Uvod

Japanska kaligrafija je visoko razvijena umetnika forma u kojoj se etkica i mastilo koriste
za ispisivanje japanskih karaktera kane, i kineskih karaktera kanji-ja. U bukvalnom prevodu
znai nain/metod/pravilo pisanja.
Nasuprot zapadu, gde kaligrafija ima dekorativnu svrhu, shdo, ili japanska kaligrafija, je
duboko ukorenjena kao umetnika forma, posebno zbog toga to svaki karakter ima svoje
znaenje, ali i zbog neobine razliitosti karaktera.
Interesovanje stranaca za shdo je takoe u porastu.
Kakizome, ceremonija koja obeleava prvo pisanje u novoj godini, odrava se 2. januara
svake godine. Za rastvaranje mastila se koristi prva voda uzeta te godine iz bunara. Piui
odgovarajue rei i fraze sa konotacijom estitanja, uesnici se nadaju da e uticati na povoljan
razvoj u godini koja dolazi. Kakizome papir se spaljuje 14. januara na festivalu Sagicho i veruje
se da ako papir poleti, ovek kome pripada e ubudue pisati vetije.
Shdo vue korene iz Kine i smatra se da je njegov osniva i uitelj bio ovek pod imenom
Wang Xizhi.
Tri najpoznatija majstora kaligrafije sa kraja osmog veka su bili Kkai, car Saga i dvoranin
Tachibana no Hayanari, i poasno se nazivaju Sampitsu (Tri velike etke), a njihova kaligrafija
se smatra za reprezentativnu kinesku kaligrafiju klasine lepote.
Od tada pa nadalje, u sredini perioda Heian (8. i 9. vek), tri reprezentativna uitelja kineske
kaligrafije su Ono no Toufu, Fujiwara no Sukemasa i Fujiwara no Yukinari, i poznati su kao
Sanseki (Tri traga). Oni su razvili originalnu japansku kaligrafiju i stil zvani way (kao i
yodayo), koji su posebno cenjeni u kolama kaligrafije. Bilo je i drugih stilova, meu kojima je
oie, korien u Edo periodu (izmeu 17. i 19. veka), za pisanje zvaninih dokumenata.
Pribor i stilovi japanske kaligrafije
Pribor:
mastilo sumi
papir washi
kamen suzuri
dra za papir bunchin
papir ili krpa kao podmeta ispod papira shitajiki
etkica fudei
peat
Osnovni stilovi su tensho (pisanje peatom), reisho (sveteniko pismo), kaisho (uobiajeno
pismo), gysho (polu-kurziv) i ssho (kurziv).

osobine kaisho stila su: osnovni oblik karaktera sa par poteza. Poznat je i kao sinisho
gysho je nesto izmeu kaisho-a i ssho-a, a razvijen zato to je kaisho veoma tvrd, a
ssho veoma mek
ssho je povezani stil sa krunim potezima i pie se na najbri nain; zbog velike slobode
u potezima ima umetnike elemente

Koreni
Kineska kaligrafija je prvi put predstavljena Japanu 600. godine n.e., tada poznata kao
karay (). Prvi zapisi kineskih karaktera oznaavaju poetak razvoja kineske kaligrafije.
Najstariji sauvani zapisi bili su urezani u oklope i kosti koje su sluile za proricanje. Karakteri
su najpre ispisivani etkicama umoenim u mastilo, a zatim urezivani.

