EKONOMIJA

 Privreda, ekonomska kretanja, firme i preduzetništvo, finansije, banke, tržište i berza, saobraćaj i
telekomunikacije, komunalne usluge, sindikati.
 Naši izvori: Blic, Večernje novosti, Politika, Press, Danas, Alo, Kurir, Pravda, Privredni pregled, NIN, Vreme,
Ekonomist.

www.preskliping.com

Utorak 12.10.2010.
Poskupljuju grejanje, mleko, kućna hemija...
Marija Škrbić

Uprkos činjenici da kleka na tržištu nema, ono će u narednih nekoliko dana ponovo poskupeti. Vodeće mlekare trgovcima su
poslale nove cenovnike prema kojima će mleko, ali i svi kiseli mlečni proizvodi, sirevi i mlečni namazi najkasnije od kraja ove
nedelje biti skuplji za dva do 12 odsto. Nove cene, kažu trgovci, najavljene su i za dečju hranu, margarine, slatkiše, pivo, žestoka
pića, deterdžente i omekšivače za veš i tekstil.

Nestašica dugotrajnog mleka neće biti skoro rešena

Već danas u radnjama treba očekivati nove cene svih „Somboledovih“ proizvoda, dok će mleko i mlečne prerađevine „Niške“ i
„Šabačke“ mlekare poskupeti u petak.
- Pod izgovorom rasta cena osnovnih sirovina, novi cenovnici počeli su da nam pristižu odmah po usvajanju Vladine uredbe o
obavezi mlekara da 40 odsto dnevnih količina sirovog mleka prerade u pasterizovano mleko - priča jedan od trgovaca.
„Imlek“ je cene svog mleka, jogurta i pavlake korigovao već 4. oktobra za dva do 3,5 odsto, uz izuzetak kratkotrajnog mleka koje
je zadržalo staru cenu od oko 58 dinara po litru. A to je treće poskupljenje mleka ove kompanije u poslednja dva meseca. Prvo je
bilo u avgustu, a drugo 24. septembra.
- Juče nam je stigla najava i za poskupljenje svih vrsta „Imlekovih“ sireva koje treba na snagu da stupi 22. oktobra - priča jedan
od trgovaca.
Cene su u međuvremenu korigovale i mlekare „Mlekoprodukt“ i „Mladost“. Danas sledi primena novih cenovnika iz
„Somboleda“ koji je za svoje proizvode tražio poskupljenje od tri do 10 odsto, a u petak će nove cene dobiti i proizvodi „Niške
mlekare“ i „Šabačke mlekare“. Proizvodi „Šabačke mlekare“, kažu trgovci, poskupeće za dva do 12 odsto.
Zoran Matić, generalni direktor „Šabačke mlekare“, potvrđuje za „Blic“ da će ovih dana cene njihovih proizvoda porasti, a kao
razlog navodi poskupljenje ambalaže.
- Ovo poskupljenje nema nikakve veze sa Vladinom uredbom, budući da smo i pre njenog donošenja mi prerađivali više od 40
odsto dnevnih količina mleka u mleko i da nismo imali zastoja u isporukama. Tako da je za najavljenu korekciju cena naših
proizvoda krivo isključivo poskupljenje ambalaže - kaže Matić.
Od ostalih osnovnih životnih namirnica, u radnjama koje to poskupljenje još nisu primenile, ovih dana može se očekivati i
korekcija cena „Dijamantovog“ ulja, koje će koštati do 145 dinara po litru. A danas na snagu stupaju i nove cene „Dijamantovih“
stonih margarina koje će biti uvećane za 10,5 odsto. Tako će umesto pređašnjih 46,60 stoni margarin ove kompanije ubuduće
koštati 51,50 dinara po pakovanju.
Iz konditorske industrije korekcija cena za sada je zatražena samo od strane „Bambija“ koji je za početak novembra najavio
poskupljenje svojih proizvoda u proseku za tri do sedam odsto.

„Bebi king“, dečja hrana, u pojedinim lancima već je poskupela za oko 20 odsto, a cene „Hipovih“ čajeva, kašica i sokića skočile
su za šest do 12 odsto.
Poskupljenje koje je tražila „MB pivara“ u primeni je od 4. oktobra, a krajem ovog meseca poskupeće i piva „Apatinske pivare“ i
to za tri odsto. Za kraj oktobra najavljena su i poskupljenja pojedinih žestokih pića za pet do 10 odsto.
- Kada je u pitanju kućna hemija, „Duel“ je poskupljenje svojih deterdženata i omekšivača za veš najavio za 18. oktobar, i to za
četiri do šest odsto. Kompanija „Henkel“ je s druge strane za 15. novembar najavila korekciju cena praška za veš „meriks“ u
visini od pet odsto, a istog dana poskupeće i prašak za veš „persil“ i to za devet odsto - priča jedan od trgovaca i dodaje da novi
cenovnici nisu zaobišli ni tekstil, čije će cene, prema najavama dobavljača, krajem ovog meseca biti korigovane za 15 odsto.
 
Namirnice poskupele već dva-tri puta
Talas poskupljenja tržište Srbije zahvatio je početkom avgusta. Od tada pa do danas
samo su osnovne životne namirnice poskupljivale nekoliko puta: ulje - dva puta,
mleko i mlečni proizvodi (zaključno sa najavljenim poskupljenjem) - tri puta,
svinjsko i juneće meso - dva puta, brašno - dva puta, šećer - dva puta.

