Krivično Pravo Posebni Deo - Priručnik Za Polaganje Pravosudnog Ispita - Iva Alanović

КРИВИЧНО ПРАВО
Посебни део
ПРИРУЧНИК
ЗА ПРАВОСУДНИ ИСПИТ
Маст. прав. Ива Алановић

Ива Алановић_____________________________________________Кривично право ≈ 1
1. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА

1. УБИСТВО (Чл. 113)
Кривични законик прихвата уобичајену поделу, која постоји у већини

страних законодавстава, на обично и тешко убиство (поред тога, постоје и
привилеговани облици убиства прописани као посебна кривична дела).
У члану 113. предвиђен је основни облик убиства, односно обично убиство.
Радња извршења - Радња извршења обичног убиства састоји се у

лишавању живота другог лица, а то је свака она радња која је подобна да
проузрокује смрт другог лица. Осим радње чињења, то може бити и радња
нечињења (неправо кривично дело нечињења).
Кривично дело убиства може се извршити само према живом човеку.
Последица - Последица кривичног дела јесте смрт другог лица. Да би

постојало кривично дело, између радње извршења и последице мора постојати
узрочна веза. Код кривичног дела убиства у нашој судској пракси преовладава
теорија еквиваленције.
У пракси се јављају ситуације када неки накнадни услов скренe узрочни
ток и заснује нови узрочни ланац који доведе до смрти. Ако се радња учиниоца
може довести у везу с тим накнадним околностима које су непосредно
проузроковале смрт, узима се да постоји уз рочност. Нпр. у случају када је смрт
непосредно наступила као последица тешког запаљења плућа, а до запаљења је
дошло као последица повреде нанете пројектилом испаљеним у груди, узето је да
постоји кривично дело убиства, иако је смрт наступила десет месеци након
извршења дела.
Кривица - На субјективном плану, за постојање кривичног дела убиства

неопходан је умишљај. Довољно је и постојање евентуалног умишљаја, тј. да
је учинилац пристао на наступање смрти пасивног субјекта.
Начин радње извршења у неким случајевима недвосмислено указује на
постојање умишљаја, као што је испаљење четири хица у тело оштећеног са
растојања од 80 цм (ВСС, Кж. 695/02). Ако учинилац из непосредне близине
пуца из пиштоља на друго лице у правцу одређених виталних органа, па
промаши, постојаће покушај кривичног дела убиства, а не покушај телесне
повреде (тако ВВС, К. бр. 101/62).
Покушај - Код покушаја убиства потребно је да умишљај учиниоца

обухвата смрт као последицу кривичног дела убиства. У вези с тим, у пракси
је посебно сложено разграничити покушај убиства и покушај тешке телесне
повреде.
1.1. Кривични законик
Убиство
Члан 113
Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година.

2 ≈ Кривично право_____________________________________________Ива Алановић
2. ТЕШКО УБИСТВО (Чл. 114)
Када је реч о кривичном делу тешког убиства, поред елемената који улазе у
основни облик кривичног дела, као допунски елеменат мора бити остварена нека
од прописаних квалификаторних околности.
Облици – Кривично дело тешког убиства има више облика:
1. Убиство извршено на свиреп или подмукао начин – Убиство је

извршено на свиреп начин уколико се жртви наносе непотребне патње
(оне које превазилазе патње које прате свако лишавање живота). Поред тога, код
учиниоца мора постојати свест о томе, односно да он хоће да мучи жртву или
чак и да ужива у томе.
За убиство на подмукао начин потребно је да је реч о посебно
прикривеном, односно по тајном начину предузимања радње, а на
субјективном плану, потребно је да код учиниоца буду посебно изражени
лукавост, преварно поступање, као и злоупотреба поверења жртве
или њене безазлености. На пример, то би могло бити убиство супружника у
сну, тровање жртве позване као госта, убиство из заседе с тим да је жртва на
преваран начин намамљена на одређено место и слично.
2. Убиство при безобзирном насилничком понашању - То значи да

лишавању живота претходи насилничко понашање које мора бити безобзирно.
3. Убиство при чијем се извршењу с умишљајем доведе у

опасност живот још неког лица - Потребно је да је поред убиства једног
лица, доведен у (конкретну) опасност живот најмање још једног лица.
Код учиниоца мора постојати умишљај како у односу на кривично
дело убиства, тако и у односу на довођење у конкретну опасност живота
још неког лица.
4. Убиство при извршењу кривичног дела разбојништва или

разбојничке крађе
5. Убиство из користољубља, извршења или прикривања другог

кривичног дела, безобизрне освете или из других ниских побуда -
Дакле, овде се предвиђа више квалификаторних околности везаних за побуде
учиниоца (користољубље, извршење или прикривање другог кривичног дела,
безобзирна освета, друге ниске побуде).
1) Користољубље постоји онда када учинилац дело врши ради
прибављања одређене не само имовинске већ било какве материјалне
користи. Остваривање материјалне користи може се извршењем убиства
постићи како директно (примањем накнаде за извршено убиство, убиством
повериоца), тако и индиректно (убиством лица које представља препреку да
учинилац на легалан начин стекне неку имовину).
2) Убиство ради извршења или прикривања другог кривичног
дела постоји у случају када се убиство врши или зато да се прикрије већ учињено
кривично дело (на пример, убиство сведока очевица), или пак да се омогући
вршење неког кривичног дела (при чему то дело не мора бити извршено).
3) Безобзирну освету треба разликовати од обичне освете. Основни

критеријум за разликовање јесте несразмера између нанетог зла и онога које се
врши кроз освету. И неке друге околности могу бити релевантне приликом оцене
да ли је освета безобзирна (нпр. протек веома дугог времена од причињеног зла,
освета убиством лица које није имало никакве везе са причињеним злом и сл.).
Кривични законик не предвиђа као квалификаторну околност и крвну
освету. У неким случајевима крвна освета би се могла квалификовати као
безобзирна освета, а у неким би се могла подвести под појам ниских побуда.
4) Друге ниске побуде – Не представљају све морално негативне
побуде, ниске побуде у смислу ове квалификаторне околности. Тако, мржња
представља морално негативну побуду, али с обзиром на то да се убиство често
врши из морално негативних побуда, па и из мржње, радило би се само о
обичном, а не о тешком убиству. Потребно је да се на скали негативног моралног
вредновања нека побуда налази високо да би се могла оценити ниском у смислу
ове квалификаторне околности.
6. Убиство службеног или војног лица - За постојање овог облика

нужно је да је службено или војно лице лишено живота при вршењу службене
дужности. То су, пре свега, послови државне или јавне безбедности, дужност
чувања јавног реда, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног
слободе, али то могу бити и други послови који се обављају у оквиру службене
дужности од стране војног или службеног лица. Пасивни субјект код овог облика
тешког убиства може бити и било које друго службено лице уколико је лишено
живота при вршењу своје службене дужности.
7. Убиство судије, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или

полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности - за
разлику од тешког убиства из тачке 6. које обухвата лишење живота и наведених
субјеката, али само при вршењу, а не и у вези са вршењем њихове службене
дужности.
8. Убиство лице које обавља послове од јавног значаја у везис а

пословима које то лице обавља - И овде је потребно да је убиство извршено
у вези са пословима које то лице обавља. Послом од јавног значаја сматра се
обављање професије или дужности која има повећани ризик за безбедност лица
које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за јавно
информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и
стручну помоћ пред судским и другим државним органима (члан 112.
став 32). Тиме се знатно проширује круг лица чије лишавање живота представља
квалификовано убиство.
9. Убиство детета и бремените жене – реч је о тежњи законодавца да

пружи појачану кривичноправну заштиту деци, а код бремените жене та се
заштита пружа и нерођеном детету.
Умишљај учиниоца мора да обухвата ове квалификаторне околности.
Уколико постоји погрешна представа о узрасту детета (тј. учинилац не зна да
пасивни субјект није навршио четрнаест година), или не зна за трудноћу жене
коју лишава живота, постојаће обично убиство.
10. Убиство члана породице кога је учинилац претходно

злостављао – овај облик тешког убиства треба посматрати пре свега у контексту
кривичног дела насиља у породици (члан 194). Ипак, овде није неопходно да је
претходно извршено то кривично дело. Довољно је да је извршењу дела
претходило злостављање. Но, имајући у виду смисао овог облика тешког
убиства, не би било довољно једнократно злостављање већ континуирано,
систематско злостављање члана породице који је лишен живота.
11. Умишљајно лишавање живота више лица под условом да се

не ради о убиству на мах, убиству детета при порођају или о лишењу
живота из самилости - Овај облик тешког убиства постоји онда када учинилац
са умишљајем лиши живота више лица, што би могло да значи да је неопходнo
да је умишљај учиниоца био управљен на то да лиши живота више
лица. То се несумњиво односи на идеални стицај, као и на неке случајеве
реалног стицаја (на пример, муж који је жену ухватио у прељуби одлучи да прво
убије жену, а после извесног времена и љубавника).
Инкриминација припремних радњи – Код овог кривичног дела

инкриминисане су припремне радње, и то:
1) Набављање или оспособљавање средстава за извршење кривичног дела
тешког убиства
2) Отклањање препрека за његово извршење
3) Договарање са другим, планирање или организовање извршења тешког
убиства
4) предузимање друге радње којом се стварају услови за непосредно
извршење тешког убиства – будући да је употребљена реч „непосредно“, појам
припремних радњи не треба широко схватити. Реч је о радњама које су тесно
повезане са започињањем радње лишавања живота.

Тешко убиство
Члан 114
(1) Затвором најмање десет година или доживотним затвором казниће се:
1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин;
2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању;
3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица;
4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе;
5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног
дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда;
6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности;
7) ко лиши живота судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или полицијског службеника
у вези са вршењем службене дужности;
8) ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице
обавља;
9) ко лиши живота дете или бремениту жену;
10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао;
11) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при
порођају или лишењу живота из самилости.
(2) Ко набавља или оспособљава средства за извршење кривичног дела из става 1. овог члана или
отклања препреке за његово извршење или са другим договара, планира или организује његово
извршење или предузме другу радњу којом се стварају услови за његово непосредно извршење,
казниће се затвором од једне до пет година.
3. УБИСТВО НА МАХ (Чл. 115)
Убиство на мах представља привилеговани облик убиства.
Услови - Околности које кривично дело убиства у овом случају чине

лакшим и које морају бити кумулативно испуњене јесу:
1) да је убиство извршено у стању јаке раздражености,
2) да је учинилац у такво стање доведен без своје кривице, и
3) да је дело извршено на мах.
1. Стање јаке раздражености - Под појмом јаке раздражености треба

разумети одређена афективна стања јачег интензитета која утичу на
способност расуђивања и одлучивања. Међутим, та јака афективна стања (као
што су стања јаке љутње, гнева, разјарености и сл.) остају у границама
нормалног, тј. не сме се радити о патолошким афективним стањима, јер би се
те ситуације решавале у вези са институтом урачунљивости.
2. Неопходно је да је учинилац у такво стање доведен без своје

кривице и то нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране
убијеног.
Напад треба схватити слично као и код нужне одбране, с тим што
скривљени напад искључује постојање овог кривичног дела. Такође, не захтева
ни услов истовремености, јер се овде напад јавља као повод, односно као узрок
стања јаке раздражености, тако да у моменту вршења кривичног дела напада
више нема.
Злостављање чине радње којима се неком лицу наносе физичке или
психичке патње (или обоје) а да се при томе не ради о телесној повреди.
Пошто је радња злостављања често комплексна и по правилу подразумева
понављање више различитих поступака који могу трајати извесно време, код
убиства на мах посебно треба водити рачуна о томе да ли постоји узрочна веза
између злостављања и стања јаке раздражености.
Тешко вређање представља правни стандард и утврђује се према
постојећим схватањима, односно објективно, а не према субјективној оцени
самог учиниоца. То значи да се мора радити о таквом вређању које је према
тежини и начину објективно узевши у датој ситуацији било подобно да код
учиниоца проузрокује стање јаке раздражености.
3. Да је дело извршено на мах - што значи одмах након напада,

односно тешког вређања, а у сваком случају за време трајања јаке
раздражености.
Tо стање може трајати кратко време, па је оправдан став судске праксе
која углавном заузима негативан став у погледу постојања овог услова ако је од
напада или тешког вређања протекло извесно време које је ослабило стање
јаке раздражености. Захтева се „непосред но и експлозивно реаговање“
учиниоца (ВСС, Кж. 1377/71).
Изузетно, ако је ранији напад, односно тешко вређање након извесног
времена поново актуелизовано понашањем пасивног субјекта и ослабљено
афективно стање учиниоца тиме појачано, може се узети да је овај услов
испуњен.
Убиство на мах
Члан 115
Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом,
злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног, казниће се затвором од једне до осам
година.
4. УБИСТВО ДЕТЕТА ПРИ ПОРОЂАЈУ (Чл. 116)
Радња извршења - Радња извршења, као и код основног облика убиства,

састоји се у лишавању живота које се, као и код кри вичног дела убиства, може
извршити на веома различите начине, а могућа је и радња нечињења. Мајка у
том случају има положај гаранта.
Објект радње - Објект радње јесте дете, односно новорођенче. Нужно

је да је порођај започео и да је дете живо. Ако се радња врши пре започињања
порођаја према плоду, радиће се о кривичном делу недозвољеног прекида
трудноће.
Субјекти кривичног дела – Извршилац може бити само мајка

детета. За разлику од извршиоца, саизвршилац, односно саучесник одговара
за тешко убиство. Обрнуто, ако дело изврши неко друго лице а мајка га на то
подстрекне или му у томе помогне за време порођаја или непосредно после
порођаја док код ње трају поремећаји изазвани порођајем, она ће бити саучесник
у овом кривичном делу из овог члана иако извршилац чини тешко убиство.
Време извршења - Кривично дело мора бити извршено за време

порођаја или непосредно после порођаја док траје поремећај изазван
порођајем. Између поремећаја и порођаја мора постојати узрочна веза.
Међутим, спорно је колико тај поремећај може трајати. То време може бити дуже
или краће, у зависности од околности конкретног случаја, а пре свега у
зависности од личних својстава мајке. Према ставу медицинске науке, то може
бити од неколико сати до неколико дана.
Кривица - Неопходно је да се дело врши са умишљајем, који може бити

и евентуалaн. Уколико нема умишљаја, постојаће кривично дело нехатног
лишења живота, иако је дете лишено живота за време порођаја или непосредно
после порођаја док траје поремећај код мајке (уколико је дело учињено из
нехата).
Покушај - Покушај је могућ, а кажњив је према општим одредбама. И

покушај, као и довршено кривично дело, мора бити предузет за време
порођаја или непосредно после порођаја док код мајке траје поремећај
изазван порођајем.

Убиство детета при порођају
Члан 116
Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње
траје поремећај изазван порођајем, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
5. ЛИШЕЊЕ ЖИВОТА ИЗ САМИЛОСТИ (Чл. 117)
Радња извршења - Иако је радња извршења овог кривичног дела иста

као и код кривичног дела убиства, ипак је она, односно њени модалитети,
ограничена вољом пасивног субјекта. Ако неко захтева да буде лишен
живота на тачно одређен начин (на пример, давањем прекомерне дозе
медикамената), а извршилац то учини на сасвим другачији начин (пуцањем из
ватреног оружја), треба узети да постоји обично убиство, а не ово кривично дело.
Пасивни субјект - Пасивни субјект може бити само пунолетно лице.

Пунолетство мора постојати не само у време извршења кривичног дела већ и у
време када то лице захтева да буде лишено живо та.
Уколико jе реч о лицу код кога је већ наступила мождана смрт иако
још постоје неке животне функције (крвоток или дисање), постојаће неподобан
покушај овог кривичног дела.
Осим пунолетства, у погледу пасивног субјекта поставља се још један
захтев. То лице мора бити у тешком здравственом стању. Овај услов треба
тумачити тако да се то лице налази у таквом здравственом стању које му
причињава патње, које је неизлечиво и које има смртни исход.
До лишавања живота мора доћи на озбиљан и изричит захтев
пасивног субјекта. Озбиљан захтев постоји ако је он последица слободне воље,
односно одлуке пасивног субјекта. Тога нема у случају да је пасивни субјект услед
болести неспособан да расуђује или одлучује, као и у случају да је та способност
код њега умањена. Изричит је захтев уколико је недвосмислен и уколико се јасно
може закључити шта је воља пасивног субјекта. Уколико учинилац погрешно
држи да такав захтев постоји, случај ће се решавати у складу са одредбама о
стварној заблуди.
Кривица - Пасивни субјект мора умишљајно бити лишен живота.

Умишљај извршиоца мора обухватити не само радњу извршења, последицу и
узрочну везу већ и остала битна обележја кривичног дела.
Субјективно биће кривичног дела обухвата и одређену побуду. Наиме,
лишавање живота се мора извршити из самилости према пасивном
субјекту. Ради се о мотиву који се са аспекта морала позитивно вреднује.
Уколико код извршиоца постоји и нека друга побуда, може постојати ово
кривично дело уколико та друга побуда по природи ствари не искључује
самилост (нпр. освета или користољубље).
Лишење живота из самилости

Члан 117
Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице
налази, а на његов озбиљан и изричит захтев, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
6. НЕХАТНО ЛИШЕЊЕ ЖИВОТА (Чл. 118)
Нехатно лишење живота као привилеговани облик убиства разликује

се од основног облика према облику кривице, тј. овде се као привилегујућа
околност јавља нехат. У погледу већине осталих битних обележја нема разлике у
односу на кривично дело убиства (радња извршења, последица, пасивни субјект).
Кривично дело нехатног лишења живота постоји онда када је учинилац
био свестан да својом радњом (чињењем или нечињењем) може другог да лиши
живота, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи да спречи
(свесни нехат), као и у случају када учинилац није био свестан да својом
радњом неког може да лиши живота, иако је према околностима под којима је
учинио дело и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан
те могућности (несвесни нехат).
Разграничење са евентуалним умишљајем - Као и код неких других

нехатних кривичних дела, нарочит проблем представља разграничење са
евентуалним умишљајем.
Код убиства из нехата у пракси су честе ситуације непажљивог
руковања ватреним оружјем. У начелу је оправдан став судске праксе која
узима да ни у случајевима најгрубље непажње код руковања ватреним оружјем и
постојања свести о могућности наступања последице нема пристанка на
последицу, односно нема евентуалног умишљаја. Тако, на пример, у случају
када је учинилац ставио у пиштољ оквир са муницијом, повлачио навлаку
уназад, али не сасвим до краја, мислећи да тако није убацио метак у цев, повуче
обарач услед чега је дошло до опаљења и смрти лица које се налазило у
непосредној близини, заузет је став да је реч о свесном нехату (ВВС, К. бр.
468/70).
Кривично дело се може извршити и нечињењем. Реч је о неправом

кривичном делу нечињења које се врши пропуштањем дужног. Извршилац у
том случају може бити само оно лице које има положај гаранта, тј. које је било
дужно да предузме одређено чињење и услед чијег је пропуштања дошло до
смрти неког лица као последице овог кривичног дела. У односу на последицу
мора постојати нехат.
Нехатно лишење живота

Члан 118
Ко другог лиши живота из нехата, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
10 ≈ Кривично право____________________________________________Ива Алановић
7. НАВОЂЕЊЕ НА САМОУБИСТВО И
ПОМАГАЊЕ У САМОУБИСТВУ (Чл. 119)
Самоубиство не представља кривично дело, па ни радње саучесништва не

могу бити кажњиве. Међутим, имајући у виду опасност помагања и
подстрекавања на самоубиство, оправдано је њихово инкриминисање
као посебно кривично дело.
Основни облик - постоји када учинилац наведе неко друго лице на

самоубиство или му у њему помогне.
Дакле, радња извршења се састоји у подстрекивању или помагању
у самоубиству неког лица. То могу бити различите радње.
Потребно је да између радње извршења и самоубиства постоји узрочна
веза тј. да је радњом подстрекивања изазвана или учвршћена одлука код неког
лица да изврши самоубиство, а радњом помагања допринесено самоубиству.
За постојање кривичног дела потребно је да је самоубиство покушано или
извршено.
Привилеговани облик - постоји када се радња извршења састоји у

помагању уколико су остварени услови за кривично дело лишење
живота из самилости.
На пример ако неко на озбиљан и изричит захтев неизлечивом болеснику
припреми смртоносну инјекцију коју тај болесник сам себи да, постојаће
привилеговани облик овог кривичног дела, међутим уколико му је и убризга,
постојаће кривично дело лишења живота из самилости.
Тежи облик - Квалификаторну околност чини својство пасивног

субјекта. Овај облик постоји када се кривично дело изврши према :
1) Малолетнику - тј лицу које је навршило 14 година или
2) Лицу које се налази у стању битно смањене урачунљивости ( у
тренутку извршења самоубиства)
Најтежи облик - постоји када се кривично дело изврши према:

1) Детету - лицу које има мање од 14 година или
2) Неурачунљивом лицу
Посебан облик → постоји када учинилац сурово или нечовечно

поступа са лицем које се према њему налази у односу подређености или
зависности, па то лице услед таквог поступања покуша или изврши
самоубиство.
Дакле, потребно је да постоји узрочна веза између суровог и нечовечног
поступања и самоубиства. Такође, неопходно је да се самоубиство може
приписати нехату учиниоца.
Умишљај мора обухватити свест о суровом и нечовечном поступању,
као и свест да се то лице налази у односу зависности или подређености
према њему, али не сме бити управљен да то лице изврши самоубиство, јер ће
онда постојати основни облик кривичног дела.
Ива Алановић____________________________________________Кривично право ≈ 11
Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству

Члан 119
(1) Ко наведе другог на самоубиство или му помогне у извршењу самоубиства, па ово буде
извршено или покушано, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко другом помогне у извршењу самоубиства под условима из члана 117. овог законика, па ово
буде извршено или покушано, казниће се затвором од три месеца до три године.
(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према малолетнику или према лицу које се налази у
стању битно смањене урачунљивости, казниће се затвором од две до десет година.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према детету или према неурачунљивом лицу,
учинилац ће се казнити по члану 114. овог законика.
(5) Ко сурово или нечовечно поступа са лицем које се према њему налази у односу какве
подређености или зависности, па оно услед таквог поступања изврши или покуша самоубиство
које се може приписати нехату учиниоца, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
8. НЕДОЗВОЉЕН ПРЕКИД ТРУДНОЋЕ (Чл. 120)
За утврђивање да ли је прекид трудноће извршен противно прописима

релевантан је Закон о поступку прекида трудноће у здравственој
установи. Ово кривично дело има више облика.
Основни облик – постоји када учинилац противно прописима о вршењу

прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај,
започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај.
За постојање кривичног дела потребно је да се прекид трудноће врши
противно прописима који регулишу ову област. Према овим прописима
прекид трудноће је дозвољен до навршене 10. недеље. У том периоду постоји
само једна забрана прекида трудноће, и то ако се утврди да би се њиме теже
нарушило здравље или угрозио живот жене.
Након навршене 10. недеље прекид трудноће није дозвољен, с тим
што ће и након овог периода бити дозвољен у следећим случајевима:
1) када се на основу медицинских индикација утврди да се на други начин не
може спасити живот или отклонити тешко нарушавање здравља
2) када се на основу научно-медицинског сазнања може очекивати да ће се дете
родити са тешким телесним или душевним недостацима
3) када је до зачећа дошло извршењем кривичног дела (силовање, обљуба
над немоћним лицем, обљуба над малолетним лицем, обљуба злоупотребом
положаја и родоскрнављење).
Радња извршења - је постављена алтернативно прописана и остварена је

је онда када је:
1) побачај извршен - Побачај је извршен онда када је дошло до уништавања
плода.
2) започет - у овом случају је сам покушај предвиђен као радња извршења, тако
да покушај овог кривичног дела није могућ.
3) или када се бременитој жени помагало у вршењу побачаја – као радња
извршења се предвиђа и помагање, будући да према општим правилима о
саучесништву (услед акцесорне природе саучесништва) помагање бременитој
жени у вршењу побачаја иначе не би било кажњиво.
Извршилац - може бити свако лице осим бремените жене, која не

може одговарати ни као подстрекач, односно помагач.
Tежи облик - инкриминисано је бављење вршењем дела предвиђеном

основним обликом.
Појам бављења подразумева да је дело извршено више пута, као и да је
у том случају искључен реални стицај кривичних дела.
Тежи облик - постоји и у случају да је побачај извршен или започет без

пристанка бремените жене.
Овај облик постоји и онда када је женско лице млађе од 16 година, а
прекид трудноће се врши без њеног пристанка и без писане сагласности
њеног родитеља, усвојиоца или стараоца.
Квалификовани облик – постоји уколико је услед дела из ст. 1–3.

наступила тежа последица (смрт, тешка телесна повреда или тешко
нарушавање здравља).
Мора постојати узрочна веза између вршења неког од облика из ст. 1–3.
и теже последице, као и да је учинилац у односу на тежу последицу
поступао из нехата.
Недозвољен прекид трудноће

Члан 120
(1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком
изврши побачај, започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај, казниће се
затвором од три месеца до три године.
(2) Ко се бави вршењем дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет
година.
(3) Ко бременитој жени без њеног пристанка, а ако је млађа од шеснаест година без њеног
пристанка и без писане сагласности њеног родитеља, усвојиоца или стараоца, изврши или
започне да врши побачај, казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт, тешко нарушавање здравља или
друга тешка телесна повреда жене над којом је вршен прекид трудноће, учинилац ће се казнити
за дело из ст. 1. и 2. овог члана затвором од једне до седам година, а за дело из става 3. овог члана
затвором од две до дванаест година.
9. ТЕШКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА (Чл. 121)
Појам - Телесна повреда може се одредити као нарушавање

телесног интегритета или здравља неког лица, с тим што када је у питању
тешка телесна повреда то нарушавање мора бити јачег интензитета.
Кривично дело тешке телесне повреде има више облика:

1) Обична тешка телесна повреда
2) Нарочито тешка телесна повреда
3) Тешка телесна повреда квалификована смрћу
4) Тешка телесна повреда на мах и
5) Тешка телесна повреда из нехата.
Обична тешка телесна повреда – Став 1. предвиђа обичну тешку

телесну повреду, али је при томе ближе не одређује, па се њен појам одређује
помоћу појма нарочито тешке телесне повреде предвиђене у ставу 2. Узима се да
обична тешка телесна повреда постоји у следећим случајевима.
1) Ако услед повреде живот повређеног није доведен уопасност - Ако је
живот доведен у апстрактну опасност, такође је у питању само обична тешка
телесна повреда.
2) Када је уништен или трајно и у знатној мери ослабљен део тела или
орган који се не сматра важним.
3) Када је који важан део тела или орган ослабљен, али не у знатној
мери, или је ослабљен у знатној мери, али не трајно.
4) Када је проузрокована привремена неспособност за рад
5) Када је нарушено здравље пасивног субјекта – али се не захтева да буде и
трајно и тешко.
6) Када она проузрокује извесне трајне промене на телу које се не могу
сматрати унакаженошћу.
Нарочито тешка телесна повреда – постоји у следећим

случајевима:
1) Када је доведен у опасност живот повређеног -Та опасност мора бити
конкретна и непосредна.
2) Када је уништен или је трајно и у знатној мери ослабљен неки важан
део тела или важан орган повређеног.
3) Када је проузрокована трајна неспособност за рад - Под тим појмом не
треба подразумевати само апсолутну неспособност за рад већ и релативну
неспособност, тј. и када дође до трајне неспособности за рад само у погледу оног
занимања, односно посла који је повређени обављао до наношења повреде.
4) Када се ради о трајном и тешком нарушењу здравља повређеног - То
значи да је повредом проузроковано неко обољење (телесно или душевно) које је
по својој приро ди тешко и које је трајно, тј. које је неизлечиво.
5) Када је телесна повреда као последицу имала унакаженост повређеног -
Реч је о трајним и видљивим променама тела које изазивају одређена осећања
код других људи (сажаљење, одвратност, згражавање и сл.).
Тешка телесна повреда квалификована смрћу - предвиђена је у

ставу 3, тј. када повређени умре услед било обичне, било нарочито тешке
телесне повреде (ст. 1. и 2). У односу на тешку телесну повреду мора постојати
умишљај, а у односу на смрт нехат.
Квалификовани облик - постоји и у случају када је тешка телесна

повреда нанета:
1) малолетном лицу,
2) бременитој жени или
3) лицу које обавља послове од јавног значаја,
с тим што се прави разлика у погледу прописане казне с обзиром на то да
ли је реч о обичној, нарочито тешкој телесној повреди, или тешкој телесној
повреди квалификованој смрћу.
Тешка телесна повреда на мах - садржи идентична обележја као и

кривично дело убиства на мах, осим у погледу последице која се састоји у
наношењу тешке телесне повреде.
Тешка телесна повреда из нехата - везује се за обичну и нарочито

тешку телесну повреду и од њих се разликује према облику кривице, тј. овде
мора постојати свесни или несвесни нехат. Овај облик постоји само у
односу на дело из ст. 1. и 2. (обична и нарочито тешка телесна повреда), а не и у
односу на тешку телесну повреду квалификовану смрћу (став 3).
Последица - Код свих облика кривичног дела тешке телесне повреде

последица се састоји у тешкој повреди телесног интегрите та или у
тешком нарушавању здравља (с тим што, наравно, код тешке телесне
повреде квалификоване смрћу поред основне последице мора наступити и смрт
повређеног лица).
Последица је основни критеријум за разграничење обичне и нарочито
тешке телесне повреде.
Радња извршења - Радњу извршења представља свака она радња

која је подобна да проузрокује тешку повреду телесног интегритета, односно
тешко нарушавање здравља.
Кривица - На субјективном плану, осим код тешке телесне повреде из

нехата (став 4), мора постојати умишљај.
Код тешке телесне повреде квалификоване смрћу (став 3) у односу на
основни облик мора постојати умишљај, док се у односу на последицу тражи
нехат. Уколико се и основни облик врши из нехата, тај случај треба
оквалификовати као кривично дело нехатног лишења живота из члана које
конзумира нехатну тешку телесну повреду.
Тешка телесна повреда

Члан 121
(1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши, казниће се затвором од шест
месеци до пет година.
(2) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен
у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен
неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад
повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост, казниће се
затвором од једне до осам година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт повређеног лица, учинилац ће се
казнити затвором од две до дванаест година.
(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата, казниће се затвором до три године.
(5) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост
нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране повређеног, казниће се за дело из става
1. затвором до три године, за дело из става 2. затвором од три месеца до четири године, а за дело
из става 3. затвором од шест месеци до пет година.
(6) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени или
лицу које обавља послове од јавног значаја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам
година, за дело из става 2. овог члана затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3.
овог члана затвором од пет до петнаест година.
10. САКАЋЕЊЕ ЖЕНСКОГ ПОЛНОГ ОРГАНА (Чл. 121а)
(1) Ко осакати спољне делове женског полног органа,

казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Ако постоје нарочито олакшавајуће околности под којима је учињено

дело из става 1. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) Ко женско лице наведе да се подвргне радњи из става 1. овог члана или
јој у томе помогне,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт женског лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
11. ЛАКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА (Чл. 122)
Појам - Лака телесна повреда састоји се у лаком нарушавању

телесног интегритета, односно у лаком нарушавању здравља.
С обзиром на то да закон не садржи обележја лаке телесне повреде, њен појам се
одређује на основу обичне тешке телесне повреде, што значи да све оно што не
представља обичну тешку телесну повреду јесте лака телесна повреда.
Постоје два облика лаке телесне повреде:

1) Обична лака телесна повреда, и
2) Опасна лака телесна повреда
Обична лака телесна повреда - постоји у следећим ситуацијама:

1) Када ни на који начин није доведен у опасност живот повређеног.
2) Није уништен ниједан орган или део тела, нити је знатно или трајно
ослабљен - лака телесна повреда би могла постојати када би био ослабљен у
мањој мери и привремено неки мање важан део тела или орган
3) Нема ни трајне ни привремене неспособности за рад - Евентуално,
постоји лака телесна повреда онда када је та неспособност трајала врло кратко.
4) Када здравље повређеног није ни трајно ни тешко нарушено, односно
када је то привремено и лако.
5) Када није дошло до унакажености, нити пак до какве трајне деформације
тела повређеног. Код лаке телесне повреде у изгледу повређеног може доћи само
до привремених промена (модрице, огреботине и сл.).
Опасна лака телесна повреда - постоји онда када се обична лака

телесна повреда нанесе оружјем, опасним оруђем или другим средством
подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши. То значи
да се овај тежи облик лаке телесне повреде разликује у односу на основни облик
само према средству којим се наноси.
При томе је пресудна подобност тог средства да тело тешко повреди
или здравље тешко наруши. Под таквим средством треба подразумевати оно
средство чија употреба по правилу проузрокује тешку телесну повреду, а не и
свако средство којим се у изузетним случајевима може нанети тешка телесна
повреда.
Кривица - У погледу кривице, како обична тако и опасна лака телесна

повреда могу се извршити само са умишљајем. Код опасне лаке телесне
повреде умишљај мора обухватити и свест да се употребљеним средством тело
може тешко повредити или здравље тешко нарушити.
Изрицање судске опомене - Док се за обичну лаку телесну повреду

судска опомена може изрећи према општим правилима за изрицање судске
опомене, код опасне лаке телесне повреде то је могуће под додатним
условом да је учинилац био изазван непристојним или грубим
понашањем пасивног субјекта.
Кривично гоњење - Кривично гоњење за опасну лаку телесну

повреду предузима се по службеној дужности, а гоњење за обичну лаку
телесну повреду по приватној тужби.
Лака телесна повреда

Члан 122
(1) Ко другог лако телесно повреди или му здравље лако наруши,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је таква повреда нанесена оружјем, опасним оруђем или другим средством подобним да
тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(3) Суд може учиниоцу дела из става 2. овог члана изрећи судску опомену, ако је учинилац био
изазван непристојним или грубим понашањем оштећеног.
(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

12. УЧЕСТВОВАЊЕ У ТУЧИ (Чл. 123)
Да би постојало кривично дело учествовања у тучи неопходно је да је

наступила смрт или тешка телесна повреда неког лица. Тај услов не
представља последицу овог кривичног дела већ објективни услов
инкриминације (кажњивости). Није неопходно да је лице које је лишено
живота или тешко телесно повређено учествовало у тучи. За постојање
кривичног дела довољно је да је његова смрт или тешка телесна повреда
проузрокована тучом на било који начин. На пример, то може бити лице које је
покушало да раздвоји учеснике туче, или које се случајно нашло на месту туче и
слично.
Ради се о томе да се у погледу наступања тог услова не може утврдити
допринос учесника у тучи, нити је потребно да он буде обухваћен
њиховим умишљајем или нехатом. Уколико се тај допринос може
утврдити, а у односу на последицу је постојао умиљшај или нехат, такви
учесници ће се сматрати саизвршиоцима кривичног дела убиства или тешке
телесне повреде.
Радња извршења - Радња извршења овог кривичног дела јесте

учествовање у тучи. У обзир долази само она туча у којој је неко лице тешко
телесно повређено или лишено живота.
Туча подразумева физички обрачун између најмање три лица. Туча
између два лица код овог кривичног дела не долази у обзир јер би се у том
случају знало ко је учинилац убиства или тешке телесне повреде.
Кривично дело учествовања у тучи врши и онај учесник који је тешко
телесно повређен ако је у тучи још неко лице тешко телесно повређено или
је неко лице лишено живота.
Извршилац убиства или тешке телесне повреде одговара само за то

кривично дело, а не и за учествовање у тучи, јер је реч о привидном идеалном
стицају по односу супсидијаритета. У случају када није утврђено ко је
извршио убиство, односно тешку телесну повреду, сви учесници у тучи
сматраће се извршиоцем кривичног дела учествовања у тучи.
Будући да неко може учествовати у тучи само извесно време, а не током

целог њеног трајања, поставља се питање када неко мора учествовати у тучи да
би се могао сматрати извршиоцем овог кривичног дела. Ту се могу јавити три
ситуације: Када је неко учествовао у тучи пре наступања нечије смрти или тешке
телесне повреде, за време наступања смрти, односно тешке телесне повреде,
или је у тучи учествовао после тога. Неспорно је да дело постоји уколико је неко
учествовао у тучи у моменту наступања објективног услова инкриминације.
Такође је неспорно да лице које се накнадно укључило у тучу после наступања
објективног услова инкриминације не може бити извршилац овог кривичног
дела. Међутим, спорна је ситуација када неко напусти тучу пре него што је дошло
до смрти или тешке телесне повреде неког лица. С обзиром на то да се ту може
говорити о стварању опасне ситуације из које је произашао објективни услов
инкриминације, треба узети да кривично дело постоји.
Кривица - Ово кривично дело може се извршити само са умишљајем.

