1. Султан Селим други је владао крајем 18. века када се Османско царство налазило у кризи.

Покушао је да модернизује војску и спроведе реформе да би у развоју сустигао европске

државе. Србима је у Београдском пашалуку дато да сами скупљају порезе, верска слобода
и слобода трговине. Јаничари који су терорисали народ били су протерани из пашалука.
Због тих повластица и чињенице да су имали одређену аутономију у кнежинској
самоуправи развијала се трговина стоком са Аустријом и створио се слој богатих трговаца
који су поред кнезова имали велики утицај на народ.
2. Сеча Кнезова – у страху од побуне у својој војски након Наполеонових освајања у Египту и
Сирији, султан Селим 2. је ипак дозволио јаничарима и дахијама да се врате и Београдски
пашалук 1799. године јер је био Четири дахије, Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић
Мехмед Ага 1801. године убијају београдског везира и деле пашалук. Почело је доба
насиља и пљачке. Укинута је кнежинска самоуправа, повећани су порези. Зло које су
спроводиле дахије је било тако велико да су српски предводници тражили од угледних
срба у Аустрији да набаве оружје и почну побуну. Зато су у фебруару 1804. године дахије
погубиле неколико десетина најугледнијих Срба: Илију Бирчанина, Алексу Ненадовића и
др што је упамћено као сеча кнезова.
3. Збор у Орешцу – у селу Орешац, на празник сретења 1804. године око 300 Срба из
Шумадије одлучило је да подигне устанак против турака и да вођа буде Ђорђе Петровић –
Карађорђе, хајдук и трговац. Проглашен је за вожда. Устанак се ширио и ослобођена су
многа места а дахије су морале да се сакрију у београдску тврђаву.
4. Босански везир је Бећир Паша је упућен да преговара са устаницима који су тврдили да се
боре против насиља дахија а не султана. Прота Матеја Ненадовић је описао сусрет
Карађорђа и Бећир Паше и каже да су чим је он стигао 4 дахије побегле низ Дунав. Паша
им је давао разна обећања али је Карађорђе рекао да мира неће бити док се дахијама не
одсеку главе. Бећир паша тада издате дахије и даде наредбу да се убију а главе донесу у
Београд. Османлије су сада сматрале да више нема разлога буни и тражили су да се
устаничка војска распусти али Срби нису пристали већ су тражили да Аустрија гарантује за
њихова права. Турци то нису прихватили и устанак је прерастао у рат против османске
државе.
5. Веће битке у 1. српском устанку – прва битка је била код Параћина 1805. године када су
Срби зауставили турску војску која је долазила из правца Ниша и натерала их да се повуку.
Највећа битка је била на Мишару код Шапца 1806. године када је Карађорђе сакрио
коњанике у шуму пред битку а затим изненадио турке са леђа и успех Срба је био потпун.
Битка код Делиграда је трајала 5 недеља али су устаници однели победу и зауставили
турке који су напредовали долином Мораве. Крајем 1806. и почетком 1807. заузели
београдску варош и тврђаву те се предао и Шабац и ускоро је ословођен цео Београдски
пашалук. Срби и Руси су заједно 1807. победили на Штубику у Источној Србији. 1809. Год
устаници грећу на Нову Варош, Сјеницу Пријепоље које освајају, против њих креће Нуман
паша из Пећи али губи битку у Сувом долу.
6. Иако су на свим фронтовима устаници побеђивали 19. Маја 1809. Г на Чегру дошло је до
српског пораза. Ниш је био важна тачка па је према њему послато 16 000 војника. Међутим
нису омах напали већ су организавали одбрану због чега су турци добили појачање од
33000 војника. Турци су пет пута нападали на шанчеве које је бранио Стеван Синђелић са
својим људима. Претрео је велике губитке и када је видео да ће изгубити да би дали
времена другим устаницима и нанео последњу штету турцима Синђелић диже барутану у
ваздух и гине више хиљада Срба и Турака.
7. Од 1000 лобања српских устаника погинулих у бици на Чегру направљена је Ћеле кула као
опомена другима да је отпор узалудан. Направљена је поред Цариградског друма да би
 сви пролазници видели. Француски песник је касније прошао и написао да су главе
постале камен темељац независности.
8. Слом 1. устанка -Због припрема за одбрану од Наполеона Русија је закључила мир са
Турском у Букурешту у ком је писало да Србија треба да преда оружје и да се Турцима
омогући повратак у градове али ће добити унутрашњу самосталност. Срби то одбијају и у
лето 1813. Године из три правца турске снаге које су биле много бројније нападају
устанике који прво губе код Делиграда, па видевши да немогу да одбране Јагодину исту
спаљују. Турци заузимају потом Пожаревац и Београд. Карађорђе, старешине и многи
Срби одлазе преко Саве у Аустрију. Србија је опет под турском влашћу која се свети због
устанка.
