UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET BIJELJINA

MEĐUNARODNI FOND ZA POLJOPRIVREDNI RAZVOJ (IFAD)

SEMINARSKI RAD IZ ORGANIZACIJE I EKONOMIKA PROIZVODNJE 1

PROFESOR:
STUDENT:

MR RADOMIR BODIROGA LJUBANA RANKOVIĆ, 71/15

BIJELJINA, 22. Decembar 2020

1
SADRŽAJ

UVOD...........................................................................................................................................................3
IZVJEŠTAVANJE............................................................................................................................................5
CILJEVI.........................................................................................................................................................7
ČLANSTVO...................................................................................................................................................8
ZAKLJUČAK................................................................................................................................................11
LITERATURA...............................................................................................................................................12

2
UVOD
Poljoprivreda u RS zauzima značajno mjesto u njenoj poljoprivrednoj strukturi. Učešće u
poljoprivredi u bruto domaćem proizvodu je 8,9% teritorije, iako formalno zapošljava samo 3
000 radnika, neformalno zapošljenje u poljoprivredi je mnogo veće.

Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj, IFAD (eng. International Fund for Agricultural
Develompent) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, osigurana kao međunarodna
finansijska institucija 1977. Godine. Kao jedan od glavnih posledica Svetska konferencija o hrani
1947 godine. IFAD je posvećena iskorjenjivanju siromaštva ruralnih krajeva u zemljama u
razvoju.

Sedamdeset i pet odsto ljudi u svijetu sa primanjima manjim od dolara dnevno živi u ruralnim
oblastima u zemljama u razvoju, ali samo 4% od zvanične razvojne pomoći odlazi na
poljoprivredu.

Strateška politika IFAD -a je određena Strateškim okvirom za IFAD za period 2007-2010.

Pomaganje siromašnih u ruralnim krajevima u cilju prevazilaženja siromaštva. Sjedište
organizacije je u Rimu.

3
Slika 1. Sjedište u Rimu

Izvor: https://www.google.com/search?
q=ifad&source=lmns&bih=457&biw=1024&rlz=1C1GCEA_enBA915BA916&hl=sr&sa=X&ved=2a
hUKEwi9k6W7gOXtAhXCNOwKHb1wAaEQ_AUoAHoECAEQAA

4
IZVJEŠTAVANJE

Trenutni prehrambeni sistemi nisu održivi. Glad je u porastu već nekoliko godina, a procenjuje
se da će 2021. godine gladno biti 690 miliona ljudi širom sveta - a sa efektima pandemije
COVID-19, očekuje se da će se ovom broju uskoro pridružiti još 132 miliona ljudi. U
međuvremenu, naša praksa proizvodnje hrane - posebno širenje industrijske poljoprivrede
velikih razmera - dolazi sa neprihvatljivo visokim troškovima za životnu sredinu, što ugrožava
sigurnost hrane budućih generacija.

Ovo je neodrživa situacija i postalo je jasno da moramo preispitati sve aspekte naših
prehrambenih sistema. Zbog toga će 2021. godine generalni sekretar UN Antonio Guterres
sazvati Samit o prehrambenim sistemima

U IFAD-u verujemo da mali poljoprivrednici mogu ponuditi rešenja za ove probleme. Ali da bi
uspeli, potrebni su im pravi alati - a to zahteva da preusmerimo prehrambene sisteme tako da se
tim poljoprivrednicima daju mogućnosti da napreduju i budu pošteno nagrađeni za svoj posao.

Evo pet razloga zbog kojih verujemo da nam prehrambeni sistemi sa produktivnim i
prosperitetnim malim poljoprivrednicima u osnovi mogu pomoći u izgradnji održive budućnosti:
 Povećani prihodi i dobit među malim poljoprivrednicima i njihovim preduzećima ulažu se
natrag u lokalne ekonomije, gde stvaraju radna mesta i pravičan rast. Ovo je presudno za
stvaranje prilika za ruralnu omladinu da živi i napreduje u svojim matičnim zajednicama.
Suprotno tome, koristi od većih modela industrijske poljoprivrede obično nemaju ove
lokalne veze, a studije pokazuju negativan uticaj na lokalne dohotke i nejednakosti

 Sistemi poljoprivrede malog obima često su ekološki održiviji. Mali poljoprivrednici često
imaju veći nivo vezanosti za lokalne pejzaže i ekosisteme. A održive prakse zasnovane na
prirodi poput organske poljoprivrede, plodoreda i integrisane permakulture za upravljanje
štetočinama oslanjaju se na bogatstvo lokalizovanog ekološkog znanja koje poseduju mali
poljoprivrednici.