Kaligrafski ispisi tokom dugog perioda kineske istorije su se postepeno razvijali kao i samo
pismo. Tokom dinastije Qin, prve kineske dinastije na elu sa prvim carem Kine Qin Shihuangom ( ) dolazi do standardizacije pisma, to e kasnije dovesti do nastanka raznih
kaligrafskih stilova. Tokom ovog perioda, pismo je imalu formu "zamiljenog kvadrata", svi
karakteri su mogli biti napisani sa 8 poteza. Naglaena estetika, kompozicija, ujednaenost samo
su neke od odlika kako kineske tako i japanske kaligrafije.
Jedan od najstarijih kaligrafskih tekstova u Japanu je natpis na oreolu Medicine Buddha
statue u hramu Hry-ji. Ispisan je tehnikom shakeitai ( ) istaknutom u periodu est
kineskih dinastija.
Pre perioda Nara
Najstariji japanski natpis je napisan u ranom sedmom veku i nalazi se u Hramu Hry-ji. U
pitanju su zapisi na Lotus Sutri: Hokke Gisho. Napisan je kurzivom i ilustruje injenicu da je
kaligrafija jo u periodu Asuka bila razvijena do visokog stepena.
Najstarija sutra prepisivana rukom je nastala 686. godine n.e. Ispisivana je rukom svetenika
Hrin-a i naziva se Kong Jdaranikyo. Stil pisanja pokazuje uticaj rada Ouyang Xun-a. Ouyang
Xun je bio istaknuti kineski konfucijanski uenjak i uitelj kaligrafije koji je sluio na dvoru Suia i Tang-a.
Neki od tipinih primera ovog vremena su: Slomljeni kamen mosta Uji (
ujibashi danpi; sredina sedmog veka) i Kamen u okrugu Nasu ( nasu kokuz hi).
Na oba natpisa je uticao snani stil Severni Wei.
Drugi vladar Tanga, Taizong, uvaio je kaligrafske spise umetnika Wang Xizhi-a i njegova
popularnost je uticala na japanske kaligrafe. Svi originalni radovi Wang Xizhi-a su izgubljeni pa
se prepisi kao to je Gakki-ron koji je napisala carica Komyo paljivo uvaju kao vaan izvor za
stil Wang Xizhija. Uticaj Wang je naroito veliki kad je re o stilu way koji je jedinstven u
Japanu: i danas u japanskoj kaligrafiji postoji pridravanje stila Wang Xizhija.
Period Heian
U periodu Heian, poznatom kao zlatno doba Japana, carska porodica, aristokratija i
dvorske dame ue kaligrafiju prepisujui kinesku poeziju umetnikim stilovima.
Uticaj Wang Xizhija je i dalje ostao dominantan, to je prikazano u radovima Kkaija ili
Saicha. I drugi kineski kaligrafi, poput Ouyang Xuna i Yan Zhenqinga su jako cenjeni. Najvie
su im se divili car Saga i Tachibana no Hayanari.
Pojavio se stil karakteristian za Japan. Pisanje je postalo jako popularno a stvorena je i kana
(slogovno pismo) kako bi se zapisao izgovor karaktera, to je bilo nemogue uraditi
pozajmljenim kineskim pismom. Japanski kaligrafi su i dalje ispisivali kineske karaktere u
kvadrate, kao i vekovima ranije. Soukou Shujitsu se smatra za prvi stil stvoren u Japanu. Ono no
Michikaze (894-966 p.n.e), jedan od tzv. sanseki ( , "Tri velika traga"), zajedno sa
kaligrafima Fujiwara no Sukemasa i Fujiwara no Yukinari, se smatra tvorcem autentinog
japanskog stila way (), ili way-shod (). Ovaj razvitak je imao odjek na sudu:
Kkai je poruio caru Saga: "Kina je velika zemlja a Japan je relativno mali, stoga predlaem da
piemo razliito."
Pla za plemenitim Saichom ( koku Saich shounin), pesma koju je napisao
car Saga povodom smrti Saicha, je primer takve promene. Stil Ono no Michikazea je sluio kao
arhetip Shren-in koli, to je kasnije postao kaligrafski stil oie. Stil oie je kasnije korien za
pisanje zvaninih dokumenata u periodu Edo i preovlaujui stil uen u terakoya ( )
kolama tog vremena.
Periodi Kamakura i Muromachi

