«60 GODINA FAKULTETA»

Izdavač: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Univerziteta u Beogradu

Za izdavača: Dekan Fakulteta, prof.dr Srećko Jovanović

Odgovorni urednik: red. prof. dr Božo Bokan

Uređivački kolegijum: - red. prof. dr Srećko Jovanović

- van. prof. dr Slađana Mijatović
- red. prof. dr Jaroslava Radojević
- red. prof. dr Miloš Kukolj
- red. prof. dr Zorica Petrović
- doc. dr Dragan Mirkov
- Sida Bogosavljević
- Rada Radulović

Lektura:

Prelom: «Vizartis»- Beograd

Štampa: «Vizartis»-Beograd
Tiraž: 500 primeraka
Prevod na engleski jezik: Gordana Vekarić

CIP – Katalogizacija u publikaciji

narodna biblioteka Srbije, Beograd

1
 FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
UNIVERZITETA U BEOGRADU
( 60 godina postojanja)

(Sadržaj)

1. UNIVERZITET U BEOGRADU............................................

2. FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

(istorijat «Od DIF-a do FSFV»-1946-2006)....................

3. FSFV – DANAS......................................................................

3.1. Nastavni planopvi i tendencije

u nastavnim programima Fakulteta........................

3.2. Metodičko-istraživačka laboratorija.................

3.3. Časopis «Fizička kultura» i «Godišnjak»..........

3.4. Biblioteka i Skriptarnica.....................................

3.5. Muzej fizičke kulture...............................................

3.6. Nastavni objekti Fakulteta.....................................

3.7. Računski centar i informatička učionica........

3.8. Služba za studentska pitanja...................................

3.9. Nastavnici i saradnici Fakulteta –

po katedrama i predmetima.......................................

3.10. Dekanat i službe Fakulteta.....................................

3.11. Spisak E-mail adresa nastavnika

i saradnika Fakulteta..............................................

3.12. Spisak E-mail adresa službi Fakulteta..............

2
 1.
УНИВЕРЗИТЕТ sl. 1 Univerzitet u Beogradu
У БЕОГРАДУ
Univerzitet u Beogradu je najveća i najznačajnija akademska ustanova u Srbiji i
središte obrazovanja, naučnog i društvenog života, rasadnik visokoobrazovanih
kadrova ne samo za našu zemlju već i za čitav region. U prošloj, 2005. godini
obeležena je stogodišnjica od donošenja prvog srpskog zakona o Univerzitetu. Tačno
pre 100 godina, Velika škola postala je Univerzitet u Beogradu sa 34 profesora i 788
studenata.

Danas se u sastavu Univerziteta u Beogradu nalazi 31 fakultet, koji su razvrstani

u 5 grupacija (Tehničke nauke, Društvene nauke, Medicinske nauke, Prirodne nauke i
matematika, Biotehničke nauke), kao i 5 naučnih instituta. Pored njih, deo
Univerziteta je i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ sa fondom od oko 1,5
miliona publikacija, kao i računski centar (RCUB). Broj studenata koji su stekli
diplomu Univerziteta u Beogradu iznosi preko 320.000, broj magistara nauka je oko
28.000, a do danas je zvanje doktora nauka dobilo blizu 12.000 kandidata. Trenutno,
na Univerzitetu znanje stiče 72.000 studenata osnovnih studija, koje podučava
nastavni kadar od 2.500 profesora i docenata i isto toliko asistenata i saradnika u
nastavi.

Najveći izazov koji danas stoji pred Univerzitetom u Beogradu je adekvatno

sprovođenje procesa reforme i implementacije Zakona o visokom obrazovanju.
Ponovno uključivanje u porodicu evropskih univerziteta znači i prilagođavanje
sistema visokog obrazovanja standardima Bolonjskog procesa. Zadatak je da
najkasnije 2010. godine, Srbija postane deo Evropske zone visokog obrazovanja, što
podrazumeva međusobnu usaglašenost i prepoznatljivost studijskih programa,
odnosno akademskih zvanja, kao i mobilnost studenata, nastavnika i radne snage,
zasnovane na tome.

3
 ЧЛАНОВИUNIVERZITETA
ČLANOVI УНИВЕРЗИТЕТАUУBEOGRADU
БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТИ
FAKULTETI НАУЧНИ
NAUČNI УUNIVERZITETSKA
НИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА
BIBLIOTEKA
ИINSTITUTI
НСТИТУТИ „SVETOZAR МАРКОВИЋ“
„СВЕТОЗАР MARKOVIĆ“

- ИНСТИТУТ
INSTITUT ZAЗА БИОЛОШКА
BIOLOŠKA ИСТРАЖИВАЊА
ISTRAŽIVANJA „SINIŠA
„СИНИША СТАНКОВИЋ“
STANKOVIĆ“

- ИНСТИТУТ
INSTITUT ZAЗА МОЛЕКУЛАРНУGENETIKU
MOLEKULARNU ГЕНЕТИКУ И ГЕНЕТСКО
I GENETSKO ИНЖЕЊЕРСТВО
INŽENJERSTVO

- ИНСТИТУТ
INSTITUT ZAЗА ФИЗИКУ
FIZIKU

- ИНСТИТУТ
INSTITUT ZAЗА ФИЛОЗОФИЈУ
FILOZOFIJU И ДРУШТВЕНУ
I DRUŠTVENU ТЕОРИЈУ
TEORIJU

- ИНСТИТУТ
INSTITUT ZAЗА ХЕМИЈУ,
HEMIJU, ТЕХНОЛОГИЈУ
TEHNOLOGIJU И МЕТАЛУРГИЈУ
I METALURGIJU

ГРУПАЦИЈА
GRUPACIJA
ФАКУЛТЕТА
FAKULTETA ГРУПАЦИЈА
GRUPACIJA ГРУПАЦ ИЈА
GRUPACIJA ГРУПАЦИЈА
GRUPACIJA ГРУПАЦИЈА
GRUPACIJA
ПPRIRODNIH
РИРОДНИХН ФАКУЛТЕТА
FAKULTETA ФАКУЛТЕТА
FAKULTETA ФАКУЛТЕТА
FAKULTETA ФАКУЛТЕТА
FAKULTETA
НАУКА
NAUKAИI ТЕХНИЧКИХ
TEHNIČKIH NAUKA БBIOTEHNIČKIH
ИОТЕХНИЧКИХ ДDRUŠTVENIH
РУШТВЕНИХ МMEDICINSKIH
ЕДИЦИНСКИХ
МАТЕМАТИК
MATEMATIKEЕ НАУКА НАУКА
NAUKA НАУКА
NAUKA НАУКА
NAUKA

BIOLOŠKI И
БИОЛОШК АРХИТЕКТОНСКИ
ARHITEKTONSKI ПОЉОПРИВРЕДНИ
POLJOPRIVREDNI ЕКОНОМСКИ
EKONOMSKI ФАКУЛТЕТ ЗА
FAKULTET ZA
ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET СПЕЦИЈАЛНУ
SPECIJALNU
ЕДУКАЦИЈУIИ
EDUKACIJU
ГЕОГРАФСКИ
GEOGRAFSKI ГРАЂЕВИНСКИ
GRAĐEVINSKI ШУМАРСКИ
ŠUMARSKI ПРАВНИ
PRAVNI РЕХАБИЛИТАЦИЈУ
REHABILITACIJU
ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET
МЕДИЦИНСКИ
MEDICINSKI
МАТЕМАТИЧКИ
MATEMATIČKI ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ
ELEKTROTEHNIČKI ПРАВОСЛАВНИ
PRAVOSLAVNI ФАКУЛТЕТ
FAKULTET
ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET БОГОСЛОВСКИ
BOGOSLOVSKI
ФАКУЛТЕТ
FAKULTET СТОМАТОЛОШКИ
STOMATOLOŠKI
ФАКУЛТЕТZA
FAKULTET ЗА МАШИНСКИ
MAŠINSKI ФАКУЛТЕТ
FAKULTET
ФИЗИЧКУ
FIZIČKU HEMIJU ФАКУЛТЕТ
FAKULTET УЧИТЕЉСКИ
UČITELJSKI
ХЕМИЈУ ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET
FIZIČKI РУДАРСКО
RUDARSKO ВЕТЕРИНАРСКЕ
VETERINARSKE
ФИЗИЧКИ
FAKULTET ГЕОЛОШКИ
GEOLOŠKI ФАКУЛТЕТ
FAKULTET МЕДИЦИНЕ
MEDICINE
ФАКУЛТЕТ ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ПОЛИТИЧКИХ
POLITIČKIH
HEMIJSKI НАУКА
NAUKA ФАКУЛТЕТ
FAKULTET
ХЕМИЈСКИ
FAKULTET САОБРАЋАЈНИ
SAOBRAĆAJNI СПОРТА И
SPORTA I
ФАКУЛТЕТ ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФИЗИЧКОГ
FIZIČKOG
БЕЗБЕДНОСТИ
BEZBEDNOSTI ВАСПИТАЊА
VASPITANJA
ТЕХНИЧКИFAKULTET
TEHNIČKI
ФАКУЛТЕТ
U BORU У БОРУ ФИЛОЗОФСКИ
FILOZOFSKI ФАРМАЦЕУТСКИ
FARMACEUTSKI
ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET
ТЕХНОЛОШКО––
TEHNOLOŠKO
МЕТАЛУРШКИ
METALURŠKI ФИЛОЛОШКИ
FILOLOŠKI
ФАКУЛТЕТ
FAKULTET ФАКУЛТЕТ
FAKULTET

ФАКУЛТЕТ
FAKULTET
ОРГАНИЗАЦИОНИХ
ORGANIZACIONIH
НАУКА
NAUKA

4
2. FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
(«Od DIF-a do FSFV» - 1946-2006)

Uviđajući potrebu za što stručnijim kadrom u oblasti fizičke kulture

(fiskulture) Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije donela je 1946. godine
"Uredbu o Državnom institutu za fiskulturu", koji je osnovan kao "Visoka stručna
škola opšte državnog značaja, čiji je zadatak da sprema visoko kvalifikovane
fiskulturne rukovodioce i nastavnike". Određeno je da studije traju t r i godine, a
već dve godine kasnije 1948. g., studije su produžene na č e t i r i godine, čime
se ova Škola ravnopravno svrstala među ostale visokoškolske organizacije. Međutim,
školovanje stručnih kadrova iz oblasti fizičke kulture, započinje mnogo ranije od
1946. godine.

JEDNOGODIŠNJI TEČAJ ZA SPREMANJE NASTAVNIKA

TELESNOG VASPITANJA PO ŠKOLAMA

Ministar Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda Kraljevine Jugoslavije dr

Bujić, uz saglasnost ministra prosvete Magaraševića, doneo je 1938. godine odluku o
osnivanju Jednogodišnjeg tečaja za spremanje nastavnika telesnog vaspitanja po
školama i propisao "Nastavni plan i program" rada ove Škole, koji je imao 25
nastavnih predmeta.
Za upravnika Jednogodišnjeg tečaja postavljen je dr Adolf Pihler, a nastava se
izvodila u zgradi Sokolskog doma Beograd Matica, u Deligradskoj ulici broj 27, u
kojoj je menjajući imena, godine trajanja studija, nastavne programe, ova Institucija
radila sve do 1968. godine.
Škola je radila godinu dana (dva semestra), nakon čega je većina od 49
slušalaca, koji su završili ovaj Jednogodišnji tečaj, raspoređena za nastavnike telesnog
vaspitanja u srednjim i učiteljskim školama.

