Mi3
Да ли државни
службеници често
имају превише
дискреције у вашим
контактима са
њима?
1 = Немају никакву
дискрецију
(нпр. процес је
у потпуности
дигитализован и
аутоматски); 1 2 3 4
2 = Постоји извесна □ □ □ □
дискреција, али
улога државног
службеника је
довољно јасна, а
правила, рокови
и трошкови су
јасно назначени на
сваком кораку;
3 = Имају
превелику
дискрецију у неким
фазама процеса
4 = Државни
службеници имају
потпуну дискрецију
112
НАБАВКЕ
Mi4
Има ли било каквих

судских поступака у
току, који се односе
на коруптивно
понашање
власника,
Y N
акционара
□ □
или органа
корпоративног
управљања?
Да: постоје судски
поступци
Не: нема отворених
предмета
113
ТАБЕЛА РЕЗУЛТАТА
Црвена зона предлаже предузетнику да да приоритет контроли одговарајућих референтних области, жута зона
указује предузетнику да треба да побољша референтне области применом оперативних мера садржаних у овом
приручнику.
РЕФЕРЕНТНА ОБЛАСТ ЦРВЕНА зона ЖУТА зона

СПОЉНИ КОНТЕКСТ
ПОСЛОВНА АДМИНИСТРАЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА
УНУТРАШЊЕ ПОЛИТИКЕ
ТРЖИШНИ И ПОСЛОВНИ ОДНОСИ
ФИНАНСИЈСКИ ПРОЦЕСИ И ПРОЦЕС НАБАВКЕ
114
7. ПРИЛОГ: РЕФЕРЕНТНИ ПРОПИСИ У ПАРНЕРСКИМ ЗЕМЉАМА
7.1. ИТАЛИЈА
ИТАЛИЈА – Правни оквир за спречавање и борбу против корупције

ЗАКОНИ КОЈИ СЕ САДРЖАЈ
НЕПОСРЕДНО ОДНОСЕ
НА КОРУПЦИЈУ
Закон бр. 190 – 6. Спречавање и сузбијање корупције
новембар 2012.
Основни закон о борби против корупције у Италији је Закон бр. 190/2012, који је утро пут
новом развоју криминологије, подразумевајући суштинско реструктурирање државне
управе (ДУ) и система јавних предузећа. Циљ закона био је да се повећа свест о борби
против корупције кроз конкретне акције, како би се спречила сва кривична дела против
ДУ, не само на корупција у ужем смислу, већ и злоупотреба службеног положаја, проневера,
изнуђивање, комерцијално подмићивање и сва остала кривична дела обухваћена
дефиницијом привредног криминала .
Уредба са законском Транспарентност, оглашавање и ширење информација од стране ДУ
снагом бр. 33 – 14. март
2013. Уредба са законском снагом бр.33/2013 прописује конкретне обавезе транспарентности
за органе локалне самоуправе. У односу на привредна друштва то су конкретни
захтеви у погледу оглашавања поступака јавне набавке, у циљу максималног повећања
транспарентности и ограничавања феномена корупције. Те обавезе морају да буду
испуњене путем објављивања низа података и докумената у вези са за административним
активностима дотичних институција на њиховим званичним интернет страницама.
115
Закон бр. 69 – 27. мај Корупција у рачуноводству и транспарентност/Прописи о кривичним делима против ДУ и
2015. креативном рачуноводству
Важне новине и неке релевантне измене антикорупцијског система:
 пооштравање репресивних мера и кажњавање најтежих кривичних дела против ДУ;

 проширивање појма кривичног дела подмићивања (чл. 317 Кривичног законика),
којим се мудро прописује кажњавање не само државних званичника, него и
државних службеника;
 теже додатне казне у случајевима осуда за кривична дела против ДУ, као што су:
повећање максималног трајања „забране пословања са државном управом“ на 5
година; снижавање казненог прага за забрану запошљавања у државној служби
на 2 године; повећање максималног трајања додатне казне суспензије из државне
службе на 3 године;
 увођење олакшица за оне који сарађују са правосуђем (такође у смислу смањења казне);
успостављање информационих и комуникационих механизама у државним органима који
се баве борбом против корупције и уговорима.
Уредба са законском Додела уговора и процедуре јавних набавки
снагом бр. 50 – 18. април
2016.
116
Уредба са законском Транспарентност: Нови прописи о приступу информацијама