9. Организација устаничке власти – 1805. Године основан је Правитељствујушчи совјет који је
делио власт са вождом. У совјету је свака нахија имала свог представника. Од 1811. Совјет
је добио министарства или 6 попечитељства за војску, просвету, финансије, правду....на
њиховом челу су били попечитељи. 1808. Карађорђу је призната наследна власт чиме је
постао оснивач династије. На скупштинама –совјетима одлучивало се о порезима, ратним
плановима, законима. У свакој нахији био је судија који је био независтан и нико више није
могао бити кажњен без суда. Пошто је народ био већином неписмен, 1806. год у
Смедереву донета је одлука да се отварају школе а велика школа у Београду је отворена
1808.год од стране Доситеја Обрадовића. Богословија је отворена 1810.
10. Хаџи проданова буна - Након пропасти устанка турци су били немилосрдни, преко 100 000
људи пре свега деце и жена је одведено у ропство. У јесен 1814. на територији Пожеге и
Крагујевца Хаџи продан подиже буну. Али турцима помаже угледни Милош Обреновић и
буна је крваво угушена.Хаџи Продан је пребегао у Аустрију.
11. Таковски збор -У пролеће 1815. Године на сабору у Такову старешине су молиле Милоша
Обреновића да стане на чело устанка. Он је пристао и следећа три месеца победили су у
биткама на Љубићу, код Чачка, Пожаревца... Успеси охрабрили многе из првог устанка да
се врате у Србију.
12. Турци шаљу велику војску због успеха устаника под вођством Милоша Обреновића који
одлучује да преговара. Маршали паша представљао је турке и постигли су усмени договор
да Срби добију ограничену аутономију то јест да се оснује Народна канцеларија у којој би
било 12 кнезова из нахија. Они би прикупљали данак за Турке, а у суђењу србима
учествовао би и један од кнезова. Овим споразумом окончан је 2. Српски устанак.
13. Хатишерифи – после пораза од Русије, османлије су приморане да испуне букурешки мир
и заато је 1830. Султан издао хатишериф највиши правни акт у царству да Србија постаје
вазална кнежевина.Турци су смели да бораве само у 6 градова (београд , Шабац,
Смедерево....). Добили смо слободу вере да бирамо свог митрополита. Своје судство,
пошту, војску, право да подижемо цркве и школе, болнице... Милош је добио наследну
титулу кнеза и настала је Кнежевина Србија и династија Обреновић. 1833. Год Кнежина
Србија добија још 6 нахија које су биле ван Београдског пашалука. Утврђен је годишњи
износ који треба да се плати султану без других обавеза и тако је нестао феудализам у
Србији јер су сељаци постали слободни и плаћали су порез држави.
14. Побуна Милета Радојковића – Иако је Србија добила своју власт, ослободила се
феудализма Милош Обреновић је био самовољан владар који је више подсећао на турску
власт него српску. Увећавао је лично богатство, приграбио је сву власт а противнике убијао.
Једна од највећих буна коју је предводио Милета Радојковић кнез из Јагодине натерала је
ккнеза Милоша да на скупштини у Крагујевцу на сретење донесе устав којим ограничава
своју власт.
15. Сретењски устав донет због буне милета Радојковића у Крагујевццу 1835. Године имао је
за циљ да ограничи кнежеву власт. Он је законодавну и извршну влас делио са саветом
који су чинили и министри које је бирала народна скупштина. Скупштина је морала да
буде најмање 1 годишње и да расправља о порезима. Али после 2 месеца овај устав је
престао да се примењује.
16. Турски устав је донет 1838. Године уз одобрење великих сила и зато што је написан у
престоници османског царства назван је турски, али су га писали руси, турци и срби.
Објављен је као хатишериф а дао је савету већа овлашћења. То Милошу није одговарало
па је започео побуну против противника која није успела због чега је 1839. Отишао са
власти.
17. Михајло Обреновић је 1839. наследио свога оца Милоша јер је његов старији брат Милан
преминуо 3 недеље након што је постао кнез. Михаило је био малолетан али му је султан
признао пунолетство и дао кнежевску титулу. Међутим, уставобранитељи који су били
противници Милоша Обреновића нису се са тим помирили већ је 1842. Године дошло до
оружаног сукоба у коме је Михајло био принуђен да оде из земље код свог оца. На престо
су уставобранитељи довели Александра Карађорђевића.
18. Вучићева буна је била буна, коју је предводио Тома Вучић Перишић против
кнеза Михаила Обреновића. Буна је трајала од 30. августа до 7. септембра 1842, када
је кнез Михаило био присиљен да напусти Србију и положај кнеза. Вучић је потом, као
„предводитељ народа“, у Београду за кнеза прогласио Александра Карађорђевића.