ŠKOLA ZA TELESNO VASPITANJE (ŠTV)

U toku prve godine rada Jednogodišnjeg tečaja ministar fizičkog vaspitanja
naroda, shvatajući potrebu o proširenju programa stručnog osposobljavanja
nastavnika, 1939. godine je o s n o v a o Školu za telesno vaspitanje, sa sedištem u
Beogradu.
Ova novoosnovana Škola je bila viša stručna škola u rangu više pedagoške
škole, a nastavnim planom predviđeno je 30 nastavnih predmeta.
Za vršioca dužnosti rektora Škole za telesno vaspitanje postavljen je Milivoje
Vuk Aračić.
U školskoj 1939/40. godini upisano je 33 studenta i 25 studentkinja, a
1940/41. godine 35 studenata i 21 studentkinja.
Međutim već započeti Drugi svetski rat (1939) i neposredna ratna opasnost,
koja je pretila Kraljevini Jugoslaviji, primorala je ministra fizičkog vaspitanja naroda
da donese rešenje 31.3.1941. godine o r a s p u š t a nj u Škole za telesno vaspitanje.
Aprilski rat 1941. godine protiv Kraljevine Jugoslavije, a ubrzo i njena
okupacija, prekinuli su redovno školovanje studenata telesnog vaspitanja, ali nije
prekinut i rad Škole, jer je Škola za telesno vaspitanje i dalje administrativno
postojala.

5
 Dvadeset dana posle oslobođenja Beograda (11.11.1944) nastavljen je rad
Škole za telesno vaspitanje, okupljanjem nastavnika i pripremom za organizovanjem
"fiskulturnih kurseva". I dok je Drugi svetski rat još uvek trajao i na tlu Jugoslavije,
nastavnici ove Škole organizovali su od marta do septembra 1945. godine tri
fiskulturna kursa za kadrove u oblasti fizičke kulture.

NASTAVAK RADA ŠKOLE ZA TELESNO

VASPITANJE POSLE II SVETSKOG RATA

Ministarstvo prosvete Demokratske Federativne Jugoslavije donelo je odluku

18.7.1945. godine o o s n i v a nj u Jednogodišnjeg višeg tečaja na koju se upisalo
75 polaznika. Svakako da je smanjivanje trajanja studija na jednu godinu proisteklo iz
velike i hitne potrebe za što bržim stvaranjem neophodnog stručnog kadra iz oblasti
fizičke kulture.

DRŽAVNI INSTITUT ZA FISKULTURU (DIF)

Vlada Federativne
Narodne Republike
Jugoslavije donela je 16.
jula 1946. godine
"Uredbu o Državnom
institutu za fiskulturu".
Određeno je da studije
traju t r i godine, da
bi dve godine kasnije
(1948) Škola trajala četiri
godine.

sl.
2 Stara zgrada DIF-a

INSTITUT ZA FIZIČKU KULTURU (IFK)

Počev od školske 1951/1952.godine promenjeno je ime Državnog instituta za

fiskulturu (DIF) u Institut za fizičku kulturu (IFK), u skladu sa postojećim
društveno-političkim i administrativnim promenama u započetom procesu odumiranja
države. Osim promene imena sve obaveze, zadaci, organizacija i funkcija Škole ostale
su iste.

VISOKA ŠKOLA ZA FIZIČKO VASPITANJE (VŠFV)

"Zakonom o Visokoj školi za fizičko vaspitanje", koji je donela Narodna

Skupština Narodne Republike Srbije 1956. godine, izjednačen je položaj studenata
ove Škole sa statusom studenata ostalih fakulteta sledećom zakonskom odredbom:
"Diplome koje izdaje Visoka Škola imaju istu vrednost kao i diplome koju izdaju
fakulteti Univerziteta".
Visoka škola za fizičko vaspitanje primljena je u Beogradski univerzitet 6.
januara 1963. godine, čime je odato priznanje ovoj instituciji za ukupna ostvarenja u

6
obrazovanju, vaspitanju i naučnom radu. Na taj način priznato je da je dostigla nivo i
rang ostalih fakulteta Beogradskog univerziteta.
Od školske 1964/65. godine započeo je Poslediplomski studij prve generacije,
koja je imala 16 studenata.
Prvi doktorat iz oblasti nauka fizičke kulture odbranio je profesor Nikola
Kurelić, nastavnik ove Škole, maja 1965. godine na Akademiji u Varšavi i tako postao
prvi doktor nauka u ovoj oblasti, na ovom Fakultetu i u Jugoslaviji.
Septembra 1968. godine, posle 30 godina rada u zgradi bivšeg Sokolskog
doma Sokolskog društva Beograd-Matica, u Deligradskoj ulici broj 27, Škola se
preselila u novu zgradu u Košutnjaku.

FAKULTET ZA FIZIČKO VASPITANJE (FFV)

Skupština Socijalističke Republike Srbije donela je Zakon o Fakultetu za

fizičko vaspitanje 11.12.1968. godine, u kome je zapisano da "Visoka škola za
fizičko vaspitanje u Beogradu nastavlja sa radom kao Fakultet za fizičko vaspitanje.
Na taj način su nagrađeni napori i ostvarena dugogodišnja nastojanja
nastavnika, studenata i radnika ove Škole da svojim radom i postignutim rezultatima
dostignu nivo fakulteta - najviše univerzitetske nastavno-naučne institucije. Počev od
1985. godine 11. decembar se proslavlja kao Dan Fakulteta.

FAKULTET ZA FIZIČKU KULTURU/FAKULTET FIZIČKE KULTURE (FFK)

Fakultet za fizičko vaspitanje promenio je ime u Fakultet za fizičku kulturu

1987. godine, da bi novim imenom obuhvatio ukupnu delatnost Fakulteta, u svim
segmentima fizičke kulture (fizičkom vaspitanju, sportu, sportskoj rekreaciji).
U toku 1990. godine izvršena je promena imena Fakulteta za fizičku kulturu u
Fakultet fizičke kulture).

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA (FSFV)

U toku 2000. godine izvršena je promena imena Fakulteta fizičke kulture u
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

7
 sl. 3 Današnji izgled Fakulteta

3. FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG

VASPITANJA – DANAS

3.1. NASTAVNI PLANOVI I TENDENCIJE

U NASTAVNIM PROGRAMIMA FAKULTETA

Posle višegodišnjeg rada na promenama, 2003. godine prihvaćeni su novi

nastavni planovi i programi Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, koji omogućavaju
sticanje visokog obrazovanja i zvanja za dva jasno razgraničena profila: iz oblasti
fizičkog vaspitanja i oblasti sporta. Pri tome je nastavni plan studija sporta, već tada,
bio formiran u skladu sa principima Bolonjske deklaracije. Studenti, koji su prešli na
ovaj oblik studija, ove godine, završavaju petu godinu ili prvu godinu diplomskih
studija. Nastavni planovi za oba odseka su, 2006. godine, inovirani i usklađeni sa
Zakonom o visokom obrazovanju po principima Bolonjske deklaracije. Definisane su
studije prvog stepena (dodiplomske) u trajanju od četiri godine:

OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE:

- Studijski program na Odseku fizičko vaspitanje i
- Studijski program na Odseku sporta (sa smerovima, jedan od njih je i
Rekreacija),

studije drugog stepena u trajanju od jedne godine:

DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE
- diplomske akademske studije – master za oba studijska programa i
- diplomske specijalističke studije prema posebnih programa i

8
 studije trećeg stepena u trajanju od tri godine
DOKTORSKE STUDIJE, prema posebnim programima.

sl. 4 i 5 Istočna i severna strana Fakulteta

Na Fakultetu se, kao posebni studijski programi organizuju STRUKOVNE

STUDIJE u trajanju od tri godine. Prihvaćeni su smerovi za sportske trenere,
rekreaciju, sportske novinare i sportske menadžere. Planira se i akreditacija studijskog
programa: Specijalističke strukovne studije.
Svi programi koji su na Fakultetu realizovani do donošenja novog Zakona o
visokom obrazovanju, funkcionišu prema prelaznim odredbama, posebno
poslediplomske studije, koje se na Fakultetu organizuju od 1964. godine, u trajanju od
dve godine, sa izradom magistarske teze, kao i izrada doktorskih disertacija. I ovaj
nastavni plan i programi su, u skladu sa promenama na Odseku sport, 2005. godine
izmenjen i, kao takav, prihvaćen na Nastavno-naučnom veću Univerziteta
Na Fakultetu su uspešno realizovani i niži stepeni obrazovanja trenera u
oblasti sporta i rekreacije. U jednom periodu imali smo pravo da školujemo kadrove
sa VI1 stepenom stručne spreme, što je, dok Zakon nije osporio tu mogućnost, bilo
veoma korisno za praksu. Ukoliko bude postojalo interesovanje, a Zakon o sportu dao
pravnu osnovu, i dalje će biti organizovani kursevi za sticanje zvanja u skladu sa
nomenklaturom zanimanja.
Reformski zahvati koji se na Fakultetu sprovode samo su logičan sled
neprekidnih, decenijskih, inovacija nastavnih planova i programa. Poslednjim
promenama formirani su novi predmeti koji su u skladu sa tendencijama razvoja u
oblasti fizičkog vaspitanja, sporta i rekreacije, kao i zvanja koja se stiču trogodišnjim
školovanjem (sportski novinar i sportski menadžer).

Novi nastavni plan i programi nastali su kao rezultat napora kadrova Fakulteta,
u skladu sa aktuelnim procesima reforme visokog obrazovanja, zadržavajući svoju
autentičnost, proisteklu iz decenijskog formiranja ustanove, imajući u vidu iskustvo,
na kome su se ove institucije gradile i ostavile nam kao osnovu za dalju nadgradnju.

Poslednjim izmenama nastavnih planova i programa pristupilo se, uz

sagledavanje problema koji su proisticali iz ekstenzivnog školovanja kadrova, kao i
zbog nedostatka potrebnih visokoobrazovanih profila stručnjaka. Iako je Fakultet, u
više navrata imao kompletne predloge nacrta nastavnih planova i programa
školovanja za različite profile kadrova, koji su prihvaćeni na Univerzitetu u Beogradu,
do ovih poslednjih promena Ministarstvo prosvete nije odobravalo njihovu realizaciju.
Namera nam je da se, u narednom periodu još čvršće povežemo sa potrebama
fizičkog vaspitanja, sporta, i rekreacije, i da naše personalne afirmacije u ovim

9
područjima prenesemo na istitucionalnu saradnju i u edukaciju studenata uložimo ono
što je najkvalitetnije u struci i nauci, sa kadrovima sa Fakulteta i izvan njega.
Sistem vaspitanja i obrazovanja ima jasno definisane kriterijume. Fakultet ih je
oduvek poštovao, tako da je i proces poslednje reforme usmeren prema
obezbeđenju što kvalitetnijeg obrazovanja kadrova za nastavnu oblast (predmet)
Fizičko vaspitanje za sve programe u predškolskom, osnovnoškolskom,
srednjoškolskom i fakultetskom obrazovanju dece, učenika i studenata. Planirani su i
različiti specijalistički programi, samostalno i u saradnji sa drugim fakultetima. Jedan
od njih je i školovanje stručnjaka za rad sa decom sa posebnim potrebama (u
procesima inkluzije i sa posebnim programima)
Nastavni planovi i programi fakulteta i viših škola, koji edukuju kadrove iz
područja sporta i rekreacije zahtevaju balans između adekvatnog teorijskog
obrazovanja, praktične nastave i pedagoško-trenerske prakse. Na našem fakultetu se
posebno insistira na povezivanju teorijske i praktične nastave. U tom smislu Fakultet
preduzima značajne napore za obezbeđenje što kvalitetnijih prostora za praktičnu
nastavu. Ovo se naravno, može postići samo uz podršku izvan Fakulteta.
Realizovanjem aktuelnih nastavnih planova na Fakultetu se funkcionalno povezuje
kvalitetna edukacija sa potrebama prakse, kao i uvođenje u naučno-istraživački rad u
relevantnim oblastima .

