Ову бајку Вук Караџић је објавио у својој књизи „Српске народне приповетке“, 1853. године у Бечу. Бајка садржи класични мотив борбе против зла које је оличено у лику аждаје.
Књижевна врста: народна бајка
Тема: Царев син уз помоћ своје мудрости и храбрости успева да порази аждају. Ликови: младић, баба, аждаја, цар, царева кћерка Ликови су црно-бели и заправо немају карактер. Они само представљају неке основне људске одлике, које се деле на добре и лоше. Не личе на људе из стварног живота или ликове романа који могу да имају помешане добре и лоше особине. Ликови у бајкама су добри или зли. То је одлика свих бајки. Порука ове приче је да се истрајношћу, мудрошћу и храброшћу могу поразити и најљући непријатељи, односно остварити и најтежи циљеви.
Ова бајка има све елементе традиционалних бајки, а то су:
- устаљен почетак и завршетак (срећан крај), - типски јунаци (царев син, принцеза), - натпиродна бића (аждаја), - помоћник (баба), - борба између добра и зла у којој добро побеђује, - неодређено место и време радње.