CINJENICE VEZANE ZA POKOJNOG ARTURA DZERMINA I NJEGOVU PORODICU IVOT JE OGAVNA STVAR, a iz pozadine onoga Sto o njemu znamo vire demonski nagoveitaji istine koji ga ponekad Cine jos hiljadu puta ogavnijim. Nauka, koja nas ionako vec pritiska svojim Sokantnim otkrovenjima, mozda ¢e biti onaj poslednji istrebitelj nage ljudske vrste - ako smo uopite zasebna vrsta — jer njene zalihe neslu¢enih uZasa smrtni mozgovi nikad ne bi mogli da podnesu ako bi se ove pustile usvet. Kada bismo znali Sta zapravo jesmo, trebalo bi da ucinimo ono Sto je ser Artur Dzermin uradio; a Artur Dzermin se jedne no¢i polio benzinom i zapalio. Sagorele ostatke niko nije pohranio u urnu niti je podigao spome- nik onome koji bejase; jer behu pronadeni izvesni papiri i izvestan predmet ujednom sanduku zbog kojih Ijudi pozelese da ga zaborave. Neki koji su ga poznavali poricu da je ovaj ikada postojao. Artur Déermin je oti8ao u moévari8te i zapalio se nakon Sto je video predmet u sanduku koji mu je pristigao iz Afrike. Upravo je taj predmet, ane Arturova sasvim osobena telesna pojava, bio razlog koji ga je naveo da okonéa svoj Zivot. Mnogima se ne bi svidelo da Zive ako bi bili u posedu naroéitih telesnih crta Artura Déermina, ali on je bio pesnik i u¢enjak i to mu nije smetalo. Ugenjastvo mu je bilo u krvi, jer njegov pr adeda, aaa Robert Déermin, baronet, bio je zapazeni antropolog, dok je njegov éukunéulun-éo- kundeda, ser Vejd Dzermin, bio jedan od najranijih istrazivata oblasti ae isa velikom erudicijom je pisao 0 njegovim plemen' ima, Zivotin) jama i ns oe 7 nim antikvitetima. Zaista, stari ser Vejd je posedovao intelektualni ar fe 7 se maltene granitio s manijom; bizarna nagadanja o praistorijskoj belacko}Fk RONOMIKON civilizaciji Konga zavredila su mu popriliéno podsmeha kada je nfegova knjiga Zapazanja o nekimn delovima Afrike bila objavijena. Ovaj neustragivi Jine smesten u ludnicu u Hantingdonu. istrazivat bio je 1765. god udnicu u Ha Ludilo je bilo u svim Déerminima i ljudima je bilo drago sto ih nema rnnogo. Ta loza nije se dalje granala i Artur je bio njen poslednji iadanak. Da to nije bio, tesko je reci Sta bi ucinio onda kada je onaj predmet pristigao. Diermini nikada nisu izgledali sasvim kako treba - nesto je tu bilo pogreéno, mada je Artur u tom pogledu bio najgori, a stari porodicni portreti u kuci Déerminovih pokazivali su veoma fine crte lica pre vremena ser Vejda. Zasigurno, ludilo je otpoéelo sa ser Vejdom, éije su neobuzdane pripovesti © Africi istovremeno radovale i uZasavale ono malo njegovih prijatelja. To se ludilo ogledalo u zbirci trofeja i uzoraka koji nisu bili od sorte kakvu bi neki normalan éovek gomilao i éuvao, a narotito se ispoljavalo u orijental- noj skrivenosti u kojoj je drzao svoju suprugu. Potonja je, prema njegovim retima, bila ¢erka portugalskog trgovca kojeg je upoznao u Africi, i nisu joj se dopadali engleski obigaji. Ona ga je, zajedno sa malenim sinom, rode- nim u Africi, dopratila sa njegovog drugog i najduzeg putovanja i otifla je s njim na tre¢e i poslednje, da se s njega nikad ne vrati. Niko je nikada nije izbliza ugledao, éak ni sluge; jer njeno je ponaSanje bilo nasilno i jedinstveno. Tokom svog kratkog boravka u kuéi Dzerminovih stanovala je u udaljenom krilu i o njoj se starao jedino njen suprug. Ser Vejd je, zaista, na najéudniji nacin ispoljavao brigu za porodicu; jer, kada se vratio u Afriku, nikome nije dopustao da se stara o njegovom malom sinu osim jedne odvratne crnkinje iz Gvineje. Po povratku, nakon smrti ledi