 
Poskupljenja najavljena do 15. novembra
„Somboled“ mleko i mlečni proizvodi 3-10%
Mlekara „Šabac“ mleko i mlečni proizvodi 2-12%
„Dijamant“ stoni margarini 10,5%
„Bambi“ slatkiši 3-7%
„Bebi king“ dečja hrana 20%
„Hip“ čajevi, kašice i sokići 6-12%
„Apatinska pivara“ 3% 
Žestoka pića 5-10%
„Duel“ deterdženti i omekšivači za veš 4-6%
„Henkel“ prašak za veš „meriks“ 5%
„Henkel“ prašak za veš „persil“ 9%

I grejanje poskupljuje
 
Do kraja ove godine neće biti poskupljenja struje i gasa, izjavio je juče premijer Srbije Mirko Cvetković. Ipak, neće svi građani
biti iste sreće. Oni koji su priključeni na daljinske sisteme grejanja mogu uskoro da očekuju više račune za ovu stavku. Direktor
„Srbijagasa“ Dušan Bajatović potvrdio je za „Blic“ da je postignut dogovor da cena gasa ostane ista do 2011, ali da će zato cena
daljinskog grejanja morati da ide gore, jer je sada nerealna, a naplata svega 55 odsto.
 

Koliki će biti računi za grejanje, zavisi od toplane do toplane

Bajatović je ranije najavio da bi bilo realno da gas poskupi za 24 odsto i upozorio da bez korekcija cena gasa neće biti dovoljno
novca da se plati gas koji stiže iz Rusije, zbog čega vlada razmatra rešenje tog problema. On je napomenuo da se, ukoliko se to ne
desi, postavlja pitanje ko će „Srbijagasu“ da nadoknadi oko 100 miliona evra gubitka, koliko će da naraste do aprila sledeće
godine. Nakon toga, usledila su nagađanja da bi gas trebalo da poskupi 18, 14, 15 odsto, ali konačna odluka glasi da cena ostane
na istom nivou.
Bajatović kaže za „Blic“ da je upoznat sa odlukom Vlade i tvrdi da će gasa biti dovoljno. Ipak, odlaganjem poskupljenja plavog
energenta neće svi biti zadovoljni, jer će stagnacija cene gasa biti nadoknađena višim računima za daljinsko grejanje. Pored toga,
poskupljenje će se ponovo prelomiti preko leđa onih koji redovno izmiruju obaveze. Ako se tome doda i najnovija ideja Vlade da
rebalansom budžeta nadoknadi dugove toplana koje imaju prema „Srbijagasu“ zbog neizmirenih dugova građana, stiče se utisak
da najbolje prolaze oni koji račune ne plaćaju.
Bajatović, međutim, kaže da je Vlada odlučila da ne diže cenu gasa kako bi se izbegao finansijski udar na toplane i stanovništvo
koje se greje na gas.
- Ipak, ova mera ima smisla samo uz dva uslova: uz porast cena daljinskog grejanja i uz veću finansijsku disciplinu, to jest veću
naplatu. Dakle, naplatu je potrebno podići sa sadašnjih 55 odsto na 90 odsto - ističe Bajatović.
On dodaje da je doneta odluka da gas ne poskupi do Nove godine, ali da će oni koji troše gas preko toplana morati da plate realnu
cenu grejanja. Znači, poskupljenje grejanja je neminovno.
Bajatović napominje da će biti dovoljno gasa do kraja grejne sezone.
- Problem nisu količine, već kako platiti gas. „Srbijagas“ je od Vlade dobio nalog da obezbedi dodatne količine. Rebalansom
budžeta, ili budžetom za narednu godinu, što je više verovatno, biće omogućeno „Srbijagasu“ da se dodatno zaduži - objašnjava
Bajatović.
Direktor Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić juče je rekao da bi za početak grejne sezone trebalo da bude obezbeđeno i oko
7.000 tona mazuta iz robnih rezervi za toplane koje nisu u mogućnosti da obezbede taj energent. 
Dinkić: Novih 250 radnih mesta
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije saopštilo je danas da će kroz Program podsticaja za nove investicije otvoriti
nova radna mesta

BEOGRAD - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije saopštilo je danas da će kroz Program podsticaja od 150.000
evra za nove investicije u kompaniji Frigo Žika-Soko u Rumi biti otvoreno 50 novih radnih mesta, a kroz Program aktivnih mera
zapošljavanja, u kompaniji Rumaguma biće obučeno novih 200 radnika.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić posetio je te dve fabrike u Rumi, gde je razgovarao sa rukovodstvom i
radnicima, navedeno je u saopštenju.
Dinkić je predočio da je kompanija Frigo Žika-Soko tipična srpska kompanija koja je od zanatske radionice postala uspešno
srednje preduzeće.
Kompanija Frigo Žika-Soko ima promet od osam miliona evra godišnje i izvozi 60 odsto svojih proizvoda, a uz pomoć
Ministarstva ekonomije počinje izgradnju nove hale na 2.000 kvadratnih metara i modernizuje proizvodnju nabavkom savremenih
mašina, navedeno je u saopštenju.
Ukupna vrednost investicionog projekta je 1,25 miliona evra.
Odlučili smo da pomognemo ovoj kompaniji da zaposli novih 50 ljudi da izgradi još jednu novu halu, rekao je Dinkić i izrazio
očekivanje da će i opština Ruma biti efikasna i brzo sa Frigo Žika-Soko potpisati ugovore kako bi se hala što pre izgradila.
Dinkić je naveo da je, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u Rumi oko 5.000 ljudi nezaposleno i da primer
kompanije Frigo Žika-Soko treba da slede i ostala preduzeća i konkurišu za bespovratna sredstva.
Prema njegovim rečima, cilj je da što više ljudi dobije posao i napomenuo da će za početak u kompaniji Rumaguma posao dobiti
60 ljudi, od ukupno 200 koliko će u narednih godinu dana biti zaposleno u toj kompaniji.
Kompanija Frigo Žika-Soko proizvodi rashladne, termičke i neutralne uređaje za klaničnu industriju, ugostiteljske i trgovačke
objekte i izvozi na tržišta Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Austrije, navedeno je u saopštenju.
Za obuku prvih 60 radnika u trajanju od šest meseci u Rumagumi, Nacionalna služba za zapošljavanje izdvojila 7,7 miliona
dinara.
Firma Rumaguma, koja ima 500 zaposlenih i posluje u sastavu češke komapnije Mitas. Proizvodi pneumatike za poljoprivredne i
građevinske mašine, a sa proširenjem proizvodnih kapaciteta, zaposliće još 200 radnika u narednih godinu dana.
Kroz aktivne mere zapošljavanja u ovoj godini za obuku za rad na novim poslovima izdvojeno je oko 300 miliona dinara za
obuku, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju 4.000 lica, dodaje se u saopštenju.

