Razjašnjenja pravila rukometa na pesku:

1. Specijalne okolnosti
2. Izvođenje slobodnog bacanja posle signala za završetak meča (2:10-12)
3. Pasivna igra (7:10-11)
4. Nesportska igra (8:4, 16:1d)
5. Ozbiljna nesportska igra (8:6, 16:6e)
6. Definisanje “jasne šanse za pogodak”
7. Prekidi od strane merioca vremena

0. Dodeljivanje poena (Pravilo 9)

U sledećoj situaciji se takođe dodeljuju 2 poena:
- gol postignut iz tzv. cepelina
- gol postignut iz tzv. piruete
- drugi posebno atraktivni načini za postizanje gola

1. Specijalne okolnosti

Kada spoljne okolnosti (vetar, pozicija sunca,…) to zahtevaju, sudije mogu odlučiti da
koriste samo jedan od golova za izvođenje pravila igrač protiv golmana.

2. Izvođenje slobodnog bacanja posle signala za završetak meča (2:10-12)

U mnogim slučajevima, tim koji ima mogućnost da izvede slobodno bacanje pošto je
isteklo vreme trajanja utakmice (ili perioda) nije zaista zainteresovan da ga realizuje bilo
zbog toga što je već odlučeno koja ekipa će pobediti u periodu (ili utakmici), bilo što je
mesto izvođenja slobodnog bacanja prilično daleko od protivničkog gola. Iako, tehnički,
pravila zahtevaju da slobodno bacanje bude izvedeno, sudije mogu dobro prosuditi i
potvrditi da je slobodno bacanje izvedeno i ukoliko igrač koji se nalazi u ispravnoj situaciji
za izvođenje slobodnog bacanja samo spusti loptu ili je preda u ruke sudiji.

U ovim slučajevima, kada je jasno da tim želi da postigne gol, sudije moraju da pronađu
ravnotežu između pružanja mogućnosti (čak i kada je vrlo mala) da se postigne gol i
nedozvoljavanju da izvođenje slobodnog bacanja preraste u nepotrebno i nedozvoljeno
trošenje vremena i frustrirajuće “pozorište”. Ovo znači da sudije moraju odmah dovesti
igrače oba tima u korektnu poziciju za izvođenje slobodnog bacanja, tako da slobodno
bacanje može biti izvedeno bez odlaganja. Igrači ekipe koja izvodi bacanje moraju biti
upozoreni i nadgledani tako da samo jedan od igrača ima kontakt sa loptom. Ukoliko igrač
želi da napusti igru da bi bila izvršena izmena, on to mora učiniti na sopstveni rizik. Sudije
nemaju obavezu da sačekaju sa davanjem znaka za izvođenje slobodnog bacanja dok novi
igrač-zamena dospe u korektnu poziciju za izvođenje bacanja.

Sudije takođe moraju biti pripravni da kazne povrede pravila počinjene od strane igrača oba
tima. Stalno nedozvoljeno približavanje odbrambenih igrača mora biti kažnjeno (15:7,
16:1c, 16:2f). Osim toga, igrači ekipe koja je u napadu često povređuju pravila prilikom
izvođenja tako što jedan ili više igrača prelaze liniju odakle bi trebalo izvesti slobodno
bacanje, posle zvižduka, ali pre udarca (13:8, paragraf 3), ili tako što se izvođač kreće ili
skače prilikom izvođenja (15:2). Vrlo je bitno da se ne dopusti priznanje golova koji su
postgnuti na nedozvoljen način.

3. Pasivna igra (7:10-11)

Osnovne smernice:
Primena pravila koja se tiču pasivne igre ima za cilj da izvrši prevenciju neatraktivnih
metoda igre i namerno zadržavanje igre. To zahteva da sudije u toku igre prepoznaju i sude
pasivne metode igre.

Pasivni metodi igre se mogu pojaviti u svim fazama timske igre: kada se lopta kreće po
terenu, za vreme faze građenja, kao i završne faze.

Pasivni načini igre mogu biti korišćeni relativno često u sledećim situacijama:
- tim je u tesnom vodstvu pred sam kraj perioda
- tim ima isključenog igrača
- brojčana nadmoćnost, naročito na strani odbrane.
Upotreba signala upozorenja:
Signal upozorenja može biti pokazan u sledećim situacijama:

1. Kada se vrše spore izmene ili kada se lopta kreće sporo po terenu.
Tipične indikacije su:
- igrači stoje na terenu očekujući da budu izvršene izmene
- igrač stoji u mestu tapkajući loptu
- lopta je vraćena nazad u sopstvenu polovinu polja za igru, čak i ako protivnik nije
izvšio nikakav pritisak u odbrani
- odlaganje izvođenja golmanovog bacanja ili bilo kog drugog bacanja
2. Kada dolazi do izmene u trenutcima kad je već počela druga faza napada
(građenje)
Tipične indikacije su:
- svi igrači su več zauzeli svoje pozicije u napadu;
- tim je dodavanjima započeo fazu građenja;
- nisu sve do faze kada tim preduzme vršenje izmene

Beleška: Timu koji je pokušao brz kontranapad od svog prostora, ali nije uspeo da dođe do
brze mogućnosti za postizanje pogotka pošto je došao u protivnikov deo terena, mora biti
dozvoljeno da izvrši brzu izmenu igrača u toj fazi.