Dzermin, on je liéno na sebe pre- uzeo svu brigu oko deéaka. ee Mapes 2 nasocito kada bi popio koju éasicu, bile su glavni dobu popur pa ; ea Poa He nave da ga smatraju ludim. U racionalnom priéa o razurdanins ae KG a Za jednog ucenog coveka nije bilo mudro da eee ee a ineobiénim scenama pod mesecom Konga; ] stubovima zaboravl 5 vicama obraslog, io vlamin an vijenog grada, rusevnog i puza- 8 10 vlaznim, tihim kamenim stepenicama koje u beskrajOG MATIN DP KRM sto su veliki Covekoliki majmuni preplavili umiruéi grad povima, kriptama i zatudnim rezbarijama. Pa j grad sa 7 put vratio kuci, ser Vejd je obiavao prigati o zarom od kojeg su slusaoce podilazili zmarci, kod Vitezove glave, kojom prilikom se hvalisao gli i time kako je obitav: inama i stu pak, nakon sto se Poslednji ‘akvim stvarima sa éudnim uglavnom nakon treée éage onim &to je pronagao u dé , ° ; udzun- ava w strahotnim ruSevinama znanim samo njemu, A naposletku je govorio o tim Zivim stvarima na takav nacin da su ga ome: stili u ludnic Ispoljio je vilo malo Zaljenja kada su §a zatvorili u sobu iza regetaka u Hantingdonu, jer njegov je um hodio éudnim stazama. Otkad mu je sin poceo da raste u sve veceg detaka, ovaj je svoj dom voleo sve manje imanje, dok na kraju kao da je poceo i da ga se pribojava. Vitezova glava je postala njegovo sediite, a kada su ga zatoéili iskazao je neku vrstu indirektne zahvalnosti zbog pruzene zaStite. Umro je tri godine kasnije. Sin Vejda Dzermina, Filip, bio je sasvim naroéita osoba. Uprkos jakoj telesnoj sli¢nosti svom ocu, njegova pojava i ponaSanje bili su u brojnim pojedinostima toliko grubi da je bio opste izbegavan. Mada on nije nasle- dio ludilo kojeg su se neki pribojavali, bio je izrazito glupav i sklon kratkim periodima nekontrolisanog nasilja. Po rastu bio je nizak, ali veoma nabijen ineverovatno okretan. Dvanaest godina nakon Sto je nasledio titulu ozenio se erkom svog lovocuvara, osobom za koju se pritalo da u sebi ima i cigan- ske krvi, ali pre nego Sto mu se rodio sin oti8ao je u mornaricu, kao obiéan mornar, time okonéavai opste gnusanje kojim su bile pracene njegove navike iloge drustvo. Po svrgetku Ameritkog rata culo za njega kao mornara na n trgovackom brodu koji je saobracao ka Africi, gdejestekao pecans oan snagom i vestim penjanjem, ali je na kraju nestao jedne no¢i dok je brod bio ukotvljen nadomak obale Konga. | U sin ser Filipa Déermina sada veé prihvacena Porodifns ee poprimila je éudan i fatalan zaokret. Visok i priliéno 280 ak s ra 7 we eee i i uprkos manjim odstupanjima vrstom neobiéne istoénjacke gracioznosti up’ eo kao udenjak i istrazivac. u proporcijama, Robert Dzermin je Zivot zapoceo te relikvija koje On je bio prvi koji je pogeo da nauéno ispituy” oe roslavio porodiéno ime je njegov bezumni deda bio doneo iz Afrikei ae B ser Robert se oZenio kako u etnologiji tako i u istrazivastvu- Godine . i je bi Joven sa troje éerkom sedmog vikonta Brajtholma i potom je re vreet pod dece, od kojih najstarije i najmlade nikada ne bel en ap rodignim izgovorom izvesnih deformiteta u umU i telu. O7al T3 -90— apeak potradi utehu u radu i nacini dve poduze ekspedicije Godine 1849. njegov drugi sin, Nevil, retko odbojna inovala osornost Filipa Dzermina sa nad- snenoien Brajtholmovih, pobegao je sa vulgarnom plesacicom, ali mu je bilo oprosteno kada se vratio iduée godine. Vratio se u kucu Déerminovih kao udovac, sa muskom bebom, Alfredom, koji ée jednog dana postati otac Artura Dzermina. 