а) Положај тежишта попречног пресека

Површине профила који чине попречни пресек су:

Ознака профила Површина

IPN 200 A1 = 33,4cm2
UPN 200 A2 = 32,2 cm2
L 120x80x10 A3 = 19,1 cm2
Укупно A = 84,7 cm2

За одрећивање положаја тежишта попречног пресека потребно је прво поставити

произвољан координантни систем yOz.

Слика 1. Усвојени координантни систем

За приказани координантни систем координате тежишта појединих елемената

попречног пресека су:

Ознака профила y координата тежишта z координата тежишта

IPN 200 yC1 = 4,5 cm zC1 = 10 cm
UPN 200 yC 2 = 10 cm zC 2 = -2,01cm
L 120x80x10 yC 3 = 23,92 cm zC 3 = -5,5 cm

Сада се статички моменти попречног пресека могу одредити преко обрасца:

3
S Z =  yCi  Ai = yC1  A1 + yC 2  A2 + yC 3  A3 = 929,172 cm3
i =1

3
S y =  zCi  Ai = zC1  A1 + zC 2  A2 + zC 3  A3 = 163,273 cm3
i =1

Координате тежишта су:

SZ
yc = = 10,97cm
A
Sy
zc == 1,928cm
A
Добијене вредности се могу приказати скицом:

Слика 2. Положај тежишног координатног систем

b) Моменти инерције за главне тежишне осе

Сопствени моменти инерције стандардних профила су:

 Ознака I yi cm 4 I zi cm 4 I yzi cm 4
профила
IPN 200 I y1 = 2140 I y1 = 117 I yz1 = 0cm 4
UPN 200 I y 2 = 1910 I y 2 = 148 I yz 2 = 0cm 4
L 120x80x10 I y 3 = 275,5 I z 3 = 98,11 I yz 3 = -95,34

Координате тежишта стандардних профила у тежишном координатном систему

попречног пресека су:

Слика 3. Координате у тежишном координатном систему

 координата тежишта  координата тежишта
Ознака профила
cm cm
IPN 200 C1 = -6,47 C1 = 8,072
UPN 200 C 2 = -0,97 C 2 = -3,938
L 120x80x10 C 3 = 12,95 C 3 = -7,478

Тежишни моменти инерције за координатни C систем су:

I 1 = I y1 + c12  A1 = 4316,432 cm 4
I 2 = I y 2 + c 2 2  A2 = 571,649 cm 4
I 3 = I y 3 + c 32  A3 = 3710,477 cm 4

I1 = I z1 +  c12  A1 = 1515,220 cm 4

I 2 = I z 2 +  c 2 2  A2 = 116,087 cm 4
I 3 = I z 3 +  c 32  A1 = 5547,892 cm 4

I1 = I yz1 +  c1 c1  A1 = -1744,457 cm 4

I 2 = I yz 2 +  c 2 c 2  A2 = -22,375 cm 4
I 3 = I yz 3 +  c 3 c 3  A3 = -3118,073 cm 4

I = I 1 + I 2 + I 3 = 8598,558 cm 4
I = I 1 + I 2 + I 3 = 7179,2 cm 4
I = I1 + I 2 + I 3 = -4884,906 cm 4

Моменти инерције за главне тежишне осе се рачунају по обрасцу:

I1 =
1
(I  + I ) + 1 (I  − I ) + 4 I 
2 2

2 2
I1 = (I  + I ) − (I − I ) + 4 I 
1 1 2 2

2 2
I1 = 12825,067 cm 4

I 2 = 2952,691 cm 4

c) Положај главних оса инерције

Положај главних оса инерције се одређује по обрасцу:

2 I 
tg 2 = −
I  − I
1  2I


 = arc  −  = 40,867
2  I  − I  
Слика 4. Положај главних оса
Напомена: Тежишна оса са већим моментом инерције најкраћим путем прелази у осу
са највећим моментом инерције – осу (1). Оса (2) се добија заокретањем осе (1) за 90˚
у позитивном математичком см
d) Елипса инерције

Положај главних оса инерције се одеђује по обрасцу:

I1
i1 = = 12,305cm
A
I
i2 = 2 = 5,904cm
A

Слика 5. Елипса инерције

е) Моменти инерције за заокренути координатни систем

Вредност момената инерције за заокренути координатни систем у односу на главни

координатни систем се рачунају применом следећих образаца:

I u = I1 cos 2  + I 2 sin 2  = 12502,374 cm 4

I v = I1 sin 2  + I 2 cos 2  = 3201,091 cm 4
I uv = ( I1 − I 2 ) sin  cos  = 1546,156 cm 4