Gas i struja ne poskupljuju

Đ. VUKMIROVIĆ - P. JANJATOVIĆ 

Premijer Mirko Cvetković najavio da Vlada neće podržati povećanje cena energenata do kraja godine. „Srbijagas“
očekuje pomoć države
CENA prirodnog gasa u Srbiji neće se menjati do kraja godine, poručio je u ponedeljak u Novom Sadu predsednik Vlade Srbije
Mirko Cvetković. On je, istovremeno, ponovio stav da u 2010. neće biti ni poskupljenja električne energije.
- Napravljen je obračun o potrebi poskupljenja energenata i odlučeno je da cene električne energije i gasa ostanu na sadašnjem
nivou - rekao je Cvetković tokom sastanka sa privrednicima Vojvodine.
Predsednik Vlade ovim je stavio tačku na licitiranje o mogućem poskupljenju gasa. Preduzeće „Srbijagas“ tražilo je da se cena
ovog energenta poveća za 18,2 odsto, zbog razlike u kursu dolara i dinara. Ovo su potkrepljivali time da bi, bez poskupljenja, do
kraja grejne sezone, preduzeće imalo gubitak od 100 miliona evra.
Međutim, gas neće dobiti novi cenovnik bar do Nove godine kako ni inflacija ne bi porasla. Tako će cena kubnog metra gasa, bar
do 31. decembra, za domaćinstva i dalje će iznositi 34 dinara.
U razgovoru sa privrednicima iz Vojvodine, Cvetković je rekao da Srbija, za razliku od prošle godine u kojoj je zabeležen njegov
pad od 2,8 odsto, u ovoj ostvaruje rast BDP, što svedoči da je ekonomska kriza iza nje.
- U prvih šest meseci BDP je povećan za nešto više od 1,2 odsto, a lično pripadam onima koji veruju da će ta stopa rasta za celu
godinu biti između 1,5 i dva procenta - dodao je srpski premijer.
Kao pozitivan element privrednih kretanja u ovoj godini, Cvetković je označio činjenicu da je oporavak srpske privrede baziran
na povećanju izvoza, preciziravši da je prodaja naše robe u inostranstvu „za osam-devet meseci povećana za 16 odsto, dok je uvoz
rastao znatno sporije“.
- Zahvaljujući tome, pokrivenost uvoza izvozom je 57 odsto, što nismo imali još od 1990. godine - rekao je on.
Prema Cvetkovićevim rečima, najveći problem naše ekonomije u ovom trenutku je to što je broj radnih mesta koja se zatvaraju
još uvek veći od broja onih koja se otvaraju.
Srpski premijer je u ponedeljak najavio i zaokret u razvojnoj politici zemlje u narednih deset godina. U tom periodu ona će se
zasnivati na rastu investicione potrošnje koju će Vlada podsticati pre svega u oblastima okrenutim izvozu i oblasti infrastrukture.

INFLACIJA 
RAST BDP je, prema Cvetkovićevim rečima, rezultat povećanja domaće tražnje, što je dovelo i do rasta inflacije. - Za ovu godinu
smo projektovali inflaciju od šest odsto, sa mogućim odstupanjem od dva procenta na dole ili na gore. Ona će, na kraju godine,
najverovatnije biti na gornjem nivou ili malo iznad njega - rekao je predsednik Vlade Srbije.

SNABDEVANJE BEZ SMETNJI

U „SRBIJAGASU“ kažu da će, uprkos mirovanju cene gasa, ovog energenta biti u dovoljnim količinama tokom cele zime.
Međutim, ovo preduzeće nije zatečeno poslednjom izjavom premijera, jer su, kako kaže, za to znali još pre mesec dana. Ali, to se
nije moglo naslutiti iz izjava prvog čoveka ovog preduzeća Dušana Bajatovića, koji je u javnosti pominjao i „realno poskupljenje“
od 25,1 odsto.
- Država će morati da nam pruži bankarske garancije kako bismo, za snabdevanje gasom, dobili povoljniji kredit nego do sada ili
će naš gubitak nadoknaditi rebalansom budžeta. Mora nam se pomoći u svakom slučaju, ali Vlada sama neka izabere način.
Toplane će biti snabdevene gasom uprkos zaostalim dugovima - kaže Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“ .
Daljinsko grejanje bi ipak moglo da poskupi jer je Vlada prošle nedelje izmenila uredbu o formiranju cena grejanja.

