Универзитет у Београду

Филозофски факултет
Одељење за социологију

Завршни рад из предмета ,, Статистика у друштвеним

истраживањима-закључивање“
Дискриминација грађана Републике Црне Горе који се
национално изјашњавају као Срби

Менторка: Доц. Др Јелена Пешић Студент: Коста Матић СО16/47

Београд, 2020
 Садржај
1) Увод ……………………………………………………..3
2) Теоријско-појмовни оквир…………………………...5
3) Методологија…………………………………………...8
4) Циљеви и хипотезе……………………………………..9
5) Анализа………………………………………………….9
6) Закључак……………………………………………….21
7) Литература……………………………………………..24

2
 Увод
Од самог распада Државне заједнице Србије и Црне Горе, односно проглашења
независности Црне Горе током 2006 године, можемо приметити континуирани процес
проблема идентитета на националној основи у друштву Црне Горе. Тај проблем је био
видан и раније али тек од самосталности ове земље, његова динамика и процеси везани
са њим су постали кључан фактор различитих политичких али и свеопште друштвених
сукоба у Црној Гори. Обично се у модерним националним државама проблеми везани
за националне и уопште културне идентитете своде на проблеме са правима и
деловањем националних и етничких мањина. Имамо и примере попут Босне и
Херцеговине, па донекле и Швајцарске, да су одређени нацонални или етнички
проблеми морали бити решени, барем привремено, на разноразне маштовите начине.
Иако генерално ова врста несугласица у одређеном друштву је веома комплексна и
захтевна за решавање, ситуацију у Црној Гори можемо слободно ословити као
специфичну и до сада не запажену у историји. Наиме овде суштински имамо проблем
између две националне заједнице које не само да живе унутар исте државе ,у истим
деловима земље, у истим општинама међусобно помешани, већ чак и у оквиру истог
домаћинства и исте куће или стана, а можда чак и собе. Те две најбројније националне
заједнице јесу они грађани Црне Горе који се изјашњавању као Црногорци и они
грађани који се изјашњавају као Срби. Не улазећи уопште у полемику око тога да ли
нека нација постоји или не постоји, да ли неки језик постоји или не постоји, нити у
копање чињеница и података из званичне историографије, предмет овог рада биће
уствари да се утврди, да ли су и у којој мери, грађани Црне Горе који се изјашњавају
као Срби дискриминисани и потлачени и то пре свега институционално од самих
државних органа Црне Горе. Опет да се напомене, не улазећи у суштинске проблеме на
овом пољу проузроковане разним вишедеценијским историјским околностима и
догађајима, укратко ћемо образложити шта је узрок оваквих евентуалних последица на
друштво у Црној Гори.

,,Црна Гора је уставно дефинисана као грађанска, демократска, еколошка и држава

социјалне правде, засновано на владавини права. Носилац суверености је грађанин који
има црногорско држављанство.“1 У овом самом за почетак се налази проблем. То што је
Црна Гора проглашена уставом само за грађанску а не и за националну државу.

1
Министарство за људска и мањинска права Црне Горе, Стратегија мањинске политике 2019-2023
(предлог): Подгорица, 2019.

3
Наравно то само по себи није никаква препрека да неко друштво нормално
функционише, ако припадници тог друштва желе да њихова држава буде искључиво
грађанска, без националне компоненте. Ипак оваква формулација оставља много
простора за различите манипулације над грађанима од саме државе коју су ти грађани
конституисали као такву. Прво што упада у очи јесте да у држави која се заснива
искључиво на суверенитету грађана и декларише се као грађанска држава, постоје
националне мањине. Држава која се декларише као грађанска не може да има ни
националну већину, ни националну мањину, јер да би то имала та држава поред тога
што је грађанска, би морала бити и национална, односно морала би да има један (или
више њих) конститутивни народ ( нацију). Тако се као пример може узети држава
Србија која се декларише и као грађанска и као национална. ,, Република Србија је
држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и
социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и
слободама и припадности европским принципима и вредностима“.2 У оквиру првог
члана свог устава држава Србија, за разлику од државе Црне Горе, има промовисана и
мањинска права, која се односе и на права националних мањина. Тако у Србији имамо
припаднике националних мањина, које су мањина у националном смислу у односу на
већинску и доминирајућу националну заједницу али упркос томе имају сва могућа
права као националне заједнице и притом су и позитивно дискриминисана како се не би
осетиле угроженим и како би припадницима истих била заштићена и грађанска права,
која су за све иста, независно од националне или било које друге припадности.

Тако је у Црној Гори самим уставом омогућен да сами државни органи дискриминишу
одређене националне заједнице. Наравно није устав сам по себи дискриминишући, јер
ако се он поштује никаквог проблема нити дискриминације по било којој основи не
може ни бити. Ипак сама оваква формулација оставља могућност разним
манипулацијама са одређених позиција моћи у самим државним институцијама. Са тим
у вези, суштински овај устав не потврђује праву слику и прилику друштва у Црној
Гори, пошто један народ (нација) јесте већински (релативна већина) и још важније јесте
доминирајући у односу на друге националне заједнице. Ради се о грађанима Црне Горе
који се национално изјашњавају као Црногорци. Они су најбројнија национална
заједница у Црној Гори, ипак само као релативна већина пошто не прелазе изнад
педесет посто од укупног броја становништва. Они су такође и бројчано

2
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije

4
најзаступљенија национална заједница у институцијама и државним органима и то у
много већем процентуалном броју у односу на удео у становништву. Поред њих
национална заједница чији се припадници изјашњавају као Срби су други по бројности
у уделу становништва, са скоро једном трећином, а потом следе остале националне
заједнице као што су Бошњаци, Муслимани, Албанци, Хрвати, Роми и остали.

Оно што ће бити заправо предмет нашег рада јесте да се испита евентуално постојање,
и у складу са тим степен, инситуционалне дискриминације грађана који се изјашњавају
као Срби.

Појмовно-теоријски оквир
Главне појмове које ћемо користити у овом истраживању јесу појмови нације, односно
националних заједница, затим појмове државних органа и институција, као и појам
дискриминације или њених елемената.

