Mit o Amoru i Psihi iz dela Zlatni magarac, Apulej

Obrada sa Hrvatskog na Srpski: Ivana Gurban ;)

Poku a u da te razonodim lepim pri ama i stara kim bajkama. I odmah na e kazivati! U nekom gradu bejahu kralj i kraljica. Oni su imali 28 tri divne k eri. Ljudi su verovali da se starije dvje, premda bejahu preumiljata izgleda, ipak mogu obo avati ljudskim hvalama. Ali lepota najmla e be e tolika i tako divna, da se nije mogla ni iskazati ni dostojno proslaviti ljudskim govorom, jer je jezik ljudski za to odve slaba an. Sabirali se mnogi od gra ana i nebrojeni do ljaci na glas o takvoj ljepoti, i iznena eni tom neuporedivom ljepotom, primicali su zadivljeni desnicu svojim ustima, stavljali palac nad ka iprst i po tovahu je ovim pokretima kao da je prava bo ica Venera. Po bli njim gradovima i pokrajinama brzo se ra irio glas, kako je to boginja koju je rodila dubina sinjega mora a odnjihala je rosa penastih valova, udostojila svakoga do ljaka da mo e motriti ovo bo anstvo koje se nalazi me u ljudima; ili da je, opet, neka nova plodnost nebeskih klica oplodila zemlju, a ne more, te je rodila drugu Veneru obdarenu devi anskim cvatom. Ta se pri a sve vi e irila iz dana u dan. Glas o tome stigao je i na najbli a ostrva, a zatim je i na kopnu i ao iz jednoga kraja u drugi. Mnogi su ljudi pristizali iz dalekih zemalja, prevaljuju i kopnom i morem da vide to divno udo svoga veka. Niko vi e nije plovio na Paf ili Knid, pa ak ni na samu Kiteru da bi posmatrao Veneru. Napu tali su njene svetkovine, hramovi su propadali, njene rtvene uzglavnice gazili, svete obrede zanemarivali, kipovi njeni bili su neoven ani, a napu tene oltare pokrivao je hladan i prljav pepeo. Molitve su ljudi upu ivali samo ovoj devojci, a milost Venerina uzvi enog bo anstva istkali su sad od ovog bi a u ljudski oblik. Kad bi ranim jutrom iza la, ljudi bi rtvama i gozbama umilostivali neprogla enu boginju Veneru, a ulicama bi je pratili mnogobrojni ljudi i molili joj se bacaju i preda nju vence i cve e.Ovo neumereno odavanje bo anskih asti i po tovanje smrtne devojke, u prave Venere raspali stra ni gnev. Ne mogu i sti ati svoje zlovolje, ona je dr u i od srd be i tresu i glavom po ela govoriti sama sa sobom: ta? Zar da ja, roditeljica prirode, ja koja sam stvorila na ela, celog sveta dobrotvorka i majka Venera, zar da s nekom smrtnom devojkom delim asti koje samo meni pripadaju i zar da se moje ime, poreklom s neba, pogani zemaljskim gnusom? Zar da neka smrtna devojka nosi po svetu moj lik, pa me tako izjedna e s mojom dvojnicom, jer istovetno iskazuju ast i njoj i mom imenu! Zalud me, s moje osobite lepote, onaj pastir ije je po tenje i pravednost priznao sam Jupiter, vi e cenio od velikih bo ica. Ali, ko god ona bila, ne e se dugo radovati prisvajaju i asti koje pripadaju meni! Pobrinu u se ve da ona okaje tu svoju bezbo nu lepotu! I zovne odmah svoga sina, onoga krilatoga i prili no drskoga de aka zla pona anja, koji se ne osvr e na javni red pa s ognjima i strelicama naoru an, prele e no u po tu im ku ama, kvari bra nu slogu i neka njeno ini tolika nevaljalstva, a ba ni ta dobro. Premda je on ve po naravi bio smeo i drzak, podbode ga jo vi e re ima, odvede ga u onaj grad, pokaza mu Psihu tako se, naime, zvala djevojka ispri a mu svu poviest o utrci za lepotu, pa uzdi u i i bjesne i re e: Zaklinjem te vezom materinske ljubavi, slatkim ranama tvojih strela, medenim arom tvoga plamena: osveti se posve za svoju roditeljicu, kazni tu prkosnu lepotu i u ini mi samo ovo jedno, od svega najva nije: neka se ta djevojka najvatrenijom ljubavlju zaljubi u najgorega ovjeka, kome je Sudbina oduzela ast i o instvo i zdravlje; u takvu propalicu, da se u celom svetu ne e mo i na i ovek koji bi mu bio jednak u bedi. Tako rekav i, zagrli svoga sina ljube i ga dugo i arko, a zatim se uputi na obli nju morsku obalu o koju su mlatili talasi, zagazi ru i astim stopalima u najvi u penu nemirnih valova i na e se na bistrom talasu dubokoga mora. U tren- oka po elji joj se stvori njena morska pratnja, kao da je to pre bila naredila: tu su Nerejeve k eri koje pevaju u horu i Portun s ku dravom modrom bradom, i Salacija s krilom punim riba, i Palemon, mali ko ija koji na uzdi vodi delfina, pa eta Tritona koji su na sve strane skakali po moru: jedan je blago trubio na svoju zvu nu koljku, a drugi je dr ao svilen veo da boginju za titi od sunca koje je nemilosrdno eglo; tre i je donosio gospodarici ogledalo, a ostali su plivali pridr avaju i njena kola u koja su bila upregnuta po dvojica. Takva je pratnja i la s Venerom kad se uputi k Okeanu. A Psiha i uz svu svoju lepotu nije imala nikakve koristi od svoje dike. Svako je posmatra sa divljenjem, svi je hvale, ali se niko, ni kralj, ni kraljevi , ni bilo ko iz naroda ne javi kao prosac, ele i da se njom o eni. Svi se dive bo anskom liku, ali joj se dive samo kao kipu to je izvajan ve tom rukom. Njene obe sestre, iju umerenu lepotu svet nije izneo na glas, ve su se bile udale za kraljevske prosce i ivele u sre nom braku, dok Psiha sedi kod
2

ku e, osamljena i neudata, oplakuje svoju samo u i napu tenost, i mrzi svoju lepotu premda se svima dopadala. Jadni otac ove nesre ne devojke posumnja naposletku da nju mo da bogovi ne mrze, pa boje i se gneva svevi njih upita za savet prastaro proro i te u Miletu, i molitvom i rtvama zamoli od tog mo nog bo anstva da njegova neljubljena k i dobije mu a i da se uda. Tad Apolon, premda Grk i Jonjanin, iz obzira prema piscu Miletskih pri a odgovori ovako preko latinskog proro anstva: Na stenu visoke gore postavi svoju k er, kralju, u rasko noj spremi za svadbu smrti. I ne nadaj se zetu ro enom od smrtnih ljudi, no stra nom udovi tu, divljem, kao zmija, koje leti na krilima i ne tedi nikoga, svud sve u propast tera ma em i ognjem. Od njega i sam Jupiter drhti, od njega strepe bogovi, boje se reke u donjem svetu i stigijsko carstvo mraka. Kralj, nekada bla en, uv i to, uputi se mrzovoljan i tu an svome domu i rastuma i svojoj eni naloge zlokobnog proro anstva. Vi e dana bila je alost, pla i naricanje. Navr avalo se vreme za izvr enje onoga to je zla sudbina htela. Tad su nesre nu djevojku stali pripremati za svadbu kao za pokop. Plamen zublji biva crn od a e i trne se pod pepelom, zvuk svadbene frule menja se u tu an lidijski napev, vesela pesma Himenejeva zavr ava se lelekom, a udava a velom bri e svoje suze. Ceo je grad oplakivao tu nu sudbu te ku e i, sjedinjeni u tuzi, gra ani proglasi e odmah op tu alost. Ali nu nost da se pokori volji bogova tra ila je da jadna Psiha pretrpi odre enu kaznu. U najve oj alosti, dakle, pripremi e sve anost pogrebnog pira; povorka kenu uz pratnju celog naroda, a Psiha, sva uplakana, ne ide na ven anje, no na svoju sahranu. Jadni njeni roditelji koje je sna lo toliko zlo, ote u izvr enje ukletog dela, ali ih sama k i stane hrabriti ovim re ima: to mu ite nesre nu svoju starost dugim pla em? to svoj ivot, koji je vi e moj nego va , umarate stalnim naricanjem? to zaludnim suzama nagr ujete svoje lice koje ja obo avam? to razdirete u svojim o ima i moj vid? to upate svoje sede vlasi? to se busate u prsi, u te grudi koje su meni svete? Evo, to vam je divna nagrada za moju arnu lepotu! Prekasno utite smrtonosnu ranu koju vam je zadala prokleta Zavist! Dok su me narodi i svijet slavili bo anskim astima, dok su me svi u jedan glas nazivali novom Venerom, tada vam be e tugovati, tada plakati, tada me oplakivati kao da sam ve upropa ena! Sad utim i vidim da sam nastradala samo zbog imena Venerina. Vodite me i postavite na stenu koju mi je proro anstvo izreklo! uri mi se da proslavim svoj sre ni pir, uri mi se da vidim svog sre nog mu a. to oklevam i to izbegavam sastanak s onim koji je ro en na propast svemu svetu? Tako rekav i, devojka u ute i vrstim korakom ume a se me u narod koji ju je pratio na sprovodu. Sprovod se penjao prema odre enom vrhu gore. Tu, na najvi em vrhu napuste devojku, ostave tamo suzama poga ene baklje kojima su svetlili, pa oborene glave okrenu se na put ku i. A njeni jadni roditelji, umoreni tolikom nesre om, zatvori e se u ku u, u dubok mrak i ve nu no . Psiha je za to vrijeme drhtala od straha i plakala na vrhu litice; tad blag dah Zefira, tiho vihore i, zalepr a nji u i joj haljine, naduo joj skut, a onda jedva primetnim pokretom i mirnim dahom polako je podi e i prenese preko provalija visoke stene, spusti je podno u dolinu i ne no je polo i u krilo cvatu eg busena. Na tim mekim travnim livadama, ispru ena na postelji od meke rosne trave, Psiha se umiri od velikog uzbu enja i slatko zaspa. Kad ju je san poptili no okrijepio, ustade smirene du e. Tad ugleda lug s vitkim i gustim drve em i opazi vrelo prozirnije i od stakla. Usred luga, pokraj samog vrela, kraljevska je palata koju nisu sagradile ljudske ruke, nego bo ansko ume e. Ve na ulazu jasno si mogao videti da je pred tobom rasko an i ugodan stan nekoga boga. krov je izra en od kedrovine i slonove kosti, i lepo je zasvo en; pridr avaju ga stubovi od zlata, a sve su stene pokrivene srebrnim plo ama na kojima su bile urezane razne zveri i ivotinje, koje kao da su dolazile u susret onima koji bi u li. Zaista be e neobi an ovek i veliki umetnik, ili mo da neki polubog, ili i sam bog, onaj koji je tako umetni ki izlio toliko srebro u ivotinje. I sam pod bio je i aran raznobojnim, kao slike izrezanim dragim kamenjem. Da, beskrajno su sre ni oni koji gaze po draguljima i biserju! I ostale odaje te palate koja se pru ala daleko u dubinu i u irinu, bile su od neprocenjive vrednosti, a zidovi, napravljeni od grumenja zlata, sijali su svojim vlastitim sjajem, tako da palata sama sebi stvara dan i kad sunce to ne e: tako blistaju i sobe, i ulaz i sama vrata!! Name taj je odgovarao veli anstvenom izgledu ku e, tako da se zaista pri injavalo kao da je ova nebeska palata sagra ena za velikoga Jupitera, kad on prebiva me u ljudima. Psihu je omamila lepota takvog mesta, pa stupi bli e i usudi se prekora iti prag. Privu ena znati eljom, stane pomno
3