sl. 6 Hol Fakulteta

10
 OSNOVNE ČETVOROGODIŠNJE STUDIJE
Go STUDIJSKI PROGRAM SPORT STUDIJSKI PROGRAM FIZIČKO VASPITANJE
d
Antropomorika Antropomotorika
Anatomija lokomotornog aparata Anatomija lokomotornog aparata
Sociologija sporta Sociologija fizičke kulture
Istorija sporta Istorija fizičke kulture
Prva godina

Informatika Informatika
Teorija sporta Strani jezik 1
Osnovi dečijeg sporta 1 Teorija fizičke kulture
Teorija i praksa sportske grane 1 Teorija i metodika elementarnih igara
Izborni predmeti Teorija i metodika odbojke
Programske osnove fizičkog vaspitanja*
Biologija razvoja čoveka Biologija razvoja čoveka
Fiziologija fizičke aktivnosti Fiziologija fizičke aktivnosti
Biomehanika Biomehanika
Opšta psihologija Opšta psihologija
Druga godina

Pedagogija Razvojna psihologija

Strani jezik (1 i 2) Strani jezik 2
Sport za sve Teorija i metodika rukometa
Osnovi dečijeg sporta 2 Teorija i metodika atletike
Teorija i praksa sportske grane 2 Teorija i metodika rekreacije
Izborni predmeti Teorija i metodika vežbi na spravama 1

Fiziologioja i biohemija sporta Pedagoška psihologija

Osnove sportske medicine Teorija i metodika fizičkog vaspitanja
Ishrana i stimulativna sredstva u sportu Teorija i metdika plivanja i vaterpola
Treća godina

Psihologija sporta Teorija i metodika plesova

Pedagogija sporta Teorija i metodika ritmičke gimnastike
Organizacija i administracija u sportu Teorija i metodika borenja
Teorija sportskog treninga Teorija i metodika košarke
Tehnologija sportskog treninga Teorija i metodika skijanja
Teorija i praksa sportske grane 3 Aktivnosti u prirodi
Izborni predmeti
Motorna kontrola Teorija i metodika fizičkog vaspitanja -
Informacioni sistemi u sportu pedagoška praksa
Uvod u istraživački rad Korektivna gimnastika
Analititika i dijagnostika u sportu Objekti fizičkog vaspitanja
Menadžment u sportu Uvod u istraživački rad
Četvrta godina

Školski sport Zdravstveno vaspitanje i ekologija

Teorija i praksa sportske grane 4
Izborni predmet
Diplomski rad Završni rad
Istorija fizičke kulture, Sociologija fizičke kulture,
Teorija fizičke kulture, Odbojka, Razvojna psihologija,
Klizanje,Rukomet, Personalni fitnes, Akrobatika,
Grupno vođeni fitnes, Stoni tenis, Pedagoška
Izborni predmeti
Teorija i metodika sportskog treninga
Teorija i metodika skijanja
Teorija i metodika fudala
Teorija i metodika vežbi na spravama 2
Teorija i metodika veslanja
Izborni predmeti
Diplomski rad Završni rad
Orjentiring, Vežbanje uz muziku, Grupno vođeni fitnes,
Rekreacija učenika u prirodi, Stoni tenis, Klizanje, Školski
sport i olimijsko vaspitanje, Streljaštvo, Samoodbrana ,
Predškolsko fizičko vaspitanje, Personalni fitnes,

psihologija, Ritmička gimnastika, Aktivnosti u prirodi, Rekreativne aktivnosti učenika, Fizičko vaspitanje dece sa
Skijanje, Košarka, Borenje, Plivanje i vaterpolo, posebnim potrebama
Vežbanje uz muziku, Zdravstveno vaspitanje i
ekologija, Vežbanje uz muziku, Korektivna
gimnastika, Samoodbrana, Žena i sport, Streljaštvo,
Fudbal

11
 DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE
STUDIJSKI PROGRAM SPORT STUDIJSKI PROGRAM FIČKO VASPITANJE
Naučni sistemi u sportu Filozofske osnove fizičkog vaspitanja
Rad na istraživačkom projektu Metodologija
Projektovanje vrhunskog sportskog rezultata Motorička istrživanja u fizičkom vaspitnju
Izrada završnog rada Pedagoško-psihološke osnove istraživanja
u fizičkom vaspitanju
Biolioške osnove istaživanja u fizičkom vaspitanju
Motorna kontrola

Moduli teorije i metodike fizičkog vaspitanja

(Student obavezno bira područje izučavanja:
- Teorija i metodika predškolskog fizičkog vaspitanja,
- Teorija i metodika fizičkog vaspitanja mlađeg školskog
uzrasta;
- Teorija i metodika fizičkog vaspitanja starijeg
osnovnoškolskog uzrasta:
- Teorija i metodika fizičkog vaspitanja srednješkolskog
uzrasta;
- Teorija i metodika univerzitetskog fizičkog
vaspitanja;
- Teorija i metodika specijalnog fizičkog vaspitanja;
- Teorija i metodika fizičkog vaspitanja dece i omladine
sa posebnim potrebama.)

sl.7 Veliki amfiteatar Fakulteta

12
 STUDIJSKI PROGRAMI STRUKOVNIH STUDIJA
Smer sportski trener Smer rekreacija
Arotopomotorika Antropomotorika
Anatomija lokomotornog sistema Anatomija lokomotornog sistema
Prva godina

Strani jezik Strani jezik

Informatika (sa osnovama statistike) Informatika (sa osnovama statistike)

Fiziologija sa biohemijom sporta Fiziologija fizičke aktivnosti

Teorija fizičke kulture

Biologija razvoja čoveka Biologija razvoja čoveka

sa osnovma sportske medicine sa osnovma sportske medicine
Psihologija sporta Psihološke osnove rekreacije
Druga god ina

Teorija sportskog treninga Teorija sportskog treninga

Biomehanika Biomehanika
Pedagogija sporta Andragške osnove rekreacije
Sociologija sporta Sociološke osnove rekreacije
Ishrana i stimulativna sredstva u Ishrana rekreativaca
sportu
Analitika i dijagnostika u sportu Analitika i dijagnostika u rekreaciji
Osnove dečijeg sporta Osnovi dečijeg sporta
Treća godina

Organizacija i administracija u sportu Organizacija i administracija u sportu

Školski sport Rekreacijaska medicina

Tehnologija sportskog treninga Tehnologija sportskog treninga
prva, Teorija i praksa sportske grane Teorija i metodika rekreacije
druga i
treća Izborni predmeti Izborni predmeti
godina (više od 36 predmeta) (više od 40 predmeta)
Diplomski rad Završni rad Diplomski rad Završni rad

13
 STUDIJSKI PROGRAMI STRUKOVNIH STUDIJA
Smer sportski novinar Smer sportski menadžer
Osnove novinarstva Osnove menadžmenta u sportu
Istorija sporta Ekonomika sporta
Strani jezik Strani jezik
Prva godina

Informatika (sa osnovama statistike) Informatika (sa osnovama statistike)

Istorija sportskog novinarstva Teorija sporta

Sportska pravila Pravo u sportu
Sport za sve
Komunikologija Finansijski menadžment
Teorija sportskog treninga Teorija sportskog treninga
Sportsko novinarstvo u štampi Menadžment objekata u sportu
Druga godina

Agencijsko sportsko novinarstvo Psihologija upravljanja

Osnove sportske medicine Sociologija
Ishrana i stimulativna sredstva u sportu Oreganizacija u sportu
Objekti u rekviziti u sportu Administracija u sportu
Organizacija sportskih događaja

Sportsko radio novinarstvo Komunikologija

Sportsko TV novinarstvo Osnove marketinga u sp.
Treća godina

Psiho-socijalne osnove sporta Market. sp. organiz. i dog.

Sport za sve (rekreacija) Menadž. ljudskih resursa
Osnove dečijeg sporta Osnove dečijeg sporta
Školski sport Školski sport
Organizacija i admin. u sportu Menadžment projekata u sportu

Teorija i praksa sportske grane Teorija i metodika rekreacije

Prva,
druga i Obavezni izborni predmet (sport) Obavezni izborni predmet (sport)
treća
Izborni predmeti Izborni predmeti
godina
(više od 36 predmeta) (više od 30 predmeta)
Diplomski rad Završni rad Diplomski rad Završni rad

14
 Studijski program: SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE (u trajanju od jedne godine)
Užestručna oblast
SPECIJALNO FIZIČKO OBRAZOVANJE
- Specijalno fizičko obrazovanje (VSN)*
Kondicija (VSN)
- Analitika i dijagnostika u treningu
(VIN)**
- Specijalistički rad i mentorski rad
Izborni predmeti
- Antropomotorika (VSN)
- Tehnologija sportskog treninga (VSN)
- Biomehanika sporta (VSN)
- Psihologija sporta (VSN)
- Fiziologija i biohemija sporta (VSN)
- Informacioni sistemi u sportu (VIN)
* VSN: viši stručni nivo
**VIN: Viši istraživački nivo
Užestručna oblast
ANTROPOMOTORIKA
- Teorija antropomotorike
- Metodologija antropomotorike
- Izrada specijalističkog rada i
mentorski rad
Izborni predmetni blokovi
Teorija struke i aplikacija
- Antropomotorika u funkciji treninga
- Antropomotorika u funkciji nastave
fizičkog vaspitanja
- Antropomotorika u funkciji rekreacije
- Antropomotorika u funkciji
specijalnog fizičkog vaspitanja i
adaptivnog vežbanja
- Antropomotorika u funkciji
rehabilitacije
- Antropomotorika u umetnosti i kulturi
- Oprema, sprave i rekviziti u
antropomotorici
Opštestručna oblast
TEORIJA I FILOZOFIJA
FIZIČKE KULTURE
- Teorija i filozofija fizičke kulture
- Metodologija istraživačkog rada
- Izrada specijalističkog rada i
mentorki rad
Teorija interdisciplina i aplikacija:
- Antropologija igre
- Ontologija fizičke aktivnosti
- Aksiologija fizičke aktivnosti
- Gnoseologija fizičke aktivnosti
- Estetika i fizička aktivnost
- Etika i fizička aktivnost
- Filozofija olimpizma
15
 3.2. METODIČKO-ISTRAŽIVAČKA
LABORATORIJA „MIL”

Osnovni podaci
Metodičko-istraživačka laboratorija osnovana je 16. 11. 1990. godine kada je,
Odlukom Nastavno-naučnog veća Fakulteta (akt 02 br. 5563-1), prihvaćen projekat
“Organizacija i realizacija metodičko-istraživačke laboratorije na Fakultetu za fizičku
kulturu”. Projekat je prihvaćen kao jedan od ključnih programskih orijentacija u
razvoju Fakulteta.
Metodičko-istraživačka laboratorija organizovana je sa ciljem objedinjavanja
postojećih materijalnih dobara i boljeg organizovanja stručnog i naučnog kadra, kao
bitnih pretpostavki za istraživanja u fizičkoj kulturi (fizičkom vaspitanju, sportu i
rekreaciji). Na taj način stvorena je materijalna osnova kojom su obezbeđeni
tehničko-tehnološki uslovi za multidisciplinaran i kompleksan pristup u istraživanjima
fundamentalnog, razvojnog i primenjenog karaktera u području fizičke kulture.
Uporedo sa orijentacijom na istraživački rad, Metodičko-istraživačka laboratorija
je i u funkciji realizacije različitih programa nastave za studente na strukovnim,
akademskim, specijalističkim i doktorskim studijama.
Projektom je predviđeno da istraživanja u okviru Metodičko-istraživačke
laboratorije, realizuje stručni i naučni kadar Fakulteta, ali i odgovarajući kadar izvan
Fakulteta, koji radi u fizičkoj kulturi, kao i njenim komplementarnim područjima.
Organizacijom i realizacijom Projekta Metodičko istraživačke laboratorije
predviđeni su uslovi za dalji razvoj laboratorije, ispunjene su pretpostavke za
kontinuitet u istraživačkom radu, stvoreni su preduslovi za regrutovanje i selekciju
istraživačkog kadra iz redova studenata i, u opštem smislu, izgrađen je ambijent za
negovanje istraživačkog pristupa u rešavanju problema u fizičkoj kulturi.
Mesto i zadaci laboratorije definisani su Statutom Fakulteta, a način i uslovi rada
određeni su posebnim pravilnikom - Pravilnikom o radu metodičko-istraživačke
laboratorije.
Oprema

Metodičko-istraživačka laboratorija smeštena je na prostoru oko 460 m2 i

organizovana je kao skup, relativno nezavisnih i međusobno kompatibilnih
funkcionalnih jedinica. Oprema u Metodičko-istraživačkoj laboratoriji najvećim
delom je nabavljena zahvaljujući donacijama i sredstvima Ministarstva, kroz naučno-
istraživačke projekte.

