Kancer

Kancer je na drugom mestu medu najcesćim uzrocima smrti u Sjedinjenim

Državama. Prema Nacionalnom institutu za kancer, polovinu od ukupnog broja
slučajeva kancera mogle bi da spreče promene u ishrani i načinu života.

Ima mnogo različitih vrsta kancera (raka), ali u osnovi, svi oblici ove bolesti uključuju
abnormalno razmnožavanje ćelija. Da biste razumeli šta je to kancer i zbog čega
predstavlja takvu pretnju, tražim od vas da zamislite svoj organizam kao džinovsku
fabriku koja zapošljava milijarde radnika; u ovom slučaju, radnici su svaka
pojedinačna ćelija. Ćelije su tegleći konji organizma; sastavni su delovi praktično svih
telesnih funkcija. Tokom našeg života, ćelije neprestano rastu, obnavljaju se,
transformišu unesenu hranu u energiju i popravljaju štetu nanesenu organima i
tkivima organizma Srž ove aktivnosti jeste smrt i regeneracija miliona ćelija svakog
dana. Nonnatne ćelije se umnožavaju i razlikuju po specijalizovanim individualnim
vrstama programiranim za izvodenje specifičnih zadataka unutar određenih telesnih
sisrema. Na primer, ćelije pluća imaju odredenu ulogu u disanju, dok su ćelije srca
dizajnirane tako da održavaju neprekidno kucanje ovog vitalnog organa Unutar ovih
sistema, ćelije ,,gledaju svoja posla", što znači da se svaka ćelija pridržava svog
mesta, veličine i odgovornosti. Kancerozni proces počinje zastranjivanjem jedne
ćelije, koja doživljava mutaciju, to jest, podleže promeni i počinje divlje da se
umnožava. Ove "loše" ćelije zaboravljaju na svoju namenu i, rastući, ugrožavaju
susedne grupe ćelija, lišavajući ih dragocenih hranljivih sasrojaka. Ukoliko se dozvoli
da ove abnormalne ćelije nesputano rastu, one naposletku poubijaju zdrave ćelije,
uništavajući tako kompletne sisteme važnih organa. Da se vratimo na analogiju sa
džinovskom fabrikom; to je kao kada bi jedna grupa radnika sa monražne trake
krenula da zauzima druge delove te trake, ne dozvoljavajući radnicima koji na njima
rade da obavljaju svoj posao. U stvarnom životu, montažna traka bi na kraju bila
zatvorena i ne bi više radila. U vašem telu, kancer svojim rasprostranjeni može da
napadne različite sisteme organa, čineći nemogućim normalno funkcionisanje vašeg
organizma. Zašto i kako ove kancerozne ćelije podivljaju, jeste pitanje vredno 64.000
dolara; postoji mnogo teorija o tome zašto ćelije postaju maligne (zloćudne), ali tek
nekoliko konkretnih odgovora. Znamo da su neki tipovi kancera nasledni. Kod žena,
na primer, gen poznat kao BRAC 1 i 2, identiflkovan je kao pokazatelj povećanog
rizika od raka dojke, a isti taj gen povezuje se i sa rakom prostate kod muškaraca.
Medutim, za većinu slučajeva kancera se veruje da nemaju veze sa genetskim
nasledivanjem. U srvari, Nacionalni institut za kancer procenjuje da je najmanje
polovina svih slučajeva kancera prouzrokovana faktorima iz živorne sredine, kao što
su pušenje, prekomerno piće, ishrana i način života. Ono što je naročito intrigirajuće
jeste činjenica daje tokom poslednjih pet godina sprovedeno veoma mnogo
istraživanja posvećenih ulozi koju razne vrste namirnica i dodataka mogu da imaju u
držanju kancera na odstojanju.

Hrana kao lek.  Postoje novi, uzbudljivi dokazi o tome da vitamini, minerali i jedinjenja
koja su prirodan sastojak voća i povrća, fitohemikalije, mogu da spreče mnoge
različite bolesti, uključujući i razne oblike kancera. (Za više informacija, upućujem vas
na Erl Mindelovu ishranu kao lek, izdanje ,,Fajersajda" 1994.) Na primer, mnoge
namirnice sadrže prirodne antioksidanse koji mogu da doprinesu zaštiti od
kancerogenih elemenata u našoj životnoj sredini, koji podstiču formiranje slobodnih
radikala u organizmu. Kao što sam već ranije objasnio, slobodni radikali su nestabilni
atomi kiseonika koji se spremno vezuju za druge atome. Kad se slobodni radikali
vežu sa drugim atomima, emituju energiju koja može da nanese štetu zdravim
ćelijama i navede ih na mutaciju. Postoje dve vrste antioksidansa; neki se umešaju u
različirim stadijumima kako bi sprečili formiranje slobodnih radikala, dok drugi, zvani
skupljači otpada slobodnih radikala, pročešljaju sve ono što bi slobodni radikali mogli
da pronesu kroz organizam pre nego što uspeju time da mu nanesu štetu. Za
duvanski dim, zagađivače, rastvarače i pesticide se veruje da doprinose formiranju
slobodnih radikala. Armija antioksidansa puna je poznatih imena, kao što su vitamin
C, vitarnin E, selen, cink i bakar, kao i neka jedinjenja sa nazivima egzotičnog
prizvuka, kao što su likopen i lutein, oba članovi porodice karotenoida, grupe koja
sadrži više od 600 jedinjenja koja se u prirodnom stanju nalaze u voću i povrću. (o
antioksidansima ću kasnije detaljnije govoriti u odnosu na odredene vrste kancera.)
U nameri da prirodnim putem uzimate što više antioksidansa, dnevno morate da
konzumirate bar pet obroka koji sadrže voće i povrće. (Kada je reč o voću, kao jedan
obrok uzima se voćka srednje veličine ili 2 decilitra sveže pripremljenog voćnog soka.
Sto se tiče povrća, jednim obrokom smatra se šolja sirovog lisnatog povrca ili 2
decilitra soka od povrća.) Retki su Amerilcanci koji konzumiraju voće i povrće u zaista
dovoljnim količinama i, da budem iskren, veoma sam skeptičan prema pomisli da je
stvarno moguće uneti dovoljno antioksidansa isključivo putem ishrane. Srećom,
mnogi anrioksidansi kojih ima u namirnicama sada su dostupni i u formi dodataka.
Verujem da bi svako trebalo da uzima jedan vitaminsko-mineralni dodatak sa
antioksidansima, širokog spektra, koji sadrži alfa i beta-karotin, vitamine C i E, selen i
glutation, aminokiselinu. Uz to, u zavisnosti od vaših godina, pola, lične medicinske
istorije i genetskog nasleđa, možda ćete želeti da dodate toj kombinaciji odredene
dodatke koji mogu da pomognu u prevenciji specifičnih oblika kancera.