Умишљај не сме да обухвати објективни услов инкриминације, тј. да је неко лице
у тучи лишено живота, односно да му је нанета тешка телесна повреда. У
противном, постојало би кривично дело убиства, односно тешке телесне повреде.
Учествовање у тучи
Члан 123
Ко учествује у тучи у којој је неко лишен живота или је другом нанесена тешка телесна повреда,
казниће се за само учествовање новчаном казном или затвором до три године.
13. УГРОЖАВАЊЕ ОПАСНИМ ОРУЂЕМ

ПРИ ТУЧИ И СВАЂИ (Чл. 124)
(1) Ко се при тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог
средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ко се при тучи или свађи маши ватреног оружја, казниће се затвором до
две године и новчаном казном.
14. ИЗЛАГАЊЕ ОПАСНОСТИ (Чл. 125)
(1) Ко друго лице остави без помоћи у стању или приликама опасним за
живот или здравље које је сам поузроковао, казниће се затвором од три
месеца до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење
здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица, учинилац ће се
казнити затвором од једне до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено према малолетном лицу или
бременитој жени, учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором од шест
месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за
дело из става 3. затвором од две до дванаест година.
15. НАПУШТАЊЕ НЕМОЋНОГ ЛИЦА (Чл. 126)
(1) Ко немоћно лице које му је поверено или о којем је иначе дужан да се

стара остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот
или здравље, казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење
здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица, учинилац
ће се казнити затвором од једне до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
17. НЕПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ (Чл. 127)
(1) Ко не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за

живот иако је то могао учинити без опасности за себе или другог,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако је услед непружања помоћи наступило тешко нарушење здравља или
друга тешка телесна повреда лица које се налазило у непосредној опасности
за живот,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт лица које се налазило у
непосредној опасности за живот,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
2. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА

ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА
18. ПОВРЕДА РАВНОПРАВНОСТИ (Чл. 128)
(1) Ко због националне или етничке припадности, расе или вероисповести или
због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог
убеђења, пола, инвалидитета, сексуалне оријентације, родног идентитета, језика,
образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког
другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и
грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим
актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике
даје повластице или погодности,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
19. ПОВРЕДА ПРАВА УПОТРЕБЕ ЈЕЗИКА И ПИСМА (Чл. 129)
Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадника

мањинских националних и етничких заједница који живе у Србији ускрати или
ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању
органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи,
20. ПОВРЕДА СЛОБОДЕ ИЗРАЖАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ИЛИ

ЕТНИЧКЕ ПРИПАДНОСТИ (Чл. 130)
(1) Ко спречава другог да изражава своју националну или етничку

припадност или културу,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко принуђава другог да се

изјашњава о својој националној или етничкој припадности.
(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
21. ПОВРЕДА СЛОБОДЕ ИСПОВЕДАЊА ВЕРЕ И

ВРШЕЊА ВЕРСКИХ ОБРЕДА (Чл. 131)
(1) Ко спречава или ограничава слободу веровања или исповедања

вере,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко спречава или омета вршење
верских обреда.
(3) Ко принуђава другог да се изјашњава о свом верском уверењу,

(4) Службено лице које учини дело из ст. 1. до 3. овог члана,

22. ПРОТИВПРАВНО ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ (Чл. 132)
Основни облик - састоји се у одузимању слободе кретања неком

лицу што подразумева спречавање неког лица противно његовој вољи да
промени место на ком се налази.
Нема значаја колико дуго је одузимање слободе кретања трајало. Довољно
је и затварање које је сасвим кратко трајало.
Радња извршења - је постављена алтернативно као:

1) затварање
2) држање затвореног (кад је пасивни субјект већ био затворен) или
3) противправно одузимање или ограничење слободе кретања на други нацин
- што треба широко тумачити и обхуватити све начине подобне да се неком
одузме слобода кретања. (Нпр. ако се инвалиду одузме помоћно средство за
кретање, штаке или инвалидска колица).
Радња извршења се може остварити и нечињењем.
Пасивни субјект - овог кривичног дела је свако лице које је способно

да се креће. Може бити и неурачунљиво лице или дете, под условом да може да
донесе одлуку о свом кретању у природном смислу, и да ту одлуку може да
реализује.
Заштитни објект овог кривичног дела је право на слободу

кретања.
Тежи облик – постоји онда када се као извршилац јави службено лице
које је дело извршило злоупотребом свог положаја или овлашћења.
Умишљај мора да обухвати и свест да злоупотребљава свој полозај односно
овлашћење.
Квалификовани облик – постоји уколико је остварена нека од

алтернативно потављених квалификаторних околности:
1) да је лишење слободе трајало дуже од 30 дана,
2 да је вршено на свиреп начин,
3 да је лицу лишеном слободе тиме тешко нарушено здравље или су
наступиле друге тешке поседице.
Најтежи облик - постоји у случају наступања смрти лица

противправно лишеног слободе.
Противправно лишење слободе

Члан 132
(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно
одузме или ограничи слободу кретања,
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или
овлашћења,
(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп
начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или
су наступиле друге тешке последице,
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено
слободе,
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
23. ПОВРЕДА СЛОБОДЕ КРЕТАЊА И

НАСТАЊИВАЊА (Чл. 133)
(1) Ко противправно ускрати или ограничи грађанину Србије слободу

кретања или настањивања на територији Србије,
24. ОТМИЦА (Чл. 134)
Кривично дело отмице има основни облик, три тежа облика и најтежи
облик.
Основни облик – састоји се у одвођењу или задржавању неког лица

употребом силе, претње, обмане или на други начин.
Одвођење значи промену места на коме се лице налазило противно
његовој вољи, а задржавање значи његово спречавање да напусти место на
коме се до тада налазило.
Одвођење или задржавање се мра извршити употребом силе, претње,
обмане или на други начин. Вршење отмице „на други начин“ подразумева да
се одвођење или задржавање врши противно вољи отетог лица а да није
употребљена сила, претња или обмана (нпр. у односу на немоћно лице).
Кривица - Субјективно биће кривичног дела обухвата и намеру да се од

отетог или неког другог лица изнуди новац или каква друга имовинска
корист, или да се отето лице или неко друго лице принуди да нешто друго
учини, не учини или трпи. За постојање довршеног кривичног дела ова
намера не мора бити ни делимично остварена.
Непостојање ове намере искључује ово кривично дело, али се може радити
о другом кривичном делу (принуда, противправно лишење слободе).
Кривично дело се може извршити само са директним умишљајем, с
обзиром на то да се тражи постојање одређене намере.
Тежи облик - постоји у случајевима када се дело врши претњом

убиством или тешком телесном повредом отетом лицу. Реч је о
квалификованој претњи.
Тежи облик - прописан је и у случају наступања одређених

квалификаторних околности. То су следеће околности:
1) да је отето лице задржано дуже од 10 дана,
2) да је према отетом лицу поступано на свиреп начин,
3) да му је тешко нарушено здравље, или
4) да је дело учињено према малолетном лицу,
5) или су наступиле друге тешке последице.
Овде је важно разликовати околности од тежих последица, јер је у односу
на квалификаторне околности потребан умишљај, а у односу на тежу последицу
нехат.
Тежи облик - постоји и у случају:

1) када је наступила смрт отетог лица. Реч је о кривичном делу
квалификованом тежом последицом тако да је потребан нехат учиниоца у односу
на тежу последицу, као и
2) када је дело учињено од стране групе. Група је, према законском значењу
овог израза „најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења
кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова,
континуитет чланства или развијену структуру“.
Најтежи облик - постоји онда када је она извршена од стране

организоване криминалне групе. Организована криминална група је „група
од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу
вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од
четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања
финансијске или друге користи“.
Отмица
Члан 134
(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од
њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога
другог принуди да нешто учини, не учини или трпи,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу,
казниће се затвором од три до дванаест година.
(3) Ако је отето лице задржано дуже од десет дана или је према њему поступано на свиреп начин
или му је тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице или ко дело из става
1. овог члана учини према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт отетог лица или је дело извршено од
стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.
25. ПРИНУДА (Чл. 135)
Заштитни објект - јесу слобода одлучивања и слобода деловања

као једна од основних права човека.
Радња извршења - је употреба силе или претње управљене на то да

друго лице нешто против своје воље учини или не учини или трпи. За
свршено дело није потребно да лице према коме се сила или претња примењује
доврши оно на шта се принуђава, довољно је да је ту радњу започело. У
случају нечињења или трпљења дело је довршено онда када је пасивни субјект
спречен да донесе одлуку, односно када је спречен да је реализује.
Између принуде (силе или претње) и онога на шта се пасивни субјект
принуђава мора постојати узрочна веза, тј. мора постојати одређени однос
између средства и циља принуде. Средства принуде јесу сила или претња. У
погледу одређивања појма силе важи све оно што важи за општи појам силе и
претње у кривичном праву.
Последица - кривичног дела је остварена онда када принуђени започне

понашање (чињење, нечињење, трпљење) на које се принуђава. Уколико
употребљена сила или претња нема за последицу оно понашање пасивног
субјекта због којег је употребљена, постојаће покушај кривичног дела принуде
који није кажњив.
Кривица - Кривично дело се може извршити само са директним

умишљајем с обзиром на то да учинилац хоће да силом или претњом постигне
одређени циљ. Умишљај мора обухватити и конкретно чињење, нечињење или
трпљење на које се пасивни субјект принуђава.
Тежи облик - постоји у случају да се дело врши:

1) употребом квалификоване претње убиством, тешком телесном
повредом или отмицом,
2) или када је дело учињено на свиреп начин.
Тежи облик - постоји и онда када је наступила:

1) тешка телесна повреда или
2) друге тешке последице.
Тежи облик - постоји:

1) када наступи смрт, или
2) када је принуда учињена од стране групе.
Група је „најмање три лица повезаних ради трајног или повременог
вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова,
континуитет члан ства или развијену структуру“ (члан 112. став 22). У односу на
тежу последицу примењују се одредбе члана 27, док околност да се дело чини од
стране групе мора бити обухваћена умишљајем учиниоца.
Најтежи облик - постоји онда када је она извршена од стране

организоване криминалне групе.
Организована криминална група је „група од три или више лица, која

постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више
кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа
казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи“
(члан 112. став 35).
Принуда, тј. употреба силе или претње јавља се као радња извршења,
односно као средство извршења низа других кривичних дела. Неспорно је да је у
тим случајевима реч о привидном идеалном стицају и да постоји само то
друго кривично дело.

Принуда
Члан 135
(1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи,
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњом убиством или тешком
телесном повредом или отмицом,
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или друге тешке
последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лица или је дело
извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
26. ИЗНУЂИВАЊЕ ИСКАЗА (Чл. 136)
(1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или
друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди
исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог
лица,
(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако су
услед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке последице за окривљеног
у кривичном поступку,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
27. ЗЛОСТАВЉАЊЕ И МУЧЕЊЕ (Чл. 137)
(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа
људско достојанство,
казниће се затвором до једне године.
(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме

нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица
добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко
треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде
засноване на било каквом облику дискриминације,
казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из
става 2. затвором од две до десет година.
28. УГРОЖАВАЊЕ СИГУРНОСТИ (Чл. 138)
(1) Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или

тело тог лица или њему блиског лица,
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело
изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике,

народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији
Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца,
адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од
јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља,
29. ПРОГАЊАЊЕ (Чл. 138а)
(1) Ко у току одређеног временског периода упорно:
1) друго лице неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу

физичког приближавања том лицу противно његовој вољи;
2) противно вољи другог лица настоји да са њим успостави контакт

непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације;
3) злоупотребљава податке о личности другог лица или њему блиског

лица ради наручивања робе или услуга;
4) прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему
блиског лица;
5) предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози

лични живот лица према коме се радње предузимају,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана изазвана опасност по живот, здравље
или тело лица према коме је дело извршено или њему блиског лица,
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт другог лица или
њему блиског лица,
30. НАРУШАВАЊЕ НЕПОВРЕДИВОСТИ СТАНА (Чл. 139)
(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или
се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу
службе,
(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.
31. ПРОТИВЗАКОНИТО ПРЕТРЕСАЊЕ (Чл. 140)
Службено лице које у вршењу службе противзаконито врши претресање

стана, просторија или лица,
32. НЕОВЛАШЋЕНО ОТКРИВАЊЕ ТАЈНЕ (Чл. 141)
(1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је
сазнало у вршењу свог позива,
(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем
интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса
чувања тајне.
33. ПОВРЕДА ТАЈНОСТИ ПИСМА

И ДРУГИХ ПОШИЉКИ (Чл. 142)
(1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено
писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко
неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо,
телеграм или другу пошиљку или ко повреди тајност електронске поште или
другог средства за телекомуникацију,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину

коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог
затвореног писмена или пошиљке или се том садржином послужи.
казниће се затвором од шест месеци до три године.
34. НЕОВЛАШЋЕНО ПРИСЛУШКИВАЊЕ И СНИМАЊЕ (Чл. 143)
(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор,

изјаву или какво саопштење који му нису намењени,
казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу

да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су
неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу
службе, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
35. НЕОВЛАШЋЕНО ФОТОГРАФИСАЊЕ (Чл. 144)
(1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други

снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав
снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући
да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне
године.
36. НЕОВЛАШЋЕНО ОБЈАВЉИВАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ

ТУЂЕГ СПИСА, ПОРТРЕТА И СНИМКА (Чл. 145)
(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или

фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или
на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на
портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или
без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно
задре у лични живот тог лица,
37. НЕОВЛАШЋЕНО ПРИКУПЉАЊЕ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА

(Чл. 146)
(1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу

закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за
коју нису намењени,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупља

податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.
38. ПОВРЕДА ПРАВА НА ПОДНОШЕЊЕ ПРАВНОГ СРЕДСТВА

(Чл. 147)
(1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве,

тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог
поднеска,
39. ПОВРЕДА СЛОБОДЕ ГОВОРА И ЈАВНОГ ИСТУПАЊА

(Чл. 148)
(1) Ко другом на противправан начин ускрати или ограничи слободу

говора или јавног иступања,
40. СПРЕЧАВАЊЕ ШТАМПАЊА И РАСТУРАЊА ШТАМПАНИХ

СТВАРИ И ЕМОИТВАЊЕ ПРОГРАМА (Чл. 149)
(1) Ко неовлашћено спречи или омета штампање, снимање, продају

или растурање књига, часописа, новина, аудио и видео касета или
других сличних штампаних или снимљених ствари,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено спречи или

омета емитовање радио и телевизијског програма.
41. СПРЕЧАВАЊА ОБЈАВЉИВАЊА ОДГОВОРА И ИСПРАВКЕ

(Чл. 150)
Ко супротно правноснажној одлуци суда одбије или спречи

објављивање одговора или исправке објављеног нетачног податка или
обавештења којим се повређује нечије право или интерес,
42. СПРЕЧАВАЊЕ ЈАВНОГ СКУПА (Чл. 151)
(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета
јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена
обележја неког другог тежег кривичног дела,
43. СПРЕЧАВАЊА ПОЛИТИЧКОГ, СИНДИКАЛНОГ И ДРУГОГ

УДРУЖИВАЊА И ДЕЛОВАЊА (Чл. 152)
(1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или
омета политичко, синдикално или друго удруживање или деловање
грађана или деловање њихових политичких, синдикалних или других
удружења,
Гоњење за кривична дела против слобода и права човека и грађанина
(1) Гоњење за дело из чл. 139. став 1, 142. ст. 1. и 2, 143. ст. 1. и 2, 144. став 1,
145. став 1, 146. ст. 1. и 2. и 147. став 1. предузима се по приватној тужби.
(2) Гоњење за дело из чл. 141, 149. ст. 1. и 2, 150, 151. став 1. и 152. став 1.
предузима се по предлогу.
3. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВА

44. ПОВРЕДА ПРАВА КАНДИДОВАЊА (Чл. 154)
Ко кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета

кандидовање на изборима,
45. ПОВРЕДА ПРАВА ГЛАСАЊА (Чл. 155)
(1) Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања,

противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га
на други противправан начин спречи или омете да гласа,
(2) Ко силом или претњом принуди другог да на изборима, гласању о

опозиву или на референдуму врши или не врши право гласања или да
гласа за или против одређеног кандидата односно предлога,
46. ДАВАЊЕ И ПРИМАЊЕ МИТА У ВЕЗИ СА ГЛАСАЊЕМ (Чл. 156)
(1) Ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист
да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист
или против одређеног лица односно предлога,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко захтева или прими поклон
или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не
гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно
предлога.
(3) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго
лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
(4) Поклон или друга корист одузеће се.
47. ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ГЛАСАЊА (Чл. 157)
(1) Ко на изборима или на референдуму гласа уместо другог лица под

његовим именом или на истом гласању гласа више од једанпут или користи
више од једног гласачког листића,
(2) Члан бирачког одбора који омогући другоме да изврши дело из става 1.
овог члана,
48. САСТАВЉАЊЕ НЕТАЧНИХ БИРАЧКИХ СПИСКОВА (Чл. 158)
Ко у намери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини

нетачан бирачки списак,
49. СПРЕЧАВАЊЕ ОДРЖАВАЊА ГЛАСАЊА (Чл. 159)
(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи

одржавање гласања на бирачком месту,
(2) Ко омета гласање изазивањем нереда на бирачком месту услед чега

гласање буде прекинуто,
50. ПОВРЕДА ТАЈНОСТИ ГЛАСАЊА (Чл. 160)
(1) Ко на изборима или референдуму повреди тајност гласања,

51. ФАЛСИФИКОВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ГЛАСАЊА (Чл. 161)
Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши
дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких
листића или гласова при пребројавању или на други начин измени број
гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат
гласања,
52. УНИШТАВАЊЕ ДОКУМЕНАТА О ГЛАСАЊУ (Чл. 162)
(1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки
други документ о гласању на изборима или на референдуму,
4. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА

ПО ОСНОВУ РАДА
53. ПОВРЕДА ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА И ПРАВА ИЗ СОЦИЈАЛНОГ

ОСИГУРАЊА (Чл. 163)
Радња извршења - је непридржавање закона, других прописа,

колективних уговора и других општих аката којима су предвиђена
права која се ускраћују или ограничавају.
Закон о раду предвиђа низ права запослених (нпр. право на
одговарајућу зараду, безбедност и заштиту живота и здравља на раду, право на
одморе и одсуства и друго. Осим овим законом, та права могу бити предвиђена и
колективним уговором или правилником о раду.
Такође, прописана је и посебна заштита жена, инвалида и лица
млађих од 18 година.
Трећа група права која се могу ускратити или ограничити овим кривичним
делом јесу права из социјалног осигурања. То су права из здравственог,
пензијског и инвалидског осигурања. Та права су предвиђена пре свега Законом
о пензијском и инвалидском осигурању, Законом о здравственој заштити,
Законом о здравственом осигурању и Законом о раду.
Последица - За постојање овог кривичног дела неопходно је да је дошло

до ускраћивања или ограничавања неког од права које спада у наведене
три категорије.
Извршилац - Иако у погледу извршиоца законски опис овог кривичног

дела не поставља никакве услове, ипак ово кривично дело могу извршити само
она лица која имају одређена овлашћења да одлучују о правима
запослених, односно о правима из социјалног осигурања.
Кривица - Субјективна страна кривичног дела захтева постојање

умишљаја. У законски опис кривичног дела експлицитно је унето да
непридржавање прописа мора бити свесно. То је учињено и зато да би се
нагласила разлика између оних по вреда права запослених које нису умишљајне,
па стога и не представљају кривично дело, већ долази у обзир друга врста
одговорности, нпр. дисциплинска.
Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања

Члан 163
Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих
аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о
правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада,
54. ПОВРЕДА ПРАВА ПРИ ЗАПОШЉАВАЊУ И ЗА ВРЕМЕ

НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
(Чл. 164)
(1) Ко свесним кршењем прописа или на други противправан начин ускрати

или ограничи право грађана на слободно запошљавање на територији
Србије под једнаким условима,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се свесно не придржава

закона или других прописа или општих аката о правима грађана за
време незапослености и тиме незапосленом лицу ускрати или ограничи
право које му припада.
55. ПОВРЕДА ПРАВА НА УПРАВЉАЊЕ (Чл. 165)
(1) Ко силом, претњом, свесним кршењем прописа или на други противправан

начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана
органа управљања да учествује у раду и одлучивању у том органу,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено или одговорно лице
злоупотребом положаја или овлашћења,
56. ПОВРЕДА ПРАВА НА ШТРАЈК (Чл. 166)
(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета
запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему
или на други начин остварују право на штрајк,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лице
који отпусти једног или више запослених са посла због њиховог
учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њима
примени друге мере којима се повређују њихова права из рада.
57. ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА НА ШТРАЈК (Чл. 167)
Ко организује или води штрајк супротно закону или другим

прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или
имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке
последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног
дела,
58. ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ИЗ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА (Чл. 168)
Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за

рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко
право из социјалног осигурања које му по закону или другим
прописима или општим актима не припада,
59. НЕПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА ЗАШТИТЕ НА РАДУ (Чл. 169)
(1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не

придржава закона или других прописа или општих аката о мерама
заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или
здравље запослених,
(2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да у
одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду.
5. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА

60. УВРЕДА (Чл. 170)
Појам - Појам увреде није одређен законским описом. Теорија и судска

пракса под увредом подразумевају изјаву омаловажавања која је сазната
од неког.
Радња извршења - То значи да се радња извршења састоји у

омаловажавању неког лица.
Омаловажавање подразумева негирање или потцењивање вредности
које чине част једног лица. То се може учинити на 3 начина, па је уобичајено и
разликовање три врсте увреде с обзиром на начин како је предузета радња
извршења.
1) Вербална увреда – код које се изјава омаловажавања се врши речима, било
усмено или писмено.
2) Реална увреда – код које се врши одређеним радњама. Нпр. пљување,
чупање за косу, просипање прљаве воде на оштећеног, представљају радњу
реалне увреде.
3) Симболична увреда - која се врши симболима, односно гестовима. И ту се
ради о увреди делом, односно предузимањем одређених радњи, али се, за
разлику од реалне увреде, радње не предузимају на самом пасивном
субјекту.
За постојање увреде неопходно је да је изјава омаловажавања сазната од

неког. То може бити лице на које се та изјава односи, али може бити и неко
друго лице Уколико изјаву омаловажавања још нико није сазнао, постојаће
некажњиви покушај увреде.
Као критеријум за утврђивање да ли нешто представља омаловажавање у
нашој пракси и теорији прихваћен је објективни критеријум, тј. ирелевантно
је како је то схваћено од стране лица коме је изјава упућена, а меродавна је
процена са аспекта постојећих обичајних, моралних и других норми у одређеној
средини.
Није неопходно да садржај увредљиве изјаве буде неистинит.
Тежи облик - постоји уколико је она учињена путем штампе или

других средстава јавног информисања, или на јавном скупу.
Појам јавног скупа не обухвата скупове на којима присуствују тачно
одређена лица, макар се радило и о великом броју лица. Јавним скупом треба
сматрати окупљање лица чији број и идентитет унапред нису познати.
Ослобођење од казне - У случају да је пасивни субјект узвратио

увреду, суд може користити институт ослобођења од казне, и то како у односу на
извршиоца, тако и у односу на онога ко је увреду узвратио, или у односу на обе
стране.
Искључење постојања кривичног дела - Предвиђен је и основ

искључења постојања кривичног дела. Кривично дело увреде неће
постојати и ако је увредљива изјава сазната од неког уколико су кумулативно
остварени објективни и субјективни услов.
1. Објективни услов јесте да је увредљива изјава дата у оквиру једне од

следећих делатности:
1) озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу,
2) у вршењу службене дужности, новинарског позива или политичке
делатности, и
3) у одбрани неког права или заштити оправданих интереса.
2. Субјективни услов јесте да код оног чија изјава објективно
представља омаловажавање неког лица, односно повреду његове части, није
постојала намера омаловажавања.
Кривица - На субјективном плану, за постојање увреде мора постојати

умишљај. Потребно је да је извршилац свестан тога да његова изјава има
омаловажавајући карактер и да то хоће, или бар да на то пристаје. Оваква
субјективна усмереност је нарочито важна када се ради о увредљивој изјави која
је по свом карактеру истинита. Умишљај мора обухватити и хтење да изјаву
омаловажавања сазна неко лице.
Кривично гоњење - Гоњење за кривично дело увреде предузима се по

приватној тужби.
Увреда
Члан 170
(1) Ко увреди другог,

казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од
четрдесет хиљада до двеста хиљада динара.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних
средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном од осамдесет до двестачетрдесет дневних износа или
новчаном казном од стопедесет хиљада до четристопедесет хиљада динара.
(3) Ако је увређени увреду узвратио, суд може обе или једну страну казнити или ослободити од
казне.
(4) Неће се казнити за дело из ст. 1. до 3. овог члана учинилац, ако је излагање дато у оквиру
озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности,
новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих
интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери
омаловажавања.
61. ИЗНОШЕЊЕ ЛИЧНИХ И ПОРОДИЧНИХ

ПРИЛИКА (Чл. 172)
(1) Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота

неког лица што може шкодити његовој части или угледу,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија,
телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ако је оно што се износи или проноси довело или могло довести до
тешких последица за оштећеног,
(4) За изношење или проношење личних или породичних прилика које је

учињено у вршењу службене дужности, новинарског позива, одбрани
неког права или при заштити оправданих интереса, учинилац се неће
казнити, ако докаже истинитост свог тврђења или ако докаже да је имао
основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио.
(5) Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног или
породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случајевима из
става 4. овог члана.
62. ПОВРЕДА УГЛЕДА СРБИЈЕ (Чл. 173)
Радња извршења - Радња извршења јесте излагање порузи. Она може

бити вређање, које се састоји у омаловажавању, подсмевању, изругивању и
слично. То може бити и изношење или проношење нечег неистинитог што може
шкодити угледу државе.
С обзиром на начин излагања порузи, то може бити вербално (усмено
или писмено), одређеним радњама или знацима (симболичним радњама).
Излагање порузи се мора учинити јавно. То значи да оно може бити
сазнато од неодређеног броја лица која нису индивидуално одређена, односно
када круг тих лица није на неки начин ограничен.
Објект радње - Пасивни субјект, односно објект радње јесте Република

Србија, као и њени симболи: застава, грб или химна. Потребно је да се она
непосредно изложи порузи. Посредно излагање порузи тако што би се порузи
излагали њени највиши орга ни или представници тих органа, по правилу, само
по себи не представља ово кривично дело.
Ово кривично дело је свршено онда када је изјава или друга радња
излагања порузи сазната од неког лица.
Кривица - Кривично дело се може извршити само са умишљајем који

треба да обухвати сва битна обележја кривичног дела.
Искључење постојања кривичног дела - Постојање овог кривичног

дела ће бити искључено ако је радња предузета:
1) у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком
делу,
2) у извршавању службене дужности, новинарског позива, политичке
делатности,
3) у одбрани неког права или заштите оправданих интереса, ако се из
начина изражавања или из других околности види да то није учињено у
намери омаловажавања или ако учинилац докаже истинитост свог
тврђења или да је имао основаног разлога да поверује у истинитост онога што је
износио или проносио.

Повреда угледа Србије
Члан 173
Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну, казниће се новачном казном или
затвором до три месеца.
63. ПОВРЕДА УГЛЕДА ЗБОГ РАСНЕ, ВЕРСКЕ, НАЦИОНАЛНЕ

ИЛИ ДРУГЕ ПРИПАДНОСТИ (Чл. 174)
Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној

раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког
другог личног својства,
казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.
64. ПОВРЕДА УГЛЕДА СТРАНЕ ДРЖАВЕ ИЛИ

МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (Чл. 175)
(1) Ко јавно изложи порузи страну државу, њену заставу, грб или химну,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко јавно изложи порузи

Организацију уједињених нација, Међународни црвени крст или
другу међународну организацију чија је Србија члан.
Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175.

Члан 176
Неће се казнити за дело из чл. 173. до 175. овог законика учинилац ако је излагање дато у оквиру
озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у извршавању службене
дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштите
оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није
учинио у намери омаловажавања или ако докаже истинитост свог тврђења или да је имао
основаног разлога да поверује у истинитост онога што је износио или проносио.
Гоњење за кривична дела против части и угледа

Члан 177
(1) Гоњење за дело из чл. 170. до 172. овог законика предузима се по приватној тужби.
(2) Ако су дела из чл. 170. до 172. овог законика учињена према умрлом лицу, гоњење се
предузима по приватној тужби брачног друга или лица које је са умрлим живело у трајној
ванбрачној заједници, сродника у правој линији, усвојиоца, усвојеника, брата или сестре умрлог
лица.
(3) Гоњење за кривично дело из члана 175. овог законика предузима се по одобрењу републичког
јавног тужиоца.
6. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ

65. СИЛОВАЊЕ (Чл. 178)
Радња извршења - Радња извршења се састоји из два акта:

1) Обљубе, односно са њом изједначеног чина, и
2) Принуде
1. Обљуба (са њом изједначен чин) - Под појмом обљубе подразумева
се продирање мушког полног органа у женски. За постојање обљубе, а и за
свршено кривично дело силовања, узима се да је довољно и делимично
продирање мушког полног органа у женски, а не да је обљуба у физиолошком
смислу довршена.
С друге стране, за постојање обљубе није довољан сам додир полних
органа. Ово питање је од значаја и за разграничење свршеног и покушаног дела
силовања.
Осим обљубе, радња извршења силовања се може састојати у неком другом
са обљубом изједначеном чину. То би било продирање мушког полног
органа у анални или орални отвор пасивног субјекта. Све остале радње
којима се побуђује или задовољава сексуални нагон а предузете су употребом
принуде треба сматрати радњом извршења кривичног дела недозвољених
полних радњи из члана 182.
2. Принуда - Да би постојало кривично дело силовања, неопходно је да је
дошло до примене принуде, тј. да је обљуба или са њом изједначен чин
извршен употребом силе (апсолутне или ком пулзивне) или квалификоване
претње.
У погледу интензитета силе, тражи се да је она таква да је подобна да
сломи отпор жртве. Отпор треба схватити у релативном смислу, па тако
одсуство физичког отпора не искључује увек постојање силовања. Сила и код
овог кривичног дела обухвата употребу хипнозе и омамљујућих средстава.
Код силовања практични значај имају одређена средства (алкохол, опојне дроге,
афродизијаци и сл.) која се могу подвести под појам омамљујућих средстава.
Потребно је да је учинилац то средство жртви дао без њеног пристанка
(принудом, преваром и сл.). За постојање силе као битног елемента кривичног
дела силовања потребно је да је она била узрок вршења обљубе или са њом
изједначеног чина, или је код покушаја то могла бити. Ако је нека сила
објективно била узрок обљубе или са њом изједначеног чина, није пресудна ни
њена првобитна усмереност. Тако, ако је учинилац применио силу у неком
другом циљу, али је искористио дејство те силе и извршио обљубу или са њом
изједначени чин, постојаће кривично дело силовања.
Кад је у питању претња, мора се радити о квалификованој претњи да
ће се непосредно напасти на живот или тело жртве или њој блиског лица.
Пасивни субјект - је било које лице без обзира на статус и својства

тог лица, или било које друге околности које се на њега односе (осим што су
искључена лица млађа од четрнаест година, као и малолетна лица код основног
облика силовања). Ни чињеница да је извршилац одржавао сексуалне односе с
тим лицем или живео у ванбрачној заједници, или пак да се ради о лицу са којим
је извршилац у браку или брачној заједници, не искључује постојање кривичног
дела.
Извршилац - може бити било које лице. Спорно је да ли је могуће да

извршилац буде жена, а пасивни субјект мушкарац, будући да се поставља
питање да ли мушкарац под утицајем принуде може доживети ерекцију.
Кривица - Кривично дело може бити извршено само са умишљајем

који, између осталих битних обележја, мора да обухвати и свест да се обљуба или
други са њом изједначен чин врши против воље пасивног субјекта
употребом силе или претње.
Лакши облик – Разлика у односу на основни облик је само у погледу

облика принуде која се користи да би се извршила обљуба или са њом
изједначени чин. Док се код основног облика силовања принуда манифестује у
сили или квалификованој претњи, овде се ради о претњи да ће се за
пасивног субјекта или за њему блиско лице открити нешто што би
шкодило његовој части или угледу, или о претњи неким другим
тешким злом.
Тежи облик - обухвата следеће квалификаторне околности:

1) наступање тешке телесне повреде пасивног субјекта,
2) ако је дело извршено од стране више лица,
3) ако је извршено на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин,
4) ако је дело извршено према малолетнику,
5) ако је дело за последицу имало трудноћу.
Најтежи облик – постоји:

1) у случају наступања смрти пасивног субјекта или
2) ако је дело извршено према детету.
У односу на тежу последицу, неопходно је постојање нехата. Када су у
питању квалификаторне околности које немају карактер теже последице, код
учиниоца у односу на ту околност мора постојати умишљај.
Силовање
Члан 178
(1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће
непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица,
казниће се затвором од пет до дванаест година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице
открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом,
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је
дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или
нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено
или је дело учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним затвором.
48≈ Кривично право____________________________________________Ива Алановић
66. ОБЉУБА НАД НЕМОЋНИМ ЛИЦЕМ (Чл. 179)
Кривично дело има основни и два квалификована облика.
Радња извршења - овог кривичног дела јесте обљуба или са њом

изједначен чин. У погледу одређивања појма тих радњи важи исто што и за
кривично дело силовања
Пасивни субјект - Основна карактеристика овог кривичног дела је

везана за пасивни субјект. Потребно је да се ради о немоћном лицу, а то је лице
код ког постоји неко физичко или психичко стање услед којег то лице
није способно за отпор. Потребно је да је обљуба, односно са њом изједначен
чин, извршена искоришћавањем таквог стања, а то значи без пристанка тог
лица.
Неспособност не мора бити апсолутна, довољно је да учинилац не мора
користити принуду да би извршио обљубу или са њом изједначен чин.
1) Психичка неспособност за отпор постојаће у оним случајевима где
пасивни субјект услед неког душевног обољења, заосталог душевног
развоја или друге душевне поремећености не може да схвати значај
сексуалног акта, или да управља својим поступцима.
2) Физичка неспособност за давање отпора постоји онда када пасивни
субјект своје непристајање на обљубу или на други са њом изједначен чин не
може физички да манифестује, тј. када услед неких телесних сметњи или
ситуације у којој се нашло не може да пружи отпор. Ту се нај чешће ради
о органским обољењима и повредама, физичкој исцрпљености, инвалидности,
старости и сл., или се пак ради о извесним ситуацијама које онемогућавају
пасивног субјекта да пружи физички отпор.
У случају привремене душевне поремећености, постојаће и психичка и
физичка неспособност за давање отпора. То су случајеви када неко лице није ни
психички ни физички способно да пружи отпор услед неког органског
обољења које доводи до поремећаја или губитка свести, затим услед пијанства,
употребе дрога, сна, онесвешћивања и др.
За постојање искоришћавања неког од тих стања потребно је да буде
остварена објективна и субјективна страна. Објективна страна се састоји у томе
што је неко од стања немоћи жртве омогућило учиниоцу да изврши обљубу,
односно са њом изједначен чин, док се субјективна страна састоји у свести
учиниоца да искоришћава неко од тих стања.
Кривица - Кривично дело се може извршити само са умишљајем.

