Zlatan prsten Despota Stefana

Lazarevi}a - Dobrici ]osi}u

DOBRICA ]OSI]

DUG ZAVI^AJU

Kada bih Bagdalin prsten primao kao nagradu,

ne bih ga primio. Majka i zavi~aj svojoj deci ne
treba da daju nagrade. Wihova qubav i zahvalnost
predstavqa trajawe u bezuslovnoj odanosti i je-
dinstvenoj prisnosti, u obostranom davawu i uzi-
mawu svega {to imaju. Majka i zavi~aj sobom na-
gra|uju decu.
I ja sam me|u onim sre}nicima koji su
zavi~ajem nagra|eni. Wegovom istorijom i kul-
turom, jezikom i qudima, lepotama i bogatstvima.
Svim tim i mnogo vi{e, mene je zavi~aj nagradio.
Zavi~aj mi je ponudio putokaz na raskr{}e isto-
rije, bio most preko bezdana zla na{eg veka, lestvica
uz strminu qudske i srpske neizvesnosti. Zavi~aj
mi je u drugom srpskom vremenu smrti `ivot
sa~uvao, kada to ni majka nije mogla. On mi je
omogu}io da stupim u svet u kome sam mogao da
postanem pisac.
Veruje se, mo`da s pravom, da pisca bitno
uslovqava wegovo detiwstvo, odre|uju}i emocio-
nalnu prirodu wegove pripoveda~ke i pesni~ke
gra|e i ono {to je najsubjektivnije, najosobenije u
wegovoj li~nosti. Meni-piscu zavi~aj je mnogo
sadr`ajnije i zna~ajnije saznajno, iskustveno i

18
emocionalno jezgro od onog {to mi jeste detiwstvo
i {to je wim uslovqeno. Ja detiwstvo skoro da ne
pamtim, ili ga se se}am u prizorima i slikama
koje nemaju energiju za kwi`evni iskaz, a nisam
ube|en ni da je iracionalna potka mog pripo-
veda{tva; potisnuto intenzivnim `ivqewem i
radnim obuzetostima, meni je detiwstvo potonulo
na dno svesti, u wenu kona~nu tamu. Nije slu~ajno
{to u mojim romanima nema dece. Taj se dokaz u
mom slu~aju, verujem, ne mo`e da tuma~i kao trau-
matska reakcija.
O zavi~aju, humusu moje kwi`evne ma{te, o
iskustvu iz zavi~aja koje se racionalno i neobja{wivo
ulivalo u moju romanesknu fikciju, govorim prvi
put ve~eras pred vama, mojim zemqacima.
I jarko i tamno pamtim moju Veliku Drenovu,
wene qude pretovarene iskustvima `ivotne muke i
za sve spremne; pamtim poqe - Reku i Belo brdo sa
vinogradima, gde mi je deda Jeftimije qubavqu
otkrivao `ivot i lepotu biqaka; pamtim `ivotno
neumorne i patwe majke seqanke, i patwe ve}ih
mu~enica od we, pamtim bedu drenovskih, stragarskih
i parcanskih nadni~ara, kojima je svaki dan bio
gladna godina. Moje rodno selo je i sav moj arhe-
tipski svet.
Moj zavi~aj je i selo moje majke Orlovac i
Milutovac, gde me je deda Aleksa pelcovao politikom
za narod, a na wegovom nadgrobnom spomeniku je
zapisano - ,,nastrada od narodnog dobra".
Moja planina je Go~, odakle sam prvi put
video i zapamtio moravsku dolinu celu i do`iveo
prvi setni suton mladi}stva.