U skladu sa osnovnim sadržajima rada, jedinice nose nazive: računarsko-

informatička, motorička, medicinsko-biološka i psihološka jedinica.

16
 Računarsko-informatička
jedinica opremljena je računarima i
dodatnom opremom za skeniranje i
štampanje. Računari su opremljeni
paketima programa za obradu teksta,
kao i za matematičko-statističku i
grafičku obradu podataka.
Kompjuteri su međusobno povezani i
eksternim modemom, on line,
povezani u akademsku mrežu
dif.bg.ac.rs.

sl. 8 Računarski centar

Motorička jedinica opremljena je savremenom i kompjuterizovanom opremom
za merenje osnovnih mišićnih funkcija, zatim kompjuterizovanim sistemom za
kinematičku analizu kretanja Mac Refleks koji omogućava dvodimenzionalnu i
trodimenzionalnu analizu kretanja.
Sem toga, Metodičko-istraživačka laboratorija je opremljena kompjuterizovanim
i modifikovanim sistemom za merenje modaliteta ispoljavanja jačine
“Spremo&Barač”, zatim kompjuterizovanim sistemom fotoćelija za merenje
jednokratnih i ponovljenih kretanja, kompjuterizovanim Ergo-jump (Bosco sistem) za
procenu snage i programom za indirektnu procenu strukture mišićnih vlakana,
kompjuterizovani ergo-jump sistem za procenu snage i elementarnih oblika
ispoljavanja brzine, anaerobne i aerobne izdržljivosti i okretnosti. Takođe,
Laboratorija raspolaže instrumentima klasične izrade za procenu gipkosti.

sl. 9 i 10 Motorička jedinica

Medicinsko-biološka jedinica opremljena je za praćenje rasta i razvoja, stanja
zdravlja, funkcionalnih i radnih sposobnosti – primenjuju se metode somatoskopije,
somatometrije, elektrokardiografije, telemetrije, ergonomije, analize laktata, krvi,
urina i dr. Procena radne sposobnosti vrši se različitim test-protokolima korišćenjem
aparata za direktnu potrošnju kiseonika – TIM 100, kao i aparat za analizu laktata -
Analox LM 4. Za procenu masti u telu koristi se Body impedace.

17
 sl. 11 i 12 Medicinsko-biološka jedinica
Psihološka jedinica je opremljena sa kompjuterizovanim sistemom za procenu i
ocenu reakcije i pažnje (polireakciometar – merenje proste i složene reakcije).
Sve jedinice Metodičko-istraživačke laboratorije opremljene su kompjuterima i
međusobno su povezane. Oprema omogućava formiranje baza podataka, akviziciju
podataka i brzu obradu u funkciji procene stanja zdravlja, morfo-funkcionalnih i
psiholoških karakteristika, kao i motoričkih sposobnosti učenika i sportista različitog
uzrasta, koji treniraju u različitim disciplinama.
Posebna jedinica opremljena konfiguracijom za automatsku obradu podataka i
programskim paketima za matematičko-statističku i grafičku obradu podataka i
obradu teksta opremljena je za nastavu informatike i za korišćenje baza podataka
obuhvaćenih internet mrežom.

Projekti
U okviru Metodičko-istraživačke laboratorije do sada su realizovani projekti
podržani od Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, Ministarstva za prosvetu i
sport, kao i projekti Fakulteta:
1. “Fiziološke i biomehaničke osnove humane lokomocije”, finansijer Ministarstvo
za nauku R. Srbije (1991-1995). Nosilac projekta Fakultet fizičke kulture,
rukovodilac profesor dr Slobodan Jarić, a projekat je realizovan u saradnji sa
Institutom za medicinska istraživanja u Beogradu.
2. “Uticaj jačine mišića agonista i antagonista na mehaničke osobine brzih
pokreta”, finansijer Savezno ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj (1994-
1997). Nosilac projekta Fakultet fizičke kulture, rukovodilac profesor dr Slobodan
Jarić, a projekat je realizovan u saradnji sa Institutom za medicinska istraživanja u
Beogradu.
3. “Procena mišićne funkcije na osnovu motoričkih testova”. Rukovodilac projekta
Slobodan Jarić, a realizovan je u saradnji sa Institutom za medicinska istraživanja
i Medicinskim Fakultetom.
4. “Razvoj aparature za dijagnozu vizuo motorne koordinacije”. Rukovodilac
projekta dr Ksenija Ribarić-Jankes, a projekat je realizovan u saradnji sa Centrom
za multidisciplinarna istraživanja, Elektrotehničkim fakultetom i Medicinskim
fakultetom.
5. “Evaluacija metoda za procenu uloge mišićnih i neuralnih faktora i njihovih
adaptivnih promena u humanoj lokomociji”. Rukovodilac projekta profesor dr
Slobodan Jarić, a projekat je realizovan u saradnji sa Institutom za medicinska
istraživanja u Beogradu.

18
 6. “Morfološki, motorički i psihološki faktori usvajanja tehnike u ritmičkoj
gimnastici“, rukovodilac projekta prof. dr Lepa Radisavljević, a projekat
finansiran od Ministarstva za prosvetu i sport.
7. “Razvoj morfoloških karakteristika, fizičkih sposobnosti, telesnog statusa i
nekih psihičkih karakteristika učenika od 1. do 8. razreda“. (Beogradska
studija). Rukovodilac projekta je profesor dr Vladimir Koprivica.
8. “Praćenje zdravstvenog stanja, morfofunkcionalnih karakteristika, motoričkih
sposobnosti i psiholoških karakteristika sportski obdarenih osoba”. Rukovodilac
projekta je prof. dr Dušan Ugarković. (Projekat Metodičko-istraživačke
laboratorije Fakulteta).
Sem navedenih projekata u okviru Metodičko-istraživačke laboratorije realizuju
se i istraživački projekti katedri, predmeta, kao i projekti nastavnika i saradnika.
Do sada je testirano oko 9000 osoba iz različitih sportskih disciplina, različitih
uzrasta i pola (4528 kartona sportista i 4650 testiranih kandidata za upis na Fakultet).
Sistematsko praćenje zdravlja, rasta i razvoja, funkcionalnih karakteristika i
motoričkih sposobnosti sportski orijentisanih osoba i sportista vrši se na osnovu
ugovora potpisanim sa FK Partizan, FK Crvena zvezda, OFK Beograd, FK Čukarički,
KK Best i dr.

sl. 13 Sala spolja

19
 3.3. ČASOPIS «FIZIČKA KULTURA» I «GODIŠNJAK»

«FIZIČKA KULTURA»

Među mnogobrojnim naučnim i stručnim izvorima u fizičkoj kulturi, kao

svetionik stoji naš najstariji časopis «FIZIČKA KULTURA». Punih 60 godina, više
od pola veka NEPREKIDNOG TRAJANJA I SVEDOČENJA O SVEMU ŠTO SE U
STRUCI I NAUCI DOGAĐALO U FIZIČKOJ KULTURI, Časopis je pratio i delio
sudbinu naše najstarije vaspitno-obrazovne institucije «DIF» (Državni institut
fiskulture), današnji Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
Datum «rođenja» našeg najstarijeg stručnog (a kasnije i naučnog) časopisa je
april 1947. godine, u Deligradskoj 27, na «Starom» DIF-u! Iako je njegovo prvo ime
bilo «Fiskultura»(1947-1949), i na impresumu prvog broja stajalo da je izdavač
Komitet Vlade FNRJ, i jedno vreme Društvo pedagoga fizičke kulture i Republička
zajednica fizičke kulture, najvećim delom su časopis «Fizička kultura» uređivali
nastavnici sa «DIF-a» i on je stalno bio «pod krovom» Fakulteta.

Tabela 1.: Pregled imena i izdavača Časopisa (1947-2005)

«ФИЗИЧКА КУЛТУРА» - ГЕНЕЗА ЈЕДНОГ САЗРЕВАЊА

1. 1947/1, «ФИСКУЛТУРА» - часопис за теорију и

праксу физичке културе
(издање Комитета за фискултуру владе ФНРЈ)
2. 1950/1-2 , «ФИЗИЧКА КУЛТУРА» - часопис за теорију и праксу
(Комитет за фискултуру владе ФНРЈ)
3. 1951/1-2 , «ФИЗИЧКА КУЛТУРА» - часопис за теорију и праксу
(Државни институт за фискултуру)
4. 1954/1-2 , «ФИЗИЧКА КУЛТУРА» - часопис за теорију и праксу
(Институт за физичку културу)
5. 1957/1-2 , «ФИЗИЧКА КУЛТУРА» - часопис за теорију и праксу
(Висока школа за физичко васпитање)
6. 1960/1-2 , «ФИЗИЧКА КУЛТУРА» - часопис за теорију и праксу
(Савез друштава наставника
физичког васпитања Југославије)
7. 1961/1-2 , «ФИЗИЧКА КУЛТУРА»
(часопис Савеза друштава наставника
физичког васпитања Југославије)
8. 1967/1-2, «ФИЗИЧКА КУЛТУРА»
(часопис Савеза друштава
педагога физичке културе Југославије)
9. 1974/1, «ФИЗИЧКА КУЛТУРА»
(часопис Заједнице за физичку културу СР Србије)
10. 1975/1, «ФИЗИЧКА КУЛТУРА»
(издавач Републичка заједница физичке културе)
11. 1990/91/1-2, «ФИЗИЧКА КУЛТУРА»
(издавач Факултет физичке културе
Универзитета у Београду)
12. 2000/1-4 «ФИЗИЧКА КУЛТУРА»
(издавач Факултет спорта и физичког
васпитања Универзитета у Београду)

20
 Tako je Časopis od svog prvog imena «Fiskultura», časopis za teoriju i
praksu(1947-1949), prerastao u «Fizičku kulturu», časopis za teoriju i
praksu (1950-1960), da bi od 1961-2006. godine nosio ime «Fizička kultura», i bio i
ostao vodeće stručno i naučno glasilo u fizičkoj kulturi u našoj zemlji.
Odgovorni urednici Časopisa su bili univerzitetski profesori: Branko Polič
(1947-1953), Borivoje Jovanović (1954-1956), Miloš Nišavić (1956-1973), Miladin
Ilić (1974-1989) i Božo Bokan (1990-2005).
Najsažetije predstavljen šezdesetogodišnji «život» Časopisa izgleda ovako: pet
izdavača, ukupno 67 članova uredništva (od kojih pet glavnih urednika), 58
volumena, 239 svezaka, 22.447 stranica, oko 1.500 autora i 4.710 objavljenih
tekstova (Tabela 2).