7 Prijatelji kazuju da je ovaj niz zalosnih dogadaja pomutio um ser Roberta Déermina, pa ipak pre ¢e biti da je propast izazvao samo deli¢ afritkog folklora. Stariji uenjak je sakupljao legende plemena Onga u blizini polja istrazivanja njegovog dede kao i njegovih sopstvenih, nadajudi se da ¢e na¢i nekakvu potporu za neobuzdane price ser Ve} ida o izgubljenom gradu nasta- njenom éudnim hibridnim stvorenjima. Izvesna doslednost u papirima njegovog pretka ukazivala je da je imaginacija bezumnika moZda bila stimu- lisana domorodaékim mitovima. Na dan 19. oktobra 1852. istrazivac Semjuel Siton navratio je u dom Dierminovih sa rukopisom ispunjenim beleskama sakupljenim medu Ongama, veruju¢i da izvesne legende o sivom gradu belih majmuna kojima viada beli bog mogu biti od znaaja ovom etnologu. U usmenom razgovoru je moZda izneo vise dopunskih detalja, ali njihova priroda nikada ne¢e moéi da se dozna, jer je iznenada planuo grozni niz tragedija. Kada je ser Robert Dzermin iza8ao iz svoje biblioteke iza sebe je ostavio le’ zadavijenog istraZivaéa a pre nego sto je iko uspeo da ga obuzda pobio je sve troje svoje dece; ono dvoje koje niko nije video, i sina koji je bio pobegeo. Nevil Diermin je stradao u uspe’noj odbrani svog dvogodisnjeg sina koji je, kako izgleda, bio deo ludatke ubilacke nakane tog starca, Sam ser Robert, nakon viSestrukih pokuSaja samoubistva i tvrdoglavog odbijanja da izgovori ijedan suvisao slog, umro je od moidanog udara u drugoj godini svog zatoéeniatva. Ser Alfred Déermin bio je baronet Zivota, ali nedaéama, taj ucenj uunutragnjost Afrike. osoba koja u sebi kao da je komb j Pre nego to je navrsio éetvrtu godinu ta, ali njegove sklonosti nikada nisu bile u skladu s titulom, Sa dvadeset godina Pridrutio se orkestru izvodaéa po muzi¢kim dvoranama, asa trideset i ves napus jetem idete kako bi putovao sa jednim ameri¢kim lutajucim us A — fe na krajnje odvratan naéin, Medu Zivotinjama koje su ined a ' kejom fe Putovao bio je jedan ogroman mujjak gorile veotna pol ija 0 Proseka; iznenadujuce poslusna i pitoma zver, Popularna medu izvodacima. Ovim gorilom bio je Alfred Dzermin 76g Woo ‘ee OROINOG ATL Ue Rate na jedinstven nacin fasciniran j brojne su bile pri zadugo posmatrala ogi u oi kroz reéetke ke oe . Déermin zatrazio i dobio dopustenje d tien publiku tako i kolege izvod su gorila i Alfred Déermin ‘ada su se njih dvojica ete delile. Naposletku je ‘4 dresira tu Zivotinju, zapanjujuci a ) Zapanjujuci kako oe uspehom. Jednog jutra u Cikagu dok me, onaj prvi je zadao udarac es Ana nananaeleriebirn meé, 0 icajene snage kojim je povredio i tel i — svog trenera-amatera, O onome Sto je usledilo den Najvece Pre st ave ‘ wee ne pole da govore. Nisu ogekivali da éuju ser Alfreda zermina kal 2 ispusta o8tar, neljudski krik, niti da ga vide kako grabi svog trapavog protivnika obema Sakama, baca ga na pod kaveza i mahnito mu grize dlakavi vrat. Gorila se time naSao zateéen, ali ne zadugo, i pre nego sto je propisni trener i8ta mogao da utini, telo koje je pripadalo baronetu vise se nije moglo prepoznati. Il Artur Dzermin je bio sin ser Alfreda Dzerminai pevacice zabavne muzike nepoznatog porekla. Kada je suprug i otac napustio porodicu, majka je dete odnela u dom Déerminovih, gde nije ostao niko ko bi se protivio njenom pri- sustvu. Ona nije bila liena predstave o tome kako bi dignitet jednog plemica trebalo da izgleda, i postarala se da njen sin dobije najbolje obrazovanje koje edstvima moglo steci. Porodiéni resursi sada su bili sasvim tanki a kuéa Dzerminovih zapala jeu zalosnu zapustenost, ali mladi