Dug hladi radijatore

B. CARANOVIĆ 

"Beogradske elektrane" dobile negativan odgovor od "Srbijagasa" za nabavku goriva. Grejanje pod znakom pitanja.
Mazuta ima za još svega mesec dana
GREJANJE beogradskih stanova ove zime i dalje je pod znakom pitanja! Preduzeće "Beogradske elektrane" dobile su u
ponedeljaknegativan odgovor od "Srbijagasa" za isporuku poručenog goriva za ovu grejnu sezonu, jer nisu platile dug za
potrošeni gas u prošloj grejnoj sezoni. Pregovori grada i države da se obezbedi gas za prestonicu biće nastavljeni.
Grejna sezona je ove godine otvorena deset dana ranije, pre zvaničnog početka 15. oktobra. Zbog spoljnih temperatura ispod 11
stepeni, počelo je zagrevanje stanova priključenih na daljinski sistem grejanja.
Međutim, radijatori u stanovima trenutno se zagrevaju mazutom, koje je inače rezervno gorivo i učestvuje sa svega oko 18 odsto
u ukupnim količinama potrebnim za grejnu sezonu. Prema rečima Petra Vasiljevića, pomoćnika generalnog direktora za tehničke
poslove "Beogradskih elektrana", nabavljene količine mazuta od 50.000 tona "izdržaće" još svega tridesetak dana. Tako, ako se
uskoro ne obezbedi gas, beogradski stanovi će pred samu zimu ostati hladni!
- Samo za protekla četiri dana, koliko su zagrevani stanovi u glavnom gradu, potrošeno je čak 5.000 tona mazuta - kaže
Vasiljević. - Manje od toga, 4.200 tona dovoljno je, recimo za celu sezonu u Somboru. Činjenica je da može da se nabave nove
količine mazuta, ali i za to je potreban novac, koji naše preduzeće nema.
Kako kaže naš sagovornik, "Elektrane" su pred prošlogodišnju sezonu podigle kredit za plaćanje prethodnih dugova "Srbijagasu",
ali više nisu likvidni.
- Ostaje da grad i država pronađu način da se izađe iz ove krize i da rešimo problem - kaže Vasiljević. - Trenutno pregovori ne idu
u dobrom pravcu. Mi novac nemamo, a "Srbijagas" bez para neće da nam isporuči naručeno. Sa druge strane, Beograđani su
mogli i te kako da pomognu. Preduzeća i domaćinstva nam duguju čak više od pet milijarde dinara, a mi oko 4,3 milijarde dinara
"Srbijagasu". Da su nam dužnici od kada su počeli pregovori uplatili makar milijardu dinara, siguran sam da bi bio drugačiji ishod
pregovora. Tako nam je grejanje ove zime i dalje neizvesno.
Procenjeno je da je "Elektranama" za grejanje u predstojećoj sezoni potrebno energenata u vrednosti od 15 milijardi dinara, od
čega za gas treba dati 12 milijardi.

POSKUPLJENJE SIGURNO?
TRENUTNO se u vezi s grejanjem vode pregovori na nekoliko frontova. Kako kaže Vasiljević, očekuje se da do kraja oktobra
bude poznata cena gasa i tada će se znati i koliko će poskupeti grejanje u prestonici. Poskupljenja će sigurno biti, tvrdi Vasiljević,
ali se još ne zna koliko. Kompanija "Srbijagas" ranije je tražila prosečno povećanje cene gasa od oko 13 odsto za domaćinstva i
14 odsto za "Toplane".
Investicije temelj budućeg razvoja
Dosadašnji privredni model zasnivao se na velikoj unutrašnjoj potrošnji, koja je prevazilazila mogućnosti proizvodnje, istakao
premijer Mirko Cvetković u razgovoru sa privrednicima Vojvodine

Mirko Cvetković
Novi Sad – Privreda Srbije se polako oporavlja, i ove godine će dostići planirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5
odsto, a po nekim optimističkim pokazateljima i do dva odsto. Kurs je relativno stabilan, inflacija će ostati na planiranom gornjem
nivou od osam odsto, a do kraja godine sigurno neće poskupeti ni struja ni gas, istakao je juče predsednik vlade Mirko Cvetković
u razgovoru o makroekonomskoj situaciji i planovima za naredni period sa privrednicima Vojvodine u Novom Sadu.
Srpski premijer je rekao da se mora imati u vidu da je tokom prošle godine zabeležen pad BDP-a od 2,8 odsto, zbog čega je
razumljivo što se građani i pored ovogodišnjeg ekonomskog rasta žale na nizak životni standard. On je objasnio da se sa
uvećanim rastom BDP-a tek 2011. godine može stići na nivo na kojem smo bili pre ulaska u krizu.
– Ohrabruje nas što je rast BDP-a rezultat povećanog izvoza, koji će dati dodatni impuls razvoju proizvodnje u Srbiji. U toku
devet meseci ove godine izvoz je porastao za 16 odsto, dok je uvoz bio znatno manji, tako da smo dostigli pokrivenost uvoza
izvozom od 57 odsto. To je najveći stepen od 1990. godine – naglasio je Cvetković.
Predsednik vlade je kazao da javna potrošnja trenutno učestvuje sa 44 odsto u BDP-u, a cilj vlade je da taj udeo svede na 40
procenata. Ovih dana u Skupštini bi trebalo da bude usvojen Zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim treba da se na srednji i dugi
rok vodi fiskalna politika. Predviđeni su limiti deficita u budžetu, kao i ograničenja u zaduživanju zemlje.
– U ovom trenutku već imamo makrookvire: naš budžetski deficit za ovu godinu iznosi oko 4,8 odsto, a za 2011. minus će biti
četiri procenta. Predstavnici MMF-a će za desetak do petnaest dana biti u Beogradu i razgovaraćemo o budžetu za narednu
godinu, ali makroekonomski okviri su poznati – istakao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, paralelno sa tim, vlada će razmatrati i novi model privrednog razvoja države za narednih desetak godina.
Suštinski, radi se o zaokretu, pošto se dosadašnji zasnivao na velikoj unutrašnjoj potrošnji, koja je prevazilazila mogućnosti
proizvodnje. Ta potrošnja bila je finansirana uglavnom iz privatizacije i direktnih stranih investicija.
– Negativni devizni bilans bio je ogroman, dolazio je čak do 19 odsto BDP-a, što je neodrživo u dugom periodu. Novi model, koji
će obezbediti stabilan i trajan napredak srpske privrede, zasnivaće se na investicionoj potrošnji. Predviđa se da investicije rastu do
10 odsto godišnje, posebno u izvozno orijentisanim sektorima, kao što su prerađivačka industrija i poljoprivreda, koje će biti
podržane merama vlade – rekao premijer Cvetković.
Na skupu u Privrednoj komori Vojvodine saopšteno je da je obim industrijske proizvodnje u Pokrajini u avgustu ove godine bio
13 odsto veći u odnosu na prošlu, dok je na nivou cele Srbije zabeležen rast od 3,4 procenta. Ukupna robna razmena vojvođanske
privrede sa inostranstvom od početka godine do avgusta bila je oko 5,2 milijardi dolara, što je 15 odsto više u odnosu na lane.
Izvoz je povećan 15,6 odsto i iznosio je oko dve milijarde, a uvoz za 14,6 procenata i bio je 3,1 milijardu dolara.
Spoljnotrgovinski deficit Vojvodine iznosio je oko 1,13 milijardi dolara i veći je za 12,9 odsto od prošlogodišnjeg, za razliku od
cele Srbije, gde je deficit smanjen za 8,9 procenata.