Tabela 2: Pregled Časopisa po periodima za 60 godina kontinuiranog izlaženja

Periodi Izdato Svega Svega Izdavač Glavni

svezaka strana tekstova urednik
(1) 20 2193 276 Komitet Branko Polič
1947/50 Vlade FNRJ
(2) Branko Polič
1951/59 43 4222 699 DIF, Beograd Bora Jovanović
VŠFV, Beograd Miloš Nišavić
(3) 70 5593 1075 Savez društava Miloš Nišavić
1960/73 NFV / PFK
(4) 76 6565 1880 Republički Miladin Ilić
1974/89 SIZ FK
(5) 30 3874 780 FFK, Beograd Božo Bokan
1990/2005 FSFV, Beograd
Ukupno 239 22447 4710

U celokupnom razdoblju Časopis je bio tematski orijentisan na ukupnu oblast

fizičke kulture, uz izvesno usmerenje na školsko fizičko vaspitanje.
«Fizička kultura» je u prva tri razvojna perioda imala jugoslovensku orijentaciju,
a prema statusu izdavača u Prvom i Trećem periodu bila je savezni časopis, da bi sve
više u Četvrtom i Petom periodu imala nivo nacionalnog časopisa, kako u pogledu
urednika i autora priloga, a naročito, usled političkih promena, i u okvirima
novostvorenih država.
Najznačajnije promene u uređivačkoj formi Časopisa desile su se 1974. godine
(Četvrti period), kada je B format zamenjen većim A4 formatom, integrisani su
dokumentacioni elementi (sažetak članka na srpskom i engleskom jeziku na posebnoj
kartici), a zatim primenjeni i drugi standardi (adrese autora i dr.).
Nova promena, tj. štampanje Časopisa na B formatu, nastaje 1994. godine, kada
se sažetak sa ključnim rečima smešta u glavu članka, sadržaj daje na srpskom,
engleskom i ruskom jeziku, i još neki detalji usaglašavaju sa aktuelnim zahtevima
Ministarstva za nauku i tehnologiju (danas, Ministarstva za nauku i zaštitu životne
sredine).

21
 sl 14 239 svezaka za 60 godina izlaženja časopisa “Fizička kultura”

Časopis je objavljivao originalne članke i priloge, a povremeno i prevode.

Najupadljivije promene tokom šezdeset godina događale su se u vezi sa kategorijama
članaka. U Prvom, Drugom, Trećem i većim delom u Četvrtom periodu članci se nisu
pojedinačno kategorisali (na naučne i stručne). Ipak, već u Trećem periodu od 1970.
godine ustanovljena je rubrika «Naučni rad» u kojoj su takvi radovi objavljivani. Ista
forma nastavljena je u Četvrtom periodu zaključno sa 1986. godinom. Od 1987.
godine započela je stalna pojedinačna kategorizacija. Istovremeno uvedeno je
recenziranje članaka od izabranih recenzenata izvan sastava Redakcije.
Radovi u Časopisu se recenziraju anonimno od uglednih stručnjaka
odgovarajućih specijalnosti, a lista recenzenata se objavljuje u poslednjem broju
Časopisa svake godine. Radovi se kategorišu u sledeće grupe:
- izvorni naučni članci,
- pregledni članci,
- prethodna saopštenja,
- referati na naučnom/stručnom skupu,
- pozivna predavanja ili saopštenja,
- stručni članci.

Učešće naučnih članaka u godištu iznosilo je od 1987. do 1996. godine od 14,0%

do 33,6% tekstova, i taj trend se sa manjim padom zadržao sve do 2005. godine, čime
je Časopis pored stručnog usmerenja sve više dobijao i naučno usmerenje. Najzad, od
1995. godine Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije sufinansira izdavanje
«Fizičke kulture» kao «PUBLIKACIJA OD POSEBNOG INTERESA ZA NAUKU»,
i time joj priznaje da pripada kategoriji naučnih časopisa.
Časopis referiraju tri strana INDOK CENTRA u svojim referativnim biltenima:
- «Sportdokumentation» iz Kelna (Nemačka),
- «Sport and Recreacion Index» iz Otave (Kanada) i

22
 - «Sports Documentation Mouthly Bulletn» iz Birmingena (V.Britanija).
Časopis je uveden u «Međunarodni pregled stranih časopisa fizičke kulture» koji
je izradila Komisija za informacione izvore Međunarodnog udruženja za informatiku
sporta. Neki časopisi iz prethodne i sadašnje države objavljivali su i objavljuju
sadržaje iz našeg časopisa.
Časopis vrši razmenu sa 20-ak vodećih časopisa u svetu. Redovno se distribuira
našim najvećim bibliotekama (Narodna, Univerzitetska), kao i fakultetima fizičke
kulture u Srbiji.
Nastavno-naučno veće Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja je u 2006. godini
zaključilo da Časopis treba da preraste u Časopis od međunarodnog značaja tj. da
postane «Publikacija od posebnog interesa za svetsku nauku u prostoru fizičke
kulture». To znači da će uskoro doći do formiranja Međunarodne Redakcije
Časopisa (od domaćih i inostranih kompetentnih stručnjaka), uspostavljanje
međunarodne anonimne recenzije tekstova, dvojezično prikazivanje tekstova (na
srpskom i engleskom jeziku) i čitav niz zahteva u skladu sa standardima u svetskom
izdavaštvu.

«GODIŠNJAK»

Pored časopisa «Fizička kultura», javljala se potreba za pokretanjem još jedne

publikacije koja bi bila godišnja (stručna) fakultetska publikacija.
Takva ideja ostvarena je 1961. godine pokretanjem stručnog godišnjaka pod
nazivom «Anali», koji je izlazio sve do 1977. godine, za koje vreme je izašlo ukupno
8 knjiga, u kojima su publikovani radovi nastavnika i saradnika Fakulteta. Sa
izlaskom osme knjige, i pauzom od punih 13 godina (do 1990), može se smatrati da su
«Anali» prestali sa redovnim štampenjem, ali su bili preteča jedne nove godišnje
fakultetske publikacije koja se pojavila 1990. godine.
Ideju za osnivanje nove publikacije, pokrenuli su profesori Milivoje Matić, Božo
Bokan i Miloš Kukolj, a Nastavno-naučno veće Fakulteta 10. oktobra 1989. godine
zadužilo je navedene profesore da sačine idejni projekat i podnesu Veću Fakulteta
projekat budućeg «zbornika radova nastavnika i saradnika».
Opredeljenje podnosioca projekta za buduću publikaciju, bilo je da to treba da
bude još jedna TEMATSKA stručna publikacija, a nikako ne jedina stručna tribina
koja će objavljivati rukopise nastavnika i saradnika, te da ona neće biti samo
ZBORNIK, već svojevrsni (I)ZBORNIK radova nastavnika i saradnika.
Predlažući naziv nove publikacije kao «GODIŠNJAK», autori su predložili, a
Veće usvojilo, osnovne elemente za buduću fakultetsku publikaciju:
« - Godišnjak je stalna, periodična (po pravilu: godišnja) i autonomna
(uključiv i mogućnost povremenog udruživanja) fakultetska
publikacija;
- Čiji bi osnovni stručni razlog bila prezentacija (izabranih) saopštenja
nastavnika i saradnika Fakulteta pripremljenih na jednu određenu temu
iz stručnih oblasti fizičke kulture i izloženih na jednom fakultetskom
stručnom skupu (po pravilu: u okviru stručnog dela programa Dana
Fakulteta);

23
 - Koja će objavljivati i izabrane prihvaćene idejne projekte i prethodna
saopštenja objavljenih istraživanja fakultetskih nastavnika i saradnika o
stručnim pitanjima izvan tematskog okvira iz prethodnog stava;
- Koja će, takođe, u kontinuitetu pratiti i objavljivati tri stručna pregleda: a)
naslovi objavljenih radova nastavnika i saradnika Fakulteta u prethodnom
jednogodišnjem periodu; b) naslovi magistarskih teza; v) naslovi
doktorskih disertacija odbranjenih na Fakultetu u istom vremenskom
intervalu.»

Prvi broj nove publikacije izašao je 1990. godine. Do danas je publikovano 12

posebnih knjiga (svezaka, brojeva), i u svakoj od njih, pored redovne «Hronike»
fakultetskih zbivanja i naslova objavljenih radova nastavnika i saradnika Fakulteta,
magistarskih i doktorskih radova u jednogodišnjem periodu, objavljeni su izabrani
(recenzirani) radovi učesnika na naučnim skupovima povodom Dana Fakulteta.
Za sve one koji budu tragali za radovima u navedenih 12 publikacija, treba
podsetiti da su naučni skupovi povodom Dana Fakulteta bili tematski određeni
sledećim naslovima (po redosledu izlaženja):
1. Fizičko vaspitanje i gimnastika – hommage Milici Šepi.
2. Stvaralaštvo u sportu.
3. Fenomen sportske igre.
4. Rekreacija – savremena potreba i briga za ljude.
5. Promene u fizičkoj kulturi – promene u edukaciji stručnog kadra.
6. Reč o stručnim rečima.
7. Putevi razvoja sporta.
8. Vežbanje i trening.
9. Naučna i stručna periodika i drugi informacioni
izvori u fizičkoj kulturi.
10. Fizička aktivnost – teorija i praksa (01-Takmičenje).
11. Fizička aktivnost – teorija i praksa (02-Sport mladih).
12. Interdisciplinarni aspekti fizičke aktivnosti.

Zbirni rezultati prikazani u Tabeli 1, pokazuju da je od 1990. godine objavljeno

ukupno 12 posebnih knjiga (svezaka, brojeva), na 2930 stranica B/5 formata, sa
učešćem 528 autora (pretežno domaćih, a poslednjih godina i stranih autora), koji su
produkovali 346 radova, i 159 ostalih stručnih priloga. Svoj doprinos u uređivanju 12
knjiga dali su profesori: Milivoje Matić (3 broja), Drago Tomić (3 broja), Božo Bokan
(2 broja), Zorica Petrović (2 broja), Jovan Petrović (1 broj) i Živojin Živanović (1
broj).
Na osnovu navedenih pokazatelja, «Godišnjak» je kao stručno-informativno
glasilo Fakulteta, opravdao svoje postojanje, i zajedno sa časopisom «Fizička
kultura» potvrdio nužnost postojanja ovakvih specijalizovanih časopisa na korist
svima onima koji se upućuju u tajne fizičke kulture.