Artur je voleo staru gradevinu i sve Sto je ona sadrzavala. Nije bio ni nalik ijednom Dzerminu koji je ikada Ziveo, jer bio je pesniki sanjat. Clanovi nekih od obliznjih familija koji su uli pri¢e o nikad videnoj Portugalki, supruzi ser Vejda Dzermina, tvrdili su da njena Jatinska krv mora da se ispoljila u njemu, ali vecina ljudi naprosto se podsmevala njegovo} a pred lepotom, pripisujudi je njegove) majci, pevaljki i ee ene nepriznatoj. Poetska neznost Artura Diermina bila je utoli Para Bie zbog njegove neotesane telesne pojave- Vecina Diermina ie i a Me " éudnu i odbojnu pojavu, ali Arturov slucaj bio je uistinu aa ie ae redi na Sta je taéno podsecao, ali njegov izraZ, erte i if aaa ruku svima su, koji bi ga P° prvi put ugledali, izazival id ichtaj 1 F 7 > ¥ ermi -o je iskupljen njegovim kva jitetom, Ali ovaj aspekt Artura Déermina bio je iskup" najvetim ocenama na uma i dréanja. Obdaren i obrazovan, diplomirao je s 72) se ogranigenim novéanim sr: Type NY aoeii lavu svoje Oksfordu i dinilo se verovatnim da ¢c povratiti intelektualna si av sv ie porodice Tako vise poetskog nego ucenjackog temperament, p) j Ja nastavi rad svojih predaka na afri¢koj ctnologiji i antikvitetima, koristeci a dai neobiénu zbirku ser Vejda. Svojim luckastim i ista Cudesnu ma ~_ - pritom zaista cude aciju u koju je ludi istrazivaé > je pomisijao na praistorijsku civili aS aia verovao i ispredao bi pritu za prigom ° zanemelom ee u d2ungli pominjanom u neobuzdanijim redovima | pasusima svog Pret] a. U vezi sa mutnim iskazima Sto se ticu bezimene i neslucene rase hibrida iz dzungle oseéao je osobeni spoj strave i privlacnosti, nagadajuci o mogucoj osnovi za takvu zamisao, i trazeci svetlo u tom pravcu medu nedavnim saznanjima do kojih su dodli njegov pradeda i Semjuel Siton medu Ongama. Godine 1911, nakon smrti majke, ser Artur Dzermin je ¢vrsto odlucio da se posveti svojim istrazivanjima do krajnjih granica. PoSto je prodao deo imanja kako bi stekao potreban novac, opremio je ekspediciju i zaplovio ka Kongu. Uredivsi sa belgijskim vlastima da dobije grupu vodita, proveo je godinu dana na teritoriji Onga i Kana, gde je otkrio podatke koji su prevazi- lazili njegova najvisa o¢ekivanja. U plemenu Kaliri bio je postariji poglavica Mvanu koji je imao ne samo vrlo bogato paméenje nego i redak nivo inteli- gencije i interesovanja za stare legende. Ova starina potvrdila je svaku pri¢u koju je Déermin bio éuo, dodajuéi tome i svoju, 0 gradu od kamena i belim majmunima onako kako je njemu bila isprigana. Prema Mvanuu, sivog grada i hibridnih stvorova vige nema, buduéi da su ih istrebili ratoborni N’bangui pre mnogo godina. Ovo pleme, nakon sto je porusilo vecinu gradevina i pobilo sve Zivo, odnelo je sa sobom belu bogi- nju koja je bila predmet njihove potrage; belu boginju u obligju éovekolike majmunice koju su ta ¢udna stvorenja obozavala, i koja je, prema tradiciji iz Konga, oliéavala onu koja je kao princeza vladala medu njima. Sta su taéno Majmunska princeza, kazivala Je ta priga, postala je pratilja velikog belog ladali nad tim gradom zajedno, mumificirao telo i pohranio ga 82 svi obozavali. Onda je odatle a 78POROINOG AUT UHA B94 otigao sam. Legenda jen ee 4 ovom mestu nudil pridi, ni8ta se drugo nadalj ” 7 je nije desilo osim gto simbol nadmoéi onog plemena koje bi je po: 7 : kazivala je o P kraj stopala njegove Supruge u svetilistu. Tre¢: povratku, osinu izraslom uzrelog muskarca - ili majmuna, ili boga, ve¢ zavi- sno od valdocin eu hesvesnog svog identiteta. Zasigurno su