Okaša, Realizam/Antirealizam

Realizam - obezbediti istinit opis sveta

Antirealizam - obezbediti istinski opis određenog (vidljivog) dela sveta, onog koji se može direktno
percipirati

-paleontologija, cilj koncidira; fizika cilj je različit: - R: istinski opis subatomskog sveta

- A: korisne fikcije za predviđanje fenomena

- načne teorije su instrumenti koji pomaži da predvidimo pojave

- spor se vodi oko toga kako interpretirati šta naučnici čine

- A: naučno znanje je ograničeno našom moći opservacije

- R: posedujemo znanje o nevidljivom realitetu, istinite naučne teorije; mogu biti neistinite

- dve vrste antirealista: (1) metaforički iskazi i (2) uslovni iskazi

Argument o nepostojanju čuda

- naučne teorije koje govore o nevidljivim entitetima su empirijski uspešne:

(1) teorije rade

(2) čudo je da rade a da nisu istinite

(3) ne treba verovati u čuda ako imamo alternativu

(4) ne treba verovati da rade a da nisu istinite

(5) rade i istinite su nije čudo

(6) treba verovati da rade i da su istinite

- najbolje objašnjenje

- A: mnoge uspešne teorije su se ispostavljale neistinitim, tvrdnja je previše ishitrena, možda nije
"najbolje objašnjenje"

- modifikacije: (1) u opštem smislu na pravom putu i (2) uspešnost=predviđanje novih vidljivih fenomena

- Fresnelova predviđanja na osnovi ralasne teorije svetlosti, uspešna ali ne i istinita

Vidljivo/nevidljivo

- u prilog realizmu: teško je povući distinkciju; antirealizam počiva na toj distinkciji

- posmatranje i detektovanje

- Maksvelov argument pokazuje da nema principijelnog kriterijuma, slaže se sa govorom

naučnika

- van Fraasen: Maksvel pokazuje da je "vidljivo" nejasna koncept, ali to ne znači da je

neupotrebljiv

- čak i da je van Fraasen u pravu, potreban argument za nemogućnost znanja o nevidljivim

entitetima

Argument o nedovoljnom značenju

- krajnji dokaz za neopažljive entitete se sastoji u referiranju na opažljive podatke

- teorije koje se grade na osnovu opaženih podataka nisu dovoljno određene samim podacima - uvek če
postojati više teorija koje ih objašnjavaju

- nijedna teorija nije istinita

- R: kompatibilnost sa opaženim podacima nije jedini kriterijum izbora teorije

- više teorija može objasniti opažene podatke, ali neke to rade bolje

- istorija nauke pokazuje da retko imamo problem neodređenog značenja, teškoće se javljaju
čak i oko objašnjenja jednom teorijom

- A: jednostavnost ne čini teoriju istinitijom, samo pogodnijom za rad, i dalje se ne može odrediti istinita
teorija, pa tako ni imati znanje o nevidljivim entitetima

- R: antirealisti ovim argumentom pobijaju mogućnost znanja o vidljivim ali neprimećenim entitetima i
događajima - pstaje samo znanje o posmatranom

---> (1) A.nz pogađa i znanje o opažljivim ali neprimećenim pojavama

(2) Niko ne spori da imamo znanje o tim pojavama

(3) A.nz ne može ići u prilog nemogućnosti znanja

(4) A.nz ne pobija realizam

- A.nz je sofisticiran način da se izrazi problem indukcije (tj. da podaci ne impliciraju teoriju)

Kakvi god problemi postojali prilikom objašnjavanja nevidljivih entiteta, postoje i

prilikom objašnjavanja vidljivih!