снагом бр. 97 – 25. мај
2016. Уредба са законском снагом бр.97/2016 прописала је додатне обавезе у погледу
транспарентности у државној управи, допунивши и проширивши обим такозваног
„декрета о транспарентности“ (бр.33/2013). Међу уведеним обавезама има неколико које
се односе на објављивање:
 организационе структуре ДУ;

 имена и биографија лица на високим положајима у државној управи и извршној
власти;
 списка послова и заједничких послова у владиним канцеларијама;

 списка консултантских радова;
 списка послова додељених помоћним службама;
 података о државним и приватним органима под надзором и података о уделу и
учешћу у тим телима;
 података о јавним набавкама и другим административним процедурама;

 података о услугама које пружа ДУ; уговора ДУ о јавним радовима, услугама и
снабдевању;
Извор: Податке за пројекат ACTs (Комплет алатки за спречавање корупције у МСП) прикупила
је организација Transparency International Italy (TI-It)
117
7.2. РУМУНИЈА
РУМУНИЈА - Правни оквир за спречавање и борбу против корупције у МСП
ЗАКОНИ КОЈИ
ГДЕ МОГУ ДА СЕ НАЂУ
СЕ НЕПОСРЕДНО
САДРЖАЈ/ОПИС АЛАТКЕ РЕФЕРЕНТНЕ ОДРЕДБЕ
ОДНОСЕ НА
ЗАКОНА/СПИСАК ЛИНКОВА
КОРУПЦИЈУ
Члан 135 предвиђа да је „правно лице, изузев државе и органа
Румунски државне управе, кривично одговорно за дела извршена у
Кривични остваривању циља активности или у интересу или у име правног
законик предвиђа лица“. Кривична одговорност правног лица не искључује физичко http://legislatie.just.ro/Public/
кривичну лице. DetaliiDocument/109855
одговорност
правних лица Такође, у глави V, чл. 289-309, законик регулише кривична дела
корупције за која се може установити кривична одговорност МСП.
О спречавању, откривању и кажњавању корупције
прописује у члану 185 кривичну одговорност „директора,

руководиоца, одговорног лица или надзорника у привредном
субјекту који не извршава своје дужности или их обавља на http://legislatie.just.ro/Public/
Закон 78/2000
неадекватан начин, што за последицу има извршење кривичног DetaliiDocument/22361
дела (корупције или прања новца, како је предвиђено у члановима
од 181 до 183) које је извршило лице које му је подређено,
поступајући у име тог привредног субјекта
Уредбом се утврђује обавеза привредних друштава у државном
Хитна уредба
власништву да развију етичке кодексе и кодексе политика који
бр.109/2011 о
забрањују сукоб интереса и захтевају њихово отклањање у http://legislatie.just.ro/Public/
корпоративном
року од 90 дана од именовања управног одбора, као и њихово DetaliiDocument/133685
управљању јавним
објављивање у року од 48 сати након ступања на дужност чланова
предузећима
одбора.
118
Закон о привредним друштвима предвиђа да су руководиоци

одговорни привредном друштву због штете проузроковане
радњама извршеним од стране директора или запослених,
уколико се штета не би догодила да су вршили надзор који им
налажу њихове дужности. Стога, ако се ризик од непоступања
оствари, јер руководилац привредног друштва није предузимао
Закон о све превентивне мере да би заштитио привредно друштво, он или
привредним група руководилаца (управни одбор) непосредно су одговорни http://legislatie.just.ro/Public/
друштвима због изостанка савесне процене. DetaliiDocument/800
n.31/1990
Такође обухвата посебне ситуације сукоба интереса током
скупштине акционара и састанака управног одбора
Не постоје додатне одредбе које се тичу МСП, а привредна друштва

која се котирају на берзама подлежу принципима корпоративног
управљања који се непосредно примењују.
ЗАКОНИ КОЈИ
СЕ ПОСРЕДНО
ОДНОСЕ НА
КОРУПЦИЈУ
укидање пореза и пореских стопа и измена неких нормативних http://legislatie.just.ro/Public/
Закон бр.1/2017
аката DetaliiDocument/185507
поједностављење формалности за упис у привредни регистар
физичких лица, породичних удружења и правних лица, њихову http://legislatie.just.ro/Public/
пореску регистрацију и издавање овлашћења за пословање DetaliiDocument/55110
правних лица, уз накнадне измене
подстицање оснивања и развоја малих и средњих предузећа, уз http://legislatie.just.ro/Public/
накнадне измене и допуне DetaliiDocument/53946
подстицање оснивања и развоја микро предузећа од стране старт-
Хитна уредба http://legislatie.just.ro/Public/
ап предузетника, одобрено амандманима Закона бр.301/2011, са
Владе бр.6/2011 DetaliiDocument/126074
изменама и допунама
о правилима оснивања привредних друштава; ово је општи закон
Закон о
који регулише начин оснивања привредног друштва без обзира
привредним http://legislatie.just.ro/Public/
на његову величину, доношење статута и успостављање управних
друштвима DetaliiDocument/800
тела, механизме одлучивања, ситуације сукоба интереса и начине
n.31/1990
да се оне избегну
119
о усвајању методолошких одредби за примену хитне уредбе