3) ако је извршено на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин,
4) ако је дело извршено према малолетнику,
Најтежи облик – постоји:

1) у случају наступања смрти пасивног субјекта или
2) ако је дело извршено према детету.
Обљуба над немоћним лицем

Члан 179
(1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористивши душевно обољење,
заостали душевни развој, другу душевну поремећеност, немоћ или какво друго стање тог лица
услед којег оно није способно за отпор,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда немоћног лица или
ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући
начин или је учињено према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено
или ако је дело учињено према детету,
67. ОБЉУБА СА ДЕТЕТОМ (Чл. 180)
Постоји сагласност око тога да треба инкриминисати предузимање

сексуалних радњи према лицима која нису достигла довољан степен физичке и
психичке развијености за ступање у сексуалне односе. У кривичном праву је из
више разлога неопходно определити се за једну фиксну старосну границу, а КЗ
Србије се определио за 14 година, с обзиром да је то просечно старосно доба у
коме већина појединаца достиже биолошку полну зрелост.
Кривично дело има основни и два тежа облика:
Основни облик - подразумева вршење обљубе или са њом

изједначеног чина са дететом, тј. са лицем које није навршило 14година.
Радња извршења - се састоји у вршењу обљубе или са њом изједначеног

чина. Појам обљубе и са њом изједначеног чина треба схватити као код
кривичног дела силовања.
Битно је да се обљуба или са њом изједначени чин врши уз пристанак
пасивног субјекта. Не сме постојати сила или квалификована претња, јер би у
том случају постојао најтежи облик кривичног дела силовања.
Извршилац основног облика може бити било које лице (осим лица
која испуњавају услов из става 4).
Пасивни субјект - У погледу пасивног субјекта, осим тога што је реч о

детету, не постављају се никакви други услови. То значи да нема посебних
услова у погледу пола извршиоца и пасивног субјекта.
Кривица - Кривично дело се може извршити само са умишљајем.

Стварна заблуда у погледу узраста пасивног субјекта могућа је нарочито у
случајевима када пасивни субјект није био знатно испод старосног доба и када
према физичком изгледу одговара лицу које има навршених 14 година.

Најтежи облик - постоји у случају наступања смрти пасивног

субјекта или
Основ искључења постојања кривичног дела – Код овог кривичног

дела предвиђен је основ искључења постојања кривичног дела када су у питању
одређени учиниоци. Наиме, неће постојати ово кривично дело (основни облик из
става 1) уколико између учиниоца и детета не постоји значајнија
разлика у њиховој душевној и телесној зрелости.
Обљуба са дететом
Члан 180
(1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом,

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда детета према којем је
дело извршено или је дело извршено од стране више лица или је дело имало за последицу
трудноћу,
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт детета,
(4) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана учинилац, ако између њега и детета не постоји
значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости.
68. ОБЉУБА ЗЛОУПОТРЕБОМ ПОЛОЖАЈА (Чл. 181)
Кривично дело има основни и 4 тежа облика.
Радња извршења - основног облика јесте навођење на обљубу или

са њом изједначени чин злоупотребом положаја.
У погледу обљубе или са њом изједначеног чина важи исто што и за
кривично дело силовања, с тим што се у овом случају не користи принуда.
Овде се дакле ради о блажем степену утицаја на вољу пасивног субјекта,
али је ипак потребно да се ради о озбиљнијим видовима злоупотребе положаја и
о знатнијем степену зависности, односно о озбиљнијим притисцима на
пасивног субјекта.
За довршено кривично дело потребно је да је обљуба или са њом
изједначен чин извршен, јер само навођење представљало би некажњиви
покушај.
Пасивни субјект - може бити било које лице које се налази у неком
односу подређености или зависности, под условом да се не ради о односу
који постоји код тежег облика из става 2. Најчешће ће то бити однос између
послодавца и запосленог, односно потчињеног и надређеног.
Тежи облик – постоји када се као извршилац јављају одређена лица

која дело врше према малолетнику који им је поверен. Извршилац овог
тежег облика могу бити наставник, васпитач, старалац, усвојилац, родитељ, очух,
маћеха или друго лице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши
обљубу или са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен ради
учења, васпитавања, старања или неге.
Пасивни субјект је малолетник (лице од четрнаест до осамнаест
година) који је учиниоцу поверен ради учења, васпитавања, старања или неге.
Тежи облик - Дело из става 2. има и свој тежи облик који се разликује
само према пасивном субјекту (став 3). Код овог облика кривично дело се врши
према детету, тј. према лицу које није навршило 14 година. Умишљај учиниоца
мора да обухвати квалификаторну околност, тј. да се ради о детету.
Тежи облик - Сва три облика имају тежи облик у случају да су за

последицу имала трудноћу, с тим што се прави разлика у погледу прописане
казне у зависности из ког облика је настала ова тежа последица. Реч је о
кривичном делу квалификованом тежом последицом у односу на коју је могућ не
само нехат, него и умишљај (в. члан 27).
Најтежи облик - постоји у случају да је услед дела из става 3.

наступила смрт детета. Ради се о кривичном делу квалификованом тежом
последицом.
Обљуба злоупотребом положаја

Члан 181
(1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се
према њему налази у односу какве подређености или зависности,
(2) Наставник, васпитач, старалац, усвојилац, родитељ, очух, маћеха или друго лице које
злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њом изједначен чин са
малолетником који му је поверен ради учења, васпитавања, старања или неге,
казниће се затвором од једне до десет година.
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено према детету,

учинилац ће се казнити затвором од пет до дванаест година.
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана имало за последицу трудноћу,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из
става 2. затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. затвором од пет до петнаест
година.
(5) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила смрт детета,
69. НЕДОЗВОЉЕНЕ ПОЛНЕ РАДЊЕ (Чл. 182)
Радња извршења - Кривично дело недозвољених полних радњи садржи

више кривичних дела која су по свим елементима идентична са делима из чл.
178–181, осим што радња извршења није обљуба или са њом изједначен полни
чин већ нека друга радња којом извршилац испољава свој сексуални
нагон. Кривични законик не даје појам недозвољених полних радњи. Неспорно
је да то не може бити обљуба или са њом изједначен чин, али све што не
представља пенетрацију мушког полног органа у три телесна отвора (вагина,
уста, анални отвор) а има сексуални карактер с обзиром на своју усмереност пред
стављало би радњу извршења кривичног дела недозвољених полних радњи.
Најчешће се ради о грљењу, љубљењу, додиривању разних делова тела, нарочито
гениталне сфере и слично.
Кривица - Због тога што субјективна усмереност радње извршења на

побуђивање или задовољавање полног нагона улази у сам њихов појам,
подразумева се да се ово кривично дело може извршити само са умишљајем.
Умишљај не сме бити управљен на обљубу или са њом изједначен чин.
Разграничење са покушајем кривичних дела из чл. 178–181 -

Критеријум за разграничење јесте умишљај извршиоца. Наиме, ако је његов
умишљај био управљен на вршење неког од кривичних дела из чл. 178–181,
постојаће покушај тих кривичних дела, а ако није, али је ипак постојала намера
побуђивања или задовољавања сексуалног нагона, постојаће недозвољене полне
радње.
Тежи облик - постојаће уколико је дело извршено према детету
Тежи облик – постојаће ако је:

1) наступила тешка телесна повреда,
2) дело извршено од стране више лица, или
3) на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин
Најтежи облик – постојаће уколико је дошло до смрти лица према

коме је дело извршено.
Недозвољене полне радње
Члан 182
(1) Ко под условима из чл. 178. ст. 1. и 2, 179. став 1. и 181. ст. 1. и 2. овог законика изврши неку
другу полну радњу, казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ко под условима из члана 180. став 1. и члана 181. став 3. овог законика изврши неку другу
полну радњу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је
дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или
нарочито понижавајући начин,
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
70. ПОЛНО УЗНЕМИРАВАЊЕ (Чл. 182 а)
(1) Ко полно узнемирава друго лице,

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,
(3) Полно узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко

понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери
полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће
или увредљиво окружење.
(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по предлогу.
71. ПОДВОЂЕЊЕ И ОМОГУЋАВАЊЕ ВРШЕЊА

ПОЛНОГ ОДНОСА (Чл. 183)
(1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом

изједначеног чина или друге полне радње,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге

полне радње са малолетним лицем,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
72. ПОСРЕДОВАЊЕ У ВРШЕЊУ ПРОСТИТУЦИЈЕ (Чл. 184)
(1) Ко наводи или подстиче другог на проституцију или учествује у

предаји неког лица другоме ради вршења проституције или ко путем средстава
јавног информисања и других сличних средстава пропагира или рекламира
проституцију,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.
73. ПРИКАЗИВАЊЕ, ПРИБАВЉАЊЕ И ПОСЕДОВАЊЕ

ПРОНОГРАФСКОГ МАТЕРИЈАЛА И ИСКОРИШЋАВАЊЕ
МАЛОЛЕТНОГ ЛИЦА ЗА ПОРНОГРАФИЈУ (Чл. 185)
(1) Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин
учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете
порнографске садржине или му прикаже порнографску представу,
(2) Ко искористи малолетника за производњу слика, аудио-визуелних или

других предмета порнографске садржине или за порнографску представу,
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено према детету,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три
године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.
(4) Ко прибавља за себе или другог, поседује, продаје, приказује, јавно

излаже или електронски или на други начин чини доступним слике,
аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине настале
искоришћавањем малолетног лица,
(5) Ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи

сликама, аудио-визуелним или другим предметима порнографске садржине
насталим искоришћавањем малолетног лица,
(6) Предметима порнографске садржине насталим искоришћавањем

малолетног лица (дечија порнографија) сматра се сваки материјал који
визуелно приказује малолетно лице које се бави стварним или симулираним
сексуално експлицитним понашањем, као и свако приказивање полних органа
детета у сексуалне сврхе.
(7) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се.
74. НАВОЂЕЊЕ ДЕТЕТА НА ПРИСУСТВОВАЊЕ

ПОЛНИМ РАДЊАМА (Чл. 185а)
(1) Ко наведе дете да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним

чином или другој полној радњи,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње,
75. ИСКОРИШЋАВАЊЕ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ ИЛИ

КОМУНИКАЦИЈЕ ДРУГИМ ТЕХНИЧКИМ СРЕДСТВИМА ЗА
ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ПРЕМА
МАЛОЛЕТНОМ ЛИЦУ (Чл. 185 б)
(1) Ко у намери извршења кривичног дела из чл. 178. став 4, 179. став 3, 180.
ст. 1. и 2, 181. ст. 2. и 3, 182. став 1, 183. став 2, 184. став 3, 185. став 2. и 185а овог
законика, користећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким
средствима договори са малолетником састанак и појави се на
договореном месту ради састанка,
(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши према детету,

7. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ

76. ДВОБРАЧНОСТ (Чл. 187)
Кривично дело двобрачност има 2 облика:

1) Када неко лице које се већ налази у браку закључи нови брак,
2) Када лице које закључи брак са лицем за које зна да се већ налази у
браку.
Радња извршења – код оба облика радња извршења је закључење

брака. У првом случају, ради се о закључењу брака када се лице које закључује
брак већ налази у браку, а у другом случају радња извршења јесте закључење
брака са лицем које се већ налази у браку.
Кривично дело се може извршити само за време трајања раније
закљученог брака.
Не сматра се браком у смислу овог кривичног дела брак закључен у
цркви, тако да ово кривично дело не постоји ако је било ранији, било нови брак
склопљен само према верским правилима.
Извршилац - Код првог облика може бити само лице које се налази у
браку, а извршилац другог облика може бити било које лице. Уколико се и то
друго лице већ налази у браку, стицај је само привидан, тј. и то друго лице чини
само кривично дело из става 1.
Кривица - Кривично дело се може учинити само са умишљајем, с тим

што се код другог облика посебно наглашава да умишљај мора обухватити и
чињеницу да се лице са којим се закључује брак већ налази у браку. У том
погледу је довољан и евентуални умишљај, тј. када се допушта могућност да се
лице са којим се закључује брак већ налази у браку, па се на то пристаје.
Двобрачност
Члан 187
(1) Ко закључи нови брак иако се већ налази у браку,

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко закључи брак са лицем за које зна да се налази у
браку.
77. ПРИНУДНО ЗАКЉУЧЕЊЕ БРАКА (Чл. 187 а)
(1) Ко употребом силе или претње принуди друго лице да закључи брак,
(2) Ко ради извршења дела из става 1. овог члана друго лице одведе у
иностранство или га у истом циљу наведе да оде у иностранство,
казниће се затвором до две године.
78. ВАНБРАЧНА ЗАЈЕДНИЦА СА МАЛОЛЕТНИКОМ (Чл. 190)
Овим кривичним делом пружа се заштита малолетницима будући да

нису достигли довољан степен телесне и душевне зрелости, па је живот у
ванбрачној заједници за њих штетан и представља препреку за њихов
правилан развој, образовање и др.
Радња извршења основног облика - јесте живот у ванбрачној

заједници са малолетником.
Трајање заједничког живота је један од конститутивних елемената
самог појма ванбрачне заједнице. У случају краћег заједничког (од нпр. неколико
дана) још не постоји ванбрачна заједница, а тиме ни ово кривично дело. Уколико
је умишљај извршиоца био управљен да се трајније живи у заједници са
малолетником, могло би се радити о покушају који није кажњив.
Пасивни субјект - јесте малолетник, тј. лице које је навршило 14 а

није навршило 18 година, док извршилац кривичног дела може бити само
пунолетно лице. Извршилац и пасивни субјект морају бити лица различитог
пола.
Кривица - Кривично дело се може учинити само са умишљајем.
Радња извршења другог облика - јесте омогућавање или
навођење малолетника на ванбрачну заједницу са пунолетним лицем. Реч је о
радњама саучесништва које иначе не би биле кажњиве према општим
одредбама, јер малолетник не може бити извршилац овог кривичног дела.
Извршилац овог облика може бити само родитељ, усвојилац или
старалац малолетника.
Тежи облик - постоји у случају да је дело из става 2. учињено из

користољубља. Користољубље овде треба схватити као и код других
кривичних дела. Није потребно да је извршилац и прибавио корист.
Процесна претпоставка за гоњење - У ставу 4. предвиђена је

процесна претпоставка за гоњење, а то је да није дошло до закључења
брака. Уколико је дошло до закључења брака, до кривичног гоњења не може
доћи, а ако је започето, биће обустављено.

Ванбрачна заједница са малолетником
Члан 190
(1) Пунолетно лице које живи у ванбрачној заједници са малолетником,

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и родитељ, усвојилац или старалац који малолетнику
омогући да живи у ванбрачној заједници са пунолетним лицем или га на то наведе.
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из користољубља, учинилац ће се казнити
затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се.
79. ОДУЗИМАЊЕ МАЛОЛЕТНОГ ЛИЦА (Чл. 191)
(1) Ко малолетно лице противправно задржи или одузме од родитеља,

усвојиоца, стараоца или другог лица, односно установе, којима је оно
поверено или онемогућава извршење одлуке којом је малолетно лице
поверено одређеном лицу,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према новорођенчету,

учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко онемогућава извршење одлуке надлежног органа којом је

одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са
родитељем или другим сродником,
(4) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из користољубља или

других ниских побуда или је услед дела теже угрожено здравље,
васпитање или школовање малолетног лица или је дело учињено од
стране организоване криминалне групе,
(5) Учиниоца дела из ст. 1, 2. и 4. овог члана који добровољно преда

малолетно лице, лицу или установи којој је оно поверено или омогући
извршење одлуке о поверавању малолетног лица, суд може ослободити од
казне.
(6) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. до 4. овог члана, суд може
одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року преда малолетно лице,
лицу или установи којој је малолетно лице поверено или омогући извршење
одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу или установи,
односно одлуке којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног
лица са родитељем или другим сродником.
80. ПРОМЕНА ПОРОДИЧНОГ СТАЊА (Чл. 192)
(1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично

стање детета, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и лекар здравствене установе

који прогласи умрлим живо новорођенче ради промене породичног
стања.
(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из користољубља, злоупотребом

положаја, бави се вршењем дела или је дело извршено од стране
организоване криминалне групе,
(4) Ко заменом или на други начин из нехата промени породично

стање детета, казниће се затвором до три месеца.
81. ЗАПУШТАЊЕ И ЗЛОСТАВЉАЊЕ МАЛОЛЕТНОГ ЛИЦА (Чл. 193)
Кривично дело има основни и тежи облик. У првом случају реч је о

запуштању, а у другом о злостављању малолетног лица.
Радња основног облика - јесте грубо занемаривање дужности

збрињавања и васпитавања малолетног лица.
Збрињавање подразумева стварање основних услова за живот
малолетног лица у складу са могућностима родитеља или другог лица које је
дужно да се стара о њему (исхрана, одевање, становање), док се васпитавање
односи на омогућавање услова за развој малолетног лица као личности
(формирање и прихватање позитивних моралних и других друштвених норми,
школовање, спречавање девијантног пона шања и др.).
Занемаривање се претежно врши пропуштањем, али могуће је да буде
предузето и радњом чињења. Занемари вање мора бити грубо, тј. изражено у
већем степену, а један од критеријума јесте и подобност таквог занемаривања да
проузрокује последицу овог кривичног дела.
Последица - јесте стање запуштености малолетног лица. Стање

запуштености може бити како физичко, тако и психичко. Између радње грубог
занемаривања и тог стања, као и код других последичних кривичних дела, мора
постојати узрочни однос.
Извршилац - може бити само родитељ, усвојилац или друго лице

које је дужно да се стара о малолетном лицу.
Радња извршења тежег облика - Злостављање малолетног лица

обухвата:
1) Злостављање у правом смислу речи,
2) Принуђавање малолетног лица на претеран рад или рад који не
одговара његовом узрасту,или
3) на просјачење или
4) на неке друге радње које су за њега штетне.
Злостављање треба схватити као наношење физичког или
психичког бола које не сме прерасти у телесну повреду.
Други облик радње извршења јесте примена силе или претње, тј.
принуђавање на претеран рад или рад који не одговара узрасту
малолетног лица или на просјачење. Овај облик обухвата и навођење из
користољубља на вршење других радњи које су штетне за развој малолетног
лица.
Извршилац - И овде се, као и код основног облика јавља исти круг
лица као могући извршиоци, с тим што се не захтева дужност старања о
малолетном лицу.
Пасивни субјект - код оба облика (ст. 1. и 2) јесте малолетно лице, тј.
како дете, тако и малолетник.
Запуштање и злостављање малолетног лица

Члан 193
(1) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности
збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара,
(2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га
принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење
или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој,
82. НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ (Чл. 194)
Кривично дело насиље у породици има основни облик, три тежа

облика, као и посебан облик.
Основни облик - постоји онда када се

1) применом насиља,
2) претњом да ће се напасти на живот или тело,
3) дрским или безобзирним понашањем
угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање
члана своје породице.
Радња извршења – састоји се у:

1) примени насиља,
2) употреби квалификоване претње,
3) дрском или безобзирном понашању.
Кривично дело може постојати и онда када је радња извршења предузета
само једном, али имајући у виду последицу, то зависи од тога о ком облику радње
извршења се ради. Док је код коришћења грубог насиља и употребе
квалификоване претње у неким случајевима довољно да је радња и једанпут
предузета да би дошло до угрожавања спокојства, телесног интегритета или
душевног стања пасивног субјекта, дрско и безобзирно понашање, по правилу,
може проузроковати то угрожавање само онда када се више пута понавља.
Неопходно је да је радња извршења таква да је објективно подобна да
доведе до угрожавања спокојства, телесног интегритета или душевног
стања члана породице.
Последица кривичног дела - у виду конкретне опасности јесте

угрожавање спокојства, телесног интегритета или душевног стања.
Имајући у виду природу овог кривичног дела, по правилу је реч о
континуираном стању у коме се налази један члан породице услед радњи које
предузима други члан породице према њему.
Спорно је да ли је за довршено кривично дело неопходно утврдити да се
пасивни субјект осетио угроженим. У судској пракси преовлађује став да то није
неопходно, те да угрожавање треба процењивати објективно с обзиром на
предузету радњу.
Пасивни субјект – је члан породице учиниоца.

Чланом породице сматрају се (чл. 112. ст 28): супружници, њихова деца,
преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и
њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник, браћа и сестре,
њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи
бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају
заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у
истом породичном домаћинству.
Извршилац - као и пасивни субјект, може бити само члан породице.

Подстрекач или помагач могу бити лица ван круга чланова породице.
Тежи облик - постоји с обзиром на начин извршења, односно

употребљено средство. Квалификаторну околност представља коришћење
оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко
повреди или здравље тешко наруши при извршењу основног дела (став 1).
Тежи облик - постоји у случају да је услед дела из ст. 1. и 2. наступила:

1) тешка телесна повреда или
2) тешко нарушавање здравља, или су
3) учињена према малолетном лицу.
У односу на тешку телесну повреду, односно тешко нарушење здравља,
треба да постоји нехат, а у односу на својство пасивног субјекта, тј. да се ради о
малолетном лицу, умишљај.
Најтежи облик - постоји у случају да је услед дела из ст. 1, 2. и 3.

наступила смрт члана породице. Реч je о кривичном делу квалификованом
тежом последицом (члан 27), тако да је у односу на смрт потребно постојање
нехата.
Посебан (лакши) облик - постоји у случају кршења мера заштите од

насиља у породици које је суд одредио на основу закона (члан 198.
Породичног закона предвиђа забрану даљег узнемиравања члана породице,
забрану приближавања члану породице на одређеној удаљености и др).
Насиље у породици
Члан 194
(1) Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним
понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице,
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружје, опасно оруђе или друго
средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко
нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу,
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година, а ако је члан породице малолетно
лице учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона
којим се уређују породични односи,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
83. НЕДАВАЊЕ ИЗДРЖАВАЊА (Чл. 195)
(1) Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а

та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним
поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у износу и на начин
како је то одлуком односно поравнањем утврђено,
(2) Неће се казнити учинилац дела из става 1. овог члана, ако из оправданих
разлога није давао издржавање.
(3) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за
издржавано лице,
(4) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да
измири доспеле обавезе и да уредно даје издржавање.
84. КРШЕЊЕ ПОРОДИЧНИХ ОБАВЕЗА (Чл. 196)
(1) Ко кршењем законом утврђених породичних обавеза остави у тешком

положају члана породице који није у стању да се сам о себи стара,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушавање
здравља члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт члана породице,
(4) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. и 2. овог члана, суд може
одредити обавезу учиниоцу да извршава своје законом утврђене
породичне обавезе.
85. РОДОСКРВНУЋЕ ( Чл. 197)
Пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен полни чин са
малолетним сродником по крви у правој линији или са малолетним
братом, односно сестром,
8. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ

СВОЈИНЕ
86. ПОВРЕДА МОРАЛНИХ ПРАВА АУТОРА И ИНТЕРПРЕТАТОРА
(Чл. 198)
(1) Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично
објави, стави у промет примерке туђег ауторског дела или
интерпретације, или на други начин јавно саопшти туђе ауторско дело
или интерпретацију, казниће се новчаном казном или затвором до три
године.
(2) Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или
измени туђу снимљену интерпретацију,
(3) Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или

интерпретације на начин којим се вређа част или углед аутора или
извођача, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(5) Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за дело из

става 3. овог члана по приватној тужби.
87. НЕОВЛАШЋЕНО ИСКОРИШЋАВАЊЕ АУТОРСКОГ ДЕЛА ИЛИ

ПРЕДМЕТА СРОДНОГ ПРАВА (Чл. 199)
(1) Ко неовлашћено објави, сними, умножи, или на други начин јавно

саопшти у целини или делимично ауторско дело, интерпретацију,
фонограм, видеограм, емисију, рачунарски програм или базу
података, казниће се затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко стави у промет или у намери
стављања у промет држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене
у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма,
емисије, рачунарског програма или базе података.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у намери прибављања

имовинске користи за себе или другог, учинилац ће се казнити затвором од
шест месеци до пет година.
(4) Ко произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у

циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе
уређаје или средства чија је основна или претежна намена уклањање,
заобилажење или осујећивање технолошких мера намењених
спречавању повреда ауторских и сродних права, или ко такве уређаје или
средства користи у циљу повреде ауторског или сродног права,
казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.
(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се и уништити.

88. НЕОВЛАШЋЕНО УКЛАЊАЊЕ ИЛИ МЕЊАЊЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ

ИНФОРМАЦИЈЕ О АУТОРСКИМ И СРОДНИМ ПРАВИМА (Чл. 200)
(1) Ко неовлашћено уклони или измени електронску информацију о

ауторском или сродном праву, или стави у промет, увезе, извезе,
емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет
сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима
неовлашћено уклоњена или измењена,
казниће се новчаном казном и затвором до три године.
(2) Предмети из става 1. одузеће се и уништити.
89. ПОВРЕДА ПРОНАЛАЗАЧКОГ ПРАВА (Чл. 201)
(1) Ко неовлашћено производи, увози, извози, нуди ради стављања у

промет, ставља у промет, складишти или користи у привредном
промету производ или поступак заштићен патентом,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или
проузрокована штета у износу који прелази милион динара,
(3) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним

суштину туђег пријављеног проналаска пре него што је овај
проналазак објављен на начин утврђен законом,
(4) Ко неовлашћено поднесе пријаву патента или у пријави не наведе

или лажно наведе проналазача,
(5) Предмети из ст. 1. и 2. одузеће се и уништити.
90. НЕОВЛАШЋЕНО КОРИШЋЕЊЕ ТУЂЕГ ДИЗАЈНА (Чл. 202)
(1) Ко на свом производу у промету неовлашћено употреби, у целости

или делимично, туђи пријављени, односно заштићени дизајн
производа,
(2) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним

јавности предмет пријаве туђег дизајна пре него што је објављен на начин
утврђен законом,
(3) Производи из става 1. овог члана одузеће се.

9. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

91. КРАЂА (Чл. 203)
Крађа спада у кривична дела против покретне имовине. Кривично дело

крађе има три облика: обичну крађу, тешку крађу и ситно дело крађе. Међутим,
они су формално пред виђени као посебна кривична дела у засебним члановима
(в. чл. 204. и 210).
Радња извршења - састоји се у одузимању другоме туђе покретне

ствари. Сматра се да је одузимање довршено онда када је дошло до
прекидања туђег притежања и заснивања притежања над покретном
ствари од стране извршиоца - теорија апрехензије.
Није потребно да се ствар одузима од власника, па ни од држаоца,
довољно је да постоји само фактичка власт над предметом, тј. притежање.
То значи да се ствар може одузети и од лица које има само притежање над
покретном ствари, па и онда када је то лице до притежања дошло на
противправан начин од претходног притежаоца, држаоца или власника ствари
(на пример, радња извршења постоји и онда када се ствар одузима од лица које је
другом лицу претходно одузело ствар, тј. од извршиоца крађе).
Не може се одузети напуштена ствар (дереликција), јер у односу на њу
не само да не постоји притежање, него нема више ни својине.
И у погледу изгубљене ствари прекинута је фактичка власт над ствари,
па лице које нађе изгубљену ствар не може извршити кривично дело крађе, али
може лакши облик кривичног дела утаје.
Другачија је ситуација када је ствар заборављена (а притежалац зна
место на коме је заборављена) или затурена од стране притежаоца, у ком случају
није сасвим прекинуто његово притежање, тако да те ствари могу бити одузете,
тј. може постојати кривично дело крађе.
Последица - јесте промена притежања над покретном ствари, тј.

заснивање новог притежања од стране извршиоца.
Сам прекид притежања није довољан, крађа је довршена, у складу са
теоријом апрехензије, онда када је засновано притежање извршиоца над
покретном ствари. До тог момента постоји покушај крађе. Он је кажњив с
обзиром на изричиту одредбу става 2.
Објект радње – је туђа покретна ствар.

Ствар је предмет материјалне природе који може бити објект
притежања и који има одређену вредност. Појам покретне ствари треба
схватати нешто шире него у грађанском праву, јер се покретном ствари сматрају
и оне ствари које су део непокретне ствари или јој служе, а могу се од ње на
било који начин одвојити а да се при томе битно не промене.
У погледу услова да је покретна ствар туђа, потребно је да ствар није у
својини учиниоца већ у својини неког физичког или правног лица. Туђом
ствари се сматра и ствар над којом извршилац има сусвојину.
Ничија или сопствена ствар не може бити објект кривичног дела
крађе.
Објект кривичног дела крађе не могу бити ни ствари без власника, односно
ствари које представљају опште, заједничко добро (res extra commercium
и res communes). Тако, предмет крађе не могу бити дивље животиње, рибе (али
могу бити предмет кривичних дела из чл. 276. и 277), ваздух и слично. Но, под
одређеним условима те ствари могу бити у нечијој својини и притежању, тако да
се може радити о објекту кривичног дела крађе (на пример, компримирани
ваздух, животиње у зоолошком врту или рибе у рибњаку и сл.).
Објект радње могу бити и оне ствари чији је промет, па и само
држање забрањено. Тако, то могу бити опојне дроге, оружје, експлозив и др., у
ком случају ће по правилу постојати стицај кривичног дела крађе са
одговарајућим кривичним делом (чл. 246. и 348).
Када је у питању тзв. збирна ствар, која се састоји из две или више
ствари, неспорно је да постоји само један објект и једно кривично дело крађе без
обзира на број тих ствари. Такође и збир ствари (universitatas rerum) као што је,
на пример, филателистичка збирка, представља само један објект радње. Исто
важи и у погледу генеричних ствари које се одређују по врсти, односно роду,
броју и количини (на пример, жито, неко алкохолно пиће и сл.).
У вези са објектом радње јесте и питање како третирати одређене
исправе у којима је инкорпорисана одређена вредност (штедна
књижица, добитни тикет на лотоу, односно лоз на лутрији, чек, жетони у
коцкарници итд.). Објект радње у овим случајевима је ствар, односно новац који
учинилац има намеру да присвоји коришћењем исправе у којој је та вредност
инкорпорисана, а не сама исправа. Ако је у притежање дошла само исправа а не и
сама ствар, односно вредност која је у њој садржана, кривично дело крађе је
остало у покушају.
Неопходно је да постоји намера да се присвајањем туђе покретне ствари
себи или другом прибави противправна имовинска корист (animus lucri
faciendi). Није потребно да је дошло до присвајања, а ни до прибављања
противправне имовинске користи, неопходно је само да постоји намера да се то
оствари. Намера присвајања постоји у случају када извршилац има намеру да се
према ствари понаша као власник, да је користи и да њом располаже.
Уколико недостаје та намера, радиће се о кривичном делу одузимања туђе ствари
из члана 211.
У случају да учинилац погрешно држи да је ствар ничија или да је

ствар његова, кривица у погледу кривичног дела крађе је искључена по
основу стварне заблуде.
У случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним, гоњење

се предузима по приватној тужби (члан 222).
Крађа
Члан 203
(1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом
прибави противправну имовинску корист,

92. ТЕШКА КРАЂА (Чл. 204)
Кривично дело крађе (из чл. 203) прераста у тешку крађу уколико је крађа
извршена под неком од квалификаторних околности.
Предвиђено је 9 облика тешке крађе, при чему се два облика разликују
само према вредности прибављене имовинске користи.
1. Први облик – Код овог облика тешке крађе радња извршења је

постављена алтернативно, и може се састојати у:
1) Обијању,
2) Проваљивању, и
3)Савлађивању механичких, електронских или других већих
препрека.
1) Обијање - подразумева насилно продирање у затворене
просторе, тј. употребом физичке снаге ради насилног уклањања препрека у
циљу улажења у затворени простор или његовог отварања, што по правилу има
за последицу оштећење уређаја за затварање или делова затвореног
простора (на пример, уништење браве, рушење дела зида, ломљење стакла на
прозору и сл.).
Затворени простор је тродимензионални (висина, ширина, дужина)
покретни или непокретни објект који је ограничен (макар делимично
прављеним а не само природним) препрекама које за циљ имају спречавање
продирања у њега неовлашћених лица. Није нужно да је простор у целини
затворен, тј. могу постојати отвори у њему.
2) Проваљивањем - се сматра улажење или отварање затворених
простора без физичког оштећења уређаја за затварање, односно делова
затвореног простора (на пример, употребом лажног кључа, ускакањем кроз
отворен прозор, прескакањем ограде и сл.). Kод савлађивања механичких,
електронских или других већих препрека не мора да се ради о улажењу или
отварању затворених простора (нпр. прескакање ограде дворишта).
2. Други облик - тешке крађе постоји онда када је крађа извршена од

стране групе.
Група подразумева се најмање три лица повезаних ради трајног или
повременог вршења кривичних дела, с тим да улоге чланова не морају бити
одређене, нити је потребан континуитет чланства или развијена структура групе
(члан 112. став 22. КЗ).
3. Трећи облик – постоји када је крађа учињена на нарочито опасан

или нарочито дрзак начин (став 1. тачка 3) ради се у ствари о два облика
тешке крађе, али се оба везују за начин извршења.
Крађа учињена на нарочито опасан начин мора бити извршена на
такав начин, односно таквим средствима да је могло доћи до опасности по
живот, тело или имовину пасивног субјекта или било којег другог лица
(апстрактна опасност).
Крађа на нарочито дрзак начин постоји онда када је извршена на такав
начин да прелази уобичајену дрскост која по правилу постоји и код
обичне крађе. У пракси се јављају и случајеви који се граниче са кривичним
делом разбојништва, где је примењен известан блажи степен принуде, али се
ипак не ради о сили или претњи у смислу тог кривичног дела. На пример, када су
двојица оптужених била у возилу којим је управљао један од њих, а други који је
седео на седишту до возача кроз отворен прозор истргао ташну са рамена
пролазнице, након чега су се повећавши брзину удаљили (ОСБ 1530/04).
4. Четврти облик - постоји у случају када је крађа учињена од

стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе
ради напада или одбране (став 1. тачка 4). У случају да га и употреби постојаће
разбојништво или разбојничка крађа, у зависности од тога да ли је оружје или
опасно оруђе употребљено у циљу да се одузме туђа покретна ствар или да се већ
украдена ствар задржи.
5. Пети облик - постоји и онда када је крађа извршена за време

пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса (став 1. тачка 5). Ради се о
коришћењу, односно злоупотребљавању ванредних ситуација, односно удеса,
било да су они изазвани од стране људи или се ради о елементарним непогодама,
односно при родним катастрофама (као што је, на пример, земљотрес), ради
вршења крађе.
6. Шести облик – постоји када се крађа врши искоришћавањем

беспомоћности или другог тешког стања неког лица ради вршења крађе
(став 1. тачка 6). Ту се ради о две ситуације:
У првој, пасивни субјект се налази у стању беспомоћности (физичкој
или психичкој), услед чега је учиниоцу у већој или мањој мери олакшано
одузимање ствари.
У другој ситуацији, извршилац искоришћава неко неповољно или
ванредно стање у коме се нашло неко лице, услед чега су његове
могућности да заштити притежање над неком ствари мање или више умањене.
7. Седми облик - постоји и онда када вредност украдене ствари

прелази износ од четири стотине педесет хиљада динара (став 2). У
случају да је више саизвршилаца приликом извр шења једног дела крађе
појединачно одузимало више ствари, вредност свих тих ствари се сабира.
8. Осми облик - Облик тешке крађе постоји и у случају када је крађа

извршена у односу на културно или природно добро или добро које
ужива претходну заштиту или јавни уређај за воду, канализацију,
топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система
јавног саобраћаја и веза, односно када ствар представља делове тих
уређаја.
9. Девети облик - постоји онда када је извршењем дела из ст. 1. или 2.