razgledati sve pojedinosti i opazi s druge strane palate riznice divno izra ene i natrpane velikim blagom. Nema na svetu stvari koja se tu nije mogla na i. A to je bilo posebno neobi no, i to je izazivalo ve e divljenje nego i samo ovo golemo bogatstvo, je to to ovo blago nije bilo osigurano nikakvom verigom ni bravom, i nije ga uvao nijedan uvar. Dok je sve to s nasladom promatrala, oglasi joj se neki glas, a telo iz kojega je dolazio nije primetila: Za to se, gospodarice, divi tolikom blagu? Ovo je sve tvoje. Zato po i u lo nicu, odmori se na postelji i idi u kupatilo ako eli . A mi, kojima uje glasove, tvoje smo slu kinje koje e te hitro slu iti. Kad okrepi telo, eka e te kraljevska gozba. Psiha oseti bla enstvo bo anske prisutnosti. Kad je poslu ala bestelesni glas, najpre snom, pa onda kupanjem odagna umor iz svog tela. Zatim ugleda u blizini neki polukru an sto, i kako je na njemu stajao pribor za jelo, pomisli da je to spremljeno za nju, pa drage volje sedne. Odmah se pred njom stvori vino kao nektar i poslu avnici sa bogatim jelima, a niko nije slu io, nego se inilo da ih donosi neki dah. Nikoga nije mogla videti, nego slu a e re i, jer i njene slu kinje behu samo glasovi. Nakon obilne gozbe neko je u ao i nevi en i zapevao, a neko drugi svirao u kitru, koja se tako e nije videla. Zatim joj do u iju dopre skladno pevanje mnogih glasova, tako da se inilo kao da peva hor, premda ni jednoga oveka nije videla. Kad su sve te naslade bile prikraju, Psiha vide da se bli i ve e i po e na po inak. Ali duboko u no u neki umiljati glas. U tolikoj samo i ona se upla i za svoje devi anstvo i bojala se vi e nego ikakve nesre e onoga to nije poznavala. A evo, ve je nepoznat mu bio kod nje, pope se na krevet, u ini Psihu svojom enom, i pre svitanja naglo nestade. Glasovi koji potajno behu tu, pred lo nicom, uzmu negovati mladu nevestu ije je devi anstvo bilo rtvovano. I tako je to bivalo dugo vremena. Pa kako se to u prirodi doga a, ovo nepoznato posta joj zbog navike ugodno, a zvuk tajanstvenog glasa bi joj u samo i uteha. Me utim njeni su roditelji starili u neprestanoj tuzi i alosti. Glas o tome nadaleko se ra irio, i kad starije sestre sazna e za to, odmah alosne i tu ne napuste svoje ku e i urno pohrle k svojim roditeljima da ih vide i porazgovoraju s njima. Te iste no i re e Psihi mu ovako (jer su ga ruke mogle dodirnuti i u i ga uti, ali ga nije mogla videti): Slatka i draga eno, Psiho moja, okrutna Sudbina grozi ti se smr u i ja ti svetujem da se dobro pripazi . Tvoje sestre koje misle da si mrtva tra e te uzrujane i urzo e stupiti u ovu pe inu. Ako slu ajno uje njihovo naricanje, nemoj ni ta odgovarati i ne osvr i se, ina e e meni naneti najte u bol, a sebi stvoriti najve u pogubu. Psiha se slo i s tim i obe a da e mu u initi po volji. Ali kad je ovaj zajedno s no i nestao, jadnica sav dan provede u pla u i udaranju u prsa, opet ale i to je tu , zatvorena u rasko nu tamnicu i li ena svakog razgovora s ljudima, sasvim izgubljena jer ne mo e pomo i sestrama, ne mo e ih ute iti niti ih videti. Nije se okrepila ni kupanjem, ni jelom, ni i im to daje snagu, no gorko pla u i po e spavati. Ubrzo njen mu sti e ne to pre nego obi no, le e uza nju, zagrli je svu uplakanu i po e je koriti ovim re ima: Zar si mi to obe ala, moja Psiho? to jo mogu ja, tvoj mu , od tebe o ekivati? emu li se nadati? I danju i no u, pa ak i u momu zagrljaju neprestano se kinji . Pa hajde, uradi kako ho e i udovolji eljama svoga srca na svoju propast! Samo se seti moje ozbiljne opomene, kad se stane prekasno kajati! Tako ona molbama i groze i mu se da e mu umreti, iznudi od mu a dopu tenje da vidi svoje sestre, da ubla i njihovu bol i da s njima porazgovora. A on usli i molbe svoje mlade i dopusti joj pored toga da ih nadari zlatom i nakitom koliko je volja, ali ju je sve vreme opominjao i pla io se da se ne povode pogubnim savetom sestara da ispituje kakav je lik njenog mu a, nek to ne radi kako ne bi zbog opake znati elje sunovratila sebe s vrha tolike sre e i navek bila li ena njegovih milovanja. Psiha zahvali mu u i ve veselije re e: Pre bih sto puta umrla nego da budem bez tvoga slatkog zagrljaja! Volim te ludo pa ma ko bio, volim te kao svoj ivot i ni sam Amor ne mo e se uporediti s tobom. Ispuni mi, molim te, jo ovu elju: nalo i svomu sluzi Zefiru da istim putem prenese moje sestre i dovede ih ovamo, pa ljube i ga zavodni ki, opijaju i ga nje nim rije ima i grle i ga, uz milovanja i ovako mu je tepala: Dragi moj, mu u moj, slatka du o tvoje Psihe! Njen mu podle e sili i mo i ljubavnoga apta, obe a da e sve u initi, pa jer se ve primicala zora, nestade iz eninih ruku. Psihine sestre pita e za pe inu i za mesto na kojem su je ostavili, pa naglo potr e onamo i po e e liti suze i udarati se o prsa, da stene i litice stanu odjekivati od njihovog naricanja. Zvale su jadnu sestru sve po imenu, dok Psiha, izlu ena i uzdrhtala od tu nih glasova koji dopirahu s visine, ne istr a iz ku e'i re e: Za to se bez razloga ubijate tu nim lelekom? Evo, tu sam ja koju oplakujete. Okanite se kuknjave i osu ite ve jednom obraze vla ne
4