19
 Moja reka je Morava sa srebrnastim brzacima
i virovima zelenijim od deteline, dok wom nisu
zaplivali zaklani qudi.
Moj zavi~aj je i Aleksandrovac sa Ni`om
vinogradarskom-vo}arskom {kolom i internatom,
gde sam saznao da postoji nauka o vo}kama i vinovoj
lozi i prvi put ~uo da je komunizam sre}na
budu}nost.
Moj zavi~aj je i @upa, najlep{e srpsko vi-
nogorje, u kome se dogodila posledwa bitka u Deo-
bama; i Kopaonik, na{a planina najbli`a zvez-
dama, gde se stvarno zbilo Otkri}e; i Zapadno Po-
moravqe sa duguqastim nebom nad Dalekim suncem
i Korenima.
Moj zavi~aj su i manastiri Qubostiwa i
@i~a, koji su me podsticali da se mu~im za veru u
Boga i gde se monah Gavrilo lomio izme|u Hrista i
sotone.
Moj zavi~aj su i na{e seqa~ke pijace -
Vrwa~ka Bawa i Kraqevo, gde sam do`iveo prva
socijalna poni`ewa i saznao da postoje dva suprot-
stavqena sveta - selo i grad.
Moj zavi~aj je i u Trsteniku u kome sam rano
zaslutio mo} vlasti i novca, i gde ~udnim slu~ajem
nisam zaklan 1942. godine.
Moj zavi~aj je i Rasinski partizanski odred
gde sam polagao ratnu maturu, ispit qudskog bratstva i
magistrirao iz oblasti kolektivno nesvesnog.
Moj zavi~aj su Rasina, Jastrebac i Toplica,
gde sam se borio za ideale i zablude, hrawen projom
i seqa~kom dobrotom.
Moj zavi~aj su i tri izborna sreza - Trsteni~ki,
@upski i Kopaoni~ki, gde sam ~itavu deceniju zbo-
rovao u stotinak sela,za svagda se otrovao seqa~kim

20
jadom i pretovario narodnom sudbinom, shvativ{i
smisao odgovornosti u politici i vlasti.
Moj zavi~aj su i moji drugovi i prijateqi s
kojima sam `iveo veliku nadu i obmanu na{eg veka,
strah i brige, muke i zadovoqstva `ivota, koja nisu
bila mala.
Moj zavi~aj je moj univerzitet. U wemu sam
pojmio {ta je ~ovek; {ta nije ~ovek; {ta ne mo`e i
ne sme ~ovek.
Zavi~aj je moja primarna, prvorodna slika
sveta; antropolo{ka, jezi~ka, psiholo{ka, eti~ka
matrica mog kwi`evnog dela.
Velika Drenova je imaginarno Prerovo - selo
mojih romana; Kru{evac je moja imaginarna Palanka
- varo{ mojih romana; Trstenik je imaginarna
^ar{ija - sresko mesto mojih romana; Go~, Jastre-
bac, Kopaonik su imaginarna planina mojih ro-
mana. Likovi u romanima Daleko je sunce, Koreni,
Deobe i moji junaci u Vremenu smrti su imaginarni
qudi mog zavi~aja. Ako su oni ubedqivi, ako su
stupili u imaginarnu biblioteku srpske kwi-
`evnosti, ja sam odgovoran za wihovo zna~ewe i
trajawe.
Moj je zavi~aj i odanost i zna~aj koji su mi
qudi ukazivali u mom dugom i napornom `ivotu.
Moj je zavi~aj i qudsko razo~arewe u mene, i
nepristajawe na moje ideje i stavove, i strah od
mene pred vla{}u, i vlast kada sam je smatrao svo-
jom, i kada mi je postala tu|a i ja wen protivnik, i
mr`wa koju sam izazivao svojim mi{qewem i pos-
tupcima, svojim delawem i postojawem.
Zavi~aj me nagra|ivao i sledbeni{tvom i
protivni{tvom, i ~astima i bojkotom.

21
 Zavi~aj mi je dao razlog da volim narod kome
pripadam; zasnovao mi nadu u dobru budu}nost
srpskog naroda; za`egao mi i sumwe u wegovu
budu}nost boqu od sada{wice.
Ja sam danas nespokojan ~ovek, a spokojan
pisac. Kada od mene ostanu samo moje kwige, vi
moji zemqaci koji }ete me nad`iveti, ne}ete mi ni
u ~emu ostati du`ni. Blago vama. A ja vama - jesam
du`nik i bez nade da }u se svom zavi~aju odu`iti.
Svest o tom mom dugu, to nespokojno ose}awe da sam
ostao du`an zavi~aju, to je va{a, zavi~ajna, Bagda-
lina nagrada meni.

Kru{evac, 15. april 1998. godine

(Broj 437/1998)

22