5
  Male farme su posebno ključne za sigurnost hrane i ishranu osetljivih grupa. Ove farme
pretežno opslužuju domaće i lokalno tržište, uključujući zajednice do kojih moderni
supermarketi ne dolaze. Oni su od posebne važnosti u zemljama u razvoju: na primer,
proizvode više od 70 procenata kalorija hrane u Latinskoj Americi, podsaharskoj Africi i
Južnoj i Istočnoj Aziji.

 Mala poljoprivreda je često produktivnija od ostalih vrsta poljoprivrednih poslova,

uključujući industrijske farme. Pokazalo se da je produktivnost zemljišta na malim farmama
u mnogim kontekstima veća kao rezultat prednosti povezanih sa porodičnim radom i
upravljanjem. Porodični radnici su motivisaniji, imaju konkretnija znanja o zemljištu i
spremni su da izdrže šokove koji bi farme kojima upravljaju preduzeća prestali da posluju.

 Mala poljoprivreda takođe doprinosi kulturi i zajednici. Zajednice koje se vrte oko sitne
poljoprivrede predstavljaju bogato i raznoliko kulturno nasleđe koje obuhvata umetnost,
muziku, istoriju i arhitekturu. Ova vrsta poljoprivrede je takođe bogat izvor tradicionalnih
znanja, nudeći rešenja za uravnoteženje proizvodnje hrane, sredstava za život i prirodnog
sveta.

Uspešni sistemi poljoprivrede malog obima mogu ponuditi rešenja za mnoge izazove sa kojima
se svet danas suočava, istovremeno obogaćujući kvalitet ruralnog života i egzistencije. Ali da bi
se to dogodilo, potrebne su nam radikalne promene u načinu na koji funkcionišu prehrambeni
sistemi. Na primer, tržišta moraju raditi za male poljoprivrednike, a sistemi za istraživanje i
inovacije ne mogu i dalje zanemarivati njihove potrebe. A ruralna i urbana područja moraju biti
bolje povezana kako bi mali poljoprivrednici mogli da obezbede zdravu, pristupačnu hranu za
rastuća urbana područja

Ova i druga pitanja koja se odnose na izazove sa kojima se suočavaju mali poljoprivrednici i
njihove zajednice moraju biti u prvom planu u raspravama i ishodima samita. Transformacija
prehrambenih sistema tako da rade za sve započinje sa zadovoljavanjem potreba onih koji sami
rade u tim sistemima. Tek tada mali poljoprivrednici mogu doprineti rešavanju problema sa
kojima se suočavamo - i biti sigurni u dostojan život za sebe i svoje porodice.

6
CILJEVI
IFAD će osigurati da siromašni ljudi u ruralnim krajevima imaju bolji pristup, kao I vještine I
organizacija kojke su im potrebne kako bi iskoristili prednosti:

 Prirodnih bogatstava, posebno siurnog pristupa zemljištu I vodii boljeg upravljanja

prirodnim resursima i prakse očuvanja sredine
 Poboljšanepoljoprivredne tehnologije I efikasnijih usluga proizvodnje
 Širokog spectra finansijskih usluga
 Transparentnog I konkurentnog tržišta za poljoprivredna sredstva I proizvode
 Mogućnost za ruralno zapošljavanje van farmi I razvoja preduzeća
 Lokalne I nacionalne politike I procesa planiranja.

Sve odluke IFAD- a imaju ove principe I ciljeve na umu. Kao što se vidi u strateškom okviru,
IFAD- ase zalaže za postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja, naročito ciljeva prepolovljavanja
procenta gladnih I ekstremno siromašnih ljudi do 2015. god.

Milenijumski ciljevi razvoja čine 8 ciljeva koje su svih 191 zemalja članica ujedinjenih nacija
dogovorile da pokušaju da ostvare:

 Iskorjenjivanje ekstremnog siromaštva I gladi,

 Postiozanje univerzalnog osnovnog obrazovanja,
 Promovisanjejednakosti polova,
 Smanjenje smrtnosti kod djece,
 Poboljšanje zdravlja majki,
 Borba protiv side, malarije I drugih oboljenja,
 Obezbjeđenje ekološke održivosti,
 Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.
U osnovu tih ciljeva je IFAD- ovo uvjerenje da je potrebno da siromašni u ruralnim
sredinama budu osnaženi da vode sopstveni razvoj, ako se želi iskorenjavanjeb
siromaštva. Siromašni ljudi moraju biti u stanju da razviju,ojačaju sopstvene
organizacije , tako da mogu da upotrebe svoje sopstvene interese I prevaziđu prepreke.