M. Mijušković
Struja i gas čuvaju socijalni mir
Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa", kaže da je odluka Vlade Srbije da do 1. januara ne poskupljuju gas i struja samo
privremeno rešenje i da grejanje mora da poskupi

Do kraja godine u Srbiji neće poskupeti ni struja ni gas, potvrdio je juče premijer Mirko Cvetković! Iz „Srbijagasa", međutim,
poručuju da je ova odluka Vlade samo privremeno rešenje kako se ne bi dodatno opteretili građani i da će gas u Srbiji morati da
poskupi odmah nakon Nove godine.
Premijer je juče istakao da je napravljen obračun o potrebi poskupljenja goriva.
- Seli smo i napravili obračun o potrebi poskupljenja energenata i odlučeno je da cene električne energije i gasa ostanu na
sadašnjem nivou - rekao je premijer u razgovoru sa privrednicima Vojvodine.
Briga za standard
Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović, međutim, ocenjuje za Press da će uprkos svemu grejanje i gas u Srbiji morati da poskupe
od 1. januara.
- Ovo je opcija koja čuva standard građana. „Srbijagas" je trenutno spreman da nastavi plaćanje gasa koji uvozimo iz Rusije, ali
će Vlada Srbije u rebalansu budžeta za narednu godinu morati da nam obezbedi kreditne garancije, kako ne bismo dizali
komercijalne kredite koji su skupi. Ova mera, ipak, ima smisla samo ukoliko dođe do poskupljenja grejanja i ako se obezbedi
naplata veća od 90 odsto, kako bi toplane sakupile dovoljno novca da plate „Srbijagasu" gas koji kupuju za grejanje - kaže
Bajatović.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se gledala ekonomska računica, grejanje bi trebalo realno da poskupi i 50 odsto.
- Međutim, da li će to poskupljenje biti odjednom, to ćemo videti posle Nove godine - kaže Bajatović.
Bitka oko cene... Poskupljenje grejanja za sada odložena

Interesantno je da je i Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić prethodnih dana najavljivao da će Vlada Srbije odlučivati o
tome da li će biti povećanja cene gasa i da bi ona „realno trebalo da se koriguje". Škundrić je tada podsetio i da postoji dogovor u
Vladi da se do 1. januara ne menja cena struje.
Povećati naplatu
Direktor Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić juče je izjavio za Press da nije cilj povećati cenu grejanja, već naplatu od
krajnjih korisnika.
- Mi radimo na postrojenjima koja su izuzetno stara, a upravo politikom cena i velikim razlikama između cena grejanja i
energenata smo dovedeni tu gde jesmo. Nama nije cilj da povećavamo cene grejanja do nivoa koji građani ne mogu da plate. U
tom slučaju ćemo ugroziti i ovu naplatu koju sada imamo - objasnio je on.
U „Srbijagasu" su ranije najavili da bi cena gasa za toplane mogla da bude povećana oko 14 odsto. Kod toplana koje koriste gas
za grejanje potrošača ovaj energent učestvuje sa 70 odsto u ukupnoj ceni koju potrošači plaćaju. Međutim, Lečić juče nije mogao
da precizira koliko bi grejanje poskupelo u slučaju da cena gasa bude podignuta.
- Ova mera će sigurno pozitivno uticati na toplane. Ali govoriti o povećanju cene grejanja na nivou svih toplana u Srbiji je
iluzorno. Gas je samo jedan od uslova u ceni. Drugi uslov je klimatska zona u kojoj se taj grad nalazi zbog veće potrošnje, a treći
je starost postrojenja - objasnio je Lečić.   

(R. Ž. M. - N. S.)
Srbija ni za 10 godina neće dostići Hrvatsku
AUTOR: A. MILOŠEVIĆ