od suza i dugog pla a, jer ete mo i da zagrlite onu koju oplakivaste. Tad zovne Zefira i spomene mu nalog mu evljev. Ne ase i, on poslu a zapovest i svojim blagim dahom snese dole neranjene sestre. Stanu se one grliti i ljubiti, a sti ane suze vrati e se opet izmamljene rado u. Veselo u ite pod na krov, re e Psiha, i sa svojom Psihom okrepite svoje oja ene du e! Tako rekav i pokaza im golemo bogatstvo zlatne palate i u ini da uju mnogobrojne glasove onih koje su joj slu kinje, pa ih privede prelepom kupatilu i okrepi ih sjajnom i rasko nom gozbom za bo anskim stolom, da su one presi ene neizmernim obiljem blaga stale duboko u srcu sti avati jal. A uz to, jedna od njih ne prestaja e drsko i znati eljno da se raspituje ko je gospodar tih nebeskih stvari, i ko li je i kakav li je njen mu . Ali Psiha ne htede prekr iti nalog svoga mu a, ni tajnu svoga srca odati, nego smesta izmisli da je to divan mladi kome pahulje brade sen e obraze, koji je odve zauzet lovom po poljima i gorama. A da ne bi u razgovoru nehote i odala neku tajnu misao, ona im podari e ena zlata i nakita, pozva Zefira i nalo i mu da ih odnese natrag. Vra aju i se domu, ove vrle sestre mnogo se prepirahu me u sobom, jer su ve plamtele od zavisti koja se kao otrov javi u njihovoj u i. Jedna od njih naposletku na e ovako: Eto slepe, nemilostive i nepravedne Sudbine! Zar je to lepo od tebe, da mi, od istih roditelja ro ene, podnosimo tako razli itu kob? Mi, koje smo starije, date smo mu evima do ljacima kao ropkinje, odvojene od ku noga praga i domovine, te ivimo daleko od roditelja kao prognanice! A ova najmla a koja se rodila poslednja, kad se plodnost ve izmetnula, da ima toliko blago i boga za mu a, a ne ume pravo ni upotrebiti to obilje bogatstva. Videla si, sestro, koliki su i kakvi su nakiti u ku i, kakve divne haljine, kako sja njeno drago kamenje, a da i ne govorim o zlatu koje se gazi na sve strane? Ako ima i mu a tako krasna kako kazuje, onda na celom svetu nema ene sre nije od nje. Mo da e je njen mu -bog i u prisnosti i ljubavi koja se ja a u initi i boginjom. Da, tako e i biti, bogami, tako se pona ala i vladala. Ve l gleda sa visine i sve u toj eni podse a na bo icu koja ima : glasove za sluge, dapa e, i samim vetrovima daje nare enja. Dok je meni, jadnici, sudbina dodelila mu a starijeg od moga oca, elavijeg od tikve, i rastom sitnijeg od deteta, mu a koji svoju ku u uva zatvorenu lancima i katancima. i A druga prihvati: I meni je dopao za mu a ovek koga mu i kostobolja i koji se od nje sav iskrivio, pa stoga preretko mari sa mnom u ivati u ljubavi. Jednako mu moram trljati iskrivljene i skamenjene prste; smrdljivi oblozi, prljave krpe i u egli melemi e u moje ne ne ruke i vi e ne nalikujem odanoj eni nego prili im izmu enim licem ( kakvoj Doktorki! I na tebi se, sestro, vidi re i u slobodno ono to mislim kako strpljivo, ili bolje re eno, ropski podnosi isto to: ali ja ne mogu vi e trpeti veliku sre u koja je zapala nedostojnoj. Priseti se kako je oholo i drsko postupala s nama, kako je neumerenim hvalisanjem istakla svoju nadutu du u i kako nam je od tolikog bogatstva jedva bacila ovu sitnicu i odmah nalo ila vetrovima da nas ispuhnu jer joj na a poseta bi dosadna! Ne bila ja ena i ne ivela vi e ako je ne li im tolike sre e! A ako je, kako je pravo, na a uvreda i tebe ovako zapekla, obe emo smisliti valjanu osvet za u injen postupak. Poklone koje nosimo ne pokazujmo ni roditeljima ni kome drugom, a ne emo re i ni da ne to znamo o njeomu spasu. Dosta je to smo same videle ta nam je sada uskra eno, i ne treba da tako radosnu vijest rastrubimo i roditeljima i svima ljudima. Za ije se bogatstvo ne zna, kao da i nisu sre ni. Zna e ona da mi nismo njene slu kinje, nego starije sestre. A sada se vratimo k mu evima i svojim sirotinjskim skromnim domovima, pa emo s pa njom i zrelo razmisliti o svemu i vratiti se naknadno da kaznimo njenu oholost. Zle sestre slo i e se u tome da je ova njihova odluka dobra. Sakri e svoje skupocene darove, ra upa e kose, izgrebav i lice to su i zaslu ile stanu liti la ne suze. Time u isto vreme obnovi e i tugu svojih roditelja koje ostavi e bez nade, pa pune hladnoga gneva pohitq e ku i, sanjaju i svojoj nevinoj sestri ne samo podmuklu varku nego i ubistvo. Me utim Psihu njen mu , koga likom ne poznava e, opet opomenu u no nom aputanju: Vidi li kolika ti nesre a preti? Sudbina te ugro ava izdaleka, i ne bude li se dobro pazila, uskoro e te napasti izbliza. Lukave kao vu ice, tvoje sestre ku aju ne to veliko i spremaju ti klete zasede; najpre pak ho e da te navedu da spozna moj lik, a ja sam ti esto govorio da ga nikad vi e ne e videti ako ga samo jednom ugleda . Pa do u li gadne ve tice, naoru ane ovim zlim namerama a u to sam siguran ne zame i s njima razgovor, a ne bude li mogla to iz uro ene naivnosti i ne nih ose anja svoje du e, barem o mu u nemoj ni ta ni slu ati ni odgovarati. Ubrzo emo i na u porodicu uve ati, tvoja utroba koja je doskora bila detinja, sad nosi na e dete; ako na u tajnu utnjom sa uva , ono e biti bo ansko, a oda li tajnu, bi e smrtno. Psiha se od te vesti zasija od radosti, zapljeska rukama na ute nu misao da e roditi boga, ponosila se njegovom slavom i radovala se to e u ivati dostojanstvo materinskog imena. Bri no broja e dane i mesece koji su prolazili, i neiskusna s bremenom koje je nosila, divila se kako joj se utroba nakon samo par dodira
5

pove ala. Ali njene sestre paklene i gadne furije koje sik u zmijskim otrovom, ve plovljahu hrle i s bezbo nom brzinom. Tada mu , koji se samo povremeno pojavljivao, opomenu svoju Psihu: Do ao je zadnji i odlu uju dan; du manin tvoga roda ve se latio oru ja i pokrenuo vojsku, sredio bojni red i trubom dao znak za borbu; tvoje bezbo ne sestre ve isuka e ma eve i pere ti ga u grlo! Ah, kakva nam nesre a preti, preslatka Psiho! Smiluj se i na sebe i na mene, te uzdr ljivo u punom po tovanja spasi ku u, mu a i na e edo od nesre e i propasti to nas eka. Kad litice budu odjekivale od njihovih zlokobnih glasova kao od Sirena s vrha stene, ti nemoj ni gledati ni slu ati te zlikova ke ene koje zbog pogubne mr nje i okaljanih krvnih veza vi e ne sme nazivati sestrama. Psiha e na to, prekidaju i govor pla nim jecajem: Ve si odavno imao dokaza o mojoj veri i po rtvovanosti, a sada u te ubediti u stalnost tvoje vrednosti za me . Samo ti naredi na em sluzi Zefiru da jo jednom bude na posluh, i dopusti, da umesto tvog svetog lika koji mi je uskra en, vidim barem svoje sestre. Zaklinjem te tom tvojom mirisnom kosom rasutom na sve strane, tvojim ne nim i punim obrazima koji su nalik mojima, svojim grudima zagrejanim neznanim ognjem, eljom koju imam da tvoj lik upoznam barem u ovom detetu, pusti eni koja te preklinje molbama nek u iva u slatkom sestrinskom zagrljaju i okrepi veseljem du u odane ti posve Psihe. Pa ne u vi e ni ta ispitivati o tvomu liku, ni ta mi vi e ne smeta no na tmina, samo da imam tebe, svetlosti moja! Za aran tim rije ima i ne nim zagrljajima, bri u i joj suze svojim vlasima, mu joj sve obe a i odmah prete e zoru novoga dana. Obe sestre u urotni koj svezi iskrcaju se iz la e ne videv i roditelje, vratolomnom brzinom potr e pravo ka steni, pa ne ekaju i vetar koji e ih odneti, s ludom drsko u sko e u dubinu. Zefir se pak seti kraljeva naloga, i premda preko volje, podupre ih krilom vihornog daha i spusti na zemlju. One odmah, i ne ase i asa, u u u palatu, zagrle svoju rtvu, la u i da su joj sestre i kriju i riznicu varke ljubaznim licem, pa po e e ovako laskati : Psiho, nisi ti vi e malena kao pre, i sama e brzo postati majka. ta misli , koliku nam radost nosi tim malim telom? Kolikim e veseljem obradovati svu na u ku u! Kako smo sre ne to emo negovati to zlatno dete! Bude li odgovaralo lepoti roditelja, rod e se upravo Amor! Tako pobu uju i naklonost malo po malo osvoji e sestrino srce. Ova im odmah ponudi stolice da sednu i odmore se od puta, odvede ih u toplu kupaonicu i ugosti ih u divnoj trpezariji probranim jelima i poslasticama, zapovedi da se kitara oglasi i zazvoni; re e da sviraju u frulu, i frula odjeknu; da peva hor, i u se pesma. I sve je to sla anom melodijom milovalo njihove du e. Ali se zloba tih opakih ena ne sti a, niti se smirila vrsno u pesme, nego su obe i dalje mislile na zamku koju su joj u svojoj zlobi isprele; po e e na to skretati razgovor i propitkivati je o mu u, odakle je rodom i kakvu lozu vu e. Psiha u svojoj prevelikoj iskrenosti zaboravi na prethodni govor, pa stade izmi ljati kako joj je mu iz susedne pokrajine, kako ima velike trgova ke poslove, da je ve sredove an i da mu je kosa mu na nekim mestima seda. I ne zadr avaju i se na toj pri i, opet ih obdari bogatim darovima i preda ih vetrovima. Kad ih je Zefir proneo vazduhom, one se vrati e ku i ovako razgovaraju i: ta veli , sestro, na tako stra ne la i one budale? Onda je bio mladi kome je tek nikla prva brada, a sad je sredove an ovek s prosedim vlasima! Koga je ikada tako maleni period preobrazio od mladi a u starca? To se, draga sestro, mo e objasniti jedino time, da ova opaka ena izmi lja i la e, ili uop te i ne zna lik svog mu a. Bila istina kakva mu drago, valja je to pre odma i od onog blaga. Ako ne poznaje obli je svoga mu a, sigurno se udala za boga i njena trudno a done e opet boga! A ako ona ne bilo tako zaista postane majka bo anskog sina, obesi u se odmah. Zasad hajdemo k roditeljima, a kao dopunu ovom razgovoru skujmo mu kakvu doli nu zaveru. Tako raspaljene, razgovarale su preko volje sa svojim roditeljima. Te ih je no i mu ila nesanica, a ujutru, ne mogav ii se vi e svladati, polete e ka steni i tu na uobi ajen na in slete e pomo u vetra. Stisnu e o ne kapke da bi izazvale suze, i ovako lukavo stanu razgovarati sa sestrom: Ti si sretna i ne sluti nikakvo zlo, nego sedi sva bla ena i ne mare i za pogibiju! Ali nas koje bdimo za tebe, okrutno mu i tvoja nevolja. Saznale smo iz pouzdanog izvora, i budu i da smo saputnoce tvoje u bolu i nevolji ne mo emo ti kriti: stra na zmija uvijena mnogim kolutima, s vratom naduvanim od otrova i s dubokim drelom, taj om spava no u s tobom. Seti se Pitijinog proro anstva koje ti je proreklo da si za nevestu odre ena stra nom udovi tu! Mnogi seljaci koji u okolini love i mnogi ovda nji itelji, videli su ga sve eri kako se vra a s pa e i pliva u vodama obli nje reke. Svi tvrde da te ne e dugo tako uslu no hraniti izvrsnim jelima, nego da e te, zajedno s plodom koji nosi pod srcem, po dreti im ovaj dozri u tvojoj utrobi. Na to treba da se odlu i : ho e li pristati uz sestre zabrinute za tvoj spas, ho e li izbe i smrt i iveti s nama bez ikakva straha od smri, ili e na i grob u utrobi tog groznog udovi ta. Ako li ti godi osamljenost sela naseljena samo glasovima, smrdljive i odvratne ne nosti tajne ljubavi i zagrljaji otrovne zmije, onda smo mi, tvoje ne ne sestre, barem
6