Одлука Владе бр. Владе бр.6/2011, у циљу подстицања оснивања и развоја http://legislatie.just.ro/Public/
96/2011 микро предузећа од стране младих предузетника, уз накнадне DetaliiDocument/126109
модификације
http://legislatie.just.ro/Public/
Закон бр.152/2015 мења и допуњује одредбе о евидентирању у привредном регистру
DetaliiDocument/169658
Закон бр.26/1990 о привредном регистру, уз накнадне измене и допуне
DetaliiDocument/785
Одлука Владе поново објављена, о мерама за јединствену организацију http://legislatie.just.ro/Public/
бр.885/1995 акционара и регистрацију привредних друштава DetaliiDocument/7389
Закон о пореској администрацији, са накнадним изменама и http://legislatie.just.ro/Public/
допунама DetaliiDocumentAfis/194296
Закон бр.207/2015 Закону о пореском поступку, са накнадним изменама и допунама
DetaliiDocumentAfis/194294
Закон о
рачуноводству поново објављен, са накнадним изменама и допунама
DetaliiDocument/38127
бр.82/1991
(Запажања или напомене)
Главни недостатак правног оквира је његова непостојаност и краткотрајност. Он често изгледа нејасно и непредвидиво,
чиме се повећава подложност привредних друштава уопште, а МСП посебно, непоштовању закона и корупцији. Што се
тиче објављивања података, приватна привредна друштва имају обавезу да објављују одређене финансијске податке у
годишњем финансијском извештају, док јавна предузећа имају режим објављивања података који је упоредив са оним
у државним органима.
Привредним друштвима која спроводе ефективне програме против корупције не нуде се никакви подстицаји. Међутим,
Национална стратегија за борбу против корупције 2016-2020, предвиђа могућност давања подстицаја понуђачима који
су јасно показали интегритет у спровођењу уговора о јавним набавкама.
С друге стране, правни оквир за јавне набавке (Закон бр. 98/2016, 99/2016, 100/2016, 101/2016) обухвата, у границама
искључења из поступка, кривична дела корупције која су утврђена Кривичним закоником и Законом 78/2000.
Штавише, у истом правном оквиру наводи се да понуђач који је извршио тешку повреду професионалне етике, која
доводи у питање његов интегритет, такође може да буде искључен из поступка јавне набавке.
Извор: Податке за пројекат ACTs (Комплет алатки за спречавање корупције у МСП) прикупила је организација
Transparency International
120
7.3. СРБИЈА
СРБИЈА - Правни оквир за спречавање и борбу против корупције у МСП
РЕФЕРЕНТНЕ
КРИВИЧНО ДЕЛО САНКЦИЈА
ОДРЕДБЕ ЗАКОНА
Члан 368 Кривичног

Давање мита Од 6 месеци до 5 година
законика
Давање мита страном службеном лицу Од 6 месеци до 5 година
законика
Нема засебних одредби које се тичу приватног
сектора, али се примењују казне прописане
законика
чланом 368 Кривичног законика
Давање мита одговорном лицу у предузећу,
Од уношења установи или другом субјекту
Од 2016. амандманима утврђена казна од 3
амандмана 2016,
месеца до 3 године
нови члан 231.
- Од 6 месеци до 5 година
- Од 1 до 8 година
Проневера
законика
- Од 2 до 12 година
(у зависности од обима проневере)

Трговина утицајем Од 6 месеци до 5 година
законика
Превара Од 6 месеци до 8 година и новчана казна
законика
Прање новца Од 6 месеци до 12 година и новчана казна
законика
Члан 367 Примање мита
121
Злоупотреба службеног положаја (државних