Beograd - Nova strategija razvoja Srbije koju su zajednički napravili stručnjaci Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj
ekonomske nauke i koja će biti osnova za izradu zvanične državne strategije razvoja u narednoj deceniji predviđa porast srpskog
bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika sa sadašnjih oko 4.100 evra na 7.500 do 8.000 evra 2020. godine. Iako se takav rast
nekome može učiniti visokim, činjenica je da će čak i sa takvom stopom rasta, BDP po glavi stanovnika u Srbiji 2020. godine biti
manji nego što je u Hrvatskoj danas.
Stručnjaci upozoravaju da se ne može sa sigurnošću reći kako će Srbija i zemlje okruženja međusobno stajati kroz 10 godina, te
da se može dogoditi da se Srbija i približi recimo Hrvatskoj, ako ta zemlja bude imala manji rast od nas, ali podatak da ni za 10
godina nećemo dostići vrednost BDP-a po glavi stanovnika od onog koji naše komšije imaju danas, svakako zabrinjava i ukazuje
na visok zaostatak Srbije u odnosu na region.
Mereno prema paritetu kupovne moći (PPP), koji je bolji pokazatelj standarda, Srbija ima veće šanse da smanji zaostatak za
regionom, ako inflacija bude niska i dinar ne padne mnogo. Prema ovom pokazatelju, BDP po glavi stanovnika kod nas već je
dostigao oko 10.500 dolara (dok je u Hrvatskoj oko 17.000 dolara), ali se ne može izračunati kako će ova statistika izgledati kroz
10 godina.
Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org i jedan od autora novog modela rasta, kaže za Danas da je dostizanje BDP-a
po glavi stanovnika od 8.000 evra projektovano sa pretpostavkom blage depresijacije dinara, dok bi jačanje valute moglo da
poveća ovu vrednost. Međutim, kako ističe Zdravković, bitan je BDP po stanovniku mereno prema kupovnoj moći (PPP), gde je
Srbija već sada dostigla 8.000 evra, s tim što je sa tom vrednošću i dalje na začelju liste zemalja regiona, sa izuzetkom Albanije i
Bosne, koje su slabije rangirane čak i od nas.
- Srbija je za 35 odsto ekonomski veća zemlja od Hrvatske i ove godine će postati ekonomski najveća država među bivšim
republikama SFRJ. Do 2015. godine, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, Srbija će se penjati na svetskoj listi
ekonomija, dok će Hrvatska i Slovenija padati - kaže Zdravković.
Ovaj stručnjak naglašava da nezavisno od veličine naše ekonomije u odnosu na okruženje, građani mogu da očekuju boljitak tek
kada privredni rast bude barem šest odsto, mada je MMF proračunao da bi i četiri procenta bilo dovoljno da se vidi pomak. Prema
njegovim rečima, sa šest odsto rasta, Srbija može očekivati povećanje zaposlenosti od jedan odsto, dok sve ispod toga znači ili
stagnaciju ili smanjenje broja radnika.
- Pretpostavka na kojoj je bazirana projekcija privrednog rasta je da će u njemu sa jednom trećinom učestvovati rast zaposlenosti,
a sa dve trećine povećanje produktivnosti. Mislim da je to vrlo optimistična pretpostavka. Srbija i dalje ima previše zaposlenih,
tako da je naša produktivnost danas za 10 odsto manja nego 1981. godine, a prema strategiji bi trebalo da se poveća za 50 odsto u
narednih 10 godina, odnosno da bude za 40 odsto veća nego 1981. - napominje Zdravković.
Ekonomista Miladin Kovačević, koji se bavio projekcijama za ovu strategiju, ističe da je MMF detaljno istraživao na kom nivou
privrednog rasta u tranzicionim zemljama zaposlenost raste i da je došao do zaključka da se sa četiri odsto rasta BDP-a,
zaposlenost povećava za jedan odsto te da je teško da ima mesta sumnji u tu računicu.
- Računi pokazuju da ta procena nije nezavisna od prošle tranzicije. Srbija je imala tranziciju i tokom devedesetih godina i posle
2000., pri čemu je zbog zakona koji je za vreme sankcija zabranjivao otpuštanje ljudi, tranzicioni efekat na zaposlenost bio manji.
Posle 2000. godine, sa privatizacijom je do izražaja došao i tranzicioni efekat pada zaposlenosti. Prema projekcijama, do 2015.
godine zaposlenost će u Srbiji sporije rasti da bi posle te godine došlo do bržeg rasta usled većih investicija - kaže Kovačević,
dodajući da je sporiji rast zapošljavanja u prvih pet godina rezultat ulaska u korporatizaciju i privatizaciju javnog sektora koje nas
očekuju u tom periodu.
Upitan o tome kako se rast BDP-a po glavi stanovnika u Srbiji odnosi prema uporednim parametrima u okruženju, Kovačević
naglašava da se to ne može porediti bez da se znaju njihove projekcije rasta u narednoj deceniji. „Međutim, oni koji započinju rast
sa niže stope, po pravilu rastu brže od onih koji rast započinju sa više stope“, ističe naš sagovornik.
I saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, takođe angažovan na izradi projekcija za novu strategiju rasta Srbije, ograđuje se
time da „ne znamo koliki će biti BDP Hrvatske za 10 godina“, ali dodaje da je moguće da ćemo i tada biti na nižem nivou BDP-a
po glavi stanovnika od mnogih u regionu.
- Projekcija o 7.500 evra po glavi stanovnika, izražena je u tekućim cenama, a standard se može meriti i upoređivati preko BDP-a
samo kada je izražen preko pariteta kupovne moći, a ne postoji način da se takva projekcija napravi za narednih 10 godina - kaže
Nikolić za Danas, napominjući da mnogo toga zavisi od inflacije i kretanja kursa.

Izvoz kao adut

Strategija razvoja Srbije predviđa i izuzetno visok rast izvoza, koji bi trebalo da bude okosnica privrednog razvoja zemlje.
Zdravković smatra da te stope nisu preterane i napominje da je Bugarska jedina zemlja koja je ušla u Evropsku uniju, a da njen
rast nije bio vođen auto i elektro industrijom. „Nama je potrebno da osim Fijata dođu i kineske kompanije iz oblasti auto-
industrije, kao i Panasonik i slične kompanije iz elektro sektora. Dakle, potrebno je da razvijamo izvoz srednjih tehnologija, za šta
su presudne strane investicije, ali predviđeni rast izvoza uopšte nije prevelik“, kaže Zdravković.

Cvetković: Inflacija oko osam odsto

AUTOR: TANJUG

Beograd - Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti na gornjoj granici zacrtanog
cilja, odnosno osam odsto ili nešto iznad toga. Cvetković je, obraćajući se učesnicima poslovnog susreta privrednika Vojvodine,
istakao da, čak i ako inflacija bude iznad osam odsto, neće biti znatno iznad tog procenta i neće ugroziti makroekonomsku
stabilnost.
Premijer je podsetio da je u prvoj polovini godine inflacija bila znatno niža, a da je istovremeno niži bio i rast bruto domaćeg
proizvoda, a da, kako se ubrzava privredni rast, raste i inflacija. Cvetković je istakao da se Srbija nalazi u postkriznom periodu, da
je kriza iza nas i da privreda polako pokazuje znake oporavka. On je podsetio da je u prvom kvartalu ove godine rast BDP-a bio
između 0,6 i 0,7 odsto. U drugom kvartalu dostigao je dva odsto, a podaci za treći kvartal govore da se rast nastavlja i da će u
ovoj godini dostići projektovanih 1,5 odsto. „Postoje optimisti, među koje ubrajam i sebe, koji kažu da će privredni rast biti
između 1,5 i dva odsto“, rekao je Cvetković.

Ubrzana isporuka materijala za Koridor 10

AUTOR: M. N. S.