u inile svoje. Jadnu Psihu koja je bila prostodu na i krhke du e obuze strah od tako tu nih re i. Sva izvan sebe zaboravi na opomene mu evljeve i na svoja obe anja, pa se strmoglavi u bezdan nesre e. Dr u i, bez kapi krvi u licu i bleda kao smrt, jedva je prigu enim glasom mogla izgovoriti ove isprekidane re i: Vi mi, drage moje sestre, kako i treba, dajete nov dokaz svoje sestrinske ljubavi. Oni koji vam tako tvrde, ini se da ne izmi ljaju. Nikad ne vidjeh lica svoga mu a i ne znam odakle je on. Trpim mu a za koga ne znam ko je, samo no u ujem njegov glas, a kloni se svetlosti. Istinu ka ete, i potpuno se sla em s vama da je on neka ivotinja. Stalno me odvra a od elje da ga vidim i preti mi velikom nesre om ako budem znati eljna. Ako mo ete pomo i svojoj sestri u nevolji, pomozite mi odmah, jer e sva dobrota koju ste mi u inile svojom savetima oslabiti ako sada ne budete preduzimljive. Opake ene, vide i da je du a njihove sestre ve otrovana, napusti e sada sve tajne spletke i isukanim ma evima navali e na upla enu ma tu prostodu ne djevojke. Jedna od njih stane zboriti: Budu i da nas krvna veza sili da za tvoj spas ne ustuknemo ni pred kojom nevoljom, pokaza emo ti put koji smo dugo i dugo smi ljale, i koji jedini vodi ka spasenju. Uzmi dobro nao trenu britvu, prevuci je preko dlana da joj testira o trinu, sakrij je potajno na onom delu le aja na kojem obi no le i , pa onda stavi pod poklopac lonca zgodnu svetiljku punu ulja, koja dobro svetli, a sve te pripreme bri ljivo prikrij. Kad ti se mu , vuku i se kao zmija, zavu e po obi aju u krevet, ispru i se i zanesen prvim snom stane duboko disati, si i bosonoga i na vrhovima prstiju s postelje, izvadi lagano svjetiljku iz tamnog skrovi ta i pomo u svetla uhvati ansu za tvoje slavno delo, digni desnicu uvis pa svom snagom prere i onim dvobridnim oru jem vor koji vezuje vrat i glavu opasne zmije. A na a ti pomo ne e izostati, im njegovom smr u sebe spasi . Mi emo pune straha ekati i odmah dotr ati, uzeti sve blago zajedno s tobom, pa emo tebe, ljudsko bi e, udati za oveka po tvojoj elji. Tim re ima raspali e sestrinu du u i onako usplamtelu i odmah su u strahu napustile mjesto na kojem e se zbiti takvo zlo; vetar ih po obi aju digne na stenu, odavde nagnu u beg, ulaze u la e i otplove. Me utim Psiha osta sama, ili bolje re i, prepu tena gonjenju neprijateljskih Srda, i u svojoj tuzi bi sli na nemirnom moru. Premda se ve bila odlu ila i u du i tvrdo naumila, ipak se u trenu izvr enja zlo ina jo koleba e razdirana u svojoj neodlu nosti i nesre i raznim ose ajima: nestrpljivo u i neodlu no u, hrabro u i strahom, sumnjom i gnevom, a to je najgore, u istom bi u mrzela je ivotinju, a volela mu a. Kad je ve e donelo sa sobom no , ona br e-bolje stane pripremati sve to be e nu no za kleti zlo in. Kad se sno a, do e mu i nakon prvih ljubavnih borbi zaspi dubokim snom. Tad Psiha, slaba i telom i duhom, ali potpomagana voljom sudbine, skupi snagu, potra i svetiljku, zgrabi britvu i odva nost je u ini mu karcem. Ali im prinese svetlost, tajna njenog kreveta postade joj jasna: umesto svake divlje ivotinje, ona vide bi e najljupkije i najsla e: samoga Amora, divnoga boga, kako lepo spava. Pred tom slikom i sama svetiljka ja e zasine, a britva za ali to je tako o tra. Zastra ena tim divnim prizorom, Psiha se nije mogla pribrati. Iznemogla i bleda pade dr u i na kolena, potra i gde bi sakrila britvu, i pomisli da to u ini u svojim nedrima. To bi i u inila da ova od straha od velikog zlo ina ne izlete iz neopreznih ruku. Makar posustala i iznemogla, ona se, po to je vi e puta zagledala lepotu bo anskoga lica, ubrzo oporavi. Gledala je divnu kosu na zlatnoj glavi, okupanoj ambrozijom, vrat beli kao mleko i ru i aste obraze na koje su padali lepi uvojci, jedni napred na grudi, drugi na ramena, a od jakog im je sjaja i sama svetlost svetiljke stala da bledi. Na ramenima krilatoga boga prelivalo se rosno perje u blistavom sjaju i, premda su krila po ivala, njihovo je ne no i fino perje podrhtavalo i nesta no lepr alo. Ostali delovi tela behu tako glatki i sjajni da se Venera nije morala stidjeti to ga je rodila. Uz nogu od postelje le a e luk s tobolcem i strelama, nemilostivo oru je velikoga boga. Psiha se nezaja ljiva ne moga e zasititi; promatrala je, opipavala i divila se oru ju svoga mu a te uzela jednu strelu iz tobolca, ali kad joj htede dodirnuti o tricu vr ka, pritisnu ja e svojim palcem koji jo drhta e i ubode se prili no duboko, tako da se ko a orosi sitnim kapljicama rumene krvi. Tako se Psiha, ne znaju i, zaljubi u samoga Amora, boga ljubavi. Plamte i sve vi e ljubavlju za Amorom, na e se nad njega puna e nje i stane ga udno ljubiti raskala nim i strastvenim poljupcima, boje i se da ga ne probudi. Ali dok se ona pijana od sre e i ranjene du e kolebala, svetiljka ne znam je li od podlosti ili zavisti ili zato to je i sama elela dodirnuti tako divno telo ili to ga je udela poljubiti, trcne s plamena kap vrela ulja na desno rame boga. Jao, drzovita i nesmotrena svetiljko, neverna slugo ljubavi. Zar se usu uje ope i samoga gospodara sveg ognja? Zar se ne se a da te je prvi prona ao neki ljubavnik, ele i da to du e, pa ak i no u, u iva u u enom bi u! Ope eni bog sko i iz sna, vide da je Psiha prekr ila svoju re , ote se njenim poljupcima, i izvu e iz zagrljaja ruku nesre ne ene, pa s mukom odlete. U trenu kad se dizao, Psiha, jadnica, ele i poleteti zajedno s njim kroz
7