За појмове нације или националне заједнице узећемо објашњења Ентони Смита који се
подробно бавио овом темом. Његова дефиниција, за коју је он ипак нагласио да је само
радна, формулисана је на следећи начин. ,, Нација се ,дакле, може дефинисати као
именована људска заједница са заједничком историјском територијом, заједничким
митовима и историјским сећањима, заједничком масовном јавном културом,
заједничком економијом и заједничким законским правима и дужностима свих
припадника.“3 Оно што се јавља као проблем у овој самој дефиници јесте то што је она
заправо симбиоза елемената два модела националног идентитета, чије постојање
наводи и сам Смит. Та два модела јесу „западни“ модел нације и „етнички“ модел
нације. Под „западним“ моделом мисли се на оне нације које су се развиле и свој
идентитет успоставиле пре свега на идеји о „историјској“ земљи (домовини) и
одређеним митовима везаних за њу и на идеји, како Смит наводи, ,,патрије“, односно
заједнице коју чине исти закони и институције кроз које се промовише заједничка
воља. Најеклатантнији примери оваквог модела нације јесу француска, америчка,
холандска и друге које су или настале под утицајем оваквог виђења нације. Дакле сви
држављани су припадници нације пошто имају заједничке националне (државне)
институције и законе преко којих исказују своју вољу, на једној омеђеној територији.
Сваки припадник нације је и грађанин са свим могућим људским и грађанским правима
и само друштво се прокламује као грађанско.
3
Смит, Ентони, (1998.), Национални идентит, Библиотека 20. век: Београд, стр. 30.

5
Са друге стране имамо „етнички“ модел нације који се пре свега заснива на томе да је
то заједница која се заснива на родној култури односно заједничким прецима од којих
су сви припадници нације потекли и у том смислу се они заправо сви налазе у некој
врсти „натпородице“. У овом моделу нације се тако највише истичу етнички елементи,
као што обичаји и језик, који се репродукују у међугенерацијском практиковању.

Ипак упркос различитостима у ова два модела требало би нагласити да су то ипак само
идеалнотипски модели (веберовски речено) и да се они у стварности не исказују тако.
Свака нација данас има елементе оба модела, само што неке нагињу више ,,западном“
(,,грађанском“), а неке више нагињу „етничком“ моделу. Ипак спомињање ова два
модела у контексту овог рада уопште није случајно. Наиме кад се погледа у примеру
Црне Горе, две најбројније нације се могу окарактерисати као примери ова два модела.
Тако црногорску нацију можемо сврстати у „грађански“ модел, док српску нацију
можемо сврстати у ,,етнички“ модел. То је битно нагласити јер ћемо управо у овом
раду покушати да докучимо да ли евентуално бројнија и доминантнија црногорска
нација због блиске идентитетске корелације са самим постојањем државе Црне Горе,
заправо користи саме институције и државне органе како би сузбила учествовање, а
тиме и утицај, оних грађана који се изјашњавају као Срби, на рад самих тих
институција, што се може окарактерисати као вид диксриминације по националној
основи.

Саме државне институције, установе или органе неке државе можемо одредити као
јединствени систем, или као саставни део тог система, који уређује на прописан начин
структуру и начин одвијања односа у друштву, ради остваривања неког одређеног циља
који ће бити у интересу свих оних који су под утицајем деловања те институције,
односно у овом случају свих грађана одређене државе. Сада је битно објаснити зашто
смо баш узели да истражујемо присутност грађана Црне Горе који се изјашњавају
национално као Срби у државним установама/институцијама и зашто је то уопште
битно у погледу саме дискриминације истих. Наиме свака државна установа има своје
функције зарад чега и постоје. Ипак државне установе, поред својих специфичних
функција за које су намењене, имају и одређене генералне функције које се могу
приписати скоро свакој од њих и које се суштински могу свести на формирање
одређених центара политичке и свеопште друштвене моћи. ,, Институционални канали

6
су путеви како се моћ акумулира и распоређује.“ 4 Дакле субјекти који се налазе на
институционалним положајима имају приступ овим канила, што им омогућава да на
одређени начин и у одређену сврху репродукују своју позицију моћи. Тиме им се
отварају могућности за конструисање шеме која доводи до одређених преференција
учесника у оквиру друштврног система. ,, Политичке преференције друштвених актера
се профилишу и усмеравају у зависности од институционалне мапе политичког
5
поретка.“ Оно што би се још могло навести као битна карактеристика функције
државних институција јесте да оне формулишу правила, норме и процедуре, како не би
дошло до пометње у животу друштва. Све указује на значај и моћ самих државних
институција у оквиру друштва и из због тога чини веома значајну ставку приликом
истраживања било какве врсте дискриминације у оквиру истог.

Следеће што желимо објаснити јесте употреба појма дискриминације у овом

истраживању. ,,Најједноставније речено, дискриминација је неједнако
поступање према особи или некој групи на основу неког њиховог личног својства, што
за последицу има неједнакост у шансама да остваре уставом и законом загарантована
права. То je неједнако третирање, искључивање,односно довођење у подређен
пoлoжaj пojeдинaцa или групa људи кojи сe нaлaзe у истoj, сличнoj или упoрeдивoj
ситуaциjи.“6 Дакле, у овом контексту ћемо дискриминацију окарактерисати као
неједнак приступ одређеној групи људи да учествује у раду државних установа. У овом
случају ћемо покушати да увидимо да ли постоји дискриминација на националној
основи, односно да ли група људи која се национлна изјашњава као Срби, равноправно
учествује у раду установа државе Црне Горе. Битно је нагласити да постојање саме
дискриминације не мора произићи из нечије намере за поступцима који би је
подржавали, већ се може десити да неко својим поступцима из незнање врши одређену
врсту дискриминације. Такође, она може бити посредна или непосредна. Исто тако би
требало нагласити да није свако разликовање дискриминације, односно постоје
примери кад је одређено различито поступање према неком оправдано. Ипак у овом
случају евентуално различито поступање због националне припадности не може се
окарактерисати као оправдано, по било ком праву, норми или конвенцији.