3. U slučaju da je tim preduzeo preterano dugu fazu građenja

U principu, timu mora biti dozvoljena faza građenja, sa pripremnom igrom dodavanja, pre
nego što možemo očekivati da počne sa ugrožavanjem protivničkog gola.
Tipične indikacije preterano duge faze građenja igre:
- napad tima ne vodi ostvarenju bilo kakve ciljne napadačke akcije;

Beleška: “ciljna napadačka akcija” postoji samo kada napadački tim koristi taktičke
metode koje dovode do toga da tim osvaja prostornu prednost u odnosu na protivnika, ili
kada pojačava ritam igre u odnosu na fazu građenja.

- igrači više puta primaju loptu u trenutcima dok nisu u pokretu ili se čak udaljavaju od
gola;

- ponovljeno tapkanje lopte dok igrač stoji u mestu;

- kada, sučeljen sa protivnikom, igrač ekipe u napadu: okreće se prevremeno očekujući

da sudije dosude prekid ili ne osvaja prostornu prednost u odnosu na protivnika;

- aktivna odbrambena taktika: aktivni defanzivni metod sprečavanja napadača da

ubrzavaju ritam napada, tako što odbrambeni igrači sprečavaju nameravana dodavanja
lopte i kretnje igrača;

- tim koji napada ne pokazuje jasan rast ritma napada iz faze građenja u završnu fazu.
 4. Posle davanja signala upozorenja

Pošto je pokazan signal upozorenja, sudije moraju dozvoliti fazu građenja u, najmanje,
5 sekundi. (Sudije moraju proceniti da li mlađi igrači ili timovi na nižem nivou trebaju
više vremena.) Ukoliko posle ove faze građenja nema jasnog povećanja ritma, a ne
može biti prepoznata ciljna napadačka akcija, sudije moraju utvrditi da je tim koji je u
posedu lopte u pasivnoj igri i krivac za pasivan napad.

Beleška: Sudije moraju biti pažljive da ne preduzimaju dosuđivanje pasivnog napada u

trenutku kada tim pokušava da izvede udarac na gol ili započne direktan napad na gol
protivnika.

Kako da bude pokazan signal upozorenja:

Ako sudija (bilo sudija u polju ili sudija na gol liniji) prepozna opasnost od pasivne igre, on
diže ruku (Signal rukom br.18) i drži je podignutu do sledećeg prekida igre da bi pokazao
procenu da tim koji je u napadu ne pokazuje želju da dođe u priliku za postizanje gola.
Drugi sudija takođe pokazuje upozoravajući signal (signal se pokazuje rukom koja je bliža
klupi tima koji je u posedu lopte).
Ukoliko tim koji je u posedu lopte ne prikaže prepoznatljiv pokušaj da dođe u poziciju da
šutne na gol, onda jedan od sudija dosuđuje pasivnu igru i dodeljuje slobodno bacanje u
korist protivnika.

U toku jednog napada (koji počinje kada tim dođe u posed lopte i završava kada tim ili
postigne pogodak ili izgubi posed lopte) signal upozorenja može biti dat samo jednom.

Međutim, prilikom prvog prekida igre pošto je dat signal upozorenja, sudije moraju dati
signal upozrenja da bi pre nastavka igre podsetili na opasnost od dosuđivanja pasivnog
napada.

Ukoliko je tim koji je u napadu zatražio timski “time-out” pošto je već dat signal
upozorenja, onda signal upozorenja mora biti pokazan opet čim igra bude nastavljena posle
“time-out”-a, s ciljem da se da do znanja da je upozorenje još na snazi.

4. Nesportsko ponašanje (8:4, 16:1d)

Primeri nesportskog ponašanja su:

a) vikanje na igrača koji izvodi kazneni udarac sa 6m;
b) bacanje lopte dok je zaustavljeno vreme, tako da protivnik ne može odmah izvesti
dosuđeno bacanje;
c) psovanje protivnika ili saigrača;
d) kada igrač ili zvaničnik tima ne daju loptu kada ona napusti igralište;
e) zadržavanje izvođenja bacanja;
f) zadržavanje protivnika hvatanjem za opremu;
g) kada golman ne daje loptu protivniku kada je dosuđen kazneni udarac sa 6m;
h) ako igrač u polju ponavlja blokiranje udarca na gol protivnika nogom ili stopalom;
i) ako odbrambeni igrač ponovljeno ulazi u sopstveni golmanov prostor;
j) ako igrač pokuša da napravi utisak da je protivnik učinio neku povredu pravila.