mastoviti crnci unajveCoj meri iskoristili svaki dogadaj koji bi se mogao skrivati u pozadini ovih preteranih legendi. een No postojanje grada u déungli koji je opisivao ser Vejd, Artur Dzermin nije imao daljih sumnji; i tesko da je bio zapanjen kada je poéet- kom 1912. naiao na ono &to je od njega preostalo. Njegove dimenzije mora da su bile preuveligane, ali kamenje koje je tu lezalo ukazivalo je da se tu nije radilo o obiénom crnackom selu. Naialost, nikakve rezbarije nisu se mogle pronaci, a mala veli¢ina ekspedicije spretavala je operacije u pravcu rasciScavanja jednog vidljivog prolaza koji je, kako izgleda, vodio dole, u sistem podzemnih kripti koje je ser Vejd pominjao. Sa svim poglavicama domorodaca iz okoline raspravljao je o belim majmunima i prepariranoj boginji, ali Evropljaninu je ipak preostalo da unapredi saznanja koja mu je pruzio Mvanu. Gospodin Verheren, belgijski agent u trgovackoj ispostavi u Kongu, verovao je da moze ne samo da pronade nego i da nabavi prepa- riranu boginju, 0 kojoj je ve¢ bio cuo neodredena govorkanja. Budui da su nekada moéni N’bangui sada pokorni podanici vlade kralja Alberta, sa vrlo malo ubedivanja mogu se naterati da se oproste od groznog bozanstva koje su odneli. Kada je, prema tome, Diermin isplovio za Englesku, pe ie m zbog verovatnoce da ce za nekoliko meseci ol iti yrednosti koja ¢e potvrditi najpreteranije -cukundede - ito ée re¢i, najpreteranije koje kude Déerminovih modda su éuli i pretera- i su ih slusali od ser Vejda, tri varijante. Prema jednoj J¢ preparirana boginja postala sedovalo, Iz tog razloga su je Ovratku boga i njegovoj smrti a Je pripovedala o sinovijevom odneli N’bangui. Druga priga to praceno ushicenje! etnolosku relikviju neprocenjive Pripovesti njegovog éukunéukun- je ikada cuo. Stanovnici okoline , hije, prenete s kolena na koleno od predaka koj it j glavi. , / “ yous ao yeoma strpljivo is¢ekivao sanduk od gospodina ur jivo8cu izuéavao rukopise sa strasnom mar! ‘ ver okcje u met ei of20 é anu bliskost sa ser otra vin ludim pretkom. peas “ ae ota Engleskoj kao iza Yeidom i date a relikevijamé ere ue vedotanstva ° tajanstvenoj oni i A istrazivanja U Africi. Usmena sv im vezanim Zi 79-9 bo we easosti sklonjenoj supruzi bila su brojna, ali nije Preostao nikakay 2 boravka u kudi Déerminovih. Diermin se pitao kakve sr okoinostiuslovile ili opustile jedno tako opseZno brisanje i akkjuéto je da je muzevijevo ludilo bilo glavni razlog tome. Njegova cukunéukun-éy- kunbaka, kako se prisetio, bila je cerka nekog portugalskog trgovea u Africi, Nema sumnje da je njeno praktiéno poreklo i povrsno poznavanje mracnog kontincnta dovelo do toga da je odbacila priée ser Vejda 0 unutrasnjosti, sto je stvar koju takav Covek ne bi oprostio. Umrla je u Aftici, moda odvuéena tamo od strane supruga re8enog da joj dokaze ono sto je prigao. Ali dok je Diermin bio posvecen tim prise¢anjima, nije mogao a da se ne nasmeje njihovoj zaludnosti, citav vek i po nakon Sto su umrli neobiéni zagetnici njegovih direktnih predaka. Juna 1913. stiglo je pismo od gospodina Verherena u kojem je kazivao da je pronagao belu boginju. Taj Belgijanac je tvrdio da se radio krajnje izvanrednom predmetu, predmetu sasvim izvan mo¢i jednog laika da ga uopite klasifikuje. Da li se radilo o Ijudskom bicu ili Covekolikom majmunu, to su samo nauénici mogli da utvrde, a proces tog odredivanja umnogome bi bio usporen njegovim nesavr’enim stanjem. Protok vremena kao i klima u Kongu nisu naklonjeni mumijama, a naro¢ito kada je njihova izvedba