4
Павловић, Вукашин,(2010.), Квалитет политичких институција, Факултет политичких наука Универзитета
у Београду/ Центар за демократију: Београд, стр. 15.
5
Павловић, Вукашин,(2010.), Квалитет политичких институција, Факултет политичких наука Универзитета
у Београду/ Центар за демократију: Београд, стр. 15.
6
http://ravnopravnost.gov.rs/rs/diskriminacija/sta-je-diskriminacija/

7
 Методологија
Податке које ћемо користити у овом истраживању биће званично статистички подаци о
заступљености националних заједница у државним установама, као и статистички
подаци о бројности припадника одређених националних заједница у Црној Гори.
Такође према званичним подацима односно према званичним пописима становништва
Црне Горе из 2003. године и 2011. године, ће се узети подаци МОНСТАТ-а.

Конкретни извори из којих ћемо користити податке јесу документа Министарства за

људска и мањинска права Владе Црне Горе, већ наведени званични пописи
становништва Црне Горе и такође податке Напредног клуба. Напредни клуб јесте
невладина организација из Србије која већ дуги низ година прати права припадника
српског народа који живе ван Србије, тачније оних који живе у околним земљама
Балкана. Ова организација прати ситуацију везано за њихова пре свега политичка права
у земљама региона али потом и уопштена људска и грађанска права, као и однос
званичних државних установа земаља у којима живе. Једном годишње Напредни клуб
јавности подноси детаљне извештаје по овим питањима које носе званични назив ,,
Извештај о политичким правима српског народа“ 7. Ми ћемо се користити подацима из
неколико ових годишњих извештаја.

Ови сви статистички подаци ће се углавном сводити на бројност националних

заједница како у укупном становништву Црне Горе, тако и у самим државним
установама односно институцијама. Упоредним истраживањем броја припадника
одређене националне заједнице у укупном становништву, са оним бројем припадника
одређене националне заједнице који се налазе у државним институцијама , ћемо
заправо долазити до сазнања у којој мери су различите националне заједнице,
процентуално и у апсолутним бројкама, заступљене у самим државним институцијама.
Такође ћемо поредити и односе заступљености припадника одређене националне
заједнице са припадницима других националних заједница, где ће акценат бити на
онима који се национално изјашњавају као Срби.

7
http://www.napredniklub.org/

8
 Циљеви и хипотезе истраживања
Главни циљ овог истраживање: јесте да се уврди да ли грађани Црне Горе, који се
изјашњавају по националној припадности као Срби, трпе институционалну
дискриминацију на националној основи.

Посебни циљеви истраживања јесу:

1)да се уврди степен приступа државних институција Црне Горе грађанима који се
изјашњавају национално као Срби, односно у којој мери су у њима заступљени.

2)Такође се жели утврдити у којој мери су Срби заступљени у институцијама у односу

на припаднике осталих националних заједница у Црној Гори.

Главна хипотеза истраживања јесте: да су грађани Црне Горе који се изјашњавају као
Срби, дискриминисани од стране институција државе Црне Горе, тиме и саме државе,
по националној основи.

Помоћне хипотезе истраживања јесу:

1)да је број заступљености Срба у државним установама Црне Горе далеко мањи у
односу на заступљеност грађана Црне Горе који се тако национално изјашњавају у
укупном билансу становништва Црне Горе.

2) да су остале националне заједнице појединачно адекватније заступљене у државним

установама, обзиром на њихов удео у укупној популацији, када се упореди са
заступљеношћу грађана српске националности у институцијама

Анализа
Прво што желимо утврдити јесте колика је заступљеност грађана Црне Горе, који се
национално изјашњавају као Срби, у укупној популацији односно становништву ове
земље. Њихову заступљеност у укупном становништву ћемо утврдити и у
процентуалним и у апсолутним бројкама. Уз то ћемо утврдити, по истом принципу,
заступљеност припадника осталих националних заједница у укуоној популацији и
упоредити ти их са заступљености грађана који се национално изјашњавају као Срби.

9
Становништво према националној или етничкој основи
Према попису 2003. године
       
 
структу
ра (%)
  2003* 2003*  
Укуоно   620145 100.00  
Црногорци   267669 43.16
 
Срби   198414 31.99
 
  1860 0.30
Југословени  
Албанци   31163 5.03
 
Бошњаци 48184 7.77
-  
225 0.04
Египћани -  
Италијани   127 0.02
 
Македонци   819 0.13
 
Мађари   362 0.06
 
Муслимани   24625 3.97
 
Немци   118 0.02
 
Роми   2601 0.42
 
Руси   240 0.04
 
Словенци   415 0.07
 
Хрвати   6811 1.10
 
Остали   2180 0.35
 
Неизјаш/неопредељени   26906 4.34  
Регионална припадност   1258 0.20  
Непознато   6168 0.99
 

10
Према званичном попису у Црној Гори 2003. године, 8 најбројнија национална заједница
у укупном становништву су били грађани који се изјањавају као Црногорци, који су
чинили 43,16% становништва, односно у апсолутним бројкама се 267.669 грађана су се
изјаснили тако. Следећа најбројнија национална заједница јесу грађани који су се
изјашњавали као Срби. Њих у уделу становништва Црне Горе је било 31,99% , односно
198.414 у апсолутним бројкама. Националне заједнице које се ,поред српске и
црногорске, издвајају по броју својих припадника у становништву јесу Бошњаци,
Албанци и Муслимани. Грађана који се изјашњавају национално као Бошњаци има
48.184, односно 7,77 % у укупном уделу становништва. Они који су се национално
изјашњавали као Албанци су чинили 5,03% становништва Црне Горе, односно било је
31.163 грађана који су се национално изјашњавали тако. Заједница грађана који су се
национално изјаснили као Муслимани, је чинила 3,97% укупног становништва Црне
Горе, односно ова национална заједница је имала 24.625 припадника. Битно је овде
издвојити и националну заједницу Хрвата. Грађана који се национално изјашњавају као
Хрвати, је било према овом попису 6811, односно чине 1,1% у укупном уделу
становништва.

Увиђамо да по попису становништва Црне Горе из 2003 године, у истој није постојала
апсолутна национална већина. Дакле ниједна национална заједница по својој бројности,
односно уделу у укупном становништву, није прелазила преко педесет посто.
Релативну већину је имала црногорска национална заједница, која је заједно са српском
националном заједницом чинила убедљиво највећи проценат станобвништва по
бројности. Националне заједнице као што су Бошњаци, Муслимани и Албанци, се
такође могу издвојити по бројности грађана који се изјашњавају као такви али не чине
по уделу у становништву толико знајачан елемент као Црногорци и Срби.