прибављена имовинска корист у износу преко милион и петсто
хиљада динара, као и у случају да је извршена од стране организоване
криминалне групе (став 3).
Организована криминална група је „група од три или више лица, која
постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више
кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа
казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи“
(члан 112. став 35. КЗ).
Кривица - За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који

мора да обухвати и свест о квалификаторној околности. Мора се узети да то
опште правило важи и за квалификаторну околност која се везује за вредност
украдене ствари (ст. 2. и 3). Уколико учинилац није знао да вредност прелази
прописани износ, треба узети да постоји обична крађа из члана 203.
Тешка крађа
Члан 204
(1) Учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осам година, ако је крађа
извршена:
1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других
затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека;
2) од стране групе;
3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин;
4) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране;
5) за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса;
6) искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе ако вредност украдених
ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара.
(3) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе, без обзира на вредност
украдене ствари, ако украдена ствар представља културно добро, односно добро које ужива
претходну заштиту или природно добро или украдена ствар представља јавни уређај за воду,
канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја
и веза, односно делове тих уређаја.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе или
ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
93. РАЗБОЈНИЧКА КРАЂА (Чл. 205)
Кривично дело разбојничке крађе представља сложено кривично дело

састављено из крађе и принуде.
Радња извршења - јесте употреба силе или претње да ће се

непосредно напасти на живот или тело у намери да се украдена ствар
задржи.
Дакле, потребно је да је крађа већ извршена, тј. да је туђа покретна
ствар одузета у намери да се њеним присвајањем себи или другоме прибави
проти вправна имовинска корист, па је извршилац затечен на делу крађе.
Извршилац је затечен онда када се још налази на месту извршења или
док односи украдену ствар, односно док још није дошао у тзв. миран посед
украдене ствари.
Извршилац примењује силу или претњу према лицу које га је
затекло при вршењу крађе, а то не мора бити власник ствари или лице у чијем
притежању се украдена ствар налазила. Сила или претња се употребљавају
у намери да се украдена ствар задржи, што значи да разбојничка крађа
постоји и у случају када извршилац није успео да задржи украдену ствар. Ако је
силу или претњу употребио у наведеној намери, дело се сматра свршеним.
У погледу вредности украдене ствари, став је судске праксе и теорије да се

разбојничка крађа може извршити и у погледу ствари која је предмет
ситног дела крађе (ВСС, Кж. I-1310/81). За разлику од разбојништва, овде није
прописан ни привилегован облик уколико вредност украдене ствари не прелази
одређени износ.
Извршилац – је само лице које је претходно извршило крађу.
Кривица - Дело се може извршити само са умишљајем, а осим њега

мора постојати и намера да се украдена ствар задржи.
Тежи облик - постоји онда када вредност украдених ствари прелази

износ од милион и петсто хиљада динара.
Тежи облик - постоји онда када је разбојничка крађа:

1) Учињена од стране групе
2) Када је при вршењу разбојничке крађе неком лицу са умишљајем нанета
тешка телесна повреда (уколико би у односу на тешку телесну повреду
постојао нехат, радило би се о стицају основног дела разбојничке крађе и нехатне
телесне повреде).
Најтежи облик - постоји ако је дело из ст. 1–3. из вршено од стране

Умишљајно лишавање живота неког лица при вршењу разбојничке

крађе представља облик тешког убиства (члан 114. тачка 4). Уколико би до
лишавања живота неког лица дошло из нехата, постојало би кривично дело
разбојничке крађе у стицају са кривичним делом нехатног лишења
живота (члан 118).
Разбојничка крађа
Члан 205
(1) Ко је на делу крађе (члан 203) затечен, па у намери да украдену ствар задржи, употреби силу
против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело,
(2) Ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
(3) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране групе или је неком лицу са умишљајем
нанесена тешка телесна повреда,
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
94. РАЗБОЈНИШТВО (Чл. 206)
Кривично дело разбојништва је сложено кривично дело састављено из

кривичног дела принуде и кривичног дела крађе, тј. то је крађа која се
врши употребом принуде.
Радња извршења - састоји се у одузимању туђе покретне ствари

употребом силе или претње. Реч је о двоактном кривичном делу за чије се
постојање тражи да су кумулативно предузете обе радње: и употреба силе или
претње и одузимање туђе покретне ствари. Прво се предузима акт принуде, тј.
силе или претње да ће се непосредно напасти на живот или тело, а затим се
одузима туђа покретна ствар, тј. принуда је средство да се ствар одузме.
Силу треба схватити као код кривичног дела принуде, а претња је
квалификована, тј. прети се непосредним нападом на живот или тело. И претња,
као и сила, не мора нужно бити управљена према лицу од којег се одузима ствар.
Може се претити и неком другом притежаоцу ствари блиском лицу у односу на
које би га остварење претње погодило. Као примена омамљујућих средстава у
смислу члана 112. став 12. у судској пракси се сматра и употреба хемикалија у
облику спреја којим се онемогућава отпор жртве, као што је, на пример, сузавац.
Сила и претња морају бити у тесној временској и просторној вези са
одузимањем ствари, односно заснивањем притежања над ствари од стране
извршиоца.
За постојање силе потребног интензитета није неопходно да је
постојао отпор пасивног субјекта. Довољно је да је она управљена на
спречавање очекиваног отпора, те да се на тај начин одузима туђа покретна
ствар.
У погледу претње потребно је да је жртва схвати као озбиљну, а без
значаја је да је извршилац намеравао да претњу оствари, односно да ли је уопште
објективно било могуће остварити је.
Покушај - Код покушаја кривичног дела потребно је да је предузета

сила или претња која је управљена на одузимање туђе покретне ствари. За
постојање покушаја довољно је и да је извршилац започео са применом силе или
претње уколико је његов умишљај био управљен на одузимање ствари.
Покушај постоји све док није засновано притежање над одузетом ствари од
стране извршиоца.
Кривица - За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који

обухвата свест да се употребом принуде одузима туђа покретна ствар.
Као и код крађе, мора постојати и намера да се присвајањем туђе покретне
ствари себи или другом прибави противправна имовинска корист.
Тежи облик – постоји у 3 случаја:

1) Ако је дело учињено од стране групе (члан 112. став 22),
2) Ако је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда, или
3) Ако вредност одузетих ствари прелази износ од милион и петсто хиљада
динара.
Најтежи облик - подразумева да је дело учињено од стране

организоване криминалне групе (члан 112. став 35).
Умишљајно лишавање живота неког лица при вршењу разбојништва

представља облик тешког убиства (члан 114. тачка 4). У случају нехатног
лишавања живота постојаће стицај разбојништва и кривичног дела
нехатног лишења живота из члана 118.
Лакши облик - постоји уколико су кумулативно испуњена два услова:

1) Објективни услов – да вредност одузетих ствари не прелази 5.000
динара
2) Субјективни услов – да је учинилац ишао са тим да прибави малу
имовинску корист
Покушај привилегованог облика је кажњив, с обзиром да је то
изричито прописано законом у ст. 5.
Разбојништво
Члан 206
(1) Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или
тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави
противправну имовинску корист,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе, или је неком лицу са умишљајем
нанесена тешка телесна повреда или ако вредност одузетих ствари прелази износ од милион и
петсто хиљада динара,
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
(4) Ако вредност одузетих ствари из става 1. овог члана не прелази износ од пет хиљада динара, а
учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист,

95. УТАЈА (Чл. 207)
Кривично дело утаје има основни облик (став 1), теже облике (ст. 2, 3.
и 4) и лакши облик (став 5).
Радња извршења основног облика - састоји се у присвајању туђе

покретне ствари која је извршиоцу поверена.
Ствар је поверена неком лицу онда када се налази у његовом притежању
по неком правном основу (позајмица, залога, чување и сл.) који не води
стицању својине. Није нужно да је ствар поверена од стране власника ствари.
Присвајање постоји онда када извршилац почне да се према повереној
ствари понаша као власник.
За постојање кривичног дела неопходно је да је присвајање извршено у
намери да се себи или другом прибави имовинска корист. Дело је
довршено и онда када та корист још није прибављена.
Објект кривичног дела - је туђа покретна ствар, и у вези с тим важи

углавном исто што и за објект кривичног дела крађе.
Тежи облик – постоји у случају када дело изврши старалац.

Квалификаторну околност овде чини искоришћавање и злоупотреба односа
поверења, тј. чињеница да старалац злоупотребљава свој положај у односу на
поверену покретну имовину лица које му је поверено на старање.
Тежи облик - постоји и када вредност утајених ствари прелази износ

од четири стотине педесет хиљада динара.
Најтежи облик – постоји у следећим случајевима:

1) Када утајена ствар представља културно добро, односно добро које
ужива претходну заштиту, или
2) Када вредност утајене ствари прелази износ од милион и петсто хиљада
динара.
Лакши облик - постоји у следећа два случаја:

1) Утаја ствари која је нађена и
2) Утаја ствари до које се случајно дошло.
Нађена је она ствар коју је њен власник или ранији (последњи)
притежалац изгубио. То значи да му је непознато или трајно недоступно
место на коме се ствар налази. Само узимање нађене ствари од неког лица још не
представља кривично дело утаје. Као и код основног облика, неопходно је
присвајање у намери да се себи или другом прибави противправна имовинска
корист (тако, на пример, нема дела утаје у случају када је нађена ствар узета у
намери да се пронађе власник или да се преда надлежном органу).
Код утаје ствари до које се случајно дошло ради се о томе да је услед
стицаја околности ствар дошла у притежање извршиоца, па је он не
врати власнику или ранијем притежаоцу већ, као и у првом случају, ствар
присвоји у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист.
До тога да ствар случајно дође у притежање извршиоца може доћи како његовом
радњом, тако и радњом другог лица или пак деловањем природних сила.
Чињеница да је до тога дошло кривицом, односно омашком другог лица не

искључује постојање овог облика утаје (на пример, када благајник у банци неком
лицу омашком исплати више новца, а извршилац касније, установивши да је
примио више новца, разлику присвоји).
Кривица - За све облике утаје неопходан је умишљај, као и намера да се

себи или другом прибави противправна имовинска корист.
Кривично гоњење - се предузима по предлогу за облике из ст. 1. и 5.

уколико је ствар у својини грађана (став 6).
Утаја
Члан 207
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, присвоји туђу
покретну ствар која му је поверена,
казниће се затвором до две године и новчаном казном.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини старалац,

(3) Ако вредност утајених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(4) Ако вредност утајених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или утајена
ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(5) Ко туђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошао противправно присвоји у
намери да себи или другом прибави имовинску корист,
(6) За дела из ст. 1. и 5. овог члана, ако су утајене ствари у својини грађана, гоњење се предузима
по предлогу.
96. ПРЕВАРА (Чл. 208)
Кривично дело преваре има основни облик (став 1), лакши облик (став
2) и теже облике (ст. 3. и 4).
Радња извршења основног облика - састоји се у навођењу неког

лица да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине.
То значи да се радњом извршења не проузрокује непосредно штета на
имовини већ се пасивни субјект наводи да он сам, чињењем или нечињењем, то
учини на својој или туђој имовини. Навођење се врши на два начина:
1) Довођењем у заблуду тог лица лажним приказивањем или прикривањем
чињеница или
2) Одржавањем у заблуди.
Довођење у заблуду јесте стварање погрешне представе о неким
чињеницама, тако што се нека постојећа чињеница лажно приказује као
другачија него што стварно јесте, или тако што се прикрива постојање неке
чињенице.
Одржавање у заблуди постоји онда када пасивни субјект већ има
погрешну представу о некој чињеници, а извршилац га својим изјавама или
прећуткивањем одржава у заблуди.
Радња довођења или одржавања у заблуди може бити предузета и
нечињењем у случају да постоји гарантни однос, тј. да постоји дужност на
чињење код учиниоца. Радња извр шења се може састојати и у конклудентним
радњама.
Последица - се састоји у чињењу или нечињењу пасивног субјекта

на штету своје или туђе имовине. Штета на имовини мора заиста и да
наступи, није довољно њено угрожавање.
Кривица - Субјективни елеменат кривичног дела, осим умишљаја, јесте

и намера да се довођењем или одржавањем у заблуди пасивног субјекта себи
или другом прибави противправна имовинска корист. У пракси посебан
проблем представља утврђивање те намере, јер се у пословању јављају ситуације
у погледу објективних елемената сличне превари, али где се без намере може
радити само о дужничко-поверилачком односу, што се решава у оквиру
грађанског права. Могуће је и да један однос који је првобитно имао карактер
грађанскоправног односа накнадно прерасте у превару ако учинилац почне да
поступа у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист.
Лакши облик - разликује се од основног облика само у погледу намере.

Наиме, привилегујућу околност представља намера да се преваром други
само оштети, а не и да се прибави противправна имовинска корист.
Тежи облик - постоји онда када је делом из ст. 1. и 2. прибављена

имовинска корист или нанета штета у износу преко четири стотине педесет
хиљада динара
Најтежи облик – постоји онда када та корист, односно штета прелази

износ од милион и петсто хиљада динара.
У пракси се често јавља случај да се фалсификована исправа користи

као средство да се неко доведе у заблуду или одржава у заблуди и на тај
начин изврши кривично дело преваре, па се поставља питање стицаја између ова
два кривична дела. У случајевима када је радњу преваре било могуће извршити
само прављењем и употребом лажне исправе, оправдан је став да не постоји
стицај већ само кривично дело преваре.
Кривично гоњење - У погледу гоњења, када је учинилац у одређеном

односу са оштећеним важе одредбе члана 222. КЗ, тј. гоњење се предузима по
приватној тужби.
Превара
Члан 208
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним
приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе
да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у
износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у
износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.
97. ДОГОВАРАЊЕ ИСХОДА ТАКМИЧЕЊА (Чл. 208 б)
(1) Ко договори исход спортског или другог такмичења у намери да

себи или другом прибави имовинску корист,
казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у

износу који прелази четиристо педесет хиљада динара,

98. НЕОСНОВАНО ДОБИЈАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ КРЕДИТА И ДРУГЕ

ПОГОДНОСТИ (Чл. 209)
(1) Ко лажним приказивањем чињеница или њиховим прикривањем

добије за себе или другог кредит, субвенцију или другу погодност иако
за то не испуњава прописане услове,
(2) Ко добијени кредит, субвенцију или другу погодност искористи за

другу намену од оне за коју му је кредит, субвенција или друга
погодност одобрена,
(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се прописаном казном и одговорно

лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања ако су
кредит, субвенција или друга погодност прибављени за предузеће или други
субјект привредног пословања или ако су коришћени за друге намене од стране
тих субјеката.
99. СИТНА КРАЂА, УТАЈА И ПРЕВАРА (Чл. 210)
У оквиру истог члана инкриминисани су лакши облици три кривична

дела: крађе, утаје и преваре. За постојање ситног дела крађе, утаје или преваре,
осим битних обележја основног облика тих кривичних дела, потребно је да
кумулативно буду остварена два услова.
1) Објективни услов – да вредност украдене или утајене ствари, односно
висине штете учињене преваром не прелази износ од 5 хиљада динара.
2) Субјективни услов - да је учинилац ишао за тим да прибави малу
имовинску корист, односно проузрокује малу штету (код преваре).
У пракси се јављају тешкоће око утврђивања постојања

субјективног услова. Тако, на пример, поставља се питање да ли је тај услов
испуњен када се одузме ташна или новчаник код џепне крађе, у којима се налази
износ који не прелази пет хиљада динара. У таквим случајевима не би се могло
тврдити да је самим тим испуњен субјективни услов, тако да је исправно
поступање судске праксе која углавном у оваквим случајевима, када не постоје
околности на основу којих се може закључити да је учинилац ишао за тим да
прибави малу имовинску корист, узима да не постоји овај услов, а тиме ни дело
из овог члана.
Кривично гоњење - ако је дело извршено на штету приватне имовине,

предузима се по приватној тужби (став 3).
Ситна крађа, утаја и превара

Члан 210
(1) Ко учини ситну крађу, утају или превару,

(2) Крађа, утаја и превара сматрају се ситном, ако вредност украдене или утајене ствари, односно
штета проузрокована преваром не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за
тим да прибави малу имовинску корист, односно да проузрокује малу штету.
(3) За дело из става 1. овог члана, ако је извршено на штету приватне имовине, гоњење се
предузима по приватној тужби.
100. ОДУЗИМАЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ (Чл. 211)
(1) Ко без намере прибављања имовинске користи противправно

одузме туђу покретну ствар,
(2) Ако вредност одузете ствари прелази износ од милион и петсто хиљада
динара или ствар представља културно добро,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године и новчаном
казном.
(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако је одузета ствар у приватној имовини,
гоњење се предузима по приватној тужби.
101. УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ (Чл. 212)
Радња извршења – има 3 облика:

1) Оштећење туђе ствари - када су својства ствари делимично
промењена у негативном смислу. (мења се њен изглед, умањује употребна
вредност итд..)
2) Уништење туђе ствари - потпуно мењање својства ствари у
негативном смислу. ( Ствар више не постоји или је толико измењена да се ради о
некој другој ствари)
3) Чињење неупотребљивом туђе ствари - када се више не може
користити. (Ствар се више не може користити, односно не може да служи сврси
којој је намењена, притом њен спољни изглед не мора бити промењен).
Ирелевантно је да ли се ствар може поправити. Мада, не би било оправдано
чињење неупотребљивом ствари схватити тако да се под тиме подразумева свака
препрека за коришћење неке ствари која се може лако поправити.
Објект радње - Могу бити покретне и непокретне ствари.
Кривица - На субјективном плану код учиниоца се подразумева

умишљај. Ово кривично дело неће постојати ако се ствар уништи, оштети или
учини неупотребљивом из нехата.
Тежи облик - постоји када проузрокована штета прелази износ од

450.000 динара.
Најтежи облик - постоји у два случаја:

- Када је проузрокована штета прелази 1.500.000 динара.
- Када је дело извршено према културном добру и заштићеној околини
непокретног културног добра и према добру које ужива претходну
заштиту.
Уништење и оштећење туђе ствари

Члан 212
(1) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом туђу ствар,

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази
четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и
петсто хиљада динара или је дело учињено према културном добру, заштићеној околини
непокретног културног добра, односно према добру које ужива претходну заштиту
(4) За дело из ст. 1. до 3. овог члана, ако је оштећена ствар у приватној имовини, гоњење се
102. НЕОВЛАШЋЕНО КОРИШЋЕЊЕ ТУЂЕГ ВОЗИЛА (Чл. 213)
Основни облик - чини онај ко без пристанка овлашћеног лица

користи туђе моторно возило.
Радња извршења - се састоји у неовлашћеном коршћењу туђег

моторног возила.
Коришћење подразумева употребу у смислу вожње или стављања у погон
и ради се о привременом коришћењу, са намером да се возило врати након
употребе. За постојање кривичног дела услов је да се коришћење туђег
моторног возила врши без пристанка овлашћеног лица.
Овлашћено лице је по правилу власник возила, али то може бити и лице
које није власник моторног возила, али над њим има притежање зато што га је
власник овластио да користи или употребљава возило.
Моторно возило се користи без пристанка овлашћеног лица када за то не
постоји одобрење (нема пристанка у смислу изричите изјаве овлашћеног
лица) или сагласност ( из датих околности се не може закључити да се
овлашћено лице сагласило са коришћењем моторног возила) овлашћеног лица.
Кривично дело је довршено када је дошло до коришћења моторног возила, тј.
вожње.
Покушај - би представљало сам улазак у возило, као и активирање

мотора , али без стављања моторног возила у погон, и он је кажњив.
Објект радње - је туђе моторно возило. Сматра се да моторно возило

припада лицу на које гласи саобраћајна дозвола. Моротно возило је свако
саобраћајно средство на моторни погон у сувоземном, воденом или ваздушном
саобраћају.
Извршилац - може бити свако лице.
Кривица - На субјективном плану се захтева умишљај учиниоца, који

мора обухватити свест да се туђе моторно возило користи без пристанка
овлашћеног лица.
Тежи облик - постоји ако је дело учињено проваљивањем или

обијањем моторног возила или употребом силе или претње.
Неовлашћено коришћење туђег возила

Члан 213
(1) Ко без пристанка овлашћеног лица користи туђе моторно возило,

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено проваљивањем или обијањем моторног возила, или
употребом силе или претње,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

103. ИЗНУДА (Чл. 214)
Кривично дело изнуде има пет облика: основни (став 1), три тежа (ст. 2,
3. и 4) и најтежи облик (став 5).
Радња извршења основног облика – састоји се у принуђавању

пасивног субјекта да нешто учини или не учини на штету своје или
туђе имовине.
Принуда се састоји у употреби силе (силу треба схватати као и код
других кривичних дела код којих се појављује као средство извршења) или
претње, за чије је постојање довољно да су испуњени услови за појам претње у
кривичноправном смислу (не тражи се квалификована претња).
Озбиљност претње се процењује са субјективног становишта, тј.
пресудно је да ли је пасивни субјект претњу схватио као озбиљну.
Последица - се састоји у чињењу или нечињењу пасивног субјекта

на штету своје или туђе имовине.
Штета мора наступити, није довољно да је имовина тим чињењем или
нечињењем само угрожена.
Разграничење са разбојништвом - У погледу радње извршења,

кривично дело изнуде има сличности са кривичним делом разбојништва, а у
погледу последице, са кривичним делом преваре. У пракси се нарочито јавља
проблем разграничења са кривичним делом разбојништва. Као критеријум се
узима то што се код разбојништва учинилац служи принудом пре или у току
одузимања ствари, док се код изнуде принуда користи да би се утицало
на вољу пасивног субјекта да учини нешто на штету своје или туђе
имовине (ВСС, Кж. 1612/05).
Покушај - постоји онда када је примењена принуда (сила или претња)

у циљу да се пасивни субјект принуди да нешто учини или не учини на штету
своје или туђе имовине, а уз постојање намере прибављања имовинске
користи.
Тако, на пример, покушај постоји када извршилац телефоном прети
пасивном субјекту да ће му убити сина и супругу или да ће бацити бомбу на
његову кућу ако не остави утврђени износ новца на одређеном месту (ОСБ, Кж.
1186/93). У погледу субјективних обележја кривичног дела потребан је умишљај,
као и намера прибављања за себе или другог противправне имовинске користи.
Тежи облик - постоји онда када је извршењем дела из става 1.

прибављена противправна имовинска корист у износу који прелази
четири стотине педесет хиљада динара (став 2).
Тежи облик - постоји и уколико та корист прелази износ од милион

и петсто хиљада динара.
Тежи облик – постоји и када је дело из ст. 1–3. извршено од стране

групе.
Најтежи облик – предвиђен је у случају да је дело извршено од стране

Изнуда
Члан 214
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, силом или
претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази
милион и петсто хиљада динара,
(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.
104. УЦЕНА (Чл. 215)
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску

корист запрети другом да ће против њега или њему блиског лица
открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило и тиме га
принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе
имовине,


(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од
стране групе,
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване

криминалне групе,
105. ЗЛОУПОТРЕБА ПОВЕРЕЊА (Чл. 216)
(1) Ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о

његовој имовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме
себи или другом прибави имовинску корист или да оштети лице чије
имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара,
проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада
динара,
проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада
динара,
(4) Ако дело из ст. 1. до 3. овог члана учини старалац или адвокат,
казниће се за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из
става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до
десет година.
106. ЗЕЛЕНАШТВО (Чл. 217)
(1) Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком

лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску
корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике,
нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање
оштећеног,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.
оштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који
прелази четристопедесет хиљада динара,

износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је извршено
од стране групе,
(4) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.
107. ПРОТИВПРАВНО ЗАУЗИМАЊЕ ЗЕМЉИШТА (Чл. 218)
(1) Ко противправно заузме туђе земљиште,

(2) Ако је заузето земљиште део заштитне шуме, националног парка

или другог земљишта са посебном наменом,
108. ПРОТИВПРАВНО УСЕЉЕЊЕ (Чл. 219)
(1) Ко се неовлашћено усели у туђу зграду, стан, пословне или друге

просторије,
(2) Ако изрекне условну осуду за дело из става 1. овог члана, суд ће наложити
обавезу учиниоцу да у одређеном року напусти и испразни просторије
у које се неовлашћено уселио.

109. ГРАЂЕЊЕ БЕЗ ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ (Чл. 219 а)
(1) Лице које је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које
је извођач радова на објекту који се гради, односно које изводи радове
на реконструкцији постојећег објекта, без грађевинске дозволе,
(2) Лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је
инвеститор објекта који се гради без грађевинске дозволе,
(3) Када је издато решење о обустави радова, а лице из ст. 1. и 2. овог члана
настави започету градњу,
(4) Лице које је као одговорни пројектант, односно вршилац техничке

контроле, супротно прописима потписало коначан извештај о
извршеној контроли, којим се констатује да на главни пројекат нема
примедби или супротно прописима ставило печат на главни пројекат
да се пројекат прихвата, или супротно прописима дало изјаву којом
потврђује да је главни пројекат урађен у складу са локацијском
дозволом,
110. ПРИКЉУЧЕЊЕ ОБЈЕКТА КОЈИ ЈЕ ИЗГРАЂЕН БЕЗ

ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ (Чл. 219 б)
Лице које прикључи објекат или одговорно лице у правном лицу које
дозволи прикључење објекта, који се гради или је изграђен без
грађевинске дозволе, на електроенергетску, термоенергетску или
телекомуникациону мрежу, водовод и канализацију,
111. ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂИХ ПРАВА (Чл. 220)
(1) Ко у намери да осујети остварење права на ствари отуђи, уништи,

оштети или одузме своју ствар на којој други има заложно право или
право уживања и тиме га оштети,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да осујети

измирење повериоца у току принудног извршења отуђи, уништи,
оштети или сакрије делове своје имовине и тиме оштети повериоца.
(3) За дела из ст. 1. и 2 овог члана, ако су оштећени грађани, гоњење се

112. ПРИКРИВАЊЕ (Чл. 221)
(1) Ко ствар за коју зна да је прибављена кривичним делом или оно

што је за њу добијено продајом или заменом прикрива, протура,
купује, прима у залогу или на други начин прибавља,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, с тим да казна не може
бити већа од казне прописане за дело којим је ствар прибављена.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини, а могао је и био дужан да зна да је
ствар прибављена кривичним делом,
(3) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску

корист, захтева накнаду за повраћај ствари за које зна или је могао
или био дужан да зна да су прибављене кривичним делом, уколико тиме
нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
(4) Ако се учинилац бави вршењем кривичног дела из ст. 1. и 3. овог члана
или је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе или
прикривена ствар представља културно добро од изузетног или
великог значаја, односно добро које ужива претходну заштиту или
прикривена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију,
топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система
јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја или вредност
прикриваних ствари прелази износ од милион и петсто хиљада
динара,
113. НЕОВЛАШЋЕНО ИЗНОШЕЊЕ И УНОШЕЊЕ

КУЛТУРНОГ ДОБРА (Чл. 221 а)
(1) Ко изнесе или извезе у иностранство или унесе у Србију културно

добро или добро које ужива претходну заштиту, без претходног
одобрења надлежног органа,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у односу на културно добро
од изузетног или великог значаја,
Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним

Члан 222
За кривична дела из чл. 203, 204, 208, 213, 216. ст. 1. до 3. и 221. овог законика,
ако су учињена према брачном другу, лицу са којим учинилац живи у трајној
ванбрачној заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри,
усвојиоцу или усвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у
заједничком домаћинству, гоњење се предузима по приватној тужби.
10. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ
114. ПРЕВАРА У ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ (Чл. 223)
(1) Ко у обављању привредне делатности, у намери да себи или другом

прибави противправну имовинску корист, доведе кога лажним
приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у
заблуди и тиме га наведе да нешто учини или не учини на штету
имовине субјекта привредног пословања за које или у којем ради или
другог правног лица,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је
нанета штета која прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је
нанета штета која прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
115. ПРЕВАРА У ОСИГУРАЊУ (Чл. 223 а)
(1) Ко у намери да од друштва за осигурање наплати уговорену суму,

уништи, оштети или сакрије осигурану ствар, па затим пријави штету,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да од друштва за

осигурање наплати уговорену суму за случај телесног оштећења,
телесне повреде или нарушења здравља, проузрокује себи такво
оштећење, повреду или нарушење здравља, па затим поднесе захтев
осигуравајућем друштву.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављења имовинска корист или
је нанета штета која прелази износ од четристопедесет хиљада
динара,
(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављења имовинска корист или
је нанета штета која прелази износ од милион и петсто хиљада
динара,
116. ПРОНЕВЕРА У ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕДНЕ

ДЕЛАТНОСТИ (Чл. 224)
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист

присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које
су му поверене на раду у субјекту привредног пословања,


117. ЗЛОУПОТРЕБА ПОВЕРЕЊА У ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕДНЕ

ДЕЛАТНОСТИ (Чл. 224 а)
Радња извршења – је злоупотреба овлашћења која се односе на

заступање интереса субјекта привредног пословања или на старање о његовој
имовини.
Радња се може извршити и нечињењем, тј. пропуштањем да се предузму
радње с циљем заштите и старања о имовини субјекта привредног пословања.
Неопходно је да је до злоупотребе поверења дошло у обављању
привредне делатности.
Последица – је наступање имовинске штете за привредног

субјекта чије интересе заступа извршилац, или о чијој се имовини
стара.
Кривица – на субјективној страни се захтева умишљај, који треба да

обухвати и намеру учиниоца да себи или другоме прибави
противправну имовинску корист на штету пасивног субјекта. Не тражи
се и остварење ове намере, већ је довољно њено постојање.
Извршилац – може бити само лице којем је поверено заступање

имовинских интереса неког субјекта привредног пословања.
То може бити и лице које се професионално бави пословима заступања
или посредовања. Правни основ може бити различит (закон, уговор, пуномоћје
итд). Није нужно да извршилац има статус заступника, јер је заступање
имовинских интереса шири појам од заступања.
Старање о имовини треба схватити у уобичајеном смислу, тј као вођење
рачуна о њој, њеног чувања.
Пасивни субјект – може бити само правно лице, укључујући и

предузетника. То и представља разлику у односу на дело из чл. 216, код којег
пасивни субјект може бити само физичко лице.
Тежи облик – постоји уколико је прибављена имовинска корист или

проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада
динара.
Најтежи облик - постоји постоји уколико је прибављена имовинска

корист или проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто
хиљада динара.
Злоупотреба поверења у обављању привредне делатности

Члан 224а
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, проузрокује
имовинску штету субјекту привредног пословања чије имовинске интересе заступа или о чијој
имовини се стара,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у
118. ПОРЕСКА УТАЈА (Чл. 225)
Од изузетног значаја за сваку државу јесте убирање пореза. Обавеза

плаћања пореза и других дажбина прописана је и Уставом Србије (члан 91. став
2). Неиспуњавање те обавезе за последицу може, под одређеним условима, имати
и примену кривичних санкција.
Радња извршења основног облика – прописана је алтернативно, и

може се извршити на три начина:
1) Давање лажних података о стеченим приходима, о предметима или другим
чињеницама од значаја за утврђивање обавезе плаћања пореза, доприноса или
дажбина.
2) Непријављивање законито стечених прихода, односно предмета или других
чињеница које су од утицаја за утврђивање обавезе плаћања пореза, доприноса
или дажбина.
3) Прикривање на неки други начин података који се односе на утврђивање
наведених обавеза.
Давање лажних података, непријављивање, односно прикривање на други
начин релевантних података и чињеница чини се, пре свега, у пореској
пријави, али и на други начин у пореском поступку.
Порески обвезник је дужан да дâ тачне податке о својим
приходима, и уопште о чињеницама које су релевантне за утврђивање висине
пореза. Ову област регулише Закон о пореском поступку и пореској
администрацији, чије одредбе имају значај и за ово кривично дело.
Кривица - Субјективну страну кривичног дела, осим умишљаја, чини и

намера избегавања плаћања пореза, доприноса или других дажбина.
Она мора да постоји код сва три облика радње извршења. Намера се може
односити и на делимично избегавање.
Последица - Кривично дело је довршено самим предузимањем

радње извршења, тј. законски опис не садржи последицу. Није потребно да
је извршилац избегао обавезу плаћања пореза, доприноса или других
прописаних дажбина.
Објективни услов инкриминације - За постојање кривичног дела

неопходно је да је оства рен објективни услов инкриминације. Износ обавезе која
се избегава мора да прелази милион динара. Уколико се ради о више врста
обавеза, односно износа чије плаћање се истом приликом хтело избећи неком од
прописаних радњи извршења, а оне произлазе из истог основа (нпр. порез и
допринос ПИО), за утврђивање да ли је остварен објективни услов
инкриминације износи појединачних обавеза се сабирају.
Извршилац - може бити свако лице које има статус пореског

обвезника, као и лица која су законски заступници одређених физичких лица
(нпр. старалац пословно неспособног штићеника) или правних лица.
Тежи облик – Ако износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 5

милиона динара.
Најтежи облик - Ако износ обавезе чије се плаћање избегава прелази

15 милиона динара.
Пореска утаја
Члан 225
(1) Ко у намери да он или друго лице потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса
или других прописаних дажбина, даје лажне податке о стеченим приходима, о предметима или
другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери, у
случају обавезне пријаве, не пријави стечени приход, односно предмете или друге чињенице које
су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери на други начин прикрива
податке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање
избегава прелази милион динара,
казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном.
(2) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази пет милиона
динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до осам година и новчаном казном.
(3) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази петнаест милиона
динара,
учинилац ће се казнити затвором од три до десет година и новчаном казном.
119. НЕУПЛАЋИВАЊЕ ПОРЕЗА ПО ОДБИТКУ (Чл. 226)
(1) Одговорно лице у правном лицу - пореском плацу, као и предузетник -

порески платац који, у намери да избегне плаћање пореза по одбитку,
доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку или других
прописаних дажбина, не уплати износ који је обрачунат на име пореза
по одбитку, односно доприноса за обавезно социјално осигурање по
одбитку, на прописани уплатни рачун јавних прихода или не уплати
друге прописане дажбине,
(2) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза, односно доприноса из става 1.

овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном
казном.
(3) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза, односно доприноса из става 1.

овог члана прелази седам милиона и петсто хиљада динара,
120. ЗЛОУПОТРЕБА ПОЛОЖАЈА ОДГОВОРНОГ ЛИЦА (Чл. 227)
(1) Одговорно лице које искоришћавањем свог положаја или

овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем
своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу
противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету,
уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела,
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист
која прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и

121. ЗЛОУПОТРЕБА У ВЕЗИ СА ЈАВНОМ НАБАВКОМ (Чл. 228)
(1) Ко у вези са јавном набавком поднесе понуду засновану на лажним

подацима, или се противно закону договара са осталим понуђачима,
или предузме друге противправне радње у намери да тиме утиче на
доношење одлука наручиоца јавне набавке,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и лице које у наручиоцу јавне
набавке искоришћавањем свог положаја или овлашћења,
прекорачењем границе свог овлашћења, или невршењем своје
дужности крши закон или друге прописе о јавним набавкама и тиме
проузрокује штету јавним средствима.
(3) Уколико је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у вези са јавном

набавком чија вредност прелази износ од сто педесет милиона
динара,
(4) Учинилац из става 1. овог члана који добровољно открије да се понуда

заснива на лажним подацима или на недозвољеном договору са
осталим понуђачима, или да је предузео друге противправне радње у
намери да утиче на доношење одлука наручиоца пре него што он
донесе одлуку о додели уговора, може се ослободити од казне.
122. ЗЛОУПОТРЕБА У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ (Чл. 228 а)
(1) Ко у поступку приватизације подношењем понуде засноване на

лажним подацима, или договарањем противно закону са другим
учесницима у поступку приватизације или предузимањем друге
противправне радње утиче на ток поступка или доношење одлуке
организације надлежне за спровођење поступка приватизације,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено лице које

искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем
границе свог овлашћења или невршењем своје дужности крши закон
или друге прописе о приватизацији и тиме проузрокује штету
капиталу или умањи имовину која је предмет приватизације.
(3) Уколико је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у вези са

приватизацијом капитала или имовине чија процењена вредност
прелази износ од триста милиона динара,
123. ЗАКЉУЧЕЊЕ РЕСТРИКТИВНОГ СПОРАЗУМА (Чл. 229)
(1) Ко у субјекту привредног пословања закључи рестриктивни

споразум који није изузет од забране у смислу закона којим се уређује
заштита конкуренције, а којим се одређују цене, ограничава
производња или продаја, односно врши подела тржишта,
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који испуњава услове за

ослобађање од обавезе утврђеном мером заштите конкуренције у
смислу закона којим се уређује заштита конкуренције, може се
ослободити од казне.
124. ПРИМАЊЕ МИТА У ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

(Чл. 230)
(1) Ко при обављању привредне делатности за себе или другог,

непосредно или посредно, захтева или прими поклон или другу корист
или ко прими обећање поклона или друге користи да закључи уговор
или постигне пословни договор или пружи услугу или да се уздржи од
таквог деловања или кршењем других дужности у обављању
привредне делатности на штету или у корист субјекта привредног
пословања или другог правног лица за које или у којем ради или
другог лица,
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који, после закључења уговора или
постизања пословног договора или после пружене услуге или
уздржавања од таквог деловања, за себе или другог захтева или прими
поклон или другу корист или прихвати обећање поклона или друге
користи,
(3) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се.
125. ДАВАЊЕ МИТА У ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

(Чл. 231)
(1) Ко учини, понуди или обећа поклон или другу корист лицу да оно
при обављању привредне делатности, закључи уговор или постигне
пословни договор или пружи услугу или се уздржи од таквог деловања
или крши друге дужности у обављању привредне делатности на штету
или у корист субјекта привредног пословања за које или у којем ради
или на штету или у корист другог правног или физичког лица или ко
посредује при оваквом давању поклона или друге користи,
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који је дао поклон или другу корист
на захтев лица да оно при обављању привредне делатности закључи
уговор, постигне пословни договор, пружи услугу или крши дужност,
а дело је пријавио пре него што је сазнао да је оно откривено, може се
(3) Дати поклон и имовинска корист одузеће се.

