ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ1

Наратолошка анализа:

Наративна ситуција:
Глас: Хомодијегетичко (аутодијегетичко) приповедање. С тим што је много
хетеродијегетичких дигресија (епизода), много екстранаративног дискурса (приповедаче-
вих) коментара на наразличитије теме које би се могле супсумирати под приповедачево
појам „ма чега“, што приповедачу даје карактер интрузивног наратора.
Темпорална дистанца: интеркаларно приповедање. Текст више функционише као
дневничке белешке него ли као преписка (изостају неки формални, али и суштински знаци
епистоларности).

Спољашња композиција и паратекст: Текст је компонован из два дела.

Први део обележен је напоменом („У Хамбургу 1870. год.“) која локализује
генезу текста (одређује место писања) налик напоменама у Ненадовићевим Писмима из
Италије, с тим што овде поглавља немају сопствених напомена, а укупнује их је десет (I-
X).
Други део обележен је напоменом („У Визбадену 1870. год.“), са једнаком
функцијом коју има напомена у првом делу. Други део састоји се такође из
ненасловљених, нумерисаних поглавља, с тим што их сада има девет (XI-XIX). Ипак,
постоји незнатна разлика: осамнаесто поглавље и само садржи напомену која сведочи о
промени места боравка приповедача („Обервезел“).

Итеролошка анализа:

Естетичко-поетичка анализа:

1
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, Српска књижевна задруга, Београд, 1922.
 ПРВИ ДЕО

Наратолоша анализа:

Темпорална дистанца: „Данас је четврти дан камо ме боли десна нога у чланку. Тако ме
боли да не могу да ходим, с тога морам непресатно у соби седети, а то није лако за оне
који се нису томе навикли или који су се од тога одвикли.“2

Дигресије: 1) О тежини писања („мала трунка“ као мотив, 2) о учењу енглеског језика
(први дан боловања), 3) читање књига (други дан боловања), 4) посматрање кола на улиц
(трећи дан боловања)

Итеролошка анализа:

Итеролошки детаљ: путопис без путовања.

Итеролошки детаље (став путописца према путовању): „Сад не могу да ходим због
ноге, а ходање и путовање беше једина моја лекарија која ми је добро чинила, то беше
једина моја лекарија која ми је добро чинила, то беше још једино моје задовољство и
једини мој посао.“3
Итеролошки детаљ (путовање као лекарија): „Гостију има врло много. Још није право
пролеће ни почело а већ сваки дан стотинама долазе; и преко целе зиме има их доста: само
зими, место воде пијемо пиво и наслађавамо се гледањем како ‒ снег пада. Гостију свагда
има, не само из Европе, него их има из Индије и Калифорније. Највише долазе Французи,
Руси и Енглези.“4

Имаголошки сегмент: „Учити енглески да се с Енглезима разговарам, то је сасвим

излишно, јер они врло мало говоре, а све њихове лепше књиге читао сам одавно на
немачком језику. Што Немци са енглеског језика преведу, исто је тако лепо као и оригиал;
али француске песнике не можете познати у немачком преводу. Немачке хладне речи нису
скројене за француска топла осећања, а француски лаки мозак није скројен за тешке
немачке мисли. Жерар Нервал превео је Гетеовога Фауста на француски језик, па је затим
наскоро полудео и обесио се. Доказано је да му је та немачка мудрост померила памет. Од
то доба Французи ретко шта преводе са немачког језика.“5
Имаголошки сегменте (веза физичке географије и етнопсихологије), хумор: „Сваки
земаљски крај има друкчије гласове за говор, највише је клима томе узрок.“ 6 Пси ситније
лају у Грчкој него у Пруској. Петлов другачији акценат на обалама Балтичког мора и
средоземнога мора.

2
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 3. Подвукао А. К.
3
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 3.
4
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 5.
5
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 6.
6
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 6.
 „Филологија и етимологија птица и других животиња велико је поље науке на коме
умни људи још нису ништа радили.“7

Естетичко-поетичка анализа:

Стилско-реторички план:

Иронија: 1) „Верујте! то кажу учени људи, а све што су они до сада казали, то се после
неког времена видело да је ‒ друкчије.“ 8 2) „Оне су врло лековите и прошле и ове године
много су дејствовале на моје здравље: лане сам добио јак кашаљ и грозницу, а ове ме
године заболела нога.“9 3) „Верујте! То кажу учени људи, а све што су они до сада казали,
то се после кеког времено видело да је друкчије.“10
Сарказам: 1) „Ако желите чути за моје здравље, ја сам хвала богу ‒ болестан.“11
Парадокс: 1) „Они су готово сви здрави, али су си богати и беспослени а беспосленост
није мала болест!“12
Анафора: „Не смем да читам због очију, не смем да говорим због прсију, не смем да
ћутим због хипокондрије!“13
Игра речима: „Купатило Хомбург управо није купатило: његових пет хладних извора
само су за пиће. То су све јаке минералне воде, за нејаке минералне нерве. У њима има
тако много гвожђа, да онај што их много пије, брзо примети да се по њему почне рђа
хватати, срце му се претвори у челик, а нерви му тако ојачају да може у Европи задовољно
живети.“14
Силепса: „Потпуни мир и тишина крепе човека и државе.“15

Информативни коментар (Хомбург) као рајнско купатило (хумористички алогизми):

„Дуго ми је време, и то у Хомбургу, у овом лепом месту што је од самих забава створено.
То је најлепше рајнско купатило, у коме се скупљају гости са свију страна света. Он је
истина три пута ближе Мајни не го Рајни, али ипак то ништа не смета странцима да га
зову рајнским купатилом. Рајна има лепшу воду, лепше обале и лепше вино: вода је плава,
обале су зелене а вино је црвено. То је дуга, спуштена на земљу, која скопчава боденско
језеро са северним морем.“16
Информативни коментар (борба против дуга времена у Хомбургу): „Но ово је место
лековито, и против те, врло често, опасне болести. Имате позориште на француском
језику, имате планину за лов, коње за јахање, рулет за играње на новце; имате библиотеку
с књигама и новинама из свију земаља; имате свуда лепе гостионице, цркве, паркове, мала
језера, музике, шеталишта, балове; али за све то треба имати бар две здраве ноге.“17

7
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 6.
8
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 4.
9
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 5.
10
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 6.
11
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 3.
12
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 5.
13
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 3.
14
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 5.
15
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 6.
16
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 4.
17
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 5.
Интертекстуалност: књижевна имена која су почела да бледе ‒ Гете, Хегел, Хумболт.

Апелативни коментар (неименовани наратер): „Ако желите чути за моје здравље, ја

сам хвала богу ‒ болестан.“18

Метапоетски комента (писати „ма шта“): „Размишљам: били се одиста могло неколико
дана, или неколико недеља писати ма шта. И тако узео сам перо и пишем. Тај посао није
ми непознат; у своје млађе доба писао сам толико да су многи мислили да сам заиста
списатељ, каткад сам и ја мислио то исто. Југословенски и новогрчки писци престају
писати у оним годинама свога живота, у којима људи почињу писати. Тако сам и ја
учинио. Помишљао сам: шта бих могао ја ново измислити и написати сада, кад људски
род по педесет хиљада нових књига сваке године напише и печата. Све што је до данас
требало писати, већ је написано; а све, што је суђено да се напише, биће и без мене за
неколико стотина година написано.“19

18
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 3.
19
Љубомир П. Ненадовић, Писма из Немачке, 6.