24
Tabela 3: Zbirni pokazatelji 12 brojeva «Godišnjaka»

P o k a z a t e lj i
«Godišnjak» Broj Broj Broj Broj Odgovorni urednik broja
broj/godina strana autora autorskih ostalih
tekstova priloga
1/1990 96 20 16 12 Prof.dr Milivoje Matić
2/1991 214 37 26 12 Prof.dr Milivoje Matić
3/1992 207 37 32 8 Prof.dr Drago Tomić
4/1992 250 73 41 18 Prof.dr Živojin Živanović
5/1993 192 54 38 12 Prof.dr Jovan Petrović
6/1994 180 29 22 5 Prof.dr Drago Tomić
7/1995 198 22 14 31 Prof.dr Milivoje Matić
8/1996 389 82 54 21 Prof.dr Drago Tomić
9/1997 344 43 30 25 Prof.dr Božo Bokan
10/2001 243 43 23 4 Prof.dr Božo Bokan
11/2002 352 47 25 5 Prof.dr Zorica Petrović
12/2004 265 41 25 6 Prof.dr Zorica Petrović
Ukupno 2930 528 346 159

sl. 15 "Godišnjak"

25
 3.4. BIBLIOTEKA I SKRIPTARNICA

BIBLIOTEKA

«Biblioteke i muzeji su ogledalo kulture

i stepena civilizacije jednog naroda»

Biblioteka Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja započela je sa radom 1946.

godine pri Državnom institutu za fizičku kulturu(popularnom DIF-u), sa skromnim
knjižnim fondom od oko 1.000 bibliotečkih jedinica. Prerastanjem DIF-a u Visoku
školu za fizičku kulturu, a kasnije u Fakultet, razvijala se i rasla kvantitativno i
kvalitativno i sama biblioteka.
Danas je to značajna pomoćna nastavno naučna jedinica Fakulteta sa bogatim
knjižnim fondom od preko 23.000 bibliotečkih jedinica. Ona je svakako riznica
znanja, nauke i iskustva. Naša biblioteka je najstarija sportska biblioteka kako u
današnjoj tako i u bivšoj državnoj zajednici (biv. Jugoslavija). Bibliotrka poseduje
dragocene publikacije ne samo iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, već i iz srodnih
oblasti (npr. medicine, psihologije, sociologije, pedagogije, filosofije, umetnosti i dr.).
U fondovima naše biblioteke nalaze se mnogi dragoceni rariteti ne samo na
Beogradskom univerzitetu već i u zemlji, kao što su npr. «OLIMPIA» von Adolf
Boetticher, izd. u Berlinu 1883., najstarija sokolska izdanja, među kojima se izdvajaju
«SOKO DUŠANA SILNOG» iz 1925.,»SOKO»-list Banatske sokolske župe, «SOKO
NA JADRANU» IZ 1926., «SOKOLSKI GLASNIK» iz 1919., «SOKOLSKA
PROSVETA» iz 1931. godine i sl. Biblioteka poseduje i čuvenu «ISTORIA RAZNIH
SLAVENSKIH NAROD naipače že Bolgarov, Horvatov i Serbov iz tmi zabvenija
izjataja i vo svet istoričeskij proizvedennaja Ioannom Raičem», pisanu originalnim
slaveno-serbskim jezikom, izdatu u Budimu iz 1823. godine.
Naša biblioteka je fakultetska, znači namenjena je prvenstveno studentima,
nastavnicima, saradnicima i radnim ljudima Fakulteta, ali njene publikacije su
dostupne i svima onima koji su zainteresovani za oblast sporta i fizičkog vaspitanja.
Ova biblioteka je uključena u mrežu međubibliotečke saradnje i pozajmice kako
u zemlji tako i u inostranstvu. Literaturu nabavlja: kupovinom, razmenom, zamenom i
poklonom. Naročito je značajna razmena publikacija, posebno časopisa. Razmenom
za naš časopis «FIZIČKA KULTURA» primali smo ranije više od 100 naslova
časopisa i knjiga iz celog sveta. Sada je to daleko manje, negde oko 10-ak naslova
publikacija. Naročito je uvek plodna bila saradnja sa Kongresnom bibliotekom iz
Vašingtona koja je opstala i do današnjih dana.
Biblioteka poseduje dobro postavljene i sređene kataloge: imenski-autorski,
predmetni, katalog diplomskih radova, katalog izdanja Fakulteta, magistarskih i
doktorskih radova; naročito je značajan i razrađen stručni katalog, urađen po UDK
sistemu.

26
 Krajem 2004. godine biblioteka je prešla na elektronski katalog COBISS, tako da
se najnovije knjige jedino preko e-kataloga mogu pretraživati. COBISS (kooperativni
online bibliografski sistem i servisi) je
organizacioni model povezivanja
biblioteka u bibliografsko-
informacioni sistem sa uzajamnom
katalogizacijom, uzajamnom
bibliografsko-kataloškom bazom
podataka sa brojnim funkcijama
Virtuelne Biblioteke. Cilj projekta VBS
jeste povezivanje biblioteka u Srbiji u
jedinstveni informacioni sistem, čime
bi se korisnicima biblioteka na
organizovan i racionalan način
obezbedio pristup informacijama i dokumentima u elektronskom obliku, bilo da su
nastale u samom sistemu ili da se njegovim posredstvom pristupa specijalnim
informacijama na bilo kom računaru na internetu. Biblioteka se nalazi na sajtu
Fakulteta sa izvučenim najvažnijim linkovima za pretraživanje u COBISS-u.
sl. 16 Biblioteka

SKRIPTARNICA

Skriptarnica je važna služba Fakulteta. Započela je kao mesto gde su se

umnožavale skripte na geštetneru, a potom i prodavale, da bi danas to bila «knjižara»
u malom, mesto gde studenti mogu da kupe knjige, fakultetska izdanja, kao i izdanja
drugih autora, sve što je najaktuelnije objavljeno iz oblasti sporta i fizičke kulture. Tu
se mogu kupitiprijave,
obrasci sve ono što je
potrebno studentima za upis i
overu semestra; može se
fotokopirati. Jednostavno,
Skriptarnica ili Magacin je
služba od velike koristi za
studente, gde na jednom
mestu mogu «obaviti»
mnoge važne stvari vezane
za svoje studiranje.

sl. 17
Skriptarnica

27
 3.5. NASTAVNI OBJEKTI FAKULTETA

Administartivna zgrada Fakulteta, namenski građena (1962-1968) u najvećoj

meri zadovoljava zahteve u vezi sa teorijskom nastavom, kako za potrebe predavanja
tako i za potrebe tzv. teorijskih vežbi.
Dva velika amfiteatra sa po 120 mesta opremljena su odgovarajućim audio-
vizuelnim sredstvima (grafoskop, televizoz, video-bim), kao i dva manja amfiteatra sa
po 100 mesta. Postoje dve učionice koje mogu da prime po 36 studenata,
specijalizovana učionica za informatiku sa 22 kompjutera i specijalizovana učionica
za grupu medicinskih predmeta u sklopu Metodičko-istraživačke laboratorije.
Često se za manje grupe studenata (do 25) koristi i prostor svečane sale (kao i za
odbrane diplomskih radova) koji je takođe opremljen savremenim audio-vizuelnim
sredstvima. Za odbrane diplomskih radova koristi se i sala dekanata, uređena za radne
sastanke, ali se zbog ove dvojake namene takođe može ubrojiti u prostore za nastavu.
Najzad, čitaonica koju može da istovremeno koristi do 30 studenata, po svojoj nameni
se takođe može uvrstiti u nastavne prostore.
Otvoreno igralište za fudbal sa travnatom podlogom, borilišta za atletiku i
površine koje se mogu koristiti kao rukometna, odbojkaška i košarkaška igrališta
uređena na zemljištu Fakulteta. Od otvorenih igrališta postoje i četiri teniska igrališta
sa šljakastim podlogama, od kojih se dva u zimskom periodu pokrivaju balon-halom.
Neposredna blizina Košutnjaka obezbeđuje više slobodnih površina koje se
koriste za potrebe praktične nastave (staze za trčanje, livade za vežbe oblikovanja...).

sl. 18-23 Detalji sa časova praktične nastave

28
 sl 24 Detalji sa logorovanja

sl 25 i 26 Detalji sa skijanja(studenti i nastavnici)

3.6. MUZEJ FIZIČKE KULTURE SRBIJE

FAKULTETA SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA U BEOGRADU

MUZEJ FIZIČKE KULTURE SRBIJE FAKULTETA ZA FIZIČKO

VASPITANJE U BEOGRADU, otvoren 1979. godine u prostorijama Fakulteta za
fizičko vaspitanje u Beogradu, u ulici Blagoja Parovića 156 danas radi kao sastavna
jedinica Fakulteta, u čiji rad su uključeni svi profesori, saradnici i studenti.
Od početka rada Muzeja profesori i saradnici Fakulteta pružaju neprocenjivu
stručnu pomoć i neposredno sarađuju na ostvarenju njegovog programa. Tokom ovih
27 godina intenzivno je prikupljana istorijska građa, koja je sređivana i
sistematizovana, a zatim deponovana prema tematskim sadržajima. Pored toga
uspostavljena je saradnja sa sportistima, sportskim radnicima, klubovima i savezima
radi preuzimanja arhivske građe, koja je do tada često nemarom uništavana.
Muzej fizičke kulture Srbije je nastao iz Muzejske zbirke, koju je osnovao
profesor istorije fizičke kulture Borivoje - Bora Jovanović pri Državnom institutu za
fiskulturu (DIF) 1948. godine. Njegov rad nastavio je od 1964. godine Jovan - Vanja
Petrović, asistent i predavač na ovom predmetu.
Već od samog početka Muzejska zbirka (1948) susretala se sa nizom
problema, a pre svega sa nedostatkom odgovarajućeg prostora u kome bi bili stvoreni

29
uslovi za smeštanje, čuvanje i izlaganje prikupljene građe, odnosno otvaranje Muzeja
fizičke kulture.

Osnivanjem Republičke zajednice fizičke kulture Srbije (RZFKS) 1973. godine

finansijski problemi su bili rešeni, a ustupanjem prostora na Fakultetu fizičke kulture
na Kušutnjaku, trajno je rešen i problem prostora Muzeja fizičke kulture.

Muzej fizičke kulture otvoren je 12. decembra 1979. godine u preuređenim

prostorijama Fakulteta za fizičko vaspitanje u Beogradu, u ulici Blagoja Parovića 156,
kada je dobio zvanično ime MUZEJ FIZIČKE KULTURE SRBIJE FAKULTETA
ZA FIZIČKO VASPITANJE. Na svečanosti,
povodom otvaranja Muzeja, prisustvovali su
mnogobrojni gosti i delegati Republičke
zajednice fizičke kulture. Svečanost je otvorio
Dragoslav Jovanović, predsednik Skupštine
Republičke zajednice fizičke kulture.

Ovom prilikom gosti i ostali prisutni

obišli su prvu postavku Muzeja, koju su priredili
profesori i saradnici Fakulteta: dr Nikola Kurelić,
dr Stefan Ilić, prof. Janko Leskošek i kustos
Jovan Vanja Petrović, uz finasijsku pomoć
Republičke zajednice fizičke kulture Srbije,
Komisije za istoriju, arhiv i muzej fizičke kulture
Srbije i Fakulteta za fizičko vaspitanje
sl.
27 Uniforma sokola(detalj iz muzeja)

Postavka je imala pet zasebnih odeljenja i to:

• Prvo odeljenje: ''Počeci fizičkog vežbanja u Srbiji i organizacija
Soko''.
• Drugo i Treće odeljenje: ''Olimpijske igre od Atine do Montreala
(1896 – 1976)''.
• Četvrto i Peto odeljenje: ''Sportske igre, takmičenja i akcije,
Sportski savezi i legati poznatih sportista''.

30
 Razumevanjem tadašnjeg dekana prof. dr Dragana Petrovića nekoliko godina
kasnije Muzej je dobio još dve prostorije u kojima su otvorena nova odeljenja:
• ''Legati sportista, sportskih funkcionera, trenera, profesora
Fakulteta'' itd.
• ''Biblioteka i arhiv''.
• ''Depo za smeštaj eksponata''.

