Arsen Dedic - Prva ljubav

Tko mnogo daje, malo prima, ti nista ne znas draga moja.

Veceras pijem u cast prve od svojih ljubavi bez broja.

O takvoj ljubavi ja pjevam upravo onoj sto se placa.

U tom zivotu tako skrtom odlazi sve, malo se vraca.

Uzitak taj od jednog sata do ludog srca mi ne dode.

Njeznosti malo, i malo tuge, zatvoris vrata i sve prode.

Covek sam ziv i nisam svetac, milovan lazno i ja sam bio.

Besplatno bjese, al' ne mari, jer prave njeznosti sam htio.

I tako dalje teku dani, za ovaj zivot mi smo slabi.

Jer tu se uvek neko nade, ne daje nista a sve grabi.

Ne zalim danas, nit se kajem, odgovor ne znam, i ne pitam,

al bezbroj puta mi je dosta po svojoj proslosti da skitam.

Zatvori vrata svojeg doma, za samce spremaj, budi sretna,

a mene pusti da se borim, i sam da idem protiv vjetra.

Danas ih sretnem s malo tuge, ko da im nista nisam dao,

i dok ih gledam, samo mislim,
gdje mi je cvjet mladosti pao.

Ko mnogo daje, malo prima, ti nista ne znas, draga moja,

veceras pijem u cast prve od svojih ljubavi bez broja.