Beograd - Dopremanje materijala neophodnih za gradnju na severnom kraku Koridora 10 od juče je ubrzano jer je u sistem
transporta uključen veći broj kamiona, a čvršći dogovori oko angažovanja više vagona postignuti su i sa Železnicom Srbije, kao i
sa NIS-om oko dinamike isporuka naftnih derivata.
To je rezultat razgovora koji je prilikom obilaska radova prošle subote imao ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić sa
predstavnicima konzorcijuma domaćih firmi koji je na tenderu dobio taj posao, a predvodi ih Preduzeće za puteveBeograd,
odnosno Nibens grupa u čijem sastavu posluje. Izvođači tvrde da će novom dinamikom isporuke materijala biti nadoknađeno
izvesno kašnjenje kao i da će deonica biti završena u predviđenom roku, do kraja godine. Iz kabineta Mrkonjića najavljeno je i da
će sutra biti nastavljeni razgovori sa izvođačima.

Ministarstvo finansira dodatne radove

AUTOR: Z. PANIĆ

Pirot - Zamenik predsednika opštine Pirot Branislav Kostić izjavio je za Danas da se radovi na izgradnji regionalne sanitarne
deponije kod Pirota privode kraju i da su u toku aktivnosti koje nisu bile predviđene glavnim projektom.
- Reč je o otklanjanju viška zemlje sa tela deponije, elektrifikaciji i o uređenju potoka, ističe Kostić, dodajući da je za te dodatne
radove Eko fond Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja obezbedio sredstva. Za elektrifikaciju je odvojeno 1,5
miliona dinara, za odvoženje zemlje oko 26 miliona i uređenje potoka oko 22 miliona.
- Dobili smo i dopis iz Eko fonda da je našoj opštini odobreno 60 miliona dinara za nabavku kompaktora i buldožera koji će se
koristiti za rad na deponiji i pokrećemo postupak nabavke te dve mašine koje su neophodne za budući rad deponije. U planu je i
gradnja objekta koji će služiti za selektiranje otpada, kaže Kostić.
Gradnja deponije je započeta u decembru 2008. godine. U radove je EU uložila 3,2 miliona evra, Eko fond 1,1 milion evra, a
opština Pirot oko 400.000 evra. Ova deponija je predviđena za odlaganje čvrstog otpada iz sve četiri opštine okruga - Pirota,
Babušnice, Bele Palanke i Dimitrovgrada.
- Međutim, još nije potpisan međuopštinski sporazum o njenom korišćenju i upravljanju, ističe Kostić, dodajući da veruje da će
uskoro biti usaglašen tekst sporazuma, kako bi deponija uskoro počela da radi.
Borski stanovi topli već nekoliko dana
AUTOR: J. B. K.

Bor - Daljinsko grejanje u Boru funkcioniše već nekoliko dana, a poruka koja je korisnicima daljinskog grejanja stigla iz JKP
Toplana jeste da na zalihama ima dovoljno uglja za početak grejne sezone, a sa dobavljačima je dogovorena redovna isporuka.
Nadležni iz Toplane navode i da će grejanje ove sezone pomoći i Energana RTB Bor, koja je nakon osam godina pauze, ponovo
priključena na sistem centralnog grejanja.
Za razliku od Bora, u susednom Majdanpeku iako poslednjih dana temperatura ne prelazi 10 stepeni, radijatori su hladni pošto
gradska toplana koja radi u sastavu JKP "Komunalac" nije imala mazuta za tople probe. Kako su objavili lokalni mediji,
zvaničnici uveravaju da će grejna sezona početi na vreme. Zbog niskih temperature, časovi u dve gradske osnovne škole su bili
skraćeni na 30 minuta, a u Ustanovi za decu i u bolnici prostor se zagrevao grejalicama i klima uređajima. Slična situacija je i u
kancelarijama i stanovima Majdanpečana priključenim na daljinsko grejanje. Korisnici komunalnih usluga inače majdanpečkom
Komunalcu duguju preko 60 miliona dinara, pri čemu najveći deo ovog duga otpada na potraživanja od građana na ime pruženih
usluga grejanja. S obzirom na to da se zvanični početak grejne sezone primiče, razumljiv je apel iz "Komunalca" da dužnici
izmire bar deo obaveza kako bi na vreme bio nabavljen mazut, a samim tim i startovala grejna sezona.
I u Kladovu će radijatori u 1.600 stanova priključenih na daljinski sistem grejanja, uprkos dnevnim temperaturama, prethodnih
nekoliko dana biti hladni. Prema najavama JP "Jedinstvo" grejanje treba da startuje sutra, a funkcionalne probe sistema uslediće
dva dana ranije, pa nadležni skreću pažnju korisnicima da provere ispravnost unutrašnjih instalacija.
JAGMA ZA GUBITAŠIMA

BEOGRAD - Svi bi u direktorske fotelje! Na konkurs Agencije za privatizaciju za rukovodioce preduzeća u kojima je
privatizacija krenula po zlu prijavilo se 270 kandidata, a do 15. oktobra, kada se konkurs završava, biće ih još više. Međutim,
posao će dobiti samo njih 20, pošto je toliko upražnjenih fotelja u preduzećima u kojima su raskinuti kupoprodajni ugovori.
Dušan Belanović, direktor Informativne službe Agencije za privatizaciju, kaže za Kurir da se kandidati ne javljaju za funkcije u
pojedinim preduzećima, već da će od njih biti napravljena baza, iz koje će se upućivati u pogodna preduzeća.
- Od 240 preduzeća u kojima je poništena privatizacija, samo još 20 nema zastupnike kapitala i za te pozicije izabraćemo
odgovarajuće kandidate. Pored toga, očekujemo da će biti raskinuto još privatizacionih ugovora, pa će i za ta preduzeća biti
izabrani zastupnici kapitala, a moguće je da će biti zamenjeni i neki zastupnici koji sada rade - kaže Belanović.
On objašnjava da među kandidatima nema zvučnih imena bivših direktora velikih preduzeća.
- Iako je na konkursu zahtevano radno iskustvo od pet godina, među kandidatima ima i tek svršenih studenata. Kandidati moraju
da poseduju određeno upravljačko iskustvo i u svom radu će imati podršku agencije, a mi ćemo vršiti češće kontrole. Koji
zastupnik bude uspešan, moći će da zastupa maksimalno tri manja preduzeća. Za vođenje malog preduzeća plata je oko 34.000
dinara, srednjeg 68.000 i velikog 102.000 dinara - kaže Belanović.
 