oblake, obuhvati obema rukama njegovu desnu nogu, ali umorna brzo pade na zemlju. Bo anski ljubavnik ostavi Psihu na tlu, slete na obli nji empres i s njegovog visokog vrha uputi joj, duboko potresen, ove rije i: Moja lakoverna Psiho, zaboravih naredbe svoje majke Venere, koja mi je zapovedila da te u inim robom strasti prema bednom i neznatnom oveku i s tako nedostojnim bi em dovedem u brak. Sleteo sam k tebi da ti budem ljubavnik! To uradih lakomisleno, znam, i ja, slavni strelac, ranim sam sebe strelom i u inim te svojom enom samo zato da me posmatra kao zver i da mi no em odse e glavu na kojoj su o i koje te obo avaju. Zato sam ti sve vreme govorio da se uva i dobronamerno te opominjao. Ali tvoje vrle savetnice brzo e mi platiti za opasnu pouku koju su ti dale; a tebe u kazniti samo svojim begom. im dore e, krilima se vinu u visinu. Psiha le e i na tlu, posmatra e uzlet svoga mu a koliko ga moga e pratiti pogledom, i o ajnim pla em mu ila je du u. No kad je mu na krilima nestao u beskrajnom prostoru, strmoglavi se s obale obli nje reke u vodu. Ali je blaga reka, mo da u ast bogu koji i samu vodu mo e raspaliti, i boje i se za se, odmah prihvati svojim valima i iznese je na obalu obraslu cve em i biljkama. Tu se stvori selja ki bog Pan koji je sedeo na obali reke, grle i gorsku boginju Jeku i u e i je svakojakim napevima. Blizu obale, pustopa ice su poskakivale njegove koze brste i li e du reke. Znaju i dobro za njenu nevolju, ovaj kozonogi bog milosrdno pozva k sebi ranjenu i iznemoglu Psihu, i stane je te iti ovako ne nim re ima: Dodu e ja sam samo seljak i pastir, lepo moje dete, ali sam hvala dubokoj starosti stekao mnogo iskustva. Ako su moje slutnje a mudri ljudi to nazivaju predose aj em opravdane, onda po tvom nesigurnom hodu i estom posrtanju, po prevelikoj bledo i lica, neprestanim uzdasima i po o ima koje su izgubile sjaj, vidim da pati od prevelike ljubavi. uj me, dakle, i nemoj vi e da poku ava da se ubje i strmoglavljivanjem ili bilo kojim drugim na inom. Okani se pla a i mani se tuge, pomoli se, bolje, Amoru, najve em od bogova, da blagim podsticajem zavri naklonost tog razma enog i raskala nog mladi a. Tako govora e bogpastir, ali mu Psiha ne odvrati, nego se samo pomoli tom bo anstvu i nastavi put. Kad je te kom mukom pre la jedan deo puta, sti e u smiraj dana nekom stazom u grad kojim je vladao mu jedne njene sestre. Saznav i to, Psiha za ele da javi sestri da je stigla. Tako je uvedu u dvor i kad su se pozdravile i izljubile, na sestrino pitanje koji je uzrok njenom dolasku, ovako odgovori: Se a li se kako ste me savetovale da dvobridnom britvom ubijem udovi te koje pod la nim imenom mu a provodi no sa mnom, pre nego to ono svojim pro drljivim eljustima proguta mene, jadnu devojku? Ali kad sam, kao to sam i elela, pri svetlosti opazila njegovo lice, ugledah divan i bo anski prizor: samoga sina boginje Venere, samoga Amora, velim, kako spava mirnim snom. Dok sam, zbunjena prizorom tolike sre e i uzbu ena prevelikom stra u, patila to se ne mogu nau ivati njime, zlim slu ajem trcne svetiljka i kap u arenog ulja pade na njegovo rame. Od bola se odmah prenu iz sna i, opaziv i me naoru anu ognjem i gvo em, re e: Zato to si u inila ovako opako delo, odmah se udalji od moga le aja i sa sobom uzmi sve to je tvoje, a ja u se o eniti tvojom sestrom tu je izgovorio tvoje ime kao zakonitom enom.. Onda nalo i Zefiru da me svojim dahom izbaci preko granica njegovog doma. Jo Psiha i ne izgovori do kraja, kad sestra podstreknuta ludom stra u i zlobnom zavi u, a da bi prevarila mu a, izmisli pri u kako je saznala ne to o smrti svojih roditelja, pa se odmah ukrca na la u i pohita pravo ka onoj pe ini. Premda je duvao drugi vetar, ona je, zaslepljena nadom, govorila: Primi me, Amore, primi nevestu tebe dostojnu, a ti, Zefire, prihvati gospodaricu! I sko i u dubinu. Ali ni mrtva ne mogne sti i na ono mesto: njeni udovi rasuli su se po liticama i stenama i, kao to je i zaslu ila, svojim smrskanim telom postade hrana pticama i zverima. Kazna se ni drugoj sestri ne odmetnu. Psiha lutaju i sti e u grad u kojem je boravila druga njena sestra. I ovu je zavela lukavost sestrina, pa i ona, ele i zameniti svoju sestru u zlodelom okaljanom braku, pohrli na litice i tamo zaglavi sli nom smr u. Dok je Psiha, tra e i Amora, obilazila narode, on je pate i od rane, koju mu je zadala svetiljka, le ao u lo nici materinoj i uzdisao. Tada jedan sne nobeli galeb koji krilima pliva po morskim valovima, brzo uroni duboko u krilo Okeana. Tamo je bila Venera koja se kupala i plivala, pa ptica stade kod nje, ispri a joj kako je njen sin ope en, kako mu te ka rana zadaje mnogo bola, kako le i u postelji u borbi za ivot, i kako se svuda po svetu ire glasine, a Veneru i svu joj porodicu kude: Njega zato to s nekom devojkom ljubuje u gori, a tebe to se kupa u moru. Zbog toga nema vi e ni naslade, ni lepote, ni umilnosti, nego je sve prosta ko, surovo i stra no; nema vi e pirova, ni prijateljskih odnosa, ni detinje ljubavi, nego je svuda samo raspojasanost i stra ni poroci. Tako je brbljava i zajedljiva ptica aputala Veneri na uho, i tako je ru ila ugled njenog sina. Tada se Venera razjari i kliknu: Dakle moj krasni sin ima neku ljubavnicu! Reci mi, jedina moja verna slugo, reci ime one koja je zavela bezazlenog i nevinog
8

de aka, pa bilo da je to neka od Nimfa ili od Hora, bilo da je iz redova Muza ili da je neka od mojih slu kinja Gracija! Brbljava ptica ne za uta, nego re e: Ne znam, gospodarice! Mislim da se pri a kako je smrtno zaljubljen u neku devojku koja se, ako se dobro se am, zove Psiha. Tad planuv i silno viknu Venera: Zar da voli Psihu, suparnicu mojoj lepoti, onu koja je prisvojila moje ime? Taj me nevaljalac sigurno dr ao za svodnicu jer je upoznao devojku kojoj sam ga uputila. Vri te i tako, brzo izroni iz mora i odmah pohrli u zlatnu lo nicu. Kad je, kao to su joj kazali, na la bolna sina, ve s vrata viknu to je mogla ja e: Je li to di no i pristojno za na rod i tvoju vrlinu! Prvo si pogazio naredbe svoje majke i gospodarice! Nisi hteo mojoj suparnici nametnuti sramotnu ljubav i tako je mu iti, nego je ti, tako mlad, grli razuzdanim i nedopu tenim zagrljajima, pa da svoju neprijateljicu jo trpim kao snaju? Vragolane, zavodni e i odvratni stvore, ti svakako misli da si samo ti plemenita roda, i da ja zbog svojih godina vi e ne mogu zavoditi! Znaj, dakle, da u roditi drugoga sina, mnogo boljega od tebe, dapa e, da oseti sramotu, posini u koga od robova ro enih u mojoj ku i i da u mu i krila, i luk, i strele, i svu svoju opremu koju tebi nisam dala zato da bi je tako upotrebio! A od imanja tvoga oca ni ta mi nije dato za tu opremu! Ti si na zlo upu en od najranije mladosti i svrbe te prsti: koliko si samo puta u inio prestup prema starijima koje nisi po tovao! Pa i mene, majku svoju, izla e svakoga dana sramoti, kao kakav ubica; esto si me tukao i prezire me kao kakvu udovicu, a ne boji se ak ni svoga o uha, hrabrog i velikog vojnika! A to bi ga se bojao, kad mu esto svodi devojke samo da mene naljuti . Pobrinu u se ja da se pokaje zbog svega toga i da o uti svu gor inu i neprijatnost te svoje ljubavne pustolovine! I ta u initi sad ovako izlo ena ruglu? Kamo da po em? Kako da dr im na uzdi tebe, vragolana? Da tra im pomo od svoje prijateljice Trezno e, kad sam je tako esto uvredila zbog raskala enosti ovoga ovde? Sva se upravo zgra avam na pomisao da razgovaram s tom prostom i blatnom enom! Ali ne smem prezreti utehu osvete, ma otkud do la. Ba nju, i ni jednu drugu, valja mi uzeti za pomo da najstro e kazni toga pokvarenjaka, isprazni mu tobolac, oduzme strele, popusti luk, ugasi baklju, i dapa e mu njegovo telo omlitavi sna nim lekovima. Verova u da je osve ena nanesena mi uvreda tek onda kad mu odse e kosu koju sam tako esto svojim rukama milovala i davala joj zlatan sjaj, i kad mu potkre e krila koja sam na svojim grudima esto u nektaru kupala. Tako se ona gnevila, te provali napolje razjarena koliko to mo e biti samo Venera. Odmah je stigo e Cerera i Junona, pa vide i njeno namr teno lice, upita e je za to mr tenjem toliko kvari ljupkost svojih o iju. Ba mi zgodno dolazite, re e ona, da mome ranjenom srcu ispunite elju. Uprite sve svoje snage, molim vas, i dovedite mi onu begunicu i skitnicu Psihu. Sigurno znate za sramotu moje ku e i sva nedela mog nedostojnog sina. Bo ice zaista znahu sve to se zbi i poku a e sti ati stra an gnev Venerin: ta je skrivio tvoj sin, gospodarice, kad tako uporno napada njegove naslade i nastoji upropastiti devojku koju voli? Kakav je to greh, molimo te, ako se veselo nasme i lepoj devojci? Zar ne zna da je mu karac i mladi ili zaboravlja koliko mu je godina? Ili ti se ini vazda de akom zato to je tako dra estan? Ti si majka i osim toga razborita ena: zar e uvek tako znati eljno ispitivati zabave svoga sina, optu ivati ga zbog raskala nosti, prekoravati ga zbog ljubavnih pustolovina i zamerati lepom sinu to se slu i tvojim ume ima i slastima? Ko e od bogova ili od ljudi podnositi da ti na sve strane plete strasti me u ljudima, a u svojoj ku i zabranjuje ljubav i zatvara kolu enskih ljubavnih ve tina koja je svakomu otvorena? Tako su obe bo ice, boje i se Amorovih strelica govorile u njegovu korist, premda ne bi prisutan. A Venera, ljuta to se okre u na alu nanesene joj uvrede, pro e pokraj njih i uputi se hrlim korakom k moru. Psiha je, kroz to, puna nemirne e nje, svuda lutala, i no u i danju tra e i svoga mu a. utela je veliku elju da ga umilostivi bar ropskim molbama, ako mu ne mo e supru ni kim milovanjem sti ati gnev. I jednom, opaziv i na vrhu strme planine nekakav hram, re e: Ko zna ne boravi li ba onde moj gospodar? I odmah tamo pohiti, a nada i elja podstica e njenu istro enu snagu. Pre av i preko visoka grebena, do e do samoga bo anskog stana. Tu opazi p eni no klasje na kupu ili opleteno u vence, a bilo je i je menog klasja. Tu behu i srpovi i sve ratarske sprave, ali sve to le a e razbacano na sve strane, kako ve ine radnici u vreme letne zapare. Psiha sve to pomno prikupi, stavi svaku stvar na svoje mesto i lepo sve sredi, misle i kako ne treba zanemariti obred ni jednog bo anstva, nego od svih valja moliti dobrostivo milosr e. Dok se ona pomno i revnosno trudila oko toga , u e iznenada na to Cerera i vikne jo izdaleka: Ah, jadna Psiho, jesi li ti to? Gnevna Venera tra i te po celom svetu, sprema ti najstro u kaznu i smi lja osvetu svom snagom svoga bo anstva. A ti se ovde brine o mojim stvarima i misli o svemu, samo ne na svoj spas! Tada Psiha obgrlii noge bo ice, obilnim suzama okvasi njena stopala, svojom kosom bri e
9