126. ПРОУЗРОКОВАЊЕ СТЕЧАЈА (Чл. 232)
Ко у субјекту привредног пословања који има својство правног лица,

нерационалним трошењем средстава или њиховим отуђењем у
бесцење, прекомерним задуживањем, преузимањем несразмерних
обавеза, лакомисленим закључивањем уговора са лицима
неспособним за плаћање, пропуштањем благовременог остваривања
потраживања, уништењем или прикривањем имовине или другим
радњама које нису у складу са савесним пословањем проузрокује
стечај и тиме другог оштети,
127. ПРОУЗРОКОВАЊЕ ЛАЖНОГ СТЕЧАЈА (Чл. 232 а)
(1) Ко у субјекту привредног пословања који има својство правног лица, у

намери да тај субјект избегне плаћање обавеза проузрокује стечај тог
субјекта привидним или стварним умањењем његове имовине, на
начин што:
1) целу или део имовине субјекта привредног пословања прикрије,
привидно прода, прода испод тржишне вредности или бесплатно
уступи;
2) закључи фиктивне уговоре о дугу или призна непостојећа
потраживања;
3) пословне књиге које је субјект привредног пословања обавезан да
води по закону прикрије, уништи или тако преиначи да се из њих не
могу сагледати пословни резултати или стање средстава или обавеза
или ово стање сачињавањем лажних исправа или на други начин
прикаже таквим да се на основу њега може отворити стечај,
повериоца,
128. ОШТЕЋЕЊЕ ПОВЕРИЛАЦА (Чл. 233)
(1) Ко у субјекту привредног пословања, знајући да је тај субјект постао

неспособан за плаћање, исплатом дуга или на други начин стави
повериоца у повољнији положај и тиме знатно оштети другог
повериоца,
(2) Лице из става 1. овог члана, које знајући да је тај субјект постао
неспособан за плаћање, а у намери да изигра или оштети повериоца
призна неистинито потраживање, састави лажни уговор или неком
другом преварном радњом оштети повериоца,
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана повериоцу проузрокована штета

великих размера или ако је према оштећеном због тога дошло до
покретања поступка принудног поравнања или стечаја,
129. НЕДОЗВОЉЕНА ПРОИЗВОДЊА (Чл. 234)
(1) Ко неовлашћено производи или прерађује робу за чију је

производњу или прерађивање потребно одобрење надлежног органа,
(2) Ко производи или прерађује робу чија је производња или

прерађивање забрањено,
(3) Роба и средства за производњу или прерађивање одузеће се.
130. НЕДОЗВОЉЕНА ТРГОВИНА (Чл. 235)
(1) Ко немајући овлашћење за трговину, набави робу или друге

предмете у већој вредности у сврху продаје, или ко се неовлашћено и у
већем обиму бави трговином или посредовањем у трговини или се бави
заступањем организација у унутрашњем или спољнотрговинском
промету робе и услуга,
(2) Ко се бави продајом робе чију је производњу неовлашћено

организовао,
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко неовлашћено продаје,

купује или врши размену робе или предмета чији је промет забрањен
или ограничен.
(4) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана организовао мрежу

препродаваца или посредника или је прибавио имовинску корист која
прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
(5) Роба и предмети недозвољене трговине одузеће се.

131. КРИЈУМЧАРЕЊЕ (Чл. 236)
(1) Ко се бави преношењем робе преко царинске линије избегавајући

мере царинског надзора или ко избегавајући мере царинског надзора
пренесе робу преко царинске линије наоружан, у групи или уз
употребу силе или претње,
(2) Ко се бави продајом, растурањем или прикривањем неоцарињене

робе или организује мрежу препродаваца или посредника за
растурање такве робе,
(3) Роба која је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.
(4) Превозно или друго средство чија су тајна или скровита места
искоришћена за пренос робе која је предмет дела из става 1. овог члана или које
је намењено за извршење тих кривичних дела одузеће се ако је власник или
корисник возила то знао или је могао и био дужан да зна.
132. ОНЕМОГУЋАВАЊЕ ВРШЕЊА КОНТРОЛЕ (Чл. 237)
Ко онемогући органу вршења контроле да изврши увид у пословне

књиге или другу документацију или онемогући преглед предмета,
просторија или других објеката,
133. НЕОВЛАШЋЕНА УПОТРЕБА ТУЂЕГ ПОСЛОВНОГ ИМЕНА И

ДРУГЕ ПОСЕБНЕ ОЗНАКЕ РОБЕ ИЛИ УСЛУГА (Чл. 238)
(1) Ко се у намери да обмане купце или кориснике услуга послужи

туђим пословним именом, туђом географском ознаком порекла,
туђим жигом или туђом другом посебном ознаком робе или услуга или
унесе поједина обележја ових ознака у своје пословно име, своју
географску ознаку порекла, свој жиг или у своју другу посебну ознаку
робе или услуга,
(2) Ко у сврху продаје у већој количини или вредности набавља,

производи, прерађује, ставља у промет, даје у закуп или складишти
робу из става 1. овог члана или се бави пружањем услуга неовлашћено
користећи туђе ознаке,
(3) Ако је учинилац из става 2. овог члана организовао мрежу препродаваца

или посредника или је прибавио имовинску корист која прелази износ
од милион и петсто хиљада динара,

134. НАРУШАВАЊЕ ПОСЛОВНОГ УГЛЕДА И КРЕДИТНЕ

СПОСОБНОСТИ (Чл. 239)
(1) Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне

способности другог, износи о њему неистините податке или
неистинито приказује његово пословање,
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
(3) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.
135. ОДАВАЊЕ ПОСЛОВНЕ ТАЈНЕ (Чл. 240)
(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини

доступним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља
такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у

погледу нарочито поверљивих података,
(3) Ко дело из става 1. овог члана учини из нехата,

(4) Пословном тајном сматрају се подаци и документи који су законом, другим

прописом или одлуком надлежног органа донесеном на основу закона
проглашени пословном тајном чије би одавање проузроковало или би могло да
проузрокује штетне последице за субјект привредног пословања.
136. ФАЛСИФИКОВАЊЕ НОВЦА (Чл. 241)
(1) Ко направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави

или ко у истој намери преиначи прави новац,
казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.
(2) Ко прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави

или ко лажан новац ставља у оптицај,
казниће се затвором од једне до десет година и новчаном казном.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана направљен, преиначен, стављен у промет
или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљада
динара, односно одговарајући износ у страном новцу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година и новчаном казном.
(4) Ко лажан новац који је примио као прави, па сазнавши да је лажан,

стави у оптицај или ко зна да је начињен лажан новац или да је лажан
новац стављен у оптицај, па то не пријави,
(5) Лажан новац одузеће се.
137. ФАЛСИФИКОВАЊЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ (Чл. 242)
(1) Ко направи лажне хартије од вредности или преиначи праве хартије

од вредности у намери да их употреби као праве или да их другом да
на употребу или ко такве лажне хартије употреби као праве или их у
тој намери прибави,
(2) Ако укупан износ на који гласе фалсификоване хартије од вредности из става
1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном.
(3) Ко лажне хартије од вредности које је примио као праве, па сазнавши да

су лажне, стави у промет,
(4) Лажне хартије од вредности одузеће се.
138. ФАЛСИФИКОВАЊЕ И ЗЛОУПОТРЕБА ПЛАТНИХ КАРТИЦА

(Чл. 243)
(1) Ко направи лажну платну картицу или ко преиначи праву платну

картицу у намери да је употреби као праву или ко такву лажну
картицу употреби као праву,
(2) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана употребом картице прибавио
противправну имовинску корист,
(3) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана прибавио противправну

имовинску корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
(4) Казном из ст. 2. и 3. овог члана казниће се и учинилац који то дело учини
неовлашћеном употребом туђе картице или поверљивих података
који јединствено уређују ту картицу у платном промету.
(5) Ко набави лажну платну картицу у намери да је употреби као праву

или ко прибавља податке у намери да их искористи за прављење
лажне платне картице,
(6) Лажне платне картице одузеће се.

100 ≈ Кривично право___________________________________________Ива Алановић
139. ФАЛСИФИКОВАЊЕ ЗНАКОВА ЗА ВРЕДНОСТ (Чл. 244)
(1) Ко направи лажне или преиначи праве знакове за вредност у

намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или
ко такве лажне знакове употреби као праве или их у тој намери
прибави,
(2) Ако укупна вредност знакова из става 1. овог члана прелази износ од
(3) Ко одстрањивањем жига којим се знаци за вредност поништавају

или којим другим начином иде за тим да ради поновне употребе овим
знацима да изглед као да нису употребљени или ко употребљене
знакове поново употреби или прода као да важе,
(4) Лажни знакови за вредност одузеће се.
140. ФАЛСИФИКОВАЊЕ ЗНАКОВА, ОДНОСНО ДРЖАВНИХ ЖИГОВА

ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ РОБЕ, МЕРИЛА И ПРЕДМЕТА ОД ДРАГОЦЕНИХ
МЕТАЛА (Члан 244 а)
(1) Ко у намери да их употреби као праве, направи лажне печате,

жигове, марке или друге знакове за обележавање домаће или стране
робе којима се жигошу дрво, стока или каква друга роба или ко у истој
намери такве праве знакове преиначи или ко такве лажне или
преиначене знакове употреби као праве,
(2) Ко у намери да их употреби као праве направи лажна уверења о

одобрењу типа мерила и уверења о оверавању мерила или жигове и
друге знакове усаглашености којима се жигошу мерила и предмети од
драгоцених метала у смислу прописа којима се уређују метрологија и
контрола предмета од драгоцених метала или ко у истој намери
оригинал уверења или праве државне жигове и друге знакове
усаглашености преиначи или ко таква лажна или преиначена
уверења или државне жигове и друге знакове усаглашености употреби
као праве,
(3) Лажна уверења, државни жигови и знакови, мерила, као и предмети од

драгоцених метала који су лажно означени, одузеће се.
Ива Алановић___________________________________________Кривично право ≈ 101
141. ПРАВЉЕЊЕ, НАБАВЉАЊЕ И ДАВАЊЕ ДРУГОМ СРЕДСТАВА ЗА

ФАЛСИФИКОВАЊЕ (Чл. 244 б)
(1) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за

прављење лажног новца или лажних хартија од вредности,
(2) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за

прављење лажних платних картица или лажних знакова за вредност,
(3) Средства из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.
142. ПРАЊЕ НОВЦА (Чл. 245)
(1) Ко изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та

имовина потиче од криминалне делатности, у намери да се прикрије
или лажно прикаже незаконито порекло имовине, или прикрије или
лажно прикаже чињенице о имовини са знањем да та имовина потиче
од криминалне делатности, или стекне, држи или користи имовину са
знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од криминалне
делатности,
(2) Ако износ новца или имовине из става 1. овог члана прелази милион и
(3) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана са имовином коју је сам прибавио
криминалном делатношћу,
казниће се казном прописаном у ст. 1. и 2. овог члана.
(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи,

(5) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, а могао је и био дужан да зна да
новац или имовина представљају приход остварен криминалном
делатношћу,
(6) Одговорно лице у правном лицу које учини дело из ст. 1, 2. и 5. овог
члана, казниће се казном прописаном за то дело, ако је знало, односно могло
и било дужно да зна да новац или имовина представљају приход
остварен криминалном делатношћу.
(7) Новац и имовина из ст. 1. до 6. овог члана одузеће се.

11. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ

143. НЕОВЛАШЋЕНА ПРОИЗВОДЊА И СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ
ОПОЈНИХ ДРОГА (Чл. 246)
Основни облик - садржи већи број алтернативно постављених

радњи извршења, па се тако радња извршења може састојати у:
1) производњи,
2) преради,
3) продаји или нуђењу на продају опојних дрога, као и у
4) куповању, држању или преношењу ради продаје.
5) посредовање у продаји или куповини, као и
6) свако друго неовлашћено стављање у промет опојних дрога – што
подразумева све начине којима се опојна дрога чини доступном другом лицу, а
који нису изричито наведени у законском опису. То може бити позајмица или
давање у залогу (ВСС Кж. 1932/02).
У сваком случају, учинилац мора поступати неовлашћено, јер су
производња, прерада и промет опојних дрога у одређене сврхе дозвољени (на
пример, у медицинске, научне и друге сврхе, што је регулисано наведеним
законом и другим прописима).
Објект радње - супстанце и препарати који су законом и другим

прописима заснованим на закону проглашени за опојне дроге, као и остале
психоактивне контролисане супстанце. Опојним дрогама сматрају се супстанце
природног или синтетичког порекла чијом се употребом могу створити стања
зависности која могу да изазову оштећења здравља или да на други начин угрозе
људски интегритет у физичком, психичком или социјалном смислу. Важећи
закон у овој области јесте Закон о психоактивним контролисаним
супстанцама („Службени гласник РС“, број 99/10). Прописано је да опојне
дроге утврђује надлежни орган решењем које се објављује у службеном гласилу.
Кривица - Субјективно биће дела садржи умишљај, који обухвата радњу

извршења и објект радње. Иако намера није изричито унета у законски опис, она
је ипак неопходна код неких облика радње извршења. Наиме, куповина, држање
и преношење опојне дроге мора се вршити ради продаје, што значи да код
учиниоца мора постојати намера да то чини у циљу продаје. Ово
субјективно обележје се, по правилу, утврђује посредно преко објективних
околности конкретног случаја. На пример, на то указује количина дроге, њено
паковање и др.
Тежи облик – постоји када је кривично дело учињено од стране групе,

као и онда када је учинилац дела из става 1. организовао мрежу
препродаваца или посредника.
Тежи облик – чини онај ко:

1) Продаје, нуди на продају или без накнаде ради даљег стављања у промет
даје опојне дроге малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу које
је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно
заостало или лицу које се лечи од зависности од опојних дрога, или
2) ко ставља у промет опојну дрогу помешану са супстанцом која може

довести до тешког нарушавања здравља, или
3) ко изврши дело из става 1. овог члана у установи образовања и
васпитања или у њеној непосредној близини или установи за
извршење кривичних санкција или у јавном локалу или на јавној
приредби, или
4) ако дело учини службено лице, лекар, социјални радник, свештеник
или лице запослено у установи образовања и васпитања,
искоришћавањем свог положаја или ко за извршење тог дела користи
малолетно лице.
Најтежи облик - постоји када је дело учињено од стране

Лакши облик - постоји у случају да се неовлашћено узгаја мак

(законодавац је мислио на опијумски мак, али није то изричито прописао) или
психоактивна конопља, или друге биљке из којих се добија опојна
дрога или које саме садрже опојну дрогу.
Факултативни основ за ослобођење од казне - постоји и у случају

када учинилац дела из ст. 1–3. открије од кога набавља опојну дрогу.
Припремне радње - Посебно су инкриминисане одређене припремне

радње за дело из става 1. које се састоји у неовлашћеном прављењу,
набављању, поседовању или давању на употребу опреме, материјала
или супстанце за производњу опојних дрога
Кривица - На субјективном плану, осим умишљаја, захтева се да код

учиниоца постоји свест о томе да су опрема, материјали или супстанце
намењени за производњу опојних дрога.
Обавезно изрицање мере безбедности одузимања предмета -

Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.

Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога
Члан 246
(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје
купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин
неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
(2) Ко неовлашћено узгаја опијумски мак или психоактивну конопљу или друге биљке из којих се
добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу,
казниће се затвором од две до осам година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или је учинилац овог дела
организовао мрежу препродаваца или посредника,
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се ко продаје, нуди на продају или без накнаде ради
даљег стављања у промет даје опојне дроге малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу које
је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи од
зависности од опојних дрога, или ко ставља у промет опојну дрогу помешану са супстанцом која
може довести до тешког нарушавања здравља, или ко изврши дело из става 1. овог члана у
установи образовања и васпитања или у њеној непосредној близини или установи за извршење
кривичних санкција или у јавном локалу или на јавној приредби, или ако дело из ст. 1. и 2. овог
члана учини службено лице, лекар, социјални радник, свештеник или лице запослено у установи
образовања и васпитања, искоришћавањем свог положаја или ко за извршење тог дела користи
малолетно лице.
(5) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.
(6) Учинилац дела из ст. 1. до 5. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се
(7) Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему, материјал или
супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога,
(8) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.
144. НЕОВЛАШЋЕНО ДРЖАЊЕ ОПОЈНИХ ДРОГА (Чл. 246 а)
(1) Ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу

супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослободити
од казне.
(2) Ко неовлашћено држи у великој количини супстанце или

препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се затвором од три до десет година.
(3) Учинилац дела из ст. 1. и 2. овог члана који открије од кога набавља
опојну дрогу може се ослободити од казне.
(4) Ако је учиниоцу кривичног дела из става 2. овог члана изречена казна
затвора, та казна не може да се изврши на начин предвиђен у члану 45. став 3.
овог законика.
(5) Опојне дроге одузеће се.

145. ОМОГУЋАВАЊЕ УЖИВАЊА ОПОЈНИХ ДРОГА (Чл. 247)
(1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да
је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради
уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива
опојну дрогу,
душевно болесном лицу, лицу које је привремено душевно
поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи
од зависности од опојних дрога, или према више лица, или ко то дело
изврши у установи образовања и васпитања или у њеној непосредној
близини или установи за извршење кривичних санкција или у јавном
локалу или на јавној приредби, или ако то дело учини службено лице,
лекар, социјални радник, свештеник или лице запослено у установи
образовања и васпитања, искоришћавањем свог положаја,
(3) Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана наступила смрт неког
лица,
(4) Опојне дроге одузеће се.
146. НЕПОСТУПАЊЕ ПО ЗДРАВСТВЕНИМ ПРОПИСИМА ЗА ВРЕМЕ

ЕПИДЕМИЈЕ (Чл. 248)
Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по

прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено
сузбијање или спречавање,
147. ПРЕНОШЕЊЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ (Чл. 249)
Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање

или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења
заразне болести,
148. ПРЕНОШЕЊЕ ИНФЕКЦИЈЕ ХИВ ВИРУСОМ (Чл. 250)
(1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом,

(2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на

спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до
преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице,
(3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту

инфекцију,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица,
(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,

учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а за дело из
става 4. затвором од шест месеци до пет година.
149. НЕСАВЕСНО ПРУЖАЊЕ ЛЕКАРСКЕ ПОМОЋИ (Чл. 251)
Кривично дело има два основна облика који се разликују према томе ко
може бити извршилац.
Први основни облик – Радња извршења постављена је алтернативно и

постоји онда када лекар при пружању лекарске помоћи:
1) Примени очигледно неподобно средство - Неподобно средство је
оно средство које према правилима лекарске струке није предвиђено за лечење
одређене болести и које може имати штетно дејство. Мора се радити о високом
степену неподобности. „Очигледно“ представља упадљиву грешку лекара, која
грубо крши правила медицинске струке и науке.
2) Примени очигледно неподобан начин лечења - Реч је о радњи која
је слична примени очигледно неподобног средства. У неким случајевима
средство и начин није ни могуће посматрати изоловано. Ипак, начин лечења је
шири појам и обухва та како начин употребе средстава за лечење, тако и неке
друге поступке и третмане са циљем лечења, који се могу спроводити и без
давања пацијенту одређених средстава. И овде мора постојати висок степен
неподобности начина лечења.
3) Не примени одговарајуће хигијенске мере - Овај облик радње
извршења може се јавити и као радња извршења код оба облика овог кривичног
дела.
4) Уопште очигледно несавесно поступа - обухвата остале случајеве
несавесног поступања лекара. Имајући у виду да се код прва два облика радње
извршења тражи очигледна неподобност средства или начина лечења, тј. да се
ради о грубљим повредама лекарске професије, те да се оставља одређени
простор за лекарску грешку, и овде би требало захтевати високи степен
несавесности.
Сва четири облика радње извршења морају бити предузета у току

лечења, односно пружања лекарске помоћи.
Последица – се састоји у погоршању здравственог стања неког

лица. То погоршање мора бити проузроковано једним од наведених облика
радње извршења.
Други основни облик - разликује се у односу на први основни облик из

у погледу тога што га може извршити било који здравствени радник, тј.
лице које обавља одређене послове у области пружања медицинске помоћи или у
области неке друге здравствене делатности, а није лекар. Радња извршења је
прилагођена томе, тј. не ради се о лечењу већ о пружању медицинске
помоћи или неге или вршењу друге здравствене делатности, а за
постојање радње извршења потребно је да је извршилац при обављању тих
делатности поступао очигледно несавесно.
И овде, као и код дела из става 1, није довољно постојање блажих облика
несавесности.
Последица - И код овог облика последица кривичног дела се састоји у

погоршању здравственог стања неког лица проузрокованог радњом
извршења.
Кривица – Потребан је умишљај. С обзиром на природу кривичног дела,

то мора бити евентуални умишљај. Он мора да обухвати сопствено
несавесно поступање, као и пристајање на последицу. Ако би постојао
директни умишљај, радило би се о другом кривичном делу у зависности од
тежине и врсте проузроковане последице.
У случају наступања тешких последица, постојаће квали фиковани

облици предвиђени у члану 259 (тешка дела против здравља људи).
Лакши облик - Оба основна облика имају и свој нехатни облик (став 3).
Несавесно пружање лекарске помоћи

Члан 251
(1) Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или
очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште
очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник који при пружању
медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно
несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

150. ПРОТИВПРАВНО ВРШЕЊЕ МЕДИЦИНСКИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА

И ИСПИТИВАЊЕ ЛЕКА (Чл. 252)
(1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге

сличне експерименте,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи

или врши експерименте у том циљу.
(3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека,

151. НЕУКАЗИВАЊЕ ЛЕКАРСКЕ ПОМОЋИ (Чл. 253)
(1) Лекар који противно својој дужности одбије да укаже лекарску помоћ
лицу којем је таква помоћ потребна, а које се налази у непосредној
опасности за живот или опасности наступања тешке телесне повреде
или тешког нарушавања здравља,
(2) Ако услед дела из става 1. овог члана лице којем није указана лекарска помоћ
буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт лица коме није
указана лекарска помоћ,
152. НАДРИЛЕКАРСТВО И НАДРИАПОТЕКАРСТВО (Чл. 254)
(1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем

других медицинских услуга,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручне

спреме бави справљањем или издавањем лекова.
153. НЕСАВЕСНО ПОСТУПАЊЕ ПРИ СПРАВЉАЊУ И ИЗДАВАЊУ

ЛЕКОВА ( Чл. 255)
(1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда други
лек уместо прописаног или захтеваног лека, ако замена није дозвољена
или које не направи лек у прописаној размери или количини или које
очигледно несавесно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује
погоршање здравственог стања неког лица,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,

154. ПРОИЗВОДЊА И СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ШКОДЉИВИХ

ПРОИЗВОДА (Чл. 256)
(1) Ко производи ради продаје, продаје или ставља у промет шкодљиве

животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство или
друге шкодљиве производе,
(2) Ко животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско

средство ставља у промет без извршеног прегледа од стране
овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен, или их
ставља у промет пошто им је истекао рок употребе,

(4) Производи из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.
155. НЕСАВЕСНО ВРШЕЊЕ ПРЕГЛЕДА ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА

(Чл. 257)
(1) Овлашћено лице које несавесно изврши преглед стоке за клање, меса
намењеног за исхрану и других животних намирница или противно
прописима не изврши преглед и тиме омогући да се стави у промет
месо или друга животна намирница шкодљива за здравље људи,

156. ЗАГАЂИВАЊЕ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ И ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА Ж

(Чл. 258)
(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади воду која људима служи за

пиће или животне намирнице,

157. ТЕШКА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ (Чл. 259)
(1) Ако услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256 ст. 1. и 2, 257.
став 1. и 258. став 1. овог законика, неко лице буде тешко телесно повређено
или му здравље буде тешко нарушено,
(2) Ако је услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2,
257. став 1. и 258. став 1. овог законика наступила смрт једног или више
лица,
(3) Ако услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став
2. овог законика неко лице буде тешко телесно повређено или му
здравље буде тешко нарушено,
(4) Ако је услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258.
став 2. овог законика наступила смрт,
12. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

158. ЗАГАЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (Чл. 260)
(1) Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне

средине загади ваздух, воду или земљиште у већој мери или на ширем
простору,

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења или
оштећења животињског или биљног света великих размера или до
загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање
потребни дуже време или велики трошкови,
(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до уништења или
казном.
(5) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 4. овог члана, суд може
одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене
прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.
159. НЕПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

(Чл. 261)
(1) Службено или одговорно лице које не предузме прописане мере

заштите животне средине, или не поступи по одлуци надлежног
органа о предузимању мера заштите животне средине,

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до загађења животне
средине,
учинилац ће се казнити за кривично дело из члана 260. овог законика.
(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може наложити
обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане
мере заштите, очувања и унапређења животне средине.
160. ПРОТИВПРАВНА ИЗГРАДЊА И СТАВЉАЊЕ У ПОГОН

ОБЈЕКАТА И ПОСТРОЈЕЊА КОЈА ЗАГАЂУЈУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
(Чл. 262)
(1) Службено или одговорно лице које противно прописима о заштити,

очувању и унапређењу животне средине дозволи изградњу, стављање
у погон или употребу објеката или постројења или примену
технологије којима се у већој мери или на ширем простору загађује
животна средина,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења

животињског или биљног света великих размера или до загађења
животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже
време или велики трошкови,
161. ОШТЕЋЕЊЕ ОБЈЕКАТА И УРЕЂАЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ (Чл. 263)
(1) Ко оштети, уништи, уклони или на други начин учини

неупотребљивим објекте или уређаје за заштиту животне средине,

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде
или земљишта у већој мери или на ширем простору,
(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде
или земљишта у већој мери или на ширем простору,
(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана дошло до уништења или
(6) Ако је услед дела из ст. 2. и 4. овог члана дошло до уништења или
(7) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 6. овог члана, суд може
162. ОШТЕЋЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (Чл. 264)
(1) Ко кршећи прописе, искоришћавањем природних богатстава,

изградњом објеката, извођењем каквих радова или на други начин
изазове оштећење животне средине у већој мери или на ширем
простору,

мере у циљу отклањања штетних последица по животну средину.
163. УНИШТЕЊЕ, ОШТЕЋЕЊЕ, ИЗНОШЕЊЕ У ИНОСТРАНСТВО И

УНОШЕЊЕ У СРБИЈУ ЗАШТИЋЕНОГ ПРИРОДНОГ ДОБРА (Чл. 265)
(1) Ко уништи или оштети посебно заштићено природно добро,


учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.
(3) Ко противно прописима извезе или изнесе у иностранство строго

заштићену, односно заштићену врсту биљака или животиња или увезе
или унесе у Србију страну врсту биљака или животиња заштићену
међународним уговорима и документима,
(4) За покушај дела из става 3. овог члана ће се казнити.
(5) Строго заштићена или заштићена врста биљака или животиња из става 3.
овог члана одузеће се.
164. УНОШЕЊЕ ОПАСНИХ МАТЕРИЈА У СРБИЈУ И НЕДОЗВОЉЕНО

ПРЕРАЂИВАЊЕ, ОДЛАГАЊЕ И СКЛАДИШТЕЊЕ
ОПАСНИХ МАТЕРИЈА (Чл. 266)
(1) Ко противно прописима унесе у Србију радиоактивне или друге

опасне материје или опасне отпатке, или ко превози, прерађује,
одлаже, сакупља или складишти такве материје или отпатке,
(2) Ко злоупотребом свог службеног положаја или овлашћења дозволи

или омогући да се у Србију унесу материје или отпатци из става 1. овог
члана, или омогући да се такве материје или отпатци превозе,
прерађују, одлажу, сакупљају или складиште,
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до уништења

животињског или биљног света великих размера или до загађења
животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже
време или велики трошкови,
(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 3. овог члана, суд може
прописане мере заштите од јонизујућих зрачења или друге прописане
мере заштите.
(5) Ко организује вршење дела из става 1. овог члана,

казниће се затвором од три до десет година и новчаном казном.
165. НЕДОЗВОЉЕНА ИЗГРАДЊА НУКЛЕАРНИХ ПОСТРОЈЕЊА

(Чл. 267)
Ко противно прописима одобри или приступи изградњи нуклеарне

електране, постројења за производњу нуклеарног горива или
постројења за прераду ислуженог нуклеарног отпада,
166. ПОВРЕДА ПРАВА НА ИНФОРМИСАЊЕ О СТАЊУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ (Чл. 268)
Ко противно прописима ускрати податке или да неистините податке о

стању животне средине и појавама који су неопходни за процену
опасности по животну средину и предузимање мера заштите живота и
здравља људи,
167. УБИЈАЊЕ И ЗЛОСТАВЉАЊЕ ЖИВОТИЊА (Чл. 269)
(1) Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин

злоставља животињу,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или
повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на
животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама,
(3) Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе

између животиња исте или различите врсте или ко организује или
учествује у клађењу на оваквим борбама,
казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном.
168. ПРЕНОШЕЊЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ КОД ЖИВОТИЊА И

БИЉАКА (Чл. 270)
(1) Ко за време епидемије неке болести животиња која може угрозити

сточарство не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима
се одређују мере за сузбијање или спречавање болести,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко за време постојања

опасности од болести и штеточина које могу угрозити биљни свет не
поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују
мере за сузбијање или спречавање болести односно штеточина.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступило угинуће животиња,
уништење биљака или друга знатна штета,
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата,

169. НЕСАВЕСНО ПРУЖАЊЕ ВЕТЕРИНАРСКЕ ПОМОЋИ (Чл. 271)
(1) Ветеринар или овлашћени ветеринарски радник који при пружању

ветеринарске помоћи препише или примени очигледно неподобно
средство или очигледно неподобан начин лечења или уопште
несавесно поступа при лечењу животиња и тиме проузрокује угинуће
животиња или другу знатну штету,

170. ПРОИЗВОДЊА ШТЕТНИХ СРЕДСТАВА ЗА ЛЕЧЕЊЕ ЖИВОТИЊА

(Чл. 272)
(1) Ко производи ради продаје или ставља у промет средства за лечење

или за спречавање заразе код животиња која су опасна за њихов
живот или здравље,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузроковано угинуће животиња

или друга знатна штета,

171. ЗАГАЂИВАЊЕ ХРАНЕ И ВОДЕ ЗА ИСХРАНУ, ОДНОСНО

НАПАЈАЊЕ ЖИВОТИЊА (Чл. 273)
(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади храну или воду које служе
за исхрану или напајање животиња и тиме доведе у опасност њихов
живот или здравље,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко каквом шкодљивом

материјом загади воду у рибњаку, језеру, реци или каналу или
порибљавањем из заражених вода проузрокује опасност за опстанак
риба или других водених животиња.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана проузроковано угинуће животиња

или друга знатна штета,

172. ПУСТОШЕЊЕ ШУМА (Чл. 274)
(1) Ко противно прописима или наредбама надлежних органа врши

сечу или крчење шуме, или ко оштећује стабла или на други начин
пустоши шуме или обори једно или више стабала у парку, дрвореду
или на другом месту где сеча није дозвољена,
(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши у заштићеној шуми,

националном парку или у другој шуми са посебном наменом,
173. ШУМСКА КРАЂА (Чл. 275)
(1) Ко ради крађе обори у шуми, парку или дрвореду једно или више
стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у намери да се оборено дрво
прода, или ако је количина обореног дрвета већа од пет кубних метара
или ако је дело извршено у заштићеној шуми, националном парку
или другој шуми са посебном наменом,
(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.
174. НЕЗАКОНИТ ЛОВ (Чл. 276)
(1) Ко лови дивљач за време ловостаја или на подручју где је лов

забрањен,
(2) Ко неовлашћено лови на туђем ловишту и убије или рани дивљач

или је ухвати живу,
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у односу на крупну дивљач,
(4) Ко лови дивљач чији је лов забрањен или ко лови без посебне
дозволе одређену врсту дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола
или ко лови на начин или средствима којима се дивљач масовно
уништава,
(5) Уловљена дивљач и средства за лов одузеће се.
175. НЕЗАКОНИТ РИБОЛОВ (Чл. 277)
(1) Ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у
водама у којима је лов забрањен,
(2) Ко лови рибу или друге водене животиње експлозивом,

електричном струјом, отровом, средствима за омамљивање или на
начин штетан за размножавање тих животиња или којим се те
животиње масовно уништавају,
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко лови рибу или друге водене
животиње веће биолошке вредности или у већој количини или при
лову уништи већу количину риба или других водених животиња.
(4) Улов и средства за риболов одузеће се.

13. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ

СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕ
176. ИЗАЗИВАЊЕ ОПШТЕ ОПАСНОСТИ
Ово кривично дело има два основна облика: изазивање опасности

општеопасном радњом или општеопасним средством и непостављање заштитних
уређаја, два тежа (ст. 3. и 4) и нехатни облик (став 5).
Први основни облик - може се извршити неком од алтернативно

прописаних радњи извршења:
1) Изазивање пожара - пожаром се сматра свако изазивање ватре на неком
предмету која се даље може неконтролисано ширити захватајући и друге
предмете осим оног који је запаљен. У случају када је пожар локализован, тиме
није искључено постојање овог кривичног дела уколико се утврди да је претила
опасност за живот или тело људи, или имовину већег обима (ОСБ Кж. 1213/04).
2) Изазивањем поплаве - Поплава се чешће јавља као елементарна непогода
него као последица људске радње. Ипак, могуће је да неко лице својом радњом
проузрокује испуштање воде из њених природних или вештачких граница у
количини која може довести до конкретне опасности по живот или тело људи
или имовину већег обима. Уколико је поплава која је за последицу имала
конкретну опасност изазвана оштећењем, уништењем или чињењем
неупотребљивом бране или насипа, неће постојати стицај са кривичним делом из
члана 282, већ само кривично дело изазивања опште опасности.
3) Изазивање експлозије - До изазивања експлозије може доћи на више
начина. У пракси су чести случајеви да се експлозивна направа или ручна бомба
користе за извршење неког другог кривичног дела а да при томе дође и до
изазивања конкретне опасности по живот или тело људи или имовину већег
обима. У таквим случајевима, по правилу, постоји стицај кривичног дела који је
био основни циљ предузимања радње и кривичног дела изазивања опште
опасности.
4) Употреба отрова или отровног гаса, радиоактивног или другог
јонизујућег зрачења, електричне енергије, моторне силе или
предузимање неке друге општеопасне радње или употреба неког
општеопасног средства.
Последица - јесте опасност за живот или тело људи или за

имовину већег обима. Дело је довршено наступањем те опасности. Реч је о
конкретној опасности, што значи да се њено постојање мора утврђивати у
сваком конкретном случају.
Имовина већег обима се одређује на начин као и код других кривичних
дела која садрже то битно обележје - то је, према схватању Кривичног одељења
ВСС из 2006, имовина чија вредност прелази износ од милион и две стотине
хиљада динара. Важна је вредност имовине којој је претила опасност, а не
вредност оне имовине која је, на пример, уништена пожаром (тако ОСБ Кж.
2652/04).
Тежи облик – постојаће уколико је основни облик (став 1) учињен

употребом ватреног оружја.
Други основни облик - Радња извршења састоји се у нечињењу. Она

постоји у случају непостављања прописаних уређаја за заштиту од
пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радиоактивних или
других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава,
или у неодржавању у исправном стању тих уређаја, или у њиховом
нестављању у дејство у случају потребе. Осим тих радњи, то може бити и било
које непоступање по прописима или техничким правилима које је подобно
да изазове последицу овог кривичног дела.
Последица - овог облика иста је као и оног из става 1 – опасност за
живот или тело људи или за имовину већег обима.
Извршилац - За разлику од првог облика, где извршилац може да буде
било које лице, овај облик може да изврши само службено или одговорно
лице, тј. лице које у овом случају према прописима има положај гаранта и
дужно је да предузме одређено чињење.
Тежи облик – постојаће ако је дело из ст. 1. или 2. учињено на месту где
је окупљен већи број људи. У пракси и теорији преовлађује став да ће се
радити о већем броју људи у смислу ове квалификаторне околности онда када је
окупљено најмање десет лица (правно схватање Кривичног одељења ВСС од
17. априла 2006).
Лакши облик - Осим умишљајних облика, прописан је и нехатни облик
(став 4). Нехатни облик се односи на основни облик из става 1, као и на два тежа
облика, а не и на онај из става 2.
У случају наступања теже последице постојаће тешко дело против опште
сигурности из члана 288.
Изазивање опште опасности

Члан 278
(1) Ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или
другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом
општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи
или за имовину већег обима,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице које не постави
прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радио-
активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава
или ове уређаје не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или
уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите и тиме изазове
опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.
(3) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена на месту где је окупљен већи број људи,
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом ватреног оружја,
(5) Ако је дело из ст. 1, 3. и 4. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до
три године.
177. УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ ЈАВНИХ УРЕЂАЈА (Чл. 279)
(1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони

јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу
енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове
тих уређаја,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокован поремећај у животу

грађана или у функционисању привреде, односно јавног саобраћаја,
178. ИЗАЗИВАЊЕ ОПАСНОСТИ НЕОБЕЗБЕЂЕЊЕМ

МЕРА ЗАШТИТЕ НА РАДУ (Чл. 280)
(1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или

на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме
изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег
обима,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у руднику,

фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не
постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или
их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по
прописима или техничким правилима о мерама заштите на раду и
тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег
обима.

