MILOSAV MIRKOVI]

MATI]U U POHODE

Poezija - to su drugi, zakqu~ak je koji nas

progoni posle svake Mati}eve pesme. Uzvi{enost i
wena osredwost nemaju ni mesta ni odjeka u ,,Bagdali",
,,Tajnom plamenu" ili ,,Muwevitom miru". Sve je
jasnije, o{trije bele`ewe komplikovanog bi}a (de-
tiwstvo na po~etku, a starost duboko u HH veku)
prerasta u neiznu|eno bogatstvo. Mati} je napisao
da svako u sebi nosi svog Ujevi}a, a evo jutra kada
nas ube|uje kako on, sam samcat, nosi u sebi budu}eg,
nepoznatog pesnika.
Mati} peva neizvesnost bi}a, ali wegova pesma
ne pada na dno neizvesnosti. U oskudnosti jezika pes-
nik nalazi podnebqe bogatstva, ispra`wenim re~ima
vra}a jasno}u, zasi}enim metaforama dodiruje jas-
novidnost. I kao {to je ,,i ovde mogao sam da se
rodim", tako je svaka wegova igra mogla da se rodi
u drugom.
Utemequje Du{an Mati} hijerarhiju kosmi~kog
i zavi~ajnog prostora. Kosmi~ki su`ava na ,,visoravan
gde gore zvezde", a zavi~ajni pro{iruju od Bagdale
do Peloponeza, od Lomine ulice do Zlatara, od Hvara
do Qubna, od Morave do Sredozemqa. Beograd niko nije
toliko u~inio ,,na{im", toliko pesni~ki opravdanim
kao Mati} kome ba{ Beograd nije darovao ni terasu,
ni dunavski vidikovac, ni top~idersko li{}e,
nego ga je zatekao i zadr`ao na uglu bulevara i

26
ulice Vojvode Dobrwca iz koje svi putevi, umesto u
Rim, ipak vode, opet i opet, u jedan novi, beskrajni
Beograd! Beograd Simine Jal~je, Raki}evih lipa na
Vra~aru, Pe|inih platana sa platanima top~iderskim,
i Beograd tek izvoj{tenih bazena, pozori{ta, le~i-
li{ta i {arenih kioska, svejedno {to ,,qubav mo`e
da bude r|av savetnik u u~enim, strogim stvarima
urbanizma..."
,,Da imenuje{ senke zvezda" je neodoqiva
personalna brojilica, u vilajetu no}i brojawe kora-
ka do ve~nosti. Bezdano bu|ewe pred svetom, beskrajno
~u|ewe pred jutrom koje samo {to nije svanulo. Su-
protnosti vrebaju i zabavqaju pesnika. Pesnik im
pristupa kao igra~ sa idejom, kao mladi Versilov u
kockarnici kod Zvr{~ikova: suprotnosti su ne-
prestano u igri, ali bez mistifikacije pobednika.
U ovoj poemi Mati} navaquje na samu nu`nost, na
samu plamenu nu`nost pevawa i mi{qewa. Pitawa
preska~u plamen, kao {to jutro preska~e no} olovnu i
bremenitu vizijama rati{ta i ratovawa, stradawa i
strati{ta, ba{-~elikovskog nasiqa i gospodarewa.
,,Da imenuje{ senke zvezda" je zaista poema iskustva i
isku{ewa. U woj pevaju flora i fauna, u woj peva
jedan jedini ~ovek, i pevaju oaze i pustiwe. Izme|u
svih pojmova i simbola, materiju pesni~kog uop{ta-
vawa sa~uva}e jedna - lampa: ,,Slepa mahovina dlana.
Lampa je u no}i!"
Nije te{ko re}i da je Mati} od onih pes-
nika koji je sposoban da kriti~ki razara pesmu
pomo}u poezije same! Jo{ je lak{e re}i da je svaka
wegova pesma ironi~na obnova poezije koja be`i,
,,koja izmi~e".
More kao krajwe moderna geografija, kao
,,gusta lepota leta", san za~et na obali, san mater-

27
instva i nero|ene dece, i opet ceo i zreo ukus,
miris, dah, sjaj i beskraj mora koji zri u samom
srcu avgusta, koji se ponosi tim zrelim i prezre-
lim, svojim, intimnim avgustom, ,,tim najva`nijim
mesecom godine" - kako je govorio Klodel! Kad
vidim more, ~ak i na pozajmqenim slikama Pe|e
Milosavqevi}a, ja vidim Du{ana Mati}a kako sedi
u visokoj stolici od slame, kao indijanski poglavica
koji je prevalio put od jedne do druge obale. I opet,
gledaju}i ga kako ustaje, sve vi{i, sve `edniji
stvarnosti dana, ~iwenica prole}a, gustine leta,
drowka jeseni, o~ekujem da se iza wega pojavi bar
jedan talas i to talas bonance, kao da treba da se
pojavi nedefinisan ro|endanski poklon u svem
svom izli{nom dijamantnom skladu".

Spava{, gusta lepoto leta

o ti zaslepquju}i nedogledu
sjaj do sjaja, sjaj u sjaju
ambis do ambisa, ambis u ambisu
Svi krici svih brodolomnika u tebi
su izjedna~eni
i smireni danas u tvom izli{nom
dijamantskom skladu.

(Broj 234/1978)

28