tlo i mnogim molbama zatra i od nje milost: Zaklinjem te tvojom plodonosnom desnicom, veselim sve anostima etvenim, tajnama svetih kov ega, krilatim kolima poslu nih ti zmajeva, brazdama sicilske grude, kolima koja ugrabi e Prozepinu i zemljom koja je ne vra a, Prozpininim svadbenim silaskom u mrak donjega sveta, povratkom tvoje k eri, svetlo u baklje kojom je na oste, i svim ostalim to u dubokoj tajni i muku krije svetili te u ati koj Eleusini, pomozi jadnoj du i Psihe koja te moli! Dopusti da se bar nekoliko dana krijem me u ovim klasjem dok se gnev rasr ene bo ice s vremenom ne umiri, ili se bar moje sile, dugim naporom izmu ene, odmorom ne oporave! A Cerera odgovori: Dirnule su me tvoje pla ne molbe i elim ti pomo i. Ali ne u da navu em na se srd bu svoje majke s kojom me odavno ve e prijateljstvo i koja je pri tome i dobra ena. Zato odmah idi iz ovoga hrama i budi sre na to te nisam zadr ala i zatvorila. Odbijena i protiv svoje nade, Psiha se uputi natrag, slomljena dvostrukom tugom. Odjednom kroz polumrak nekoga svetog luga opazi u dolini pod sobom hram sagra en velikim ume em. Ne htede propustiti nijednu priliku, makar kako ona bila nesigurna, koja bi joj mogla uliti neku nadu, pa u elji da i te milost kojegagod boga, pri e svetom ulazu. Tamo ugleda skupocene darove i trake izvezene zlatnim slovima obe ene o grane drve a i pri vr ene na dovratke. I na tim natpisima, uz dobro instva koja je bo ica ukazala, bi ispisano i ime bo ice kojoj su darovi posve eni. Psiha kle e, zagrli jo topao rtvenik, obri e suze i ovako se pomoli: Sestro i eno velikoga Jupitera, bilo da boravi u prastarom hramu na Samu koji se jedini ponosi da te je izrodio, uo tvoj pla i hranio te u detinjstvu, bilo da poha a sveta sedi ta visoke Kartagine, koja te po tuje kao devicu koju na nebo voze kola u koja su upregnuti lavovi; bilo da uz obale Inaha, koji u tebi priznaje enu gospodara groma i kraljicu bogova, titi slavne bedeme Arga; ti, koju vas Istok po tuje kao Zigiju, a ceo Zapad zove Lucinom, budi mi u prevelikoj mojoj nevolji Junona Sospita i oslobodi me posustalu zbog svih opasnosti koje sam podnela, straha od pogibije koja mi preti. Zar ti ne poma e trudnim enama koje su u nevolji? Jo se ona tako molila, kad eto ti Junone koja se pojavi u svom uzvi enom dostojanstvu svoga bo anstva i re e: Veruj mi da bih rado svoju volju prilagodila tvojim molbama! Ali mi po tenje ne dopu ta raditi ne to protiv volje svoje snaje Venere, koju sam vazda ljubila kao k er. Osim toga spre avaju me i zakoni koji zabranjuju da se tu e sluge begunci primaju protiv volje gospodara. Nakon toga novog brodoloma svoje sre e, ne mogav i sti i krilatoga mu a i bez ikakve nade u spas, Psiha stane sama sa sobom razmi ljati: ta bih sada u svojoj nesre i mogla da u inim? Koja jo druga pomo mo e biti mojim nevoljama, kad mi nisu mogle koristiti privole bo ica, premda su to hele? Kamo bih se uputila kad sam sa svih strana uhva ena u klopke? U koju ku u ili u kakav bih se mrak sakrila pred neuklonivim o ima velike bo ice Venere? ta eka , Psiho? Samo mu ki stupi, napusti hrabro ispraznu nadu, po i sama pravo svojoj gospodarici i poku aj, makar i prekasno, poniznom molbom ubla iti njen gnev! Ko e ga znati, mo da e tamo, u maj inom domu, na i onoga koga ve odavno tra i ! Tako spremna ne samo na neizvestan ishod svog nauma nego i na sigurnu propast, stane smi ljati po etak molitve. A Venera se, odrekav i se potrage po zemlji, spremala povratku na nebo. Nalo ila je spraviti kola koja joj je zlatar Vulkan umetni ki izradio i pred ven anje poklonio za svadbeni dar: bila su divno izra ena, i gubitak koji je turpija nanijela zlatu, samo je jo pove ao njihovu lepotu i sjaj. etiri bela goluba izdvoji e se izme u mnogih golubova koji se gnezde oko lo nice svoje gospodarice, i okre u i svoje arene vratove uprego e se u veselom letu jarmovima od dragog kamenja, primi e svoju gospodaricu i veselo polete e. Za boginjinim kolima leteli su veselo vrapci cvrku u i, a druge su ptice peva ice slatkom pesmom glasno objavljivale dolazak boginje. Oblaci se sklanjali, nebo se otvaralo svojoj k eri, a etar u nebeskim visinama s veseljem do eka bo icu. Raspevana pratnja velike Venere bojala se susreta s orlovima ili grabe ljivim jastrebima. Bo ica se uputi kraljevim dvorima Jupiterovim i ponosno zatra i potrebne joj usluge Merkura, boga s mo nim glasom. Jupiter joj to odobri pokretom svoje modre obrve. Tada Venera pra ena Merkurom i kli u i radosno odmah si e na zemlju, a usput mu je slu benim licem govorila ovako: Brate Arka anine, zacelo zna da tvoja sestra Venera nikada ni ta nije uradila bez tvoje pomo i; poznato ti je, tako e, da ve dugo tra im i da ne mogu da na em skrivenu slu kinju. Nema dakle druge, nego da po tebi javno obe am nagradu onome ko je prona e. Po uri, dakle, prenesi moju zapovest, oglasi znake po kojima se mo e prepoznati, da je ko ne bi sakrio to je zabranjeno i tako u inio greh, a posle se pravdao kako nije znao za zabranu. Govore i tako dade mu poternicu sa Psihinim imenom i ostalim opisom. Zatim se zaputi doma. Merkur ispuni naloge, jure i svuda po zemlji, obilaze i sve narode
10