8
https://www.monstat.org/cg/page.php?id=222&pageid=57 Књига 1. ''Национална или етничка
припадност-Подаци по насељима и општинама“ (2004.),

11
 Сада ћемо установити колико су припадници српске националне заједнице, као и
припадници осталих националних заједница, учествовали у неким конкретним
државним установама, органима и управи. Узећемо податке истраживања које је
спровела ,,Канцеларија заштитника људских права и слобода“ 9 (Омбудсман), које је
спроведено током 2008. године. Наиме ова установа је затражила од свих државних
органа, извршних и судских, као и од свих локалних јединица самоуправе у Црној
Гори, податке о заступљености припадника мањина у раду тих самих установа и
органа. Само седам министарстава је тада доставило информације и неколико општина.

Алабанц
Црногорци Срби Бошњаци Муслимани и Хрвати Остали Укупно
Министарство
културе спорта
и медија 33 (82,5%) 4 (10%) 3 (7,5%) 40 (100%)
Министарство 171
одбране (85,07%) 9 (4,47%) 5 (2,48%) 1 (0,49%) 1 (0,49%) 14 ( 7%) 201 (100%)
У Војсци Црне 1357 638 4 22 79 2169
Горе (62,56%) (29,41%) 69 (3,18%) ( 0,18%) (1,01%) ( 3,64%) (100%)
Министартсво
просвете у
науке 54 ( 78,26%) 6 ( 8,69%) 2 (2,89%) 1 (1,44%) 1(1,44%) 5 ( 7,24%) 69 (100%)
Министарство
здравља, рада и
социјалног 185 2
старања (89,37%) 12 (5,79%) 5 (2,41%) ( 0,96%) 3 (1,44%) 207 (100%)
Министарство
туризма и
животне
средине 86 (89,58%) 6 (6,25%) 2 (2,08%) 2 (2,08%) 96 (100%)
Министарство
за заштиту
људских и
мањинских
права 3 (37,5%) 5 (62,5%) 8 (100%)
Укупно
запослених у
свим наведеним 1886 675 10 24 104
министарствима ( 67,59%) (24,19) (0,38%) 77 (2,75%) 14 (0,5%) (0,86%) (3,72%) 2790
Црногораци Срби Бошњаци Муслимани Албанци Хрвати Остали Укупно

Прво што се може приметити јесте да структура оних који су запослени у наведеним
министарствима, не одговара структури укупног становништва Црне Горе по основи
националног изјашњавања. Наиме запослени који су се у наведеним министарствима
9
https://www.ombudsman.co.me/NPM_Izvjestaji.html

12
изјаснили национално као Црногорци, чине 67,59% у укупном уделу запослених у свим
споменутим министарствима. У појединим, као што је Министарство одбране или
Министарство здравља, рада и социјалног старања, чине чак преко 80% у укупном
броју запослених. Запослени који се национално изјашњавају као Срби у овим
министарствима, чине у укупном збиру 24,19% запослених. Овај проценат би био
далеко мањи, да се у овом извештају Обмудсамана нису укључили и запослени у самој
Војсци Црне Горе. Запослених који се изјашњавају као припадници српске националне
заједнице у самој Војсци Црне Горе има 29,41% у укупном броју запослених у тој
институцији. На ову чињеницу се може, самој по себи, гледати на позитиван начин.
Ипак управо та ставка која је наведена конструише фиктивну слику, да су Срби
заступљени у укупном збиру запослених у наведеним министарствима, скоро колико и
процентуално чине само становништво Црне Горе. Ипак ако се запослени у самој
Војсци Црне Горе не би рачунали као запослени у Министарству одбране, што заправо
и јесте случај, процентуална заступљеност Срба би била у великој мери мања међу
запосленима у овим институција, у односу на процентуалну заступљеност у укупном
становништву. Управо ово се може приметити кроз преглед националног изјашњавања
запослених, појединачно у сваком министарству. У само једном од наведених
министарстава, у Министарству културе, спорта и медија, удео запослених који се
изјашњавају национално као Срби достиже 10% у уделу запослених. Што се тиче
осталих националних заједница, оне су такође поприлично слабо заступљене. Једино
где се прави изузетак јесте сама структура запослених Војске Црне Горе, што само по
себи и објашњава онако релативно висок проценат заступљености Срба у њеном кадру.
Занимљиво је такође приметити да је у самом Министарству за заштиту људских и
мањинских права запослено тек осморо људи, од којих се троје изјашњавају као
припадници бошњачке, а петоро ка припадници албанске националне заједнице.

Овим подацима, за које можемо претпоставити, да у довољној мери приказују само

стање ствари ћемо додати још неке поприлично занимљиве индикаторе који могу
потврди управо то. Пре свега многе институције у овом периоду нису ни желела да
достављају информације о националној структури њихових самих запослених кадрова,
било којој страни која је упутила молбу за тим из чистог научног истраживања,
односно утврђивања самог стања без икакве лоше намере. Углавном су то биле
најважније институције у земљи, као што је пример Министарства унутрашњих
послова или Министарство финансија. Малопре наведену табелу која је представила

13
званичне податке Канцеларије за заштиту људских и мањинских права, ћемо још
једном потврдити колико је заправо у наведеним министарствима, међу запосленима
било заступљено људи који се нацционално изјашњавају као Срби. ,, Питање
пропорционалне заступљености остаје главни задатак Подгорице на путу пуног
поштовања права мањина. Према званичним налазима заштитника људских права и
слобода (омбудсмана) Шефка Црновршанина међу запосленима у министарствима
културе, одбране, просвјете и науке, здравља, туризма, мањинских права и у Ресору
пољопривреде свеукупно је 2008. радило само 37 Срба од 712 запослених, или тачније
5%. Претпоставља се да већину тих Срба чине радници са нижим спремама, са дужим
радним стажом.“10 Дакле, грађани који су се национално изјашњавали као Срби, су у
далекој мањој мери били заступљени у најважнијим државним органима, у односу на
њихов процентуални удео у укупној популацији Црне Горе, из пописа 2003. године,
који је износио 31,99%. Још два значајна показатеља такве ситуације јесу били подаци
везани за националну структуру запослених у Агенцији за безбедност и у најважнијим
органима судске власти. ,,Уставни, Врховни, Апелациони и Управни суд нема ниједног
судију српске народности. Од 27 судија у Вишем суду у Подгорици само један је
српске народности. У Агенцији за националну безбедност је према допису директора
исте, у 2008. години само троје од 450 запослених припада срспкој народности“.11