(4) Ако изрекне условну осуду за дело из става 2. овог члана, суд може
одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року обезбеди постављање,
одржавање или коришћење заштитних уређаја.
179. НЕПРОПИСАНО И НЕПРАВИЛНО ИЗВОЂЕЊЕ

ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА (Чл. 281)
(1) Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње

или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по
прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме
изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег
обима,

180. ОШТЕЋЕЊЕ БРАНА, НАСИПА И ВОДОПРИВРЕДНИХ

ОБЈЕКАТА (Чл. 282)
(1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или

други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних
непогода,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према објекту или уређају
већег значаја,
казном.

181. УНИШТЕЊЕ, ОШТЕЋЕЊЕ И УКЛАЊАЊЕ ЗНАКОВА КОЈИМА

СЕ УПОЗОРАВА НА ОПАСНОСТ (Чл. 283)
Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву

опасност,
182. ЗЛОУПОТРЕБА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ

ЗНАКОВА (Чл. 284)
(1) Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени

знак за позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко
телекомуникационим знаком обмане да постоји сигурност или ко
злоупотреби међународно уговорени комуникациони знак,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила опасност за живот
људи или за имовину већег обима,
183. НЕОТКЛАЊАЊЕ ОПАСНОСТИ (Чл. 285)
(1) Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном

субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода
или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег
обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то
могао да учини без опасности за себе или другог,
(2) Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара,

поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за
живот или тело људи или за имовину већег обима,
184. НЕДОЗВОЉЕНО ПОСТУПАЊЕ СА ЕКСПЛОЗИВНИМ И

ЗАПАЉИВИМ МАТЕРИЈАЛОМ (Чл. 286)
(1) Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на

превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако
запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се
јавним саобраћајним средством,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко недозвољено у просторију

или други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни
или лако запаљиви материјал или ко такав материјал донесе на место
где је окупљен већи број људи или где такво окупљање предстоји.
(3) Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном

угљеном прашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе
или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је
уношење у такву јаму, односно објекат забрањено,
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко се при уласку у магацин,

складиште или спремиште експлозивних средстава не придржава
прописаних мера заштите.

185. НЕОВЛАШЋЕНО ПРИБАВЉАЊЕ И УГРОЖАВАЊЕ

БЕЗБЕДНОСТИ НУКЛЕАРНИМ МАТЕРИЈАМА (Чл. 287)
(1) Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други

противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом
нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође,
(2) Ко прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко

принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи,
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна
повреда или имовинска штета великих размера,
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више
лица,
186. ТЕШКА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ (Чл. 288)
(1) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 3, 279. став 1, 280. ст. 1. и 2, 281.
став 1. и 284. овог законика, наступила тешка телесна повреда неког
лица или имовинска штета великих размера,
(2) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 4, 279. ст. 1. и 2, 280. ст. 1. и 2,
281. став 1. и 284. овог законика наступила смрт једног или више лица,
(3) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог
законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска
штета великих размера,
(4) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог
законика наступила смрт једног или више лица,
14. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ

ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА
187. УГРОЖАВАЊЕ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА (Чл. 289)
Ово кривично дело има основни (став 1), тежи (став 2) и нехатни облик
(став 3). Најтежи облик предвиђен је у члану 297, заједно са тешким облицима
других кривичних дела из ове главе.
Основни облик - Радња извршења састоји се у непридржавању

саобраћајних прописа, тј. то је свака она радња учесника у саобраћају на
путевима која је супротна саобраћајним прописима. То значи да је дело
бланкетног карактера, тако да постојање радње извршења у конкретном случају
зависи од многобројних прописа којима се регулише саобраћај на путевима. Од
тих прописа, свакако, најважнији је Закон о безбедности саобраћаја на путевима.
У пракси се јавља већи број модалитета радњи и ситуација, односно
појавних облика радње извршења, а као непридржавање прописа које најчешће у
пракси доводи до вршења овог кривичног дела треба навести: неприлагођену и
непрописну брзину, непоштовање приоритета пролаза пешака на пешачком
прелазу, неуступање првенства пролаза, непрописно претицање и обилажење,
непрописно скретање и др.
Место извршења - Кривично дело може бити извршено само на путу.

Осим јавног пута, то може бити и некатегорисани пут као површина која се
користи за саобраћај по било ком основу и која је доступна већем броју разних
корисника (сеоски, пољски и шумски путеви, путеви на насипима за одбрану од
поплава, простори око бензинских пумпи, паркиралишта и сл.).
Последица - основног облика кривичног дела (став 1) састоји се у

конкретној опасности по живот или тело људи или имовину већег
обима (према правном схватању седни це Кривичног одељења ВСС од 17. априла
2006, имовином већег обима сматра се имовина чија вредност прелази износ од
милион и две стотине хиљада динара).
Објективни услов инкриминације - Поред последице, за постојање

овог облика кривичног дела неопходно је да је остварен и објективни услов
кажњивости (инкриминације) који се састоји у наступању лаке телесне
повреде или проузроковању имовинске штете преко двеста хиљада
динара.
Извршилац - јесте учесник у саобраћају на путевима. Са аспекта

овог кривичног дела, као најзначајнији учесник јавља се лице које у саобраћају
на путу управља возилом. Међутим, то може бити и пешак, иако се он много
чешће јавља као жртва, као и друго лице које се сматра учесником у саобраћају.
Кривица - За кривично дело из става 1. потребан је умишљај. С обзиром

на то да ово кривично дело има и нехатни облик, најзначајнији проблем који се
јавља у пракси јесте разграничење евентуалног умишљаја и свесног нехата.
Франкова формула код овог кривичног дела показује своју малу практичну
вредност. У судској пракси најчешће се као критеријум користи појам
безобзирности. Безобзирност постоји онда када се неко понаша у саобраћају
тако да уопште не води рачуна о интересима и добрима других
учесника у саобраћају. Међутим, да би се искључили случајеви где се
безобзирност јавља и код нехата, потребно је, као што то чини део наше судске
праксе, тражити за умишљај висок степен безобзирности.
Тежи облик - постоји у случају угрожавања железничког, бродског,

трамвајског, тролејбуског, аутобуског саобраћаја или саобраћаја
жичаром. Основна разлика у односу на основно дело из става 1. јесте у погледу
врсте саобраћаја који се угрожава.
Радња извршења може бити било која радња којом се угрожава нека од
наведених врста саобраћаја. Као и дело из става 1, и ово дело је бланкетног
карактера, јер радњу извршења такође чини непридржавање саобраћајних
прописа који регулишу поједине наведене облике саобраћаја, тј. кршење неких
од тих одредаба доводи до угрожавања саобраћаја.
Последица - је иста као и код облика из става 1. (имовином већег обима

сматра се имовина чија вредност прелази износ од милион и две стотине хиљада
динара). Овде за постојање дела није потребно да је остварен објективни
услов кажњивости. Прописана је строжа казна с обзиром на то да се ради о
превозним средствима којима се по правилу превози већи број лица, а тиме се и
угрожавање ових врста саобраћаја јавља као опасније.
Нехатни облик дела - Иако се оно у односу на она из ст. 1. и 2.

разликује само према облику кривице и нема своје самостално биће, ипак га
управо нехатна кривица чини суштински различитим од умишљајног облика. За
већину учињених кривичних дела угрожавања јавног саобраћаја
карактеристичан је немаран, непажљив однос према саобраћајним прописима,
односно безбедности саобраћаја.
Угрожавање јавног саобраћаја

Члан 289
(1) Учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако
угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, па
услед тога код другог наступи лака телесна повреда или проузрокује имовинску штету која
прелази износ од двеста хиљада динара,
(2) Ко се не придржава саобраћајних прописа и тиме угрози железнички, бродски, трамвајски,

тролејбуски, аутобуски саобраћај или саобраћај жичаром тако да доведе у опасност живот или
тело људи или имовину већег обима,

188. УГРОЖАВАЊЕ САОБРАЋАЈА ОПАСНОМ РАДЊОМ И ОПАСНИМ

СРЕДСТВОМ (Чл. 290)
(1) Ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних

уређаја, средстава, знакова или уређаја за сигнализацију или
заштитних и одбојних ограда који служе безбедности јавног
саобраћаја на путевима, давањем погрешних знакова или сигнала,
постављањем препрека на саобраћајницама, заустављањем превозног
средства у железничком саобраћају противно прописима или други
сличан начин тако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност
живот или тело људи или имовину већег обима,

189. УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ ВАЗДУШНОГ САОБРАЋАЈА

(Чл. 291)
(1) Ко непрописним или неправилним управљањем летом

ваздухоплова, пропуштањем дужности или надзора у вези са
безбедношћу ваздушног саобраћаја, давањем нетачних обавештења
од значаја за безбедан лет ваздухоплова или на други начин доведе у
опасност безбедност ваздушног саобраћаја,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата или нехатним
уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или нехатним
наношењем друге штете на ваздухоплову,
(3) Ко изврши акт насиља уперен против лица на аеродрому за

међународни цивилни ваздушни саобраћај који проузрокује или би
могао да проузрокује тешку телесну повреду или смрт неког лица,
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко уништи или оштети

уређаје на аеродрому за међународни цивилни ваздушни саобраћај
или ваздухоплову који није у саобраћају а налази се на том аеродрому
или прекине рад служби на том аеродрому, ако такав акт угрожава
или би могао да угрози безбедност на том аеродрому.
190. УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ ВАЗДУШНОГ ИЛИ ПОМОРСКОГ

САОБРАЋАЈА ИЛИ НЕПОКРЕТНЕ ПЛАТФОРМЕ (Чл. 292)
(1) Ко насиљем према лицу у ваздухоплову, на броду или непокретној

платформи која се налази у епиконтиненталном појасу, односно
њиховом терету, постављањем или уношењем у ваздухоплов, на брод
или непокретну платформу експлозивне или друге опасне направе
или супстанце или уништењем или оштећењем или ометањем уређаја
за навигацију или проузроковањем друге штете ваздухоплову, броду
или непокретној платформи доведе у опасност безбедност ваздушног
саобраћаја или поморске пловидбе или безбедност непокретне
платформе, казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда
неког лица или проузрокована штета великих размера,
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више
лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(4) Ко прети извршењем дела из става 1. овог члана,

191. ОТМИЦА ВАЗДУХОПЛОВА, БРОДА И ДРУГОГ ПРЕВОЗНОГ

СРЕДСТВА (Чл. 293)
(1) Ко силом или претњом да ће употребити силу преузме контролу над

ваздухопловом који се налази у лету или над бродом у току пловидбе
или над другим јавним превозним средством у току вожње или над
непокретном платформом у епиконтинеталном појасу,
неког лица или проузрокована штета великих размера,
192. ПИРАТСТВО (Чл. 294)
(1) Члан посаде или путник брода који на отвореном мору или на месту
које не потпада под власт ниједне државе учини насиље или
разбојништво према лицима на другом броду, задржи, одузме, оштети
или уништи други брод или добра која се налазе на њему или
проузрокује штету великих размера,
193. НЕСАВЕСНО ВРШЕЊЕ НАДЗОРА НАД ЈАВНИМ

САОБРАЋАЈЕМ (Чл. 295)
(1) Службено или одговорно лице којем је поверен надзор над стањем
и одржавањем саобраћајница и објеката на њима, превозним
средствима или јавним саобраћајем или над испуњавањем
прописаних услова рада возача, или којем је поверено руковођење
вожњом, које несавесним вршењем своје дужности изазове опасност
за живот или тело људи или за имовину већег обима,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице које изда
налог за вожњу или допусти вожњу, иако зна да возач због умора,
утицаја алкохола или других разлога није у стању да безбедно управља
возилом или да возило није исправно и тиме изазове опасност за
живот или тело људи или за имовину већег обима.

194. НЕПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ЛИЦУ ПОВРЕЂЕНОМ У

САОБРАЋАЈНОЈ НЕЗГОДИ (Чл. 296)
Кривично дело има основни (став 1) и два тежа облика (ст. 2. и 3).
Радња извршења - састоји се у остављању без помоћи лица од

стране возача моторног возила или другог превозног средства којим је то лице
повређено или чију је повреду тим средством проузроковао. Радња кривичног
дела је стога пропуштање (нечињење), с тим што се захтева кумулативно да је
претходно извршилац кривичног дела проузроковао повреду
пасивног субјекта. Повреда се може нанети непосредно моторним возилом
или другим превозним средством којим је извршилац управљао, али радња
обухвата и ситуацију када је возач проузроковао да се другим превозним
средством (или на неки други начин) непосредно нанесе повреда.
Кривично дело постоји и онда када су повреде биле смртоносне, тј.
када би смрт сигурно наступила и онда када би помоћ била пружена. Битно је да
је лице остављено без помоћи још било у животу.
Остављање без помоћи може се извршити на више начина. Најчешће се
то чини удаљавањем, односно бекством са места на коме се догодила саобраћајна
незгода, што у пракси олакшава утврђивање постојања радње извршења. Но, и
остајање на месту где се догодио удес, без показивања икакве намере да се пружи
помоћ, представља радњу извршења овог кривичног дела.
Последица - Да би се основни облик кривичног дела сматрао до

вршеним, не захтева се наступање конкретне опасности за повређеног. Дело је,
наиме, довршено самим остављањем без помоћи повређеног лица.
Извршилац - може бити само возач моторног возила или другог

превозног средства којим је нанета, односно проузрокована повреда лицу које се
оставља без помоћи. Могуће је да у конкретном случају буде више
извршилаца који се због природе овог кривичног дела најчешће не могу
сматрати саизвршиоцима већ паралелним извршиоцима (привидно
саизвршилаштво због одсуства свести о заједничком деловању).
Сапутници у возилу не могу бити саизвршиоци, али могу бити
подстрекачи, односно помагачи.
Кривица - Субјективну страну кривичног дела чини умишљај, који мора

да обухвати и свест о томе да је извршилац превозним средством којим је
управљао нанео повреду неком лицу, од носно да је тим средством повреду
проузроковао.
Тежи облици - Предвиђена су два квалификована облика овог

кривичног дела: ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна
повреда (став 2) или смрт повређеног лица (став 3). Реч је о кривичном делу
квалификованом тежом последицом тако да у односу на тешку телесну повреду
или смрт повређеног лица мора постојати нехат извршиоца.
Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди

Члан 296
(1) Возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим
превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао,
(2) Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повреда повређеног лица,
(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица,

195. ТЕШКА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА

(Чл. 297)
(1) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. ст. 1, 3. и 4. и
295. ст. 1. и 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица
или имовинска штета великих размера,
(2) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. ст. 1, 3. и 4. и
295. ст. 1. и 2. овог законика наступила смрт једног или више лица,
(3) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 3, 291. став 2. и 295. став
3. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или
имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором до четири године.
(4) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 2, 291. став 2. и 295. став
3. овог законика наступила смрт једног или више лица,
(5) У случајевима из ст. 1. до 4. овог члана изрицање мере безбедности

забране управљања моторним возилом обавезно је.
15. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ

РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА
196. ОШТЕЋЕЊЕ РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА

И ПРОГРАМА (Чл. 298)
(1) Ко неовлашћено избрише, измени, оштети, прикрије или на други

начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који
прелази четристопедесет хиљада динара,
(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који
прелази милион и петсто хиљада динара,
(4) Уређаји и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана,
ако су у својини учиниоца, одузеће се.
197. РАЧУНАРСКА САБОТАЖА (Чл. 299)
Ко унесе, уништи, избрише, измени, оштети, прикрије или на други

начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм или
уништи или оштети рачунар или други уређај за електронску обраду и
пренос података са намером да онемогући или знатно омете поступак
електронске обраде и преноса података који су од значаја за државне
органе, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте,
198. ПРАВЉЕЊЕ И УНОШЕЊЕ РАЧУНАРСКИХ ВИРУСА (Чл. 300)
(1) Ко направи рачунарски вирус у намери његовог уношења у туђ

рачунар или рачунарску мрежу,
(2) Ко унесе рачунарски вирус у туђ рачунар или рачунарску мрежу и тиме
проузрокује штету,
(3) Уређај и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана
одузеће се.
199. РАЧУНАРСКА ПРЕВАРА (Чл. 301)
(1) Ко унесе нетачан податак, пропусти уношење тачног податка или на

други начин прикрије или лажно прикаже податак и тиме утиче на
резултат електронске обраде и преноса података у намери да себи или
другом прибави противправну имовинску корист и тиме другом
проузрокује имовинску штету,
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која
прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која
прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
(4) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
200. НЕОВЛАШЋЕНИ ПРИСТУП ЗАШТИЋЕНОМ РАЧУНАРУ,

РАЧУНАРСКОЈ МРЕЖИ И ЕЛЕКТРОНСКОЈ ОБРАДИ ПОДАТАКА
(Чл. 302)
(1) Ко се, кршећи мере заштите, неовлашћено укључи у рачунар или

рачунарску мрежу, или неовлашћено приступи електронској обради
података,
(2) Ко сними или употреби податак добијен на начин предвиђен у

ставу 1. овог члана,
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до застоја или озбиљног
поремећаја функционисања електронске обраде и преноса података
или мреже или су наступиле друге тешке последице,
201. СПРЕЧАВАЊЕ И ОГРАНИЧАВАЊЕ ПРИСТУПА ЈАВНОЈ

РАЧУНАРСКОЈ МРЕЖИ (Чл. 303)
(1) Ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској

мрежи,
202. НЕОВЛАШЋЕНО КОРИШЋЕЊЕ РАЧУНАРА ИЛИ

РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ (Чл. 304)
(1) Ко неовлашћено користи рачунарске услуге или рачунарску мрежу у намери

да себи или другом прибави противправну имовинску корист,
(2) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.
203. ПРАВЉЕЊЕ, НАБАВЉАЊЕ И ДАВАЊЕ ДРУГОМ СРЕДСТАВА ЗА

ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ
РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА (Чл. 304 а)
(1) Ко производи, продаје, набавља ради употребе, увози, дистрибуира

и на други начин ставља на располагање:
1) уређаје и рачунарске програме пројектоване или првенствено у сврхе

извршења неког кривичног дела из чл. 298. до 303. овог законика;
2) рачунарске шифре или сличне податке путем којих се може приступити

рачунарском систему као целини или неком његовом делу са намером да буде
употребљен у извршењу неког од кривичних дела из чл. 298. до 303. овог
законика;
казниће се затвором од шест месеци до три године.
(2) Ко поседује нека од средстава из става 1. овог члана, у намери да их

употреби у сврху извршења неког од кривичних дела из чл. 298. до
303. овог законика,
(3) Предмети из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

16. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ

УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
204. УГРОЖАВАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ (Чл. 305)
Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај

потчињености или зависности према некој другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година.
205. ПРИЗНАЊЕ КАПИТУЛАЦИЈЕ ИЛИ ОКУПАЦИЈЕ (Чл. 306)
Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати

или призна окупацију Србије или појединог њеног дела,
казниће се затвором најмање десет година.
206. УГРОЖАВАЊЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЦЕЛИНЕ (Чл. 307)
(1) Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки

део територије Србије или да део те територије припоји другој
држави,
207. НАПАД НА УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ (Чл. 308)
Ко силом или претњом употребе силе покуша да промени уставно

уређење Србије или да свргне највише државне органе,
208. ПОЗИВАЊЕ НА НАСИЛНУ ПРОМЕНУ УСТАВНОГ ПОРЕТКА

(Чл. 309)
(1) Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије

позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење,
свргну највиши државни органи или представници тих органа,
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства,

(3) Ко у намери растурања израђује или умножава материјал који је по

свом садржају такав да позива или подстиче на вршење дела из става
1. овог члана или ко упућује или пребацује на територију Србије такав
материјал или држи већу количину тог материјала у намери да га он
или неко други растура,
209. УБИСТВО ПРЕДСТАВНИКА НАЈВИШИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА

(Чл. 310)
Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије

лиши живота председника Републике, народног посланика,
председника Владе, члана Владе, председника Уставног суда,
председника највишег суда у Републици Србији или Републичког
јавног тужиоца,
казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором.
210. ОРУЖАНА ПОБУНА (Чл. 311)
(1) Ко учествује у оружаној побуни која је управљена на угрожавање

уставног уређења, безбедности или територијалне целине Србије,
(2) Организатор побуне,

казниће се затвором најмање пет година.
211. ДИВЕРЗИЈА (Чл. 313)
Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије

рушењем, паљењем или на други начин уништи или оштети
индустријски, пољопривредни или други привредни објекат,
саобраћајно средство, уређај или постројење, уређај система везе,
уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану,
складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за
безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за
функционисање јавних служби,
212. САБОТАЖА (Чл. 314)
Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије на

прикривен, подмукао или други сличан начин у вршењу своје
службене дужности или радне обавезе проузрокује штету која прелази
износ од милион и петсто хиљада динара за државни орган или
организацију у којој ради или за други државни орган или другу
организацију,
213. ШПИЈУНАЖА (Чл. 315)
(1) Ко тајне војне, економске или службене податке или документе

саопшти, преда или учини доступним страној држави, страној
организацији или лицу које им служи,
(2) Ко за страну државу или организацију ствара обавештајну службу у

Србији или њом руководи,
(3) Ко ступи у страну обавештајну службу, прикупља за њу податке или

на други начин помаже њен рад,
(4) Ко прибавља тајне податке или документе у намери да их саопшти

или преда страној држави, страној организацији или лицу које им
служи,
(5) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице за
безбедност, економску или војну моћ земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(6) Тајним се сматрају они војни, економски или службени подаци или
документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа
донесеним на основу закона проглашени тајним, а чије би одавање
проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност,
одбрану или за политичке, војне или економске интересе земље.
214. ОДАВАЊЕ ДРЖАВНЕ ТАЈНЕ (Чл. 316)
(1) Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини

доступним податке или документе који су му поверени или до којих је
на други начин дошао, а који представљају државну тајну,
(2) Ко другом лицу саопшти податке или документе за које зна да су

државна тајна, а до којих је противправно дошао,
(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време ратног стања, или
ванредног стања или је довело до угрожавања безбедности, економске
или војне моћи Србије,

(5) Државном тајном сматрају се подаци или документи који су законом,

другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона
проглашени државном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да
проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне
или економске интересе Србије.
(6) Државном тајном, у смислу става 5. овог члана, не сматрају се подаци или
документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на
угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи
који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону
може изрећи затвор од пет година или тежа казна.
215. ИЗАЗИВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ, РАСНЕ И ВЕРСКЕ МРЖЊЕ И

НЕТРПЕЉИВОСТИ (Чл. 317)
(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу,

или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које
живе у Србији,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем,

угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких
или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем
споменика, спомен-обележја или гробова,
(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана врши злоупотребом положаја или

овлашћења или ако је услед тих дела дошло до нереда, насиља или
других тешких последица за заједнички живот народа, националних
мањина или етничких група које живе у Србији,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става
2. затвором од две до десет година.
216. ПОВРЕДА ТЕРИТОРИЈАЛНОГ СУВЕРЕНИТЕТА (Чл. 318)
Ко кршећи правила међународног права продре на територију Србије,

217. УДРУЖИВАЊЕ РАДИ ПРОТИВУСТАВНЕ ДЕЛАТНОСТИ (Чл. 319)
(1) Ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења

кривичних дела из чл. 305. до 310, члана 313. и члана 314. овог
законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је група или организована
криминална група организована.
(2) Ко постане припадник групе или организоване криминалне групе

из става 1. овог члана,
(3) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем групе или
организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење
кривичних дела предвиђених у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.
(4) Припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана
који је открије пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко
кривично дело предвиђено у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.
218. ПРИПРЕМАЊЕ ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И

БЕЗБЕДНОСТИ СРБИЈЕ (Чл. 320)
(1) Ко припрема извршење кривичног дела из чл. 305. до 314. и члана

315. ст. 1. и 2. овог законика,
(2) Припремање из става 1. овог члана састоји се у набављању или

оспособљавању средстава за извршење кривичног дела, у отклањању препрека за
извршење кривичног дела, у договарању, планирању или организовању са
другим извршење кривичног дела или у другим радњама којима се стварају
услови за непосредно извршење кривичног дела.
(3) Ко упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје,

експлозив, отрове, опрему, муницију или други материјал ради
извршења једног или више кривичних дела из ове главе,
219. ТЕШКА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ

СРБИЈЕ (Чл. 321)
(1) За кривично дело из чл. 307. до 309. и чл. 313. до 315. овог законика које је
имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност
за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим
разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или
војне снаге земље,
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем
лишио живота једно или више лица,
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко учини кривично дело из члана
307, чл. 309. до 311, чл. 314. до 319. и члана 320. став 2. овог законика за време
ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања.
17. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ОРГАНА
220. СПРЕЧАВАЊЕ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА У ВРШЕЊУ СЛУЖБЕНЕ

РАДЊЕ (Чл. 322)
(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи

службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру
својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене
радње,
(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац

увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну
повреду или прети употребом оружја,
(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу
послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног
реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања
учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе,
казниће се затвором од три до десет година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац

службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
(6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим
или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.
221. НАПАД НА СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ У ВРШЕЊУ СЛУЖБЕНЕ

ДУЖНОСТИ (Чл. 323)
(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу

службене дужности,
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу
нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од две до осам година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у
вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од три до десет година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном
лицу нанесе тешку телесну повреду,
(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим
или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.
222. УЧЕСТВОВАЊЕ У ГРУПИ КОЈА СПРЕЧИ СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ У

ВРШЕЊУ СЛУЖБЕНЕ РАДЊЕ (Чл. 324)
(1) Ко учествује у групи која заједничким деловањем спречи службено

лице у вршењу службене радње или га на исти начин принуди на
вршење службене радње,
казниће се за само учествовање затвором од шест месеци до три године.
(2) За покушај ће се казнити.
(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,

223. НЕУЧЕСТВОВАЊЕ У ОТКЛАЊАЊУ ОПШТЕ ОПАСНОСТИ

(Чл. 326)
Ко противно наређењу надлежног органа, односно другог надлежног

субјекта, без оправданог разлога, одбије да учествује у отклањању
опасности настале услед пожара, поплаве, земљотреса или другог
удеса,
224. СКИДАЊЕ И ПОВРЕДА СЛУЖБЕНОГ

ПЕЧАТА И ЗНАКА (Чл. 327)
(1) Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено
службено лице ставило ради осигурања предмета или простора или
ко, без скидања или повреде печата или знака, уђе у такву просторију
или отвори предмет на који је био стављен службени печат или знак,

225. ОДУЗИМАЊЕ И УНИШТЕЊЕ СЛУЖБЕНОГ ПЕЧАТА И

СЛУЖБЕНОГ СПИСА (Чл. 328)
(1) Ко противправно одузме, сакрије, уништи, оштети или на други

начин учини неупотребљивим службени печат, књигу, спис или
исправу која припадају државном органу, предузећу, установи или
другом субјекту који врши јавна овлашћења или се код њих налази,
226. ЛАЖНО ПРЕДСТАВЉАЊЕ (Чл. 329)
(1) Ко се у намери да себи или другом прибави какву корист или да

другом нанесе какву штету, лажно представља као службено или војно
лице или неовлашћено носи какве знаке службеног или војног лица,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изврши какву радњу за коју
је овлашћено да изврши само одређено службено или војно лице.
227. САМОВЛАШЋЕ (Чл. 330)
(1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра
да му припада,
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини за другог,

казниће се казном прописаном за то дело.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. учињено на штету грађана, гоњење се

18. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂА

228. НЕПРИЈАВЉИВАЊЕ ПРИПРЕМАЊА КРИВИЧНОГ ДЕЛА
(Чл. 331)
(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по

закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену
кад је још било могуће спречити његово извршење то не пријави, а
дело буде покушано или извршено,
(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по

закону може изрећи доживотни затвор,
(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац
брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној
заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра,
усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица,
односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној
заједници.
229. НЕПРИЈАВЉИВАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА И УЧИНИОЦА

(Чл. 332)
(1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону

може изрећи доживотни затвор или зна само да је такво дело учињено
па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени,
(2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави

кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то
дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна,
(3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави

кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје
службене, војне или радне обавезе, ако се за то дело по закону може
изрећи доживотни затвор,
(4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члана

неће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у
трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат
или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од
наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној
ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник
учиниоца.
230. ПОМОЋ УЧИНИОЦУ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНОГ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

(Чл. 333)
(1) Ко крије учиниоца кривичног дела или му прикривањем средстава

којима је дело учињено, трагова или на други начин помаже да не
буде откривен или ко крије осуђено лице или предузима друге радње
којима се иде за тим да се не изврши изречена казна, мера
безбедности или да се не примене васпитне мере упућивања у
васпитну установу или васпитно-поправни дом,
(2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана

казна затвора преко пет година,
(3) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописан

доживотни затвор,
(4) Казна за дело из става 1. овог члана не може бити тежа ни по врсти ни
по висини од казне прописане за кривично дело које је извршило
лице којем је пружена помоћ.
(5) За дело из ст. 1. до 3. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац
супружник, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној
заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра,
усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица,
односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној
заједници.
231. ЛАЖНО ПРИЈАВЉИВАЊЕ (Чл. 334)
(1) Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се

гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела,
(2) Ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове

покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по
службеној дужности против лица за које зна да није учинилац тог
дела,
(3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по

службеној дужности, иако зна да га није учинио,
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено

кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то
дело није учињено.
232. ДАВАЊЕ ЛАЖНОГ ИСКАЗА (Чл. 335)
(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред
судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у
другом законом прописаном поступку,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом

извођења доказа саслушањем странака у судском или управном
поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука
донесена у том поступку.
(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку,

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке
последице за окривљеног,
(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се
донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.
233. СПРЕЧАВАЊЕ И ОМЕТАЊЕ ДОКАЗИВАЊА (Чл. 336)
(1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом
или другим државним органом учини или обећа поклон или другу
корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем
лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка,
(2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи,

оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом исправу,
односно друге предмете који служе за доказивање,
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари,

помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или
уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на
употребу воде или ко у истој намери овакав знак лажно постави.
(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку,

казном.
234. ОМЕТАЊЕ ПРАВДЕ (Члан 336 б)
(1) Ко друге позива на отпор или на неизвршење судских одлука или на

други начин омета вођење судског поступка,
(2) Ко увредом, силом, претњом или на други начин омета или спречи
судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или адвоката у
вршењу судијске или тужилачке функције, или адвокатске службе,

нанесе лаку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику
јавног тужиоца или адвокату или прети употребом оружја,

нанесе тешку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику
јавног тужиоца или адвокату,
235. НАПАД НА АДВОКАТА (Члан 336 в)
(1) Ко нападне адвоката или члана његове породице, а у вези са

обављањем адвокатске службе,

нанесе лаку телесну повреду адвокату или члану његове породице или
прети употребом оружја,

нанесе тешку телесну повреду адвокату или члану његове породице,
(4) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом ствар у имовини

адвоката или члана његове породице,
(5) Ако је делом из става 4. овог члана проузрокована штета која

прелази четиристо педесет хиљада динара,
(6) Дело из ст. 4. и 5. овог члана постоји ако је учињено према адвокату или
члану његове породице, у вези са обављањем адвокатске службе.
236. ПОВРЕДА ТАЈНОСТИ ПОСТУПКА (Чл. 337)
(1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном,

управном или другом законом прописаном поступку, а што се по
закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног
органа проглашено као тајна,
(2) Ко без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је

искључена јавност или одлуку која је у кривичном поступку према
малолетнику донесена или ко објави име малолетника према којем је
поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се
малолетнику ради,
(3) Ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке

лица заштићеног у кривичном поступку или податке у вези са
програмом заштите,
(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице
по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у
знатној мери отежан,
237. ПОБУНА ЛИЦА ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ (Чл. 338)
(1) Лица која су на основу закона лишена слободе, која се скупе у

намери да се насилно ослободе или да заједнички нападну лица чијем
су надзору поверена или да их силом или претњом да ће непосредно
употребити силу принуде да учине или пропусте нешто што је
противно њиховој дужности,
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који употреби силу или претњу,
238. БЕКСТВО И ОМОГУЋАВАЊЕ БЕКСТВА ЛИЦА ЛИШЕНОГ

СЛОБОДЕ (Чл. 339)
(1) Лице лишено слободе на основу закона које употребом силе против неког
лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело
побегне, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко силом, претњом, обманом

или на други начин омогући бекство лицу које је на основу закона
лишено слободе.
(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини група или је омогућено бекство
групе, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
239. НЕИЗВРШЕЊЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ (Чл. 340)
(1) Службено или одговорно лице које одбије да изврши правноснажну

судску одлуку или је не изврши у законском или одлуком одређеном
року,
(2) Ако лице из става 1. овог члана изврши правноснажну судску одлуку,
може се ослободити од казне.
240. КРШЕЊЕ ЗАБРАНЕ УТВРЂЕНЕ МЕРОМ БЕЗБЕДНОСТИ

(Чл. 340 а)
Ко прекрши забрану утврђену изреченом мером безбедности,

241. ПРОТИВЗАКОНИТО ОМОГУЋАВАЊЕ ВРШЕЊА ОДРЕЂЕНИХ

ПОЗИВА, ФУНКЦИЈА, ДУЖНОСТИ, ПОСЛОВА И ДЕЛАТНОСТИ
(Чл. 341)
Ко омогући неком лицу вршење одређених позива, функција,

дужности, послова или делатности иако је знао да је вршење истих
том лицу забрањено правноснажном одлуком којом му је изречена
одговарајућа мера безбедности или заштитна мера или је таква
забрана наступила као правна последица осуде,
242. НАДРИПИСАРСТВО (Чл. 342)
Ко се неовлашћено и уз накнаду бави пружањем правне помоћи,

19. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И

МИРА
243. ИЗАЗИВАЊЕ ПАНИКЕ И НЕРЕДА (Чл. 343)
(1) Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења

изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или
осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних
органа или организација које врше јавна овлашћења,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног
информисања или сличних средстава или на јавном скупу,
244. НАСИЛНИЧКО ПОНАШАЊЕ (Чл. 344)
(1) Ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља

према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним
понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети
јавни ред и мир,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при
извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је
дошло до тешког понижавања грађана,
245. НАСИЛНИЧНО ПОНАШАЊЕ НА СПОРТСКОЈ ПРИРЕДБИ ИЛИ

ЈАВНОМ СКУПУ (Чл. 344 а)
(1) Ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима

спортске приредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује
имовину веће вредности приликом доласка или одласка са спортске
приредбе или јавног скупа, унесе у спортски објекат или баца на
спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмете,
пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве или
шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе
здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено
уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким
навијачима и изазове насиље, оштећује спортски објекат, његову
опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на
спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну,
верску или другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком
дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког
обрачуна са учесницима,
казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе,

учинилац ће се казнити затвором од две до осам година.