ovako je obavljao slu bu nalo ene naredbe: Ko je mo e predati ili makar kazati gde se krije kraljevska k i, slu kinja Venerina, po imenu Psiha, neka do e iza Murcijinog belega da se na e s glasnikom Merkurom. Od same Venere primi e kao nadoknadu sedam slatkih poljubaca, a uz ovo jo i jedan oposeban, vrhom jezika, najsla i od svih. Merkur to objavi, a elja za tako divnom nagradom pobudi sve ljude na takmi enje. A to pogotovo ukloni svako oklevanje Psihino. Kad se pribli i vratima svoje gospodarice, dotr a joj u susret Venerina slu avka, po imenu Navada, i to je mogla ja e zavi e: Jesi li napokon ipak shvatila da ima gospodaricu, bestidnice? Ili e pakosno, sa svojom uobi ajenom drsko u kriti da ne zna koliko smo prepatile tra e i tebe? Dobro je to si ba mojih ruku dopala! Sam te Ork uhvatio u svoje kand e i ne e ekati dugo da bude ka njena zbog svoje pobune! Drsko je prigrabi za kosu i stade je vu i, a Psiha se nije opirala. im su je uveli i predali Veneri, opaziv i je, ova prasnu u glasan smeh i, kako to obi no ine razgnevljeni ljudi, tresu i glavom i e u i se za desno uho, re e: Napokon si se udostojila pozdraviti svoju svekrvu? Ili si pak elela posetiti svoga mu a koji je u mukama zbog tvoje rane? No, budi bez brige, primi u te onako kako to dolikuje dobroj snaji! Pa onda upita: Gde su moje slu kinje Briga i Tuga? Zovne ih unutra i dade im Psihu da je mu e. One slu aju i naloge svoje gospodarice, i iba e jadnu Psihu i izmu i e je drugim mu ilima, pa je opet dovedo e gospodarici pred o i. Venera se tada nasmeja i re e: Pazi, kako svojom velikom utrobom poku ava da me gane i da pobudi u meni saose anje, jer e me preko svoga deteta u initi sretnom bakom! Doista, sretne li mene, koja e se u cvijetu mladosti zvati bakom, a prosti sin slu kinjin posta e Venerin unuk! Ali ja sam luda! Kakav unuk! Nije valjana nejednaka enidba, a uz to u ku i, bez blagoslova o evog i bez svedoka, i onako e to dete biti kopile, ako ti uop te dopustim da ga rodi ! Rekav i to baci se na Psihu, razdere joj haljine, ra upa kosu, izudara po glavi i te ko je povredi. Zatim uzme ito, je am, proso, mak, gra ak, le u i gra ak, sme a sve to u pehar i re e: ini mi se da ti, tako ru na slu kinja, samo poniznim slu enjem pribavlja sebi ljubavnika, zato ho u i sama ispitati tvoju vrlinu. Razgrani i ovaj pehar semenki, odvoji zrno jedno po jedno, sredi ih, i pre mraka zavr i ovaj posao na moje zadovoljstvo! I pokazav i joj pehar pun svakovrsnog semenja, ode na svadbenu gozbu. Psiha ne primaknu ruke tom nerazdeljivom kupu koji je bilo nemogu e srediti, zapanjena tom ne ove nom naredbom osta mu e i se. Tada se jedan mrav, ivotinjica koja ivi po poljima, znaju i te inu takvog posla, smiluje na drugaricu vrlog boga, prokune okrutnost svekrve, pa brzo sazva i prikupi svu vojsku mrava iz susedstva: Smilujte se, hitri sinovi hraniteljice zemlje, i pritecite brzo i spremno lepoj djevojci, Amorovoj eni u nevolji, u pomo ! Navru jedan za drugim valovi tih estono nih radnika, i pomno izdvoji e iz pehara zrno po zrno, razdele sve po vrstama i brzo i eznu. Kad se spusti no , vrati se Venera s gozbe ugrejana vinom, miri u i na parfem i sva ovijena ru ama koje su se presijavale u svim bojama. Sagledav i kako je marljivo obavljen ovaj neobi ni posao, re e: To nije delo tvojih ruku, zlobnice, nego onoga kome si omilela na tvoju i njegovu nesre u. Dobaciv i joj koru hleba, po e spavati. Za to su vreme Amora zatvorenog u jednu sobu unutar ku e pomno uvali, s jedne strane, da ne bi iz nesta nosti pogor ao ranu, a s druge da se ne bi sastao sa svojom draganom. Tako su ljubavnici razdvojeni, a pod jednim krovom, proveli tu nu no . im zora sti e na svojim kolima, Venera zovne Psihu i stane joj ovako govoriti: Vidi li onaj gaj to se prote e uzdu reke i kojem se bunje nadnosi nad obli njim izvorom? Onde lutaju ovce, kojima runo blista kao pravo zlato i pasu bez nadzora pastira; zapovedam ti da mi odmah, ma kako zna , nabavi i donese pramen vune. Psiha voljno ode ne da izvr i nalog, nego da se strmoglavi s litice u reku i tako na e spokoj svojoj nevolji. Ali sa same reke za u ta zelena trska, izvor u kojem se kriju slatki napevi, pokrenuta blagim dahom vihora i nadahnu em bo anskim, te ovo prore e: Nemoj, Psiho, izmu ena tolikim patnjama, skrnaviti moje svete vode svojom smr u nevoljnom, i nemoj se truditi da se u ovo doba pribli i stra nim ovcama: dokle ih sun eva ega zagreva, one obi no divljaju groznim besnilom i tad

11

napadaju ljude o trim rogom, ili kao kamen tvrdim elom, a ponekad ih more i otrovnim ujedima. Ali kad se u podne ubla i sun ev sjaj, stado se primiri i odmara na povetarcu koji pirka s reke. Tu pod ovim visokim platanom koji se napaja istom re nom vodom, mo i e da se sakrije . im ovce uti aju bes i smire se, stresi grane obli njeg gaja i na i e zlatno runo koje visi na razne strane zapev i o stabla. Tako estita i plemenita trska pou i napa enu Psihu kako e se spasiti u svojoj nevolji. Ona je vrlo pomno saslu a i, paze i na sva uputstva, lakom varkom, ukrade meko uto zlato i odnese pune skute Veneri. Ali u gospodarice ne stekne ni u ovomu drugom opasnom poslu nikakve pohvale, nego izvi obrve, kiselo se nasmeja i re e: Ja se ne varam i vidim da je tvoj ljubavnik tvorac ovoga dela. No sad u ispitati jesi li zaista hrabrog duha i nema li takmaca tvojoj razboritosti. Vidi li vrh one tako visoke litice na strmoj gori, iz koje izviru tamne vode crnoga izvora, skupljaju se u dnu obli nje doline u jedan vir, i odatle odlaze u mo vare stigijske da hrane struju bu nog Kokita? Ho u da s vrha, na kojem voda izvire iz zemljine utrobe, zahvati ledene vode i odmah mi je donese u ovom kr agu ovde. Tako re e i estoko se zgroziv i predade joj kristalnu posudicu. Psiha se uputi najvi em vrhu gore, i revno ubrza korak da bi bar tamo dokraj ila svoj bedan ivot. No im je do la blizu napomenutog grebena, vide da je taj posao golem i smrtonosan. To je bila divovska litica, strma i nepristupa na zbog glatke povr ine, a iz sredine kamenog drela bljuvalo je grozno vrelo. Voda je, izbiv i iz strmih upljina, padala nani e i probijala se kroz uzak procep u kojem se gubila, pa se taj om slivao u obli nju dolinu. S leva i desna, po izlokanim liticama, ispru enih vratova gmizali stra ni zmajevi, o i im prisiljene da bde, nikad se nisu sklapale, i vazda im otvorene zenice stra arile na svetlosti. I sama se voda, obdarena ljudskim glasom, branila i vikala: Odlazi! ili: ta radi ? Pazi! ta to ini ? uvaj se! ili: Be i! i Propa e ! Vide i da je njen zadatak neizvodiv, Psiha se skameni: premda je telom bila prisutna, duhom bi odsutna i pritisnuta te inom zadatka koji ne moga e obaviti, nije imala vi e ni suza, to bi joj bile zadnja uteha. Ali muka ove edne du e nije se mogla sakriti bistrim o ima dobre Providnosti, jer nenadano bane, ra irenih krila, grabe ljivi orao, kraljevska ptica Svevi njega Jupitera i se aju i se kako je jednom po savetu i vo en Amorom doveo Jupiteru njegovog peharnika iz Frigije, po ele neophodnom pomo i odati po tovanje bogu, pomogav i mu eni u nevolji. Napusti, dakle, sjajne staze nebeskog svoda i, lete i ispred same djevojke, ovako re e Zar se ti, prostodu na i u svim stvarima neve ta, devojko, nada da e mo i da ukrade makar jednu kap iz ovog presvetog i neprijatnog izvora, ili je se barem samo dota i? ula si, valjda, da su ove stigijske vode stra ne i za bogove, pa i za samoga Jupitera, i da se bogovi zaklinju veli anstvom Stiksa onako kako se vi zaklinjete bogovima. Daj mi taj kr a i ! Brzo ga zgrabi i ste e, razmahnu te kim krilima, upravi let nadesno pa nalevo i pohrli me u zmajeve kojima eljusti behu pune stra nih zuba, a otrovnim su jezicima palacali. Voda je uzmicala i nare ivala mu da se vrati dok nije nastradao, ali joj on re e kako dolazi po nalogu Venere u ijoj je slu bi. To mu je malo olak alo pristup vodi. Psiha radosno primi napunjen kr a i i pohrli ka Veneri. Ali ni sad ne mogne ubla iti razgnevljenu bo icu. Ona je pozva, i prijete i joj jo ve im i stra nijim kaznama, re e joj zlobnim podsmehom. ini mi se da se velika ve tica uvje ba u svom poslu, kad si tako brzo ispunila ove moje zadatke! Ali treba da me poslu a jo i u ovom, devoj ice moja! Uzmi ovu kutiju i doda joj pa odmah si i u podzemlje, pravo u smrtnu ku u Orkovu. Kutiju daj Prozepini i reci: Moli te Venera da joj po alje malko svoje lepote, ili bar koliko je dosta za jedan kratak dan. Ono to je imala, le e i bolnog sina, sve je potro ila. Ali se ne vrati prekasno, jer treba da se time ulep am kad se pojavim na skupu bogova. Psiha tad o uti da joj je do ao zadnji as, i shvati jasno da je otvoreno gone u smrt. Kako ne, kad je dragovoljno i svojim nogama morala oti i u Tartar, me u du e umrlih? Ne oklevaju i dalje uputi se na visoki toranj da se odande strmoglavi. Mislila je da e tako pravo i najbolje si i u podzemni svet. A toranj se iznenada oglasi: Za to ho e , jadnice, da se ubije ska u i u provaliju? Za to lakoumno podle e ovoj zadnjoj nevolji i naporu?" Ako se tvoja du a jednom odvoji od tvog tela, bez sumnje e oti i u najdublji Tartar, ali se odande nikad vi e ne e vratiti! Slu aj me! Blizu je Lakedemon, slavan ahejski grad. Potra i mu u blizini Tenar, skriven na nedohodnim mestima. Tama je Ditov odu ak i ,kroz otvorena vrata, ukaza e ti se neprohodan put: im pre e prag, sti i e novim puteljkom u Orkovu palatu. Ali tim mra nim
12