I u narednom periodu prof. dr

Dragan Petrović je pokazivao izuzetno
razumevanje za rad Muzeja, tako da je u
nedostatku sredstava, zajedno sa prof.
Angelinom Petrović 1997. godine,
finansirao izdavanje Kataloga Muzeja
fizičke kulture, koji je i na ovaj način
predstavio javnosti ovu instituciju.

sl. 28 Olimpijski pokret u Srbiji(detalj iz muzeja)

U novo stvorenim uslovima Muzej je mogao da na različitim tematskim

izložbama prezentira dostignuća fizičke kulture od najranijih dana do danas, kako u
prostorijama Muzeja i Fakulteta, tako i na drugim mestima širom Srbije, prilikom
obeležavanja značajnih jubileja događaja iz prošlosti fizičke kulture ili značajnih
sportskih događaja.
Muzej danas neposredno sarađuje sa Vojvođanskim muzejom, Muzejom
''Crvene zvezde'', kao i drugim sportskim klubovima i asocijacijama. Kustos Muzeja
Jovan - Vanja Petrović je na više internacionalnih skupova, kao i na sastancima
direktora sportskih i olimpijskih muzeja u Lozani (četiri puta), prezentirao rad
Muzeja.
Osim toga organizovane su izložbe u mnogim gradovima Srbije tematski
vezane za jubileje sportova: košarke, odbojke, fudbala, atletike, plivanja, vaterpola,
gimnastike, biciklizma, konjičkog sporta, kao i organizacije ''Soko'', prikazujući
brojna dokumenta, postere, plakete, medalje, praćene odgovorajućim tekstovima iz
istorije tih sportova.
Najznačajniju izložbu Muzej je organizovao 1990. godine u Sava centru sa
temom: ''Sportisti Jugoslavije na olimpijskim igrama 1896-1992. godine'', prilikom
obeležavanja 80 godina
aktivnosti u olimpijskom
pokretu. Izložba je
organizovana u čast Sednice
Asocijacije olimpijskih
sportova, a u prisustvu
predsednika Međunarodnog
olimpijskog komiteta (MOK)
Huana Antonija Samarana i
predsednika Međunarodne
olimpijske akademije (MOA)
Nikosa Filaretosa.
sl. 29 Odeljenje legata(detalj iz muzeja)

31
 Danas su svi eksponati i celokupna istorijska građa dostupna celokupnoj
stručnoj i najširoj javnosti, pa se stoga koristi:
• Za izradu različitih stručnih i naučnih radova profesora,
istoričara, novinara i drugih lica, koja se zanimaju za pojedine
segmente fizičke kulture;
• Za izradu diplomskih, magistarskih i doktorskih radova;
• Za snimanje različitih TV emisija iz oblasti fizičke kulture;
• Za posete učenika beogradskih i škola iz drugih mesta, kao i
raznih delegacija.

Muzej je postizao značajne rezultate kroz čitav ovaj period zahvaljujući pre
svega saradnji kustosa (Jovana - Vanje Petrovića i Marije Stojić), nastavnika
predmeta Istorija fizičke kulture (prof. dr Stefana Ilića i prof. dr Slađane Mijatović) i
ostalih nastavnika Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Beograda.
Kroz čitav ovaj period očigledan je ogroman značaj i doprinos Muzeja
fizičke kulture u prikupljanju, sistematizovanju, čuvanju i prezentaciji istorijske građe.
Stavljanje na raspolaganje fondova Muzeja brojnim istraživačima i naučnim radnicima
je nemerljiv i neprocenjiv doprinos razvoju naučne misli u oblasti istorije fizičke
kulture, odnosno rasvetljavanju brojnih događaja početaka i razvoja pojedinih
segmenata fizičke kulture Srbije.

3.7. RAČUNARSKI CENTAR I

INFORMATIČKA UČIONICA

ISTORIJAT

Razvoj računarske mreže Fakulteta započet je sredinom 90-tih. Nakon

pristizanja prvih računara i prvog pokušaja da se oni povežu u jedinstveni sistem
usledio je jedan kraći vremenski period tokom koga, tadašnje rukovodstvo Fakulteta
nije podržavalo razvoj savremenih inforamcionih tehnologija, kao neizostavne alatke
u modernim naučnim pravcima istraživanja u sportu i fizičkom vaspitanju. Tako je
početkom 2001. godine postojeća računaraska mreža na Fakultetu bila u
neupotrebljivom stanju i pokrivala je tada deo MIL-a i računarski centar.
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja raspolagao je u to vreme sa samo tri
ispravna računara, od kojih su dva bila povezana na internet, tj. Akademsku mrežu.
Ostalih 15 računara bilo je neispravno.
Tadašnju vezu ka svetu činila su dva modema brzine 33.600 Kb/s, što je i u
ono vreme bilo presporo za bilo kakav normalan rad.
Zbog nepostojanja serverske sobe, centralni server sa svom pratećom
opremom se nalazio na stolu Metodičko-istraživačke laboratorije u improvizovanim
uslovima.
Novoizabrano rukovodstvo Fakulteta uviđa koliki značaj savremene
inforamacione tehnologije imaju u razvoju nastavnih, naučnih i stručnih delatnosti na
Fakultetu. Tako Dekant angažuje stručnjaka sa zadatkom da se prvo servisira
postojeća računarska oprema, a da se potpom, uz nabavku nove, razvije računaraska

32
mreža Fakulteta koja će objediniti rad MIL-a, Računarskog centra, Službe za
studentska pitanja, Biblioteke i Službe finansija.
Tako je, te iste 2001. godine, nabavljeno 10 novih računara čime se stvaraju
uslovi za normalan rad računarskog centra i ostalih službi Fakulteta.
Sledeći veoma važan period u razvoju računarske mreže Fakulteta usledio je
2003. godine kada započinje projektovanje lokalne računarske mreže Računarske
učionice „DIFNET“, a ubrzo potpom i
početak radova na njenom postavljanju.
U tu svrhu nabavljeno je 20 novih
računara.
Sredinom 2004. godine konačno
dolazi do uspostavljanja jedinstvene
mreže koja obuhvata Dekanat, službu
finansija i biblioteku, tako da lokalna
računarska mreža pokriva desno krilo
zgrade u prizemlju.

sl. 30 Informatička učionica

Vrhunac predstavlja objedinjavanje postojećih lokalnih mreža u jednu celinu i

uređenje centralne serverske sobe koja omogućava njihovo nesmetano funkcionisanje.
Fakultet takođe nabavlja novu opremu, čime se stvaraju uslovi za podizanje brzine
pristupa akademskoj mreži i internetu na 1 Gb/s.

DANAS

- Fakultet danas poseduje oko 60 računara.

- Lokalna računarska mreža je dostigla kapacitet od 200 priključaka, sa
mogućnošću daljeg proširenja.

- Računarski centar nudi mogućnost nastavnicima i saradnicima da nesmetano

rade, koriste sve usluge interneta. Na lokalnoj mreži je postavljen „file server“
za čuvanje korisničkih podataka.
- Nastavnici i saradnici imaju mogućnost pristupa od kuće svim servisima
lokalne računarske mreže i internetu.
- Računarska učionica, osim za potrebe nastave, na raspolaganju je studentima
za korišćenje interneta i drugih pogodnosti mreže. Instaliran je poseban server
za potrebe nastave.
- Služba finansija obnovljena je novim računarima, a računarska mreža službe
čini poseban segment, iz razloga bezbednosti. Instaliran je server za potrebe
službe.
- Serverska soba opremljena je svim neophodnim uređajima za nesmetan rad
servera i prateće mrežne opreme kao što su: klima uređaji, sistem neprekidnog
napajanja koji servere automatski isključuje sat vremena po nestanku
električne energije.
- Postavljen je dodatni link od 512 Kb/s za pristup internetu.
- Pušten je u rad novi sajt Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja sa svim pratećim
sadržajima.
- Dobijena je licenca za izdavanja sertifikata o poznavanju rada na računaru
priznata u velikom broju zemalja (ECDL – European computer driving

33
 licence), koju će studenti imati mogućnost da steknu polaganjem ispita u
okviru predmeta Informatika

BUDUĆNOST

- Postavljanje lokalne računarske mreže u svim prostorijama, nabavka

dovoljnog broja računara.
- Zamena telefonskih instalacija novim i integracija u sistem lokalne računarske
mreže.
- Povećanje internet linka na 2 Mb/s uvođenjem optike ka akademskoj mreži,
kako bi bilo moguće realizovati servise kao što su: učenje na daljinu, video
konferencije preko interneta itd.
- Opremanje amfiteatara kamerama, audio opremom, LCD projektorima, kako
bi se omogućile video konferencije i kvalitetet predavanja podigao na monogo
viši nivo.
- Zamena analogne telefonske centrale digitalnom, koja bi ponudila nove
servise
- (ISDN, GSM Gateway, Voice over IP), što bi omogućilo jeftinije telefoniranje
preko interneta, pozive ka GSM mobilnoj telefoniji po daleko nižim cenama,
mogućnost poziva lokala spolja i van radnog vremena Fakulteta, bez potrebe
za dežurnim operaterom.
- Modernizovanje Službe finansija uvođenjem elektronskog plaćanja.
- Pružanje mogućnosti studentima da putem interneta uplaćuju ispite.
- Modernizovanje Službe za studentska pitanja uvođenjem novih softvera, tj.
baza podataka, koje bi službi omogućile lakše poslovanje, a studentima
mogućnost da prijavljuju ispite elektronskim putem.

3.8. SLUŽBA ZA STUDENTSKA PITANJA

Od osnivanja Fakulteta radi služba za studentska pitanja, preko koje studenti

ostvaruju prava vezana za osnovne i poslediplomske studije, kao i magistri koji su
stekli uslov za izradu doktorskih disertacija.
Prve informacije, kao i prvi susret na fakultetu studenata nove generacije je
upravo sa osobljem Službe.
Od predaje dokumenata za prijemni ispit do upisa u prvu godinu studija, overe
semestara kao i upisa svake naredne školske godine do diplomiranja, svakog radnog
dana od 10.00 do 12.30 časova studenti se obraćaju Službi sa molbom za izdavanje
raznih potvrda i uverenja o položenim ispitima, ostvarenoj prosečnoj oceni i dr.
U vreme ispitnih rokova, kroz ruke zaposlenih u službi prođe više od 2.000
ispitnih prijava, koje se dostavljaju profesorima, a iste sa ocenama profesori vraćaju
službi gde se ulažu u dosijea studenata. Na taj način zaposleni u Službi kontrolišu
pravo na polaganje ispita i uslove za upis u narednu godinu studija i eventualnu
promenu statusa studija, kao i pitanja studentskog standarda (domovi, krediti,
stipendije i dr.).
Služba realizuje sva prava i obaveze studenata propisanih Zakonom o visokom
obrazovanju, kao i Statutom fakulteta za sticanje zvanja:

34
 - profesor fizičkog vaspitanja
- profesor sporta
- magistar nauka iz oblasti fizičke kulture
- doktor nauka iz oblasti fizičke kulture.
Od osnivanja fakulteta do kraja školske 2004/2005. godine upisano je 10.583
studenata, a izdato je 4.533 diplome za osnovne studije, 315 magistarskih diploma i
156 promovisanih doktora nauka.
U Službi rade tri referenta i rukovodilac službe. Bez dobre saradnje Službe sa
dekanatom, profesorima i drugim službama fakulteta ne bi bilo ni uspešne realizacije
ovog obimnog i odgovornog posla.
«Hvala za strpljenje, hvala na dobroj saradnji» - to su reči sa kojima diplomirani
studenti odlaze sa fakulteta, a oni sa prosečnom ocenom osam i više nastavljaju
studije za sticanje viših stručnih zvanja.