(4) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана дошло до нереда у коме је
неком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина
веће вредности,
(5) Службено или одговорно лице које при организовању спортске

приредбе или јавног скупа не предузме мере обезбеђења како би се
онемогућио или спречио неред, па услед тога буду угрожени живот
или тело већег броја људи или имовина веће вредности,
(6) Учиниоцу дела из ст. 1. до 4. овог члана које је извршено на спортској

приредби обавезно се изриче мера безбедности забране присуствовања
одређеним спортским приредбама.
246. ДОГОВОР ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА (Чл. 345)
(1) Ко се са другим договори да изврши одређено кривично дело за

које се може изрећи пет година затвора или тежа казна,
(2) Ако се договор из става 1. овог члана односи на извршење одређеног

кривичног дела за које се може изрећи казна доживотног затвора,
247. УДРУЖИВАЊЕ РАДИ ВРШЕЊА КРИВИЧНИХ ДЕЛА (Чл. 346)
(1) Ко организује групу која има за циљ вршење кривичних дела за које
се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, ако
законом за такво организовање није предвиђена тежа казна,
(2) Ко организује организовану криминалну групу, ако законом за

такво организовање није предвиђена тежа казна,
(3) Припадник групе из става 1. овог члана,

(4) Припадник организоване криминалне групе из става 2. овог члана,

(5) Ако се дело из ст. 1. и 2. овог члана односи на групу или организовану
криминалну групу, која има за циљ вршење кривичних дела за које се
може изрећи казна затвора од двадесет година или доживотни затвор,
организатор групе или организоване криминалне групе ће се казнити затвором
најмање десет година или доживотним затвором, а припадник групе или
организоване криминалне групе затвором од шест месеци до пет година.
(6) Организатор групе или организоване криминалне групе из ст. 1, 2. и 5. овог

члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или
на други начин спречи извршење кривичних дела ради чијег вршења
је група или организована криминална група организована,
(7) Припадник групе или организоване криминалне групе из ст. 3. до 5. овог

члана који открије групу или организовану криминалну групу пре него
што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело,
предвиђеним ст. 3. до 5. овог члана ради чијег вршења је група или
организована криминална група организована,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године, а може се и
248. ИЗРАЂИВАЊЕ И НАБАВЉАЊЕ ОРУЖЈА И СРЕДСТАВА

НАМЕЊЕНИХ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА (Чл. 347)
Ко ради извршења кривичног дела израђује, набавља или другом

омогућава да дође до оружја, муниције, експлозивних материја или
минско-експлозивних средстава, као и средстава потребних за њихово
прављење или отрова,
249. НЕДОЗВОЉЕНА ПРОИЗВОДЊА, ДРЖАЊЕ, НОШЕЊЕ И

ПРОМЕТ ОРУЖЈА И ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА (Чл. 348)
(1) Ко неовлашћено израђује, преправља, продаје, набавља, врши

размену или држи ватрено оружје, конвертибилно или
онеспособљено оружје, његове делове, муницију, експлозивне
материје или минско-експлозивна средства,
(2) Ако је предмет дела из става 1. овог члана ватрено оружје, муниција,
експлозивне материје, минско-експлозивна средства или средства на
бази експлозивних материја или гасно оружје чија израда, продаја,
набавка, размена или држање није дозвољено грађанима,
(3) Ако је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана већа количина оружја,
муниције или средстава или је у питању оружје или друга средства
велике разорне моћи или се дело врши противно правилима
међународног права,
(4) Ко неовлашћено носи предмете дела из ст. 1. и 2. овог члана,

(5) Ко неовлашћено носи предмете дела из става 1. овог члана за чије

набављање и држање има одобрење надлежног органа,
(6) Оружје, његови делови, муниција, материје и средства из ст. 1-5. овог члана
одузеће се.
250. УЧЕСТВОВАЊЕ У ГРУПИ КОЈА ИЗВРШИ КРИВИЧНО ДЕЛО

(Чл. 349)
(1) Ко учествује у групи људи која заједничким деловањем лиши

живота неко лице или му нанесе тешку телесну повреду, оштети
имовину у већем обиму или учини друго кривично дело за које се
може изрећи пет година затвора или тежа казна или која покуша да
изврши неко од тих дела,
казниће се за само учествовање затвором од три месеца до пет година.

251. НЕДОЗВОЉЕН ПРЕЛАЗ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И

КРИЈУМЧАРЕЊЕ ЉУДИ (Чл. 350)
(1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу

Србије, наоружан или употребом насиља,
(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава

другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак
или транзит кроз Србију,
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране групе,

злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава
живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије,
боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица,
(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организоване

(5) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог

члана одузеће се.
252. ОМОГУЋАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА АЗИЛА

У СТРАНОЈ ДРЖАВИ (Чл.350 а)
(1) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, врши или
организује транспорт, пребацивање, прихват, смештај, скривање или
на други начин омогућава да држављанин Србије лажним
приказивањем угрожености његових људских права и слобода, у
страној држави затражи азил,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе или
злоупотребом овлашћења,
(3) За дело из става 2. овог члана организатор ће се казнити затвором од једне

до осам година.
(4) Предмети, превозна и друга средства намењена или употребљена за

извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана, одузеће се.
253. ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАКА ЗА ПОМОЋ И ЗНАКА ЗА ОПАСНОСТ

(Чл. 351)
Ко злоупотреби знак за помоћ или знак за опасност или неосновано

позове у помоћ и тиме изазове предузимање непотребних мера
државних органа, противпожарне или друге надлежне организације
или изазове поремећај у саобраћају,
254. НЕОВЛАШЋЕНО ОРГАНИЗОВАЊЕ ИГАРА НА СРЕЋУ (Чл. 352)
(1) Ко без одобрења надлежног органа приређује игре на срећу,

(2) Организатор игре на срећу или учесник у игри из става 1. овог члана
који се послужи обманом,
(3) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. и 2. овог

члана, као и новац и други предмети који служе у игри на срећу, одузеће се.
255. НЕОВЛАШЋЕНО БАВЉЕЊЕ ОДРЕЂЕНОМ ДЕЛАТНОШЋУ

(Чл. 353)
Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије

обављање је по закону или другим прописима донетим на основу
закона потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног
субјекта,
256. НЕОВЛАШЋЕНО ИЗВОЂЕЊЕ АРХЕОЛОШКИХ РАДОВА

(Чл. 353 а)
(1) Ко неовлашћено врши археолошка ископавања и истраживања,

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено на археолошком налазишту

или другом непокретном културном добру, односно добру које ужива
претходну заштиту или ако је том приликом девастирано археолошко
налазиште или непокретно културно добро, односно добро које ужива
претходну заштиту или ако је приликом извођења ових радова
коришћена опрема или уређај за откривање и проналажење
археолошких предмета,
(3) Предмети нађени приликом извршења дела из ст. 1. и 2. овог члана, одузеће
се.
257. ПОВРЕДА ГРОБА (Чл. 354)
(1) Ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб

или друго место у којем се умрли сахрањује,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено уништи,

оштети или уклони или грубо повреди споменик или друго спомен-
обележје умрлом лицу.
(3) Ако су делом из ст. 1. и 2. овог члана остварена обележја неког тежег
кривичног дела, учинилац ће се казнити за то дело.
20. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВНОГ

САОБРАЋАЈА
258. ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ (Чл. 355)
(1) Ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква

исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу
употреби као праву или је набави ради употребе,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе,
тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге
која се мора водити на основу закона,
259. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ФАЛСИФИКОВАЊА ИСПРАВЕ

(Чл. 356)
Сматраће се да чини дело фалсификовања исправе и казниће се по члану

355. овог законика:
1) ко хартију, бланкет или други предмет на којем је неко лице ставило свој
потпис неовлашћено попуни изјавом која има вредност за правне односе;
2) ко другог обмане о садржају исправе и овај стави свој потпис на ту исправу,
сматрајући да се потписује под другу исправу или под други садржај;
3) ко исправу изда у име другог лица без његовог овлашћења или у име лица које
не постоји;
4) ко као издавалац исправе уз свој потпис стави да има положај или чин или
звање иако нема такав положај, чин или звање, а ово има битни утицај на
доказну снагу исправе;
5) ко исправу начини на тај начин што неовлашћено употреби прави печат или
знак.
260. ФАЛСИФИКОВАЊЕ СЛУЖБЕНЕ ИСПРАВЕ (Чл. 357)
(1) Службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе
неистините податке или не унесе важан податак или својим потписом,
односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис
са неистинитом садржином или које својим потписом, односно
службеним печатом омогући прављење службене исправе, књиге или
списа са неистинитом садржином,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и службено лице које

неистиниту службену исправу, књигу или спис употреби у служби као
да су истинити или које службену исправу, књигу или спис уништи,
прикрије, у већој мери оштети или на други начин учини
неупотребљивом.
(3) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини
дело из ст. 1. и 2. овог члана казниће се казном прописаном за то дело.
261. НАВОЂЕЊЕ НА ОВЕРАВАЊЕ НЕИСТИНИТОГ САДРЖАЈА

(Чл. 358)
(1) Ко довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у јавној исправи,

записнику или књизи овери штогод неистинито што може да служи
као доказ у правном саобраћају,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко овакву исправу, записник

или књигу употреби иако зна да су неистинити.
21. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ

ДУЖНОСТИ
262. ЗЛОУПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА (Чл. 359)
Ово кривично дело, и с обзиром на извршиоца и с обиром на радњу

извршења, представља опште кривично дело против службене дужности.
У случају да су остварена обележја и неког другог кривичног дела из ове главе,
будући да се ради о привидном идеалном стицају, постојаће само то друго
кривично дело.
Радња извршења - основног облика прописана је алтернативно и јавља

се у три вида, као:
1) Искоришћавање службеног положаја или овлашћења- постоји
када се тај положај или овлашћење користи не због интереса службе, односно
остваривања циљева службе већ ради остваривања неког сопственог интереса
или интереса трећег лица, или на штету интереса неког лица. Код ове радње
извршења извршилац остаје у оквирима свог службеног положаја или
овлашћења. За постојање тог облика злоупотребе често је пресудан мотив, и
то нарочито код оних службених радњи код којих службено лице има
дискреционо право приликом одлучивања. Уобичајено је да се тај облик сматра
злоупотребом службеног положаја или овлашћења у субјективном смислу.
2) Прекорачење граница службеног положаја или овлашћења
3) Невршење службене дужности.
Друга два облика радње извршења спадала би у злоупотребу службеног
положаја у објективном смислу (прекорачење граница службеног овлашћења и
невршење службене дужности). У тим случајевима ирелевантан је мотив с
обзиром на то да радња која се предузима или пропушта није дозвољена.
Последица - се може јавити у једном од три облика. Она се састоји у

прибављању себи или другом (физичком или правном) лицу какве користи, или
у наношењу какве штете другоме, или у тежој повреди права другог. Појам
користи треба схватити шире од имовинске користи. Осим имовинске, то може
бити и нека нематеријална корист. Врсте ове користи могу бити врло различите
(нпр. давање одређених дозвола и одобрења од стране службеног лица када за то
нема основа). С обзиром на врсту и начин стицања користи, може се радити о
неком другом кривичном делу, пре свега из ове главе, у ком случају постоји
привидни идеални стицај где, по правилу, постоји само то друго кривично дело
(на пример, кривично дело проневере или примања мита).
Дело је довршено када наступи последица, тј. када је прибављена
каква корист, другом нанета каква штета или су теже повређена права другог.
Ако је службени положај злоупотребљен у намери да се постигне корист, нанесе
другом штета, или теже повреде права другог, а до тога није дошло из било којих
разлога, постојаће покушај овог кривичног дела.
Извршилац - може бити само службено лице.
Кривица - У погледу кривице потребан је умишљај извршиоца.

Тежи облик - постоји онда када је извршењем дела из става 1.

прибављена имовинска корист у износу већем од четири стотине
педесет хиљада динара.
Најтежи облик - постоји када та корист прелази износ од милион

и петсто хиљада динара.
Приликом утврђивања висине имовинске користи по правилу је

меродавна тржишна вредност. Међутим, изузетно ако је извршилац
извршењем дела постигао имовинску корист већу од тржишне вредности ствари
прибављених кривичним делом, за правну квалификацију дела одлучна је
стварно постигнута имовинска корист (ВСС, Кж. I-246/77).
Злоупотреба службеног положаја

Члан 359
(1) Службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења,
прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности
прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету
или теже повреди права другог,
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко
(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада
динара,
263. КРШЕЊЕ ЗАКОНА ОД СТРАНЕ СУДИЈЕ, ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И

ЊЕГОВОГ ЗАМЕНИКА (Чл. 360)
(1) Судија или судија поротник, јавни тужилац или његов заменик који
у судском поступку у намери да другом прибави какву корист или да
му нанесе какву штету, донесе незаконит акт или на други начин
прекрши закон,
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска

корист или је нанета штета у износу преко четристопедесет хиљада
динара,
(3) Ако вредност прибављене имовинске користи или нанете штете прелази
износ од милион и петсто хиљада динара,
264. НЕСАВЕСТАН РАД У СЛУЖБИ (Члан 361)
(1) Службено лице које кршењем закона или других прописа или
општих аката, пропуштањем дужности надзора или на други начин
очигледно несавесно поступа у вршењу службе, иако је било свесно
или је било дужно и могло бити свесно да услед тога може наступити
тежа повреда права другог или имовинска штета, па таква повреда,
односно штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара
и наступи,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке повреде права
другог или је наступила имовинска штета у износу који прелази
(3) Одговорно лице у установи или другом субјекту, осим оних које се баве
привредном делатношћу, које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана,
265. ПРОТИВЗАКОНИТА НАПЛАТА И ИСПЛАТА (Чл. 362)
Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да
плати или наплати више него што је дужан да плати или које при
исплати или предаји каквих ствари не исплати, мање исплати,
односно не преда или мање преда,
266. НЕНАМЕНСКО КОРИШЋЕЊЕ БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА

(Члан 362 а)
Одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у

организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе
или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко
износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом,
финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ
средстава позајмице,
267. ПРЕВАРА У СЛУЖБИ (Чл. 363)
(1) Службено или одговорно лице које у вршењу службе у намери да

себи или другом прибави противправну имовинску корист
подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе у заблуду
овлашћено лице да изврши незакониту исплату,


учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном.
268 ПРОНЕВЕРА (Чл. 364)
Проневера представља посебан облик утаје која се врши у односу на

ствари које су извршиоцу поверене по једном одређеном, посебном основу.
Радња извршења - састоји се у присвајању новца, хартија од

вредности или друге покретне ствари које су извршиоцу поверене у
служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом
субјекту или радњи.
Присвајање се мора вршити у намери да се себи или другом прибави
противправна имовинска корист.
Објекат радње - Као објекат радње кривичног дела закон посебно

наводи новац и хартије од вредности, али то може бити и било која друга
покретна ствар. Битно је да се ради о покретној ствари која је извршиоцу
поверена у служби или уопште на раду у државном органу, предузећу,
установи или другој организацији.
Поверена је она ствар која се налази у притежању извршиоца пре свега
ради обављања службе или рада, али и оне ствари које су поверене
извршиоцу у вези са службом или радом. Појам поверене ствари у „служби
или уопште на раду“ треба широко схватити, чему у прилог иде и сама та
формулација у законској одредби. Под повереним стварима треба сматрати и оне
ствари до којих извршилац долази у току вршења службених радњи, тј. које су
дошле у његово притежање његовом сопственом радњом али на основу
службеног овлашћења које има. Међутим, уколико је у том случају намера
прибављања противправне имовинске користи кроз присвајање код извршиоца
постојала пре него што је извршио радњу којом је засновао своје притежање, то
не би била проневера већ неко друго кривично дело.
Извршилац - може бити не само службено лице, него и друго лице

које се налази у радном односу или обавља рад по неком другом правном
основу у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту привредног
пословања. То може бити уговорни однос, рад преко агенције, сервиса и слично.
У судској пракси постоји и мишљење да је довољно да је дошло до фактичког
заснивања неког од тих односа и да дело постоји и онда када нема писменог
уговора о заснивању тог односа.
Кривица - Кривично дело се може извршити само са умишљајем, с тим

што на субјективном плану мора постојати и намера да се себи или другом
прибави противправна имовинска корист.
Тежи облик - постоји онда када се делом из става 1. прибави имовинска

корист у вредности која прелази четири стотине педесет хиљада динара
(став 2), а најтежи облик онда када та корист прелази износ од милион и
петсто хиљада динара.
У случају да је учинилац продао ствар испод тржишне вредности,

имовинска корист износи онолико колико присвојена ствар вреди на
тржишту, односно у легалном промету (ВСС, Кж. I-1037/81).
Проневера
Члан 364
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац,
хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у
државном органу, установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност,
269. ПОСЛУГА (Чл. 365)
Кривично дело послуге постоји онда када се неко лице послужи новцем,
хартијом од вредности или другим покретним стварима које су том лицу
поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или
другом субјекту или радњи или те ствари неовлашћено дâ другом лицу на
послугу.
Ово кривично дело има сличности са кривичним делом проневере.
Основна разлика је у томе што се радња извршења састоји у неовлашћеној
послузи са новцем, хартијама од вредности или другим покретним стварима,
или давању те ствари другоме неовлашћено на послугу. Потребно је да су
новац, хартије од вредности или друге покретне ствари поверене извршиоцу у
служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту
или радњи.
За разлику од кривичног дела проневере, код овог кривичног дела нема
присвајања нити намере да се себи или другом прибави противправна
имовинска корист. Значи, реч је о привременом коришћењу ствари са
постојањем намере да се та ствар врати. Основни проблем у вези са овим
кривичним делом јавља се управо у вези са разграничењем са кривичним делом
проневере, а то разграничење се врши пре свега с обзиром на наведену намеру.
Но, пошто је тешко утврдити постојање субјективних елемената као што је
намера, а посебно у ситуацији када извршилац поверене ствари узима у своје
притежање и користи их, то се по правилу чини посредно преко неких
објективних околности (могућност да се узети новац или ствар врати, протек
времена од узимања на послугу и др.).
У погледу објекта радње и извршиоца важи исто што и за кривично

дело проневере.
Кривица - За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који је

управљен на неовлашћену послугу са повереним стварима.
Послуга
Члан 365
Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим стварима које су му

поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или
радњи или ове ствари другом неовлашћено да на послугу,
270. ТРГОВИНА УТИЦАЈЕМ (Чл. 366)
Ово кривично дело има сличности са кривичним делима примања и

давања мита. За разлику од њих, овде је у оквиру једног кривичног дела
прописан и активни (ст. 2. и 4) и пасивни (ст. 1. и 3) облик.
Радња извршења - основног облика (став 1) састоји се у захтевању или

примању награде или какве друге користи за себе или другог
(непосредно или преко трећег лица) у циљу посредовања да се изврши или
не изврши нека службена радња.
Посредовање треба да се оствари коришћењем свог службеног или
друштвеног положаја или (стварног или претпостављеног) утицаја.
Међутим, само посредовање не представља радњу извршења, нити је за
постојање кривичног дела потребно да је дошло до посредовања. Довољно је да је
учинилац захтевао или примио награду или какву другу корист да би
посредовао да се изврши или не изврши нека службена радња коришћењем свог
службеног или друштвеног положаја или утицаја.
Посредовање се мора односити на неку службену радњу која је сама по
себи дозвољена, односно која је само у једном ширем смислу противзаконита,
иначе би се радило о тежем облику овог кривичног дела из става 3. На пример,
постојаће дело из става 1. када неко прими награду или какву корист да
коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или утицаја посредује да
се некоме преко реда изда нека исправа која би му и иначе била издата, односно
на коју има право.
Иако није потребно да је дошло до посредовања, мора постојати
могућност коришћења свог службеног или друштвеног положаја или
утицаја да би се радило о овом кривич ном делу. Када је у питању службени
положај, тај појам се релативно прецизно може одредити. Међутим, друштвени
положај или утицај је широк појам. Мора се радити о таквом друштвеном
положају или утицају који може бити одлучујући приликом посредовања да се
нека службена радња изврши или не изврши.
Извршилац - може бити оно лице које има одређени службени или
друштвени положај или утицај, а то значи како службено лице тако и неко
друго лице које има друштвени положај или утицај.
Тежи облик - од дела из става 1. разликује се у погледу врсте службене

радње у погледу чијег се извршења или неизвршења посредује, као и у погледу
радње извршења (став 3). Наиме, потребно је да се посредује са циљем
вршења службене радње која се не би смела извршити, или се
посредује да се не изврши службена радња која би се морала
извршити. У погледу радње извршења, за разлику од дела из става 1, потребно

је да је дошло до посредовања, тј. радња извршења се састоји у противзаконитом
посредовању.
Није потребно да је извршилац примио награду или какву другу корист за
посредовање.
Оба облика подразумевају постојање умишљаја.
Активни облици Прописани су и активни облици овог кривичног дела (ст.

2. и 4). У првом случају (став 2), радњу извршења представља обећање, нуђење
или давање награде или какве друге користи другом лицу да оно
коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или (стварног
или претпостављеног) утицаја посредује да се изврши или не изврши нека
службена радња.
У другом случају (став 4), предузима се иста радња, али у циљу да друго
лице користећи свој службени или друштвени положај или утицај
посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити,
или да се не изврши службена радња која би се морала извршити.
Оба ова облика на субјективном плану захтевају постојање умишљаја.
Тежи облик - ће постојати ако је за посредовање из става 3.

захтевана или примљена награда или каква друга корист. У случају да
посредовање није извршено, а примљена је за то награда или каква друга корист,
постојаће покушај дела из става 5. у вези са ставом 3.
Прописано је и обавезно одузимање награде и имовинске користи

(став 7).
Трговина утицајем
Члан 366
(1) Ко захтева или прими поклон или какву другу корист за себе или другог, непосредно или
преко трећег лица, да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или
претпостављеног утицаја, посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
(2) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да поклон или какву другу
корист да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или
претпостављеног утицаја посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
(3) Ко користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај
посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши
службена радња која би се морала извршити,
(4) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да поклон или какву другу
корист да користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављен
утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши
службена радња која би се морала извршити,
(5) Ако је за посредовање из става 3. овог члана захтеван или примљен поклон или каква друга
корист,
(6) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,
(7) Поклон и имовинска корист одузеће се.
271. ПРИМАЊЕ МИТА (Чл. 367)
Код подмићивања је, како у нашој, тако и у страној литератури, уобичајена

подела на пасивно и активно подмићивање. Кривично дело примања мита
назива се пасивним подмићивањем, а кривично дело давања мита активним
подмићивањем.
Радња извршења - дела из става 1. (право пасивно под мићивање)

састоји се у (непосредном или посредном) захтевању или примању поклона
или какве друге користи, или примању обећања поклона или какве
користи да се изврши службена радња која се не би смела извршити,
или да се не изврши службена радња која би се морала извршити.
Неопходно је да се ради о службеној радњи коју извршилац предузима у
оквиру свог службеног овлашћења или у вези с тим овлашћењем.
Захтевање, примање поклона или користи, или обећања поклона или
користи може се вршити и посредно преко другог лица (у ком случају се то
друго лице јавља као извршилац посредовања у давању мита).
Дело је довршено самим предузимањем једне од три алтернативно
постављене радње извршења, тј. није потребно да је извршено оно због чега се
мито захтева, прима или прихвата обећање мита. Оне радње које би иначе
представљале покушај инкриминисане су као довршено дело, па зато покушај
овог кривичног дела није могућ.
Објекат радње - јесте поклон или каква друга корист. Поклон је

покретна или непокретна ствар која се другом лицу даје без накнаде. Каква друга
корист је било која имовинска или неимовинска корист која се не може подвести
под појам поклона. Вредност поклона, односно друге користи код правог
пасивног подмићивања није од значаја, тј. она може бити и мала.
Лакши облик - се састоји у захтевању или примању поклона или какве

користи, или у примању обећања поклона или какве користи да се у оквиру свог
службеног овлашћења изврши службена радња која би се морала
извршити, или да се не изврши службена радња која се не би смела
извршити.
Осим основне разлике у погледу радње због које се врши подмићивање,
ово дело је у осталим елементима идентично са делом из става 1.
Тежи облик – постоји када се примање мита врши у вези са откривањем

кривичног дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањем или
извршењем кривичне санкције.
Извршилац овог облика може бити само службено, а не и одговорно
лице.
Накнадно пасивно подмићивање - Радња извршења се састоји у

захтевању или примању поклона или какве користи после извршења,
односно неизвршења службене радње наведене у ст. 1. и 2.
Накнадно захтевање или примање поклона мора се вршити у вези са
извршеном, односно неизвршеном службеном радњом. Уколико се ради
о поклонима мале вредности који су уобичајени и у складу са друштвеним
нормама и обичајима, тј. ако се ради о социјално адекватној радњи, неће
постојати радња кривичног дела.
Кривица - Сви облици кривичног дела могу се извршити само са

умишљајем. Уколико код учиниоца не постоји свест о томе да је поклон или
другу корист или обећање поклона или друге користи примио због тога да би
извршио оно што од њега очекује давалац мита (или код накнадног
подмићивања због извршења или неизвршења службене радње), нема умишљаја,
а самим тим ни кривичног дела примања мита.
Извршилац - свих облика може бити само службено лице.

Извршилац може бити и одговорно лице у предузећу, установи или
другом субјекту (став 6), осим дела из става 3. Као извршилац се може јавити и
страно службено лице (став 5).
Извршилац, без обзира на то да ли се ради о службеном или одговорном
лицу, мора бити овлашћен да предузима радње због којих прима мито,
односно да су оне из оквира његових овлашћења.
Код свих облика примања мита обавезно је одузимање примљеног

поклона или имовинске користи (став 7).
Примање мита
Члан 367
(1) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист
или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог
службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју
не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити,
(2) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист
или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог
службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју
би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити,
(3) Службено лице које изврши дело из ст. 1. или 2. овог члана у вези са откривањем кривичног
дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањем или извршењем кривичне
санкције,
(4) Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, наведене у ст. 1.
до 3. овог члана, а у вези с њом, захтева или прими поклон или другу корист,
(5) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,
(6) Одговорно лице у установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност, а које
учини дело из ст. 1, 2. и 4. овог члана,
(7) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се.
272. ДАВАЊЕ МИТА (Чл. 368)
Кривично дело давања мита уобичајено се назива активним

подмићивањем. Као и код пасивног подмићивања, прави се подела на право и
неправо активно подмићивање.
Радња извршења - правог активног подмићивања (став 1) састоји се у

чињењу, нуђењу или обећању поклона или какве друге користи
службеном или другом лицу да службено лице изврши службену радњу
коју не би смело извршити, или да не изврши службену радњу коју би
морало извршити. Неопходно је да се ради о службеној радњи која се
предузима у оквиру службеног овлашћења извршиоца или у вези с тим
овлашћењем.
Чињење поклона је давање поклона службеном или другом лицу да се
службена радња изврши или не изврши.
Нуђење поклона по правилу претходи давању поклона, с тим што код
ове радње извршења не мора доћи до давања поклона.
Обећање поклона јесте стављање у изглед службеном или другом лицу
да ће му бити дат поклон или каква друга корист ако службено лице ту радњу
изврши или не изврши, односно саопштавање те своје намере у било којој
форми.
Давање и обећање поклона могу се вршити и посредно преко другог лица.
Радњу извршења овог облика представља и посредовање при
подмићивању службеног лица. Посредовање обухвата све радње којима се
доводе у везу лице које даје мито и службено или одговорно лице које прима
мито.
С обзиром на то да је радња извршења давања мита постављена широко,
треба узети да овде покушај није могућ.
За довршено дело није од значаја ни то да ли службено лице коме се даје,
нуди или обећава мито то прихвата.
У погледу службене радње због које се даје мито, као и у погледу

објекта радње, важи исто што и за право пасивно подмићивање.
Извршилац - За разлику од пасивног подмићивања, тј. кривичног дела

из члана 367, овде се као извршилац може јавити било које лице.
Неправо активно подмићивање (став 2) - разликује се у односу на

право активно подмићивање само у погледу врсте радње због које се мито
даје службеном или другом лицу. Радња извршења се такође састоји у чињењу,
нуђењу или обећању поклона или какве друге имовинске користи, или у
посредовању у подмићивању. Мито се даје да службено лице изврши радњу коју
би и иначе морало извршити, односно да не изврши радњу коју и иначе
не би смело извршити. Ради се о лакшем облику у односу на право активно
подмићивање.
Кривица - Кривично дело давања мита може се извршити само са

умишљајем.
Накнадно активно подмићивање - за разлику од накнадног

пасивног подмићивања није инкриминисано. Ако се поклон или друга корист
дâ после извршене (односно неизвршене) службене радње, неће постојати
кривично дело давања мита, осим ако давање поклона или друге користи није
било унапред обећано (но, у том случају се обећање, а не примање поклона или
друге користи, јавља као радња извршења овог кривичног дела).
факултативни основ ослобођења од казне (став 4) – предвиђен је

под условом да је извршилац дела из ст. 1–3. дело пријавио пре него што је
сазнао да је дело откривено.
Кривично дело давања мита постоји и онда кад је мито дато, понуђено или
обећано одговорном лицу у предузећу, установи или другом субјекту.
Како право (став 1) тако и неправо (став 2) активно под мићивање постоји
и онда када је мито дато, обећано или понуђено страном службеном лицу (в.
члан 112. став 4).
Давање мита
Члан 368
(1) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да
службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем
изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би
морало извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би
смело извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењује се и када је мито дато, понуђено или обећано страном
службеном лицу.
(4) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је пријавио дело пре него што је сазнао да је оно
откривено може се ослободити од казне.
(5) Одредбе ст. 1, 2. и 4. овог члана примењују се и кад је мито дато, понуђено или обећано
одговорном лицу у установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност. (1) Ко
службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице
у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши
службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало
извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би
смело извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењује се и када је мито дато, понуђено или обећано страном
службеном лицу.
(4) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је пријавио дело пре него што је сазнао да је оно
откривено може се ослободити од казне.
(5) Одредбе ст. 1, 2. и 4. овог члана примењују се и кад је мито дато, понуђено или обећано
одговорном лицу у установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност.
273. ОДАВАЊЕ СЛУЖБЕНЕ ТАЈНЕ (Чл. 369)
(1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други
начин учини доступним податке који представљају службену тајну
или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном
лицу,

погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или
коришћења података у иностранству,

(4) Службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом,

другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона
проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да
проузрокује штетне последице за службу.
(5) Службеном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или
(6) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одало
службену тајну пошто му је престало својство службеног лица.
22. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И

ДРУГИХ ДОБАРА ЗАШТИЋЕНИХ
МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ
274. ГЕНОЦИД (Чл. 370)
Ко у намери да потпуно или делимично уништи неку националну,

етничку, расну или верску групу као такву нареди да се врше убиства
или тешке повреде тела или тешко нарушавање физичког или
душевног здравља чланова групе или да се група стави у такве
животне услове који доводе до потпуног или делимичног истребљења
групе или да се примене мере којима се спречава рађање између
припадника групе или да се врши принудно пресељавање деце у другу
групу или ко у истој намери изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или доживотним затвором.
275. ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ (Чл. 371)
Ко кршећи правила међународног права, у оквиру ширег или

систематског напада упереног против цивилног становништва,
нареди: вршење убистава; стављање становништва или једног
његовог дела у такве животне услове који воде њиховом потпуном или
делимичном истребљењу; поробљавање; принудно пресељавање;
мучење; силовање; принуђавање на проституцију; присиљавање на
трудноћу или стерилисање ради промене етничког састава
становништва; прогањање или протеривање на политичкој, верској,
расној, националној, етничкој, културној, полној или каквој другој
основи; присилни нестанак; затварање или отмицу лица без давања
информација о томе како би им се ускратила правна заштита;
угњетавање расне групе или успостављање доминације једне такве
групе над другом; или друге сличне нехумане поступке којима се
намерно проузрокују тешке патње или озбиљно угрожава здравље или
ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или доживотним затвором.
276. РАТНИ ЗЛОЧИНИ ПРОТИВ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА

(Чл. 372)
(1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног

сукоба или окупације нареди: да се изврши напад на цивилно
становништво, насеље, поједина цивилна лица, лица онеспособљена за борбу
или на припаднике или објекте хуманитарних организација или мировних
мисија; напад без избора циља којима се погађа цивилно становништво или
цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права; напад на
војне циљеве за који се знало да ће проузроковати страдање цивилног
становништва или наношење штете цивилним објектима које је у очигледној
несразмери са очекиваним војним учинком; да се према цивилном становништву
врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински
или други научни експерименти, присилна стерилизација, узимање ткива или

органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава
здравље или наносе велике патње или нареди расељавање или пресељавање или
присилно однародњавање или превођење у другу веру; присиљавање на
трудноћу, проституцију или силовања; примењивање мера застрашивања и
терора, узимање талаца, колективно кажњавање, противправна лишавања
слободе и затварања; лишавање права на правилно и непристрасно суђење;
проглашење права и радњи држављана непријатељске стране забрањеним,
суспендованим или недопуштеним у судском поступку; присиљавање на службу у
оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обавештајној служби или
администрацији; присиљавање на службу у оружаним снагама лица млађег од
осамнаест година; присиљавање на принудни рад; изгладњавање становништва;
противправно одузимање, присвајање или уништавање имовине у великим
размерама које није оправдано војним потребама; узимање противправне и
несразмерно велике контрибуције и реквизиције; смањење вредности домаћег
новца или противправно издавање новца или ко изврши неко од наведених дела,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко, кршећи правила

међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације,
нареди: да се изврши напад на објекте посебно заштићене међународним
правом и објекте и постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и
нуклеарне електране; да се гађају цивилни објекти који су под посебном
заштитом међународног права, небрањена места и демилитаризоване зоне;
дуготрајно и великих размера оштећење животне средине које може да штети
здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко од наведених дела.
(3) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према

цивилном становништву врше убиства или ко такво дело изврши,
(4) Ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или
окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог
цивилног становништва на окупирану територију,
(5) Ко прети извршењем једног или више дела из ст. 1. и 2. овог члана,
277. РАТНИ ЗЛОЧИН ПРОТИВ РАЊЕНИКА И БОЛЕСНИКА

(Чл. 373)
(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или

оружаног сукоба, нареди да се према рањеницима, болесницима,
бродоломницима или санитетском или верском особљу врше телесне
повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други
научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или
друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди
противзаконито уништавање или присвајање у великим размерама материјала,
средстава санитетског транспорта и залиха санитетских установа или јединица

које није оправдано војним потребама или ко изврши неко од наведених дела,
(2) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према

рањеницима и болесницима врше убиства или ко такво дело изврши,
278. РАТНИ ЗЛОЧИН ПРОТИВ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА (Чл. 374)
(1) Ко, кршећи правила међународног права, нареди да се према

ратним заробљеницима врше телесне повреде, мучења, нечовечна
поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање
ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се
нарушава здравље или наносе велике патње или нареди присиљавање на
вршење службе у оружаним снагама непријатеља или лишавање права на
правилно и непристрасно суђење или ко изврши неко од наведених дела,
(2) Ко нареди да се према ратним заробљеницима врше убиства или ко

такво дело изврши,
279. ОРГАНИЗИВАЊЕ И ПОДСТИЦАЊЕ НА ИЗВРШЕЊЕ ГЕНОЦИДА

И РАТНИХ ЗЛОЧИНА (Чл. 375)
(1) Ко се са другим договори да изврши неко од кривичних дела из чл.

370. до 374. овог законика, казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ко организује групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,
(3) Ко организује организовану криминалну групу ради вршења

кривичних дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од најмање пет
година.
(4) Ко постане припадник групе из става 2. овог члана,

(5) Ко постане припадник организоване криминалне групе из става 3.

овог члана, казниће се затвором од две до десет година.
(6) Учиниоцу дела из ст. 1, 4. и 5. овог члана који открије договор, групу или
организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу
учинио кривично дело, односно учиниоцу дела из ст. 2. и 3. овог члана који
спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана,
казна се може ублажити.
(7) Ко позива или подстиче на извршење кривичних дела из чл. 370. до

374. овог законика, казниће се затвором од једне до десет година.
280. УПОТРЕБА НЕДОЗВОЉЕНИХ СРЕДСТАВА БОРБЕ (Чл. 376)
(1) Ко за време рата или оружаног сукоба нареди да се употребе

борбена средства или начин борбе који су забрањени правилима
међународног права или их сам употреби,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана погинуло више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или доживотним затвором.
(3) Ко позива на употребу или припрема употребу оружја из става 1.