kraljevstvom ne sme pro i praznih ruku, nego mora u obema rukama poneti valju ke od mekog je menog bra na i meda, a u ustima dva nov i a. Kad prevali dobar deo smrtonosnoga puta, sre e hromog magarca natovarenog drvima koga goni hromi ovek. Taj e te moliti da mu doda nekoliko panjeva koji su mu ispali iz sve nja, ali ti ga mimoi i ne pustiv i glasa. Za tren e sti i do reke mrtvih kojom upravlja Haron, i on e odmah tra iti vozarinu prevoze i na drugu obalu u amcu sa ivenom od ko e. I me u mrtvima, dakle, ivi gramzivost, te bog poput Harona, Plutonov poreznik, ni ta ne ini besplatno: pa siromah na samrti mora da se pobrine za vozarinu, i nema li slu ajno novac pri ruci, niko ne mo e da mu dopusti da izdahne. Tom e gadnom starcu dati za vozarinu jedan od nov i a to ih dr i u ustima, ali tako da ga on svojom rukom uzme iz tvojih usta. Kad se bude vozila tromom vodom, dopliva e nekakav mrtav starac koji e prema tebi pru ati sasu ene ruke i moliti te da ga digne u amac, ali se ne daj zavesti milosr em. Kad pre e reku i malko se udalji , moli e te stare tkalje koje tkaju platno, da im malo pomogne , ali ne .sme ni to taknuti. Jer sve to, kao i mnoge druge stvari, uprili i e ti lukava Venera ne bi li bar jedan valju ak ispustila iz ruku. Nemoj misliti da je gubitak jednog kola a neznatan, jer ako samo jedan izgubi , ne e vi e videti ove svetlosti. Golem pas sa tri velike glave, stra an i grozan, gromovito laju i na mrtve kojima vi e ne mo e nauditi nikakovim zlom, stra i ih uzalud, taj pas le i u pripravnosti, ve no budan, pred samim pragom i crnim dvorom Prozepininim i stra ari pred praznom ku om Plutonovom. Njega e zabaviti jednim kola em i lako e u i k Prozepini koja e te ljubazno i blago do ekati i nutkati te da sedne na stolicu i naru a se gospodski. Ali ti sedi na tlo, zatra i koricu hleba i to pojedi. Zatim ka i za to si do la, uzmi ta ti da, pa se vrati i umiri besnog psa kola em koji ti je preostao, zatim daj lakomom la aru nov i koji si sa uvala, pre i reku i idi istim tragom pa e se opet vratiti horu nebeskih zvezda. Ali od svih mojih saveta naro ito bitan je ovaj: ne po eli da otvori ili zaviri u kutiju koju nosi , niti znati eljno da razgleda u njoj blago bo anske lepote. Tako je mudri toranj zavr io svoje proro anstvo. Psiha odmah po e u Tenar, uze, kako joj je kazano novce i kola e i brzo si e u podzemni svet. ute i, mimoi e hromog magarca, dade la aru vozarinu, ne osvrnu se na elju mrtvaca koji je za njom plivao, prezre lukave molbe tkalja, kola em umiri stra no besnilo psa i u e u Prozepinin dom. Ne primi ni udobnu stolicu ni bogatu gozbu to joj je doma ica nudila, nego joj sede do nogu, zadovolji se crnim hlebom i izgovori Venerinu poruku. Odmah dobi tajno napunjenu i zatvorenu kutiju, pru i drugi kola psu i tako mu varkom spre i lave , dade la aru nov i koji joj je preostao od pre i vrati se jo hrabrija iz podzemnog sveta. Premda se urila da dovr i zadatak, obuzme je nesmotrena znati elja i re e: Ala sam ja budalasta to samo isporu ujem ovu ensku lepotu, a ja ne uzimam za sebe ni mrve, mo da u bar tako da se omilim svom krasnom draganu. I odmah otvori kutiju. A u njoj ne bi ni ega, nikakve lepote, samo pakleni san, pravi stigijski san, koji je oslobo en poklopca odmah obuzme, i gustim oblakom snova obavi njene udove, i ona se na samom putu, na mestu gde se zatekla, sru i na zemlju. Tako le a e nepomi no, upravo kao zaspali le . Amoru je rana skroz zarasla,i ne mogav i du e podneti odsutnost svoje drage Psihe, izleteo je kroz najvi i prozor lo nice u kojoj je bio zatvoren, i kako mu krila od duga odmaranja behu o vrsla, polete brzo, sti e k svojoj Psihi, istrese iz nje san i opet ga zatvori u kutiju, probudi Psihu bezbolnim ubodom svoje strelice i re e Eto, nesre nice, opet si propala zbog sli ne znati elje! Poslu no izvr i posao koji ti je moja majka nametnula, a za drugo u se pobrinuti ja. Tako rekav i, lagani ljubavnik odlete, a Psiha odmah odnese Veneri Prozepinin dar. Amora je mu ila velika ljubav. Bolesnog lika, boje i se da ga mati odjednom ne preda Trezno i, vrati se starom ume u. Brzim letom uzvinu se na vrh neba, pade na koljena pred velikim Jupiterom i skru eno mu iska e svoj slu aj. I Jupiter jednom rukom pomilova Amora po obrazu, a drugom ga privi k sebi, poljubi ga i re e: Gospodine sinko, makar mi nikada nisi ukazao ast koja mi je dana privolom bogova, nego si ove grudi koje odre uju zakone prirode i kretanje zvezda, ranjavao neprestanim udarcima strela i kaljao estim ljubavnim pustolovinama na Zemlji, premda si moj ugled i glas, protivno svim, pa ak i Julijevom zakonu, sramotio javnim preljubima i tim to si mom uzvi enom liku dao ru an oblik ognja, i ivotinje, i ptice, i stoke; ipak u se setiti tvoje dobrote i toga da si odrastao na mojim rukama, u ini u ti sve, samo, naravno, znaj da se uva svojih suparnika. A ako se sad na Zemlji nalazi kakva devojka koja se isti e lepotom, ti e mi se njome odu iti za dobro instvo koje ti evo inim. Tako re e i zapovedi Merkuru da odmah sazove sve bogove u skup tinu, a koji ne do e na zbor nebeskih bogova, da e platiti globu od deset hiljada nov i a. Zbog straha o dove kazne, za tren se napuni nebeska dvorana, i Jupiter, sede i visoko na prestolu, prozbori: Bogovi, zabele eni u spisima Muza, bez sumnje poznajete ovoga mladi a koga sam odgojio svojim rukama. Odlu io sam da obuzdam vatrene provale prve mu mladosti. Dosta se svakoga dana govorilo o njegovim preljubima i sramnim izgredima svake vrste. Treba mu oduzeti svaku priliku za to, i obuzdati njegove mlade godine bra nim verigama. Izabrao je devojku i obljubio je: neka je zadr i,
13

neka je ima, neka zagrli Psihu i neka s njom ve no u iva! Pa okrenuv i se k Veneri, re e: A ti, k eri, ne tuguj i ne boj se za svoju porodicu i njen polo aj zbog braka sa smrtnom devojkom. Pobrinu u se ve da postane jednak i skladan s gra anskim pravom. Tad zapovedi Merkuru da na e Psihu i dovede je na nebo. Pru iv i joj a u ambrozije, re e: Uzmi ovo, Psiho, budi besmrtna i nek se Amor nikada ne odvoji od tvoga zagrljaja, nego da vam brak traje doveka! Odmah naprave bogatu svadbenu gozbu. Uvrh stola, na po asnom mestu, le a e mlado enja sa Psihom na krilu. Pa isto tako zauzme mesto i Jupiter sa svojom Junonom, te redom svi bogovi. Jupiteru je nektar to je vino bogova to io Ganimed, njegov peharnik, a ostalima Liber, Vulkan je kuvao jela, Hore su kitile sve ru ama i ostalim cvie em. Gracije prosipale balzame, a Muze pevale skladnim grlom. Apolon peva e uz kitru, krasna Venera igra e u skladu sa slatkom muzikom: balet bi tako sastavljen da Muze pevahu u horu, Satir svira e u frulu a Pan u sviralu.Tako Psiha, kako je i obi aj, sve ano pre e u Amorovu vlast. I uskoro im se rodi k i koju zovemo NasladomTako je luda i pijana starica pri ala otetoj devojci.

14

15