ama- terska, kao sto je, izgleda, ovde bio sluéaj. Oko vrata tog stvorenja pronaden je zlatni lanac koji je sadrzavao prazan medaljon sa ukrasima nalik grbu; nesumnjivo se radilo 0 dinduvi kakvog namernika koju su N’bangui wzeli i okaéili oko vrata boginje kao magijski ukras. Komentari8ucu lice te mumije, Bospodin Verheren je izneo pomalo éudljivo poredenje, ili, bolje receno, i2razio je duhovitu upitanost kako ée to lice delovati njegovom dopisniku, ali bio Je previse zainteresovan sa nauéne strane a da bi trogio suvisne reci na Caskanj i od javn opipljiv trag njeno, ¢. Preparirana boginja ée, prema onome sto je napisao, pristi¢i uredno zapakovana oko mesec dana po primitku ovog pisma. ee es jeu kuéu Déerminovih popodne 3. avgusta njeni primerci — “ a cee uveliku odaju u kojoj su bili pohra- Ono sto je usledilo te an € 2birke koju su rasporedili ser Robert i Artur, slugu kao i na osnovu ove se moze tekonstruisati na osnovu kazivanja Priéa, ona koja poti¢e ee ‘papira koji su docnije prougeni. Od tih raznih inajkoherentnija, Sudeci nen ee porodiénog batlera, najobimnija je otpustio sve iz sobe Ea rm pouzdanom éoveku, ser Artur Déermin je © Pre nego &to je otvorio sanduk, iako je trenutaéni zvukcekiéa i dleta pokazivao da nije Casio ni aga nije culos koliko dugo, to Soums nije mogao rec a i, ali je proteklo manje od éetvrt Sata pre nego Ps ements sumnje Dzerminov, Odmah potom Diermin i mahnito prema prednjem delu kuée - telj. Izraz njegovog lica, lica koje je é sada se nije mogao ni opisati. Kada se necega dosetio, potom. Neko vreme nista se igurno acuo uzasan vrisak, bez 0 iz te odaje, jureci kao da ga goni kakay grozni neprij ‘ak iu smirenom stanju bilo odbojno, se primakao ulaznim vratima, kao da Pa se u trku okrenuo i napo! 86 iz stepenice. Sluge su ovim bile sasvim abunjene i non Seera0 vito ante stepenista, ali njihov gospodar nije se vratio, Miris benzina bio je sve ito je doprlo odozdo. Kad je pao mrak zacuo se zveket vrata koja iz podruma vode u dvori8te, i stalski momak je video Artura Déermina kako svetluca od glave do pete nakvagen benzinom i kako se, sav zaudarajuci na tu tecnost, potajno iskrada vani i nestaje ka crnom moévaristu sto okruzuje kucu. Onda, u egzaltaciji vrhovnog uzasa, svi su videli skonéanje. U moévaristu se ukazala varnica, izdigao se plamen, i stub Covekolikog plamena dosegao je nebesa. Kuca Dzerminovih vise nije postojala. Razlog tome Sto sagoreli ostaci Artura Dzermina kasnije nisu bili saku- pljeni niti sahranjeni pociva u onome Sto je docnije bilo pronadeno, a pre svega ona stvar u sanduku. Preparirana boginja bila je mu¢an prizor, smezu- rana i izjedena, ali bio je to bez ikakve sumnje mumificirani beli éovekoliki majmun neke nepoznate vrste, manje dlakav od ijednog zabelezenog vari- jeteta, i beskrajno blizi ljudskoj vrsti - sasvim Sokantno blizi. Detaljniji opis bio bi sasvim neukusan, ali dva zna¢ajna detalja moraju biti recena, jer oni se odvratno uklapaju u izvesne beleske 0 africkim ekspedicijama ser Vejda Déermina i sa legendama iz Konga o belom bogui ae vente Dva detalja o kojima je ret su sledeci: grbna ae fa en ee tog stvorenja bio je porodiéni grb Dierminovih, a Saliva r an ace dina Verherena o izvesnoj sli¢nosti u vert sa a do na sen- sa oftrim, gnusnim i neprirodnim wasom Cuma ser Vejda Daermina zitivnog Artura Dzermina, ———o antropoloskog instituta spalili i nepoznate supruge. Clanovi Kralje el nj ne priznaju da je Artur su tu stvar i bacili medaljon u bunan 4 ne Déermin uopite ikada postojao- i o