а) Положај тежишта попречног пресека

Површине профила који чине попречни пресек су:

Ознака профила Површина

IPN 400 A1 = 118cm 2
UPN 200 A2 = 32.200cm 2
L 120x80x10 A3 = 19.100cm 2
Укупно A = 169.300cm 2

За одрећивање положаја тежишта попречног пресека потребно је прво поставити

произвољан координантни систем yOz.

Слика 1. Усвојени координантни систем

За приказани координантни систем координате тежишта појединих елемената

попречног пресека су:

Ознака профила y координата тежишта z координата тежишта

IPN 400 yC1 = 7.750cm zC1 = −20.000cm
UPN 200 yC 2 = 5.400cm zC 2 = 10.000cm
L 120x80x10 yC 3 = 9.450cm zC 3 = 3.920cm

Сада се статички моменти попречног пресека могу одредити преко обрасца:

3
SZ =  yCi  Ai = yC1  A1 + yC 2  A2 + yC 3  A3 = 1268.875cm3
i =1

3
S y =  zCi  Ai = zC1  A1 + zC 2  A2 + zC 3  A3 = −1963.128cm3
i =1

Координате тежишта су:

SZ
yc = = 7.495cm
A
Sy
zc = = −11.596cm
A
Добијене вредности се могу приказати скицом:

Слика 2. Положај тежишног координатног система

b) Моменти инерције за главне тежишне осе

Сопствени моменти инерције стандардних профила су:

Ознака профила I yi I zi I yzi

IPN 400 I y1 = 29210.000cm 4 I z1 = 1160.000cm 4 I yz1 = 0cm 4
UPN 200 I y 2 = 1910.000cm 4 I z 2 = 148.000cm 4 I yz 2 = 0cm 4
L 120x80x10 I y 3 = 275.500cm 4 I z 3 = 98.110cm 4 I yz 3 = −95.340cm 4

Координате тежишта стандардних профила у тежишном координатном систему

попречног пресека су:

Слика 3. Координате у тежишном координатном систему

Ознака профила  координата тежишта  координата тежишта

IPN 400 C1 = 0.255cm C1 = −8.404cm
UPN 200 C 2 = −2.095cm C 2 = 21.596cm
L 120x80x10 C 3 = 1.955cm C 3 = 15.516cm

Тежишни моменти инерције за координатни C систем су:

I 1 = I y1 + c12  A1 = 37544.888cm 4
I 2 = I y 2 + c 2 2  A2 = 16927.054cm 4
I 3 = I y 3 + c 32  A3 = 4873.492cm 4

I1 = I z1 +  c12  A1 = 1167.683cm 4

I 2 = I z 2 +  c 2 2  A2 = 289.304cm 4
I 3 = I z 3 + c 32  A1 = 171.123cm 4

I1 = I yz1 + c1 c1  A1 = −253.057cm 4

I 2 = I yz 2 +  c 2 c 2  A2 = −1456.698cm 4
I 3 = I yz 3 + c 3 c 3  A3 = 484.069cm 4

I = I 1 + I 2 + I 3 = 59345.433cm 4
I = I1 + I 2 + I 3 = 1628.110cm 4
I = I1 + I 2 + I 3 = −1225.686cm 4

Моменти инерције за главне тежишне осе се рачунају по обрасцу:

I1 =
1
(I  + I ) + 1 (I  − I ) + 4 I 
2 2

2 2
I1 = (I  + I ) − (I − I ) + 4 I 
1 1 2 2

2 2
I1 = 59371.450cm 4
I 2 = 1602.093cm 4

c) Положај главних оса инерције

Положај главних оса инерције се одређује по обрасцу:

2 I 
tg 2 = −
I  − I
1  2 I 
 = arc  −  = 1.217
2 I
  − I

Слика 4. Положај главних оса

Напомена: Тежишна оса са већим моментом инерције најкраћим путем прелази у осу
са највећим моментом инерције – осу (1). Оса (2) се добија заокретањем осе (1) за 90˚
у позитивном математичком смеру.

d) Елипса инерције

Положај главних оса инерције се одеђује по обрасцу:

I1
i1 = = 18.727cm
A
I
i2 = 2 = 3.076cm
A

Слика 5. Елипса инерције

е) Моменти инерције за заокренути координатни систем

Вредност момената инерције за заокренути координатни систем у односу на главни

координатни систем се рачунају применом следећих образаца:
I u = I1 cos 2  + I 2 sin 2  = 25887.030cm 4
I v = I1 sin 2  + I 2 cos 2  = 34182.962cm 4
I uv = ( I1 − I 2 ) sin  cos  = −28647.213cm 4