Sa usponom Rinzai kole i zen budizma, razvija se manje tehniki stil koji predstavlja zen
stavove, a prikazan je u radovima Mus Sosekija ili Shh Mychoa. U pogledu stila way,
najistaknutiji predstavnici kasnog perioda Heian i ranog perioda Kamakura, su Fujiwara no
Shunzei i Fujiwara no Teika.
Kako je Ashikaga Takauji svrgnuo cara Go-Daigo-a iz Kjota, preplitanje preostalih lanova
carskog dvora, daimjoa, samuraja, zen svetenika, rezultiralo je ivopisnim kulturalnim
impulsima. Umetnost je napredovala ali nije smatrana prefinjenom kao u ranijim vremenima.
Znaajnu ulogu ima Ikky Sjun, koji je zasluan za uvaavanje kaligrafije kao sastavnog dela
ajne ceremonije u 15. veku.
Period Edo
Period izolacije Japana, odvajanje od uticaja stranih zemalja politikom zakljuane zemlje
ili zemlje pod lancima. Uenje kaligrafije je ogranieno na uenje stila karay () preko
kineske dinastije Ming. Razvoju svega domaeg su doprineli Ingen i baku zenbudistike
sekte, i kola kaligrafije Daishi. Kasnije se posveuju uenju osam principa YONG karaktera
koji potiu jo od uitelja Wang Xizhija, i 72 tipa hissei-ja (energija etkice) izloenih od
strane Wang Xizhija i Gospoice Wei.
Veoma karakteristina za period Edo je bila inovacija Hon'ami Ketsua: pravio je papir po
narudbini i oslikavao pozadinu dekorativnim arama, leptirima ili floralnim elementima sa
kojim bi njegova kaligrafija uspostavila poetiku podudarnost. Zajedno sa Konoe Nobutadom
(15651614) i Shkad Shjom (15841639) tri Kan'ei Sanpitsu () smatran je za
jednog od najboljih kaligrafa stila way ( ) tog vremena, stvarajui primere jedinstvene
japanske kaligrafije.
to se tie stila way, Konoe Iehiro mu je doprineo mnogim kana radovima ali uopteno
reeno, stil way nije tako nairoko upotrebljivan kao stil karay u tom periodu. Uprkos tome,
neka dela su sauvali uenjaci nacionalnih studija (kokugaku - ), ili pesnici i slikari kao to
su Kaga no Chiyo, Yosa Buson ili Sakai Hoitsu.
Danas
Kaligrafija je predmet u osnovnoj koli u japanskom obaveznom obrazovnom sistemu. U
srednjoj koli je jedan od izbornih predmeta iz oblasti umetnosti, u grupi sa muzikom i
slikarstvom. Takoe je popularna aktivnost za srednjokolce, naroito sa pojavom izvoenja
kaligrafije. Neki univerziteti imaju posebne katedre za uenje kaligrafije.
Japanska kaligrafija je fascinirala i mnoge strane umetnike kroz vekove veinom kaligrafe
ali i druge poznate umetnike koji su se bavili kaligrafijom pored svog glavnog polja umetnosti.
Povezanost sa zen budizmom
Japanska kaligrafija i zen misao su uzajamno uticale jedna na drugu. Na papiru se samo
jednom ansom moe ispisati neto. Potezi se ne mogu prepraviti, a ak i nedostatak
samopouzdanja se moe videti na radu. Kaligraf se mora skoncentrisati i biti tean u izvrenju
poteza. etkica pie izjavu o kaligrafu u trenutku pisanja. Hitsuzend (Zen put etkice). Kroz
zen je japanska kaligrafija upila karakteristinu japansku estetiku esto simbolizovanu krugom
prosvetljenja ens.
Zen kaligrafiju su vebali budistiki monasi. Da bi se zen kaligrafija pisala majstorski, ovek
mora odbaciti sve misli i prepustiti ruci da sama ispisuje dobro uvebane poteze. Ovo stanje
misli se nazivalo mushin ( stanje bez misli) japanski filozof Nishida Kitaro. Bazirano
je na principima zen budizma koji naglaava vezu sa duhovnim pre nego materijalnim.

Pre japanske ceremonije aja (koja je povezana sa zen budizmom), ovek treba da gleda u
shod rad kako bi ispraznio glavu od misli. Ovo se smatra bitnim korakom u pripremi za ajnu
ceremoniju.
Studenti:
Katarina Radovi 2012/1124 (24)
Anela Brankovi 2012/1136 (24)
Branka Dogaz 2012/1128 (24)
Marijana Santra 2012/1132 (24)
Teodora Cvenek 2012/1122 (24)
Nina Lui 2012/1151 (24)
Jovana Dubonjac 2012/1139 (24)
Naa Viti 2014/0385 (23)
Gorana Elez 2014/0654 (23)
Milica Radojii 2014/1113 (23)
Danica Dimitrov 2014/0547 (23)