7
ČLANSTVO
Članstvo u IFAD-u je otvoreno za svaku državu koja je članica Ujedinjene nacije ili njenih
specijalizovanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju. Upravni savjet
IFAD-a sa 166 zemalja članica, je najviši organ za donošenje odluka i svaku predstavlja
guverner I pomoćnik guvernera. Savjet se sastaje jednom godišnje.

tamno zelena - A lista članice OECD-a (organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj)

svijetlo zelena – B lista članice OPEK-a (organizacija zemalja izvoznica nafte)

tamno crvena – C lista (zemlje u razvoju)

crvena – C1 podlista (zemlje u Africi), C2 podlista (zemlje u Evropi, Aziji i Pacifiku) i C 3 podlista
(zemlje u Latinskoj Americi i Karibima).

Slika 1. Članice IFAD-a

Izvor: https://www.fi-
compass.eu/sites/default/files/publications/EAFRD_The_european_agricultural_fund_for_rural
_development_HR.pdf

8
Druge zemlje koje nisu članice: Australija, Andora, Bugarska, Mađarska, Letonija,
Slovačka, Monako, Crna Gora, Poljska, Rusija, Slovačka, Singapur…

U Republici Srpskoj 20.10.2016. godine donijela je odluku o prihvatanju o prihvatanju

zaduženja Republike Srpske prema Međunarodnom fondu za razvoj poljoprivrede (IFAD)
po Programu razvoja konkurentnosti u ruralnim područjima.

Cilj Programa razvoja konkurentnosti u ruralnim područjima je smanjenje siromaštva u

ruralnim područjima Republike Srpske, a koji bi se ostvario na način da se malim
poljoprivrednim proizvođačima i drugim siromašnim kategorijama stanovništva u
ruralnim područjima, obezbijede:
 sredstva za razvoj podsektora uzgoja voća i povrća,
 skupljanje i preradu sekundarnih šumskih proizvoda,
 kao i razvoj drugih potencijalnih grana poljoprivrede, čime bi se omogućilo
održivo unapređenje njihovog socio ekonomskog statusa.

Kreditna i donatorska sredstva namijenjena su za finansiranje sljedećih komponenti

programa:

 unapređivanje poslovnog ambijenta za razvoj podsektora poljoprivrede

(voćarstvo, povrtarstvo, skupljanje i prerada sekundarnih šumskih proizvoda, kao
i razvoj drugih potencijalnih grana poljoprivrede) putem unapređivanja
strukturnih, institucionalnih i regulatornih rješenja, a kojim bi se podstaklo
uključivanje malih poljoprivrednih proizvođača i privlačenje investitora u
izabrane podsektore,

9
  integrisanje malih poljoprivrednih proizvođača, žena i mladih u ruralnim
područjima u profitabilne i održive poljoprivredne djelatnosti, kao i jačanje
organizacija proizvođača koje bi se osposobile da iskoriste povoljne poslovne
prilike i zastupaju interese svojih članova na nivou klastera i podsektora u kojem
djeluju
 I upravljanje, praćenje i ocjena projekta, a koje se osvaruje kroz isplatu
operativnih troškova dodatnog broja zaposlenih u Jedinici za koordinaciju
poljoprivrednih projekata koji će obavljati specijalizovane poslove planirane
Programom.
U periodu realizacije se sufinansira i sredstvima budžeta Republike Srpske u iznosu od
720.000 evra maksimalno, a koja su namijenjena za za plaćanje poreza i drugih naknada
i sredstvima jedinica lokalne samouprave u iznosu do 317.000 evra.

10
ZAKLJUČAK

Očekuje se da će projekt dovesti do povećanja prosječnih prihoda domaćinstava iz

poljoprivrednih izvora za oko 30%. Povećanje zaposlenosti žena i omladine se projicira
na oko 5% do 10% povećanja. Projektno područje obuhvata približno 77.670 ruralnih
domaćinstava od kojih se (procjenjenjuje se) 38% ili 29.512 domaćinstava svrstava u
grupu siromašnih ili su pri riziku da postanu siromašni. Strategija razvoja poljoprivrede
uključuje posebne procedure i kriterije odabira da bi se osiguralo da se prvenstveno
rješavaju potrebe i prioriteti ranjivijih skupina, kao što su siromašna domaćinstva, žene i
neuposlena mladež. Od projekta će direktno korist imati oko jedne trećine ruralnih
domaćinstava.

11
LITERATURA

https://www.ifad.org/en/
https://www.narodnaskupstinars.net
https://sr.wikipedia.org

12