3.9. SPISAK NASTAVNIKA I SARADNIKA

PO KATEDRAMA I PREDMETIMA

KATEDRA TEORIJE I METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA

1. Van. prof. dr Krasomenko Miletić

(AKTIVNOSTI U PRIRODI) – rukovodilac
2. Red. prof. dr Dragoljub Višnjić
(TEORIJA I METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA)
3. Doc. dr Aleksandar Jovanović (ELEMENTARNE IGRE)
4. As. mr Radisavljević Snežana
(TEORIJA I METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA)
5. As. mr. Ivana Milanović
(TEORIJA I METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA)

KATEDRA TEORIJE I METODIKE REKREACIJE

1. Van. prof. dr Dušan Mitić (REKREACIJA) – rukovodilac

2. Doc. dr Stanimir Stojiljković (REKREACIJA)

KATEDRA TEORIJE I METODIKE SPORTA

1. Van. prof. dr Vladimir Koprivica

(TEORIJA SPORTSKOG TRENINGA)- rukovodilac

KATEDRA INDIVIDUALNIH SPORTSKIH GRANA

1. Red. prof. dr Đorđe Stefanović (ATLETIKA) – rukovodilac

2. Doc. dr Irina Juhas (ATLETIKA)
3. As. mr Nenad Janković (ATLETIKA)
4. Red. prof. dr Srećko Jovanović (BORENJA)
5. Red. prof. dr Zoran Ćirković (BORENJA)
6. Doc. dr Goran Kasum (BORENJA)

35
 7. Red. prof. dr Jaroslava Radojević (VEŽBE NA SPRAVAMA)
8. Van. prof. dr Vladan Vukašinović (VEŽBE NA SPRAVAMA)
9. As. mr Milinko Dabović (VEŽBE NA SPRAVAMA)
10. As. mr Miljan Grbović (VEŽBE NA SPRAVAMA)
11. Doc. dr Branislav Jevtić (PLIVANJE)
12. As. mr Zoran Bratuša (VATERPOLO)
13. Van. prof. dr Dragan Jocić (PLESOVI)
14. Doc. dr Sanja Mandarić (PLESOVI)
15. Doc. dr Robert Ropret (SKIJANJE)
16. Doc. dr Darko Mitrović (VESLANJE)
17. Red. prof. dr Lepa Radisavljević (RITMIČKA GIMNASTIKA)
18. As. mr Lidija Moskovljević (RITMIČKA GIMNASTIKA)

KATEDRA KOLEKTIVNIH SPORTSKIH GRANA

1. Doc. dr Branko Gardašević (RUKOMET)- rukovodilac

2. Red. prof. dr Veljko Aleksić (FUDBAL)
3. As. mr Aleksandar Janković (FUDBAL)
4. Red. prof. dr Milivoje Karalejić (KOŠARKA)
5. Van. prof. dr Saša Jakovljević (KOŠARKA)
6. As. mr Zoran Valdevit (RUKOMET)
7. As. pr. Dejan Ilić (RUKOMET)
8. As. mr Zoran Bratuša (VATERPOLO)

KATEDRA BIO-MEDICINSKIH NAUKA

1. Red. prof. dr Nastas Ilić (FIZIOLOGIJA) – rukovodilac

2. Red. prof. dr Zlatomir Nikolić (FIZIOLOGIJA)
3. Red. prof. dr Marina Đurakić (ANATOMIJA)
4. As. mr Aleksandra Popović (ANATOMIJA)
5. Red. prof. dr Dušan Ugarković (BIOLOGIJA RAZVOJA ČOVEKA)
6. Doc. dr Marija Macura (BIOLOGIJA RAZVOJA ČOVEKA)
7. Doc. dr Marina Nikić- Đorđević (HIGIJENA)

KATEDRA DRUŠTVENIH NAUKA

1. Red. prof. dr Đorđe Štakić (SOCIOLOGIJA) – rukovodilac

2. Van. prof. dr Mlađen Galić (PEDAGOGIJA)
3. Van. prof. dr Dušanka Lazarević (PSIHOLOGIJA)
4. Van. prof. dr Slađana Mijatović (ISTORIJA FIZIČKE KULTURE)

KATEDRA OPŠTE-STRUČNIH I OBRAZOVNIH OBLASTI

1. Doc. dr Dragan Mirkov (INFORMATIKA) – rukovodilac

2. Red. prof. dr Božo Bokan (TEORIJA FIZIČKE KULTURE)
3. Red. prof. dr Miloš Kukolj (ANTROPOMOTORIKA)
4. Red. prof. dr Zorica Petrović (OBJEKTI FIZIČKE KULTURE)
5. Van. prof. dr Duško Ilić (BIOMEHANIKA)
6. As. mr Vladimir Mrdaković (BIOMEHANIKA)

36
 7. As. mr Zoran Pajić (ANTROPOMOTORIKA)
8. As. mr Aleksandar Nedeljković (ANTROPOMOTORIKA)
9. As. mr Dejan Suzović (ANTROPOMOTORIKA)
10. Gordana Vekarić, predavač (ENGLESKI JEZIK)

3.10. DEKANAT I SLUŽBE FAKULTETA

Dekanat:

Dekan : Red. prof. dr Srećko Jovanović

Prodekani: - Doc. dr Sanja Mandarić
- Doc. dr Irina Juhas
- Doc. dr Darko Mitrović

Adresa Fakulteta:
Blagoja Parovića 156, 11030 Beograd
Tel: 011/ 3555-000; 011/3555-466; 3555-487 (lokal 111)
011/3541-707 (direktno)
Telefaks: 011/3541-878

E-mail: dekanat@dif.bg.ac.rs

Službe Fakulteta:

1. Prunić Zlatica - Sekretar

2. Obradović Irena - Daktilograf
3. Matić Biljana – Referent za kadrovsko-pravne i arhivske poslove
4. Sinđelić Dragana – Viši laborant
5. Bogosavljević Sida – Šef Biblioteke
6. Perin Slađana – samostalni knjižničar
7. Radulović Radmila – Šef Službe za studentska pitanja
8. Popović Mirjana – Referent Službe za studentska pitanja
9. Spasojević Zorica - Referent Službe za studentska pitanja
10. Zeković Gordana – Referent Službe za studentska pitanja
11. Potočan Radovan – Rukovodilac sportskih objekata
12. Slavić Verica – Šef Službe za finansijsko- materijalno poslovanje
13. Malić Snežana - Likvidator
14. Šmigić Mileva- Kontista - bilansista
15. Isailović Sonja- Blagajnik
16. Vulić Srđan – KV radnik – mašin bravar
17. Racić Radojko - Magacioner
18. Stefanović Milan – KV radnik fotograf
19. Crnja Ružica - Telefonista
20. Strinović Olivera - Kurir
21. Ćerići Svetlana - Spremačica
22. Kostić Slađana - Spremačica
23. Krstić Gorica - Spremačica
24. Mitrović Svetlana - Spremačica
25. Petrović Slađana - Spremačica

37
26. Petrović Suzana - Spremačica
27. Popović Mila - Spremačica
28. Racić Slavica - Spremačica
29. Ristović Svetlana - Spremačica
30. Vasić Verica - Spremačica

3.11. SPISAK E-mail ADRESA NASTAVNIKA

I SARADNIKA FAKULTETA

Aleksić Veljko valeksic@dif.bg.ac.rs

Bokan Božo bbokan@dif.bg.ac.rs
Bratuša Zoran zbratusa@dif.bg.ac.rs
Valdevit Zoran valdevit@dif.bg.ac.rs
Vekarić Gordana goca@dif.bg.ac.rs
Višnjić Dragoljub visna@dif.bg.ac.rs
Vuksanović Vladan vukasinovic@dif.bg.ac.rs
Galić Mlađen mgalic@dif.bg.ac.rs
Gardašević Branko garda@dif.bg.ac.rs
Grbović Miljan miljan@dif.bg.ac.rs
Dabović Milinko mdabovic@dif.bg.ac.rs
Đorđević-Nikić Marina marina@dif.bg.ac.rs
Đurakić Marina mdjurakic@dif.bg.ac.rs
Ilić Dejan deki@dif.bg.ac.rs
Ilić Duško dilic@dif.bg.ac.rs
Ilić Nastas nastas@dif.bg.ac.rs
Jakovljević Saša sjakov@dif.bg.ac.rs
Janković Aleksandar jaaz@dif.bg.ac.rs
Janković Nenad ness@dif.bg.ac.rs
Jevtić Branislav brano@dif.bg.ac.rs
Jovanović Aleksandar ajovanov@dif.bg.ac.rs
Jovanović Srećko sjovanov@dif.bg.ac.rs
Jocić Dragan djocic@dif.bg.ac.rs
Juhas Irina ijuhas@dif.bg.ac.rs
Karaleić Milivoje karaleja@dif.bg.ac.rs
Kasum Goran kale@dif.bg.ac.rs
Koprivica Vladimir vkopriv@dif.bg.ac.rs
Kukolj Miloš mkukolj@dif.bg.ac.rs
Lazarević Dušanka dlazarevic@dif.bg.ac.rs
Mandarić Sanja smandar@dif.bg.ac.rs
Macura Marija dramar@dif.bg.ac.rs
Mijatović Slađana sladja@dif.bg.ac.rs
Milanović Ivana ivana@dif.bg.ac.rs
Miletić Krasomenko krle@dif.bg.ac.rs
Mirkov Dragan dmirkov@dif.bg.ac.rs
Mitić Dušan dmitic@dif.bg.ac.rs
Mitrović Darko darko@dif.bg.ac.rs
Moskovljević Lidija lidija@dif.bg.ac.rs
Nedeljković Aleksandar anedeljkovic@dif.bg.ac.rs

38
Nešić Goran gnesic@dif.bg.ac.rs
Nikolić Zlatomir znikolic@dif.bg.ac.rs
Pajić Zoran zpajic@dif.bg.ac.rs
Petrović Zorica zorica@dif.bg.ac.rs
Popović Aleksandra apopov@dif.bg.ac.rs
Radisavljević Lepa lepa@dif.bg.ac.rs
Radisavljević Snežana snezana@dif.bg.ac.rs
Radojević Jaroslava jarka@dif.bg.ac.rs
Ropret Robert ropr@dif.bg.ac.rs
Stefanović Đorđe djordje@dif.bg.ac.rs
Stojiljković Stanimir beka@dif.bg.ac.rs
Suzović Dejan cujo@dif.bg.ac.rs
Tomić Mile miltomic@dif.bg.ac.rs
Ćirković Zoran zcirkovic@dif.bg.ac.rs
Ugarković Dušan ugarko@dif.bg.ac.rs
Štakić Đorđe stakic@dif.bg.ac.rs

3.12. SPISAK E-mail ADRESA SLUŽBI FAKULTETA

Dekanat dekanat@dif.bg.ac.rs
Obradović Irena - daktilograf irena@dif.bg.ac.rs
Prunić Zlata – sekretar Fakulteta sekretar@dif.bg.ac.rs
Časopis «Fizička kultura» fizkul@dif.bg.ac.rs
Bogosavljević Sida - Biblioteka sibog@dif.bg.ac.rs
Perin Slađana – Biblioteka sperin@dif.bg.ac.rs
Studentska unija stunija@dif.bg.ac.rs
Simpozijum simpozijum@dif.bg.ac.rs
Mandić Biljana - arhivar biljam@dif.bg.ac.rs
Šmigić Mileva - knjigovodstvo smileva@dif.bg.ac.rs
Malić Snežana – knjigovodstvo smalic@dif.bg.ac.rs
Slavić Verica - knjigovodstvo vera@dif.bg.ac.rs
Isailović Sonja – knjigovodstvo sonja@dif.bg.ac.rs
Spasojević Zorica – studentska pitanja spazor@dif.bg.ac.rs
Popović Mirjana – studentska pitanja mpop@dif.bg.ac.rs
Zeković Mirjana – studentska pitanja mzekovic@dif.bg.ac.rs
Postdiplomske studije postdipl@dif.bg.ac.rs
ECDL (ECDL – European computer
driving licence / Evropska licenca za
kompjutersko upravljanje) ecdl@dif.bg.ac.rs
Stojić Marija – Muzej Fakulteta mara@dif.bg.ac.rs
Naučna Konferencija conference@dif.bg.ac.rs

39