Сада ћемо размотрити податке везане за националну струкуру запослених из тадашњег

периода у органима локалне самоуправе. Као пример узећемо општину Тиват и органе
локалне самоуправе у њој. Према званичном попису из 2003.године 12, на територији
општине Тиват је живело 13.630 грађана. Већину су по националној опредељености
чинили Срби, којих је било 4.796, односно 35,18 % у укупном уделу становништва.
Следећи по бројности су били они који су се национално изјашњавали као Црногорци и
чинили су 29,94% укупног становништва, односно 4.082 грађана се изјањавало тако на
националној основи. Поред две горе наведе националне заједнице по броју својих
припадника се истицала и хрватска национална заједница. Грађана који су се
изјашњавали као Хрвати у општини Тиват је 2003. године било 2663, односно 19% у
укупном уделу популације ове општине. Према подацима из 2010. године, у органима

10
Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2008-2009), (2009.), Напредни
клуб: Београд, стр. 91.
11
Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2008-2009), (2009.), Напредни
клуб: Београд, стр. 91.
12
https://www.monstat.org/cg/page.php?id=222&pageid=57 , Књига 1. ''Национална или етничка
припадност-Подаци по насељима и општинама“ (2004.), стр. 84-85.

14
локалне самоуправе општине Тиват, национална структура запослених је поприлично
одударала од националне структуре укупне популације истоветне општине. ,,Општина
Тиват: У општини Тиват запослено је 86 службеника и намјештеника. Од тог броја
Црногораца/Црногорки 30, Хрвата/Хрватица 35, Срба/Српкиња 12,
Словенаца/Словенки 1 и није се изјаснило 6 запослених.“13 Увиђамо да од укупно 84
запослених у органима општине Тиват, чак 41,6% запослених се изјашњавају као
Хрвати, 35,71% се изјашњавају као Црногорци, а тек 14,28% запослених се изјашњавају
по националној основи као Срби. Дакле процентуално број Црногораца је у органима
општине Тиват је за скоро 6% виши у односу на њихову заступљеност у укупном броју
становника, што се донекле можда може оправдати старосном структуром или неким
другим фактором. Ипак да је проценат запослених који су се изјаснили као Срби за чак
21% мањи него што су процентуално заступљени у укупном становништву ове
општине, као и то да је проценат Хрвата међу запосленима у локалним органима
обрнуто пропорционалан њиховом процентуалном уделу у укупном становништву, не
може се објаснити никаквим посебним објективним факторима старосне или било које
друге врсте структуре становништва.

Ситуација је поприлично слична и у другим нижим нивоима органа локалних

самоуправа у скоро свим општинама. Једино се дешава изузетак или кад је број грађана
који се национално изјашњавају као Срби доминантан у односу на остале припаднике
националних заједница, или пак с друге стане када политичку власт на локалу чине
странке које су ''просрпски'' оријентисане. ,, Подједнака незаступљеност Срба постоји и
у локалној управи, осим на местима које именују оштинске власти које чине коалиције
српских странака и СНП. Тако, на пример, у Херцегновом у четири основне школе само
један заменик директора припада српској народности, док су сви директори и остали
заменици Црногорци.“14

Сада ћемо прегледати податке везане за ситуацију од 2011. године па на даље. Прво
што ћемо утврдити јесте национална структура укупног становништва Црне Горе према
званичном попису из 2011. године.

Национална односно Укупно

етничка припадност

13
Заступљеност етничких заједница у државним органима у Црној Гори, (2010.), Иницијатива младих за
људска права: Подгорица, стр. 35.
14
Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2008-2009), (2009.), Напредни
клуб: Београд, стр. 92.

15
 Албанци 30439
Босанци 427
Бошњаци 53605
Бошњаци-Муслимани 181
Црногорци 278865
Црногорци-
Муслимани 175
Црногорци-Срби 1833
Египћани 2054
Горанци 197
Хрвати 6021
Италијани 135
Југословени 1154
Мађари 337
Македонци 900
Муслимани 20537
Муислимани-
Бошњаци 183
Муслимани-
Црногорци 257
Не жели да се
изјасни 30170
Немци 131
Остало 3358
Регионална
припадност 1202
Роми 6251
Руси 946
Словенци 354
Срби 178110
Срби-Црногорци 2103
Турци 104
Укупно 620029
Према званичним подацима пописа становништва Црне Горе 2011. године 15, у Црној
Гори живи 620.029 становника. Највише грађана се према националној припадности
изјашњавају као Црногорци и њихов број износи 278.865, односно 44,98% у удела у
укупном броју становника. Следећа најборојнија национална заједница јесу Срби. Број
грађана који су се по националној припадности изјаснили као Срби је 178.110 и чине
28,73% удела у укупном броју становника Црне Горе. Националне заједнице које се још
истичу према броју својих припадника јесу Бошњаци, Албанци и Муслимани. Број
грађана који се изјашњавају национално као Бошњаци је 53.605 и чине 8,65%
популације, као Албанци се изјашњава 30. 439 грађана, односно 4,91% популације, а
број грађана који се националну опредељују као Муслимани јесте 20.537 и чине 3,31%
популације. Битно је да споменемо и број грађана који се национално опредељују као
Хрвати и као Роми. Број грађана који се изјашњавају као Хрвати је 6.021 и чине 0,97%
15
https://www.monstat.org/cg/page.php?id=387&pageid=322

16
популације, а број грађана који се изјашњавају као Роми износи 6.251, односни чине
1,01% од укупног броја становника Црне Горе. Прво што се може приметити јесте да је
број грађана који се изјашњавају национално као Срби мањи у односу на попис из 2003.
године. Тако се 20.304 грађана Црне Горе мање изјашњавају као Срби у односу на 2003
годину. Такође број грађана који су се 2011. године изјаснили као Црногорци се
повећао у односу на 2003. годину за 11.196.