Члан 359
службеника)
Примање мита у обављању привредне

Члан 230
делатности
Злоупотреба у вези са јавном набавком
Члан 228 (такође покрива случајеве подношења понуда
заснованих на лажним подацима), члан 228
122

Komplet Alatki I Preporuka Za Sprečavanje Korupcije U MSP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Komplet Alatki I Preporuka Za Sprečavanje Korupcije U MSP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

КОМПЛЕТ АЛАТКИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ

еколошки криминал“ (HOME/2014/ISFP/AG/EFCE). Конкретно, „ACTs“ је двогодишњи пројекат који је осмислила и

У пројекат ACTs укључене су следеће институције:

• Unioncamere Europa Asbl, удружење привредних комора са седиштем у Бриселу;

Табела 1 – Фазе пројекта ACTs

ФАЗЕ ПРОЈЕКТА АКЦИЈЕ И МЕТОДИ

• спознамо карактеристике корупције са аспекта односа између микро/МСП и државне управе;

• транспарентност и с њом повезане дигиталне алатке које омогућавају приступ информацијама и

• институцијама и координационим радним групама у циљу анализе и дефинисања политика и стратегија

• ограничава и угрожава поверење јавности у институције (Amundsen and Pinto, 2009);

Такође, истраживачи у области економије, али са оријентацијом на сектор управљања, фокусирали су се на

Негативне последице могу да се поделе у две опште категорије:

Стога корупција повећава пословне трошкове на два начина:

• повећањем трошкова производње роба и пружања услуга због плаћања мита;

2.1. Италијанска МСП и политика превенције корупције

• 92% италијанских привредних друштава сматра да фаворизовање и корупција спречавају комерцијалну

2.2. Утицај политичког и економског контекста на МСП у Румунији

организационе и оперативне мере, циљану инфраструктуру и законодавство, као и успостављање посебних

Стога сматрамо да је формулисање инструмената за олакшавање прилагођавања и усклађивања МСП са законским

2.3. МСП и предузетништво у Србији

У складу са Стрaтегијом за подршку развоја малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности и

Компаративна анализа квантитативних показатеља пословања показала је да је ниво конкурентности сектора

Активности ПКС у борби против корупције

3.1. Алат за самопроцену (АСП)

Зашто да користим АСП?

Ко може да види податке које унесем? (само за онлајн алат)

Какву корист могу добити ако примењујем АСП?

Које алате могу наћи унутра?

3.2. Структура АСП-а

3.2.1. Прелиминарна питања

И. За креирање ,,профила корисника” ( нека од њих су само за онлајн упитник)

Одговор1: Италија, Румунија, Србија или друго (Листа ЕУ земаља чланица)

И2. Колико запослених?

а. Пољопривреда/ рибарство/ шумарство/ рударство

х. Животна средина и енергетика

и. Друго (навести: _________)

b. Не, ово је други пут

c. Не, ово је трећи пут или више

3.2.2. Питања о факторима макро нивоа

Истакнута су следећа питања:

- У Макро перспективи су се појавили друштвено-политички фактори утицаја који су повезани са политичким

3.2.3 Питања о факторима средњег нивоа

3.2.4. Питања о микро нивоу

У микро перспективи, повезаној са индивидуалним понашањем, наилази се на ситуације прекомерне употребе

3.3 Питања за микро предузећа

Укупна вредност вашег привредног и тржишног окружења у последње 3 године?

1 = Смањила се, више од 5%

Напомена: Питање да би се боље разумео макро ниво на ком МСП послује.

Ваш промет у последње 3 године?

М2 1 = Смањио се, више од 10%

Да ли је тешко директно комуницирати са државном управом?

1 = лако је наћи праве контакте и брзо се добија одговор

Сложеност регулаторног окружења?

1 = закони су јасни и ретко се мењају

Напомена: Питање да би се боље разумео макро ниво на ком МСП послује.

Предвиђена и реална дужина трајања поступака државне управе?

М5 1 = Предвиђена дужина трајања је увек јасна и поштује се

Напомена :Питање да би се боље разумео макро ниво на ком МСП послује.

Да ли ангажујете спољне консултанте/ стручњаке за подршку осталих активности (које нису

Да ли су процеси за спречавање корупције у вашем пословању са државном управом

Ми2 1 = Државна управа уопште не врши контроле

Да ли функционери често имају превелика дискрециона овлашћења у вашим контактима са

Ми3 1 = Они немају дискрециона овлашћења (нпр. процеси су у потпуности дигитализовани и