OSNOVNI PROGRAM PRVOG STEPENA

Program: Poslovanje
Predmet: Porodično preduzetništvo

Zadatak I/1:

PREDSTAVLJANJE I KRATKA ANALIZA

SRPSKOG PORODIČNOG PREDUZETNIKA

Profesor: Marina Letonja doc. dr. Student: Kosta Nedović

Mentor: Marija Torbica

Putian, 17.03.2019.
SADRŽAJ

Slavko Aleksić – vlasnik i generalni direktor Alter Obuće D.O.O.................................................................3

LITERATURA.................................................................................................................................................. 4
 Slavko Aleksić – vlasnik i generalni direktor Alter Obuće D.O.O.

Srpski porodični preduzetnik za kog sam se odlučio je Slavko Aleksić, kog poznajem i
lično, a koji je ujedno vlasnik i generalni direktor Alter Obuće D.O.O. Slavko je nastavio
porodičnu tradiciju poslovanja, koja datira iz 1969. godine, ali preduzeće Alter postoji već 20
godina.

Alter se postepeno razvijao poslednjih 20 godina i od malog porodičnog preduzeća su

došli do internacionalne kompanije, koja je ujedno postala i sopstveni brend. Njihova obuća se
proizvodi u preko 20 fabrika širom sveta, a može se kupiti u preko pet zemalja, što je impresivan
podatak za porodično preduzeće sa sedištem u Čačku.

Ono što ja mislim da Slavka izdvaja kao uspešnog porodičnog preduzetnika je to što je
strpljivo radio na širenju svog preduzeća, kao što to i sada čini. Naravno, upornost ga odlikuje, jer
uz sve poteškoće, kojih je naravno bilo, nikada nije odustao od svojih ideja. Takođe, moj utisak je
da nije bio okrenut prvenstveno profitu, već stabilnosti svog preduzeća, kao i pružanju
visokokvalitetnih proizvoda svojim potrošačima. Postepeno je to činio, u početku je Alter
prodavao obuću drugih brendova, ali su vremenom stvorili svoj brend, koji je prepoznatljiv po
pristupačnim cenama i dobrim kvalitetom obuće. Još nešto što ga izdvaja kao uspešnog
porodičnog preduzetnika je izbor zaposlenih, kao i način na koji posmatra te zaposlene. Veliki
broj zaposlenih je od rane faze poslovanja Altera prisutan, a iz nekih prethodnih razgovora sa
Slavkom sam zaključio da je to jedan od razloga njegovog uspeha. Na zaposlene gledaju kao na
članove šire porodice, jer svi oni doprinose razvoju njihovog preduzeća i mislim da to Slavko
prepoznaje i u skladu sa tim se ophodi prema svojim zaposlenima.

Razlika između porodičnih preduzeća i ne-porodičnih preduzeća je, kao što sam i
pomenuo u prethodnom delu, ta što su ne-porodična preduzeća najviše fokusirana na profit pa tek
sve ostalo. Kao i odnos prema zaposlenima, jer u porodičnim preduzećima na zaposlene često
gledaju kao na članove porodice, pa samim tim se zaposleni bolje osećaju i žele više da doprinesu
uspehu tog preduzeća, dok je u ne-porodičnim preduzećima često suprotan slučaj. Upravo u tome
se ogleda najveća razlika, u radnoj snazi tih preduzeća.  „Jedna trećina porodičnih firmi će ove
godine povećati broj stalno zaposlenih dok će ga, na drugoj strani, dve trećine ne-porodičnih
firmi smanjiti na ovaj ili onaj način.“ (elektronski izvor: Biznis & finansije). Još jedna stvar koja
izdvaja porodična preduzeća je njihova zabrinutost u pogledu obezbeđivanja kvalitetne radne
snage, kao i obučavanja iste. Sve to iziskuje troškove, pa se u porodičnim preduzećima trude da
kvalifikovane i obučene radnike zadrže. Sve razlike koje sam pomenuo verujem da su prisutne i
kod preduzeća Alter, o čijem sam vlasniku i pričao.
LITERATURA

 (Alter 2018.) http://www.alter-ca.com/o_nama.html (Pristup 17.03.2019.)

 (Biznis & finansije decembar/januar 2017/2018.) http://bif.rs/2018/02/porodicne-

kompanije-u-ekonomiji-21-veka-vrednosti-ispred-zarade/ (Pristup 17.03.2019.)