Сада ћемо узети да погледамо податке везане за засупљеност националних заједница у

државним установама од 2011. године. Податке које ћемо сад представити су званични
подаци о националној структури запослених у државним органима Министарства за
16
људска и мањинска права Црне Горе. Оно што ћемо желети да утврдимо, јесте да ли
се и у којој мери национална структура запослених у државним органима и
институцијама променила у односу на претходни период, што чини временску
дискрепанцу од скоро читаве једне деценије.

Током 2015. године Министарство за људска и мањинска права је израдило

истраживање о националној стурктури у државним органима и најважнијим
институцијама као и у локалним органима управе. ,, Од укупоног броја од 6.808

16
Акциони план за спровођење стратегија мањинске политике 2019-2023 за 2019 и 2020. годину, (2019.),
Министарство за људска и мањинска права Црне Горе: Подгорица.

17
упитника у националном смислу, запослени су се изјашњавали као: Црногорци 5.590
(82,11%), Срби 497 (7,30%), Албанци 90 (1,32%), Бошњаци 333 (4,89%), Муслимани
149 (2,19%), Роми 2 (0,03%), Хрвати 27 (0,4%), остали 24 (0,35%), и није се изјаснило
96 (1,41%).“17

Прво што можемо приметити то да је удео оних запослених који се национално

изјашњавају као Црногорци двоструко већи у односу на њихов удео у укупном
становништву Црне Горе. Све остале националне заједнице су маргинализоване,
односно слабије су заступљене међу запосленима у односу на њихов укупан удео у
становништву. Удео запослених који се узјашњавају као Срби по националној
опредељености је за 75% мањи од њиховог удела који чине у укупној популацији Црне
Горе. Они који се национално опредељу као Роми су за 60% мање заступљени у овим
установама у односу на њихову заступљеност у укупном становништву.

У органима локалне управе је заступљеност националних заједница у већој равнотежи,

односно процентуално гледано више одговара заступљености националних заједница у
укупном становништву Црне Горе. Ипак поново не у задовољавајућој мери. ,, Такође,
према наведеној, информацији национална структура запослених ( бројчано и
процентуално) у органима локалне управе је следећа: Црногорци 1748 (57,58%), Срби
628 (20,69%), Албанци 172 (5,67%), Бошњаци 229 (7,54%), Муслимани 84 (2,77%),
Роми 0 (0,00), Хрвати 47 (1,55%), остали 15 (0,49%).“18 Ово се може објаснити
чињеницом, да ипак на локалном нивоу управе, однсоно власти, национална структура
запослених мора сама по себи да више одговара националној структури у укупном
становништву. Разлог за овакву тезу јесте тај што су многе, поготово оне малобројније,
националне заједнцие концентрисане у појединачним општинама. Такође и за оне
нације чији припадници захватају највећи удео у укупном становништву, као што су
Црногорци и Срби, ипак на локалном нивоу, из разлога непосредније приступности
самих органа локалне самоуправе, нацционална структура запослених ће се у већој
мери поклапати са оном у укупној популацији.

Због тога ћемо сад навести податке који изражавају националну структуру у Управи
полиције Црне Горе, која је установа, односно орган, који је директно под надзором
централних виших органа власти. Ове информације су добијене из извештаја Управе
17
Стратегија мањинске политике 2019-2020, (2019.), Министарство за људска и мањинска права Црне
Горе: Подгорица, стр. 33.
18
Стратегија мањинске политике 2019-2020, (2019.), Министарство за људска и мањинска права Црне
Горе: Подгорица, стр. 33

18
полиције о заступљености мањина у истој. ,, Од укупног броја од 3.337 упитника, у
националном смислу, запослени су се изјаснили као: Црногорци 2.803 (83,00%), Срби
223 (6,60%), Бошњаци 172 (5,09%), Муслимани 84 (2,49%), Албанци 45 (1,33%), Роми 3
(0,09%), Хрвати (0,09%), остали 5 (0,15%), док њих 39 (1,15%) се није изјаснило о
националној припадности.“19 Следећи подаци приказују националну структуру
запослених из 2017. године у Центу за социјални рад, Завод за социјалну и дечју
заштиту и Заводу за запошњавање Црне Горе. ,, Од укупног броја од 486 упитника, у
националном смислу, запослени су се изјаснили као: Црногорци 353 (72,63%), Срби 37
(7,61%), Бошњаци 49 (10,08%), Муслимани 11 (2,26%), Албанци (2,67%), Роми 1
(0,21%), Хрвати (1,03%), остали 3 (0,62%), док њих 11 (2,26%) се није изјаснило о
националној припадности. Опет се да приметити образац према којем је црногорска
национална заједница убедљиво највише заступљена међу запосленима у овим
установама и да њен процентуални удео међу запосленима у великој мери премашује
процентуални удео у укупном становништву Црне Горе. Они који су се национално
изјаснили као Срби су и овај пут за скоро 75% мање заступљени у односу на њихов
удео у укупној популацији Црне Горе. Што се тиче осталих националних заједница,
Бошњаци су заступљени пропорционалном њиховом уделу у укупном становништву
чак и за неколико процената више од тога. Они који су се изјаснили као Хрвати су у
овим установама потпуно сразмерно заступљени у поређују са њиховим уделом у
укупном становништву, док су Муслимани, Албанци, а поготово Роми, поприлично

19
Стратегија мањинске политике 2019-2020, (2019.), Министарство за људска и мањинска права Црне
Горе: Подгорица, стр. 33

19
маргинализовани.