5. Ozbiljno nesportsko ponašanje (8:6, 16:6e)

Primeri ozbiljnog nesportskog ponašanja su:

 a) uvredljivo ponašanje (kroz govor, mimiku, gestove ili kontakt telom) upućeno drugoj
osobi (sudiji, meriocu vremena, zapisničaru, zvaničniku ekipe, igraču ili gledaocu);
b) bacanje ili guranje lopte od mesta gde se nalazi pošto su sudije dosudile u korist
protivnika, ukoliko je lopta otišla toliko daleko da se taj potez ne može smatrati samo
nesportskim ponašanjem;
c) kada golman prilikom protivnikovog izvođenja kaznenog udarca sa 6m pokaže toliko
pasivan pristup, tako da sudije moraju primetiti da nije imao ni nameru da zaustavi
protivnikov udarac;
d) namerno bacanje lopte u protivnika u toku prekida igre, sve dok se taj potez ne počne
smatrati napadom.

6. Definicija “jasne prilike za postizanje gola” (14:1)

U slučaju Pravila 14:1, “jasna šansa za postizanje gola” postoji ako:

a) igrač koji je već u posedu lopte i koji kontroliše svoje pokrete, a nalazi se u rejonu
golmanovog prostora protivnika ima priliku da uputi udarac na gol, bez bilo kakve
mogućnosti da neko od protivnika omete njegov udarac, a da pri tome ne prekrši
pravila;
b) igrač koji ima loptu i kontrolu pokreta trči (ili dribla) sam u pravcu protivničkog
golmana, bez ijednog protivnika koji bi mogao da stane pred njega i zaustavi njegov
protivnapad;
c) igrač je u situaciji kao pod a) ili b), sem što nije u posedu lopte, ali je spreman za
primanje lopte koje neposredno sledi; sudija se mora uveriti da nijedan od protivničkih
igrača nije u mogućnosti da na dozvoljeni način spreči prijem lopte;
d) golman je napustio svoj golmanov prostor i protivnik koji je u posedu lopte i sa
kontrolom pokreta ima jasnu priliku da baci loptu u prazan gol; (ovo se primenjuje i u
slučaju kada je odbrambeni igrač u poziciji između igrača koji baca loptu i gola, ali
sudije moraju u obzir uzeti i mogućnost da ovaj igrač interveniše na dozvoljen način).

7. Prekidi od strane merioca vremena (18:1)

Ukoliko merioc vremena zaustavi merenje usled nepravilne izmene ili nedozvoljenog
ulaska na teren u skladu sa pravilima 4:4, 4:6, 4:13, 4:14, igra se nastavlja slobodnim
bacanjem u korist protivnika, naravno, sa mesta gde se prekršaj dogodio. Ipak, ukoliko se
lopta u trenutku prekida nalazila u povoljnijoj poziciji u korist protivnika, onda će bacanje
biti izvedeno sa tog mesta (pogledati pravilo 13:8, treći i četrti paragraf).

Ukoliko se desila ovakva povreda pravila, merioc vremena mora prekinuti igru istog časa,
nepoštujući pravila prednosti iz 13:2 i 14:2. Ukoliko je jasna šansa za postizanje pogotka
pokvarena time što je igra prekinuta zbog povrede pravila igre učinjenih od strane ekipe
koja se brani, onda će biti dosuđen kazneni udarac sa 6m u skladu sa pravilom 14:1a.

Ukoliko se dogodi neki drugi tip povrede pravila, koji zahteva da bude saopšten sudijama,
merioc vremena bi u principu trebalo da sačeka sledeći prekid igre. Ako merioc vremena
ipak prekine igru, takav prekid ne može voditi gubljenju poseda lopte. Igra će biti
nastavljena slobodnim bacanjem u korist ekpe koja je imala posed lopte u trenutku prekida
igre. Ukoliko je povreda pravila koja je dovela do prekida učinjena od strane tima koji se
brani, a sudije su procenile da je prerano dosuđivanje prekida dovelo do kvarenja jasne
prilike za postizanje pogotka, onda kazneni udarac sa 6m može biti dosuđen u skladu sa
pravilom 14:1b. U principu, povrede pravila primećene od strane merioca vremena
odnosno zapisničara ne vode ličnom kažanjavanju igrača (sem kao u pravilima 4:4, 4:6,
4:13, 4:14).
Odredba za dosuđivanje kaznenog udarca sa 6m u skladu sa pravilom 14:1a, kako je
istaknuto u drugom paragrafu gore, primenjuje se takođe i ako sudija ili tehnički delegat (iz
IHF-a ili kontinentalne, tj. nacionalne federacije) prekine igru usled prekršaja koji vodi ka
verbalnom upozorenju ili kažnjavanju igrača ili zvaničnika tima koji se brani, u trenutku
kada tim koji je u posedu lopte ima jasnu šansu za postizanje gola.