Arsen Dedic - Vera Pavladoljska

Udvarao sam se nepoznatoj devojci u kanjonu Tare,

kod Kolasina govorio istine,
na svim jezicima zario i palio da ih poveruje
a secao sam se da si mi najkrupnije lazi verovala,
Vera Pavladoljska.

Pevao je slavuj sa grlom grlice,

u zavicaju me jedno drvo na te podsecalo.
Hvalio sam se da si luda zamnom,
cela plaza da ti se uzalud udvara,
kako te teram da ides iz glave,
i kako neces, Vera Pavladoljska.

Ronio u najdublje, bezao u sume

da te glasno zovem da niko ne cuje,
bio sujeveran, molio prolaznike
da te ne zamisljaju, da te ostave na miru,
ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
a da se ne okrenem, Vera Pavladoljska.

Po nevremenu ja sam lovio na ruke,

med zlatnih meridijana u vodi,
opisivao oci jedne zene mesec dana,
u vozovima bez reda mnoge saputnice
ubedio da su mi sve u zivotu misleci na tebe,
Vera Pavladoljska.

Slovoslagaci su sretni dok ovu pesmu slazu

u mrtvim i laznim jezicima, u pogresnim naglascima,
nekoliko drzava tvrdi da si njina,
ti si na svoje ime ljubomorna,
ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
koje ptica kuka, Vera Pavladojska.