Статус запосленог Укупно Црногорци Срби Албанци Бошњаци Муслимани

Државни секретар 1 1 (100%)
Експертски кадар 4275 3185 (74,5%) 471 (11,02%) 118 (2,76%) 260 (6,08%) 88 (2,06%)
Експертско-руководни кадар 627 500 (79,74%) 60 (9,57%) 115 ( 2,39%)27 (4,31%) 16 (2,55%)
Извршни кадар 4894 3762 (76,87%) 517(10,56%) 109 (2,23%) 238 (4,86%) 130 (2,66%)
Локални функционери 64 35 (54,69%) 11(17,19%) 5 (7,81%) 9 (14,06%) 2 (3,13%)
Министар 6 3 (50%) 1 (16,67%) 1 (16,67%) 1 (16,67%)
Намештеници 830 542 (65,30%) 138 (16,63%) 23 ( 2,77%) 51 (6,14%) 31 (3,73%)
Старшина-председник подр. орг. 1 1 (100%)
Старешина- председник суда 20 17 (85%) 2 (10%) 1 (5,00%)
Старешина-руководилац тужилаштва 12 10 (83,33%) 1 (8,33%)
Старешине других државних органа 9 5 (55,56%) 3 (3,33%)
Старешина органа управе 33 26 (78,79%) 2 (6,06%) 1 (3,03%) 2 (6,06%)
Судија 201 150 (74,63%) 20 (9,95%) 3 (1,49%) 15 (7,46%) 3 (1,49%)
Високи руководни кадар 238 165 (69,33%) 30 (12,61%) 10 (4,20%) 19 (7,98%) 5 (2,10%)
Заменик основног тужиоца 36 29 (80,56%) 2 (5,56%) 4 (11,11%) 1 (2,78%)
Заменик вишег тужиоца 16 13 (81,25%) 1 (6,25%) 1 ( 6,25%)
Заменик врховног тужиоца 9 8 (88,89%) 1 (11,11%)
Остало 32 25 (78,13%) 2 (6,25%) 1 (3,13%) 3 (9,38%) 1 (3,13%)
Нема податка 267 173 (64,79%) 45 (16,85%) 7 (2,62%) 16 (5,99%) 3 (1,12%)
Укупно 11571 8650 (74,76%) 1301 (11,24%)291 (2,51%) 650 (5,62%) 285 (2,46%)

Статус запосленог Укупно Роми Хрвати Остали није се изјаснило Нема података
Државни секретар 1
Експертски кадар 4275 2 (0,05%) 33 (0,77%) 22 (0,51%) 58 (1,36%) 38 (0,89%)
Експертско-руководни кадар 627 2 ( 0,32%) 3 (0,48%) 4 (0,64%)
Извршни кадар 4894 39 (0,80%) 14 (0,29%) 63 (1,29%) 22 (0,45%)
Локални функционери 64 2 (3,13%)
Министар 6
Намештеници 830 11 (1,33%) 4 (0,48%) 10 (1,20%) 20 (2,41%)
Старшина-председник подр. орг. 1
Старешина- председник суда 20
Старешина-руководилац тужилаштва 12 1 (8,33%)
Старешине других државних органа 9 1 (11,11%)
Старешина органа управе 33 2 (6,06%)
Судија 201 1 (0,50%) 2 (1,00%) 1 (0,50%) 6 (2,99%)
Високи руководни кадар 238 2 (0,84%) 2 (0,84%) 2 (0,84%) 3 (1,26%)
Заменик основног тужиоца 36
Заменик вишег тужиоца 16 1(6,25%)
Заменик врховног тужиоца 9
Остало 32
Нема податка 267 3 (1,12%) 13 (4,87%) 7 (2,62%)
Укупно 11571 2 (0,02%) 88 (0,76%) 49 (0,42%) 154 (1,33%) 101 (0,87%)

20
Подаци Министарства за људска и мањинска права, узети из акционог плана предлога
за стратегију мањинске политике у 2019. године20, нам такође указују да је
заступљеност националних заједница несразмерна у односу на њихов удео у укуоном
становништву Црне Горе. Најзаступљенији су они који се изјашњавају као Црногорци и
чине 74,76% запослених у горе наведеним институцијама. Све остале националне
заједнице у далеко мањој мери заступљене у односу на њихову процентуалну
присутност у популацији Црне Горе. Ипак међу њима се посебно издвајају они грађани
који се национално изјашњавају као Срби. Јесте тачно да све националне заједнице,
осим црногорске и хрватске, јесу у огромној мери слабо заступљене у односу на њихов
проценат у укупној популацији и то све са 40% мање заступљености у поређењу са
националном структуром укупне популације Црне Горе, па неке и више од тога. Ипак
једина национална заједница која је међу запосленима у државним органима и
установама за 75% мање заступљене у односу на њену укупну присутност у
популацији, јесте српска национална заједница. Грађани који се национално
изјашњавају као Срби, су једина групација, уз грађане које се изјашњавају као Роми,
која ни у једној установи или органу од горе наведених није достигла заступљеност
сразмерну оној коју има у укупном становништву. Тако запослени који се изјашњавају
као Албанци чине 7,81% локалних функционера, што је више од њихове заступљености
у укупном становништву који износи 4,91%. Такође и запослени као локални
фукнционери коју су се национално изјаснили као Бошњаци чине 14,06% од оних који
имају тај статус као запослени, што је више него њихов удео у укупној популацији који
чини 8,65%. Онда имамо и пример оних који умају статус намештеника, од којих се
3,73% изјаснило као Муслимани по националној опредељености, што је потпуно
усклађено са њихов заступљеношћу у укупној популацији која чини 3,31%. Хрвати су
сразмерно пропорционлано заступљени у односу на њихов удео у укупном
становништву и међу оним запосленима који имају статус локалних функционера и
међу онима који имају статус намештеника. Грађани који су се по националној
опредељености изјаснили као Роми су веома слабо заступљени, само 0,02% запослених
се изјаснило тако. Грађана који су се изјаснили као Хрвати у укупном становништву
има приближно као и оних који су се изјаснили као Роми чак и мање, ипак разлика у
заступљености међу запосленима у државним институцијама је огромна у корист
Хрвата. Тако да се увидом у ове податке може закључити да су у поређењу са њиховом

20
Акциони план за спровођење стратегија мањинске политике 2019-2023 за 2019 и 2020. годину, (2019.),
Министарство за људска и мањинска права Црне Горе: Подгорица, стр. 18.

21
заступљеношћу у укупном становништву убедљиво највише маргинализовани они
грађани који се национално опредељују као Срби и као Роми. Несразмерно мала
заступљеност међу запосленима по наведеним статусима у односу на укупан удео у
становништву Црне Горе је упечатљивије за оне грађане који се национално
изјашњавају као Срби, пошто они чине чак 28,73% укупне популацији, за разлику од
оних који се изјашњавају Роми којих је тек 1,01%.