281. НЕДОЗВОЉЕНА ПРОИЗВОДЕЊА, ПРОМЕТ И ДРЖАЊЕ ОРУЖЈА

ЧИЈА ЈЕ УПОТРЕБА ЗАБРАЊЕНА (Чл. 377)
(1) Ко противно закону, другим прописима или правилима

међународног права производи, купује, продаје, увози, извози или на
други начин набавља или даје другом, држи или превози оружје чија
је производња или употреба забрањена или средстава за његову
производњу,
(2) Службено или одговорно лице које нареди или омогући да правно лице
врши делатности предвиђене у ставу 1. овог члана,
282. ПРОТИВПРАВНО УБИЈАЊЕ И РАЊАВАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА

(Чл. 378)

оружаног сукоба, убије или рани непријатеља који је одложио оружје
или се безусловно предао или нема средстава за одбрану,
казниће се затвором од једне до петнаест година.
(2) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на подмукао начин

или из ниских побуда,
(3) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на свиреп начин или из
користољубља или ако је убијено више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним
затвором.
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко кршећи правила међународног

права за време рата или оружаног сукоба нареди да у борби не сме бити
преживелих припадника непријатеља или води борбу против непријатеља на тој
основи.
283. ПРОТИВПРАВНО ОДУЗИМАЊЕ СТВАРИ ОД УБИЈЕНИХ

(Чл. 379)
(1) Ко нареди да се противправно одузимају ствари од убијених или

рањених на бојишту или ко врши такво одузимање,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено на свиреп начин или ако
вредност одузетих ствари прелази износ од четристопедесет хиљада
динара,
(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион
динара,
284. ПОВРЕДА ПАРЛАМЕНТАРА (Чл. 380)
Ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног

сукоба вређа, злоставља или задржи парламентара или његову
пратњу или им спречи повратак или на други начин повреди њихову
неприкосновеност или нареди да се таква дела врше,
285. СУРОВО ПОСТУПАЊЕ С РАЊЕНИЦИМА, БОЛЕСНИЦИМА И

РАТНИМ ЗАРОБЉЕНИЦИМА (Чл. 381)
Ко, кршећи правила међународног права, сурово поступа с

рањеницима, болесницима или ратним заробљеницима или
онемогућава или спречава да користе права која им по тим
правилима припадају или нареди да се таква дела врше,
286. НЕОПРАВДАНО ОДЛАГАЊЕ РЕПАТРИЈАЦИЈЕ РАТНИХ

ЗАРОБЉЕНИКА (Чл. 382)
Ко, кршећи правила међународног права, после завршеног рата или

оружаног сукоба, неоправдано одлаже репатријацију ратних
заробљеника или цивилних лица или нареди такво одлагање,
287. УНИШТАВАЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА (Чл. 383)

оружаног сукоба, уништава културне или историјске споменике или
друга културна добра или верске објекте или установе или објекте
који су намењени науци, уметности, васпитању или хуманитарним
циљевима или нареди да се таква дела врше,
(2) Ако је радњом из става 1. овог члана уништен објекат који је као
културно добро под посебном заштитом међународног права,
288. НЕСПРЕЧАВАЊЕ ВРШЕЊА КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ

ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ
ПРАВОМ (Чл. 384)
(1) Војни заповедник или лице које фактички врши ову функцију, које
знајући да снаге којима командује или које контролише припремају
или су започеле вршење кривичног дела из чл. 370. до 374, члана 376,
чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика не предузме мере које је
могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па
услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.
(2) Други претпостављени који, знајући да лица која су му потчињена,

припремају или су започела вршење кривичних дела из чл. 370. до
374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика, у вршењу
послова у којима им је он претпостављени, не предузме мере које је
могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па
услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.

289. КРШЕЊЕ САНКЦИЈА УВЕДЕНИХ ОД СТРАНЕ

МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ( Чл. 384 а)
(1) Ко супротно одлукама међународних организација којих је Србија

члан и које су обавезујуће за Србију, њене држављане и правна лица
регистрована на њеној територији, а којима су уведене одређене
забране у погледу привредног пословања са појединим државама или
територијама, увози, извози, превози или посредује у превозу добара,
пружа техничку подршку, врши трансфер технологије и знања или на
други начин поступа супротно успостављеним забранама,
(2) Уколико је извршењем дела из става 1. овог члана настала материјална

штета за Србију или су настале штетне последице по углед и интересе
Србије,
290. ЗЛОУПОТРЕБА МЕЂУНАРОДНИХ ЗНАКОВА (Чл. 385)
(1) Ко злоупотреби или неовлашћено носи заставу или знак

Организације уједињених нација или заставу или знак Црвеног крста
или знаке који њима одговарају или друге међународно признате
знаке којима се обележавају одређени објекти ради заштите од војних
операција или нареди да се таква дела врше,
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини у зони ратних операција,

291. АГРЕСИВАН РАТ (Чл. 386)
(1) Ко позива или подстиче на агресиван рат,

(2) Ко нареди вођење агресивног рата,

292. УЧЕСТВОВАЊЕ У РАТУ ИЛИ ОРУЖАНОМ СУКОБУ У СТРАНОЈ

ДРЖАВИ (Чл. 386 а)
(1) Држављанин Србије који учествује у рату или оружаном сукобу у

страној држави, као припадник војних или паравојних формација
страна у сукобу, а није држављанин те стране државе, као ни
припадник званичне мисије међународне организације чији је Србија
члан,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у саставу групе,

293. ОРГАНИЗОВАЊЕ УЧЕСТВОВАЊА У РАТУ ИЛИ ОРУЖАНОМ

СУКОБУ У СТРАНОЈ ДРЖАВИ (Чл. 386 б)
(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 386а овог законика

на територији Србије врбује или подстиче друго лице на извршење тог
дела, организује групу или врши обуку другог лица или групе за
извршење тог дела, опреми или стави на располагање опрему ради
извршења тог дела или даје или прикупља средства за извршење тог
дела,
(2) За дело из става 1. овог члана учинилац ће се казнити казном прописаном за

то дело и када лица која организује нису држављани Србије.
294. РАСНА И ДРУГА ДИСКРИМИНАЦИЈА (Чл. 387)
(1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности,

националности, етничком пореклу или неком другом личном својству
крши основна људска права и слободе зајамчена општеприхваћеним
правилима међународног права и ратификованим међународним
уговорима од стране Србије,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање

организација или појединаца због њиховог залагања за
равноправност људи.
(3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или

пропагира расну мржњу или подстиче на расну дискриминацију,
(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове,

слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају
или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било
којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској
припадности, националности, етничком пореклу или неком другом
личном својству,
(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину

геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених
против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе,
боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке
припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања
мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та
кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или
Међународног кривичног суда,
(6) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадности
одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу
или због неког другог личног својства, извршити кривично дело за
које је запрећена казна затвора већа од четири године затвора,
295. ТРГОВИНА ЉУДИМА (Чл. 388)
(1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у

заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности,
тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем
или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује,
предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго
лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења
кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне
експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе,

успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања
органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима,
(2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу

учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио
силу, претњу или неки други од наведених начина извршења.
повреда неког лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест
година, а ако је наступила тешка телесна повреда малолетног лица услед
дела из става 3. овог члана,
лица,
(6) Ко се бави вршењем кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело
(7) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване

(8) Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па

искористи њен положај или другоме омогући искоришћавање њеног
положаја ради експлоатације предвиђене ставом 1. овог члана,
(9) Ако је дело из става 8. овог члана учињено према лицу за које је
учинилац знао или је могао знати да је малолетно,
учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.
(10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему

сличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног
дела из ст. 1, 2. и 6. овог члана.
296. ТРГОВИНА МАЛОЛЕТНИМ ЛИЦИМА

РАДИ УСВОЈЕЊА (Чл. 389)
(1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог
усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или
посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда
друго лице које није навршило шеснаест година или га превози,
обезбеђује му смештај или га прикрива, казниће се затвором од једне до

пет година.
(2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело

казниће се затвором најмање три године.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване

297. ЗАСНИВАЊЕ РОПСКОГ ОДНОСА И ПРЕВОЗ ЛИЦА

У РОПСКОМ ОДНОСУ (Чл. 390)
(1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или
њему сличан однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда
другом лицу или посредује у куповини, продаји или предаји оваквог
лица или подстиче другог да прода своју слободу или слободу лица
које издржава или о којем се стара,
(2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу
из једне земље у другу,
(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу,

298. ТЕРОРИЗАМ (Чл. 391)
(1) Ко у намери да озбиљно застраши становништво, или да принуди

Србију, страну државу или међународну организацију да нешто учини
или не учини, или да озбиљно угрози или повреди основне уставне,
политичке, економске или друштвене структуре Србије, стране
државе или међународне организације:
1) нападне на живот, тело или слободу другог лица;
2) изврши отмицу или узимање талаца;
3) уништи државни или јавни објекат, саобраћајни систем, инфраструктуру
укључујући и информационе системе, непокретну платформу у
епиконтиненталном појасу, опште добро или приватну имовину на начин који
може да угрози животе људи или да проузрокује знатну штету за привреду;
4) изврши отмицу ваздухоплова, брода или других средстава јавног превоза или
превоза робе;
5) производи, поседује, набавља, превози, снабдева или употребљава нуклеарно,
биолошко, хемијско или друго оружје, експлозив, нуклеарни или радиоактивни
материјал или уређај, укључујући и истраживање и развој нуклеарног,
биолошког или хемијског оружја;
6) испусти опасне материје или проузрокује пожар, експлозију или поплаву или
предузима друге општеопасне радње које могу да угрозе живот људи;
7) омета или обустави снабдевање водом, електричном енергијом или другим

основним природним ресурсом које може да угрози живот људи,
(2) Ко прети извршењем кривичног дела из става 1. овог члана,

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана наступила смрт
једног или више лица или су проузрокована велика разарања,
(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са

умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање дванаест година или доживотним затвором.
(5) Ко набавља или оспособљава средства за извршење кривичног дела

из става 1. овог члана или отклања препреке за његово извршење или
са другим договара, планира или организује његово извршење или
предузме другу радњу којом се стварају услови за његово непосредно
извршење,
(6) Ко ради извршења дела из става 1. овог члана упућује или пребацује
на територију Србије лица или оружје, експлозив, отрове, опрему,
муницију или други материјал,
299. ЈАВНО ПОДСТИЦАЊЕ НА ИЗВРШЕЊЕ ТЕРОРИСТИЧКИХ ДЕЛА

(Чл. 391 а)
Ко јавно износи или проноси идеје којима се непосредно или посредно

подстиче на вршење кривичног дела из члана 391. овог законика,
300. ВРБОВАЊЕ И ОБУЧАВАЊЕ ЗА ВРШЕЊЕ ТЕРОРИСТИЧКИХ

ДЕЛА (Чл. 391 б)
(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика,

врбује друго лице да изврши или учествује у извршењу тог дела или да
се придружи терористичком удружењу ради учествовања у извршењу
тог кривичног дела,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери извршења

кривичног дела из члана 391. овог законика, даје упутства о изради и
коришћењу експлозивних направа, ватреног или другог оружја или
штетних или опасних материја или обучава другог за извршење или
учествовање у извршењу тог кривичног дела.
(3) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика

отпутује у иностранство ради припреме, обучавања, планирања или
учествовања у извршењу тог дела,
301. УПОТРЕБА СМРТОНОСНЕ НАПРАВЕ (Чл. 391 в)
(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду

или уништи или знатно оштети државни или јавни објекат, систем
јавног саобраћаја или други објекат који има већи значај за
безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за
функционисање јавних служби направи, пренесе, држи, да другом,
постави или активира смртоносну направу (експлозив, хемијска
средства, биолошка средства или отрове или радиоактивна средства)
на јавном месту или у објекту или поред тог објекта,
(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са

умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио
или знатно оштетио јавни објекат,

302. УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ НУКЛЕАРНОГ ОБЈЕКТА

(Члан 391 г)
(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду,

угрози животну средину или нанесе знатну имовинску штету, уништи
или оштети нуклеарни објекат на начин којим се ослобађа или
постоји могућност да се ослободи радиоактивни материјал,
(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са

умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио
или знатно оштетио нуклеарни објекат,

303. УГРОЖАВАЊЕ ЛИЦА ПОД МЕЂУНАРОДНОМ ЗАШТИТОМ

(Чл. 392)
(1) Ко према лицу под међународном заштитом или члану његове

породице изврши отмицу или неко друго насиље, или нападне на
његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или
више лица,
(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац неко лице
са умишљајем лишио живота,
(4) Ко угрози сигурност лица из става 1. овог члана озбиљном претњом

да ће напасти њега, његове службене просторије, приватан стан или
превозно средство,
304. ФИНАНСИРАЊЕ ТЕРОРИЗМА (Чл. 393)
(1) Ко непосредно или посредно обезбеђује или прикупља средства с

циљем да се она користе или са знањем да ће се користити у
потпуности или делимично за финансирање вршења кривичних дела
из чл. 134, 287, 290, 291, 292, 293. и чл. 391. до 392. овог законика или
за финансирање организација које за циљ имају вршење тих дела или
припадника тих организација или лица које за циљ има вршење тих
дела,
(2) Средствима из става 1. овог члана сматрају се сва средства, материјална

или нематеријална, покретна или непокретна, без обзира на начин стицања и
форму документа или исправе, укључујући електронску или дигиталну, којима се
доказује својина или интерес у односу на та средства, укључујући банкарске
кредите, путне чекове, новчане налоге, хартије од вредности, акредитиве и друга
средства.
(3) Средства из става 1. овог члана одузеће се.

305. ТЕРОРИСТИЧКО УДРУЖИВАЊЕ (Чл. 393 а)
(1) Ако се два или више лица удруже на дуже време ради вршења
кривичних дела из члана 391. до 393. овог законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је удружење
организовано.
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем удружења или на
други начин спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана,
или који допринесе његовом откривању,
23. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
306. ИЗБЕГАВАЊЕ ВОЈНЕ ОБАВЕЗЕ (Чл. 394)
(1) Ко се, без оправданог разлога, не одазове позиву за извршење

регрутне обавезе, обавезе служења војног рока или обавезе лица у
резервном саставу или избегава пријем позива за извршење те
обавезе,
(2) Ко се крије да би избегао обавезу из става 1. овог члана,

(3) Ко напусти земљу или остане у иностранству да би избегао

извршење војне обавезе из става 1. овог члана,
(4) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из ст. 1. до 3.

казниће се за дело из става 1. затвором до три године, а за дело из ст. 2. и 3.
затвором од две до дванаест година.
(5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који се добровољно пријави

надлежном државном органу може се ослободити од казне.
307. ИЗБЕГАВАЊЕ ПОПИСА И ПРЕГЛЕДА (Чл. 395)
Ко се противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не

одазове позиву надлежног органа за попис или преглед или се
противи попису или прегледу људства или материјалних средстава
потребних за одбрану земље или ко при оваквом попису или прегледу
да нетачне податке,
308. НЕИЗВРШАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ (Чл. 396)
(1) Ко противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не

допреми на одређено место, у одређено време и у стању које
омогућава њихову наменску употребу материјална средства или не
приведе стоку,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено за време ратног стања,
оружаног сукоба или ванредног стања,
309. ИЗБЕГАВАЊЕ ВОЈНЕ СЛУЖБЕ ОНЕСПОСОБЉЕЊЕМ И

ОБМАНОМ (Чл. 397)
(1) Ко у намери да избегне војну службу или да буде распоређен на

лакшу дужност себе озледи или на други начин привремено
онеспособи за војну службу или дозволи другом да га привремено
онеспособи, као и онај ко другог са његовим одобрењем или без
одобрења у истој намери привремено онеспособи,
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана наступила трајна

неспособност за војну службу,
(3) Ко у намери из става 1. овог члана симулира болест или за себе или
другог употреби лажну исправу или поступи на други преваран начин,
310. ПРОТИВПРАВНО ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ВОЈНЕ СЛУЖБЕ (Чл. 398)
Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења учини да се ослободи

од дужности или да се распореди на лакшу дужност војно лице или
лице које подлеже војној обавези,
311. САМОВОЉНО ОДСУСТВОВАЊЕ И БЕКСТВО ИЗ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

(Чл. 399)
(1) Војно лице које самовољно одсуствује из своје јединице или службе
најмање пет дана или краће време уколико одсуствује више пута у
току једне године или самовољно напусти своју јединицу или службу
за време извршења важног задатка или повећаног степена борбене
готовости јединице,
(2) Војно лице које се крије да би избегло службу у војсци или које
самовољно одсуствује из своје јединице или службе дуже од тридесет
дана,
(3) Војно лице које напусти земљу или остане у иностранству да би

избегло службу у војсци,
(4) Војно лице које припрема бекство у иностранство да би избегло

службу у војсци,
(5) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из става 1.

овог члана, казниће се затвором од једне до осам година.
(6) Ко позива и подстиче више лица на извршење дела из ст. 2. и 3. овог

члана,
(7) Учинилац дела из ст. 2. и 3. овог члана који се добровољно јави надлежном
државном органу ради вршења војне службе може се ослободити од казне.
312. НЕИЗВРШЕЊЕ И ОДБИЈАЊЕ ИЗВРШЕЊА НАРЕЂЕЊА

(Чл. 400)
(1) Војно лице које не изврши или одбије да изврши наређење

претпостављеног у вези са службом, па услед тога наступе теже штетне
последице за службу или је служба била теже угрожена,
војну службу или се наређење односи на пријем или употребу оружја,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до
једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.
313. ПРОТИВЉЕЊЕ ПРЕТПОСТАВЉЕНОМ (Чл. 401)
(1) Војно лице које се заједно са другим војним лицима успротиви

наређењу претпостављеног у вези са службом и неће да га изврши или
одбије да врши своју дужност,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено организовано,

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено употребом оружја,

(4) Војно лице које при извршењу дела из ст. 1. до 3. овог члана лиши живота
другог из нехата,
(5) Организатор и коловођа дела из става 2. овог члана,

(6) Ко врши припреме за дело из става 2. овог члана,

(7) Војни старешина који, у оквиру своје надлежности, у случају дела из ст. 1.
до 4. овог члана не предузме прописане, наређене или очигледно
потребне мере да се успостави ред,
314. ПРОТИВЉЕЊЕ ВОЈНОМ ЛИЦУ КОЈЕ ВРШИ ПОСЕБНУ ВОЈНУ

СЛУЖБУ (Чл. 402)
Ко се противи војном лицу које врши стражарску, патролну, дежурну,

чуварску или другу сличну службу или не послуша његов позив или не
изврши или одбије да изврши његово наређење, па услед тога наступе
теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
315. ПРИНУДА ПРЕМА ВОЈНОМ ЛИЦУ У ВРШЕЊУ СЛУЖБЕНЕ

ДУЖНОСТИ (Чл. 403)
(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи

војно лице у вршењу службене дужности или га на исти начин
принуди да поступи противно службеној дужности,
(2) Ако су услед извршења дела из става 1. овог члана наступиле тешке
последице за службу,
316. НАПАД НА ВОЈНО ЛИЦЕ У ВРШЕЊУ

ВОЈНЕ СЛУЖБЕ (Чл. 404)
(1) Ко нападне или прети да ће напасти војно лице које врши службу,
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео
војном лицу лаку телесну повреду или прети употребом оружја,
(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео
војном лицу тешку телесну повреду или је изазвао тешке последице за
службу из нехата,
(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац лишио
живота војно лице из нехата,
ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ ЗА ДЕЛА ИЗ ЧЛ 400. ДО 404

(Члан 405)
Ако је учинилац дела из чл. 400, 401. став 1, 402, 403. став 1. и 404. ст. 1. и 2. овог
законика био изазван незаконитим и грубим поступањем војног лица
може се ослободити од казне.
317. ЗЛОСТАВЉАЊЕ ПОТЧИЊЕНОГ И МЛАЂЕГ (Чл. 406)
(1) Војни старешина који у служби или у вези са службом злоставља

потчињеног или млађег или са њима поступа на начин којим се вређа
људско достојанство,
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке телесне повреде
или тешког нарушавања здравља потчињеног или млађег или ако је
дело извршено према више лица,
318. ПОВРЕДА ПОСЕБНЕ ВОЈНЕ СЛУЖБЕ (Чл. 407)
(1) Војно лице које поступи противно прописима о стражарској,

патролној, дежурној, чуварској или другој сличној служби, па услед
тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била
теже угрожена,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено код складишта оружја,
муниције или експлозивног материјала или код другог објекта важног
значаја,
повреда, или имовинска штета великих размера или су наступиле
друге тешке последице,
лица,
(5) Ако су дела из ст. 1. до 4. овог члана учињена из нехата, учинилац ће се

казнити, за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, за
дело из става 2. новчаном казном или затвором до две године, за дело из става 3.
затвором од три месеца до три године, а за дело из става 4. затвором од једне до
осам година.
319. ПОВРЕДА ОБЕЗБЕЂЕЊА ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ (Чл. 408)
(1) Службено лице које вршећи службу на граници поступи противно

прописима о чувању државне границе, па услед тога наступе теже
штетне последице или је служба била теже угрожена,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време вршења дужности
у нарочитим околностима или је услед дела наступила тешка телесна
повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле
друге тешке последице,
лица,

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2.
овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три
године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана,
320. НЕИСТИНИТО СЛУЖБЕНО ИЗВЕШТАВАЊЕ (Чл. 409)
(1) Војно лице које претпостављеном старешини, усмено или писано, у

службеном извештају изнесе неистините податке од значаја за службу
или прећути неку важну чињеницу или проследи такав извештај иако
зна да су подаци у њему неистинити, па услед тога наступе теже
штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено подношењем извештаја од

нарочите важности или су наступиле тешке последице,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до
једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.
321. НЕПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ

ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ (Чл. 410)
(1) Војни старешина који у оквиру своје надлежности пропусти да

предузме прописане, наређене или друге очигледно потребне мере за
обезбеђење јединице, чување живота и здравља људи који су му
поверени, за осигурање и одржавање у исправном стању објеката,
предмета и средстава који служе борбеној готовости, за уредно
снабдевање храном или војном опремом или за чување и негу стоке,
или да се на време и уредно изврше осигуравајући радови или
обезбеђење објеката који су му поверени, па тиме доведе у опасност
живот људи или тешко угрози здравље људи или имовину велике
вредности,
или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке
последице,
лица,

овог члана, учинилац ће се казнити затвором до три године, а ако је
наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором до пет година.
322. НЕСАВЕСНА ИЗРАДА И ПРЕУЗИМАЊЕ НАОРУЖАЊА

И ДРУГЕ ВОЈНЕ ОПРЕМЕ (Чл. 411)
(1) Војно или друго лице којем је у предузећу или другом правном лицу
које ради за потребе одбране, поверено руковођење производним или
другим технолошким процесом или надзор над њима, које несавесно
врши службу или обавезу која му је поверена, па услед тога оружје,
муниција или друга војна опрема не буде израђена на време или не
одговарају одређеном квалитету,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно или друго лице које
несавесно вршећи службу прими предмете наоружања или другу војну
опрему који не одговарају условима или уговору.
(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
(4) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена из нехата,

323. НЕПРОПИСНО СТАРАЊЕ О ПОВЕРЕНОМ ОРУЖЈУ (Чл. 412)
(1) Ко непрописно држи, чува или рукује повереним оружјем,

муницијом или експлозивом који припадају војној јединици или
војној установи, па тиме проузрокује њихово оштећење у већој мери,
уништење или нестанак,
(2) Руковалац складишта оружја, муниције, експлозива и других

борбених средстава који не предузме мере за њихово обезбеђење или
одржавање, па услед тога наступи оштећење у већој мери, уништење
или нестанак тих борбених средстава,
(3) Ако је услед дела из става 2. овог члана наступила имовинска штета
великих размера,

324. ПРОТИВПРАВНО РАСПОЛАГАЊЕ ПОВЕРЕНИМ ОРУЖЈЕМ

(Чл. 413)
Ко присвоји, отуђи, заложи, преда другом на коришћење, оштети или

уништи оружје, муницију или експлозив који су му дати на употребу и
служе потребама одбране,
325. КРАЂА ОРУЖЈА И ДЕЛА БОРБЕНОГ СРЕДСТВА (Чл. 414)
(1) Ко украде оружје, муницију, експлозив, борбено средство или део

борбеног средства који служе потребама одбране,
(2) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од

четристопедесет хиљада динара или ако је крађа учињена обијањем
или проваљивањем затворених зграда, соба, каса, ормана или других
затворених просторија или је учињена од стране групе или на
нарочито опасан или дрзак начин или од стране лица које је при себи
имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране или за
време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,
(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион
и петсто хиљада динара,
326. ОДАВАЊЕ ВОЈНЕ ТАЈНЕ (Чл. 415)
(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини

доступним податке који представљају војну тајну или прибавља такве
податке у намери да их преда непозваном лицу,

погледу нарочито поверљивих податка или ради објављивања или
коришћења података у иностранству,

(4) Војном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописом или
одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени војном
тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне
последице за Војску Србије или одбрану или безбедност земље.
(5) Војном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или
327. НЕОВЛАШЋЕН ПРИСТУП ВОЈНОМ ОБЈЕКТУ (Чл. 416)
Ко неовлашћено уђе у војни објекат или прави скице или цртеже

војних објеката или борбених средстава или их фотографише или на
други начин снима, иако зна да је то забрањено,
Кажњавање за кривична дела која су извршена за време ратног стања,

оружаног сукоба и ванредног стања (Члан 417)
(1) За кривично дело из чл. 394. став 1, 399. ст. 1. и 4, 400. ст. 1. и 3, 401. ст. 1, 6. и
7, 402, 403, 404. ст. 1. и 2, 406, 407. ст. 1, 2. и 5, 408. ст. 1, 4. и 5, 409, 410. ст. 1. и 4,
411. ст. 1, 2, 4. и 5, 412. ст. 1, 2, 4. и 5, 413, 414. став 1, 415. ст. 1. и 3. и 416. овог
законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или
ванредног стања,
(2) За кривично дело из чл. 394. ст. 2. до 4, 397, 398, 399. ст. 2, 3, 5. и 6, 400. став
2, 401. ст. 2. до 5, 404. ст. 3. и 4, 407. став 3, 408. став 2, 410. ст. 2. и 5, 411. став 3,
412. став 3, 414. ст. 2. и 3. и 415. став 2. овог законика, ако је извршено за време
ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
(3) За кривично дело из чл. 407. став 4, 408. став 3. и 410. став 3. овог законика,
ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног
стања, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
328. НЕИСПУЊАВАЊЕ ДУЖНОСТИ ПРИ СПРОВОЂЕЊУ

МОБИЛИЗАЦИЈЕ (Чл. 418)
(1) Војно или службено лице које при спровођењу мобилизације за

време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, противно
својој дужности, не обезбеди прихват, распоред и смештај
мобилисаног људства, превозних и других средстава и стоке или не
обезбеди снабдевање мобилисаних људи и стоке или у вези са
мобилизацијом не изврши какву другу дужност, услед чега су
наступиле или су могле да наступе штетне последице,

329. ПОДРИВАЊЕ ВОЈНЕ И ОДБРАМБЕНЕ МОЋИ (Чл. 419)
(1) Ко уништи, учини неупотребљивим или омогући да пређу у руке

непријатеља одбрамбена постројења, одбрамбени објекти, положај,
наоружање и друга војна и одбрамбена средства, брод или
ваздухоплов или преда јединицу непријатељу без борбе или пре него
што су исцпрљена сва средства за одбрану или на други начин омете
или доведе у опасност војне или одбрамбене мере,
(2) Ко учини дело из става 1. овог члана у намери да помогне непријатељу,

(3) Ко припрема извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана,

казниће се затвором од једне до шест година.
(4) Ако су дела из става 1. овог члана учињена из нехата,

(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или
више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено
тешким насиљима или великим разарањима или је довело до
угрожавања безбедности, економске или војне снаге земље,
330. СПРЕЧАВАЊЕ БОРБЕ ПРОТИВ НЕПРИЈАТЕЉА (Чл. 420)
(1) Ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или
грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља,
(2) Ко за време рата или оружаног сукоба пропагандом или на други

начин одвраћа грађане Србије или грађане њених савезника да воде
борбу против непријатеља,
331. ПРЕЛАЗАК И ПРЕДАЈА НЕПРИЈАТЕЉУ (Чл. 421)
(1) Војно лице које за време рата или оружаног сукоба пређе у редове
непријатељске војске,
казниће се затвором најмање десет година.
(2) Војно лице које се за време рата или оружаног сукоба преда
непријатељу пре него што је исцрпело све могућности одбране,
332. СЛУЖБА У НЕПРИЈАТЕЉСКОЈ ВОЈСЦИ (Чл. 422)
(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба служи
непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним
формацијама или учествује у рату или оружаном сукобу као борац
против Србије и њених савезника,
(2) Ко врбује грађане Србије за службу у непријатељској војсци или

другим непријатељским оружаним формацијама или за учествовање у
рату или оружаном сукобу против Србије или њених савезника,
333. ПОМАГАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉУ (Чл. 423)
(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже
непријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других
добара или у спровођењу каквих принудних мера према
становништву,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и грађанин Србије који за време
рата политички или привредно сарађује са непријатељем.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или
више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено
тешким насиљима или великим разарањима или је довело до
угрожавања безбедности економске или војне снаге земље,
334. НЕИСПУЊЕЊЕ И НАПУШТАЊЕ ДУЖНОСТИ ЗА ВРЕМЕ БОРБЕ

(Чл. 424)
(1) Војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу не изврши
своју дужност па услед тога наступе штетне последице за војну
јединицу или за борбену ситуацију,
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно лице које за време борбе
или непосредно пред борбу самовољно или на преваран начин
напусти своју дужност.
335. НАПУШТАЊЕ ПОЛОЖАЈА ПРОТИВНО НАРЕЂЕЊУ (Чл. 425)
(1) Војни старешина који противно наређењу напусти положај са

јединицом која му је поверена, пре него што је исцрпио све
могућности одбране,
336. НАПУШТАЊЕ ОШТЕЋЕНОГ БРОДА И ВАЗДУХОПЛОВА ПРЕ

ВРЕМЕНА (Чл. 426)
(1) Командант ратног брода који за време рата или оружаног сукоба
напусти оштећени брод пре него што је извршио своју дужност по
прописима о бродској служби,
(2) Члан посаде ратног брода који за време рата или оружаног сукоба
напусти оштећени брод пре него што је командант брода издао
наређење за напуштање или члан посаде војног ваздухоплова који за
време рата или оружаног сукоба напусти оштећени војни ваздухоплов
пре него што је извршио своју дужност по прописима о летењу и
коришћењу ваздухоплова,
учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором најмање десет година, а за
дело из става 2. затвором од две до десет година.
337. СЛАБЉЕЊЕ БОРБЕНОГ МОРАЛА (Чл. 427)
(1) Ко непосредно пред борбу или у току борбе изазивањем

незадовољства међу војним лицима, ширењем узнемиравајућих
вести, бежањем, бацањем оружја или муниције, изазивањем или
ширењем страха или на други начин слаби борбени морал у јединици
или наноси штету борбеној ситуацији,
(2) Војни старешина који не предузме потребне мере према

потчињеном или млађем који за време борбе или непосредно пред
борбу шири страх међу војницима или на други начин слаби борбени
морал јединице или наноси штету борбеној ситуацији,
338. НЕИЗВЕШТАВАЊЕ ВОЈНИХ ОРГАНА (Чл. 428)
(1) Ко за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања не

извести претпостављеног, старијег или војну команду о догађају који
очигледно захтева неодложно предузимање војних мера,
УСЛОВИ ЗА ИЗРИЦАЊЕ ДИСЦИПЛИНСКЕ КАЗНЕ, ОДНОСНО МЕРЕ

(Чл. 429)
За кривично дело против Војске Србије за које је прописана казна затвора до

три године, уместо кривичне санкције може се војном лицу изрећи
дисциплинска казна, односно мера утврђена законом, ако је дело добило
нарочито лак вид и ако то захтевају интереси службе.
КРИВИЧНО ДЕЛО ИЗВРШЕНО ПО НАРЕЂЕЊУ ПРЕТПОСТАВЉЕНОГ

(Чл. 430)
Неће се казнити потчињени ако учини кривично дело по наређењу

претпостављеног које се тиче службене дужности, осим ако се наређење
односило на извршење кривичног дела за које се може изрећи пет година
затвора или тежа казна, а потчињени је знао да извршење наређења
представља кривично дело.

Krivično Pravo Posebni Deo - Priručnik Za Polaganje Pravosudnog Ispita - Iva Alanović

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Krivično Pravo Posebni Deo - Priručnik Za Polaganje Pravosudnog Ispita - Iva Alanović

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

КРИВИЧНО ПРАВО

Маст. прав. Ива Алановић

1. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА

Кривични законик прихвата уобичајену поделу, која постоји у већини

Радња извршења - Радња извршења обичног убиства састоји се у

Последица - Последица кривичног дела јесте смрт другог лица. Да би

Кривица - На субјективном плану, за постојање кривичног дела убиства

Покушај - Код покушаја убиства потребно је да умишљај учиниоца

1.1. Кривични законик

Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година.

2. ТЕШКО УБИСТВО (Чл. 114)

Облици – Кривично дело тешког убиства има више облика:

1. Убиство извршено на свиреп или подмукао начин – Убиство је

2. Убиство при безобзирном насилничком понашању - То значи да

3. Убиство при чијем се извршењу с умишљајем доведе у

4. Убиство при извршењу кривичног дела разбојништва или

5. Убиство из користољубља, извршења или прикривања другог

3) Безобзирну освету треба разликовати од обичне освете. Основни

6. Убиство службеног или војног лица - За постојање овог облика

7. Убиство судије, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или

8. Убиство лице које обавља послове од јавног значаја у везис а

9. Убиство детета и бремените жене – реч је о тежњи законодавца да

10. Убиство члана породице кога је учинилац претходно

11. Умишљајно лишавање живота више лица под условом да се

Инкриминација припремних радњи – Код овог кривичног дела

2.1. Кривични законик

3. УБИСТВО НА МАХ (Чл. 115)

Убиство на мах представља привилеговани облик убиства.

Услови - Околности које кривично дело убиства у овом случају чине

1. Стање јаке раздражености - Под појмом јаке раздражености треба

2. Неопходно је да је учинилац у такво стање доведен без своје

3. Да је дело извршено на мах - што значи одмах након напада,

3.1. Кривични законик

4. УБИСТВО ДЕТЕТА ПРИ ПОРОЂАЈУ (Чл. 116)

Радња извршења - Радња извршења, као и код основног облика убиства,

Објект радње - Објект радње јесте дете, односно новорођенче. Нужно

Субјекти кривичног дела – Извршилац може бити само мајка

Време извршења - Кривично дело мора бити извршено за време

Кривица - Неопходно је да се дело врши са умишљајем, који може бити

Покушај - Покушај је могућ, а кажњив је према општим одредбама. И

4.1. Кривични законик

5. ЛИШЕЊЕ ЖИВОТА ИЗ САМИЛОСТИ (Чл. 117)

Радња извршења - Иако је радња извршења овог кривичног дела иста

Пасивни субјект - Пасивни субјект може бити само пунолетно лице.

Кривица - Пасивни субјект мора умишљајно бити лишен живота.

5.1. Кривични законик

Лишење живота из самилости

6. НЕХАТНО ЛИШЕЊЕ ЖИВОТА (Чл. 118)

Нехатно лишење живота као привилеговани облик убиства разликује

Разграничење са евентуалним умишљајем - Као и код неких других

Кривично дело се може извршити и нечињењем. Реч је о неправом

6.1. Кривични законик

Нехатно лишење живота

Самоубиство не представља кривично дело, па ни радње саучесништва не

Основни облик - постоји када учинилац наведе неко друго лице на

Привилеговани облик - постоји када се радња извршења састоји у

Тежи облик - Квалификаторну околност чини својство пасивног

Најтежи облик - постоји када се кривично дело изврши према:

Посебан облик → постоји када учинилац сурово или нечовечно

7.1. Кривични законик

Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству

8. НЕДОЗВОЉЕН ПРЕКИД ТРУДНОЋЕ (Чл. 120)

За утврђивање да ли је прекид трудноће извршен противно прописима