Nikolić: Treba im dati priliku
Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije smatra da je dobro što će nekim ljudima željnim dokazivanja biti data
šansa da nešto pozitivno urade.
- Iako statistike pokazuju da samo između jedan i tri odsto ljudi u društvu ima preduzetničku sposobnost, treba dati ljudima
priliku. Optimist sam i ako jedna četvrtina od tih 20 preduzeća bude uspešna, to će biti uspeh. Na konkurs su se javili ljudi bez
posla i željni izazova i dokazivanja, mada će biti i egzibicionista koji su se prijavili iz dosade - kaže Nikolić.
Neke firme koje čekaju direktora
„Magnohrom“
„HIP Azotara“
„Vršački vinogradi“
BIP
„Betonjerka“
„Aleksa Šantić“
iz Sombora
„Petar Drapšin“
„Ikarbus“
„Župa“
„Budimka“
„Niteks“
„Prvi maj“
„Fontana“ i dr.
*podaci Agencije za privatizaciju
 Inflacija nam ne može ništa

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti na gornjoj granici zacrtanog cilja,
odnosno osam odsto ili nešto iznad toga. Cvetković je, obraćajući se učesnicima poslovnog susreta privrednika Vojvodine, istakao
da, čak i ako inflacija bude iznad osam odsto, neće biti znatno iznad tog procenta i neće ugroziti makroekonomsku stabilnost.
Premijer je podsetio da je u prvoj polovini godine inflacija bila znatno niža, da je istovremeno niži bio i rast bruto domaćeg
proizvoda (BDP), a da, kako se ubrzava privredni rast, raste i inflacija. Prema njegovim rečima, najnovija kretanja pokazuju da se
domaća tražnja oporavlja, što se vidi i kroz porast obima maloprodaje, ali to istovremeno vrši pritisak na inflaciju. Cvetković je
istakao da se Srbija nalazi u postkriznom periodu, da je kriza iza nas i da privreda polako pokazuje znake oporavka. On je
podsetio da je u prvom kvartalu ove godine rast BDP-a bio između 0,6 i 0,7 odsto. U drugom kvartalu dostigao je dva odsto, a
podaci za treći kvartal govore da se rast nastavlja i da će u ovoj godini dostići projektovanih 1,5 odsto. "Postoje optimisti, među
koje ubrajam i sebe, koji kažu da će privredni rast biti između 1,5 i dva odsto", rekao je Cvetković. Premijer je istakao da je
pozitivno što se privredni rast u većoj meri bazira na rastu izvoza, što znači da su proizvodi iz Srbije našli spoljna tržišta i što daje
impuls razvoju proizvodnje. Negativno je što se radna mesta i dalje u većoj meri gube nego što se stvaraju nova i to je najveći
problem kojim se bavi ekonomski deo vlade, rekao je Cvetković. On je podsetio da će budžetski deficit u 2011. godini biti oko
četiri odsto i dodao da će misija MMF-a za 10 do 15 dana doći u Beograd, povodom šeste revizije aranžmana i da će se tom
prilikom razgovarati o budžetu za 2011. godinu. Tanjug

Poziv za učešće u akciji "Najbolje iz Srbije"

Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna komora Srbije i dnevni ekonomski list "Privredni pregled", objavili su juče javni poziv
za učešće u akciji "Najbolje iz Srbije", kako bi doprineli jačanju brendova i njihove pozicije na tržištu. Nagrade i priznanja ove
godine će biti dodeljne u kategorijama - robni i koprorativni brend. U okviru robnih brendova ocenjivaće se roba svakodnevne
potrošnje - hrana, piće, hemija i kozmetika - zatim trajna potrošna dobra, proizvodna dobra i brend usluge, a biraće se i najbolji
lokalni brend, najbolja trgovinska robna marka i najuspešnije uvođenje novog brenda.
U okviru korporativnog brenda ocenjivaće se roba svakodnevne potrošnje, ali i trajna potrošna dobra (odeća i obuća), kao i
proizvodna dobra. Posebno će se ocenivati uslužna preduzeća - u oblasti finansija i osiguranja, trgovine, telekomunikacija, IT
usluga, turizma, ugostiteljstva, kao i mala i srednja uslužna preduzeća. Biće izabran i najbolji inostrani korporativni brend koji
posluje u Srbiji i najbolji inostrani robni brend sa statusom domaćeg proizvoda. Među ostalim kategorijama biće nagrađeni
najbolje javno, državno ili dominantno preduzeće sa više od 50 odsto vlasništva države i najbolji lični brend u funkciji promocije
Srbije. Besplatno pravo učešća u akciji imaju svi privredni subjekti sa područja Srbije. 
Upitnik za prijavljivanje i detaljnije informacije dostupni su na sajtu www.najboljeizsrbije.rs, na info-telefon: 011 33 00 915,
putem imejla najboljeizsrbije@pks.rs, ili lično u PKS, Ul. resavska 13-15. Rok za prijavljivanje traje do 10. novembra, posle čega
sledi ocenjivanje prijavljenih brendova od strane stručnog žirija koji čine predstavnici organizatora, ekonomisti i ugledne javne
ličnosti. 
Prateći deo Akcije biće specijalna publikacija "Najbolje iz Srbije 2010", koja će biti promovisana na završnoj manifestaciji
sredinom decembra u Beogradu. Sve informacije vezane za predstavljanje u publikaciji možete dobiti u redakciji "Privrednog
pregleda", na telefon 011/3196-318 i na E.mail:pregled@pregled.rs.