Закључак
Из приказаних података и њиховог међусобног укрштања у поређење, да се утврдити
пре свега да грађани Црне Горе који се изјашњавају као Срби нису у довољној мери
заступљени међу запосленима у државним институцијама. Скоро ни у једној
интитуцији која је под директном јуресдикцијом централних органа власти Црне Горе,
нема довољно запослених који се национално изјашњавају као Срби, односно њихов
процентуални удео није ни приближан оном који имају у укупном становништву.
Тачно је да и све остале националне заједнице, сем црногорске, нису заступљене у
довољној мери, што указује да у Црној Гори постоји генерално проблем према односу и
адекватној заступљености оних грађана који се изјашњавају као припадници оних
националних заједница, које се у Црној Гори перципирају као мањинске. Ипак та
неадекватна заступљеност осталих националних заједница је далеко мања од
неадекватне заступљености припадника српске националне заједнице у интитуцијама и
установама Црне Горе. У неким појединачним институцијама, неретко, одређене
националне заједнице су заступљене и у вечој мери него што би требало, као што је
пример са бошњачком, хрватском или албанском. Поготово на локалном нивоу у
деловима Црне Горе где су концентрисани у већој мери. Једина национална заједница
која се налази у релативно истом, па можда и горем, полажају него српска, јесте ромска
национална заједница. Генарално свуда у свету су људи који се национално
изјашњавају као Роми, попрлично дискриминисани и маргинализовани у сваком
смислу. Тако да се то уклапа у генерално лоше, поготово институционално, поступање
према њима, што је наравно за сваку осоду. Такође број грађана који се у Црној Гори
који се изјашњавају као Роми је поприлично мали, чак и за државу која има овако мали
број становника као што има Црна Гора. Зато је овакав третман грађана који се
национално изјашњавају као Срби упечатљив, јер скоро сваки трећи грађанин Црне
Горе се национално опередељује као Србин. Упркос томе имамо реалност да су ретке
институције у којима они прелазе 15% у уделу запослених. Оазе адекватне
22
заступљености Срба у институцијама се налазе или понекад у локалним органима
самоуправе у местима где су они апсолутна већина или у одређеним институцијама у
којима се или не тражи високо образовање или се у њима не налазе полуге моћи и
одлучивања, већ само претстављао орган који извршава одређене одлуку, као што је
пример са Војском Црне Горе. Такође, поприлично је упитно које заправо послове и
улоге у институцијама обаваљају они који се изјашњавају национално као Срби. ,,
Претпоставља се да већину тих Срба чине радници са нижим спремама, са дужим
радним стажом.“21 Овакво стање у виду заступљености Срба у интитуцијама државе
Црне Горе уопште није чудно када се узму у обзир да у овој држави већ дуго влада
конструисани, од саме државе, антагонистички амбијент према припадницима српског
народа. Стварних, односно латентних разлога за то може бити много. Било да се
анализирају историјски токови на овој територији у протеклом веку, било због
одређених геополитичких интереса елемената ''међународне заједнице'' или због
одређених прагматичних интереса тренутне владајуће структуре у политичком,
економском и културном миљеу друштва у Црној Гори. Ипак ова показана анализа
потврђује у сваком случају, када се узме у обзир целокупни доминатни дискурс у овој
земљи, да приказује само један део дискриминаторних активности упућених према
грађанима Црне Горе који се изјашњавају као Срби. Према званичном попису
становништва из 2011. године, 43% грађана Црне Горе се изјаснило да говоре српским
језиком, а у тој истој држави српско ћирилично писмо, српски писци и остали плодови
овог језика се сатанизују и маргинализују. ,, У 2013. години завршен је процес
избацивања сроских писаца из уџбеника. Чика Јову Змаја, Светог Саву, Стевана
Сремца, Милорада Павића, Бранка Радичевића заменили су Огњен Спахић, Сретен
Асановић, Есад Мекули, Муса Ћазим Ћатић…“ 22 Затим напади од стране државе на
Српску православну цркву, напади на суседну државу Србију, који се оправдавају
наводном ''великосрпском хегемонијом'' и слични примери су главне карактеристике
дискриминације грађана у Црној Гори који се изјашњавају као Срби. Држава која је
наводно водећа у евроатланским интеграцијама, шта год то значило, ускраћује
сопственим грађанима основна грађанска права. ,,Србима није дозвољено ни узимање

21
Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2017-2018), (2018.), Напредни
клуб: Београд, стр. 91.
22
Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2008-2009), (2009.), Напредни
клуб: Београд, стр. 60.

23
српског држављанства у Црној Гори, док исти пример не важи за Црногорце у
Србији.“23

Овај рад је остварен у жељи да се укаже на проблеме које грађани Црне Горе који се
изјашњавају као Срби имају, само из разлога што се национално тако изјашњавају.
Нико не тражи да српски народ има нека посебна права у Црној Гори, већ само она
људска и грађанска права која су прописана уставом саме те државе.

Литература:
1) http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije
2) Смит, Ентони, (1998.), Национални идентит, Библиотека 20. век: Београд
3) Павловић, Вукашин,(2010.), Квалитет политичких институција, Факултет политичких
наука Универзитета у Београду/ Центар за демократију: Београд.
4) http://ravnopravnost.gov.rs/rs/diskriminacija/sta-je-diskriminacija/
5) http://www.napredniklub.org/
6) https://www.monstat.org/cg/page.php?id=222&pageid=57 Књига 1. ''Национална или
етничка припадност-Подаци по насељима и општинама“ (2004.), Подгорица.
7) https://www.ombudsman.co.me/NPM_Izvjestaji.html
8) Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2008-2009),
(2009.), Напредни клуб: Београд.
9) Заступљеност етничких заједница у државним органима у Црној Гори, (2010.),
Иницијатива младих за људска права: Подгорица.
10) https://www.monstat.org/cg/page.php?id=387&pageid=322
11) Акциони план за спровођење стратегија мањинске политике 2019-2023 за 2019 и 2020.
годину, (2019.), Министарство за људска и мањинска права Црне Горе: Подгорица.
12) Стратегија мањинске политике 2019-2020, (2019.), Министарство за људска и мањинска
права Црне Горе: Подгорица.
13) Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2017-2018),
(2018.), Напредни клуб: Београд.
14) Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2014-2015),
(2015.), Напредни клуб: Београд.
-( сви наведени линкови су посећени у периоду од 01.09.2020. до 14.09.2020.)

23
Извештај о политичким правима српског народа у региону (Извештај за 2014-2015), (2015.), Напредни
клуб: Београд, стр.87.

24
25
26